Sadržaj

Uvod.....................................................................................................................................2Konflikti u školi.......................................................................................................3

Zaključak..............................................................................................................................7Literatura..............................................................................................................................8

1

Uvod

Konflikti su stari koliko i čovečanstvo i nemoguće je zamisliti jednu organizovanu zajednicu bez njih. U svakodnevnom životu konflikti se često poistovećuju sa svađom, sukobom interesa, upotrebom sile ili bitkom u kojoj se mora pobediti. Kada se nađemo u “konfliktnim situacijama” pokušavamo da iz njih brže bolje pobegnemo a da pritom ne znamo od čega i zašto bežimo. Ili se grčevito borimo sa željom da postignemo nešto što ni sami vrlo često ne znamo da definišemo.

Konflikti odigravaju veoma bitnu ulogu u našem životu. Da nema konflikata ne bi bilo ni života, sazrevanja ni odrastanja. Postoje konflikti koji pokazuju da smo normalna osoba. To su one situacije kada se osoba odvaja, postaje autonomna i štiti svoj identitet tako što kaže NE, ja nisam kao ti, ja sam neko drugi, ja ne mislim kao ti, ja ne osećam kao ti.

Reč koja opisuje konflikt na najednostavniji i najpraktičniji način je reč SUKOB.  Pod tim se podrazumeva sukob unutar jedne grupe (konflikt u grupi), sukob između dva čoveka (interpersonalni konflikti) i unutar jedne osobe (intrapersonalni konflikti).1

Važno je znati da kada govorimo o konfliktima reč sukob ne bi trebalo da ima negativnu konotaciju, jer da nema sukoba ne bi bilo ni života, sazrevanja, ni odrastanja. Svrha sukoba mišljenja jeste da proizvede nešto dobro i korisno za one koji se sukobljavaju i da ih dovede do kreativnih rešenja. Ponekad ti sukobi mogu da budu i neprijatni, međutim to ne mora da znači ništa loše, niti mora ukazivati na loš ishod. Ne možemo očekivati da će u životu sve biti lepo i prijatno. To bi nas u mnogome onesposobilo.

Upravljanje konfliktima, njihovo prepoznavanje i rešavanje na pravi način koji daje konstruktivne rezultate je od posebne važnosti za učitelje i zaposlene koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem. Ako se na konflikt gleda kao na sastavni deo svakodnevnog čovekovog života onda je od posebne važnosti naučiti mlade da se bore sa konfliktima i rešavaju ih konstruktivno. To se najbolje postiže samim primerom nastavnika i učitelja.

Ovaj rad upravo ima za cilj da predstavi teorijske osnove konflikta, njegovog pojma, uzroka i metoda i pretpostavki rešavanja. Predmet rada je konflikt u školi kao nezaobilazni element svakodnevnog života u normalnoj školi.

1 http://www.vox-magazin.com/ENIGMA%20KONFLIKTA.html

2

Konflikti u školi

U literaturi se može pronaći veći broj različitih definicija konflikata. Prema jednom izvoru, konflikt je otvoreni ili latentni sukob izmeđ udviju ili više osoba koje imaju različite interese i izražena neslaganja oko realizacije određenih ciljeva i aktivnosti.2 Dojč konflikt definiše kao sukob nespojivih tendencija i delovanja u pojedincu, skupini i narodu, ili između pojedinaca, skupine i naroda unutar konkurentskih i kooperacijskih situacija.3 Fric konflikte definiše kao međusobna suprostavljanja različitih potreba, želja, interesa, osećanja i delovanja. Pored ovih postoje i druge definicije konflikata.4 Ovi i drugi autori daju različite klasifikacije konflikata. Tako, Dojč razlikuje konflikte u pojedincu (intrapersonalne) i konflikte između pojedinaca (inter personalne), zatim konflikte unutar grupe i između grupa, kao i intra nacionalne i internacionalne konflikte. Fric, na primer, klasifikuje konflikte na: unutrašnje, spoljne, latentne, lažne i mešane konflikte, kao i konflikte uz prihvaćenu i konflikte uz izbegnutu konfrontaciju. Pored ovih, u literaturi se navode i: situacijski, konstruktivni, iracionalni, disfunkcionalni i drugi konflikti.

U školama se možemo sresti sa različitim vrstama konflikata. Intrapersonalni konflikti deluju u nama ali se odražavaju i na naše ponašanje. Učitelji sa unutrašnjim konfliktima nisu u stanju da slobodno i kreativno rade sa učenicima, dok učenici sa unutrašnjim konfliktima pogrešno shvataju i doživljavaju učitelje. Interpersonalni konflikti se mogu javiti između učenika, između učitelja ili između učenika i učitelja i sami po sebi mogu biti dobri ili loši u zavisnosti od toga kako ih mi shvatimo i kako upravljamo njima. Takođe, konflikti mogu biti između skupina (unutar skupine učitelja ili unutar skupine učenika ili između đaka u školi i skupine učitelja). Oni takođe mogu da imaju pozitivne i negativne posledice na rezultate rada u školi u zavisnosti od upravljanja njima.

Svi konflikti mogu da budu konstruktivni i destruktivni. Samo konstruktivni konflikti imaju pozitivan efekat na nastavu dok destruktivni konflikti negativno deluju na kvalitet nastave. Konflikti dalje mogu da budu lažni i stvarni. Lažni konflikti često skrivaju stvarne i služe im kao paravn, ali iz njih mogu proizići stvarni konflikti.

Svaki konflikt u školi ima svoj predmet, poreklo, način postupanja sa njime, svoje delovanje u motivaciju u postupanju sa njim. Predmet školskih konflikata može biti sam školski program ali i emocionalna dimenzija interpersonalnih odnosa u školi. Poreklo školskih konflikata može biti različito: može biti u školi ili izvan nje, može biti između učitelja, učenika ili i jednih i drugih. Da bi se konflikt protumačio često je potrebno poznavati njegovo poreklo. Veoma je bitno i postupanje sa konfliktima koje može biti nasilno i nenasilno. Posebno su opasni konflikti sa kojima se postupa nasilno jer se oni potiskuju upotrebom autoriteta pozicije. Takvi konflikti mogu naglo da eskaliraju jer se ne rešavaju već se samo potiskuju. U rešavanju konflikata veoma je bitna motivacija konfliktnih strana. Veoma je bitno da postoji iskrena želja da se konflikt razreši.

Da bi se jedan konflikt mogao razumeti na pravi način bitno poznavati neke njegove bitne elemente. Najpre treba poznavati pozadinu i istorijsku osnovu konflikta. Manifestovanje konflikta je samo vrh sante ledenog brega, a da bi se on tačno shvatio

2 http://www.scribd.com/doc/65925643/111/Definicija-konflikata-u-malim-grupama3 Dr Pavao Brajša: PEDAGOŠKA KOMUNIKOLOGIJA, Školske novine, Zagreb, 1994, strana 186.4 Isto, strana 186.

3

potrebno je poznavati istoriju odnosa konfliktnih strana. Takođe, za rešavanje konflikta bitno je ponašanje konfliktnih strana tokom konflikta. Pravilan pristup tokom konflikta može da doprinese pozitivno vaspitnom procesu jer je potrebno i učenika naučiti kako da se nosi sa konfliktom. Veoma bitan element koji utiče na konflikt je školska sredina u kojoj se on odvija. Zdrava školska sredina pozitivno deluje na rešavanje konflikata, osim toga, učenici koji posmatraju konflikt u takvoj sredini uče kako se na pravi način reba nositi sa konfliktom i od svojih učitelja usvajaju pravilne strategije za upravljanje i rešavanje konflikata. Na kraju, bitno je poznavati i sam problem zbog koga je konflikt izbio. I ako je uzročnik konflikta bitan, vrlo je bitno i to kako se konflikt rešava i kako on utiče na dalji tok vaspitanja i obrazovanja.

Konflikti u školi mogu imati više pozitivnih strana. Najpre oni pomažu u uočavanju školskih problema. Mnogi školski problemi nebi bili primećeni da zbog njih ne dođe do konflikta. Zatim, manifestni konflikt ubrzava rešavanje problema. Naime, čim se konflikt pojavi, preduzimaju se napori da se nađe rešenje za problem koji ga je izazvao. Konflikti takođe animiraju život u školi i sprečavaju da škole postanu mrtve i dosadne. Prisustvo konflikata znači da se tu uočavaju problemi i da se teži njihovom rešavanju na zdrav način. Konflikti podstiču i učitelje i učenike da uočavaju probleme i traže rešenja za njih. Pozitivna osobina konflikata je u tome što se kroz konflikt osobe bolje upoznaju i bolje upoznaju sebe. Tokom konflikta učitelji manifestuju određeno ponašanje čijom analizom mogu dosta toga nučiti o sebi i svojoj ličnosti.

Da bi se konflikt potpunije razumeo bitno je poznavati konfliktno ponašanje odnosno dinamiku razvoja konflikta. Kao prvi pokretač konfliktnog ponašanja može se javiti neki prethodni konflikt posebno ako je ostao nerešen pa potisnut (latentni konflikt). Ovakav konflikt pod uticajem okruženja preti da preraste u manifestni konflikt. Na konflikt dalje mogu uticati naše percepcije o konfliktnom problemu kao i emotivni naboj koji se nagomilava u osobi a vezan je za konfliktni problem. Ako individua ne uspe da reši taj konflikt u sebi i izbori se sa tim akumuliranim emocijama konflikt može prerasti u manifestni (otvoreni) konflikt. Za dalji razvoj konflikta bitne su naše strategije i reakcije na konflikt od kojih zavise posledice samog konflikta.

Od konfliktnog ponašanja je važno razlikovati konfliktni potencijal. Konfliktni potencijal su unapred zauzeti stavovi o međusobnom ugrožavanju i konfliktnom problemu. Konfliktni potencijal se može ugasiti potiskivanjem ili zaboravljanjem ali može i preći u konfliktno ponašanje. Konfliktno ponašanje dalje povratno deluje na konfliktni potencijal jer ga može neutralisati ili pojačati.

Konflikti mogu imati različite uzroke. Prema Eseru, uzroci mogu biti razlike u uverenjima, zatim konfliktni stavovi i njihova propraćenost emocijama, a takođe i agresivno ponašanje i sklonost konfliktima pojedinca mogu da izazovu konflikt.5 Uzroci konflikta mogu biti i određena svojstva ličnosti kao što je pogrešna slika o sebi i nepoznavanje sebe, nerealno tumačenje stvarnosti i njena pogrešna procena.

Uzroci konflikta u školi mogu biti i komunikacijske prirode pa se oni na izvestan način mogu posmatrati i kao komunikacioni problemi. Ponekad je uzrok konflikta između učenika i učitelja njihovo nerazumevanje do kojeg dolazi zbog nejasne komunikacije. To je situacija kada su i učenik i učitelj uvereni da su se čuli i razumeli ali u stvari su se pogrešno razumeli. Drugi komunikacijski razlog koji može dovesti do

5 Dr Pavao Brajša: PEDAGOŠKA KOMUNIKOLOGIJA, Školske novine, Zagreb, 1994, strana 195.

4

konflikta je nerazumevanje zbog nivoa komunikacije. Naime, ponekada učenik želi prijateljski ispričati učitelju svoj problem, međutim učitelj to može shvatiti kao napad na svoj autoritet i poziciju. Do konflikta može dovesti i neusklađena emocionalna pratnja poruke. To je slučaj kada učitelj učeniku prenosi određene savete koji nisu praćeni odgovarajućim emocijama, jer učenik nije u stanju da shvati izgovoreni a emocijom ne pokazani optimizam na primer. Sličan uzrok konflikta ovome je i neiskrena komunikacija. Kod neiskrene komunikacije konflikt može nastati onda kada učesnici u komunikaciji jedno misle, drugo govore a na sasvim se treći način ponašaju. Kako bi se izbegli komunikacijski uzroci konflikta, učitelji moraju da obrate pažnju i na to da učenici ne žele krutu komunikaciju u kojoj su oni stalno pasivni slušaoci koji odobravaju stavove učitelja. Takođe, kao i učitelji tako i učenici nekada nisu spremni za komunikaciju. To je problem vremenski neusklađene komunikacije kada učenici nisu spremni da uspešno komuniciraju.

Postupanje sa konfliktom i njegovo rešavanje

Prema Gordonu možemo da razlikujemo tri metode rešavanja konflikta, i to su metode:

ja dobijam – ti gubiš ( u kojoj mi dobijamo sve a partner ostaje besan, spreman na sabotažu i novi konflikt),

ti dobijaš – a ja gubim (je situacija kada partner dobija korist a mi gubimo; pojedinac koji gubi to neće da prihvati, konflikt se samo dalje produbljuje i može ponovo da se manifestuje),

metoda svako dobija – je metoda u kojoj obe konfliktne strane saradnjom na rešenju konflikta dobijaju korist.Prve dve metode u rešenju konflikata kod partnera mogu da izazovu još neke

posledice. Najpre dolazi do iskrivljenja percepcije jer oni vremenom sve više vide i čuju ono što žele a sve manje ono što je realno. Njihovo rasuđivanje postaje subjektivno a razmišljanje iracionalno.

U skladu sa Gordonovom podelom metoda za rešenje konflikata, možemo da razlikujemo 4 vrste škola. Prva vrsta su škole u kojima učitelj dobija a učenik gubi. To su represivne škole kod kojih učitelj nameće svoje stavove, predloge i ideje svojim autoritetom i pozicijom. U ovoj prilici školom vlada učitelj i on ima pravo na pobedu a učenik na poraz. Učenik se boji učitelja jer učitelji metodama kazni održavaju disciplinu i ističu svoje potrebe u prvi plan. U represivnim školama učenici se boje kazni učitelja pa prihvataju liniju manjeg otpora i počinju da se ulaguju učiteljima. Neki učenici počinju da se ponašaju prkosno, sabotiraju rad učitelja, spremni su na borbu sa njim, traže njegove greške kako bi ga ismejavali. Pojedini učenici razvijaju pasivan otpor, deluju poslušno a u stvari se bore da što manje usvajaju od ponuđenih gradiva. U ovakvim školama učitelji mnogo vremena gube na kažnjavanje i postizanje autoriteta kod dece metodima sile, otuđuju se od učenika i postaju neurotični. Drugi tip škole je škola u kojoj učenik dobija a učitelj gubi. To je škola u kojoj vlada učenik, on nameće svoje ciljeve, potrebe i pravila rada. Takve su škole nedisciplinovane a učitelje ,,čuvaju“ školski policajci. Učitelji se boje učenika jer su učenici uvek u pravu. Treći tip škola su škole u kojima i učenici i učitelji gube. To su škole koje nastaju kao posledica primene ponašanja iz prethodne dve vrste škola. U takvim školama i učitelji i učenici su na gubitku. Poslednji tip škola su

5

škole u kojima i učitelji i učenici dobijaju. To su škole u kojima jedni druge slušaju, jedni o drugima razmišljaju i jedni sa drugima komuniciraju. U takvim školama i učitelji i učenici sazrevaju i stalno uče i napreduju.

Prema Birkenbihlu u rešavanju konflikta možemo da izdvojimo pet različitih postupaka, pa na osnovu njih i pet različitih tipova škola. Prvi postupak je mimoilaženje konfliktnog sadržaja. U školama u kojima je prisutna ovakva situacija učenici i učitelji ne ostvaruju prisniji kontakt niti imaju prijateljsku komunikaciju. Oni se jednostavno ne susreću, jedni druge ignorišu i neprimećuju.

Drugi tip škola su one u kojima je prisutna stalna borba između učitelja i učenika. I jedni i drugi se ne bore za uspeh nastavnih sadržaja već da poraze one druge. U takvim školama nema vaspitno obrazovnog uspeha i pozitivnog rezultata. Treći postupak je bežanje od konfliktnog sadržaja. U školama u kojima i učenici i učitelji beže od konfliktnog sadržaja komunikacija je svedena na minimum. Oni se ne mimoilaze – oni jedni drugima okreću leđa i sabotiraju i izbegavaju svaki vid komunikacije osim one najneophodnije.

Postoje škole u kojima se učitelji i učenici ujedinjuju. Oni se međusobno slušaju i slažu, konflikte rešavaju složno i dogovorno. Oni slično misle i zaključuju. Ovakva vrsta škole je gotovo nepostojeća.

Konačno, savremena škola se mora zasnivati na međusobnom udvajanju učitelja i učenika. U ovakvoj školi učenici i učitelji jedni drugima priznaju pravo na različitost. Međusobno se poštuju i ako se međusobno ne moraju slagati ili jednako misliti. U takvoj školi učitelj pomaže učeniku da ostane različit u svom mišljenju, da sačuva svoju posebnost i da se razvija unutar svoje strukture.

U rešavanju konflikata u literaturi se predlažu različite metode. Prema Rotu, to su metode glasanja, dogovaranja, recipročnih ustupaka i nalaženje nadređenih ciljeva. Dalje navode se metode: kompeticije kod koje preovladava želja da se zadovolje vlastite potrebe bez brige za partnerove potrebe, a često se vlastite potrebe nastoje zadovoljiti silom, suparništvom i sl; izbegavanje je metoda kod koje se odustaje od sopstvenih potreba uz ne uvažavanje ni partnerovih potreba. Kod ove metode se biraju opcije kojima se izbegava konfrotacija, jednostavno se očekuje da se konflikt sam reši. Problem se ne uviđa i zaobilazi; prilagođavanje je metoda odustajanja od svojih potreba i uvažavanje potreba partnera; kompromis je metoda umerenog uvažavanja svojih potreba uz umereno uvažavanje i partnerovih potreba. Kod ove metode partneri pregovaraju i međusobno se dogovaraju kako bi postigli kompromis; saradnja je poslednja metoda kod koje se insistira na svojim potrebama i željama uz uvažavanje partnerovih potreba i želja.

U rešavanju konflikata, takođe, moguće je izdvojiti nekoliko stilova, i to:6

kompromis (odražava umeren stepen brige i za svoje i za potrebe drugih); takmičenje (uvažava visok stepen brige za svoje i nizak stepen brige za tuđe potrebe); izbegavanje (nizak stepen brige i za svoje i za potrebe drugih); kolaboracija (visoka zainteresovanost i za svoje i za tuđe potrebe) i prilagođavanje (visoka zainteresovanost za tuđe i niska zainteresovanost za svoje potrebe).

Uspešno rešavanje konflikata se bazira na nekoliko bitnih pretpostavki. To su sledeće pretpostavke: obostrano aktivno slušanje, obostrana iskrenost u komuniciranju, obostrano poštovanje potreba, međusobno poverenje, obostrana spremnost za prihvatanjem drugačijeg i novog, obostrano prihvatanje konfrotacije i pregovaranja i sl.

6 http://www.docstoc.com/docs/19748480/saradnja-i-konflikt

6

Zaključak

Konflikti su sastavni deo našeg svakodnevnog života i rada u školi. I ako je, vrlo često, prva asocijacija za konflikt – sukob, on može biti konstruktivan i dati pozitivne rezultate u nastavi kada se pravilno rešava.

U radu smo mogli da vidimo da konflikt ima brojne pozitivne strane počev od toga da pomaže u uočavanju problema, doprinosi razbijanju monotonije školskog života, ubrzava pronalaženje rešenja za određene probleme pa do toga da pomaže učenicima i učiteljima da upoznaju sami sebe i jedni druge.

U radu smo takođe mogli da vidimo da postoje brojne metode koje se predlažu za rešavanje konflikata. Sve one se međusobno razlikuju po pristupu rešavanju konflikta i stepenu poštovanja svojih i tuđih potreba. Otuda, neke metode insistiraju samo na zadovoljavanju svojih bez brige za tuđe potrebe; sa druge strane neke metode idu u drugu krajnost dajući pravo drugima bez borbe za svoje potrebe. Optimalne metode su upravo one koje se nalaze negde između ove dve krajnosti a karakterišu se borbom za svoje potrebe uz uvažavanje potreba drugih.

Konflikti u školi moraju biti rešavani na konstruktivan način. Nastavnici i učitelji svojim primerom treba da pokažu učenicima metode za uspešno i konstruktivno rešavanje konflikata spremajući ih tako za buduće izazove u životu.

7

Literatura

- Pavao dr Brajša: PEDAGOŠKA KOMUNIKOLOGIJA, Školske novine, Zagreb, 1994.

- http://www.docstoc.com/docs/19748480/saradnja-i-konflikt- http://www.vox-magazin.com/ENIGMA%20KONFLIKTA.html- http://www.scribd.com/doc/65925643/111/Definicija-konflikata-u-malim-

grupama

8