KONTEKSTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVAPorodica kao kontekst za razvojKros-kulturna istraživanja porodi ne organizacije i čsocijalizacije Mediji koji povezuju zajednicu i domTelevizija: Šta je stvarno? Šta je izmišljeno?Knjige Malo dete u zajedniciRazli iti oblici dnevnog čsmeštajaRazvojni efekti dnevnog smeštajaObdaništa 

Porodica kao kontekst za razvojFaktori koji uti u na život dece - č

povezani niz konteksta, set koncentri nih struktura - svaka se čsadrži u slede ojć

Razli iti nivoi konteksta recipro no č čuti u jedan na drugog.č

Porodica oblikuje ponašanje dece u okviru

porodi nog kontekstačbira deci druge kontekste u kojima e ć

boravitiVarijacije strukture- nuklearne,

jednoroditeljske, proširene, poligamne, istopolne

Porodica kao kontekst za razvojKros-kulturna poređenja porodi nog života i č

strukture li nosti – deca se razvijaju u skladu sa čopštim zahtevima ekonomskih aktivnosti i društvenog života njihove kulture

Ø odgovornost-zavisnost;

Ø intimnost- autoritarnost

• Uloga braće i sestara- zna ajno, zavisno od kulture; čØ prihvatanje - odbacivanje, ambivalencija, dominacija,

imitacija, kompeticija, podrška,..

Ø kompatibilnost temperamenta, polova, uzrast

Ø odnos roditelja, razli it odnos prema deci, mešanje čroditelja u sukobe pove ava sukobe...ć

Obrasci porodi ne čsocijalizacije

Dimenzije roditeljskog ponašanja:kontrola (strogost-permisivnost/autonomija)afektivnost (toplina i briga- hladni i

nezainteresovani)varijacije u okviru svakog društva, zavisno od faktora, kao što su vrednosti, verovanja, obrazovanje, prihodi i li nosti lanova.č čPitanjaKoji faktori koji uti u na obrasce?čKako obrasci uti u na decu? Koji je najbolji?č

Obrasci porodi ne čsocijalizacije Obrasci socijalizacije:

• Autoritarne porodice koriste postavljene standarde i naglašavaju konformizam.

• Autoritativne porodice naglašavaju održavanje kontrole kroz razgovor i objašnjavanje, visoki zahtevi, recipro na čkomunikacija

• Permisivne porodice izbegavaju otvorenu kontrolu i veruju da bi deca trebala sama da donose svoje odluke.

• Neangažovane – zanemarivanje, bez kontrole, nezainteresovaje

Efekti obrazaca porodi ne čsocijalizacije Deci autoritarnih roditelja nedostaje socijalno

ume e snalaženja sa drugom decom, esto se ć čpovla e iz socijalnih kontakata i retko preuzimaju činicijativu, traže spoljni autoritet da bi odlu ili šta je čispravno, nedostaje spontanosti i intelektualne radoznalosti

Deca autoritativnih roditelja imaju više samopouzdanja, samokontrole i želje za istraživanjem i zadovoljnija su. Roditelji postavljaju visoke standarde za svoju decu, oni im i objašnjavaju zašto su nagra eni ili kažnjeni, što đpoboljšava de ije razumevanje i prihvatanje čsocijalnih pravila.

Deca permisivnih roditelja su relativno nezrela; imaju teško a sa kontrolom svojih impulsa, ćprihvatanjem odgovornosti za socijalne postupke i nezavisnim ponašanjem.

Efekti obrazaca porodi ne čsocijalizacije

Drugi faktoriØpolne razlike u efektima uticaja

Øoprezno zaklju ivanje o stepenu efekata čroditeljskog stila kao uzroku li nosti detetač

Ø razlike izme u dece u istoj porodici- stil đnema uticaj ili varira zavisno od deteta

Ograničenja rezultataØnereprezentativan uzorak;

Øuticaj stila u kombinaciji sa etnicitetom, ekonomskim statusom, genetikom,...?

Jednoroditeljske porodice

Jednoroditeljske porodice- 30-60%

Rizik za razvojne teško e?ćMlade, neudate majke su često:manje emocionalno zrele,

manje zainteresovane za materinstvo, verbalni kontakt

nepovoljni sredinski, finansijski i obrazovni resursi

Deca su često:

agresivnija, sa slabijom samo-kontrolom

slabije kognitivno napreduju od dece starijih bra nih parova.č

Posledice razvoda

Deca esto ispoljavaju č negativne reakcije- strah da e biti napuštena, li na odgovornost za ć črazvod, želja za pomirenjem roditelja, slabljenje školskog uspeha, depresivnost, poreme aj ćspavanja, nervoza, agresija

Promene roditelja- materijalne teško e, manje ćvremena, više obaveza, soc. izolacija, opadanje spoljne kontrole i zahteva prema detetu- slabljenje samo-kontrole, manje stimulacije, slabljenje spoljne podrške

Poremećaji u ponašanju - razvod kao uzrok teško a? Po etak teško a pre razvoda, zbog ć č ćroditeljskog konflikta (longitudinalne studije- pre i posle razvoda, uzrast 7 i 11g.; polne i uzrasne razlike)

Kasnije se obi no gube posledice i deca se ne čse ajuć

Posledice razvoda

Ozbiljnost i trajanje krize izazvane razvodom zavise od razli itih č faktora:uzrast,

pol dece,

temperament

efekata razvoda na roditelja sa kojim dete živi,

porodi nih prihoda, čkvaliteta razvoda i roditeljske saradnje,

strukture nove porodice (novog braka roditelja sa kojim dete živi).

Siromaštvo

Uti e na porodi ni život na mnogo č čna ina, pove avaju i č ć ć stres roditelja i istovremeno smanjuju i raspoloživa ćsredstva za rešavanje problema.

Stres je, povratno, povezan sa autoritarnim vaspitnim stilom- adaptibilan u odnosu na rizi ne uslove čživota; zanimanje koja traže poslušnost, ta nost, preciznost, rutinu.č

Cirkularno se potkrepljuje, transgeneracijski prenosi

Proširene porodice predstavljaju jedan od na ina suo avanja sa siromaštvom. č čPrisustvo nekoliko odraslih smanjuje stres za roditelje i obezbe uje više đsredstava za rešavanje uzroka stresa.

Siromaštvo

Rizik za zanemarivanje i zlostavljanje Pove anje svesti ili zlostavljanja?ćNepouzdani podaci, nejasna definicija

Deca- uzrast, zdravlje, temperament, pol za seksualno zlostavljanje;

Zlostavljači- li nost, mentalni čporeme aj 10%, istorija zlostavljanja ćsamo 30%;

Rizici- socio-ekonomski, gubitak posla, sukobi, kulturno prihvatljivo telesno kažnjavanje, razvodi, promiskuitet;

Efekti- emocionalni, socijalni, kognitivni.

Prevencija- smanjenje siromaštva, organizovana podrška/socijalna mreža, obuka za roditeljstvo, medijska kampanja

Uticaj medijaUticaji društva na porodi ni kontekst č

kroz medije, kao što su novine, televizija, radio i knjige - posredovano iskustvo.

Sadržaj i oblik prezentovanja- za svaki medij komunikacije pretpostavlja se da uti e na razvoj deteta na čposeban na in.č

Glavni faktor uticaja televizije na razvoj dece je velika koli ina vremenač koju deca provode gledaju i je.ć

Uticaj medija

Konfuzija oko realnosti-Televizijski potencijali za realizam otežavaju deci razlikovanje stvarnog i izmišljenog, mogu eg i nemogu eg (ponekad i ć ćodrasli!)-slike ili stvarni objekti, doga ajiđ

TV forme- razumevanje sadržaja i sleda doga aja je otežano đ filmskim tehnikama, kao što su brzi kadrovi, zumiranja, flešbek, brzina smenjivanja sadržaja. Uticaj na ponašanje- nema vremena za razmišljanje, refleksiju; o ekivanja o manjim naporimač

Televizijski sadržaji uti u na osnovna čverovanja ljudi o svetu. Stereotipi- etni ki, rodni, uzrasni,.. U čmeri u kojoj je raelnost iskrivljena na televiziji, deca sti u pogrešna verovanja čo svetu.

Uticaj medija

Brojni podaci pokazuju da nasilje na televiziji pove ava agresivnost dece- direkno i indirekno ć(malo stimulacije i pažnje)

Roditelji mogu posredovati u uticaju televizije na dete, kontrolišu i šta deca gledaju, gledaju i sa ć ćnjima TV i razgovaraju i o tome šta gledaju.ć

Čitanje deci pruža jedan rani model aktivnosti koje e biti važne u školi- pismenost i pažnja. ćZona narednog razvoja. Roditelji imaju daleko ve u kontrolu nad brzinom i sadržajem materijala ćkoji se ita deci, nego onog koje dete vidi na čteleviziji.

Uticaj bajki- (ne)primerenost sadržaja? simboli, konflikti- B.Betelhajm- nerealnost daje bezbednu distancu i potvr uje granicu ka realnomđ

Malo dete u zajednici

Kada deca po nu da provode vreme van čku e, njihovo iskustvo se zna ajno menja.ć č

Kućni smeštaj – manje promena, manje iskustva

Porodični dnevni smeštaj- manja kontrola uslova

Centri za dnevni smeštaj se razlikuju s obzirom na socijalno okruženje, filozofiju- program i disciplinovanje, fizi ku čopremljenost- roditeljske preferencije

Veličina grupe je od posebnog zna aja za čkvalitet uslova: što je manja grupa, bolji su uslovi za brigu o deci i individualizovani tretman (manje od 15 dece); kulturne specifi nosti (kolektivizam vs. nezavisnost)č

Malo dete u zajednici

Efekti- dnevni smeštaj ima jasnije efekte na socijalno ponašanje dece, nego na kognitivni razvoj. Priklju ivanje i čprilago avanje grupi. Kratkotrajni efekti.đ

Glavni efekti :◦ pove ana samostalnost i manje povinovanje ć

roditeljskim željama, relniji odnos prema sebi◦ ve a sposobnost u estvovanja u vršnja kim ć č č

grupnim aktivnostima- odbacivanja i prihvatanja, grupni identitet, popularnost

Malo dete u zajednici

Obdaništa/predškolsko - nastala tokom 20. veka, kao sredstvo unapre ivanja razvoja dece koja se đmoraju suo iti sa složenoš u života u č ćgradu i priprema za školu.

Podsticaj motorike, kognicije, talenata, igra i zabava.

Od ranih 60-tih godina, predškolsko obrazovanje je predstavljano kao sredstvo borbe protiv školskog neuspeha siromašnih ljudi (Head Start program). Pozitivne promene i dugoro nost efekata; specijalni čdodatni programi podrške