konture svetske buduĆnosti

8/6/2019 KONTURE SVETSKE BUDUNOSTI

1/63

Izvetaj Nacionalnogobavetajnog saveta SAD

KONTURE SVETSKE BUDUNOSTI

Aleksandar ubin

RUSIJA 2020:BUDUNOST ZEMLJE U USLOVIMA

GLOBALNIH PROMENA

Prevod sa ruskog:Jugoslavka Kati

Andrij Lavrik

Naslov originala:

-2020: , , 2005


2/63

U prevodu Jugoslavke Kati:UvodDeo 1Deo 2


3/63

Deo 3

NOVI IZAZOVIDRAVNOSTI

Drava-nacija e ostati dominantna jedinica svetskog poretka, ali e ekonomskaglobalizacija i irenje tehnologija, pre svega informacionih, staviti drave na teak ispit.Reimi koji su izili na kraj sa izazovima 1990-ih godina, moda nee izdrati one koji ihekaju 2020-e. Ispoljie se protivrene snage: na autoritarne reime vrie se pritisak sazahtevima za demokratizaciju, dok istovremeno mladi i nedovoljno jaki demokratskisistemi moda nee uspeti da se adaptiraju kako bi preiveli i nastavili sa razvojem.

Sa rastom migracije u itavom svetu iz Severne Afrike i Bliskog Istoka uEvropu, iz Latinske Amerike i Karipskog basena u SAD i iz Jugoistone Azije u severneregione mnoge zemlje postae vienacionalne i viekonfesionalne, suoivi se saproblemom integracije migranata u svoje drutvo i vodei rauna o njihovom etnikom ireligijskom identitetu.

Usporavanje tempa demokratizacije

Globalni ekonomski rast predstavlja potencijalno dobar stimulans demokratskom procesu, ali postoji i sasvim ozbiljna verovatnoa da e se mnoge zemlje, koje sesmatraju delom treeg talasa demokratizacije, zakotrljati unazad. Konkretno,demokratski proces moe oko 2020. godine uzrokovati delimino nazadovanje dravabiveg Sovjetskog Saveza i Jugoistone Azije, meu kojima neke nisu zapravo nikad nistale na put demokratije. Stvara se utisak da se Rusija i veina srednjeazijskih reimapostepeno vraaju autoritarizmu, i teko da globalni ekonomski rast sam po sebi moeprekinuti tu tendenciju. Samo iroki razvoj ekonomije u tim zemljama koji uopte nijeobavezan moe odigrati odluujuu ulogu u jaanju srednjeg sloja stanovnitva, to bi

sa svoje strane stimulisalo demokratski proces.Budui ve u stegama veoma izraene ekonomske nejednakosti, ostareli lideri

srednjeazijskih drava moraju se boriti sa velikim i neupravljivim delom stanovnitva omladinom, koja pati od nedostatka irih ekonomskih mogunosti. Lako je mogue da esrednjeazijske vlade izvriti estok pritisak na neistomiljenike kako bi sauvale poredak,samim tim uveavajui rizik od izbijanja oruanih pobuna.

postoji sasvim ozbiljna verovatnoa da e se mnoge zemlje, koje se

smatraju delom treeg talasa demokratizacije, zakotrljati unazad

Kineski lideri e se suoiti sa dilemom da li da popuste pritiscima pluralizma ioslabe politiku kontrolu, ili da sve ostave kao to je bilo, rizikujui time negativnu

reakciju od strane naroda. Peking takoe mora voditi rauna o svojim ambicijama dapostane glavni igra na svetskoj sceni, koje e porasti ako njegovi vladari preduzmukorake u pravcu politikih reformi.

Kina moe izabrati azijski put ka demokratiji, koji predvia izbore na lokalnomnivou i savetodavni mehanizam na nacionalnom nivou sa najverovatnijim zadravanjemkontrole Komunistike partije nad centralnom vladom.

Mlai kineski lideri, koji se ve nalaze na uticajnim mestima gradonaelnika iregionalnih rukovodilaca, kolovali su se na univerzitetima osnovanim po uzoru na Zapadi dobro se razumeju u meunarodne standarde upravljanja.


4/63

Meutim, veina eksperata koji su prisustvovali naoj konferenciji za regione,uvereni su da su sadanji i budui lideri agnostici po pitanjima demokratije i da su mnogovie zainteresovani za izgradnju onoga, to oni smatraju najefikasnijim modelomupravljanja.

Demokratske reforme mogle bi imati uspeha u kljunim zemljama BliskogIstoka, koje jo uvek dre izvan tog procesa njihovi represivni reimi. Uspeh uuspostavljanju istinske demokratije u Iraku i Avganistanu i demokratska konsolidacija u

Indoneziji mogli bi posluiti kao primer drugim islamskim i arapskim zemljama i bitistimulans za promene.Meutim, istraivanje od strane Fredom House tokom 2001. godine otkrilo je

ogromnu i sve veu provaliju po pitanjima slobode i demokratije izmeu islamskihzemalja i ostatka sveta. Odsustvo ekonomskog rasta u svim drugim oblastima osimenergetske predstavlja jedan od glavnih uzroka niskog tempa razvoja zemalja BliskogIstoka. Veina regionalnih eksperata ne polae velika nade u to da bi smena generacija unekim bliskoistonim reimima mogla sama po sebi ubrzati demokratske reforme.

Sve bri rast radikalnog islama i reakcija na taj pritisak od strane reima takoee imati duboke posledice po demokratizaciju i razvoj institucija graanskog drutva,iako radikali mogu iskoristiti izborni proces za uvrenje vlasti.

Zadravanje visoke cene nafte tokom dueg vremenskog perioda omoguie

reimima da odloe ekonomsku i finansijsku reformu.

Uprava pod pritiskom visokih tehnologija

Danas pojedinci-korisnici personalnih kompjutera imaju vee mogunosti, negoto ih je imala NASA koristei onovremene kompjutere za slanje prvih svemirskihbrodova na Mesec. Tendencija ka daljem uveanju mogunosti, brzine, dostupnosti imobilnosti imae ogromne politike posledice. Bezbroj privatnih lica i ne velikih grupa,od kojih mnogi ranije nisu imali takvu mo, bie u stanju ne samo da uspostavljajukontakte jedan sa drugim, nego i da planiraju operacije, mobiliu ljude i obavljajuposlove, potencijalno ostvarujui vei uspeh i postiui bolje rezultate nego to to moedrava. To e se gotovo sigurno odraziti na odnos graana prema svojim dravama i na

njihove uzajamne odnose sa njim, primoravajui neke vlade na operativniji rad.Prema Meunarodnom savezu za telekomunikacije, za Kinu je karakteristiangotovo najbri tempo rasta korisnika Interneta i mobilnih telefona u svetu, kao i vodeemesto na tritu masovnih komunikacija.

Izvetaji o poveanju dravnih investicija u razvoj superbrzih informacijskihstruktura u mnogim bliskoistonim zemljama koje su, istina, zasad nedostupne irokimslojevima stanovnitva i nemaju vrste veze sa ostatkom sveta, pokazuju oigledanpotencijal za irenje demokratskih i nedemokratskih ideja.

Neke drave e teiti kontroli Interneta i njegovog sadraja, ali e se suoavati sasve veim tekoama, jer nove mree nude razne naine komunikacije.

Rast povezanosti kompjuterskih sistema bie praen i irenjem transnacionalnihvirtualnih drutava ije lanove povezuju zajedniki interesi, to je tendencija koja moe

ne samo da umanji sposobnost dravnih i globalnih institucija za postizanjem saglasnostiunutar zemalja i sprovoenje u ivot odluka, nego ak i da dovede pod znak pitanjanjihov autoritet i legitimnost. Grupama, koje su osnovane na bazi religijske, kulturne,etnike ili neke druge pripadnosti, mogu ovladati nacionalne ideje i drugi vidovipoistoveivanja. Takve grupe imaju znatan potencijal za promicanje na nacionalnom paak i globalnom nivou potrebnih reenja za iroki spektar pitanja, koja se obino nalaze ukompetenciji dravnih struktura.

Internet e, izmeu ostalog, podstai na stvaranje globalnih pokreta, koji se moguafirmisati u vidu mone sile u sferi meunarodnih odnosa. Na primer, meusobnakomunikacija pripadnika dijaspore na maternjem jeziku pomou savremenih tehnologija


5/63

ne samo to pogoduje ouvanju nacionalnog jezika i kulture u uslovima iroke emigracijei kulturnih promena, ve i formiranju njihove politike i ekonomske moi.

Oekuje se irenje populitikih ideja u svojstvu mone politike i socijalne sile,tim vie to globalizacija preti poveanjem socijalne razdvojenosti po linijamaekonomskog i etnikog raskola. Na primer, u nekim delovima Latinske Amerikenesposobnost elita da se prilagode rastuim zahtevima za slobodnim tritem idemokratijom moe izazvati jaanje populistikih raspoloenja i podstai lokalne pokrete

koji su dosad demokratskim sredstvima stremili ka promenama na radikalnije mere radidobijanja onoga to oni smatraju pravednim delom politike vlasti i blagostanja.Meutim, kao i u sluaju sa religijom, populizam ne mora obavezno biti

neprijatelj politikog razvoja on moe posluiti irenju uea u politikom procesu.Vrlo mali broj eksperata smatra ozbiljnom pretnju opteg povratka reima vojnih hunti nateritoriji Latinske Amerike.

One zemlje Latinske Amerike koje se uspenije od drugih prilagoavaju promenama, grade vre i efikasnije demokratske institucije, kako bi razradileuniverzalnije i operativnije politike strategije i uvrstile poverenje graana i investitora.Oseanje ekonomskog progresa i nada u njegovu dugotrajnost predstavljaju neophodanuslov za podravanje dugoronog kredita poverenja u demokratske sisteme.

Jaanje nacionalizma i sklonost ka populizmu mogu postati problem i za azijske

zemlje. Mnoge od njih kao Laos, Kamboda i Burma ne mogu izii na kraj sarastuim potrebama stanovnitva i rizikuju da doive krah.Eksperti primeuju da se u Africi iz privatnog sektora ekonomije raa nova

generacija lidera, koji se mnogo udobnije oseaju u demokratiji nego njihovi prethodnicii u budunosti mogu njenom razvoju dati monu unutarnju dinamiku.

Promene klime i posledice tih promenado 2020. godine

Politike nesuglasice u vezi sa promenom klime najverovatnije e imati veomavano mesto u meudravnim odnosima. Konkretno, Sjedinjene Amerike Dravesigurno e doiveti ozbiljan pritisak i spolja i iznutra usmeren na izmenu vlastitih

ekolokih normi. Pred SAD bie postavljen zahtev da postanu lider globalnih napora uzatiti ivotne sredine. itava nauna zajednica slae se u miljenju da je efekat staklenebate realan i da je prosena temperatura povrine planete u prolom veku porasla, aliostaju neslaganja po pitanju uzroka tog procesa i potencijalnih mera sanacije.

Po ocenama eksperata konferencije, finansirane od strane NIC*, uznemirenostpovodom gasova koji izazivaju efekat staklene bate, a iji su najvei proizvoai Kina iIndija,** nezadrivo e rasti sve do 2020. godine. Oekuju se raznovrsne vremenskeanomalije, koje e se ne uvek opravdano dovoditi u vezu sa globalnim zagrevanjem.Svaki od takvih dogaaja moe izazvati talas zahteva upuenih SAD kao glavnom izvorugasova koji izazivaju efekat staklene bate da preduzmu odlune korake, usmerene nasmanjenje potronje fosilnih goriva.

*Konferenciju je verovatno finansirala meunarodna organizacija Newly industrializing

countries (Novoindustrijalizovane zemlje), ali moda i ameriki Nacionalni institut za klimu(National Institute of Clime). (Prim. prev.)**Daleko najvei proizvoa ovih gasova je SAD, to i sami autori, pobijajui sebe,

navode samo nekoliko redova nie! (Prim. prev.)Stratezi e se nai pred dilemom: ekonomski sistem, zasnovan iskljuivo na

ekonomskim stimulansima, verovatno nee doneti neophodne tehnoloke prednosti, jer efirme biti neodlune, vredi li ulagati u istraivanja, kada dobit stoji pod velikim znakompitanja. S druge strane, svaki sistem zasnovan na dravnom regulisanju pokazao se kaonedovoljno elastian i donosio je gubitke. U mnogobrojne tekoe koje oteavaju izraduzajednikih mera spadaju: protivljenje zemalja OPEK-a*, koje zavise od prihoda od


6/63

fosilnih goriva; taka gledita zemalja u razvoju, prema kojoj je promena klime problemizazvan delatnou industrijskog sveta, a koji one ne mogu reiti zbog ogranienihmogunosti svojih ekonomija; i, najzad, nunost sutinskih tehnolokih inovacija u ciljumaksimalnog poveanja energetskog KKD.**

*Tj. OPEC Organization of Petroleum Exporting Countries, Organizacija zemaljaizvoznica nafte, osnovana jo 1960. (Prim. prev.)

**Koeficijent korisnog dejstva. (Prim. prev.)

Sudei po komentarima uesnika, optimizam uliva injenica da se svet saspremnou i entuzijazmom odnosi prema liderstvu SAD i da za reenje ovog pitanje nije potrebno osnivati nove viestrane institucije. I zaista, razradu strategije ogranienjaizbacivanja CO2 u atmosferu moe olakati injenica da tri politike jedinice SAD,Evropska Unija i Kina snose odgovornost za vie od polovine ugljendioksida izbaenogu atmosferu. Dogovor izmeu ove tri strane, kao i Ruske Federacije, Japana i Indijepokrio bi ak dve treine.

Politika identiteta

Pritisak na vlast delimino e dolaziti od novih formi politike identiteta,utemeljenih na religijskim ubeenjima i etnikoj pripadnosti. Tokom sledeih petnaest

godina religijski identitet najverovatnije e biti sve znaajniji faktor samoopredeljenostioveka. Tendencija ka rastu politike identiteta u vezi je sa poveanom pokretljivou, poveanjem raznih meusobno suprotstavljenih grupa unutar jedne zemlje, kao i sairenjem savremenih komunikacionih tehnologija.

Prioritetni status etnikog i religijskog identiteta dae svojim sledbenicimagotove zajednice koje slue kao svojevrsna sigurnosna mrea, toliko potrebna u tekimvremenima, to je posebno vano za doseljenike. Ovakve zajednice takoe stiuorganizacionu strukturu, to stvara dodatne mogunosti za zapoljavanje.

Tokom sledeih petnaest godina religijski identitet najverovatnije e biti sve

znaajniji faktor samoopredeljenosti oveka.

Iako ne raspolaemo pouzdanim podacima o broju ljudi koji pripadaju odreenojveri ili su preli iz jedne vere u drugu tokom poslednjih godina, tendencije demonstrirajurast broja novih vernika i sve dublja religijska ubeenja kod njih.

Na primer, u takvim zemljama kao to je Kina uticaj marksizma slabi, dok sehrianstvo, budizam i druge religije sve vie ire, a u tradicionalno katolikoj LatinskojAmerici raste procenat preobraenika-evangelista.

2020-e godine Kina i Nigerija imae hrianske zajednice meu najveima usvetu, to e izmeniti lice hrianskih institucija tradicionalno ukorenjenih na Zapadu ipridati mu afriki odnosno azijski kolorit, to jest, ire govorei, crte sveta u razvoju.

Zapadna Evropa stoji po strani od te rastue globalne religioznosti, saizuzetkom zajednica doseljenika iz Afrike i sa Bliskog Istoka. Mnoge funkcije koje sutradicionalno pripadale crkvi obrazovanje, socijalne usluge itd. sada vri drava. Ali

sveproimajui i uporni antiklerikalizam teko da e pomoi kulturnoj asimilaciji novihimigranata-muslimana, koji smatraju diskriminacijskom zabranu javnog ispoljavanjasvoje religijske pripadnosti, koja je ustanovljena u nekim zapadnoevropskim zemljama.

Evropska Unija:dosadanji i prognozirani udeomuslimanskog stanovnitva, 1985-2025. g.

Milioni Visoka40 prognoza


7/63

35 Srednja30 prognoza25 Niska20 dosadanji podaci prognoza15 (do ovog momenta)105 Godine

1985 90 95 2000 05 10 15 20 25

Izvor: zasnovano na seriji diplomatskih iurnalistikih izvetaja, kao i na podacimaizvora u krugovima vlada, akademija i dr.

Mnogi adepti religijskih pravaca bili to hinduisti-nacionalisti, sledbenicihrianskih evangelistikih crkava u Latinskoj Americi, judejski fundamentalisti u Izraeluili muslimanski radikali postaju aktivisti. Po njihovom miljenju, neophodne supromene u drutvu, povlaenje otrih granica izmeu dobra i zla u duhu manihejstva, anjihov sistem religijskih verovanja povezuje konflikte od lokalnog znaaja sa nekakvombitkom najveih razmera.

Takvi pokreti sa religijskom pozadinom predstavljali su rairenu pojavu u vremedrutvenih i politikih nemira u prolosti i neretko su sluili kao podsticaj za pozitivnepromene. Na primer, naunici smatraju da rast popularnosti evangelizma u LatinskojAmerici stvara za izbeglice, rasno ugnjetene a esto i najsiromanije slojeve stanovnitva,meu njima i ene, socijalnu strukturu koje inae ne bi ni bilo [Ta struktura] stavljasvojim lanovima na raspolaganje neophodne navike za preivljavanje u drutvu koje seubrzano razvija (i pomae) razvoj graanskog drutva u regionu.1

1V. Philip Jenkins. Consultations with the National Intelligence Council. August 4, 2004.

Brojnost pripadnika raznih religijaod 1900-2025. g.

Hriani

Muslimani

Hinduisti

Neverujui

Budisti

Etniki Prognozirani rast u procentnom saodnosuvernici 2002-2025.

Hriani

Ateisti MuslimaniHinduistiNeverujui

Sledbenici Budistinovih religija Etniki

verniciAteistiSledbenicinovih religija

Siki SikiJevreji


8/63

ProcentiJevreji

Milion 500 1000 1500 2000 2500

Izvor: Stanje stvari i tendencija prema godinjem popisu hriana, 1800-2025. g. nove ere,Svetski hrianski istraivaki centar.

Grafikon na str. 110.Istovremeno, stremljenje grupa aktivista da promene drutvo esto vodi ka jo

veim drutvenim i politikim neredima, ponekad i nasilju. Izmeu ostalog, postojiverovatnoa pojave konflikata u meovitim zajednicama, poto aktivisti pokuavaju daprivuku ljude iz drugih religijskih grupa ili starijih religijskih institucija. U skladu safanatinim religijskim ubeenjima mnogih takvih pokreta njihovi se aktivisti identifikujukroz suprotstavljanje tuincima koji ne pripadaju grupi, to moe dovesti do razdora.

Radikalni islam. U veini regiona u kojima je prisutno poveanje broja religijskihaktivista takoe se zapaa rast procenta mladih u drutvu, sa ime se i povezuje velikakoliina radikalnih religijskih adepta, ukljuujui muslimanske ekstremiste.1

1Izdvajamo muslimanske ekstremiste kao podvrstu islamskih aktivista. Oni su odluni da

korenito promene politiki sistem u drutvu u skladu sa svojim vienjem muslimanskog prava ispremni su da u tu svrhu pribegnu nasilju.Oekuje se da se problem prevelikog broja omladine naroito zaotri u veini

bliskoistonih i zapadnoafrikih zemalja izmeu 2005-2010. godine, ali e se poslediceoseati i dugo posle toga.

Na Bliskom Istoku rastui uticaj radikalnog islama odraava politiku iekonomsku otuenost mnogih mladih muslimana od vlada koje ne predstavljaju interesenaroda, kao i nesposobnost mnogih, preteno islamskih drava da izvuku ozbiljnijuekonomsku korist od globalizacije.

irenje radikalnog islama imae znaajan uticaj na itav svet sve do 2020.godine, objedinjavajui razne etnike i nacionalne grupe, pri emu je mogua ak i pojava organa vlasti koja bi se prostirala preko vie dravnih granica. Privlanost

radikalnog islama delimino se moe objasniti time, to on poziva muslimane da se vratenjegovim izvorima, kada je islamska civilizacija bila na elu globalnih promena.Kolektivno oseanje otuenja i razjedinjenosti, na koje apeluje radikalni islam, teko dae nestati sve dok islamski svet ne bude opet dublje integrisan u svetsku ekonomiju.

Radikalni islam imae znaajan uticaj na itav svet objedinjujui razne

etnike i nacionalne grupe, pri emu je mogua ak i pojava organa vlasti koja

bi se prostirala preko vie dravnih granica.

Istraivanja pokazuju da se imigranti-muslimani utoliko bolje integriu uzapadnoevropske zemlje, ukoliko vie se ove otvaraju; meutim, mnogi imigranti udrugoj ili treoj generaciji bivaju uvueni u radikalni islam, poto se suoavaju sa

preprekama na putu ka punoj integraciji i barijerama u ostvarivanju onoga, to onishvataju kao normalnu religijsku praksu.

Najvaniji areali aktivnostiradikalnih islamista posle 1992. godine

Mapa na str. 112.


9/63

Zemlje i teritorije, na kojima su radikalniislamisti sadejstvovali sa vojnimgrupama, izmeu ostalog sa

pokretima separatista i pobunjenika

Druge zemlje i teritorije, na kojima susmetene baze radikalnih islamista iliive ljudi upoznati sa teorijom i

praksom dihada

Teroristiki akt

M (na mapi nisu oznaeni teroristikiIzvor: CIA akti u SAD i Argentini)

Religijske i etnike nesuglasice dae svoj doprinos buduim konfliktima, i akoim se ne posveti duna panja mogle bi postati uzrok regionalnih razdora. Regioni ukojima trvenja prete da prerastu u iri graanski konflikt ukljuuju i Jugoistonu Aziju,

gde istorijska suprotstavljenost hriana i muslimana obuhvata nekoliko drava,ukljuujui zemlje Zapadne Afrike, Filipine i Indoneziju.Unutarreligijski raskoli, ak i ako odavno postoje i imaju dugu istoriju, takoe

mogu prouzrokovati konflikte u ovoj eri pojaane religijske samospoznaje. Irak, u komevlada iitski religijski pravac, sigurno e podravati aktivistike korake iitskih manjina udrugim bliskoistonim zemljama, na primer u Saudijskoj Arabiji i Pakistanu.

Zemlje Evroazije:svako ide svojim putem?

Regionalni eksperti koji su posetili nau konferenciju smatraju da je politikirazvoj Rusije posle kraha komunizma otean potragom za postsovjetskim nacionalnim

identitetom. Putin sve ee poziva na ruski nacionalizam, a povremeno i naksenofobina raspoloenja radi definisanja ruskog identiteta. Nije iskljueno da enjegovi naslednici definisati ruski identitet stavljajui akcenat na imperijsku prolostRusije i superiornost nad susedima, odbacivi pritom komunistiku ideologiju.

Po miljenju strunjaka, drave Srednje Azije su slabe i imaju velik potencijal zareligijske i etnike konflikte, koji mogu izbiti u narednih petnaest godina. Religijski ietniki pokreti mogu destabilisati itav taj region. ini se da e Evroazija postati jorazjedinjenija, bez obzira na injenicu da bi dijametralno suprotne demografsketendencije takve kao manjak radne snage u Rusiji i Zapadnoj Evropi i istovremeno njenviak u Srednjoj Aziji mogle doprineti ujedinjenju regiona. tavie, vrlo je verovatnoda e Rusija saraivati sa srednjeazijskim zemljama u razvoju koridora za transportenergenata.

Po miljenju uesnika konferencije, meu zemljama koje su bogate prirodnimresursima, Rusija ima najbolje perspektive za irenje svoje ekonomije korienjemresursa i dubljom integracijom u svetsku ekonomiju. Da bi razvila svoju ekonomiju ucelini, Rusija mora izvriti strukturne reforme i uspostaviti pravnu dravu to e, sa svojestrane, stimulisati direktne strane investicije i u druge sektore osim energetskog. Znajuida e Evropa, verovatno, eleti da uspostavi posebne odnose sa ekonomski jaomRusijom, Moskva e najverovatnije pokazati vie tolerancije prema injenici zbliavanjabivih sovjetskih republika sa Evropom. Ako Rusija ne uspe da svestrano razvije svojuekonomiju, u potpunosti e osetiti na sopstvenoj koi ta je to naftna drava sa


10/63

neizbalansiranim ekonomskim razvojem, gigantskom nejednakou prihoda, oticanjemkapitala i narastajuim socijalnim problemima.

Regionalni strunjaci su pokazali manje optimizma u odnosu potencijala zasvestrani ekonomski razvoj tokom narednih petnaest godina zemalja Srednje Azije iJunog Kavkaza bogatih resursima, konkretno, Kazahstana, Turkmenistana iAzerbejdana. Za zemlje sa ogranienijim prirodnim resursima, kao to su Ukrajina,Gruzija, Kirgistan, Tadikistan i Uzbekistan, glavni problem predstavljae efikasan

razvoj granskih projekata i usluga, to zahteva kompetentniju upravu.Srednjeazijske zemlje Kazahstan, Kirgistan, Tadikistan, Turkmenistan iUzbekistan suoavaju se sa opasnim izazovom: kako sauvati socijalni mir uuslovima visokog rasta stanovnitva, relativno mlade populacije, ogranienih ekonomskihperspektiva i jaanja uticaja radikalnog islama. Upravljai ovih zemalja mogli bi oslabitinapetost ako budu manje ograniavali emigraciju. Rusija bi mogla iskoristiti ovumigraciju kao kompenzaciju za smanjenje vlastitog stanovnitva (sve do 2020. godinecifra e iznositi oko milion ljudi godinje). Meutim, Rusija gotovo da nema iskustva uintegraciji migranata iz drugih kultura; etnika uznemirenost unutar zemlje ve je dovelado rasta ruskog nacionalizma, i nai strunjaci smatraju da e svaki pokuaj irenjaimigracijskih pravila iskoristiti za svoje ciljeve politiari nacionalistikih struja.

Ironijom sudbine, prema prognozi strunjaka, Evroazija e biti jedinstvenija ako

se globalna ekonomska situacija pogora i ako se taj region nae u izolaciji. U tomsluaju bi Rusija koja doivljava zastoj mogla postati oslonac za druge zemlje u zadatkuodravanja reda du junih granica regiona, ako nekoj od zemalja Srednje Azije Turkmenistanu, Tadikistanu ili Kirgistanu zapreti potencijalni kolaps.

Latinska Amerika 2020. godine:globalizacija izaziva raskol regiona?

Strunjaci sa kojima smo se konsultovali u Latinskoj Americi tvrde da globalne promene u sledeih petnaest godina mogu produbiti nesuglasice i podeliti LatinskuAmeriku sa take gledita ekonomske, investicione i trgovinske politike. Dok zemljeJune hemisfere, naroito Brazil i ile, stiu nove partnere u Aziji i Evropi, Centralna

Amerika, Meksiko i zemlje koje se nalaze u oblasti Anda mogu zaostati u razvoju i ostatizavisne od SAD i Kanade kao glavnih trgovakih partnera i izvora ekonomske podrke.

Neefikasnost dravne uprave u zemljama Latinske Amerike delimino je spreilamnoge zemlje da u punoj meri spoznaju ekonomske i socijalne koristi od integracije usvetsku ekonomiju tokom poslednjih decenija. Umesto toga, jaz izmeu bogatih isiromanih, onih, koji su zastupljeni u organima uprave i onih koji su iz njih iskljueni,samo je povean. Tokom sledeih petnaest godina uticaj daljeg ekonomskog rasta iglobalne integracije najverovatnije e biti neravnomeran i fragmentaran. Regionalnistrunjaci prognoziraju nagli uspon harizmatinih, samozvanih populistikih lidera, kojive imaju istorijske presedane u tom regionu, i koji e zaigrati na kartu negodovanjajavnosti povodom nepravedne podele na imune i neimune; takav rizik je verovatanu najsiromanijim zemljama Centralne Amerike, zemljama koje se nalaze u oblasti Anda

i u nekim delovima Meksika. U zemljama koje su najslabije razvijene u ekonomskom idemokratskom smislu, naroito tamo gde je kriminalizacija drutva pa ak i vladaoigledna, lideri mogu ispoljiti diktatorske sklonosti i otvoreno zauzeti antiamerikepozicije.

Strunjaci su izneli sledee pretpostavke o perspektivama regiona u drugimsferama.

Politika samoopredeljenja. Sve vei delovi stanovnitva izjanjavaju se kaopredstavnici autohtonog stanovnitva i uskoro e zatraiti ne samo pravo glasa, nego i,potencijalno, novi drutveni ugovor. Mnogi odbacuju globalizaciju u tom vidu u kome seona ispoljava u regionu, videi u njoj niveliuu silu koja unitava njihovu kulturnu


11/63

samobitnost, a takoe i kao nametnuti od strane SAD neoliberalni model, iji nepravednoraspodeljeni plodovi rastu na stablu eksploatacije rada i ivotne sredine.

Informacione tehnologije. Univerzalizacija Interneta kao, istovremeno, sredstvamasovne inoformacije i privatnih komunikacija, doprinee da se prosvete, poveu,mobiliu i opunomoe oni koji su dosad bili iskljueni iz procesa uprave.

ZAMILJENI SCENARIO

MNOVI KALIFAT

U nie navedenom scenariju pokazano je kako na osnovu radikalnog religijskogidentiteta moe nastati svetski pokret. Prema tom scenariju, proglaen je novi Kalifat,koji uspeno afirmie novu kontraideologiju namenjenu irokim masama. Scenario jepredstavljen u formi hipotetikog pisma, koje je pisao zamiljeni unuk Ben Ladena svomroaku 2020. godine. On govori o tome kako se kalif bori sa tradicionalnim reimima, i okonfliktu i neredima koji prate tu borbu kako unutar islamskog sveta, tako i van njegovihgranica izmeu muslimana i SAD, Evrope, Rusije, Kine. Dok kalif sa promenljivimuspehom uspeva da mobilie podrku, regione udaljene od glavnog arita islama naBliskom istoku u Africi i Aziji trese groznica od njegovih proklamacija. Scenario sezavrava pre nego to kalif uspeva da uspostavi duhovnu i svetovnu vlast nad teritorijem kao to se to istorijski i deavalo sa prethodnim kalifatima. Na kraju scenarijanavodimo kakve bi pouke iz toga trebalo izvui.

Privatno pismo roaku

* od Saida Muhameda Ben Ladena

SAID MUHAMED BEN LADEN

U ime Gospoda milostivog i milosrdnog!

3. jun 2020. godine

Deda bi bio nezadovoljan. Proglaenje Kalifata jo nije postalo i naeOsloboenje. Kao to zna, dragi brate, deda je verovao u povratak epohe PravednihKalifa, kada su islamski lideri upravljali imperijom kao istinski Zatitnici Vere. On jepredvideo da e Kalifat ponovo vladati itavim islamskim svetom, da e povratitiizgubljene zemlje u Palestini i Aziji, proteravi sa njih nepravedne uticaje Zapada, iliglobalizaciju, da upotrebimo eufemizam Krstaa. Nastupie dan kada e se duhovni i svetovni svet opet ujediniti, potinjavajui se volji Alaha i odbacujui zapadnurazdvojenost Crkve i Drave. Meutim, kao to vidimo, proglaenje Kalifata jo nijepotrlo tu razdvojenost, iako je Krstaima ulilo strah od Alaha (to bi obradovalo dedu).Nema sumnje da je vesternizacija za mnoge muslimane izgubila privlanost, a Kalifat jerazbio mnotvo izmiljenih drava-nacija, koji su bili samo igra mate kolonizatora.

Vraajui se na to u mislima, ne mogu da shvatim kako smo prevideli pojavumladog kalifa, kako nas je sve iznenadio i pravoverne, i nevernike. Mladi propovedniknaglo je stekao sledbenike u celom svetu. ak i pre nego to se proglasio za kalifa,Prorokovog naslednika, neka mir bude s Njim, pravoverni su ga svuda priznavali.modaje to zato to nije bio iz Al Kaide i nije predvodio nikakav politiki pokret, za razlikuod dede. Bio je neverovatno produhovljen. Nije bio ukaljan ubistvima nevinih koji su,priznavao to deda ili ne, odvraali mnoge od podrke Al Kaidi. Iz islamskih zemaljaitave Istone hemisfere sa Filipina, iz Indonezije, Malezije, Uzbekistana, Avganistana


12/63

i Pakistana poeli su stizati novac i uveravanja u lojalnost. Pojedinci iz vladajuihelita takoe su ga prihvatili, kako bi uvrstili svoje oslabljene poloaje. U Evropi iAmerici su se muslimani, koji su vodili svetovni nain ivota i nisu odlazili u damije, probudili, spoznavi svoju pripadnost islamu, a neki od njih su napustili svoje zaprepaene roditelje zapadnjake i vratili su se u pradomovinu. Njegovaproduhovljenost ostavila je utisak ak i na neke nevernike: Rimski Papa je, na primer,pokuao da uspostavi sa njim meukonfesionalni dijalog. On je ve postao idol zapadnih

antiglobalista. Ubrzo je postalo jasno da nema alternative proglaenju novog Kalifata,emu su mnogi ve odavno teili.O, kakav strah smo posejali meu Krstaima! Gotovo zaboravljena re ponovo je

ula u zapadni renik, i prie o kalifima iz prolosti odjednom su postale bestseleri naAmazon.com. Oni su naivno smatrali da se mi moramo vui za njima po dobro utabanomputu ka sekularizmu, pa ak i bez oklevanja poverovati u njihov takozvani judeo-hrianski sistem vrednosti. Zamislite izraz njihovih lica kada su atlete iz islamskihzemalja na Olimpijadi odrekle lojalnost svojim dravama i proglasile vernost Kalifatu.Sve se sruilo u prah i pepeo, ukljuujui i same strukture koje je porodio Zapad kako binas uhvatio u klopku svog pogleda na svet demokratije, drava-nacija i meunarodnogsistema koji je njima upravljao sve to se pretvorilo u ruevine.

Zanimala ih je nafta, i mi smo uspeli da ih potinimo barelu kao nikad pre. Kada

je na tritu zavladala nesigurnost, pronele su se glasine da e SAD ili NATO okupiratinaftne regione kako bi ih sauvali od prisajedinjenja Kalifatu. Kasnije smo uli da SADnisu uspele dobiti podrku saveznika za vojnu akciju kao i da su se u samom Vaingtonuuplaili primerenog odgovora od strane muslimana celog sveta.

Tada su poeli nemiri meu iitima to je veoma sumnjivo, zato to je samouvealo haos. Kalif je izrazio sumnju da taj konflikt podstie Iran. Stvar je u tome to jeIran bio nezadovoljan pojavom Kalifata od prvog asa. Posebno osetljiva bila je bogatanaftnim izvorima istona provincija Saudijske Arabije, naseljena uglavnom iitima. Svojuulogu u tome odigrale su i voe drava Persijskog zaliva.

Tada smo posumnjali da konflikt podstie Irak, u kojem preovladavaju iiti, kao iSAD i CIA. Ali ako su iza svega stajali ameriki nevernici a siguran sam da je tako oni su sami stradali od posledica. Krhki mir u Iraku, koji je Amerika tako veto skrojila,

raspao se posle pobune sunita koja je planula novom snagom; pobunjenici su seproglasili istinskim Kalifatom i opet stupili u borbu kako sa iitima, tako i sa amerikimgarnizonima.

Bio je to ozbiljan izazov za kalifa. Kalifat predstavlja jedinstvenu celinu, ali mirizikujemo da izgubimo to jedinstvo ako ne uspemo da prekinemo staru suprotstavljenostsunita i iita. Meni, sunitskom Arapinu, ne prilii da iskazujem bilo kakvo saoseanje pristalicama Alija, koji su uneli raskol u Dar al Islam (muslimanski svet Prim.prevodioca) pre mnogo vekova, ali, kao i tada, odbijanje da se prevladaju neslaganjapredstavlja veliku greku. Neki njihovi novi mlsioci prisajedinjuju se istomiljenicima-reformistima meu sunitima i samim tim zadobijaju pohvale i podrku nevernika.Uspostavljanje ak ne ni prijateljskih, ve samo partnerskih odnosa meu Persijancima iAmerikancima za nas moe predstavljati ozbiljnu opasnost.

Jo jedno iskuenje i sablazan za na narod je zapadni materijalizam. Na primer,Internet predstavlja i blago i, istovremeno, mreu koju je zabacio avo. Upravo Internetpribliava kalifa apsolutnoj vlasti, irei njegov poziv po celom svetu. Ali, istovremenopredstavlja i oruje u rukama naih neprijatelja. Sve vie i vie pravovernih, videi kakose ivi na Zapadu, eli da ivi isto tako, budui nesvesni poroka koji su povezani satakvim nainom ivota.

Sve to, zajedno sa estokim sukobima sunita i iita, uznemirava predstavnikesrednje klase i oni su poeli da naputaju nae svete zemlje. Ironijom sudbine, to jedovelo u pometnju lidere Krstaa u Evropi i Americi. Drago im je da vide Kalifat unevolji, ali da prime milion ili vie izbeglica od kojih je veina navikla na visok ivotni


13/63

standard to je sasvim druga stvar. Nali su se pred dilemom: poveanje brojamuslimana u njihovoj sredini moe izazvati uznemirenost, ali ako ih ne prime, to znai dae samo jo jednom potvrditi svoje licemerje.

Haos vlada svuda. Kada je Kalifat proglaen, oekivalo se da ovi reimi odmahpadnu. Ali do toga zasad nije dolo. Postoje samo pojedina arita sledbenika koji vodepodrivaku delatnost u mnogim dravama ali zasad ne uspevaju da obore reime. Vrloblizu smo tome u Srednjoj Aziji, delimino u Avganistanu i Pakistanu, gde besni

graanski rat. Rusija se upetljala u meunacionalne konflikte i podrku autoritarnihreima u Srednjoj Aziji. Paradoks je u tome to SAD ovog puta istupaju kao saveznikRusije: umesto da, kao nekad, novcem i orujem pomau mudahedine u borbi protivsovjetskog reima, oni pomau Rusima u borbi protiv mudahedina. U nekim zemljamana vlasti su dve grupacije, od kojih nijedna nema punu kontrolu. Proglaen jePatunistan, ali vlast jo nije uspostavljena u potpunosti. Sve to odvraa Krstae odeksploatacije naih resursa. Novi cevovodi se ne postavljaju, a neki od starih ve su vanupotrebe. Zbog prekida izgradnje novih cevovoda zaustavljen je ekonomski uspon Azije.Kina, koja je izbegavala svaku pomo SAD, poela je ispoljavati sve veu zabrinutost zbog narastajueg u svojoj sredini muslimanskog iredentizma - tenje pocepanogetnosa da se ujedini.

Jugoistona Azija i delovi Istone i Zapadne Afrike idu praktino istim putem.

Proglaenje Kalifata je ohrabrilo ustanike, ali zasad se njegov uticaj ispoljava uglavnomu tome, to izazivaju razdor unutar drava, stvarajui arita gde vladaju Kalifat ierijat. Sa Azijatima je malo tee. Oni veruju da su otkrili specifian azijski put.

Borba se nastavlja i u Palestini, bez obzira na osnivanje Palestinske drave.Cionisti i dalje dre pod okupacijom muslimanske zemlje i zajedno sa muslimanimakontroliu Jerusalim. Evropljani su mislili da mogu izbei sudar civilizacija, ali sadavide da se sve vei broj muslimana u njihovoj sredini okree kalifu.Kalif ima sledbenike iu SAD, meu nevernicima; izmeu ostalih tu je i erka jednog senatora. SAD su se naleizmeu dve vatre pokuavaju da potkupe pristalice Kalifata, kako bi se s njihovom pomou obraunali sa irakim sunitima, a istovremeno ne ele da ostave Izrael nacedilu. Evropa prvi put vri pritisak na cioniste, spominjui sankcije protiv Izraela.

Sav taj haos i mete idu nam na ruku. Ispoetka su, sa pojavom novog Kalifata,

nai redovi izrazito proredeli i jezgro Al Kaide nalo se van glavnog toka zbivanja, alizatim je poelo mnotvo novih bitaka. Sposobni smo da nastavimo borbu za ponovnuvlast nad islamskim zemljama ak i ako bi se kalif poeo povlaiti i ispoljavati slabost.Uspostavljamo veze sa lokalnim poljskim komandirima, uivajui njihovo gostoprimstvoili im plaajui danak, i po pravilu zauzvrat dobijamo mogunost da preduzimamo sveto smatramo za potrebno. Pun sam nade

* * *

Kalifat uopte ne mora u potpunosti ostvariti svoje planove da bi postao ozbiljnapretnja svetskom poretku. Ovaj scenario stavlja akcenat na ozbiljan ideoloki spor meurazliitim kulturama, koji e se zaotravati sa rastom religijske samospoznaje.

Revolucija u informacionim tehnologijama najverovatnije e samo pojaatikonflikt izmeu zapadnog i islamskog sveta.Uticaj Kalifata na muslimane nee biti isti u raznim regionima, to mora potai

zapadne zemlje da izgrade diferencirani pristup za borbu protiv njega. Tamo gdemuslimani ve uivaju neke blagodeti globalizacije, na primer u nekim zemljama Azije iEvrope, oni e se nai pred nimalo lakim izborom izmeu ideja duhovnog Kalifata imaterijalnih prednosti globalizovanog sveta.

Proglaenje Kalifata nee smanjiti pretnju terorizma. Naprotiv, jo jaeraspaljujui konflikt, on moe iznedriti novu generaciju terorista spremnih za borbuprotiv neprijatelja Kalifata kako unutar islamskog sveta, tako i van njegovih granica.


14/63


15/63

Deo 4

SVEOPTA NESIGURNOST

Za 2020. godinu predviamo pojaavanje sveopteg oseanja nesigurnost, u ijoje osnovi leati kako psihiki odnos prema stanju stvari, tako i fizike pretnje. Upsiholoke aspekte, na kojima se ranije nismo zaustavljali u ovom izvetaju, moemoubrojati strahove povodom problema oko zapoljavanja, kao i strahove u vezi samigracijom stanovnitva kako meu starosedeocima, tako i meu doseljenicima.

Terorizam i meunarodni konflikti mogu zaustaviti proces globalizacije, bitnouveavajui trokove za bezbednost prilikom realizacije trgovine meu zemljama, pojaavajui granine kontrole, to e se negativno odraziti na svetsku trgovinu ifinansijsko trite. Iako je izbijanje rata izmeu velikih drava scenario sa mnogo manjeverovatnoe od unutranjih konflikata, on takoe moe zapretiti bezbednosti itavogsveta. Mogunost irenja oruja za masovno unitavanje (OMU) jo vie e produbitisveopti oseaj nezatienosti.

Transformacija meunarodnogterorizma

Nita ne ukazuje na to da e tokom sledeih 15 godina nestati ili oslabiti osnovnifaktori koji su izazvali meunarodni terorizam. Po oceni strunjaka, veinameunarodnih teroristikih grupa e se i dalje poistoveivati sa radikalnim islamom.Preporod islamske samosvesti stvorie osnovu za irenje radikalne islamske idologijekako na Bliskom Istoku, tako i van njegovih granica, ukljuujui Zapadnu Evropu,Jugoistonu i Srednju Aziju.

Taj preporod praen je rastom solidarnosti meu muslimanima, uvuenim unacionalne ili regionalne separtistike konflikte u Palestini, eeniji, Iraku, Kamiru,Mindanau ili Junom Tajlandu. Ovi konflikti su nastali kao reakcija na represije od stranedrave, korupciju i neefikasnost vlasti.

Osvajanje vlasti od strane radikala u nekoj od islamskih zemalja Bliskog Istokamoe podstai irenje terorizma u regionu i uveriti ljude u to da novi Kalifat nije tek pustisan.

Neformalne mree dobrotvornih fondova, madrase, havale i drugi mehanizmi idalje e se iriti i biti korieni od strane radikala.

Otuenje meu nezaposlenom omladinom dovee do popunjavanja redovaterorista.

Najvie nas brine injenica da (teroristike grupe) mogu doi do biolokih

sredstava ili, to je manje verovatno, do nuklearne bombe. I jedno i drugo moe

dovesti do masovnog stradanja civila.

Postoje oigledni znaci da e neskrivena elja islamskih radikala da izazovumeunacionalne nerede, drugim reima, stremljenje islamskih ekstremista da svrgnu niztoboe otpadnikih svetovnih vlada u zemljama sa veinom muslimanskog stanovnitva,naii na prijem u srcima mnogih muslimana.

Protivljenje globalizaciji i politici SAD moe uvrstiti i umnoiti redove onihkoji saoseaju sa teroristima, sarauju sa njima i finansiraju teroristike strukture.


16/63

Oekujemo da e do 2020. godine Al Kaidu zameniti nita manje fanatine,

ali zato vie decentralizovane grupe islamskih terorista.

Mnotvo aktera

Pritisak od strane ujedinjenih kontrateroristikih snaga, kao i nova dostignua uoblasti informacijskih tehnologija dovee do uveanja decentralizacije teroristike

pretnje, koja e evolucionirati u eklektiki prijem u svoje redove grupa, elija ipojedinaca. Teroristi nee imati potrebe za stacionarnim tabom za planiranje i realizacijusvojih operacija, koristei se sklonitima po itavom svetu. Materijali za obuku,odreivanje objekata za napad, instrukcije za pravljenje i upotrebu oruja kao iprikupljanje finansijskih sredstava sve vie e biti virtualni, upuivae se i obavljae sepreko Interneta.

Okosnica Al Kaide moda e se i dalje smanjivati, ali e druge regionalnegrupe, inspirisane Al Kaidom, kao i pojedinci, koje obino zovu dihadistima(objedinjeni zajednikom mrnjom prema umerenim reimima i Zapadu), najverovatnije idalje preduzimati teroristike napade. lanovi Al Kaide koji su proli obuku ulogorima Avganistana postepeno e ustupiti mesto iskusnim borcima koji su proli kroziraki konflikt. Oekujemo da e do 2020. godine Al Kaidu zameniti nita manje

fanatine, ali vie decentralizovane grupe islamskih terorista. Sve e se onesuprotstavljati irenju globalizacije u islamskoj sredini.

Irak i druge verovatne zone sukoba u budunosti e verovatno obezbediti prilivnovih regruta, logore za obuku, tehniku i dobro vladanje jezikom za novu generacijuprofesionalnih terorista, za koje e politiko nasilje biti cilj samo po sebi.*

*Ma koliko se slagali sa stavovima autora i delili njihova strahovanja, moramo znati dapolitiko nasilje teroristima nikada nije bilo svrha/cilj samo po sebi, ve je cilj po pravilu bilo istorijski opravdano ili neopravdano otcepljenje ili proglaenje suverenosti neke teritorije (ili akpostizanje stranog nemeanja). Autori oigledno posmatraju problem pod uticajem trenutnogzaotravanja borbe protiv terorizma, doputajui sebi odreenu neobjektivnost i, naprotiv, nedoputajui nikakvo saoseanje sa teroristima niti mogunost kompromisa. A poto politikakompromisa nije svojstvena ni radikalnim islamistima, i zapadnim i nekim islamskim zemljamaverovatno predstoji teak put pre nego to se odlue da pribegnu niem drugom nego upravo toj

politici. (Prim. prev.)Inostrani dihadisti ljudi spremni da ratuju svuda gde se, kako im se ini,

islamske zemlje nalaze na udaru onih koje oni zovu osvajaima-nevernicima - dobijajusve veu podrku od strane muslimana koji esto ne odobravaju terorizam.

ak i ako se broj ekstremista smanji, teroristika pretnja e najverovatnije ostati.Preko Interneta i drugih tehnologija beine veze zlonamernici mogu brzo pronalaziti iokupljati pristalice u irokim, ak svetskim razmerama, i to gotovo neprimetno. Brzoirenje biolokih i drugih smrtonosno opasnih tehnologija uveae mogunosti ovekakoji nije povezan ni sa kakvom teroristikom organizacijom da nanese stradanja velikombroju ljudi.

Oruje, taktika i ciljevi

U prolosti su se teroristike organizacije oslanjale na podrku drave u pripremi,naoruavanju, materijalno-tehnikom opremanju, nabavci neophodnih dokumenata ifinansiranju njihovih operacija. U globalizovanom svetu takve grupe kao Hezbolahpostaju sve vie nezavisne u zadovoljavanju svojih potreba i mogu delovati slino kao idrave, opravdano odbijajui da snose odgovornost, opremajui druge grupe,dejstvujui preko treih lica radi ostvarivanja svojih ciljeva pa ak i saraujui savladama putem diplomatskih kanala.

Veina teroristikih napada i dalje e se izvoditi preteno konvencionalnimvrstama oruja, ali uz korienje novih tehnika, to e oteavati planiranje


17/63

kontraterirostikih mera. Teroristi e najverovatnije pokazati najvie inventivnosti ne u primeni tehnologije ili vrsta oruja, ve u operativnim idejama njihove realizacije,drugim reima, u onome to se tie razmera, plana ili logistike svojih napada.

Jedna od takvih ideja, koja e se verovatno dalje razvijati, sastoji se u izvoenjuveeg broja istovremenih teroristikih napada na meusobno to udaljenijim mestima.

Iako e improvizovane eksplozivne naprave, postavljene na transportnimsredstvima, i dalje biti popularne u svojstvu asimetrinog oruja, teroristi e se

najverovatnije uskoro podii na tehnolokoj lestvici i poeti da primenjuju noveeksplozivne materije i bespilotne vazdune letelice.

Prema tome, korienje bioloki aktivnih materija od strane terorista vrlo je

verovatno, a njihov dijapazon e se iriti.

Religijski zanos muslimanskih ekstremista pojaae njihovu elju za izvrenjemteroristikih napada sa velikim brojem rtava. Kao to je poznato iz istorije, terorizam sareligijskom osnovom je najpogubniji, poto takve grupe ne postavljaju sebi gotovonikakva ogranienja.

Trend koji najvie zabrinjava je stremljenje nekih teroristikih grupacija daovladaju orujem za masovno unitavanje. Najvie straha izaziva injenica da ove grupe

mogu doi do bioloki aktivnih materija ili, to je manje verovatno, nuklearnog oruja,to moe biti uzrok masovnih rtava.Bioterorizam, oigledno, odgovara najvie nevelikim a dobro informisanim

grupama. Laboratorija bioteroriste moe se smestiti u obinoj kuhinji, a oruje stvoreno unjoj moe biti manje od tostera. Prema tome, korienje bioloki aktivnih materija odstrane terorista vrlo je verovatno, a njihov dijapazon e se iriti. Poto se dijagnostikasibirskog ira* ili boginja vri tek neko vreme nakon zaraavanja, u najgorem scenarijuteroristiki napad moe biti izveden mnogo pre nego to vlasti za njega i saznaju.

*Ruski naziv za crni prit, odnosno antraks. Moda je interesantno napomenuti da je do(najmanje) jedne tragedije u vezi sa proizvodnjom antraksa kao bakteriolokog oruja ve dolo, uvojnom gradiu Sverdlovsk-19 kod Sverdlovska na Uralu 1979. godine, kada je zbog sluajnogisputanja mikroba sibirke u atmosferu kroz ventilaciju umrlo najmanje 64 ljudi, to jeobelodanjeno tek dve decenije kasnije, dakle, sasvim nedavno. (Prim. prev.)

Upotreba naprava za radioloko rasprivanje mogla bi se pokazati efikasnom ustvaranju panike zbog iroko rasprostranjene zablude po pitanju realnih mogunostistradanja velikog broja ljudi u takvom napadu.

Kako se odvijaju istraivanja u oblasti stvaranja pojednostavljenog nuklearnogoruja teroristi nastavljaju da tragaju za nainom dobijanja nuklearnog materijala zakonstruisanje vlastitog nuklearnog oruja. Istovremeno sa tim treba oekivati da enastaviti sa pokuajima da kupe ili ukradu nuklearno oruje, naroito u takvim zemljamakao to su Rusija ili Pakistan. Uzevi u obzir verovatnou da teroristi dou do nuklearnogoruja, ne smemo iskljuiti mogunost njegove primene od strane ekstremista do 2020.godine.

Takoe oekujemo da e teroristi pokuati da osvoje ili razviju vlastitesposobnosti izvoenja kibernetikih napada sa ciljem nanoenja fizike tete

kompjuterskim sistemima i unitenja vanih informacijskih mrea.Glavni cilj terorista ostae SAD i njihovi interesi u inostranstvu, ali moe se

uveati i broj teroristikih akata usmerenih protiv bliskoistonih reima izapadnoevropskih zemalja.

Organizovani kriminal

Promenjivi geostrateki abloni mogu odrediti globalni karakter kriminalnihaktivnosti tokom sledeih 15 godina. Organizovani kriminal e najverovatnije cvetati u


18/63


19/63

Zaotravanje unutranjih konflikata

Zaostalost privrede, udruivanja na etnikoj osnovi, ekstremna religijskaubeenja i neproporcionalan broj omladine svi ovi faktori zajedno stvorie idealnenegativne uslove, koji sa velikom verovatnoom mogu izazvati unutranje konflikte.Meutim, od sposobnosti drava da vladaju situacijom faktiki e zavisiti kako samamogunost nastanka, tako i razmere tih konflikata. One drave koje ne odgovaraju

oekivanjima svojih naroda i nisu sposobne da razree ili smire njihove protivrenezahteve, najverovatnije e se suoiti sa najteim i estim izlivima nasilja. Te dravepodlone nasilju najveim delom se nalaze u velikom polumesecu nestabilnosti, koji seprua od afrikih zemalja juno od Sahare, preko Severne Afrike na Bliski Istok, Balkan,Kavkaz, kroz Junu i Centralnu Aziju sve do nekih delova Jugoistone Azije. Zemljeovih regiona uglavnom se nalaze van okvira globalizacije.

Broj unutranjih konflikata znaajno se smanjio u poreenju sa krajem 80-ih ipoetkom 90-ih godina, kada je raspad SSSR-a i pad komunistikih reima u CentralnojEvropi omoguio da se razgori poar etnikih i nacionalistikih sukoba. Bez obzira na toto je ostvarena odreena ravnotea, dalje postojanje neuspenih i slabih uinstitucionalnom smislu drava stvara pogodne uslove za pojavu takvih konflikata ubudunosti

. Zaostalost privrede, udruivanja na etnikoj osnovi, ekstremna religijska

ubeenja i neproporcionalan broj omladine svi ovi faktori zajedno stvorie

idealne negativne uslove, koji sa velikom verovatnoom mogu izazvati

unutranje konflikte.

Unutranji konflikti esto su veoma estoki, dugotrajni i teki za smirivanje. Oniesto raaju unutranju emigraciju i masu izbeglica-emigranata, koji destabiliu situacijuu susednim zemljama.

U afrikim zemljama juno od Sahare i dalje je velik rizik pojave novih ilipojaavanja ve postojeih humanitarnih katastrofa, izazvanih raznovrsnim konfliktima.Konflikti koji imaju karakter genocida, usmereni na potpuno ili delimino istrebljenje

rasne, religijske ili etnike grupe, i konflikti, izazvani drugim zloinima protivoveanstva takvima kao nasilno proterivanje celokupnog lokalnog stanovnitva mogu izazvati pojavu velikih migracijskih masa i humanitarnih katastrofa.

Neki unutranji konflikti posebno konflikti sa ueem etnikih gruparazdeljenih dravnim granicama nose rizik prerastanja u regionalne konflikte. Ukrajnjem sluaju unutranji konflikti mogu dovesti do slabljenja ili raspada drave, usledega velike teritorije ostaju bez efikasne dravne kontrole. U takvim sluajevima teteritorije mogu postati utoite za transnacionalne teroristike organizacije (takve kao AlKaida u Avganistanu), ili za kriminalce i narkokartele (kao to se deava u Kolumbiji).

Uspon drava kao zalog konflikata?

Verovatnoa da e konflikt izmeu velikih drava prerasti u svetski rat tokomsledeih 15 godina danas je manja nego u bilo kom periodu minulog stolea, a da se i negovori o prethodnim vekovima, kada su iskre lokalnih konflikata izazivale svetskeratove.* vrsti sistemi saveza do Prvog svetskog rata i u periodu izmeu dva rata, kao isuprotstavljenost blokova u vreme hladnog rata praktino su garantovali da e lokalnikonflikti zadobijati mnogo iri karakter. Danas, pak, ak i ako izbije konflikt povodomTajvana ili izmeu Indije i Pakistana, druge drave pa i same sukobljene strane pokuaeda ogranie njegove razmere.

*Autori ovde oigledno prenebregavaju uobiajeni stav po kome su u ljudskoj istorijipostojala samo dva svetska rata. Ali ako definiemo svetski rat kao rat u kome uestvuje vei broj


20/63

zemalja (meu kojima mora biti barem jedna aktuelna supersila) onda, naravno, vidimo da je uistoriji bilo vie takvih ratova. (Prim. prev.)

Osim toga, rastua zavisnost od globalnih finansijsko-trgovakih mrea sveefikasnije e suzbijati konflikte meu velikim dravama SAD, Evropom, Kinom,Indijom, Japanom i Rusijom. Naravno da ovo ne iskljuuje mogunost konflikta meuvelikim dravama u potpunosti. Odsustvo u nekim regionima efikasnih mehanizama zarazreenje konflikata, porast nacionalizma u velikom broju drava kao i emocionalna

napetost obeju strana u nekim konfliktima poveavaju mogunost njihovograzbuktavanja.Iako bi vojna konfrontacija izmeu Kine i Tajvana znaila krah napora Pekinga

da dobije priznanje svoje uloge regionalne i svetske drave, ne moemo u potpunostiiskljuiti takvu mogunost. Na primer, proglaenje nezavisnosti od strane Tajvana moeprimorati Peking na takve korake, od kojih bi se inae suzdrao, isto kao to bi poveanjevojne moi Kine kod njenih lidera pojaalo elju da tu mo primene protiv Tajvana,poveavajui rizik pojave oruanog konflikta.

Progres u oblasti savremenog naoruanja iri radius dejstava, preciznost

gaanja i vea razorna mo konvencionalnog oruja stvara uslove koji

provociraju primenu vojne sile taktikom preventivnog udara.

ini se da Indija i Pakistan uviaju kakvu bi cenu morali platiti u sluaju dameu njima izbije oruani konflikt. Ali nacionalistika oseanja s obe strane su veoma jaka i teko da e oslabiti. Prema jednom od verovatnih scenarija, Pakistan moeupotrebiti nuklearno oruje kako bi zaustavio uspena dejstva indijskih oruanih snagakoje brojnim stanjem uveliko nadmauju pakistansku armiju, posebno kada se uzme uobzir odsustvo bitnije strateke dubine Pakistana.

U sluaju izbijanja konflikta sa ueem jedne ili vie velikih drava posledicemogu biti vrlo ozbiljne. Progres u oblasti savremenog naoruanja iri radius dejstava, preciznost gaanja i vea razorna mo konvencionalnog oruja stvara uslove kojiprovociraju primenu vojne sile taktikom preventivnog udara. Poveanje radiusa dejstvanovih raketa i aviosistema dopremanja projektila osigurava neranjivost onima koji

poseduju ova oruja.Sve dok strateka odbrana ne postane isto tako vrsta kao i strateko napadakonaoruanje, irenje geografskih okvira konflikata imae velike prednosti, poto u tomsluaju napadai mogu ostati bez svojih bezbednih pozicija. Osim toga, niz poslednjihvisokotehnolokih konflikata je pokazao, da ishod prvih bitaka u velikim konfliktimaesto odluuje uspeh itave ratne kampanje. Zato vojni strunjaci smatraju da jepreventivni udar neophodan za postizanje stratekog uspeha.

Kako mogu stupiti na put progresaafrike zemlje juno od Sahare?

Veina regionalnih strunjaka smatra da e, u skladu sa najverovatnijim

scenarijem, 2020. godine Afrika sve vie liiti na pokriva pun arenih zakrpa usled togato e razlike u politikim i ekonomskim uslovima izmeu raznih zemalja biti vrlo velike.Sposobnost Afrike da izvue korist iz pozitivnih strana globalizacije zavisie od

toga, u kojoj meri e pojedine zemlje uspeti da stave taku na konflikte, da poboljajuupravu, obuzdaju korupciju i uspostave vlast zakona. Ako u tim oblastima bude ostvarenprogres, bie mogue i irenje stranih investicija koje se u datom momentu uglavnomograniavaju na sektor nafte. Nai regionalni strunjaci su izrazili uverenost da, ako biafriki lideri iskoristili ove investicije za stimulisanje privrednog rasta, otvorivi nove osim dravne moi puteve bogaenja, mogli bi ublaiti masu drugih problema sa


21/63

kojima se suoavaju njihove zemlje, sniavajui nivo konflikata u drutvu perspektivombudueg procvata.

Kljuni momenat ostae iroki razvoj postojeih ili novih izvora bogatstva. Iakosu mineralni i prirodni resursi neravnomerno raspodeljeni meu ovim zemljama, one su ucelini bogate njima i u stanju su ne samo da osiguraju svoje stanovnitvo prehrambenimartiklima, nego i da postanu krupni izvoznici poljoprovredne, stoarske i ribarskeprodukcije. Smanjenje ili uklanjanje tarifnih barijera i poljoprivrednih subvencija u EU i

SAD zajedno sa potrebom za sirovinama od strane brzorastue privrede Kine i Indijemoe dati moan impuls privredama afrikih zemalja i omoguiti im da prevaziudecenije snienih cena njihove robe.

2020. godine Afrika e sve vie liiti na zakrpljeni pokriva usled ogromnih

razlika u politikim i ekonomskim aspektima.

Afriki strunjaci se slau sa tim da su privredna reforma i dobra uprava nuniuslovi visokog privrednog rasta. Osim toga, strunjaci dolaze do zakljuka da afrikezemlje moraju preuzeti inicijativu u zakljuivanju novih uslova ukazivanja pomoi itrgovinskih odnosa, koje su doskora diktirali preteno meunarodne finansijske institucijei razvijene zemlje. Novo Partnerstvo za Razvoj Afrike (NEPAD) sa svojim mehanizmom

ekspertskih procena predstavlja jedan od takvih mehanizama, neophodnih za realizacijuekonomskih reformi. Naravno, potrebno je da njegovi pojedini lanovi ispotujuindividualne i kolektivne obaveze.

Tokom sledeih 15 godina demokratske reforme u Africi i dalje e se odvijatisporo i u mnogim zemljama e delimino izostati zbog mnotva socijalno-ekonomskihproblema. Ipak, malo je verovatno da e demokratija kao norma ivota u Africi bitidovedena u pitanje. Afriki lideri se suoavaju sa alijansama meunarodnih i unutranjihnedravnih organizacija, koje ponekad pokuavaju da zamene dravne slube, sakriminalnim mreama koje ne poznaju dravne granice i, najzad, sa islamskim grupama,koje ele da stvore pouzdana utoita. Neke drave bi zbog toga mogle pretrpeti krah, alie zato u drugima kvalitet demokratije rasti. Nova generacija lidera ukljuuje velik brojdelatnika iz privatnog sektora, koji se oseaju mnogo udobnije u uslovima demokratije

nego njihovi prethodnici, i mogu dati razvoju demokratije monu unutranju dinamiku.Najnepredvidljiviji faktor ostae rukovodstvo. ak i u najgorem sticaju okolnostidobro rukovodstvo moe odigrati vanu pozitivnu ulogu. Drave sa loim rukovodstvomteko da e izbei neuspehe, ali one sa dobrim, koje uvruje pravni poredak i dravneinstitucije i uspeno reava unutranje konflikte, dobie ansu za napredak.

Faktor OMU

Nuklearno oruje. Tokom sledeih 15 godina niz zemalja nastavie saprogramima stvaranja nuklearnog, hemijskog i biolokog oruja i u nekim sluajevimauveae svoje potencijale. Zemlje koje danas poseduju nuklearno oruje poveae svojusposobnost suzdravanja i gotovo sigurno e uveati pouzdanost, tanost i delotvornost

sistema za dopremanje, a takoe e razviti sposobnost savladavanja raketne odbrane.Otvorena demonstracija nuklearnih mogunosti od strane neke drave jo vie ediskreditovati postojee sporazume o neirenju, poremetie ravnoteu snaga i poveaerizik prerastanja konflikata u nuklearni rat.

Zemlje koje nemaju nuklearno oruje, naroito drave Bliskog Istoka iJugoistone Azije, mogu doneti odluku da po svaku cenu dou do njega, kada postanejasno da njihovi susedi i regionalni suparnici ve rade u tom pravcu.

Pomo iritelja, ukljuujui bive privatne preduzetnike, takve kao to je A. K.Han sa svojom mreom, skratie vreme potrebno drugim zemljama za sticanje vlastitognuklearnog oruja.


22/63

Zemlje koje nemaju nuklearno oruje mogu doneti odluku da po svaku cenu

dou do njega, kada postane jasno da njihovi susedi i regionalni suparnici ve

tee ka tome.

Hemijsko i bioloko oruje. Napredak u oblasti hemijski i bioloki aktivnihsredstava i irenje znanja iz te oblasti predstavljae ozbiljnu pretnju, naroito od strane

terorista, kao to smo ve isticali.Uzimajui u obzir nameru nekih teroristikih grupa da iskoriste oruje koje semoe primenjivati kradom, neprimetno nanosei udarac koji e se zatim pokazati kaovrlo ozbiljan, oekujemo da e teroristi primeniti neke lako dostupne vrste biolokog ihemijskog oruja.

Drave nastavljaju sa realizacijom programa proizvodnje hemijski i biolokiaktivnih sredstava u legitimnim komercijalnim strukturama, kako bi ih lake sakrile odmeunarodne kontrole, i u realizaciji tih programa sve manje e se oslanjati na inostranedobavljae.

Vea dostignua u oblasti biolokih nauka i informacijskih tehnologija moguubrzati tempo razrade biolokog oruja. Ona e takoe uveati mogunosti proizvodnjetakvih sredstava koja je mnogo tee otkriti i od kojih je tee zatititi se. Sve do 2020.

godine neke zemlje e nastaviti sa pokuajima razrade hemijskih sredstava zaobilazeireim inspekcije, uveden u skladu sa Konvencijom o zabrani hemijskog oruja.Sistemi dopremanja. Bezbednost e i dalje biti ugroena od strane sve

savrenijih i smrtnonosnijih balistikih i raketa sa krilima, kao i od strane bespilotnihletelica (BL). Drave e gotovo sigurno nastaviti da uveavaju radius dejstava,pouzdanost i preciznost raketnih sistema koji se nalaze u njihovim arsenalima. Do 2020.godine jo nekoliko zemalja koje ne uivaju poverenje mogu stei rakete za udare ponadzemnim ciljevima, sposobne da predstavljaju pretnju po bezbednost SAD, ako ih sedostavi dovoljno blizu amerikoj obali.

Napredak u oblasti hemijski i bioloki aktivnih sredstava i irenje znanja iz te

oblasti predstavljae ozbiljnu pretnju, naroito od strane terorista

I Severna Koreja i Iran posedovae meukontinentalne balistike rakete (MBR)zadugo do 2020. godine i radie na usavravanju takvih mogunosti, iako bi novi reimi uobema zemljama mogli preispitati te ciljeve. Nekoliko drugih zemalja verovatno erazraditi sredstva dostavljanja u orbitu kosmikih aparata do 2020. godine, kako bilansirale svoje satelite i poveale svoj nacionalni presti. Sistemi lansiranja kosmikihaparata predstavljaju glavni stepenik na putu stvaranja MBR, jer se mogu koristiti usvojstvu rakete-nosaa u razradi MBR.

Globalne tendencije u unutranjimkonfliktima od 1990-2003.

Grafikon na str. 138.Izvor: podaci Upsalskog informacijskog projekta o konfliktima,objavljeni od strane Stokholmskog meunarodnog instituta zaistraivanje mirovnog procesa.

Kriza meunarodnih institucija

Sve vei pritisak na meunarodne institucije izazvae neefikasnost mnogih odnjih, i ta situacija moe biti izmenjena samo putem njihove radikalne reforme sa ciljemuzimanja u obzir novih igraa i novih prioriteta. Pred regionalne organizacije bie


23/63


24/63

Takve posleratne tvorevine kao Organizacija Ujedinjenih Nacija i

meunarodne finansijske institucije rizikuju da postanu beznadno zastarele,

ako ne ponu uzimati u ozbir rastuu mo zemalja u usponu.

Napori koje je Afrika poela ulagati na stvaranju regionalnih mirotvornih snagaunekoliko ohrabruju, ali afrikim zemljama juno od Sahare bie teko da pribave resursei politiku volju za ovo.

Kolosalna materijalna ulaganja i vreme potrebno za osmiljenu nacionalnuizgradnju ili sprovoenje operacije stabilizacije stanja posle konflikta i/ili kraha dravnogureenja, najverovatnije e nametati ozbiljna ogranienja takvoj koaliciji ilimeunarodnim obavezama.

Pravila voenja rata:upad na niiju zemlju

Uzimajui u obzir da veina oruanih konflikata poprima netradicionalne ilineobine forme, takve kao humanitarne intervencije i operacije sa ciljem unitenja baza ilogora terorista za razliku od tradicionalnih ratnih dejstava sa ueem suprotstavljenihstrana, principi primene i korienja vojne sile sve vie e se dovoditi pod znak pitanja.

Meunarodno pravo koje uva terotorijalnu celovitost drava, i enevska konvencija,koja propisuje voenje rata, razraeni su do pojave pretnji meunarodnoj bezbednostinalik ovima sa kojima se suoavamo u XXI veku.

Krajem 90-ih godina uzrujanost zbog naina postupanja srpskog predsednikaMiloevia sa kosovskim Albancima pogodovala je prihvatanju principa meunarodnihhumanitarnih intervencija. Pristalice tradicije pravednih ratova, koje su od trenutkastvaranja OUN pa i pre toga tvrdile da je dunost svetske zajednice da se mea u takvesituacije sa ciljem spreavanja masovnih naruavanja ljudskih prava, dobile su moneadute. Meutim, ovaj princip energino osporavaju druge zemlje, zabrinute mogunounaruavanja principa nacionalnog suvereniteta.

Pravni status i prava ljudi zarobljenih tokom vojnih operacija i osumnjienih zateroristiku delatnost bie takoe predmet spora, kao to je to bilo za vreme operacije u

Avganistanu. Sporovi o tome u kojoj meri se mogu smatrati teroristima religijski lideri idruga lica koja podstiu na nasilje takoe e izbiti u prvi plan.Rat u Iraku je nametnuo i pitanje o statusu sve veeg broja lica pod ugovorom

koje amerika vojska koristi za osiguranje bezbednosti, za kompletiranje ljudstvomcentara dranja pod straom ratnih zarobljenika, kao i za sasluanja ratnih zarobljenika ilizadranih lica.*

*A pogotovo u svetlu injenice da se vreme legitimnog dranja osumnjienih lica upritvoru u svim zemljama produava, sa tendencijom da postane doivotno! (Prim. prev.)

Zatita nevladinih organizacija (NVO) u vreme konflita je jo jedno pitanje kojepostaje sve sloenije usled toga to je humanitarna delatnost koju vre, na primer,vahabitski misionari, finansirajui teroriste, izazvala buru kritike i prinudna dejstva, doksu, istovremeno, zapadne i druge NVO postale zgodne i lake mete u zoni konflikata.

Uloga SAD koje pokuavaju da uspostave vlastite norme sama po sebi je postalapitanje, koje moe iskomplikovati napore svetske zajednice da doe do saglasnosti onovim pravilima. Odsustvo jasnih i svakom razumljivih pravila oteae spreavanje iograniavanje razmera i surovosti konflikata.

ZAMILJENI SCENARIO

MKONTURE STRAHA


25/63

Scenario pokuava da prikae ta se moe desiti ako zabrinutost povodom irenjaOMU stigne do te take da se moraju primenjivati mere bezbednosti najirih razmera. Utakvom svetu nelegalnim trgovcima oruja bie sve tee da vre svoju delatnost, ali e,istovremeno, sa irenjem OMU, sve vei broj zemalja eleti da ga poseduju radi zatitesvojih interesa.

Ovaj scenario je izgraen na seriji poruka koju razmenjuju dva trgovca orujem.Osnova idolokog stanovita jednog od njih je u tome, da je potrebno obezbediti

ravnopravnost suprotstavljenih strana, tako da i islamski svet mora posedovati svojarsenal OMU, dok drugi radi iskljuivo za novac.Nijedan od njih ne zna tano ko je krajnji kupac njihove robe dravni klijent ili

teroristiki front. Kako se razvija ovaj scenario kontura straha, iji je poetak predstavljaoteroristiki napad sa upotrebom OMU, stvari idu ka mogunosti sticanja sve vee koristiza trgovce oruja, pred kojima se otvaraju perspektive veoma probitanog posla.

Meutim, strah raa strah. Drakonske mere kojima sve ee pribegavaju vladekako bi zaustavile irenje OMU i kako bi se zatitile od terorizma, unose strah u srcatrgovaca orujem. Glavna rtva ovog scenarija postaje globalizacija.

Dva trgovca orujem uputaju se

u nezakonita dejstva neodreenog karaktera

A: Jesi li stigao?B: Ve me je kontaktirao Marko. Bie teko.A: ta? Nabavka?B: Ne, transport. Gleda me suvie mnogo oiju.

i uviaju, da njihov zadatak postaje sve tei.

A: Nemoj da me zasmejava. Pa nalazi se u jednoj od najsiromanijih zemalja.B: Hvala na informaciji. U Dubajiu je pre sve bilo tako lepo, a sad se tamo ne moeraditi. A: Ovi teroristi e nas upropastiti. Njihove operacije uplaile su sve, ne samoAmerikance.B: A jesi li siguran, da ti sm nema nikakve veze sa tim?A: Nisam, ali mislim da je moj ciljni klijent ipak neko drugi.

Posrednik A pretpostavlja da radi za vladu neke zemlje. Mogue je da roba koja gazanima spada u domen nuklearne tehnologije. Istovremeno, on priznaje da su i teroristizainteresovani za saradnju sa njim.

B: Znam, ti si deo sistema. A ja se ovim bavim iskljuivo zbog para. Briga me, ko plaa,vano je da me plaaju.A: Hou da potuju moj narod i moju veru. A za to nam je potrebna bomba.B: Da se osvetite krstaima?A: Izmeu ostalog. Uzgred, Jenkiji su nam pomogli. Njihova ratnika retorika uvredila jemog klijenta. Sad je nestrpljiv. to se vie pria o ratu, tim bolje. Imam i drugezainteresovane kupce. Sumnjivi tipovi.

Posrednik B upozorava da se pod uticajem teroristikih akata svetsko javno mnenjepriklonilo otrijim merama protiv irenja nuklearnog oruja zbog teroristikih napada kojisu se odigrali


26/63

B: Ne budi tako siguran. Zahvaljujui teroristima Amerika je dobila podrku. Osim toga,ljudi se plae napada, naroito biolokih.A: Aha, bio je to odlian udarac po supersili. ak i ako nije OMU, svi misle, dajeste.uo sam da je to bio obian ap. U poetku je teko razlikovati.B: Da, glavno da je delovalo. Ali ipak sam zabrinut. I u muslimanskim zemljama mnogisu se zabrinuli. Amerika je takoe dobila svoje. Veliki udar je bio jo pre ovog sluaja saslinavkom. Njihov novi zakon o patriotizmu je takav, da ga je bilo teko zamisliti ak i

posle 11. septembra.

Obojicu posrednika oigledno plae nova tehnika sredstva pomou kojih se njihovadelatnost moe pratiti.

A: Brine me ip.B: Stavili su ti ip?A: Ne, ali ne verujem njihovoj prii o zatiti privatnosti. Bilo je ve svata. Policijski as.Prie o preventivnim udarima. Prologodinje ratne operacije su poetak dugog lanca.B: Amerikancima se ne sme verovati; oni po celom svetu imaju gomilu saradnika.A: Moda ih i nema toliko mnogo kao to bi oni hteli, ali shvata ta hou da kaem.

Posrednik A pokuava da gleda na stvari optimistiki. Iako je zbog teroristikih napada iodlunih odgovora na njih u svetu poela recesija, on veruje da se moe baviti legalnimbiznisom.

A: Ali za biznis to nije loe.B: Za koji biznis? Ja imam nekoliko biznisa.A: U pravu si. Sve vie legalnih poslova propada. Gde im je sad globalizacija? He-he.

Posrednik A vraa se na pitanje, zato su uestali teroristiki napadi povukli za sobompoveanje interesa od strane vlada za programe proizvodnje OMU.

A: Mnoge zemlje rado bi se osigurale.

B: Od postupaka Velikog Brata.A: Velikog Brata i druge sitnije ribe.B: ta hoe da kae?A: Moj klijent se plai terorista sa njihovim mogunostima.B: Da, neki od njih su postali prave mini-drave.A: ili upravljaju njima.

Na ovome se razgovor zavrava.

Mesec dana kasnije. Posrednik A opet razgovara sa posrednikom B. Marko, spomenut uprethodnom razgovoru, promenio je ruho i sad je poznat kao Said; ne zna se da li je tonjegovo pravo ime. Primedba posrednika da izmeu Marka i Saida nema nikakve veze je,

oigledno, ala, razumljiva obojici sagovornika. Prvi posrednik se zatim vraa svojojomiljenoj tvrdnji da je kolaps svetske privrede pogodovao razvoju nezakonitog biznisa.Legalni proizvoai oruja sada su skloni da zatvaraju oi na mnogo ta i prodajutehnologije dvostruke namene ak i tada, kad nisu sigurni ko je krajnji kupac. Posrednicisu obnovili svoja sredstva komunikacije.

A: Je li te kontaktirao Said?B: Aha. Nema nikakve veze sa Markom; naravno.A: Ova kriza nam odgovara.B: Na ta misli?


27/63

A: Lake je stii do korporacije.B: Svesno ili nesvesno?A: Ma svesno, ali sa mnogo foliranja.B: Jesi li provukao robu?

Posrednik A namerno govori u iframa, plaei se da ih neko prislukuje. Roba severovatno odnosi na nuklearne tehnologije; u svakom sluaju, na neto nelegalno.

A: Bili su mali problemi sa sertifikatom. Momak iz korporacije kae da su ga pritisli uzazid pitanjima, ali da se izvukao. Izgleda da efbiajevci nita nisu posumnjali.B: Kakve veze imaju efbiajevci? Pa tranzit nije bio preko Amerike?

Iz ovoga sledi da vlasti u nekim zemljama jo uvek sarauju sa posrednicima, bez obzirana pootravanje mera i javno deklarisanu saradnju sa SAD.

A: Da, ali su otkrili tranzit preko partnera. Pomogao im je neko iz moje zemlje. Moramobiti vrlo paljivi ovih dana. Sreom, zbunjuju ih naa imena. Marko, Said, Muhamed; nemogu da prate, nisu navikli.

Posle jo mesec dana.

A: Jesi li tu? Gde si?

Ili poruka nije stigla do adresanta, ili se posrednik B pritajio, ili su ga zadrali organibezbednosti. Posrednik A poinje da se nervira.

* * *

Kontura straha, generisana irenjem OMU i teroristikih napada, jednom nastala,postae tvrd orah. Sve jae oseanje nezatienosti moe navesti mnoge zemlje nasticanje OMU radi zatite i odvraanja drugih zemalja od napada.

Borba protiv irenja OMU bie oteana ideolokim faktorom, ija je sutinaobjanjena na primeru jednog od posrednika u datom scenariju. Neki posrednici bavie seovim ne zbog novca, ve radi izjednaavanja mogunosti islamskug sveta i Zapada.

Vano je da se preteranim merama bezbednosti ne stane na put meunarodnetrgovine, jer svako bitnije smanjenje ekonomske aktivnosti moe navesti preduzetnike inaunike da pribegnu vrlo profitabilnim nelegalnim aktivnostima.

Razvoj i odravanje meunarodne saradnje bie veoma teak zadatak u uslovimakada strah pone navoditi neke na samostalna dejstva.


28/63

Deo 5

POLITIKE POSLEDICE

U periodu do 2020. godine svetski poredak e pretrpeti mnogo vee promenenego za sve vreme koje je prolo od kraja Drugog svetskog rata. Prognozirajui budunost, vidimo da perspektiva globalnog procvata i mala verovatnoa konfliktaizmeu velikih drava u celini obezbeuju dobre uslove za reavanje tekoa. Bez obzirana ozbiljne probleme, Sjedinjenim Amerikim Dravama e, konkretno, biti lake negoveini drugih zemalja da se prilagode novonastalim svetskim okolnostima.

Kao to pokazuju nai scenariji, ima nekoliko puteva formiranja osnovnihglobalnih promena i njihovog produbljenja i odravanja od strane sila koje rade u koristtih promena tokom narednih 15 godina. U izvesnom smislu ovi scenariji predstavljajuetiri razliite lupe koje nam pomau da iz buduih zbivanja izdvojimo onaj niz osnovnihfaktora, nekonsekventnih promena i neodreenosti, koje e, u sutini, formirati novisvetski poredak. Kroz jednu takvu lupu vidimo globalizaciju privrede, kroz drugu ulogu

garanta mira u svetu, koju imaju SAD*, kroz treu ulogu socijalnog i religijskogidentiteta i, najzad, kroz etvrtu vidimo krah svetskog poretka usled sve veenesigurnosti. Ova soiva pomau nam da se fokusiramo na skretnice pred nama, odkojih e se zbivanja zakotrljati ovim ili onim inama. U takve najvanije prelomnemomente spadaju uticaj postojanog privrednog rasta i irenja tehnologija, sutinskismisao i razmere terorizma, vitalnost ili slabost drava, naroito na Bliskom Istoku, uCentralnoj Aziji i u Africi, kao i potencijalna pretnja irenja konflikta, ukljuujui tu imeudravne.

*Stavivi na stranu relativnu bezonost ove tvrdnje, moemo konstatovati da su SAD iSSSR zaista uspeno odravale hladni rat, uzdravajui se od konflikta vie do etiri decenije.Samo, da li je to zaista tako? Pa ne, jer su ove dve supersile neprestano ratovale preko drugihzemalja prisetimo se konflikata u Koreji, Vijetnamu, ileu, Kubi, Africi Ne raunajui

Australiju i Antarktik, svi su kontinenti bili poprite sukoba ove dve zemlje, svuda u svetu one suizazivale nemire, pa moemo vrlo osnovano pretpostativiti da bi, da se SSSR nije raspao, ozbiljankonflikt bio izazvan i u Evropi, i to tamo gde bi najlake mogao biti izazvan na Balkanu. Umeusobnom razraunavanju dveju supersila upravo ovaj deo sveta pre ili kasnije doao bi na red.A garant mira ne moe biti jedna ili dve drave meu vie stotina, ve samo jaka organizacija kaoto su UN, pod uslovom da ne slui kao paravan za uticaj i dejstva, opet, samo jedne ili dvedrave. (Prim. prev.)

Kada se sve uzme u obzir, prema razvoju situacije po scenariju Davoski mir,stabilan rast privrede verovatno bi pomogao da se savladaju barijere i uvue veliki brojzemalja i regiona u novi svetski poredak. S druge strane, brze promene takoe moguponekad izazvati nemire. Jedna od lekcija, koje se mogu izvui iz ovog i iz drugihscenarija je ta, da proces globalizacije zahteva rukovoenje koje e ga onemoguiti daisklizne sa ina.

Sistem pogleda koji se formira u meunarodnoj politici prema svim scenarijimanavodi nas na zakljuak da e uloga nedravnih igraa neizbeno rasti, mada oni neeistisnuti sa scene dravu-naciju. U takve igrae moemo ubrojati kako teroriste, koji enastaviti da prete svetskoj bezbednosti, tako i nevladine organizacije, a takoe itransnacionalne korporacije, koji u celini predstavljaju primer pozitivnih sila zahvaljujuitome to uestvuju u irenju tehnologija, pomau socijalni i ekonomski progres i pruajuhumanitarnu pomo.*

*U razlonim i po pravilu mranim vizijama budunosti mnogih autora upravotransnacionalne korporacije zamenjuju drave. U takvoj budunosti njihov glavni protivnik bile bi


29/63

upravo nevladine (tj. nefinansirane od vlastodraca) organizacije i teroristi, izmeu kojih biupravljai transnacionalnih korporacija nesumnjivo stavili znak jednakosti. (Prim. prev.)

SAD i druge zemlje sveta i dalje e ostati ranjive za meunarodni terorizam. Kaoto smo pokazali u analizi scenarija Konture straha, teroristike kampanje velikihrazmera, naroito sa korienjem OMU, predstavljaju jednu od malobrojnih varijantirazvoja dogaaja koje mogu ugroziti proces globalizacije.

Napori za obuzdavanje teroristike pretnje, koja dolazi od najrazliitijih

teroristikih grupa, vezanih u veoj meri zajednikom ideologijom i tehnologijom negogeografskim poloajem, u budunosti e postati vaniji i tei zadatak nego borba protivrelativno centralizovanih organizacija tipa Al Kaide. im slabije su veze izmeupojedinih terorista i raznih elija, tim tee je otkriti i spreiti teroristike zavere.

Prema jednom od naih scenarija, konkretno Pax Americana, izmeu SAD iEvrope nastae vrsti konsenzus po pitanju borbe protiv terorizma, meutim, premadrugim scenarijima, ukljuujui hipotetiki Novi Kalifat, interesi SAD, Rusije, Kine ievropskih zemalja e se razii, verovatno pritom ograniavajui mogunosti njihovesaradnje u borbi protiv terorizma.

SAD e morati da se bore sa svetskim javnim mnenjem, koje je pretrpelo

radikalne promene od vremena zavretka hladnog rata.

Uspeh globalne antiteroristike kampanje koju predvode SAD zavisie odspremnosti pojedinih zemalja na borbu protiv terorizma na svom sopstvenom tlu. NaporiVaingtona na poveavanju mogunosti lokalnih snaga bezbednosti u drugim zemljama izajedniki rad sa njima na reavanju njihovih najprioritetnijih problema (takvih kao to jerast kriminala) verovatno e dovesti do aktivnije saradnje.

Zatita bezbednosti teritorije SAD poinjae izvan njenih granica. Pototeroristima postaje sve tee da prodru u SAD, oni e verovatno pokuati da nanesu udarpo Sjedinjenim Dravama sa teritorija susednih zemalja.

Najvie anse da se zaustavi i u krajnjoj liniji smanji pretnja terorizma doneestrategija antiteroristike borbe, zasnovana na viestranom pristupu ka reenju togproblema. Izgradnja otvorenijih politikih sistema predstavnitva, poveanje privrednih

mogunosti kao i dolazak na vlast islamskih reformista bie pozitivno prihvaeni uirokim slojevima muslimanske javnosti koja ne podrava radikalne planove islamskihekstremista. U scenariju Novi Kalifat stavlja se akcenat na tekoe zadatka obraanjauzrocima nasilja ekstremista, a ne samo na njegove vidljive posledice.

Borba izmeu ekstremista i reformista verovatno se nee odvijati samo nateritoriji zemalja bliskoistonog regiona. Muslimani u evropskim zemljama i emigranti saBliskog Istoka igraju vanu ulogu u unutranjim ideolokim konfliktima, a stepenintegracije predstavnika islamske manjine u evropska drutva verovatno e uticati na to,hoe li oni sudar civilizacija smatrati neizbenim ili ne. Poslednjih godina terorizam setakoe sve vie javlja u zemljama Jugoistone Azije.

Sa pretnjom terorizma tesno je vezan problem irenja OMU i potencijalno visokamotivacija nekih zemalja za sticanje nuklearnog oruja u sluaju kada njihovi susedi iregionalni suparnici ulau napore za njegovo sticanje. Scenario Konture straha ilustrujesituaciju u kojoj e zadrati svoju aktuelnost globalni napori na podizanju to veihprepreka na putu irenja OMU i presecanju pokuaja od strane drugih zemalja da uvrste usvoj arsenal nuklearno oruje ili druge vrste OMU za samozatitu. Niz razmotrenihscenarija naglaava injenicu da revolucija u komunikacijama daje iriteljima OMUodreene prednosti prilikom zakljuivanja ugovora mimo pravozatitnih organa, a pomokoju im oni eventualno ukazuju bitno skrauje vreme koje je zemljama potrebno zasamostalnu razradu nuklearnog oruja.


30/63

Najvie anse da se zaustavi i u krajnjoj liniji smanji pretnja terorizma

donee strategija antiteroristike borbe, zasnovana na viestranom pristupu ka

reenju tog problema.

S druge strane, jedan od najverovatnijih pozitivnih pomaka, koji se moeprognozirati za narednih 15 godina, bie proireni pristup visokim tehnologijama ne samoza one ko ih je pronaao. Kao to smo pokuali da pokaemo u naem scenariju Davoski

mir, lideri visokih tehnologija nee biti jedini koji mogu oekivati korist od svojihuspeha na ovom planu, nego i one zemlje koje uspeju da ih osvoje i unedre. Tako e, naprimer, primena novih tehnologija u afrikim zemljama imati pozitivni efekat i pomoiiskorenjivanju siromatva. Kao to smo ve rekli, transnacionalne korporacije igraevodeu ulogu u poveanju blagostanja i irenju tehnolokih inovacija u mnogim delovimasveta.

Radikalne promene na geopolitikoj mapi sveta takoe predstavljaju ozbiljanproblem kako za meunarodni politiki sistem, tako i za SAD, koje su bile garant mira uposleratnom svetskom poretku. Verovatne konture novog svetskog poretka ostaju nejasnei promenljive usled razvoja mnotva tendencija, koje ukljuuju uspon privrednih giganatau Aziji, pregrupisanje na evroazijskim prostorima, nemire na Bliskom Istoku inesuglasice u transatlanskom partnerstvu.

Sa slabljenjem veza formiranih u vreme hladnog rata raste verovatnoa stvaranjanetradicionalnih saveza koji se sklapaju sa odreenim ciljem. Na primer, neki naunicivide pretpostavke za pojavu bliih odnosa izmeu Evrope i Kine u zajednikimpogledima o perspektivnosti principa mulitlateralnih odnosa, koji predstavlja osnovunjihove meunarodne politike. Na primer, po miljenju nekih naunika, zainteresovanostkoju Evropa i Kina dele po pitanju principa multilateralnih odnosa u svojstvu kamenatemeljca meunarodnih odnosa moe postati temelj perspektivne saradnje izmeu ovihdrava.

Prema scenariju Pax Americana, transatlansko partnerstvo postae osnovni faktorod koga e zavisiti perspektiva ouvanja centralne uloge Vaingtona u meunarodnojpolitici. U ovom trenutku nije jasno do koje mere je Evropa spremna da preuzme na sebejo vei teret odgovornosti u meunarodnoj politikoj sferi, i njen odnos prema datom

pitanju zavisie od njene sposobnosti da savlada privredne i demografske probleme, i daizgradi strateko vienje svoje uloge u savremenom svetu. Premda, sa svojim visokim bruto-proizvodom, dobrim geografskim poloajem, stabilnim vladama i kolektivnimvojnim rashodima, u svim drugim odnosima Evropa lako moe ojaati svoju ulogu nasvetskoj sceni.

Saradnja sa Azijom u usponu moe postati jedan od najteih regionalnih

zadataka za Vaington.

Tokom narednih 15 godina Azija e imati izuzetno vanu ulogu u promenamakoje se odvijaju u svetu. Osnovno pitanje je da li e uspon Kine i Indije tei glatko. Utom procesu igrae ulogu mnotvo faktora: dinamika razvoja svetskog trgovinskog

sistema, tehnoloka dostignua, kao i oblici i razmere koje e poprimiti globalizacija.Saradnja sa Azijom u usponu moe postati jedan od najteih regionalnih zadataka zaVaington. Moemo zamisliti vie varijanata razvoja dogaaja od poveanja uloge SADu svojstvu balansera izmeu suprotstavljenih strana, do potpunog gubitka uticajaVaingtona na region. Problemi Koreje i Tajvana najverovatnije e prei u odluujuufazu, i to, kakvu e ulogu u njima odigrati SAD, postae vaan faktor u formiranjuodnosa SAD i azijskih zemalja i odredie ulogu SAD u itavom regionu.* PozicijeJapana najverovatnije e se takoe promeniti, jer e biti prinuen da igra nezavisnijuulogu u osiguranju vlastite bezbednosti.


31/63

*Nisu li to ujedinjenje dve Nemake i raspad SSSR-a, ehoslovake i Jugoslavije i ulogaSAD u navedenim zbivanjima uslovile ovakvu prognozu, koja oigledno podrazumeva padsevernokorejskog reima i ujedinjenje S. Koreje sa Junom, kao i sticanje neosporive nezavisnostiTajvana od Kine? I zar ne moemo zamisliti da e se status quo u odnosima dveju Koreja(pogotovo uz uslov nemenja SAD) i Kine i Tajvana (uz uslov ogranienja kineskih ambicija)zadrati i u narednim decenijama? (Prim. prev.)

Osnovno pitanje je da li e uspon Kine i Indije tei glatko.

Sa usponom azijskih giganata SAD mogu izgubiti svoju privrednu i tehnolokunadmo.

Dok e se viestrana uzajamna zavisnost iriti, poveanje obima investicija uvisokotehnoloka istraivanja u spoju sa naglim rastom azijskih trita poveaekonkurentnost itavog regiona u irokom spektru privrednih i tehniki aspekatadelatnosti.

Zavisnost SAD od uvoza nafte iz drugih zemalja sa rastom konkurencije zaenergente takoe ini SAD znatno ranjivijima; raste rizik od zastoja u uvozu krivicomzemalja-eksportera nafte i gasa.

Na Bliskom Istoku e trine reforme, razvoj demokratije i napredak uuspostavljanju mira izmeu Arapa i Izraela stati na put politikom pomaku u stranu veegradikalizma i doprineti uvrenju veza izmeu transatlanskih partnera. Neki od naihscenarija fokusiraju se na verovatnoi toga da e Bliski Istok ostati u centru polumesecanestabilnosti, koji se prua od Afrike kroz Centralnu Aziju do Jugoistone Azije, i kojie postati plodno tle za terorizam i irenje OMU.

Realizacija scenarija slinog onom koji smo nazvali Novi Kalifat dala binajsloeniju situaciju, poto bi u tom sluaju bile odbaeni sami temelji onoga to smonavikli da smatramo meunarodnim politikim sistemom. Takva perspektiva navodi nasna zakljuak o nunosti pronalaska puta za saradnju i integraciju onih regiona i drutava,koji se oseaju iskljuenima ili zaobienima u procesu globalizacije. Samo sticanjeprivrednih mogunosti nije dovoljno da neimuni imaju korist od globalizacije. Sudeipo rastu tendencije ka afirmaciji religijske i kulturne samobitnosti, u globalizovanomsvetu mora se nai odgovarajue mesto za raznovrsne identitete osim drave-nacije.

Uzajamna zavisnost velikog broja strana, koja se javlja u procesu globalizacije,stavlja na prvo mesto ne samo osiguranje stabilnosti onih zemalja koje predstavljajumotornu snagu razvoja svetske privrede, gde ivi oko dve treine stanovnitva planete,nego i pomo razbacanim po itavom svetu aritima siromatva i zaostalosti, onima,kojima tek predstoji modernizacija i pridruivanje svetskoj zajednici. Dva naa scenarija Pax Americana i Davoski mir - ukazuju na dve razne uloge koje predstoje Americi:ulogu garanta mira i finansijskog stabilizatora.

Evroazija, a naroito Centralna Azija i Kavkaz, najverovatnije e ostati regionkoji izaziva sve veu zabrinutost usled velikog broja potencijalno nestabilnih drava kojese ovde nalaze, radikalizma u formi islamskog ekstremizma i toga, to su tamoskoncentrisani ivotno vani kako za Zapad, tako i za Istok resursi energenata ili putevinjihovog tranzita. Linija razvoja ovih evroazijskih drava nalazie se pod jakim uticajem

od strane spoljnih sila, takvih kao to su Rusija, Evropa, Kina, Indija i SAD, koje emoda uspeti da odigraju ulogu stabilizatora. Rusija e verovatno biti najaktivnija uovom regionu, spreavajui irenje njegovih negativnih uticaja i istovremeno reavajuivlastite veoma ozbiljne unutranje probleme. Ukrajina, Belorusija i Moldavija koje susmetene zapadno od nje mogu pokuati delimino da kompenzuju ranjivost svojstvenuzemljama koje su nedavno stekle dravnost uspostavljanjem tenjih veza sa zemljamaEvrope i Evropskom Unijom.

Mnoge afrike zemlje nalaze se u istom poloaju kao i oslabljene draveevroazijskog regiona, te e i dalje biti deo pruenog od Afrike do Azije polumesecanestabilnosti. Prema hipotetikom scenariju Davoski mir, globalizacija izraena u


32/63

terminima rasta cene robe i irokog privrednog razvoja moe doneti eljene plodove uzemljama sa kvalitetnom upravom. Zemlje Severne Afrike mogle bi imati koristi odtenje saradnje sa Evropom.

U Latinskoj Americi e doi do jasnije podele zemalja na dve grupe: one koje eumeti da izvuku korist iz mogunosti koje prua globalizacija e napredovati, dok edruge takve kao veina drava u Andima koje u tome ne uspeju, zaostati u svomrazvoju. Kvalitet uprave i rukovodstvo zemlje, koji esto predstavljaju potpunu

nepoznanicu, bie odluujui faktor toga da li e drutvo napredovati ili stagnirati, buduiu nemogunosti da se prilagode novim uslovima. U oba regiona postoje zemlje koje predstavljaju primere uspeha, na primer, Brazil i Juna Afrika. Ove zemlje mogu posluiti za ugled ostalima. Poloaj SAD u odnosu na zemlje Latinske Amerikeomoguava im da doprinesu razvoju datog regiona i njegove integracije, presecajuimogue tendencije ka raspadu.

Uopte uzev, broj meudravnih i unutranjih konflikata se u poslednje vremesmanjio, ali je primeeno da su konflikti postali krvaviji, a njihove posledice tee.

Istovremeno dok nijedna zemlja sveta nee biti sposobna da 2020. godinekonkurie SAD u sferi vojne moi, u svojim vlastitim regionima sve vei broj zemaljabie u stanju da zatiti svoje interese. Posedovanje hemijskog, biolokog i/ili nuklearnogoruja od velikog broja zemlja 2020. godine poveae cenu bilo kakve vojne operacije

SAD i njenih koalicionih partnera.Veina protivnika SAD, bile to drave ili nedravna tela, bie prinuena daprizna vojnu nadmo SAD. Ali umesto da se pomire sa tom injenicom, oni e se truditida deluju zaobilaznim putevima i minimalizuju snagu SAD, koristei njihove vidljiveslabosti, pribegavajui asimetrinim strategijama, ukljuujui terorizam i nelegalnunabavku OMU, kao to je to pokazano u scenariju Konture straha.

nijedna zemlja sveta ne

konture svetske buduĆnosti

Documents