eograd i Jevrejska opãtina, BeogradKONVERZIJA I SMISAO JEVREJSKOGIDENTITETAUVODDve godine nakon osnivanja dræave Izrael, 1950. godine, donet jeZakon o povratku prema kojem svaki Jevrejin ima pravo da se useli uIzrael. Na osnovu tog zakona, 1958. godine u luci u Haifi iskrcao sekarmeliñanski monah, otac Danijel, koji je rooeen kao Osvald Rufajzen ujevrejskoj porodici koja je æivela u Poljskoj. Meoeutim, izraelske vlasti sumu uskratile pravo useljenja po Zakonu o povratku tvrdeñi da se nemoæe biti Jevrejin i katoliåki sveãtenik. Otac Danijel je pokrenuo sudskipostupak koji je izgubio. Zakon o povratku je dopunjen 1970. godineklauzulom da je Jevrejin osoba åija je majka Jevrejka, ili osoba koja jepreãla na judaizam, i koja ne ispoveda drugu veru. Otac Danijel je dobioizraelsko dræavljanstvo naturalizacijom.1 Prema Zakonu o povratku,1711 Sluåaj oca Danijela veoma je zanimljiv i ovde ñemo doneti kratak preglednjegovog æivota. Osvald Rufajzen je rooeen 1922. u juænoj Poljskoj, nedalekood granice sa Åehoslovaåkom, delu koji je bio pod austrijskom upravom. Ukuñi se govorio teåan poljski, nemaåki, a hebrejski je nauåio u omladinskomcionistiåkom pokretu Akiva. Kada su nacisti okupirali Poljsku, Rufajzenovi supobegli na istok u Litvaniju. Sticajem okolnosti i zahvaljujuñi svom gotovo„arijevskom“ izgledu i odliånom znanju nemaåkog jezika, predstavio se kaofolksdojåer i postao je prevodilac i oficir Gestapoa u mestu Mir u istoånojPoljskoj. Zahvaljujuñi poloæaju, znao je kada ñe biti likvidacija geta i uspeo jeda organizuje bekstvo nekoliko stotina Jevreja, koji su se pridruæilipartizanima u ãumi, dok je on poveo nemaåke jedinice u suprotnom smeru.Zbog oåiglednog neuspeha operacije, Gestapo je priveo Osvalda naispitivanje i, u jednom trenutku ostavãi sam, on je uspeo da pobegne i sakrijese u jednom katoliåkom samostanu nedaleko od grada preruãen u opaticu. Uzimu 1944. pridruæio se partizanima. Nakon zavrãetka Drugog svetskog ratapreãao je na katolicizam. Krajem pedesetih godina proãlog veka uselio se uIzrael, gde je u Haifi bio stareãina karmeliñanskog manastira. Umro je 1998.

godine u Haifi. O njegovom æivotu napisana je knjiga In the Lion’s Den: TheLife of Osnjald Rufeisen, Nechama Tec, Odæford University Press, US1990.pravo useljenja imaju i osobe kojima je otac Jevrejin i osobe kojima sudeda ili baba Jevreji.U åasopisu Dæeruzalem post vikli (Jerusalem Post Weekly) odpetka, 3. januara 1965, pojavio se sledeñi tekst:Vojska uhvañena u mreæi problema„ko je Jevrejin“Sve prijateljice Suzane Salaberi s kojima se igrala tokom svogãkolovanja sada prolaze vojnu obuku. Njena regrutacija jepovuåena od strane Vojnog odseka u Tiberiji. Razlog: Suzaninakatoliåka mama krstila ju je u njenoj rodnoj Maoearskoj.„Ali ja se oseñam Jevrejkom u svemu, ja sam Jevrejka“, reklaje privlaåna osamnaestogodiãnjakinja. „Æelim da budem kao i svidrugi i uskoro ñu postati prava Jevrejka. Imam momka za koga ñuse udati“, rekla je Suzana.„Kada su moji roditelji hteli da se usele, moja majka je htela dapostane Jevrejka, ali su joj u izraelskoj ambasadi rekli da to nijepotrebno“, rekla je Suzana. „Iñi ñu kod rabina. U svakom sluåajuudañu se za mog Mihaela (mladi useljenik iz Severne Afrike)...“Suzana takooee ima neobiånu liånu kartu. Na njenoj piãe Maoearica,a ne kao kod ostalih – Jevrejin, Arapin ili hriãñanin.Izraelska vlada je u julu 1958. godine odluåila da obrazuje komitet usastavu premijera, ministra pravde i ministra unutraãnjih poslova sazadatkom da ispita propise za registraciju dece iz meãovitih brakova(Jevreja sa nejevrejima) u sluåajevima kada oba roditelja æele da svojudecu upiãu kao Jevreje. Vlada je naloæila komitetu da razmotri miãljenjajevrejskih uåenih ljudi u zemlji i van nje, i da formuliãe propise oregistraciji rukovodeñi se prihvañenom tradicijom u svim krugovimajevrejstva, kako ortodoksnim tako i ne-ortodoksnim krugovima svihpostojeñih struja. Pri tom je trebalo uvaæiti posebne uslove koji vaæe zaIzrael kao suverenu jevrejsku dræavu, u kojoj je zagarantovana slobodamiãljenja i vere i koja je centar za okupljanje izgnanika. Tim povodom jetadaãnji premijer Izraela, David ben Gurion, uputio pismo jevrejskimuåenjacima u Izraelu i dijaspori u kojem ih moli za miãljenje. Od tada pasve do danas u Izraelu i u jevrejskoj dijaspori pitanje ko je Jevrejin ne

silazi sa novinskih stubaca i polemika koju izaziva ne jenjava. Stogañemo se u ovom radu usredsrediti na pitanje jevrejskog identitetavioeenog oåima tradicionalnog judaizma, kao i prelamanja sloæenosti tog172Isak Asielproblema koja proizlaze iz susreta s novim shvatanjima jevrejskogæivota u savremenom svetu.Videli smo da je Zakon o povratku dopunjen 1970. godineklauzulom da je Jevrejin osoba åija je majka Jevrejka, ili osoba koja jepreãla na judaizam, i koja ne ispoveda drugu veru. Postavlja se pitanjeko je bio prvi Jevrejin, tj. prva Jevrejka i kako je nastao jevrejski narod?Odgovor na ovo pitanje pruæiñe nam zanimljive uvide u prirodujevrejstva i jevrejskog identiteta.Kako je sve poåeloEdmund Liå smatra da jedina etnografska monografija za kojuse od åitaoca traæi da na nju obrati veliku paænju jeste Biblija.2Osnovna knjiga judaizma je Tanah, a jezgro Tanaha je Tora. Reå tanahje skrañenica od tri reåi Tora – Mojsijevo petoknjiæje, Neviim – knjigeproroka i Ketuvim – spisi. Prva knjiga Tanaha, Bereãit (Postanje)poåinje priåom o stvaranju sveta i prvog åoveka i æene, Adama i Eve.Zanimljivo je primetiti da u naraciji Biblije prvi ljudi nemaju svojunacionalnost, tu je reå o jedinstvenom poreklu åoveåanstva, dok su udrevnim vremenima stranci i varvari bili predstavljeni kao niæa vrsta.Odbijanjem davanja prava ili poåasti zajedniåkog porekla, opravdava sesvaka borba protiv njih. Etnologija Jevreja zasnovana je na univerzalnimidejama. Iako je Tanah namenjen prevashodno Jevrejima, on u prvomdelu skicira konture ljudske istorije pre i posle Potopa, na nepristrasannaåin, tako da obuhvata sve narode zemaljske kugle duhom apsolutnejednakosti. U rabinskoj misli upuñuje se na vezu izmeoeu jedinstvaåoveåanstva i Boæjeg jedinstva. Nacionalna boæanstva mogu bitizamiãljena kao stvaraoci pojedinih naroda od kojih je svaki predodreoeenda vlada, ali Bog Univerzuma ne moæe biti vioeen kao pokretaå tolikihrazliåitih i meoeusobno suprotstavljenih programa. U Miãni3 nailazimona zanimljiv odeljak koji govori o jedinstvu ljudskog porekla, dajuñiodgovor na pitanje zaãto je na poåetku stvaranja stvoren samo jedanåovek:

Åovek je stvoren sam kako bi shvatio da onaj ko uniãti jednuåoveåiju duãu kao da je uniãtio åitav svet, a onaj ko spasi jednuåoveåiju duãu kao da je spasio åitav svet. I zbog mira meoeu ljudima173KONVERZIJA I KONTEKST2 Edmund Liå, Kultura i komunikacija, Prosveta, Beograd, 1983, str. 7.3 Sanedrin, 4:5.da jedan drugom ne bi rekli: „Moj otac je veñi od tvog.“ Da ne bijeretici govorili da ima viãe vlasti na nebesima.Åovek je stvoren sam kako bi se iskazala Boæja veliåina. Dok åovekkuje mnogo novåiña iz jednog kalupa i svi su isti, Kralj svih kraljeva,Sveti, neka je blagosloven, utisnuo je u svakog åoveka Adamov liki nijedan nije sliåan drugom. Stoga je svako duæan reñi: „Zbogmene je stvoren svet.“Vera u jedinstvo ljudskog porekla ide u prilog postojanjumonoteizma meoeu drevnim Jevrejima. Prema jednom autoru4:U politeizmu, podela meoeu ljudima vodi svoje korene joã odsamog ljudskog postanka, te je stalna i izvedena iz mnoæinebogova, od kojih je svaki simbol drugog naroda. Pored toga,uprkos napretku u filosofiji, mudraci Gråke i Rima pre su sumnjalinego li verovali u ideju da su svi ljudi braña. Ova preprekakonceptu ljudskog bratstva ne postoji u jevrejstvu. Jedan Bog jestvorio ljudsku rasu i kao znak jedinstvene prirode svih ljudi,Tvorac svima unapred odreoeuje da budu potomci jednog åoveka.On je, takooee, hteo da i æena koju je dao prvom åoveku budestvorena iz njega – tako da su dva pola zapravo jedan. Tako jeposeban izbor Jevrejina nadmaãen viãom, sveobuhvatnomdoktrinom: jedinstvom Boga, jedinstvom stvaranja.Dakle, u kom trenutku se u Tanahu susreñemo s prvim Jevrejinomi ko je on i gde su mu koreni?Prvi Jevrejin u Tanahu bio je Avram. Prema biblijskoj naraciji, odAdama do Avrama proãlo je dvadeset pokolenja. Kada je Avramu bilo48 godina, poåela je da se zida Vavilonska kula, a u 75. godini javio muse Bog i zapovedio mu da ide iz zemlje svoje, i od roda svog i iz domaoca svog u zemlju koju ñe mu On pokazati.5 Bog mu je rekao da ñe odnjega podiñi veliki narod i da ñe ga blagosloviti i ime mu proslaviti.

Iz ovog biblijskog stiha vidimo da je Avramu zapoveoeeno da napustisvoju zemlju, rod i dom oca svog, iz åega zakljuåujemo da je Avramrooeen u narodu koji nije bio jevrejski, jer mu je obeñano da ñe od njegapostati nov narod – jevrejski – koji ñe æiveti u drugoj zemlji. Avramovrodoslov se moæe videti iz sledeñeg stiha6: I uze Terah sina svogAvrama i Lota sina Haranova, unuka svog, i Saru snaju svoju i174Isak Asiel4 Francois Laurent, Etudes sur l’historie de l’humanite, Vol. 1 (Paris, 1879),str. 408. Navedeno u Eliezer Papo, Tora i ljudska prava, str. 91–92, u tekstuRabi Elija Ben-Amozega, Izrael i åoveåanstvo, Poreklo åoveåanstva.5 Postanje, 12:1.6 Postanje, 11:31.izvede ih iz Ura Kaldejskog. Dakle, Avramova porodica potiåe iz UraKaldejskog, koji je u Mesopotamiji.Proãetajmo se sada malo kroz predele iz vremena Avrama. Preåetiri hiljade godina, oko Arabijske pustinje postojale su mnoge kulture icivilizacije koje su, gledano iz vazduha, davale jasne konture jednogpolumeseca. Taj ogromni polukrug poznat je u istoriji pod nazivomPlodni polumesec. Tu je bio centar civilizacije od kamenog doba dozlatnog veka gråko-rimske kulture. U Plodnom polumesecu i u Egiptunalazimo dæinovske piramide, mesopotamske velike stepenaste kule iveñ dve hiljade godina farme i plantaæe – obima danaãnjih velikihpoljoprivrednih dobara, koje se nalaze u veãtaåki naplavljenim dolinamaNila, Eufrata i Tigra – proizvode æitarice, povrñe i najodabranije plodove.Svuda u Plodnom mesecu i u carstvu faraona cveta umetnost pisanjaklinastim pismom i hijeroglifima. Æiva razmena dobara, koju obavljajuveliki uvoznici i izvoznici iz Mesopotamije i Egipta karavanskim i reånimputevima od Persijskog zaliva do Sirije i Male Azije, od Nila preko moraza Kipar i Krit, pa dalje sve do Crnog mora, ogleda se u trgovaåkojprepisci na papirusu i glinenim ploåama. Pesniãtvo i nauka su u punomprocvatu.Poåetkom 20. veka arheolozi su otkrili biblijski Ur. Danas je Uræelezniåka stanica, 190 kilometara severno od Basre (Irak), u bliziniPersijskog zaliva. Beskonaåne peãåane povrãine prekida jedna uzviãicakoju beduini nazivaju Tel el Mukajar, „brdo stepenica“. Nekada, pre

åetiri hiljade godina, prostirala su se ovde, dokle god je oko dopiralo,prostrana pãeniåna i jeåmena polja, kulture povrña i lugovi urminog ismokvinog drveta. Bujno zelenilo polja bilo je ispresecano sistemomkanala. U to doba Eufrat je tekao svuda, a Persijski zaliv je zalaziomnogo dublje od sadaãnjeg uãña Eufrata i Tigra. Joã pre nego ãto je naNilu bila izgraoeena prva piramida, ovde je stråao u nebo Tel el Mukajar.Åetiri moñne kocke, izgraoeene od opeka prekrasnih boja, uzdizale su sejedna nad drugom, suæavajuñi se u ãiljak, 25 metara u visinu. Iznadcrnog åetvrtastog temelja, åije su stranice bile duge 40 metara, videlesu se crvene i plave stepenice uokvirene drveñem. Najviãa stepenicaobrazovala je jedan plato, na kojem se nalazilo svetiliãte prekrivenozlatnim krovom. Iznad ovog kultnog mesta vladala je tiãina, u kojoj susveãtenici vrãili svoju sluæbu nad kovåegom boga Meseca, Nanara.175KONVERZIJA I KONTEKSTPoslovna vreva jednog od najstarijih gradova bogate metropole Urajedva da je i mogla dovde dopreti.7Vidimo da je Tel el Mukajar bio kultno mesto posveñeno boguMeseca, dok je ime Avramovog oca bilo Terah, ãto ukazuje na sliånostsa reåju jareah, koja na hebrejskom znaåi mesec, iz åega mnogi tumaåiTanaha zakljuåuju da su Avramovi preci oboæavali boæanstvo Meseca.U Talmudu8 se navodi da je Avram bio prvi preobrañenik.Preobrañenik na ãta? Sredina i civilizacija u kojoj je æiveo bila jepoliteistiåka. Avram u ime do tada nepoznate religije napuãta svojzaviåaj i kreñe na put ka Kananu. Sa antropoloãke taåke glediãta zanimljivoje pratiti Avramov put. On sa jednim novim sistemom vrednostikreñe u novu sredinu. Na put kreñe sa svojom uæom porodicom, koja jeprihvatila njegov sistem vrednosti. Za Avrama postoji samo jedan Bogkoji nema telo ni oblik i koji je stvorio svet. Boæanstva dominantnekulture su laæni bogovi koje ljudi treba da napuste kada shvate svojuzabludu. Njihovi kumiri su srebro i zlato, delo ruku åovekovih. Ustaimaju, a ne govore, oåi imaju, a ne vide, uãi imaju, a ne åuju, nozdrveimaju, a ne miriãu. Ruke imaju, a ne dodiruju, noge imaju, a ne hodaju,glas im iz grla ne izlazi. Takvi ñe postati i oni koji ih prave, svi koji seuzdaju u njih9 – to je osnovni Avramov manifest protiv idolatrijepoliteizma. Avram dolazi u Kanan i tamo propoveda svoju veru.

Kada je doãlo vreme da mu se sin Isak æeni, Avram ãalje slugunazad u zemlju svoju i u rod svoj da mu dovede æenu za sina. ZaãtoAvram ãalje slugu u zemlju i rod svoj, koje je napustio, da mu dovedeæenu za sina? Zar nije razumljivije da sina oæeni jednom od Kananki itime joã bolje utvrdi svoj poloæaj meoeu stanovniãtvom zemlje u kojoj senaselio? Da li je razlog taj ãto se Kananke klanjaju kumirima i stoga onne æeli da se Isak æeni jednom od njih? Meoeutim, ni stanovnici Vavilona– Aram Naharajima i Ura – nisu niãta bolji, i oni su takooee idolopoklonici.Åemu, dakle, zapovest slugi da neñeã dovesti æenu sinu momizmeoeu kñeri ovih Kananaca, meoeu kojima æivim?10 Odgovorverovatno leæi u tome ãto je Avram smatrao da ñe, ako se Isak oæenidevojkom iz sredine koja ga okruæuje, proces asimilacije biti pogubanjer ñe dodatan uticaj vrãiti i mladina porodica, rooeaci i ãira okolina, kao injihova verovanja. Dovooeenje mlade iz druge zemlje imalo bi za176Isak Asiel7 Opis Tel el Mukajara preuzet je iz knjige Vernera Kelera, Biblija je u pravu,Kragujevac, 1987. str. 20.8 Vavilonski Talmud, Traktat Suka, 49b.9 Parafraza 115 psalma.10 Postanje, 24:3.posledicu da se ona uklopi u sredinu Avramovog doma i tako budeizloæena sistemu vrednosti koji u njemu vladaju, bez moguñnosti daokolina utiåe na nju, kao ni njena porodica od koje je sada kilometrimadaleko. Iz tog razloga je Avram i napustio svoju zemlju, rod i oåevukuñu, prekinuvãi svaki kontakt s njima da bi æiveo kao stranac u stranojsredini, nemajuñi niãta zajedniåko sa stanovnicima zemlje domañina.Åak nije hteo ni Saru da sahrani na njihovom grobnom mestu. Shodnotome, njegov sin ne moæe da se oæeni jednom od njihovih kñeri. Zato jeAvram bio nazvan Avram aivri – Avram Hebrejac, jer ceo svet je najednoj strani, a on na drugoj (ivri na hebrejskom znaåi osoba s drugestrane, reåeno naãim jezikom – preåanin, ãto ukazuje na njegovoporeklo u Mesopotamiji – s druge strane reke).Isakova æena, Rebeka, izloæena je vrednostima Avramovog domakoje ona usvaja i zajedno sa Isakom treba da prenese svom potomstvu.

Da je Isak usvojio vrednosti oåevog doma i nastavio da ãiri Avramovouåenje, vidimo iz jednog zagonetnog biblijskog odeljka.I stade Isak otkopavati bunare za vodu ãto su bili iskopani zavreme Avrama oca njegovog, a koje su zatrpali Filistejci po smrtiAvramovoj. I prozva ih imenima koja im beãe nadenuo otacnjegov.11Ovde se postavlja nekoliko pitanja. Prvo, zaãto u zemlji koja trebavodu Filistejci zatrpavaju bunare s vodom, zar njima voda nije potrebna?Drugo, zaãto to rade tek po smrti Avramovoj? Treñe, u Tanahu se negovori koja imena je Avram dao studencima i koji je smisao vrañanja tihimena iznova otkopanim bunarima s vodom?Moguñi odgovor12 je da je za vreme svog æivota Avram iskopavaostudence i davao im imena poput Gospod ñe videti, Gospod je mojznak, Studenac Boga æivog, jer ta imena je davao nekim mestima oåemu Biblija govori. Njegova briga je bila da ãiri uåenje o jednom Bogu ipokaæe ljudima da je klanjanje kumirima pogreãno. Njegov „reklamnitrik“ bio je slanje poruke o jednom Bogu ljudima upravo dajuñi imenastudencima. Tako je ãirio svoju poruku, jer bi ljudi govorili: „Hajde dauzmemo vodu sa bunara veånog Boga!“ Bunari su svima potrebni i onisu zajedniåko dobro, i na taj naåin ljudi su uvooeeni u uåenje o jednomBogu. Dok je bio æiv, njegovi protivnici su ga se bojali, ali nakon njegovesmrti, potrudili su se da zatru njegovo uåenje i stoga su zatrpali bunarene bi li tako izbrisali señanje na Avramove ideje i tako uguãili suparniåku177KONVERZIJA I KONTEKST11 Postanje, 26:15.12 Odgovor se zasniva na tumaåenju ovog stiha koje je dao rabin Jakov CviMeklenburg (1785–1865) u svom komentaru na Toru Aketav Veakabala.ideologiju koja je potkopavala njihov sistem vrednosti. S nestankombunara, nestaje i ime bunara, a s imenom i ideja o jednom Bogu.Isakovo otkopavanje bunara i vrañanje prvobitnih imena govori upravo otome da on kreñe stopama svoga oca u ãirenju vere u jednog Boga.Avramovo okruæenje bilo je toliko neprijateljsko prema njemu damu je nepovratno otelo neke od njegovih potomaka. Od njegova dvasina, jedino je Isak åuvao predanje, dok se Jiãmael okrenuo neznaboãtvu.Od Isakova dva sina, Jakov je ostao odan uåenju dok je Esav

napustio Avramovo predanje. Od sve Avramove dece, jedino su Jakov injegova porodica uspeli da saåuvaju nedirnuto predanje i stoga je Jakovdobio ime Izrael. Bog je promenio ime Avramu u Avraam13 i njemu injegovim sinovima dao zapovest o obrezivanju da im bude veåni savez izato da bi ih neizbrisivim telesnim znakom odvojio od ostalih.Jakov i njegovi sinovi kasnije su dospeli u Egipat, gde su svremenom postali robovi, da bi pod Mojsijem izaãli iz egipatskogropstva i na brdu Sinaj primili Toru.Kao i u sluåaju Avrama i njegovog izlaska iz Ura Kaldejskog, tako injegovi potomci, Izraelova plemena, izlaze iz Egipta da bi primanjemzapovesti Tore i njenog sistema vrednosti postali narod.Preobrañenje u judaizam postupak i tumaåenjarabinskim kodifikacijama jevrejskog narodaBiblija prihvata pojavu da pojedinci ili porodice naseljavaju zemljuvan njihove plemenske ili srodniåke grupacije. Ona takvu osobu nazivager (mn. gerim). Nakon ãto je Avram napustio svoju rodnu grudu idoselio se u Kanan, on i njegovi potomci bili su gerim – pridoãlice.Kasnije, kada su izraelska plemena zaposela zemlju koja je postalanjihova, naziv ger se odnosio na osobu koja nije bila u srodstvu saIzraeliñanima, a koja je æivela meoeu njima i prema kojoj su imalimnogostruke obaveze.U rabinskoj literaturi isti izraz – ger – koristio se da oznaåinejevrejina koji je izabrao da postane Jevrejin. Rabini su raspravljali oproceduri koja omoguñava takav preobraæaj identiteta ãto se zove gijur.Gijur je strukturalni obredni proces kroz koji nejevrejin postajeJevrejinom. Meoeutim, gijur nije samo puka formalna procedura negopodrazumeva odreoeena znaåenja, buduñi da sa sobom donosi jevrejski178Isak Asiel13 Videti Postanje, 17:5.identitet preobrañeniku. Stoga se samo po sebi razume da je postupakpreobraæaja tj. gijur kljuå za razumevanje jevrejskog identiteta onakokako ga shvata rabinski judaizam.Kada preobrañenik prelazi u judaizam, on u stvari ponavlja ono ãtoje uradio jevrejski narod u trenutku svog nastajanja. Nakon izgovaranjazakletve i sklapanja Saveza ustanovljen je naroåit odnos izmeoeu Boga i

Izraela koji obavezuje i buduña pokolenja. Tora kaæe:Vi stojite danas svi pred Gospodom Bogom svojim [...] dapristaneã na Savez Gospoda Boga svog – i na zakletvu Njegovu –koju Gospod Bog tvoj danas åini s tobom – da te danas postaviSebi za narod, i da ti On bude Bog, kao ãto ti je obeñao, i kao ãto sezakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu. I ne åinim s vamasamima ovaj savez i ovu zakletvu [...] nego i sa svakim koji nijeovde danas s nama.14Ovaj stih govori o dve stvari koje su se odigrale u trenutku primanjaTore – o izgovaranju zakletve i sklapanju Saveza. Zakletva je poloæenaubrzo nakon ãto je Izrael preãao Jordan i pod Joãuinim vooestvom uãaou Obeñanu zemlju. Ceo narod Izraela stajao je izmeoeu planina Eval iGerizim i poloæio zakletvu preko Levita. Zakletva koju je propisala Toraobavezala je Levite da kaæu sledeñe: Proklet da je koji ne bi ostao nareåima ove Tore i ispunjavao ih – a ceo narod neka kaæe Amen.15Ovim su sva buduña pokolenja primila obavezu da se pridræavaju reåiTore, kao da je svak ponaosob izgovarao zakletvu koje ñe se nadaljedræati. Stoga se jevrejstvo, tj. obaveze ispunjavanja Saveza i zapovestikoje su u Tori date, prenosi samim rooeenjem u jevrejskoj porodici.Savez je sklopljen pre davanja tablica zapovesti na Sinaju. On se uosnovi sastojao od tri stvari: obrezivanja, potapanja u vode mikve iprinoãenja ærtve. Obrezivanje svih muãkaraca odigralo se pre prvogPesaha, neposredno pre izlaska iz Egipta. Tora kaæe da Pesah ne moæeda proslavlja onaj ko nije obrezan i zato su svi muãkarci koji suproslavljali Pesah morali da budu obrezani. Prema tome, vidimo da susvi muãkarci koji su izaãli iz Egipta bili obrezani.16 Drugi deo Savezaobuhvatao je ærtvu koja je prineta u ime celog jevrejskog naroda upravopre davanja Tore. Åitamo u Tori:179KONVERZIJA I KONTEKST14 Ponovljeni zakon, 29:9–14.15 Isto, 27:26.16 Videti, Joãua, 5:5.I posla (Mojsije) mladiñe izmeoeu sinova Izraela koji prinesoãeærtve paljenice [...] Bogu [...] A oni (narod) rekoãe, ãto je god rekaoGospod åiniñemo i sluãañemo [...] A (Mojsije) reåe: Evo krv Saveza

koji uåini Gospod s vama.17Poslednji dogaoeaj prilikom sklapanja Saveza bilo je porinuñe celognaroda u mikve. Neposredno pre davanja tablica zapovesti, Bog jerekao Mojsiju:Idi k narodu i posveti ih danas i sutra, i neka operu haljinesvoje. I neka budu gotovi za treñi dan, jer ñe u treñi dan siñi Gospodna goru Sinaj pred svim narodom.18Zapovest da operu haljine svoje zbunjujuña je sve dok nepogledamo propise koji se tiåu obrednog proåiãñenja. Tamo stoji da kadgod se od jedne osobe traæi da opere svoje haljine, od nje se u stvaritraæi da se porine u mikve. Kada Tora propisuje da osoba mora da operesvoju odeñu, ona time æeli da kaæe da svoju odeñu, baã kao i svoje telo,mora da proåisti porinuñem u mikve.Kada osoba prelazi u judaizam, ona mora da pristupi Savezu na istinaåin na koji je to uradio Izrael kada je primio Toru. Tora zato kaæe:Doãljak [preobrañenik] ñe biti kao i vi pred Gospodom.19 Svakimuãkarac koji prelazi u judaizam mora da se podvrgne obreduobrezivanja. Ako je veñ obrezan, onda se puãta tzv. krv Saveza20. I æenei muãkarci potom obavljaju obredno kupanje. Kada je u Jerusalimustajao Hram i kada je obaveza prinoãenja ærtava joã bila na snazi, treñistupanj konverzije ukljuåivao je i prinoãenje ærtve. Meoeutim, od kadanema Hrama, viãe se ne traæi prinoãenje ærtava.Da pogledamo kako je rabinsko predanje kodifikovalo obredpreobrañenja u judaizam.21 Postoje tri uslova koja preobrañenik trebada ispuni, dok preobrañenica ispunjava samo dva (prvi i treñi):1.Kabalat Ol Malhut Ãamajim. Prihvatanje ispunjavanjazapovesti koje su date u Tori, ãto se naziva Prihvatanje jarmaNebeskog kraljevstva, u prisustvu tri Jevrejina.2.Berit mila. Obrezivanje.3.Mikve. Porinuñe u vodu obrednog kupatila.180Isak Asiel17 Izlazak, 24:5–8.18 Isto, 19:10.19 Brojevi, 15:15.20 Postupak prilikom kojeg se muãki polni organ bocne iglom i iz njega pusti

kapljica krvi.21 Vavilonski Talmud, Traktat Jevamot, 41–47; Traktat Keritot, IX–1, TraktatGerim, Jerusalimski Talmud, Traktat Kiduãin, Poglavlje III, Alaha 13, ÃulhanAruh, Jore Dea, 268, Miãne Tora, Ilhot Isure Bija, Poglavlje XIII, Alaha 4, 17.Kabalat Ol Malhut Ãamajim – Prihvatanje jarma Nebeskogkraljevstva osnovni je uslov u procesu preobrañenja. Preobrañenik/camora da prihvati da ñe ispunjavati zapovesti iz Tore pred sudom kojisaåinjavaju tri Jevrejina (Bet Din)22. Ako neko samog sebe preobrati, nesmatra se preobrañenikom. Motivi za preobrañenje moraju biti iskreni,tj. religijske prirode. Preobrañenik/ca mora biti rukovooeen verskimidealizmom, a ne nekim materijalnim interesom, ili da prelazi najudaizam zbog braka sa Jevrejinom/kom. Bet Din obaveãtava preobrañenika/cu o prirodi zapovesti koje treba da ispunjava i o nagradama ikaznama za njihovo ispunjavanje, odnosno neispunjavanje. Ukolikokandidat/kinja izjavi da prihvata sve zapovesti osim jedne specifiåne, nemoæe biti preobrañen/a.Uprkos ovom pravilu, ustanovljeno je da preobrañenik/ca åiji motivinisu bili ispitani, niti je bio/bila upuñen u prirodu i sadræaj zapovesti, ili jepoznato da njegovo/njeno preobrañenje nije bilo rukovooeeno religijskimidealizmom, i pored svega toga ga/ju je Bet Din preobratio obrezanjem iporinuñem, takva osoba se smatra preobrañenikom/com, kao ãto jereåeno u Talmudu23: Propis (alaha) je u skladu s miãljenjem kojedræi da su svi oni preobrañenici (navedeni sluåajevi). Majmonid24 je usvom delu Miãne Tora izveo sledeñu kodifikaciju:Preobrañenik åiji motivi nisu ispitani, ili koji nije obaveãten ozapovestima i kaznama za njihovo neispunjavanje, ali je bioobrezan i porinut pred trojicom laika, smatra se preobrañenikom.To se odnosi åak i na sluåaj kad je poznato da se neko preobratio anije bio rukovooeen verskim razlozima. Buduñi da je obrezan iporinut, ne smatra se viãe nejevrejinom. [...] Åak i ako se ponovovrati idolopoklonstvu smatra se kao Jevrejin otpadnik od vere. [...]Zato ãto je porinut u mikve smatra se Jevrejinom.Ima dosta sluåajeva u jevrejskoj istoriji u kojima su se preobrañenici

rukovodili materijalnim interesima, npr. prozeliti u vreme caraSolomona, kao npr. Solomonove i Samsonove æene, ili Edomiti. Nesamo ãto se ti preobrañenici nisu asimilovali u jevrejski narod nego suostali verni svojim paganskim kultovima, i åak su bili uzrok mnogimjevrejskim nedañama. Ti primeri su posluæili kao osnov za jednu izrekukoja kaæe da su preobrañenici loãi po Izrael kao ãto je to otvorena181KONVERZIJA I KONTEKST22 Vavilonski Talmud, Traktat Jevamot, 46b.23 Vavilonski Talmud, Traktat Jevamot, 24b.24 Rabin Moãe ben Majmon, skrañeno Rambam, jedan od najveñih kodifikatorajevrejskog prava. Rooeen je u Kordovi, Ãpanija, 1135, a umro je u Kairu,Egipat, 1204. godine. Miãne Tora, Ilhot Isure Bija, 13:17.rana na koæi, buduñi da ih veñina prianja uz jevrejski narod ne zbognesebiånog idealizma, nego upravo zbog krajnje materijalnih åiniocakoji preovlaoeuju u nekom vremenu. S druge strane, rabini su videli upreobrañeniãtvu pozitivnu pojavu: Sveti neka je blagosloven, izgnaoje Jevreje meoeu narode samo zato da bi im se preobrañenicipridruæili.25 Takooee je reåeno26: Preobrañenici su mili Bogu jer ih onizjednaåava sa Izraelom: Ljubav se pominje u vezi sa Izraelom27 i uvezi sa preobrañenicima.Ãto se tiåe sluåaja kada preobrañenik/ca izjavi da se ne pokoravajevrejskoj veri nego je njegova/njena æelja da se pridruæi jevrejskomnarodu, takvo preobrañeniãtvo nije valjano. Preobrañeniãtvo poåiva najednoj glavnoj premisi a to je: potpuno prihvatanje jevrejske vere, jer jeto osnovni temelj i duãa judaizma. Nema jevrejske narodnosti bezjevrejske vere. Dobar primer za to su reåi Moavke Rut, koja je preãla najudaizam i åiji je unuk bio car David: Ali Rut reåe: Nemoj menagovarati da te ostavim i da od tebe odem, jer kuda god ti kreneã,idem i ja, i gde god se ti nastaniã, nastaniñu se i ja, tvoj narod jemoj narod, i tvoj Bog je moj Bog.28Berit mila – Obrezivanje. Zapovest o obrezivanju data je Avramu,a kasnije je ponovljena prilikom davanja Tore na Sinaju.29 Obrezivan jeorgan za razmnoæavanje, ãto je trebalo da simbolizuje kontrolu nadtelesnim nagonima. Obrezivanje je od polnog organa naåinilo sveti

znak Saveza (ot berit kodeã). Berit mila – obrezivanje – sastavljeno jena hebrejskom od dve reåi; berit, ãto znaåi Savez, i mila, ãto znaåiobrezivanje, mada ima i drugih znaåenja. U suãtini obrezivanja leæi idejaSaveza izmeoeu Jevrejina i Boga, ãto se kasnije ponavlja sklapanjemSaveza na Sinaju. Obrezivanje se obavlja osmog dana po rooeenju. UTanahu broj osam oznaåava ono ãto prekoraåuje fiziåki svet. Poãto jesvet trodimenzionalan, a svaka dimenzija podrazumeva dva smera,fiziåki svet ima ãest smerova, sever, jug, istok, zapad, gore, dole. Zatoje po Bibliji svet stvoren za ãest dana. Sedmi dan predstavlja srediãnjutaåku koja objedinjuje ostalih ãest. Stoga broj sedam predstavljasavrãenstvo fiziåkog sveta. Poãto se obrezivanje obavlja osmog dana,ono åoveku daje moñ da prekoraåi fiziåki svet.182Isak Asiel25 Vavilonski Talmud, Traktat Pesahim, 87b.26 Vavilonski Talmud, Traktat Gerim, 4:3.27 Izrael u spisima oznaåava jevrejski narod.28 Knjiga o Rut, 1:16.29 Postanje, 17:9–14; Levitska, 12:3.U rabinskoj literaturi ima jedna priåa koja na zanimljiv naåinosvetljava ideju obrezivanja. Dijalog se vodi izmeoeu Turanusa Rufusa,rimskog guvernera koji je vladao Erec Jisraelom otprilike 60 godinanakon razruãenja Drugog hrama i koji je uguãio Bar Kohbin ustanak 132.godine nove ere. Rabi Akiva je podræao Bar Kohbin ustanak. Razgovorse vodio u tamnici pre pogubljenja Rabi Akive.Zli Turanus Rufus upitao je Rabi Akivu: „Åija su dela veña ilepãa, Boæja ili ljudska?“On je odgovorio: „Ljudska su lepãa.“Zli Turanus Rufus mu reåe: „Pogledaj nebesa i zemlju, moæeã liih ti napraviti?“Rabi Akiva mu je odgovorio: „Nemoj mi govoriti o onome ãtoje izvan moñi ljudskih biña, nego govori o onome ãto se moæe nañimeoeu ljudima.“Turanus Rufus mu je rekao: „Zaãto se obrezujete?“Rabi mu reåe: „Znao sam da ñeã me to pitati i stoga sam nasamom poåetku rekao da su ljudska dela lepãa i moñnija od

Boæjih.“Rabi Akiva mu je doneo klas æita i beli hleb, i rekao mu: „Ovo suBoæja dela, a ovo su ljudska dela. Zar ljudska dela nisu lepãa?“Zatim mu je doneo snop lana i odeñu iz Bet Ãeana i rekao mu: „Ovosu Boæja dela, a ovo je uåinio åovek. Zar åoveåija dela nisu lepãa?“Turanus Rufus mu reåe: „Ako je Bog hteo da åovek budeobrezan, zaãto ne izaoee obrezan iz majåine utrobe?“Rabi Akiva mu je odgovorio: „A zaãto on izlazi sa pupåanomvrpcom? Zar je majka ne preseca?“„A zaãto se on ne raoea obrezan? Zato ãto nam je Bog daozapovesti kako bi nas preåistio (lecaref) kroz njih, kao ãto je car Davidrekao: ‘Reå Boæja preåiãñava.’“30Rufus izaziva Rabi Akivu pitanjem åija su dela lepãa i moñnija, Boæjaili ljudska. Oåigledna namera mu je da izazove rabina po pitanjuzapovesti o obrezivanju. Ako je Bog stvorio svet, kako dopuãtaãuniãtavanje Boæjeg dela? Kada mu rabin odgovara sa iznenaoeujuñimodgovorom da su zapravo ljudska dela lepãa, Rimljanin dovodi RabiAkivinu logiku do apsurda pitanjem o nebesima i zemlji. Moæe li ihåovek stvoriti? Ovde rabin preokreñe fokus rasprave tako ãto delikosmos na dve kategorije – pod ljudskom kontrolom i izvan ljudskekontrole. Sada se diskusija ne vodi viãe o tome ãta je kosmiåko i183KONVERZIJA I KONTEKST30 Midraã Tanhuma, Tazrija, 7.transcendentno nego o znaåenju ljudske civilizacije. U oåima Helena, injihovih naslednika Rimljana, nema niåeg uzviãenijeg od prirode ionoga ãto je ona dala. Za Rufusa, najviãa umetnost je mimezis, iliimitacija sveta prirode. Za drevne Helene sakañenje tela (obrezivanje)bilo je neoprostivo, ãtaviãe zabranjeno carskim zakonom protivkastracije.Da bi opravdao to ãto daje prednost ljudskim delima nad Boæjim,Rabi Akiva daje primere æita i lana, uporeoeujuñi ih sa ljudskimproizvodima. Rufus je upitan da izabere izmeoeu æita i hleba, lana iodeñe. Ako je priroda zaista nadmoñnija, zaãto jesti hleb a ne æito, zaãtose ogrtati odeñom a ne lanom? Svaka civilizovana osoba ñe pre izabratiproizvode industrije. Ovim je Rabi Akiva podrio celokupnu strukturu

Rufusovog naturalistiåkog pristupa.Rabi Akivin primer dokazuje da åovek nije u potpunosti „prirodan“ ida kultura koja menja prirodu ima vaænu ulogu u njegovom æivotu.Meoeutim, joã uvek postoji velika razlika izmeoeu obrezivanja, koje sesmatra groeenjem prirode, i poboljãanja, koje je ponuoeeno u rabinovojprezentaciji. Stoga Rufus ide dalje u svojoj argumentaciji: „Ako je Boghteo da åovek bude obrezan, zaãto ne izaoee obrezan iz majåineutrobe?“ Rabinov konaåan odgovor objaãnjava da menjanje prirodenije samo kulturoloãki åin nego je to takooee fenomen i u svetu prirode.Presecanje pupåane vrpce, taj prvi ljudski zahvat u prirodnom sledupreduslov je æivota. Ako sama priroda zahteva intervenciju, ondaobrezivanje nije åin kvarenja. Zapovesti uopãte, a naroåito zapovest oobrezivanju, uporeoeene su sa zlatarevom aktivnoãñu preåiãñavanjazlata. Reå lecaref, „preåistiti“, pripada metalurgiji. Baã kao i zlato,materijal koji ne igra nikakvu ulogu u opstanku åoveka, ali je ipak odvelikog znaåaja za ljudsku civilizaciju, isto tako zapovesti uzimaju svoju„sirovinu“ od prirode i preåiãñuju je kroz dugaåak proces do nivoaprefinjenih ljudskih pojmova. Sliånost zapovesti sa zlatarskomveãtinom objaãnjava da Jevrejin, poput zlatara, ne namerava danaruãava zakone prirode, nego teæi da svet koji je priroda dala åovekupretvori u civilizovanije, ljudskije mesto. Stoga je, prema ovomobjaãnjenju, telo sirovina, a obrezivanje åin ispunjavanja ljudskogpotencijala.U krajnjoj liniji dijalog izmeoeu Turanusa Rufusa i Rabi Akiveodslikava dva razliåita poimanja sveta, ãto je i dovelo do civilizacijskogsukoba koji ñe Rabi Akivu koãtati æivota. Turanus Rufus poãtuje klasiånihelenistiåki koncept kosmosa, mimezis i tragediju, ãto sve zajednopredstavlja ograniåenu sferu ljudske egzistencije. Rabi Akivin odgovoropisuje jevrejsku alternativu: umesto zatvorenog svemira kojim184Isak Asielupravljaju slepe sile prirode ovde stoji lik åoveka koji menja, ãtaviãestvara svoj svet.Mikve31. Porinuñe u vodu obrednog kupatila neodvojiv je deoprelaska u jevrejsku veru. Bez porinuña, konverzija se ne smatravaljanom. To vaæi podjednako i za muãkarce i za æene. Vidimo da se

porinuñem u mikve menja status osobe, baã kao ãto je reåeno uTalmudu: onog trenutka kada [preobrañenik] zaroni i nakon togaizroni, on postaje Jevrejin u svakom pogledu32. Pre nego ãto sepozabavimo pitanjem kako uranjanje u mikve menja osobu,pogledajmo upotrebu mikve u drevna vremena. Mikve se koristilo zaobredno proåiãñenje. Postojale su brojne stvari koje su osobu åinileobredno neåistom i osobi u takvom stanju bilo je zabranjeno da kroåi natlo Hrama u Jerusalimu. Jedan od obaveznih postupaka u svimsluåajevima obredne neåistote jeste potapanje u mikve. Propisi oritualnoj åistoti i neåistoti spadaju u podruåje zapovesti poznatih kaohukim, zakona za koje nisu dati razlozi i koji moraju biti prihvañeniverom samo zato ãto ih je Bog dao.33 Rabini su rekli: Mrtvo telo ne185KONVERZIJA I KONTEKST31 Mikve liåi na mali bazen za plivanje. Voda je obiåno do visine prsa, dok jemikve dovoljno veliko da u njemu mogu komotno da stoje tri ili åetiri osobe.Radi lakãeg pristupa postoje stepenice koje se spuãtaju u vodu mikve. Najednom zidu bazena neposredno ispod povrãine vode postoji mala rupapreånika pet centimetara. Ova rupa daje bazenu status mikve. Nasuprot ovojmaloj rupi nalazi se pokretni poklopac koji pokriva bor (hebr. rupa), koji jeneodvojiv deo mikve. Bor je u stvari mali odvojeni bazen ispunjen kiãnicom.On se puni kiãnicom iskljuåivo prirodnim putem. Pod odreoeenim uslovimamoæe se koristiti i izvorska voda ili istopljen sneg ili led. Osim ãto bor mora dasadræi kiãnicu postoje joã dva zahteva koja moraju biti ispunjena. Bor mora dasadræi koliåinu od minimum 40 sea. Sea je drevna biblijska mera koja, premarazliåitim procenama, odgovara koliåini od oko 250–1.000 litara vode. Drugiuslov je da bor bude ukopan direktno u zemlju. On ne sme da bude posudakoja se moæe odvojiti i odneti, kao npr. baåva ili kaca. I sam bor moæe da sekoristi kao mikve, ali poãto je u njemu teãko menjati vodu, najåeãñe se koristikao izvor koji drugom, sa njim povezanom veñem bazenu, daje status mikve.Veñi bazen moæe da se puni vodom iz gradskog vodovoda na bilo kojipogodan naåin i njegova voda moæe da se menja onoliko åesto koliko jepotrebno. Jedini uslov je taj da je bazen otvorom preånika od najmanje pet

centimetara povezan sa vodom iz bora. Povezivanjem ova dva bazena imeãanjem njihovih voda, vodi u veñem bazenu daje se status vode umanjem. Proces meãanja voda dva bazena naziva se aãkaha.32 Vavilonski Talmud, Traktat Jevamot, 71b.33 Postoje tri kategorije propisa: miãpatim, odredbe, ãto su propisi koji serazumom shvataju, poput, Ne poåini zloåin ubistva, Ne kradi, itd.; edujot,svedoåanstva, ãto su zapovesti koje åine obredi i praznici koji oæivljavajuseñanje na kljuåne dogaoeaje iz jevrejske istorije; i hukim, zakoni, ãto suzapovesti za koje ne postoji nikakav oåigledan razlog i kojih se trebapridræavati bez obzira na naãe razumevanje istih. Najbolji primer predstavljajupropisi o ishrani za koje nije dato jasno obrazloæenje ni u Tori, ni u talmudskojliteraturi. Mikve takooee spada u tu kategoriju.skrnavi niti voda åisti, ali Bog je rekao: „Zakon sam propisao, odlukusam doneo i nijedan åovek ne sme da ga prekrãi.“34 Iako nema jasnogobjaãnjenja za upotrebu mikve, rabin Arije Kaplan pokuãao je da objasniovu zapovest.35 Prema njemu, o vodi se obiåno razmiãlja kao osredstvu za åiãñenje. Ako je telo osobe prljavo, oprañe se vodom,meoeutim, kada se govori o proåiãñenju i postizanju åistote u duhovnomsmislu i tada se upuñuje na vodu kao sredstvo. U Tori, mikve ima dubljeznaåenje od pukog oåiãñenja, naroåito u dva segmenta.Prvi segment je kada Tora govori o posveñenju Arona i njegovihsinova u sveãtenike, koji su kasnije sluæili u Ãatoru sastanka, svetiliãtusagraoeenom u pustinji. Prvi korak u posveñenju bilo je njihovo uranjanjeu mikve.36 Uranjanje u mikve u ovom sluåaju nije ukljuåivalo„oåiãñenje“, nego pre promenu statusa – uzdizanje iz jednog stanja udrugo, jer su Aron i njegovi sinovi nakon uranjanja dobili nov statussveãtenika ili koanim.Drugi segment u kojem je vidljiva upotreba mikve jeste sluæba uHramu za Jom Kipur.37 Iako se ovaj obred ne obavlja veñ viãe od 1.900godina, njegov detaljan opis pruæa sliku najvaænijih delova koji danassaåinjavaju molitvu Musaf, koja je deo sinagogalne sluæbe na JomKipur38.Presudan trenutak drevne sluæbe u Hramu bio je ulazakprvosveãtenika u Svetinju nad svetinjama – posebnu odaju gde se

nalazio zavetni kovåeg u kojem su åuvane originalne kamene ploåedate Mojsiju. To je bio jedini put u toku godine kada je ljudskom biñubilo dozvoljeno da uoee u Svetinju nad svetinjama. Pre ulaska unajsvetiju odaju, prvosveãtenik (koen gadol) oblaåio bi posebno beloruho. Nakon izlaska iz svetiliãta, nanovo bi oblaåio zlatnu odoru, koju jenosio tokom cele godine. Na ovaj najsvetiji dan on bi ulazio u svetiliãtedva puta, ãto je zahtevalo da ruho promeni pet puta, jer bi ceo obredzapoåinjao i zavrãavao sa zlatnom odorom. Svaki put pre presvlaåenjamorao je da se zagnjuri u mikve.39 Prvosveãtenik nije bio prljav ni na kojinaåin. On se uranjanjem podvrgavao promeni statusa, ãto je simbolizovanomenjanjem odeñe. Njegov status nakon ulaska u svetiliãte bio186Isak Asiel34 Bamidbar Raba, 19:8.35 Arije Kaplan, Rajske vode, Tajna mikve, Knjiæevno druãtvo „Pismo“,Biblioteka „Ner Micva“, Zemun, 5759/1999. Videti Uvod.36 Izlazak, 29:4.37 Videti Levitikus, 16.38 Dan pomirenja.39 Videti Levitikus, 16:4.je drugaåiji od onog pre ulaska i upravo mu je taj jedinstveni statusdozvoljavao da uoee u svetiliãte. Promena u statusu postignuta jeuranjanjem u mikve.Sada da se vratimo pitanju kako uranjanje u mikve menja osobu?To se moæe najbolje razumeti iz jednog talmudskog uåenja koje kaæe dapreobrañenik koji prigrli judaizam postaje kao novorooeenåe40, izåega proishodi da izlazak iz mikve umnogome nalikuje raoeanju.Pogledajmo sada objaãnjenje rabina Arije Kaplana41:Mikve predstavlja matericu. Kada osoba uoee u mikve, onaiznova ulazi u matericu da bi kad izaoee bila ponovo rooeena. Takodobija potpuno nov status.Ovo naroåito vaæi pri odstranjivanju obredne neåistote.Materica je mesto gde nema moguñnosti za neåistotu. Beba dolazina svet potpuno åista i ne postoji naåin da se ona oskrnavi dok je umaterici. Prema tome, kada osoba izaoee iz mikve, ona ostavlja svuneåistotu za sobom i pojavljuje se kao novo i u potpunosti åisto

biñe.Izjednaåavanje mikve sa matericom postaje neãto jasnije kadaobratimo paænju na Toru koja kaæe da je voda primalno stanjesveta. U uvodnim stihovima Tore nalazimo (Postanje, 1:2): „Azemlja beãe pusta i bez obliåja, a nad licem bezdana beãe tama; iBoæji duh se diæe nad licem voda“. Drugog dana stvaranja, „gornjevode“ su se rastavile od „donjih voda“. Konaåno treñeg dana,vode su se sabrale u mora i ukazala se suva zemlja.Voda dakle, na odreoeen naåin, predstavlja matericu stvaranja.Kada osoba zaroni u mikve, ona sebe stavlja u stanje joã nerooeenogsveta, potåinjavajuñi se u potpunosti Boæjoj stvaralaåkojsnazi.Gornje izlaganje potvroeuje etimologija reåi majim, ãto jehebrejska reå za vodu. Na osnovu onoga ãto tvrdi izvestan brojrabinskih autoriteta, ova reå ima isti koren kao reå ma, ãto znaåi„ãta“. Kada se osoba zagnjuri u vodu mikve, ona poniãtava svojego i pita se: „Ãta sam ja?“ Suãtina ega je trajnost, dok je suãtinavode promena. Osoba koja je spremna da svoj ego zamenipitanjem, takooee je spremna da se iznova rodi sa odgovorom. Naãimudraci tumaåe da je najjaåi moguñi izraz samoponiãtavanja ipodvrgavanja Bogu bio trenutak kada su se Mojsije i Aron zapitali187KONVERZIJA I KONTEKST40 Vavilonski Talmud, Traktat Jevamot, 47b.41 Navedeno delo, str. 11–12.(Izlazak, 16:7): „Ãta smo mi?“ Osoba koja ulazi u mikve potåinjavase Bogu na sliåan naåin.Isti princip je vidljiv i na jednostavnijem primeru. Kada åovekzaroni u vodu, on sebe stavlja u okruæenje u kojem ne moæe da æivi.Ako bi pod vodom ostao nekoliko trenutaka duæe, umro bi zbognedostatka vazduha. On se, dakle, doslovno stavlja u stanjene-postojanja i ne-æivota. Disanje je suãtina æivota i, prema Tori,åovek koji prestane da diãe ne moæe viãe da se smatra æivim. Togtrenutka kada osoba zaroni u mikve, ona stupa u oblast neæivljenja,da bi kad izroni bila poput novorooeenåeta.Gornje izlaganje donekle objaãnjava zaãto za mikve ne moæe

da se upotrebi velika baåva, nego ono mora biti uzidano direktno uzemlju. Mikve u odreoeenom smislu predstavlja i grob. Kada osobazaroni, ona je u tom trenutku u stanju ne-æivota, a kada izroni, onaje uskrsla u novom statusu.Prikazivanje mikve i kao materice i kao groba nije protivreåno. Ijedno i drugo su mesta ne-disanja i predstavljaju krajnje taåkeciklusa æivota. Zaista je interesantno primetiti da se hebrejska reåkever, koja obiåno znaåi „grob“, povremeno koristi da oznaåimatericu. I grob i materica su vrata u ciklusu rooeenja i smrti i,zaista, åim osoba prooee kroz bilo koja od ova dvoja vrata, onadoæivljava potpun preobraæaj.Iz svega ovoga vidimo da porinuñe u mikve simbolizuje priliku zaobnovu i ponovno rooeenje ãto je i smisao preobrañenja. Preobrañenik/ca nakon preobrañenja dobija novo ime, npr. Moãe ben Avramavinu ili Sara bat Avram avinu, ãto u prevodi znaåi Moãe sin Avrama,naãeg praoca, i Sara ñerka Avrama, naãeg praoca. Ovde vidimo vezu saAvramom, prvim Jevrejinom koji je ãirio ideje koje su kasnije postalepoznate pod nazivom judaizam. Ova imena se koriste prilikompozivanja na åitanje Tore u sinagogi, prilikom venåanja, i u sliånimverskim prilikama.Preobrañenje u judaizam kroz istorijuPreobrañenje nejevreja u judaizam i njihovo uklapanje u jevrejskuzajednicu jeste pojava koja je pratila jevrejski narod tokom njegoveduge istorije. Pisani dokumenti o konverziji, iako ih ima od biblijskihvremena do danas, ne pruæaju potpuni uvid u ovaj fenomen. U prirodiistorijskih zapisa je da se oni bave ili znaåajnim osobama ili grupama i188Isak Asieldogaoeajima, zanemarujuñi æivot i dela obiånih ljudi. Ako je neki vladika,trgovac, oficir, nauånik ili pisac preãao u judaizam, postoji moguñnostda ñe o tome biti pisanih tragova. Ako je preobrañenik bio neko iznaroda, onda to najåeãñe prolazi nezapaæeno, osim u sluåajevimamuåeniåke smrti. U svakoj epohi bilo je mnogo viãe preobrañenika ujudaizam, nego ãto je to sluåaj sa onim preobrañenicima åija su imenadoprla do nas. Koliko taåno, teãko je pretpostaviti. Postoji opãtasaglasnost meoeu nauånicima da veliki broj Jevreja u prvom veku u

Rimskom carstvu nije bio posledica prirodnog priraãtaja, nego posledicapreobrañenja u judaizam. Sociolozi i istoriåari smatraju da je uvreme Titovog razaranja Judeje (70. g.) broj Jevreja bio oko 4,5 miliona,ãto je saåinjavalo osam do deset procenata celokupnog stanovniãtvaRimskog carstva, ãto pokazuje popis stanovniãtva koji je sproveden ugodini kada je umro Avgust (14. g.), a koji pominje broj od 54 milionastanovnika. Ubrzo nakon toga, broj Jevreja se smanjuje i oscilira odjedan do dva miliona sve do kraja 18. veka, kada poåinje rapidnopoveñanje broja Jevreja. Broj od 4,5 miliona dosegnut je ponovo 1840.godine da bi pre poåetka nacistiåkog genocida 1940. godine dosegao16,5 miliona.U poznom srednjem veku pojaåalo se preobrañivanje u judaizam, aneki istoriåari42 smatraju da je konverzija robova u judaizam u islamskimzemljama udvostruåila broj Jevreja. Buduñi da su u tom periodu mnogerobove njihovi jevrejski vlasnici praktiåno primorali da prime judaizam,sasvim je razumljivo da je stav po pitanju prelaska u judaizam nekihsavremenih rabina negativan. Drugi åinilac u oblikovanju takvognegativnog stava jeste åinjenica da je u islamskim i hriãñanskimzemljama preobrañenje u judaizam dovodilo u smrtnu opasnost nesamo preobrañenike nego i same jevrejske zajednice. To je bio razlogzaãto su vodeñi ljudi jevrejskih zajednica obeshrabrivali prozelitizam,osim u sluåajevima novih hriãñana i muslimana tj. Jevreja koji su biliprisiljeni da napuste svoju veru i koji su traæili povratak u okrilje judaizma.Bilo je sluåajeva kada su potencijalni preobrañenici u judaizam iãliod zemlje do zemlje traæeñi rabina koji bi ih primio u Avramov savez. Ipored svih tih teãkoña broj preobrañenika bio je velik åak i u zemljama ukojima su Jevreji bili obespravljeni i progonjeni, ili ih je åekala smrt zbogkonverzije u judaizam.U biblijska vremena, kada su se Izraelci naselili u Kanan, nejevrejikoji su se nastanili meoeu njima bili su nazivani gerim – doãljaci. Buduñi189KONVERZIJA I KONTEKST42 Ben Zion Wacholder, „The Halacha and the Proselyting of Slaves During theGaonic Era“, Historia Judaica, 1956, XVIII:2, str. 106.da su u tim drevnim vremenima bogovi naroda bili smatrani kao

vladaoci i posednici zemlje neseljene njihovim poklonicima, od doãljakase oåekivalo da prihvate religiju zemlje domañina. Tako nalazimo uTanahu43 sledeñi propis:Tako ako bude meoeu vama doãljak ili neko ko bi æiveo meoeuvama pokolenjima i prinese ærtvu paljenicu na miris ugodniGospodu, neka uåini kako i vi åinite. Zbore! Vama i doãljaku koji jemeoeu vama jedan da je zakon, zakon veåan od kolena do kolena,doãljak ñe biti kao i vi pred Gospodom. Jedan zakon i jedna uredbada bude vama i doãljaku koji je meoeu vama.Izgleda da je doãljaku bilo prepuãteno da odluåi hoñe li se obrezati iline. Ako bi se obrezao, bilo mu je dozvoljeno da prinese pashalnu ærtvu itako postane kao rooeen u zemlji. Zakon jedan da je rooeenom uzemlji i doãljaku koji je meoeu vama. Zapovest da se prema doãljakuodnosi kao prema rooeenom u zemlji ponovljena je u Knjizi Levitskoj: Iljubi ga kao sebe samog, jer ste i vi bili doãljaci u zemljiegipatskoj.44Nakon naseljavanja Izraelaca u Kanan, dodiri s lokalnim stanovniãtvomnajåeãñe su rezultirali njihovom asimilacijom meoeu Jevrejima.Dok su ove domorodaåke etniåke grupe bile svedene na status robova isluæitelja, ãto naravno nije spreåavalo njihovo meãanje sa Izraelcima,drugi etniåki elementi su se slobodno naseljavali i njihov ravnopravanstatus nikad nije dovooeen u pitanje. Tako su Keniñani, podgrupaMidjanaca, bili inkorporirani u severnu Judeju, gde su imali nekolikogradova, dok su neki od njih otiãli prema severu ka Galileji, gde supomagali Izraelcima protiv Kananaca. Grupa Keniñana bili su Rehabiti,åije je poboæno ponaãanje prorok Jeremija navodio kao primer. SusedKeniñana u Negevu bilo je pleme Jerahmijel koje se kasnije stopilo sJudinim plemenom.45 Judino pleme je apsorbovalo veliki broj drugihetniåkih grupa pre nego ãto se uzdiglo izmeoeu izraelskih plemena zavreme cara Davida.Biblijski izvori govore o grupaciji koja se naziva oni koji se plaãe Boga– nejevreji koji nisu odani jevrejstvu, ali su prihvatili Boga Izraela. Neki190Isak Asiel43 Brojevi, 15:14–16.44 Izlazak, 12:48–49; Levitikus, 19:33–34.

45 Joãua (Isus Navin), 9; Prva knjiga letopisa, 22:2; Druga knjiga letopisa,2:16–17; 8:7–8; Prva knjiga careva, 5:29; 9:20–21; Prva knjigaSamuelova, 27:10, 30:29; Sudije, 4:11, 17; Jeremija, 35; Prva knjigaletopisa, 2:55. Takooee videti Enciklopedija Mikrait, Jerusalim, MosadBjalik, 1955, III:861–863, pod Jerahmijel.nauånici ih smatraju polupreobrañenicima, dok ih drugi smatrajupotpunim preobrañenicima.Nakon ãto je Aleksandar Veliki osvojio Palestinu (332. p.n.e.)Jevreji su doãli u dodir sa helenizmom i naslednicima gråke kulture,carskim Rimom. Stanovniãtvo gråko-rimskog sveta u poåetku je odbijalojudaizam, åije doktrine i praksu jednostavno nisu mogli razumeti.Meoeutim, s vremenom su Jevreji pronaãli naåin kako da predstavejudaizam na naåin koji je bio prihvatljiv Grcima i Rimljanima, ukazujuñina nadmoñ monoteizma nad politeizmom i naglaãavajuñi njegovuetiåko-duhovnu suãtinu. Nekako u isto vreme, rimski svet se zainteresovaoza religije Istoka, ãto je dovelo do prodora raznih orijentalnihkultova na zapadni Mediteran. Brojni gråki i rimski pisci govore o ãirenjujudaizma u helenistiåkom svetu. Evo ãta o tome piãe Strabon:Naãli su vrata u sve dræave. Teãko bi se u åitavom svetu moglopronañi ijedno podruåje gde taj narod ne bi bio prihvañen, gde nebi zadobio vodeñu ulogu.46Dodir sa gråko-rimskim svetom imao je dve posledice za Jevreje:1.mnogi su prihvatili helenski naåin æivota, a naroåitoaristokratija;2.Jevreji su bili ubeoeeni da je njihova uloga da budu uåiteljisvetu na polju religije, etike i u duhovnim stvarima, ãto je bilo uskladu sa starom proroåkom idejom da je Izrael svetlonarodima47.Izravna posledica ovih åinilaca bila je oåigledna u brojnimkonverzijama ili polukonverzijama u judaizam meoeu Rimljanima.Godine 25–24. p.n.e., oko 500 Herodovih jevrejskih vojnika pratiloje Elija Gala na njegovom putu ka juænoj Arabiji, kada su naiãli najevrejsko naselje u Hidæru. Nakon razruãenja Drugog hrama i gubitkanezavisnosti 70 n.e. Jevreji su krenuli ka arapskim zemljama, prvo ka

sirijskoj pustinji smeãtenoj izmeoeu dva preostala jevrejska centra,Vavilona i Egipta, i zatim ka juænijim delovima poluostrva, duæ zapadneobale. Gde god su se Jevreji naselili, oni su privlaåili preobrañenikemeoeu paganskim Arapima.Na jugozapadnom delu poluostrva, nakon ãto je vladarska kuñaHimjar (danaãnji Jemen) povratila nezavisnost krajem åetvrtog veka,191KONVERZIJA I KONTEKST46 Strabon (oko 64 p.n.e. – 19 n.e.), kako ga navodi Josif Flavije u Jevrejskimstarinama, XIV:72. Po nekim autorima, ovde je reå o prilikama u 85. godinipre nove ere.47 Isaija, 49:6.ona je judaizam proglasila svojom zvaniånom religijom. Jevrejski carAbu Kariba Asad poveo je vojsku u pomoñ Jevrejima Medine, koji su seu to vreme upetljali u borbu protiv jednog od hriãñanskih careva severneArabije. Prema muslimanskoj legendi, car Abu Kariba Asad preãaoje u judaizam nakon susreta sa rabinima iz Jatriba. Dvojicu je poveo sasobom nazad u Himjar i naloæio svom narodu da preoee u judaizam. Prvoje bilo otpora, ali nakon javne debate, koja je pokazala opravdanostcareve naredbe, svi su preãli u judaizam. Takve konverzije kao posledicajavnih debata nisu bile neobiåne na Arapskom poluostrvu. Upetom i ãestom veku judaizam je napredovao u Himjaru. Himjarskajevrejska dinastija bila je na vlasti sve do vremena cara Jusufa Aãara DuNuvasa (518–525), kada je konaåno poraæena od etiopskih hriãñana.Pod etiopskom vlaãñu, mnogi Jevreji su preãli u hriãñanstvo. Meoeutim,jedan jevrejski vooea je organizovao ustanak i uspeo da povrati prestosvojih predaka. Vlast tog cara, Sajf Du Jazana, prekinuli su persijskiosvajaåi. Kada su muslimani zauzeli Himjar za vreme poslednjih danaproroka Muhameda, nekoliko princeza je preãlo u islam.Arapski hroniåari govore o velikom broju Jevreja meoeu beduinimajuæne Arabije, kao ãto su plemena Harit ibn Kaab (Balharit), Gasan,Judham, Beni Kinana i Beni Kinda. Veñina je preãla u judaizam veñ zavreme vladavine pomenutog Du Navasa. Ibn el Kalbi navodi da jeHamdan, veliko arapsko pleme iz Jemena, moglo preñi u judaizam uisto vreme. Postojala je tradicija po kojoj je jevrejsko seosko

stanovniãtvo Jemena vuklo korene od potomaka preobrañenika ilirobova, za razliku od Jevreja prestonice Sane koji su bili potomciAvrama. To predanje se odræalo u Sani sve do druge polovine 19.veka.48U Jatribu (Medina) veñina stanovniãtva pre pojave Muhameda bilisu Jevreji. Jevrejski klanovi su kontrolisali grad, a njihov kulturni iekonomski uticaj bio je toliko velik da bi novopridoãli Arapi vrlo brzoprelazili u judaizam i tako se pretapali u jevrejsku veñinu. Samo ime Medina,koje je Muhamed zadræao umesto prvobitnog naziva Jatrib, gradusu dali Jevreji.49Nakon islamizacije, preobrañenje s islama u judaizam ili bilo koju druguveru bilo je kaænjivo smrñu, kao ãto je to bio sluåaj i s preobrañenjem sa192Isak Asiel48 Encyclopedia of Islam, III (1971):123, videti pod odrednicom Hamdan.Celokupno jemensko jevrejstvo iselilo se u Izrael 1970. godine, negde oko190.000 duãa.49 Encyclopedia of Islam, I (1960):771, videti pod odrednicom Anjs, a ustarom izdanju pod odrednicom Medina, ãto inaåe na hebrejskom znaåidræava.hriãñanstva u judaizam u hriãñanskoj Evropi. I u islamskim i u hriãñanskimzemljama ne samo da je smrtna kazna bila izvrãavana nadpreobrañenikom nego i nad onim ko ga je preobratio. Pa ipak, i podtakvim uslovima bilo je konverzije u judaizam. Postoje brojni zapisi osluåajevima u kojima je nad preobrañenicima u judaizam izvrãenasmrtna kazna.Zavrãna razmatranjaU ovom poglavlju baviñemo se pitanjima ko je Jevrejin i ãta jeJevrejin kao pitanjima jevrejskog identiteta. Da li je smisaopreobrañenja u judaizam prikljuåivanje jevrejskom etnosu ili jevrejskojveri?Prema jevrejskom pravu,50 neåije jevrejstvo je nepromenljivaåinjenica – jednom Jevrejin uvek Jevrejin. Jevrejin koji napusti judaizamili preoee na drugu veru u oåima jevrejskog prava svejedno ostajeJevrejin. Ãtaviãe, ako Jevrejka preoee na neku drugu veru njena deca sesmatraju Jevrejima. Drugim reåima, biti Jevrejin nije neãto ãto zavisi od

stanja svesti ili posveñenosti, tj. bilo da osoba sebe smatraJevrejinom/kom ili da ispunjava propise judaizma.Obrnuto je takooee taåno: ako nejevrejin sebe smatra Jevrejinom iispunjava propise judaizma, on u oåima jevrejskog prava nije Jevrejin. Izovog proizlazi åinjenica da je kriterijum za neåije jevrejstvomatrilinearno srodstvo: osoba åija majka je Jevrejka jeste jednom izauvek Jevrejin.Sledeñi ovu logiku, razumno je pretpostaviti da je ona osoba åijamajka nije Jevrejka jednom i zauvek nejevrejin. U tom sluåaju gijur, tj.konverzija, ne bi bila od koristi buduñi da ne bi mogla promenitiåinjenicu da neåija majka nije Jevrejka. Ali to je moguñe, stoga je gijurproces kroz koji osoba åija majka nije Jevrejka postaje Jevrejinom.Dakle, pitanje glasi: kako je moguñe da osoba åija majka nije Jevrejkapostane Jevrejinom? Kako je moguñe da proces åiji je izvor u neåijojliånoj volji i åiji je izraz formalan dovodi do ålanstva u zajednici koja jezasnovana na srodstvu?Dva osnovna odgovora na ova pitanja nalaze se u predanjujevrejskog prava, taånije u talmudskim traktatima Demaj i Jevamot.193KONVERZIJA I KONTEKST50 Alaha, od glagola alah ãto znaåi „iñi“, tj. „iñi odreoeenim putem“ naziv je zajevrejsko pravo.Obrazlaæuñi ãta preoblikuje nejevrejina u Jevrejina, svaki od ova dvaodgovora zapravo odreoeuje ãta je jevrejstvo.Prema odgovoru koji se daje u traktatu Demaj, suãtina jevrejstva jeposveñenje Boæjim zapovestima. Dakle, gijur ili preobrañenje ujudaizam jeste dogaoeaj u kojem se preobrañenik pridruæuje sinajskomSavezu izmeoeu zajednice Izraela i Boga, u kojem je zajednica Izraelasebe posvetila ispunjavanju Boæjih zapovesti. Prikljuåenje tom savezupreobrañenika åini pripadnikom jevrejskog naroda. Baã kao ãto osobaåija je majka Jevrejka ne moæe opozvati i napustiti svoje jevrejstvo, istotako i preobrañenik ne moæe opozvati svoj gijur.Prema odgovoru koji se daje u traktatu Jevamot, preobrañenje tj.gijur obredni je postupak analogan raoeanju u jevrejstvu. Baã kao ãto jebioloãko raoeanje od jevrejske majke neopozivo, tako je i obredno

rooeenje u jevrejstvu neopozivo. Kao ãto se neko bioloãki rodi kaoJevrejin i takvo rooeenje zahteva posveñenje sinajskom Savezu, istotako obredno „rooeenje“ zahteva isto takvo posveñenje. Stoga, dokprema odgovoru iz traktata Demaj posveñenje Savezu podrazumevapripadanje jevrejskom narodu, odgovor iz traktata Jevamot pripadanjejevrejskom narodu vidi putem „rooeenja“ koje podrazumeva posveñenjeSavezu.Gijur kao privræenost judaizmu. Odgovor koje se daje u traktatuDemaj podrazumeva da je preobrañenikovo posveñenje religijskapraksa. Prihvatanje Boæjih zapovesti sama je suãtina gijura i stoga jejevrejski identitet sadræan u Tori i ispunjavanju njenih, tj. Boæjihzapovesti.Gijur kao rooeenje u jevrejstvu. Preobrañenik koji je proãao gijurje kao novorooeenåe.51 Ova talmudska izreka nije samo metafora, veñona ima pravne posledice kao ãto su:1.Poniãtavaju se sve rodbinske veze koje je preobrañenik imaopre konverzije u judaizam. Direktna posledica je da, ako brat isestra preoeu u judaizam, oni mogu da se venåaju. Trebanapomenuti da su takvi brakovi zabranjeni rabinskim zakonom.2.Ako otac i sin preoeu u judaizam sin ne nasleoeuje oåevuimovinu nakon njegove smrti.3.Dok je prema jevrejskom zakonu svedoåenje srodnikaneprihvatljivo na sudu, osobe koje su pre konverzije u judaizambile u srodstvu mogu da svedoåe jedna za drugu.194Isak Asiel51 Vavilonski Talmud, Traktat Jevamot, 22a.Prema ovom glediãtu, gijur je preoblikovanje ljudske stvarnosti,ãto dovodi do negacije bioloãkog srodstva zarad steåenog novogsrodstva i identiteta koji se ogledaju u „novom rooeenju“.Ako je suãtina gijura rooeenje u jevrejstvu kao srodniåkoj grupi, iz togaproizlazi da je preobrañenikov odnos prema zapovestima isti kao i bilokog drugog Jevrejina. Prema biblijskim i rabinskim izvorima, svaki ålanjevrejskog naroda obavezan je Savezom sklopljenim na Sinaju, tj. daispunjava zapovesti koje su date u Tori. Ova obaveza pada na svakupojedinaånu osobu bez obzira na njene liåne prioritete. Isto se odnosi i

na preobrañenika. Rabin Natan bar Josef, Nahmanidov uåenik, napisaoje sledeñe redove52:Osoba koja prooee gijur je odmah pod obavezom svih zabrana kojesu navedene u Tori, bez obzira da li je on te zabrane prihvatiosvojevoljno. Naprotiv, upravo zbog opãteg pravila da svako ko jeJevrejin podleæe zabranama koje je Tora propisala isto kao ãto jeobavezan da ispunjava sve njene pozitivne zapovesti.53Prema ovom miãljenju, gijur ne zavisi od preobrañenikovogposveñenja religijskoj praksi. Gijur sam po sebi zapravo preobraæavanejevrejina u Jevrejina. Glavna posledica toga ãto je neko postaoJevrejin jeste ta da podleæe svim propisima Tore, baã kao i svaki drugiJevrejin.Postoji miãljenje sliåno ovom, da je nejevrejin koji izabere da prooeegijur kao osoba koja je izabrala da se naseli u odreoeenoj zajednici.Buduñi da je izabrala da se nastani meoeu ålanovima dotiåne zajedniceona podleæe njihovim zakonima åak i protiv svoje volje. Stoga, ako jenejevrejin u trenutku svog gijura imao na umu da ne ispunjavazapovesti, obaveza da ih ispunjava odnosi se i na njega åak i protivnjegove volje. Ovde donosimo miãljenja dvojice rabina iz dvadesetogveka koja veoma jasno odslikavaju ovaj pristup. Rabi Ãaul Jisraeli piãe:Srediãnja taåka gijura jeste [...] pridruæivanje jevrejskomnarodu (Klal Jisrael), i to je razlog zaãto treba da sede trojica kakobi se obrazovao sud i kako bi ga primili [...] åitav sadræaj gijura jepridruæivanje jevrejskom narodu [...] stoga kada se nejevrejin iznekog drugog naroda pridruæi jevrejskom narodu, on je timeukljuåen, ipso facto, u primanje Tore sinajskim otkrovenjem, baã195KONVERZIJA I KONTEKST52 Ãita Mekubecet, Nedarim, 17a.53 Pod pojmom pozitivnih zapovesti podrazumevaju se zapovesti koje nalaæuda se neãto uåini ka, na primer, da se åuva Ãabat, voli bliænji, itd., dok se podnegativnim zapovestima ubrajaju zapovesti kao ãto su ne ubij, ne kradi, dakleda se specifiåna radnja ne uradi.kao ãto jevrejsko dete podleæe obavezama te objave [...]. Zato ãto

kao ålan jevrejskog naroda on podleæe ispunjavanju zapovesti kaoi svi drugi Jevreji. To jasno piãe u [biblijskoj knjizi o] Rut iz kojeuåimo o detaljima u vezi sa gijurom. Ona je izgovorila sledeñureåenicu: „Tvoj narod je moj narod i tvoj Bog je moj Bog“ (Rut,1:16). To znaåi: postajanjem dela jevrejskog naroda, Bog Izraela jepostao njen Bog! To je osnov gijura, a ostalo su tumaåenja, idi iuåi.54Rabin Ãlomo Goren deli sliåno stanoviãte55:U osnovi, svaki gijur je preobrañenikovo prikljuåivanjejevrejskom narodu [...] zato ãto prema alahi, samo osoba kojapripada jevrejskom narodu podleæe obavezi da ispunjavazapovesti. Neko ko ne pripada jevrejskom narodu je noahid, ipodleæe jedino ispunjavanju sedam noahidskih zapovesti [...] zatoãto je Tora bila data samo jevrejskom narodu a ne nekom drugom,i åak i da oni (noahidi) ispunjavaju zapovesti oni time ne postajupripadnici jevrejskog naroda. Samo onaj ko je proãao kroz ceopostupak pridruæivanja jevrejskom narodu podleæe obaveziispunjavanja zapovesti. Stoga mi podleæemo ispunjavanjuzapovesti kao posledice toga ãto smo Jevreji, a nismo Jevreji zatoãto ispunjavamo zapovesti.56Ovo stanoviãte je suprotno stanoviãtu iznesenom u traktatuDemaj u smislu kako se ono danas radikalno tumaåi. Prema timtumaåenjima, posveñenost ispunjavanju zapovesti jeste sræ gijura.Nejevrejin moæe da postane Jevrejin kroz formalnu proceduru(obrezivanje i porinuñe), ali dejstvenost ove procedure u potpunostizavisi od normativne posveñenosti, tj. ispunjavanja zapovesti. Nasuprottom stanoviãtu, stoji stanoviãte iz traktata Jevamot, prema kojempreobrañenik kroz postupak preobrañenja, tj. gijura, postaje deojevrejskog naroda i obaveza ispunjavanja zapovesti proizlazi iz njegovogjevrejstva, kao i u sluåaju bilo kog drugog Jevrejina.Prema jevrejskom pravu, onaj kome je neãto zapoveoeeno da åini ito åini veñi je od onoga kome nije zapoveoeeno a åini. Na primer, jednomåoveku je zapoveoeeno da obraoeuje vrt i on to radi, a drugom nije ali onga ipak obraoeuje, koji je od njih dvojice veñi? Prema odgovoru koji je dat196Isak Asiel

54 Navedeno u: Avi Sagi and Zvi Zohar, Transforming Identity The RitualTranstition from Gentile to Jenj – Structure and Meaning, Continuum,2007, str. 286–287.55 Isto.56 Moje podvlaåenje.u Talmudu, prvi je veñi od drugog zato ãto prvi ispunjava voljunaredbodavca i mora da savlada svoj nagon koji ga goni da se usprotivitoj obavezi, dok drugi åovek to radi zbog sebe i zarad sebe bez ikakvestalne obaveze ispunjavanja neåijeg naloga. Prema toj logici, sinajskootkrovenje je Savez koji je sklopljen izmeoeu Boga i Izraela, a ne izmeoeuBoga i pojedinaca koji su konstituisali narod u istorijskom trenutku kadaje Savez bio sklopljen. Obavezujuña snaga Saveza ne proizlazi iz nekeodreoeene kolektivne suãtine nego iz osnovnog pravnog pojma da ñeposveñenje, koje je preuzelo na sebe korporativno telo, takooee ubuduñnosti obavezivati ålanove tog tela. Osoba koju je rodila Jevrejkasmatra se pripadnikom jevrejskog naroda. Buduñi da je ceo narodposveñen Savezu koji nalaæe ispunjavanje zapovesti nabrojanih u Tori,isto se odnosi i na tu osobu takooee, kao na nekoga ko je rooeen ujevrejskom narodu i samim tim posveñen ispunjavanju naåina æivota uskladu sa Savezom.Majmonid smatra da ñe bilo koje ljudsko biñe koje ispunjavazapovesti Tore zato ãto prihvata Mojsijevo proroãtvo biti nagraoeeno zato. Meoeutim, obaveza ispunjavanja zapovesti odnosi se samo naJevreje.Ako nejevrejin svojevoljno prihvati da ispunjava zapovesti, åak ionda kada to proizlazi iz potpunog prihvatanja Tore, to joã uvek ne znaåida on podleæe njihovom ispunjavanju. Samo pripadnici jevrejskognaroda duæni su da ispunjavaju zapovesti Tore. Stoga, åak i kadapreobrañenik ili Jevrejin po rooeenju izaberu da ispunjavaju zapovestizbog dubokog liånog verskog ubeoeenja, ubeoeenje nije to ãto stvaraobavezu da se æivi u skladu sa zapovestima. Naprotiv, oni podleæu tojobavezi samom pripadnoãñu jevrejskom narodu.Åinjenica da i Jevrejin i preobrañenik u judaizam crpu svoju obavezuda ispunjavaju zapovesti iz istog izvora nedvosmisleno je navedena utalmudskom izvoru57 koji navodi da se obaveze koje proizlaze izsinajskog Saveza ne odnose samo na one koji su tada bili tamo prisutni

nego takooee i na buduña pokolenja i na preobrañenike koji ñepostati Jevreji u buduñnosti. To je, takooee, u skladu sa biblijskimtekstom koji smo veñ naveli.58Ideja gijura je rooeenje. Osoba koja je prethodno bila nejevrejinnakon gijura smatra se za rooeenog Jevrejina i neopozivo i nepovratnoje Jevrejin, kao bilo koja druga osoba rooeena od majke Jevrejke.197KONVERZIJA I KONTEKST57 Vavilonski Talmud, Traktat Ãevuot, 39a.58 Videti napomenu br. 18.Nema sumnje da je suãtinsko pitanje jevrejskog identiteta – ãta, ane ko je Jevrejin. Åinjenica da se Jevreji i nejevreji razlikuju predstavljaaksiom jevrejske vere. Ali ãta leæi u osnovi te razlike? Prema jednompristupu, ona se temelji na teoloãkim osnovama, a prema drugompostoji suãtinska razlika izmeoeu Jevreja i nejevreja, vrsta kvalitativnerazlike koja je nepromenljiva. Jedan od zastupnika ovog esencijalistiåkogtumaåenja prirode jevrejskog naroda jeste Juda Halevi, kojitvrdi da se pripadnici jevrejskog naroda razlikuju od svih drugih naroda,te da su nadmoñniji od njih, a da uzrok za tu razliku poåiva u posebnojkarakteristici, koju poseduju samo Jevreji i koja se doslovno prenosi sakolena na koleno. Jevreji se, dakle, razlikuju od nejevreja i ta razlika sezasniva na metafiziåkoj razliåitosti meoeu njima. Niãta se ne moæe uåinitida bi se ta razlika prevaziãla. Ali kako se to stanoviãte odnosi premaviziji proroka Isaije, kada ñe se Boæji dom zvati Dom molitve svimnarodima.59 Ako se Jevreji suãtinski razlikuju od nejevreja i ako je tarazlika utemeljena na neizbrisivoj razlici u samoj prirodi Jevreja naspramnejevreja, kako onda iko uopãte moæe da se preobrati u judaizam? Bezobzira na to koliko je duboko religijsko iskustvo, bez obzira na to kolikoje iskrena privræenost Tori i jevrejskom narodu, ostaje nepobitnaåinjenica da dotiåni pojedinac poseduje nejevrejsku, a ne jevrejskuduãu.Juda Halevi se suoåava s problemom preobrañenja tvrdnjom dapreobrañenici zaista nisu jednaki s rooeenim Jevrejima i da se njihovipotomci mogu tek nakon nekoliko pokolenja u potpunosti stopiti sjevrejskim narodom.60 Menahem Kelner se posluæio sjajnom iduhovitom metaforom Danijela OE. Leskera: Baã kao ãto kopije

IBM-ovih raåunara mogu da koriste isti softver kao originalniIBM-ov hardver, oni ipak nisu „ono pravo“; tako, dakle, ipreobrañenici mogu da veruju u ono u ãta veruju Jevreji porooeenju i da åine iste stvari kao i oni (softver), ali oni joã uvek nisuisto ãto i rooeeni Jevreji (hardver).61Sliåno Judi Haleviju i Zoar62 se suoåava s problemompreobrañeniãtva. S jedne strane, potvroeuje se da preobrañenik nikada198Isak Asiel59 „Jer ñe se Dom Moj zvati Dom molitve svim narodima“, Isaija, 56:7.60 „Meoeutim, obrañenici nisu jednaki sinovima Izraela po rooeenju, koji jedinimogu da postanu proroci.“ Jehuda Halevi, Hazari, Knjiæevno druãtvo„Pismo“, Biblioteka „Ner Micva“, Zemun, 5760/2000, str. 17. Juda Halevi jerooeen oko 1075. u Toledu, Ãpanija, a umro je negde na Orijentu, 1141.61 Menahem Kelner, Majmonid o judaizmu i jevrejskom narodu, Knjiæevnodruãtvo „Pismo“, Biblioteka „Ner Micva“, Zemun, 5760/2000, str. 17.62 Zoar, Knjiga sjaja, jedna od glavnih knjiga kabale.neñe postati jednak sa Jevrejinom, a s druge strane, duãe pravihpreobrañenika jesu duãe jevrejskog porekla i boravile su na Sinaju sasvim drugim jevrejskim duãama. To ãto su ove duãe zavrãile u telimanejevreja pripisuje se svojevrsnoj kosmiåkoj zabuni. Stoga ovepojedince upravo njihova istinska i suãtinski jevrejska priroda motiviãeda preoeu u judaizam.Majmonidovo stanoviãte prema preobrañenicima dramatiåno jesuprotstavljeno Halevijevom, kao i onom iz Zoara. Iskreni preobrañenicisu izuzetno dobrodoãli i na svaki moguñi naåin su ravnopravni,ako ne i iznad rooeenih Jevreja. Poãto pripadanje jevrejskom narodunema nikakve veze sa liånom metafiziåkom suãtinom, nego je upotpunosti vezano za ideje koje åovek gaji u sebi, i na kraju vremena ñese preobratiti sva ljudska biña.Majmonidov pozitivan odnos prema preobrañenicima moæe sevideti u jednom od njegovih najpoznatijih i najåeãñe objavljivanihpisama, odgovoru rabinu Ovadiji preobrañeniku. Rabin Ovadija ga jepitao da li mu je dopuãteno da se moli „Bogu naãih Praotaca“ buduñida on nije pravi potomak Praotaca.

Do mene je stiglo pismo sa pitanjima uåenog i prosveñenograbina Ovadije, pravednog pridoãlice63, Gospod da mu plati zadelo njegovo i da mu plata bude potpuna od Gospoda BogaIzraelovog ãto je doãao da naoee utoåiãte pod krilima Njegovim64.Prvo pitanje se tiåe blagoslova i molitava koje se izgovaraju utrenutku kad se moliã sam i kad se moliã sa zajednicom. Da li ti jedozvoljeno reñi: „Boæe naã i Boæe otaca naãih“, „Koji nas je posvetiozapovestima Svojim“, „Koji nas je odvojio“, „Koji nas je izabrao“, „Ãtosi u baãtinu dao praocima naãim“, „Koji nas je izveo iz zemljeegipatske“, „Koji je uåinio åuda praocima naãim“, i sliåne odeljke izmolitava?Odgovor: Treba da kaæeã sve kako je napisano i nemoj niãta damenjaã. Pravilno je da se moliã isto onako kako se moli svakiJevrejin bilo da se moliã sâm bilo da predvodiã zajednicu u molitvi.Suãtina stvari je u tome ãto je naã praotac Avram poduåavao iprosveñivao ljude i upuñivao ih na stazu istine govoreñi im o Bogu,Koji je Jedan Jedini, i da napuste i prezru klanjanje kumirima. On jemnoge preobratio i priveo pod krila Svete Boæje Sveprisutnosti izapovedio je sinovima svojim i domu svom da dræe puteve199KONVERZIJA I KONTEKST63 Preobrañenika u judaizam.64 Rut, 2:12.Gospodnje, kao ãto je napisano: „Jer ga znam da ñe zapoveditisinovima svojim i domu svom nakon sebe da se dræe putevaGospodnjih.“65 Stoga svi koji se preobrate u judaizam do kraja svihpokolenja i svi oni koji obznanjuju jedinstvo Imena Svetog, neka jeblagosloven On, kao ãto je napisano u Tori, ubrajaju se meoeuuåenike i ålanove doma naãeg praoca Avrama, i on ih je sve vrationa pravu stazu. Kao ãto je savremenike vratio reåima i uåenjem,tako vraña i sve one koji ñe se preobratiti u buduñnosti prekoostavãtine koju je ostavio u nasleoee svojoj deci i svome domu.Odatle sledi da je naã praotac Avram otac svih onih svojihpotomaka koji su valjani i koji slede njegov put i otac svojihuåenika, a to su oni koji su se preobratili u judaizam. Stoga treba dakaæeã: „Boæe naã i Boæe otaca naãih“ zato ãto je Avram tvoj otac. I

treba da kaæeã: „Ãto si u baãtinu dao praocima naãim“, zato ãto jeAvramu data zemlja, kao ãto je reåeno: „Ustani i prooei zemljomuzduæ i popreko jer ñu je tebi dati.“66 A odeljke kao ãto su: „Koji nasje izveo iz zemlje egipatske“, „Koji je uåinio åuda praocima naãim“, akoæeliã da ih promeniã i kaæeã: „Koji si izveo Izrael iz Egipta“, „Koji siuåinio åuda Izraelu“ – reci tako. Ukoliko, pak, niãta ne promeniã, uredu je. Zbog toga ãto si doãao pod krila Svete BoæjeSveprisutnosti i pristupio Bogu, izmeoeu tebe i nas nema razlike.Sva åuda koja su se desila, desila su se nama podjednako kao itebi. Nije li reåeno: „I neka ne govori tuoein koji pristane uzGospoda: ‘Gospod me je odvojio od naroda Svog’.“67 Iz togavidimo da ni u åemu nema nikakve razlike izmeoeu nas i tebe.Svakako treba da kaæeã: „Koji nas je izabrao“, „Koji nam je dao“, „Kojinas je odvojio“, zato ãto te je Sveti, neka je blagosloven On, izabraoi veñ odvojio od naroda i dao ti Toru, jer je Tora data nama ipreobrañenicima, kao ãto je reåeno: „Zbore! Vama i doãljaku koji jemeoeu vama, jedan da je zakon, zakon veåan od kolena do kolena,pridoãlica ñe biti kao i vi pred Gospodom. Jedan zakon i jednopravo da bude vama i doãljaku koji je meoeu vama.“68I znaj da su naãi praoci koji su izaãli iz Egipta bili u velikoj veñinipoãtovaoci kumira kojima su se klanjali u Egiptu. Tamo su sepomeãali s drugim narodima i uåili od njihovih dela i postupaka200Isak Asiel65 Postanje, 18:19.66 Isto, 13:17.67 Isaija, 56:3.68 Brojevi, 15:15.sve dok Sveti, neka je blagosloven On, nije poslao Mojsija, naãeguåitelja, koji je prorok nad prorocima, i odvojio nas od naroda idoveo pod krila Svete Boæje Sveprisutnosti, nas i sve preobrañenike,i svima nam dao jedan zakon. Nemoj se olako odnositiprema svojoj lozi, jer ako mi svoju lozu vezujemo za Avrama, Isakai Jakova, ti svoju lozu vezujeã za Onoga Koji reåe i svet postade.Tako je objaãnjeno i kod proroka Isaije: „Ovaj ñe reñi: ja samGospodnji, a onaj ñe se zvati po imenu Jakovljevom.“69 Pridoãlica

ñe reñi: „Ja sam Gospodnji“, a Izraeliñanin ñe se zvati po imenuJakovljevom.Dokaz za sve ãto ti je reåeno u vezi sa blagoslovom, da unjihovom sadræaju niãta ne menjaã, nalazi se u traktatu Bikurim.70Tamo uåimo: „Pridoãlica donosi (prvine jer je reåeno: ‘I veseli sesvakim dobrom koje ti je dao Gospod Bog tvoj i domu tvom, ti iLevit i doãljak koji je kod tebe’71) i ne åita (ali ne moæe da åita tekst)jer ne moæe reñi: ‘Jer se Gospod zakleo praocima naãim da ñe nam jedati’ (zemlju Izrael buduñi da njegovi praoci nisu Jevreji). Kad semoli sâm kaæe: ‘Boæe praotaca Izraela’ (umesto praotaca naãih).“ Toje uåenje Rabi Meira, ali to nije propis. Propis je u skladu smiãljenjem koje je izloæeno u Jerusalimskom Talmudu72. Tamokaæemo: „Uåi se u ime Rabi Jude: Pridoãlica donosi (prvine) i åita.Ãta je razlog? „Jer sam te uåinio ocem mnogih naroda“73 – nekadasi bio otac Arama, a odsad ñeã biti otac svim stvorenjima. RabiJoãua ben Levi je rekao: ‘Propis je u skladu sa miãljenjem RabiJude.’ Sada ti je jasno da treba da kaæeã: „Jer se Gospod zakleopraocima naãim“, i da je Avram otac nama i svim pravednicima kojisu priãli Gospodu da hode stazom Njegovom. Ovaj propis seodnosi i na ostale blagoslove i molitve da u njima niãta ne menjaã.Prema Majmonidu, Avramovo potomstvo prestaje da se odnosi nabioloãko pitanje i postaje religijska stavka. Majmonid ovde poriåeesencijalistiåko tumaåenje jevrejskog identiteta koje zastupaju JudaHalevi i kasnije Zoar, potvroeujuñi da jevrejski identitet obuhvata teoriju ipraksu, ali niãta viãe. On to åini u kontekstu rasprave o potomstvu.Jevrejski identitet, nasuprot Haleviju, nije vezan za gene nego zaposveñenost. Avram je podjednako otac svojim uåenicima, kao i Isaku i201KONVERZIJA I KONTEKST69 Isaija, 44:5.70 Bikurim, 1:4.71 Ponovljeni zakon, 26:11.72 Jerusalimski Talmud, 1:4.73 Postanje, 17:5.njegovom potomstvu. Raåunajuñi preobrañeniåku lozu direktno odpraoca Avrama, Majmonid je izjednaåava sa lozom rooeenih Jevreja.

Zbog toga ãto si doãao pod krila Svete Boæje Sveprisutnosti ipristupio Bogu, izmeoeu tebe i nas nema razlike. Majmonid ide idalje, tvrdeñi da je loza preobrañenika veña od loze rooeenih Jevreja.Nemoj se olako odnositi prema svojoj lozi, jer ako mi svoju lozuvezujemo za Avrama, Isaka i Jakova, ti svoju lozu vezujeã za OnogaKoji reåe i svet postade. Ako rooeeni Jevrejin raåuna svoju lozu odPraotaca, preobrañenik je raåuna od samog Boga! Da navedemoponovo reåi Menahema Kelnera:U pogledu „hardvera“, sva ljudska biña su jednaka. Ona serazlikuju samo na nivou „softvera“. Konverzije softvera sumoguñe kako u svetu kompjutera tako i u svetu ljudskih biña.Iskreno prihvatanje uåenja iz Tore je u potpunosti moguñe idovoljno da se od nekoga napravi Jevrejin u svakom pogledu.74Majmonid poduåava da suãtina jevrejstva i pristupanje jevrejstvupodrazumevaju prihvatanje ili odbacivanje odreoeenih glediãta. OdreoeivanjeJevrejina preko shvatanja koje prihvata ide ruku pod ruku sashvatanjem ljudske prirode kod kojeg se insistira na tome da su svaljudska biña u osnovi ista, a da se razlikuju, u onoj meri u kojoj se zaistarazlikuju, samo po shvatanjima koja usvajaju.Za Halevija, preobrañenici su mogli da postanu jednaki s rooeenimJevrejima tek posle mnogih pokolenja s meãovitim brakovima izmeoeuove dve grupe. U odreoeenim delovima Midraãa i Zoara istiåe se dapreobrañenje kao takvo, zapravo, i nije moguñe. Preobrañenici su, ustvari, ljudi åiji su roditelji inoverci, ali se u njih igrom sluåaja uselilajevrejska duãa. Preobrañenje tako i nije predstavljalo temu za sebe,nego se pre odnosilo na povratak zabludele duãe na pravo mesto.Inoverci koji nemaju takve duãe nisu nikada ni mogli da se istinskipreobrate u judaizam. Majmonid je u potpunosti odbacio takva glediãta.Gijur kao rite de passage. Prema modelu koji se nudi u traktatuJevamot, gde je gijur shvañen kao rooeenje u jevrejstvu kao srodniåkojgrupi, ceo obredni postupak je proces u kojem se neåiji fiziåki identitetiznova ustanovljava, ili redizajnira. Prema tom modelu, sræ gijura nijeliåno teoloãko ubeoeenje i/ili duhovni preobraæaj nego ontoloãkipreobraæaj individualnog fiziåkog identiteta i radikalno repozicioniranjete osobe u potpuno novu srodniåku matricu. Prema ovom stanoviãtu,202

Isak Asiel74 Menahem Kelner, navedeno delo, str. 85.duhovna preorijentacija sledi promenu srodstva, jer sve osobe koje surooeene kao Jevreji podleæu obavezama sinajskog Saveza.Hriãñanstvo i islam su konfesionalne zajednice koje poåivaju naposveñenosti odreoeenim verovanjima i religijskoj praksi. Stoga prikljuåivanjeovim zajednicama podrazumeva na prvom mestu liånoposveñenje koje proizlazi iz psihiåko-duhovnog preobraæaja. Jevrejstvoje – prema modelu koji se nudi u traktatu Jevamot, gde je gijurshvañen kao rooeenje u jevrejstvu kao srodniåkoj grupi – stoga srodstvo;neåija verovanja ili praksa ne odreoeuju da li je ta osoba Jevrejin ili nije.Prema tome, prikljuåivanje jevrejskoj zajednici podrazumeva na prvommestu preobraæaj srodniåke matrice kroz simboliåko „telesno“ponovno rooeenje.Stoga, neñemo gijur porediti sa konverzijom u hriãñanstvo i islamnego sa obredom prelaska onako kako ga analiziraju Van Genep, MiråaElijade i Viktor Tarner. Obred prelaska sastoji se iz tri dela: preliminalni,liminalni i postliminalni. U preliminalnom delu individua se liãava svogpostojeñeg identiteta, dok u postliminalnom delu stiåe novi identitet.Za vreme liminalnog dela ona nije ni jedno ni drugo, ni ovde ni onde.Kao ãto smo videli, jevrejsko pravo opisuje gijur kao postupak koji sesastoji iz tri dela:a) Brisanje nejevrejskog identiteta – kroz obrezivanje;b) Meoeuvremeni identitet – ni nejevrejin ni Jevrejin;c) Rooeenje u jevrejstvu – kroz porinuñe u mikve.Sliånost izmeoeu obreda prelaska kako ga nalazimo u drugimkulturama i modela gijura iz traktata Jevamot odslikava opãti kulturniobrazac koji je zajedniåki mnogim druãtvima.203KONVERZIJA I KONTEKST