koreni (26. oktobar 2011)

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

1/28

30. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net je

razlog za toliko putareeno: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Infantilnost kao sudbina

Bespogovornoprihvatanjeultimatuma

Poetkom septembra, na

pregovorima izmeukosovske vlade i VladeRepublike Srbije u Briselu,Srbija je odluila da "racionalno popusti" pred"stranom" ucenom trgovinskim embargom, kojim sujoj ozbiljno zapretili albanski itelji iz njene junepokrajine. Naime, tamo je pregovara u ime Srbije,Borislav Stefanovi, prihvatio da na carinskom peatustoji naziv "Carina Kosova". Time je Evropska unija,koristei se malim "lukavstvom", pokuala da uini

nemogue, da vuci budu siti, a ovce na broju.30.10.2011. Opirnije...

Demokratska tiranija

Nepotrebna nunost

Mark Tven je, da li u zbilji iliali, pronicljivo rekao da je

"civilizacijaneogranienoumnoavanje nepotrebnih

potreba". Danas smo upravosvedoci takvogmultiplikovanja beznaajnih stvari, koje, uz pomomedija, dobijaju privid neega bez ega se vie nemoe iveti. Te beznaajne stvari svakodnevnoizranjanju, okivajui oveka novim "potrebnim"nunostima, kojima se kraj ne moe sagledati, dokudovina pravila, koja obavezno prate takve

"nepotrebne potrebe", ini se, lagano razarajunukleus civilizacijskih dostignua (iz) prolih vekova.

26.10.2011. Opirnije...

Realnost medija u Srbiji

Direktorka kae:Radnici primajuplate

Kolariu, paniu, sami sebesapliemo, sami sebeupliemo...Sapliemo,upliemo, varamo jednidruge, kao to i drugi varaju nas. Da li su kolege saTV Avala primili plate ili nisu, kada e honorarcipojedinih dnevnih listova primiti honorare, ko eizvetavati sa barikada, rizikovati

26 10 2011 Opirnije

Lobiranje i srpska inertnost

Holokaust istine

Projekat Muzeja holokausta izSAD mogao bi biti zanimljivza dublju analizu. Ovaj sajt bi

trebalo detaljno analizirati iargumentovano pobijatineistine koje se tu plasiraju.Videemo kako se ovde Majkl Dobs, autor "DosijeaMladi" udi da su se mnogi muslimani vratili uSrebrenicu i da tamo ive pored Srba, meu kojimase, kako Dobs konstatuje, nalaze i oni koji su "izvrilimasakre".

30.10.2011. Opirnije...

Svetozar Cvetkovi u "Utisku nedelje"ostavio utisak godine

Kompleks - to nijemala stvar

Pokuavam da zamislim kakoje to, npr. biti glumac, eljanslave i dobrih uloga, udeti za

tim da te porede sa najveimglumcima sveta i da ti najboljireditelji dodeljuju samo najbolje uloge Sanjati otome danonono, ogledati se i ogledati, profil, anfas

26.10.2011. Opirnije...

Iako ne vidi Slavoljub Epifani mnogemoe da postidi

Porodic je mojnjsjjnij medlj

U tridesetoj godini ivot gje jedn injekcij odvel usvet tme, li je on nstviotmo gde je z trenutk sto.D trenir krte, tkmii seu bcnju kugle, disk, koplj i osvj zltnemedlje, poetkom godine se popeo n Rtnj i

umlo kroio n njvii vrh Blknskog poluostrv .Mnogo tog jeste postigo dok je iveo sm, li sveje bilo mnogo lke kd mu je u ivot ul jednZoric, p su ond dobili Jelenu i Aleksu.

26.10.2011. Opirnije...

Libija

Amerika NATO

::. tampana izdan ja

::. Proitajte

Novinarstvo -profesija opasna poivot

ivotna dramaporodice Ali

Dokumenti Valjevci vredno rade i

pomau drugima Ekspoze romana

Zatiranje uspomenena zloin u Glini Presek nedelje Samooptuivanje Gostovanje Nikole

Jania na Bum bumradiju u Beogradu

PrestolonaslednikAleksandar IIKaraorevi na
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2668http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2668http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2668http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2667http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2667http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2666http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2665http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2665http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2664http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2663http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2663http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2662http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2661http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2661http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2662http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2663http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2663http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2664http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2665http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2665http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2666http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2667http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2667http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2668http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2668http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2668http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/barikade-jedina-sansa.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

2/28

Dokumenti

Vojna tajna

Jo 1998. godine iptari suse organizovali i odralisastanak radi osnivanjaodreda K-da Dukainskeravnice. Odred je biopopunjen profesionalnimkadrovima pod rukovodstvom institucija RepublikeKosovo.

26.10.2011. Opirnije...

Industrijsko naslee Beograda

Sakrivena istorija urenim rukavcima

U svetu se sve vie brine ospomenicima industrijskerevolucije, osobito odpolovine 20. veka, pri emuse oni neretko obogauju inekim novim sadrajima i znaenjima. Ni u Beogradu,a ni u Srbiji broj sauvanih fabrikih zdanja nije mali.

26.10.2011. Opirnije...

Poelo je sa Rumunijomkrajem osamdesetih prologveka kada se u njoj "dogodionarod" i kada je svrgnutnjihov predsednik, diktatorNikolae auesku koji je potom sa enom Elenom

ubijen. U Srbiji se poetkom dve hiljaditih takoe"dogodio narod", njen predsednik Slobodan Miloevi,koji je proglaen za diktatora, kidnapovan je iodveden u Hag gde je ubijen neukazivanjem lekarskepomoi.

26.10.2011. Opirnije...

Presek nedelje

Sudnji dan naKosovu odArtemija dopsovanja Boga

Kad je Srbin SrbinuSrbin

Iako smo navikli da u preseku nedelje prikaemo tasu pisali mediji o deavanjima u Srbiji, ovoga puta

dajem sebi za pravo da u prvih nekoliko reenicaopiemo utiske sa dva velika dogaaja: jedan jekoncert Lepe Brene u beogradskoj Areni, a drugi jeputovanje vaeg izvetaa na Kosovo i Metohiju.

26.10.2011. Opirnije...

"Kreatvine ene inovacije iz vedske"u Beogradu

Dokumenti Dva primera srpske

tranzicije Reagovanje na tekst

"Ministre nije briga zasrpsku dopunskukolu u Parizu"

Problem medijskecenzure u Srbiji

Kad se sudbina poigra Presek nedelja Povraanje Evrope Antiraketni tit u

dvoritu Srbije Honorarci

::. Pesma nedelj e

Lazarica

::. Stih nedelj e

Pesmica
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2657http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2656http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2656http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2655http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2655http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2655http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2655http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2654http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2654http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2653http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2652http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2651http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2650http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2650http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2649http://www.koreni.net/download/Ivana-Jordan-Lazarica.wmahttp://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Ivana-Jordan-Lazarica.wmahttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2649http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2650http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2650http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2651http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2652http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2653http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2654http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2654http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2655http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2655http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2655http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2655http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2656http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2656http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2657http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

3/28

Majstor borilakih vetina na treningu (levo)

30. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


Iako ne vidi Slavoljub Epifani mnoge moe da postidi

Porodic je moj njsjjnij medlj

U tridesetoj godini ivot g je jedn injekcij odvel u svet tme, li je on nstvio tmo gde je ztrenutk sto. D trenir krte, tkmii se u bcnju kugle, disk, koplj i osvj zltne medlje, poetkom godine se popeo n Rtnj i umlo kroio n njvii vrh Blknskog poluostrv . Mnogo tog

jeste postigo dok je iveo sm, li sve je bilo mnogo lke kd mu je u ivot ul jedn Zoric, p suond dobili Jelenu i Aleksu.

ibo je vetr tog prilskog dn vie od 150 kilometr n st. Tempertur petnest ispod nule, li, kko bimeteorolozi rekli subjektivni osej zbog tog vetr bio je ko d je minus etrdeset. Zgreni u toru, ispodgreben Musle u Bugrskoj, Slvoljub Epifni i Milij Bjeki morli su d donesu odluku koju plninri teksrc donose. D se s 2.750 metr ndmorske visine gde su se nlzili, tik ispod vrh, vrte i odustnu oduspon n njvii vrh Blknskog poluostrv.

I odustli su, li je to u svetu plninr zbeleeno ko izuzetan uspeh. Kko, pite se neko, kd to i nije tkovelik visin, jo su i odustli. Odgovor stie. Slvoljub je slep, Milij slbovid. I ovo je prvi put d se neko s

tkvim hendikepom popne do te visine.

Nije se Slvoljub pril ove godine popeo n Muslu, li ztojeste nekoliko meseci pre tog n Rtnj. I to n niojtemperturi. Minus sednmest je pokzivo termometr kojisu nosili plninri kd se Slvoljub jnur, gzei sneg dobutin, domogo 1565 metr visokog iljk, n jvieg vrhplnine koju su, vele neki, pohodili vnzemljci.

Slvoljub nije slep od roenj. U knjige roenih u Frkdinu

upisn je 1966. godine, doktori su npisli d je n svetdol zdrv beb. I sve mu je u ivotu ilo kko i treb.Rsto je, p se zmomio, zljubljivo i zposlio. Tridecenije je prolo kd je negde ''zkio'' tu bezzlenuprehldu. U te tri decenije godine je posvetio kr te i kung futreninzim, ito ruske klsike, sluo ''Azru'' i rdio u bnci.

A ond ok. Z 24 st osto je trjno bez vid. U Zrenjninugde je td iveo i gde je i dns, lekri su mu prepisli neke lekove protiv grip. Oni su mu nprvili problem uelucu, p su mu zbog tog prepisli injekcije. Smo je jednu primio kd je ujutru shvtio d mu se neto dogs vidom. Odtle su g hitno prevezli u Beogrd, li z njegove oi ksno.

Bil je to 1997. godin. Ne moe niko, m koliko se trudio, d zmisli kko dlje izgled ivot mldog ovek kojiodjednom odlzi u totlni mrk.

Slvoljub o tome ne pri rdo. Desilo se, on je posle mnogo muk uspeo d ne svoj put, d sve ndj instvi dlje. Nstvio je s treninzim, io n tkmienj u bcnju disk, kugle koplj...Medlje je brojo do80, p presto. Ntletskom prvenstvu Srbije 2007. godine bio je prvk u ove tri discipline. Prole godine ndrvnom prvenstvu u strelirstvu osvojio je zlto, nedugo posle tog, tkoe n drvnom prvenstvu bio jeprvk u krteu. I ko sve d nbroji. Mnogo je priznnj, 2009. godine dobio je ngrdu grd Zrenjnin kon jbolji sportist u ktegoriji sportist s invliditetom.

U tim godinm kd su stizl priznnj i medlje, Slvoljub se okitioonom njsjjnijom. O njoj je mod treblo prvo d se npie. Svejedno.On zbog tog ne gubi n znju niti gubi sjj. Nprotiv. T medljizrodil je jo dve, k sjjnije od sebe.

Ime joj je Zoric. Nendno je ul u Slvoljubov ivot i tu ostl. S njommu je, priznje Slvoljub, mnogo tog postlo lke. A tek kd su stigliJelen i Aleks, kd se ku npunil, kd se n svkom korku, usvkom kubnom milimetru ose l ljubv toplin e ond je Slvoljub s
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/barikade-jedina-sansa.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

4/28

Sa planinarima na vrhu Rtnja (u sredini)

Postavite na

mnogi, koji nemju b nikkv problem mogli d se postide.

Dve godine je sm putovo u Beogrd. N jednom univerzitetu dobio jezvnje fizioterpeut-mser, zvrio je i prvi stepen getlt psihologije. UZrenjninu je n rdiju bio voditelj emisij "Im li problem", "Ovo je mojput", "D se bolje rzumemo", 2003. godine je relizovo prvu obukuslepih i slbovidih z rd n runrim.

Otkud runri? Slvoljub n kompjuteru rdi m b sve. Pomou

zvune tstture i posebnog softver. E, tj softver je posebn pri.Neg je izumeo zjedno s Hmdom iz Srjev i Drgnom iz Ni. Toje neto to je, br tko Slvoljub ke, jedinstveno u svetu. Ponudio je to i nekim drvnim institucijm d seurdi i tko slepim pomogne d i oni mogu d rde n runru, li odgovor nije bilo. A i gde jeste, odgovor jebio tkv d je bilo jsno d interesovnj nem.

- Aktivno sm presto d se bvim sportom, pre sveg kuglom, diskom i kopljem, plninrenje je moj novljubv ke n krju neg druenj. Dost rdim i n runru, i klinci su sve zhtevniji. Sve vievremen provodim s njim, p me zto im mnje n drugim mestim. Znm d e biti mnogo mnje medlj,li, nek. Ovde, u kui okitio sm se svim to sij. Ovo, bez dileme, im njji sjj.

Dun N. Rdin

26.10.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2675http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2675http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

5/28

Kako to drugi rade

Pojava industrijske arheologije kao posebne

discipline vezana je za sredinu 20. veka.Poslednjih pet decenija u razvijenimzemljama velika panja se posveuje

izuavanju spomenika industrijskerevolucije.

- Kao impresivan primer odnosa jednegradske uprave prema industrijskomnasleu, u sklopu strategije i

implementacije odrivog razvoja grada,svakako valja pomenuti Liverpulskimenadment plan iz 2003. godine istieRifat Kulenovi.

Prema njegovim reima od poetka 18. do

ranog 20. veka Liverpul je bio ne samouspena i vana morska luka, ve i inovator

i pionir, posebno na polju tehnologijedokova, lukog upravljanja i transportnihsistema. U Liverpulu je jo 1715. godineizgraen prvi u svetu ograeni suvi dok.Sauvano je i pet magacina. Najstariji,

"Duke Dock" iz 1783. godine, poznat je povatrootpornoj, a od 1847. godinehidraulinoj konstrukciji za transport tereta,

prvoj takve vrste u svetu. Kompleksliverpulskih dokova i skladita nominovan jeza svetsku listu urbanih pejzaa. FondacijaSeverne Rajne-Vestfalije za zatituindustrijskih spomenika kulture osnovana je1995. godine, kao prva takva u Nemakoj.

Bavi se prouavanjem istorije industrijskognaslea i njegovim ouvanjem. Fondacija

vodi kampanje za ukljuivanje industrijskihspomenika u projekte urbanog razvoja iplaniranja okoline, ekonomije i turizma.

30. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka nawww.koreni.net je


Industrijsko naslee Beograda

Sakrivena istorija u renim rukavcima

U svetu se sve vie brine o spomenicima industrijske revolucije, osobito od polovine 20. veka, pri emuse oni neretko obogauju i nekim novim sadrajima i znaenjima. Ni u Beogradu, a ni u Srbiji brojsauvanih fabrikih zdanja nije mali.

Ono to predstavlja ekskluzivitet u odnosu na Evropu, jeste to to kod nas postoji mnotvopogona sa potpuno ouvanim prvobitnim ambijentom i procesima proizvodnje, poput mainskih mlinova ili crpnihstanica sa sistemom ustava i kanala za odvodnjavanje u priobalju Save i Dunava.

- Polje rada industrijskih arheologa valja posmatrati kao integralan deo bavljenja kulturnim nasleem uopte kaemr Rifat Kulenovi, muzejski savetnik i ef zatite industrijskog naslea u beogradskom Muzeju nauke i tehnike.

Sagovornik "Korena" bavi se industrijskom arheologijom, disciplinom koja

je u Srbiji tek u zaetku, ali u svetu predstavlja vrlo zastupljenu iznaajnu naunu oblast. Ve due vreme posveen je temeljnim

istraivanjima industrijskog naslea Srbije i Beograda i publikovao je vienaunih dela iz te oblasti.

- Relativno je lako definisati industrijsko naslee kao naslee koje ineostaci industrijske kulture koji imaju istorijsku, tehnoloku, drutvenu,

arhitektonsku ili naunu vrednost. Industrijsko naslee ima drutvenuvrednost kao deo svedoanstava o ivotu obinih ljudi i kao takvo ini ivaan element identiteta navodi Kulenovi.

Zainteresovanost ire javnosti za industrijsko naslee u nas do sada nije

bila osobito velika, ali postoji dosta izraeni interes medija i strunejavnosti, to bi moglo pomoi da se ono ubudue bolje prezentuje iouva.

- Ipak, u Srbiji broj spomenika ovog specifinog naslea, ree poreklomiz 18. veka, a ee poev od polovine 19. ili poetka 20. veka, nije mali

istie Kulenovi.

Industrijalizacija Vojvodine je poela jo u 18. veku, oslanjajui se naprehrambenu industriju, melioracione sisteme i saobraajnu mreu. Ucentralnoj Srbiji je taj proces zapoeo kasnije, sredinom 19. veka,intenzivnije u njegovoj drugoj polovini. Privredu Srbije u tim vremenima,

uz razvoj saobraajne mree, prehrambene i tekstilne industrije,sainjavaju i vea industrijska postrojenja, proizvodnja elektrine energijei vojna industrija.

Prva industrijska preduzea u Srbiji bila su ona koja su proizvodilanaoruanje i municiju: barutana u Stragarima i topolivnica u Beogradu.

Osnivane su i manje radionice, poput livnica u Kragujevcu (1836.) i na

Vraaru (1848. godine). Od njih su se kasnije razvila velika preduzea,pa je tako u Kragujevcu 1851. osnovan Vojni arsenal, koji je 1882.

godine prerastao u Vojnotehniki zavod.

Snaga i svetlost

- Hronoloki, industrijsko naslee na teritoriji grada Beograda moe se pratiti tek od sredine 19. veka, s obzirom nato da materijalnih tragova industrije u pravom smislu te rei pre toga i nema. Fabriki kompleksi sa tada monimizvorima rotacionog kretanja u Beograd i Srbiju masovno se uvode krajem 19. i poetkom 20. veka. Mahom sukorieni voda i vodena para, tek neto kasnije i elektrina energija navodi na sagovornik.

Iako mala i jo nerazvijena, sa ogranienim ekonomskim mogunostima, Srbija se opredelila za ukljuivanje u

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

6/28

Livnica Panteli

ta je naeno u Omoljici

"Prvi akcionarski mlin", smeten izmeuauto-puta i BIGZAa, predstavlja primer

beogradskih zdanja u vrlo looj "kondiciji",uprkos istaknutoj ulozi koju su nekadaimala na industrijskoj mapi.

Domaa mlinska industrija, obnovljena,

poveana i zatiena uvoznim carinama,imala je posle rata vrlo povoljne uslove zarazvoj, s obzirom na velike potrebe ishranestanovnitva i velike mogunosti izvoza.

Stoga su u zemlji osnovana mnoga mlinskapreduzea. "Prvi akcionarski mlin", u ulici

Vojvode Miia, znatno vei od ostalih,

osnovan je 1901. Za vreme rata je potpunooteen, te je rekonstrukcijom zgrade iobnovom mainskog ureaja osposobljen za

rad 1921. godine, a 1928. ponovo jemodernizovan zapisao je Nikola Vuo,jedan od naih najuglednijih istraivaa

industrijske prolosti Srbije.

Prema reima Rifata Kulenovia,industrijskog arheologa i savetnika u Muzejunauke i tehnike, po prestanku rada ovogamlina, tadanji vlasnik, preduzee

"itomlin", rasprodao je od 1990. do 1992.godine maine kojima je mlin bioopremljen.

Saznanje da je veina maina preladravnu granicu inila je situaciju jo

teom. Meutim, tokom rekognosticiranja

Banata, u jednom od dva mlina u Omoljici,zatekao sam u radu valjne stolice firme"Miag", preuzete poetkom 90-tih godina izPrvog akcionarskog mlina.

koji su poeli da koriste elektrinu struju. U Srbiji je izgraen sistem proizvodnje i distribucije elektrine energije, kojije sainjavalo vie hidroelektrana i nekoliko velikih termoelektrana.

To se moe dobro sagledati na primeru Beograda, primeujeKulenovi, gde i danas postoje tri od etiri stare termoelektrane,sve izgraene u zoni Dorola i u Zemunu, u neposrednoj bliziniDunava. Naime, sam proces proizvodnje (transport uglja i ljake,

snabdevanje tehnikom vodom za hlaenje mainskih sklopova),nalagao je smetanje termoelektrana u blizini velikih reka. Na

Dorolu je termoelektrana poznata i kao Optinska centrala, nauglu ulica Dobraine i Skenderbegove, u kojoj je smeten Muzejnauke i tehnike. Impozantna, sa vode i kopna nadaleko uoljivazgrada nekadanje velike elektrane "Snaga i svetlost", natkriljuje

dunavsku marinu. Zemunska "Termoelektrana d.d. za elektrinapreduzea" izgraena je na keju nizvodno od Kapetanije, nasamom poetku 20. veka.

-Istorijski izvori nam govore da su izmeu dva svetska rata najrazvijenije grane industrije Beograda bile tekstilna,pivarska, mlinska, metalopreraivaka i industrija eera, da su se one koje su bile zasnovane na mainskom

pogonu uspeno razvijale, kao i da su uspeno prebrodile ekonomsku krizu tridesetih godina kae savetnik uMuzeju nauke i tehnike.

Prema njegovim reima, ako se ima u vidu znaaj i brojnost spomenika industrijskog naslea Srbije, malo njih uivaneki od vidova pravne zatite:

-Potreba za planskom i sistematskom zatitom nije uslovljena samo optim znaajem ovog specifinog vidakulturnog naslea. Nju, s jedne strane, namee i injenica da smo, zbog tempa savremenog tehnolokog razvoja,svedoci ubrzanog nestajanja starih objekata, a na drugoj strani uslovljavaju je zakonitosti koje nosi dinamika

urbanizma veih gradova. U vreme kada je zastarevanje maina i objekata stvar meseci, a ne godina, rad na

njihovom ouvanju postaje urgentan. Na osnovu dosadanjeg uvida moe se zakljuiti da veina objekata kojireprezentuju stanje industrije u Beogradu i Srbiji u 19. i prvoj polovini 20. veka, a sauvani su, ne uiva pravnuzatitu.

Livena zvona i toranjski satovi

Od malobrojnih spomenika industrijskog naslea Beograda koji su steklistatus "kulturnog dobra od velikog znaaja" valja pomenuti Livnicu"Panteli", izgraenu 1854. godine u Zemunu i osposobljenu za livenjezvona i izradu toranjskih satova. Ova livnica je radila do 1968. godine, a

sama graevina je u dobrom stanju jer su obavljeni odgovarajuikonzervatorsko- restauratorski radovi. Ima dosta i sauvanih autentinihalata i opreme. Ovakav visoki status uivaju i zgrade Prve srpske

opservatorije na Savskom vencu i Stare telefonske centrale u Kosovskoj

ulici, kao i Glavna eleznika stanica. Broj objekata industrijske batinekoji zvanino imaju status "kulturnog dobra" takoe nije veliki "Prviakcionarski mlin" u Bulevaru Vojvode Miia, znamenita "Fabrika hartijeMilana Vape" (kasnije "Jugoped"), u neposrednoj blizini Beogradskog

sajma, "Dravna povlaena fabrika eera" u Radnikoj ulici naukarici, sagraena 1901. godine, "Astronomska opservatorija naZvezdari" da pomenemo neke. Zdanja "Prvog akcionarskog mlina" i

velike ukarike eerane su devastirana i u vrlo loem stanju, dok jezgrada fabrike hartije Milana Vape, zahvaljujui pre svega kasnijimkorisnicima ("Jugoped"), dobro ouvana.Valja dodati da nekada uBeogradu veoma zastupljene industrijske grane, kao to su tekstilna i

proizvodnja elektrine energije, nemaju nijednog predstavnika nanavedenim spiskovima zatienih dobara.

- Bilo bi neophodno obratiti panju na mnotvo mainskih mlinova, ne

samo u Vojvodini, ve i u neposrednoj okolini Beograda, u Belom Potoku,

Surinu, Grockoj i Barajevu. Njihovu specifinost predstavlja to to suopremljeni originalnim mainama, neprekidno su u funkciji i imaju ouvanautentian proces proizvodnje. Stare ireverzibilne sisteme sa crpnimstanicama za odvodnjavanje u okolini Beograda i u Vojvodini, u odlinomstanju i u funkciji, takoe treba posebno tretirati. Re je o crpnimstanicama Ova, Bora, Boljevci, Fenek, Plavna, Dubovac, Eka, abalj idrugima. Takvih sistema sa crpnim stanicama u svetu ima, konzerviranih

i u izvanrednom stanju, ukljuujui i manju muzeoloku prezentaciju.Meutim, ekskluzivnost naih jeste u tome to su do dananjeg dananeprekidno u funkciji, sa ouvanom starom opremom i nainom rada istie Kulenovi i dodaje da primere efikasne

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

7/28

Postavite na

Kada je re o objektima koji su u funkciji, poput mainskih mlinova, crpnih stanica, Zavoda za izradu novanica ikovanog novca u Topideru, ouvana upotrebna vrednost, nezavisno od toga da li uivaju pravnu zatitu ili ne, jesteono to im garantuje zadovoljavajue stanje. Kao dobar primer se moe navesti nekadanja "Fabrika ice GliaJosipovi", prvenstveno zahvaljujui brizi novog vlasnika i solidnosti izvedenih graevinskih radova. Izvanrednostanje "Fabrike hartije Milana Vape" i stare pote u Kosovskoj ulici, takoe je primer dobre saradnje nadlenihinstitucija zatite i novih korisnika.

Nova namena starih pogona

- Reorganizacija gradskih centara, u emu je Beograd tipian primer, ruenje tronih kvartova i porast cenegraevinskog zemljita, onemoguie ouvanje mnogih starih lokacija od industrijskog znaaja. Uz temeljan pristup iobiman rad na njihovoj zatiti, mora se, ukoliko su van funkcije ili e to uskoro biti, paralelno razmiljati i oprenameni. U takvim situacijama uvek je korisno konsultovati bogata svetska iskustva. Neophodno je svakako da

"prenamenjeni" objekat u jednom od svojih segmenata sadri i prezentaciju izvorne namene, pa ak i ire,odgovarajue industrijske grane. Istraivanje pokazuje da nijedan od takvih objekata ne sadri zaseban prostor, a imanji bi bio dovoljan, koji bi ilustrovao prethodnu namenu objekta podsea Kulenovi.

U Beogradu su pre par godina zavreni radovi na pretvaranju objekata tekstilne fabrike "Moravija", koja je tokom

prethodne decenije obustavila proizvodnju, u luksuzni poslovni i stambeni prostor. Osnovana jo pre Prvog svetskograta, "Fabrika pletenih proizvoda Moravija a.d.", izmeu dva svetska rata vrlo ugledna u oblasti trikotae, smetenaje u ulici irila i Metodija kod Vukovog spomenika, u zoni koja se sada tretira kao podesnija za izgradnju zdanja saposlovnom i stambenom, nego industrijskom namenom.

Pod pretpostavkom da e u skoroj budunosti mnoge industrijske graevine u uem centru Beograda bitipreureene u poslovne, stambene, galerijske i sline prostore, poentira industrijski arheolog iz naeg Muzeja nauke itehnike, od velikog je znaaja da se prekine dosadanja praksa potpunog ponitavanja ranijeg ivota objekata. Utakvim sluajevima dovoljno je sauvati postojeu arhivsku grau u najirem smislu, fotodokumentaciju,svedoanstvo o procesima i sredstvima proizvodnje, i konano, kao izuzetno vano, u jednom delu recikliranog

objekta prikazati znaaj i "ivot" nekadanje fabrike.edomir Popovi

26.10.2011.


8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

8/28

30. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



Infantilnost kao sudbina

Bespogovorno prihvatanje ultimatuma

Poetkom septembra, na pregovorima izmeu kosovske vlade i Vlade Republike Srbije u Briselu, Srbijaje odluila da "racionalno popusti" pred "stranom" ucenom trgovinskim embargom, kojim su joj ozbiljnozapretili albanski itelji iz njene june pokrajine. Naime, tamo je pregovara u ime Srbije, BorislavStefanovi, prihvatio da na carinskom peatu stoji naziv "Carina Kosova". Time je Evropska unija,koristei se malim "lukavstvom", pokuala da uini nemogue, da vuci budu siti, a ovce na broju.

Veto na uslovljavanja

Bio je to oigledan odgovor i na jedan drugaiji (politiki) ultimatum, koji je krajem avgusta, Srbiji postavila nemakakancelarka Angela Merkel, kada je nedvosmisleno rekla da Srbija nee dobiti status kandidata ukoliko ne"rasformira paralelne institucije vlasti na severu Kosova". A da ne bi ostala bilo kakva dilema o tome "ko kosi a ko

vodu nosi", pobrinula se efica Delegacije Evropskog parlamenta za Jugoistonu Evropu, Doris Pak, koja je samodva dana pre srpskog prihvatanja "Carine Kosova", doslovno izjavila:

"Situacija na severu Kosova mora da se smiri, a paralelne strukture treba da budu uklonjene. U suprotnom, oni kojiprofitiraju od nejasnih granica nikada nee odustati od nasilnih akcija i izazivanja krize, a incidenti bi ponovo moglida se dogode".

Dakle, tog 2. septembra 2011. godine, Srbija je celom svetu dala na znanje da je spremna da svakoj pretnji sastrane maksimalno udovolji. Takav "mig" srpskih vlasti shvaen je u svetu doslovno, te nimalo ne udi da je samokoju nedelju kasnije, na severni sused Maarska, izala sa jednim, u meunarodnim odnosima krajnjenediplomatskim i neprijateljskim zahtevom, da Srbija izmeni nedavno usvojeni Zakon o restituciji. Predsednik Srbije

Boris Tadi je tada pokuao da barem malo ublai gorak ukus u ustima svakog asnog graanina Srbije, time to je"odluno" reagovao, kazavi:

"Potrebno je moda i maarskim partnerima i strankama maarske zajednice pojasniti i objasniti da nikakvograzloga za konflikt nema. Sugeriem svima u svetu i domaoj politici da na uslovljavanje i postavljanje veta prostone reagujemo. Manite se veta."

Naravno, samo koji dan kasnije pronaen je "kompromis" sa voom Saveza vojvoanskih Maara, ItvanomPastorom, koji podrazumeva da se pitanje "kolektivne odgovornost" stavi ad actaZakonom o rehabilitaciji. Zapravo,

Srbija je ovakvim inom jasno pokazala, da ne samo da se "nikada nee braniti vojnim sredstvima", ve da ni napolitikom "bojnom polju" nee nikada ulaziti u sukobe, posebno ne sa naim "dobronamernim" susedima. Dokle eSrbija stii ovakvom politikom udovoljavanja svaijim ultimatumima, vreme e veoma brzo pokazati.

edo ili dete

U emisiji "Oko" na nacionalnoj televiziji, iji je moto "vae jepravo da (ne) znate sve", lider Liberalno-demokratske partije,

edomir Jovanovi, optuio je srpsku vlast za licemerje, a itavnarod u Srbiji okvalifikovao je jednim "podmlaujuim"epitetom. Narod u Srbiji, po reima Jovanovia, zapravo jeinfantilan! Pored ostalog, Jovanovi je tu govorio i o"nesposobnosti srpskih vlasti", o "politikom kukaviluku".

Naalost, kae Jovanovi, u ovom asu LDP nema partnerekoji su spremni da razumeju "teinu problema". Srbi na severu,

dodaje lider LDP "taoci su politike formulisane u Beogradu" ioni e biti prve rtve te iste politike. Eto, ma koliko ovek neprihvatao politiku edomira Jovanovia, koja je neretko jasnoantisrpski obojena, nemogue je da se sa ovakvim njegovim

ocenama, krajnje jalove srpske politike, ne saglasimo. Da li nam je Vlada nesposobna? Naravno da jeste, jer bisada i deci u Srbiji moralo biti jasno da srpska Vlada ni o emu sutinski ne odluuje. Naizgled, reklo bi se, da svekonce u Srbiji dri jedan ovek, Boris Tadi, ali, naalost, ni to nije istina, jer se srpska politika kroji u Briselu,odakle se lagano, korak po korak, preko postojeih srpskih vazalnih institucija implementira i pretvara u ivot u

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

9/28

Preokretanje preokrenutog

Najnoviji Izvetaj Vlade Srbije o aktivnostima na stabilizaciji situacije na Kosovu i Metohiji, svakako je samo pokuaj

da se svi dosadanji politiki promaaji i teka ponienja kozmetiki tretiraju, kako bi se u javnosti nekako zadraoutisak da je Srbija nekakav faktor u odluivanju o stvarima, koji se tiu njene vlastite sudbine. Lider LDP-a, koji,zajedno sa Vukom Drakoviem i Nenadom ankom, mora da pria to to pria, poto se i on nalazi u kandamabriselskih monika (zbog svoje prolosti i sumnje da je povezan s vodeim kriminalnim krugovima u zemlji, o emu

se odavno u Srbiji govori, a to Brisel, izgleda, u sluaju Jovanovieve nekooperativnosti moe i da potvrdi). Liderinovooformljene i jasno profilisane antisrpske koalicija (koju sainjavaju Srpski pokret obnove Vuka Drakovia,Liberalno-demokratska partija edomira Jovanovia, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada anka i LjajievaSandako demokratska partija) oigledno veruju da je dolo vreme u kome se mora prei u otvoren atak, jer dosta

je bilo igre "u rukavicama". Zapravo, pomenuta etvorka je snano i neskriveno stisnula pesnicu kojom bi trebalo dase zada smrtni udarac srpskoj dravi i srpskom narodu, koji je jo uvek veina u Srbiji. Naime, ti ljudi pozivajunarod u Srbiji (Srbe pre svega, jer ostale mahom imaju) da se objedini u krenju vlastitog Ustava, da se Srbi

odreknu sebe i postanu nekakvi Vojvoani, umadinci ili Vanzemaljci (sve je to bolje nego nositi "gadno" srpskoime), da se naini konaan preokretka "boljem sutra", koje e doi odricanjem ili samoukidanjem, to jeste,negiranjem vlastitog bia i potpunim preputanjem sudbine u ruke Evropske unije i naih "dobrih suseda".

edina "vidovitost"

Ono to bi posebno trebalo da zabrine Vladajuu elitu u Srbiji, ali i ceo srpski narod, sigurno je Jovanovievapredikcija da e Srbi na severu Kosova, zahvaljujui politici Beograda, "doiveti sudbinu Srba u Hrvatskoj ili uBosni". Dodamo li tome ono to je drugi briselski suanj, Vuk Drakovi, budui koalicioni partner edomiraJovanovia, nedavno izjavio, tvrdei da Srbe na Kosmetu moe snai "nova Oluja", stvari postaju veomazabrinjavajue. Naime, ovde se namee dilema da li su ovakve pretnje, koje Zapadna alijansa oigledno upuujekroz usta njihovih vazala u Srbiji, samo pokuaj zaplaivanja Srba i srpskih vlasti ili se tu radi o ozbiljnim planovima

za konano nasilno reenje "srpskog pitanja" na Kosovu. Ako je re o zaplaivanju (to je ipak realnije), tada je

takvo uterivanje straha prvenstveno upueno onim malobrojnim srpskim politiarima, koji nisu spremni da do krajaslede "uputstva" Evroatlantiana, kao i obinim biraima kojima se, eto, daje mogunost da ovog puta ne glasaju za"pogrenu" opciju. Stoga, oni koji na vreme ne shvate "pouke" i zlokobna "predvianja" Vuka Drakovia i edomiraJovanovia, bie sami krivi za nesrenu sudbinu naeg naroda na Kosovu i Metohiji, ba onako kako su "krivi" i zaprogon Srba iz Srpske Krajine ili iz Bosne.

Zapadnobalkanija bez Srba

Onome ko je paljivo sluao ono to je, u emisiji "Oko", priao edomir Jovanovi, sigurno nije mogla promai

jedna nova "opasnost" (kataklizma!), koja se nije nadvila samo nad Srbima u junoj srpskoj pokrajini, ve, poedomirovoj tvrdnji, nad celom Srbijom. Zapravo, Jovanovi je dodao da ovog puta nee samo Srbi sa severaKosova zavriti kao izbeglice. itava zemlja, veli lider LDP-a, podelie sudbinu s onima koji krenu u "traktorskimkolonama". Dakle, kae on, u ovom sluaju nee biti "stavljanja take", kakvo se desilo posle progona Srba iz"Hrvatske i Bosne". Da li to Jovanovi i Drakovi znaju neto vie i vide dalje od drugih srpskih politiara? Svakakoda znaju, jer su direktni eksponenti i izvrioci one politike koja se iz Brisela i Vaingtona vodi prema Srbiji. Ni Vuk ni

eda (to bi moralo biti jasno svakom u Srbiji) nita ne govore razmiljajui svojom glavom, nego samo prenoseono to im je nareeno da kau.

Ako stvari tako stoje, a sasvim je jasno da stoje, tada dolazimo do loginog zakljuka, da cilj evroatlantskih

pljakaa i ubica nije samo "sreivanje" stanja na Kosmetu i uvoenje "dobrosusedskih" odnosa na Balkanu. Iako jeteko poverovati da je mogue da se Srbiji ponovi 1999. godina, i to u daleko gorem obliku, Drakovieve iJovanovieve "opomene" (zapravo, poruke zapadne "lukrativne" falange) kazuju nam da od takvog "raspleta" uoptenismo daleko. Da li su evroatlantski "prijatelji" odluili da, jednom za svagda, zatvore knjigu pod naslovom"Balkanski problem", tako to e s Balkana ukloniti one koji "remete" sklad i budui razvoj Zapadnobalkanije? Idejanije od jue, jer slina vienja Srba kao "zlih momaka" ispoljila su se i bila su prisutna na balkanskim prostorima uetrdesetim godinama prolog veka. Svakako, nije potrebno posebno objanjavati kroz kakvu su golgotu Srbi proliu dva svetska rata u poslednjem veku drugog milenijuma i kakvu su "dobrotu" prema njima iskazali njihovi "susedi",

kao i sile "osovine" i "saveznici".

Evropa ili smrt

Jovanovi zagovara istu "Evropu", onu za koju ne postoji "alternativa", kakvu predsednik Srbije Boris Tadigodinama propagira, verujui da e ba on biti budui predsednik budue drave Zapadnobalkanije. Sve jesraunato na to da se srpskom birakom telu u svest usadi ideja da Srbija uopte ne bi mogla da preivi "bezsveta". Naravno, bez sveta niko ne bi mogao da funkcionie, jer je nemogue iveti u hermetiki zatvorenomprostoru. To je valjda prirodni zakon. Ali, problem nije u tome, da se ovek ne sme "osamiti", ve je problem u tometo politiari tipa Tadia, Drakovia, Jovanovia, anka i slinih, pod svetom podrazumevaju samo Brisel iVaington, to je u oigledno u sukobu sa zdravom pameu. Evropska unija i Sjedinjene Drave predstavljaju svegajednu desetinu planete Zar jedna desetina moe da predstavlja celinu? ta emo sa devet ostalih delova sveta?

uvek vidimo da je veina sveta na strani Srbije

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

10/28

Postavite na

uvek vidimo da je veina sveta na strani Srbije.

Samoorganizovanje u odbrani "evropskih potencijala"

"Politika koja se u ovom trenutku vodi direktno unitava evropsku perspektivu Srbije i mi toj ideji pruamo otpor kroz

samoorganizovanje na osnovama razmiljanja da je neophodno braniti evropski potencijal i evropsku orijentacijuSrbije", odluan je edomir Jovanovi.

Problem Srbije je to to iza ovih ratobornih edinih rei stoji i predsednik Srbije, koji je u Srbiji protivustavnouzurpirao svu vlast, kao i vei deo srpske Vlade, koja opstaje samo zato to se udovoljava interesima svakepolitike partije koja participira u vlasti. Problem je i u tome to je Izvetaj Vlade o Kosovu i Metohiji samo nain dase kupi vreme i opstane na vlasti do kraja mandata. O takvom Izvetaju se ne glasa u Skuptini, pa nije jasnoemu on uopte slui. Samo zato da bi se reklo, kako Vlada Srbije podrava Srbe na Kosmetu, kako predsednikdrave, Boris Tadi i pregovara za Kosovo, Borislav Stefanovi, rekoe, u njihovim "nerealnim zahtevima". A takvi"nerealni zahtevi" su pokuaji da se Kosovo i Metohija, kao srpska pokrajina, uredi u skladu sa vaeomRezolucijom 1244 Saveta bezbednosti? Umesto da se srpska vlast fokusira na ono to ima u rukama, a u rukama

ima Rezoluciju 1244, koja, takva kakva je, daje osnovu za eventualnu uspenu srpsku politiku na Kosmetu, onanemarno odbacuje jedini vrst argumenat koji ima u odbrani Kosova i Metohije i obraa se za pomo Evropskoj

uniji, koja nije u stanju ni sopstvenu politiku da vodi kako valja. Ipak, sve to ne smeta da jedan znaajan brojpolitara u Srbiji (reklo bi se, ubedljiva veina) pomo i spasenje trai u odbrani "evropskih potencijala", ne videida su ti "potencijali" mehur od sapunice, naizgled bezazlen, ali, u srpskom sluaju, mogue i smrtonosan.

Uostalom, ko je jo odbranio sebe i svoje interese branei onoga ko ga napada i ko mu otima zemlju i pravo naivot? Toga, sigurno, u itavoj istoriji sveta, nije bilo niti e biti. Takva besmislica postoji samo u Srbiji, gde znatanbroj ljudi, ini se, odnekud, mogo vie vole delate i one koji e ih tlaiti, nego to vole, potuju i cene sami sebe.

Petar Petrovi

30.10.2011.


8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

11/28

Ovako nastavio sa SRJ

30. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



Libija

Amerika NATO demo(no)kratija

Poelo je sa Rumunijom krajem osamdesetih prolog veka kada se u njoj "dogodio narod" i kada jesvrgnut njihov predsednik, diktator Nikolae auesku koji je potom sa enom Elenom ubijen. U Srbiji sepoetkom dve hiljaditih takoe "dogodio narod", njen predsednik Slobodan Miloevi, koji je proglaenza diktatora, kidnapovan je i odveden u Hag gde je ubijen neukazivanjem lekarske pomoi.

Posle niza obojenih revolucija u zemljama biveg istonog vojnog bloka, ove godine se desilo "arapsko prolee" naseveru Afrike u kome su svrgnuti diktatori Egipta i Tunisu, ali je najgore prola Libija jer se na nju ustremio krnji

(Francuska, Italija i Velika Britanija) NATO, kako bi svrgnuo diktatora pukovnika Moamera el Gadafija. Razlog za

proglaavanje Gadafija diktatorom i nepoeljnim za NATO, pored nafte je i njegovo odbijanje da prihvati lanstvo uvojni program pod amerikom komandom, AFRIKOM i tako je ometao potpuni izlaz NATO na Sredozemno more.Amerikanci odavno Sredozemno more smatraju za "mare nostrum". Libija je jedna od pet afrikih zemalja, poredSudana, Ertreje, Obale Slonovae i Zimbabvea, koje nisu ule u taj vojni savez.

I kako to biva prilikom uvoenja demo(no)kratije na ameriki

nain, Libija je danas u ruevinama, narod u izgnanstvu, aopta hajka se vodila protiv Gadafija i itave njegove porodice,posebno sinova. Lov na njih je poeo. Tako su svet redovno"obavetavali" poznati i "objektivni" novinari velikih kanala -

BBC, SNN, France-24, France-TV, kad god bi nekog od

Gadafijevih sinova pobunjenici uhvatili i ubili, obavestili su svet

i o ubistvu njegovih malih unuka, o njegovom ogromnom

bogatstvu od nekih 200 milijardi dolara koje krije po ko zna

kojim svetskim bankama. A onda je Hilari Klinton, smatrajuida je dosta oklevanja, autoritativno poruila Libijcima da"Gadafi mora biti ili ubijen ili uhapen". Kaubojski jasno (a ikako bi drugaije!) "iv ili mrtav". Posle samo tri dana, svet je

saznao da je Gadafi muki ubijen a da je ubijen i njegov najstariji sin. Zadatak je izvren! I svetu je laknulo, jer jenestao diktator koji je ugnjetavao svoj narod hijadama kilometara daleko od zemalja koje su dole da ga "odbrane"od diktature. Odbranie ga ustvari od njegovih vanih resursa, nafte, vode i reke koju je Gadafi prokopao krozpustinju, odbranie ga od svih benificija koje je taj narod imao pod diktatorskom Gadafijeovom vladavinom i dobieerijatsku dravu.

Kad je ozloglaeni i kroz svetsku tampu oklevetani diktator umro, naredbodavka njegovog ubistva, Hilari Klinton,

kad je saznala za tu vest, uzviknula je "uaauuu", ruski predsednik je rekao da je to dobra vest, a Obama koji je s

tekom mukom bio po strani jer nije mogao da nagovori Kongres za jo jedan rat, rekao je da je svet postao bolje

mesto za ivot.

Ali svet je saznao preko Sirijske televizije poetkom oktobra 2011., od francuskog publiciste Tjeri Mejsana,predsednika politikolokog centra Rseau Voltaire, da su vesti iz Libije o optoj revoluciji i ustanku naroda bilelane. Nisu se borili nikakvi pobunjenici, ve ubaeni psi rata, pokupljeni ko zna odakle, naoruani amerikim iizraelskim orujem uz logistiku pomo NATO alijanse. Njegov skraeni intervju je objavila Nova srpska politikamisao (NSPM) na svom sajtu. Odluka o ra tu pro t iv L ib i je je doneta pre deset god ina, i to n i je ima lo

nikakve veze sa nedavnim dogaajima, sa "arapskim proleem".Francuska i Velika Britanija su

jo u novembru 2010. godine potpisale ugovor kojim se predvia formiranje zajednikog

eksped ic ionog korpusa. Odmah posle dogaaja 11. septembra, bukvalno etri dana posle toga,

na sastanku u Kemp-Dejvidu, Buova administracija je odluila da napadne sedam zemalja,jednu za drugom: Avgan is tan, I rak, i kao pos ledn ju I ran . Te detalje je svojevremeno objavio VilijamKlark, bivi glavnokomandujui NATO, koji je bio protiv tog plana.Svih godina koje su usledile Libijci su pokuavali da vode pregovore ali uzalud, jer ono najvanije to su SADelele, bilo je da se utvrde u Libiji i da formiraju u njoj svoju vojnu bazu, kako bi zatim mogle da se ire po itavojAfrici.

Sve to je u tom intervjuu reeno nije iznenaenje za srpskog itaoca. Mi koji ivimo u Srbiji uverili smo se navlastitom iskustvu kako svetski mediji kreiraju javno mnjenje i kako, prosto reeno, lau svoje itaoce.

S bi K i M t hiji d k (KFOR )

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

12/28

I nastavio sa Srbijom

A ovako su se radovali njegovoj smrti

Postavite na

Srbima na Kosovu i Metohiji gde nemake snage (KFOR-a)ponovo postavljaju bodljikavu icu i (ponovo) pucaju na

goloruki narod? Sumnjam. Posle takvih ubistava svet svakako

postaje gori a ivot u njemu neizvesniji. Na ovom naem

prostoru, "mirovnjaci" UN su postali saradnici okupatora,

odnosno NATO alijanse, jer Kosovo i Metohija je teritorija koju

je NATO privremeno okupirao. A Srbi sa severa Kosova iMetohije ne dozvoljavaju da im se preseku veze sa matinom

dravom, jer prema jo vaeoj Rezoluciji 1244, Kosovo iMetohija je u sastavu Republike Srbije. Prema toj Rezoluciji natoj teritoriji bi trebalo da se nalazi skoro hiljadu srpskih vojnika i

policajaca. Nijedna od srpskih vlada, koje su dole posle

"deavanja naroda", petog oktobra 2000. godine, nikad nisu

smele da pomenu tu injenicu a kamoli da trae izvrenje tetake Rezolucije. Naprotiv, izjavljivali su da nee da alju

vojnike i policajce koji bi bili "glineni golubovi". Goloruki Srbi koji danas tamo ive u tzv. enklavama, to je blaiizraz za logore na otvorenom, jesu glineni golubovi. Tamo svakodnevno ubijaju Srbe. Najnoviji zloin se dogodiopre neki dan. Aleksandar Putnik iz Orahovca, preminuo je poto je na njega i njegovog sina Dobricu pucano iz

vozila u pokretu u selu Zrze. To selo i ostala sela, oko 25 njih koja se prostiru oko Zrza, su etniki potpuno oienaod Srba. Mladi, pogoen u ruku i stomak, nalazi se van ivotne opasnosti. Navodno, ubica je poznat i sam sepredao EULEKS-u. Zna se kako pristrasni EULEKS sudi za ubistvo Srbina, izvui e se s blagom kaznom ili e gausled "nedostatka dokaza" osloboditi!.

Stanje bezvlaa i progon Srba je na Kosovu i Metohijisvakodnevno. I kao da je ozakonjeno! Retko kad se naeubica ili silovatelj. Mnoga ubistva, silovanja, kamenovanja,

prebijanja, kradje krava i druge stoke, traktora, paljenja,

deavala su se i mnogo pre 1999, tako da su ova dananja

dogaanja samo kontinuitet bezakonja i zloina, koje na alostpreutno podrava i Evropa. Zloini nad Srbima se ekspresnozaboravljaju, jer su Srbi proglaeni krivim za sve sto se na

ovim prostorima desilo i skoro kao da im "tako i treba". Vesti o

ubistvima Srba na Kosovu i Metohiji ne dopiru do zapadnog

itaoca, jednostavno, takve vesti su nebitne! Belee se vesti daSrbi ometaju celovitost "drave" Kosova, postavljaju barikade isukobljavaju se sa meunarodnim snagama KFOR-a, nedozvoljavajui im da postave carinske punktove na

administrativnim granicama sa Srbijom. Posle usvajanja carinskih peata, to je ozakonjeno! I tako, Srbi dobie odBorka nejakog carinske peate i carinu, a od KFOR-a bodljikave ice, metke, ranjavanje i vodene mrkove, jer needa ive u monstrum dravi. Na predsednik drave svakodnevno izjavljuje da Srbi ne treba da provociraju KFOR imoraju da se uzdre od pravljenja nereda, jer e to samo oteati mogunost da Srbija dobije status kandidata zaprijem u EU. Nita protesti ili otre note evropskim zvaninicima zbog krenja ljudskih prava Srba na ivot i slobodukretanja na celom prostoru Kosova i Metohije, nita od bar deklarativnog odustajanja od bezalternativnog puta u

Evropu, (pa makar i bez Srba). Ne, samo se opominju Srbi da ne prave nered i ne podiu barikade na vlastitojteritoriji na koju su uli okupatori presvueni u uniforme KFOR-a i EULEKS-a. Oni svakodnevno kre principneutralnosti i stavili su se u slubu Taijevih terorista na vlasti u monstrum dravi. A srpskih graana je sve manje.Prema zadnjem popisu od pre nekoliko dana, manjak u odnosu na pre deset godina iznosi 300.000 dua. Gde

nestadoe ti ljudi predsednie, nee biti da su ba svi pomrli? Otilo je to trbuhom za hlebom u neke drugedemokratije jer im je ove, srpske, pod pesnicom SAD i MMF-a, preko glave.

Da li na miroljubivi predsednik i njegov nadobudni ministar odbrane, koji na promociji mladih oficira izjavi da Srbija

nee ratovati, uopte razmiljaju kako da olakaju ivot Srba u junoj pokrajini? Vojska je skupa igraka ministre,ako se ne sprema za odbranu zemlje i ako srpski oficiri nee ratovati, onda je nepotrebna, onda je treba ukinuti.Bie vie novca u budetu! Po definiciji vojska brani granice, nezavisnost i integritet svoje zemlje, (a Kosovo iMetohija su u sastavu Republike Srbije!) a ne nekih drugih, tuih, u koje ministar vojni alje srpske oficire. Da li njihdvojica, kao najodgovornije glave u dravi Srbiji, imaju ikakav plan za odbranu ivota ljudi na severu Kosova i

Metohije i onih koji ive juno od Ibra, sem to ih savetuju da ostanu mirni i pribrani? Imaju li ikakvu drugu idejuosim ideje da EU nema alternativu? Da li znaju da je nemaki KFOR hermetiki zatvorio granice prema centralnojSrbiji, kako drugi graani Srbije ne bi doli u pomo svojima na jugu?

Da li se oni plae za svoje politike karijere pa ne smeju da stanu "na crtu" nikom iz Brisela i SAD koji dolazenenajavljeno u Beograd samo da im izdaju naredbe i podele zaduenja. A zaduenja moraju da se izvre. Inaezna se!

Mirjana Anelkovi Luki

26.10.2011.


8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

13/28

30. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


Lobiranje i srpska inertnost

Holokaust istine

Projekat Muzeja holokausta iz SAD mogao bi biti zanimljiv za dublju analizu. Ovaj sajt bi trebalo

detaljno analizirati i argumentovano pobijati neistine koje se tu plasiraju. Videemo kako se ovde Majkl

Dobs, autor "Dosijea Mladi" udi da su se mnogi muslimani vratili u Srebrenicu i da tamo ive pored

Srba, meu kojima se, kako Dobs konstatuje, nalaze i oni koji su "izvrili masakre".

Naravno, Dobsu ne pada na pamet da ode u Sarajevo ili neki drugi muslimanski grad i raspita se zato se Srbi u te

gradove ne vraaju.

Majkl Dobs je, oigledno, uspeo da napravi dobar "dil" sa Muzejom holokausta, ali, isto tako, pridobio je veliki broj

"velikodunih" donatora koji e ga stimulisati da jo vie i ornije radi na ovom projektu. S druge strane, videemo iz

donjeg lanka sa sajta Muzeja, da se i Muzej holokausta finansira putem donacija, tako da im je postavljanje

Dobsovog projekta "spoljne politike" dobrodoao potez, kojim e privui muslimansku populaciju u svetu, da daje

priloge za njihove aktivnosti.

Takoe, ovo je jedinstven sluaj da se jedan ovek proglasi krivim za genocid pre suenja, ime se presuda toliko

prejudicira da je posle ovakvog postupka Muzeja holokausta, uz dosadanju medijsku harangu, bilo kakvo

zadovoljenje pravde u Hakom tribunalu postalo bespredmetno. Jasno je da bi svaka druga presuda osim

osuujue bila nezamisliva u uslovima opteg lina i logike razuzdane rulje, koju, naalost, zloupotrebljava i Muzej

holokausta, da bi zadovoljio svoje sebine apetite za profitom. Ovim inom Muzej hlokausta prestaje da bude Muzej

u klasinom smislu, jer je sebe stavio u red propagandne agencije, koja je za novac spreman da podri i samog

avola.

Muzej holokausta pozdravlja hapenje Mladia

Inae, Ameriki Memorijalni muzej holokausta pozdravio je vesto hapenju generala Ratka Mladia, "biveg efa taba vojske

bosanskih Srba koji je optuen od strane Meunarodnog

krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju (ICTI ) za ratne zloine,

zloine protiv ovenosti i genocid".

Majkl Abramovic, direktor Komiteta savesti (muzejskog

programa za spreavanje genocida), tada je izjavio: "Ovo

hapenje je znaajno iako dolazi esnaest godina nakon

optunice protiv Mladia. Smatrajui da su poinioci genocida

odgovorni za svoje postupke i traei pravdu za rtve, bezobzira na to koliko je vremena prolo, ovakvim inom se alje

snana poruka da svet nee tolerisati ove strane zloine i. uz to, alje se upozorenje onima koji bi sline zloine

mogli da poine u budunosti."

Ispod je prevod lanka o postavljanju "Dosijea Mladi" u Muzeju Holokausta u Vaingtonu

Mladieva 'datoteka' u memorjalnom muzeju holokausta u Americi

Memorijalni muzej holokausta (SAD) je pokrenuo "Mladievudatoteku," multimedijalni sajt, koji, u realnom vremenu,

informie o suenju Ratka Mladia u Hagu. Pored

dokumentovanja suenje oveku optuenom za organizovanje

najveeg masakra u Evropi od Drugog svetskog rata, projekat e razmotriti, na primer, pitanja da li privoenje

pravdi onih koji su odgovorni za masovne zloine moe spreiti budue zloine.

"Dosije Mladi" e obezbediti mnogostranu analizu postupka protiv Mladia, koji je, kao komandant vojske bosanskih

Srba, tokom sukoba 1992-95 na Balkanu, optuen za genocid, zloine protiv ovenosti i ratne zloine. "Mladi

datoteka" je dostupna na www.ushmm.org. Projekat ima i svoj blog, koji je je dostupan na sajtu za "Spoljna

P j k t di d ik M j d bit ik G ldf b d d i ik i i t t i t M jkl D b k ji
http://www.ushmm.org/http://www.ushmm.org/http://www.ushmm.org/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/barikade-jedina-sansa.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

14/28

Postavite na

Projekat se vodi saradnik Muzeja, dobitnik Goldfarbove nagrade, dopisnik iz inostranstva i autor Majkl Dobs, koji e

pratiti suenje, kao deo svoje istrage u 1995.godini u vezi masakra u Srebrenici . Pored posmatranja pravnog

postupka u Hagu, Dobs e putovati u Srebrenicu, Sarajevo i Beograd da razgovara sa Mladievim rtvama i

saradnicima, a svoja otkria e pstavljati na sajt, kakvo je, na primer, njegov pokuaj da otkrije ime se vodio

komandant vojske bosanskih Srba kada je poinio najsmrtonosniji masakr u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

'Dosije Mladi' ne samo da e dokumentovati suenje, ve e istraiti i korene masakra u Srebrenici i njen uticaj na

prostor bive Jugoslavije i meunarodne zajednice", kae Majkl Abramovic, direktor Komiteta savesti, i programa za

spreavanje genocida. "Ovo istorijsko suenje e igrati vanu ulogu u odreivanju da li Mladieve akcije trebasmatrati genocidom. Zadovoljstvo nam je da e, kroz na program, Muzej biti u mogunosti da prui detaljniji uvid u

suenje i dogaaja koji su doveli do suenja."

Kao deo svojih napora u spreavanju genocida, Muzej je dugo posveivao panju zloinima na Balkanu, a posebno

masakru u Srebrenici, to je jedan od retkih sluajeva koje meunarodna zajednica smatra genocidom. Muzej

takoe prati hapenja i suenja optuenima za zloine protiv ovenosti u regionu.

Muzejski rad u vezi genocida i zloina protiv ovenosti vodi Odbor savesti, stalni odbor Saveta Muzeja. Odbor

savesti ima mandat da upozori narode, da utie na kreatore politike, i da inicira akcije irom sveta, kojima e se

suprostaviti i raditi na zaustavljanju dela genocida ili zloina protiv ovenosti.

Kao ivi spomenik holokausta, SAD Memorijalni muzej Holokausta inspirie graane i lidere irom sveta da se

suprotstave mrnji, spree genocid i promoviu ljudsko dostojanstvo. Federalna podrka garantuje stalno mesto

muzeja na Nacionalnom molu, a njegove dalekosene obrazovne programe i globalni uticaj omoguavaju

velikoduni donatori.

Za vie informacija, posetite ushmm.org .

Milan Petrov

30.10.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.ushmm.org/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2679http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2679http://www.ushmm.org/http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

15/28

Da li je ovo pravo mesto za krst?

30. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



Presek nedelje

Sudnji dan na Kosovu od Artemija do psovanja Boga

Kad je Srbin Srbinu Srbin

Iako smo navikli da u preseku nedelje prikaemo ta su pisali mediji o deavanjima u Srbiji, ovoga putadajem sebi za pravo da u prvih nekoliko reenica opiemo utiske sa dva velika dogaaja: jedan jekoncert Lepe Brene u beogradskoj Areni, a drugi je putovanje vaeg izvetaa na Kosovo i Metohiju.

Zato i kako jedno i drugo, kad su nespojivi. Pa eto tako. Brena je Brena, napunila je najveu halu na Balkanu dvadana za redom, 20. i 21. okotbra, a da nije izazvala ni jedan prek pogled, ni jednu lou kritiku, niko je nije pljunuozato to je Jugoslovenka i niko nije eleo da zabrani njen koncert. to je najvanije, u hali su ljudi pevali, bili susreni, zadovoljni i posle dugo vremena jedinstveni. U pesmi, igri, veselju, u lepim oseanjima za Srbe, koji suodavno zaboravili ta je lepo. A opet, pitaete se zato ovde pominjemo koncert Lepe Brene, ovo su Koreni srpski,a ona je muslimanka. Pa ba zato, to i mi elimo da pokaemo da u naem mediju ima mesta za prave ljude, zaone koji se nisu izjanjavali popu Dina Merlina, Tereze Kesovije i drugih, koji nisu za vreme rata govorili "Srbe navrbe", stavljali natpise na svojim restoranima "Zabranjeno za Srbe i pse", koji nisu plakali zbog bombardovanjapojedinih gradova u Hrvatskoj kunui se da nikad nee kroiti na srpsko tle da bi svoje rei polizali zbog zelenihuki pristiglih iz iste te Srbije. Brena to nije radila, ona je pomagala, organizovala humanitarne koncerte, ona jedavala za decu, stare, nesrene i bolesne. I nikada nije pljunula Srbiju niti bilo ta to je srpsko. I zato nam jedrago to je ona, balkanska Tina Tarner, napunila Arenu i pokazala kako se voli narod srcem i duom, kako se,iako nisi Srbin, moe dobro oseati u srpskoj koi. Svaka joj ast za 40.000 ljudi kojima je makar na jedno veevratila osmeh na lice.

Drugi dogaaj u potpunoj je koliziji sa prvim. Jer na pomenutikoncert stigla sam pravo sa Kosova. A na Kosovu gore od svihKosova do sada. Ajde to nas mrze drugi, to nas svet gledakao genocidan narod, na stranu to smo politiki nepodobni i

vojno nesposobini, na stranu to su nam oni nastrani udarili sastrane, sve na stranu kad shvatimo da smo sami sebi najveineprijatelji bezbonici to se u Boga kunu! Nije preterivanje,verujte mi. Jer da jeste, ja bih sada crvenela od stida piuiove redove, ali ja crvenim od besa i muke, pitajui se "ta jotreba da nam se desi da bi smo shvatili kakvi smo". Evo izato. Protekle nedelje, skoro cele, bejah na Kosovu. Obilamanastire, barikade, selo Bina kod granice sa Makedonijom,Gnjilane, Pritinu, Graanicu, Kosovsku Mitrovicu, Zvean,Leak, Zubin potok i jo neka mesta. I zbog svega to sam

videla, iskreno sam se postidela. Jer u Binau porodica sadevetoro dece ivi kao u svinjcu (neu ih imenovati). Dobili su

novu kuu od vladike Teodosija i nekih organizacija iz Srbije i Amerike, a ivee isto kao i do sada kao u svinjcu.Jer za bolje ne znaju, tako su navikli. Na barikadama strahota boija. Oni koji se najvie pozivaju na Boga hule nacrkvu i prizivaju sudnji dan koji e doi samo zato to je sa Kosova "proteran muenik Hristov vladika Artemije". Oniuvaju barikade, oni se pozivaju, oni dozivaju, a kad ih pitate ta oekuju ako strani plaenici opet pripucaju, kau"ta nam Bog da, boriemo se, ako treba golim rukama". I onda psuju Boga. Verovali ili ne?! Da, i ja sam bila uoku. Boga pozivaju pa ga psuju. Strano. Ali, na alost istinito. Vraavi se iz jednog sela u okolini Zveana, nizput smo se vozili kolima igumana jednog manastira. Iguman je vozio lagano, put uzak, seoski, ne mogu kola da semimoiu. Mi nizbrdo, a SRBIN uzbrdo. Mi stajemo, on nee. Ne dozvoljava mu to srpski inat. Srbin je to bre, ne

interesuje ga ko ima prednost i ko sedi u drugim kolima. On je zabrazdio, hoe da proe iz inata. Psuje, bogoradaiz kola. Iguman mu smirenim glasom objanjava da on ima prednost, a da je lake da se spusti nizbrdo, jer imasamo pet metara do glavnog puta. Ali Srbin nee. I dalje psuje, izlazi, pali cigaretu nervozno i odgovara igumanu"Ma zabole me, ja u da ostavim kola i da puim, a ti sedi tu ceo dan". "Nemoj tako Srbine, ovee, ne treba da sesvaamo, hajde polako skloni kola, vidi da ja nemam gde" pokuao je da ga ubedi iguman, na ta se vajni Srbinokrenu i odbrusi mu "Ma je.o te Bog, ti e da mi kae". Mi koji smo bili u kolima ostali smo nemi, bez rei, a dobrina Srbin sa verom u Boga, uao je u kola, dao gas i krenuo ka nama. I preko nas bi iao samo da je mogao. Saverom u Boga naravno, jer mu oko vrata visi zlatni krst, onakav kakav su nekada nosili zemunski estoki momci.ta emo, iguman polako krenu u rikverc i na nae negodovanje odgovori "Pustite ga, vidite da je nervozan,sigurno je bio na barikadama"

A o barikadama piu svi ivi i neivi, ne postoji medij u Srbiji koji nije makar jedan pasus objavio. Jer Srbija se branina barikadama i prvi put je odnela pobedu minimalnu ali pobedu nad NATO snagama Bar tako pie u vestima

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

16/28

Ovakvih nema u Temerinu

na barikadama i prvi put je odnela pobedu, minimalnu, ali pobedu nad NATO snagama. Bar tako pie u vestimakoje su promele sve dnevne novine. Ali da se vratimo srpskim stvarima. Jer Srbi su u Predejanima zaustavili vercljudi. Objavljeno je u "Junim vestima" 25.10.2011.

Leskovac: Nova najava blokade autoputa

"Zbog "tuneske mafije" predsednik Skuptine grada Leskovca ivojin Stefanovi najavio je na

konferenc i j i za nov inare b lok adu autput a u b l iz in i Prede jana.Stefanovi je nezadovoljan odlukomPuteva Srbije zbog raspisanog tendera za gradnju trase kroz Grdeliku klisuru koja je za oko 15 miliona evraskuplja nego to je predlog lokalne samouprave.

Ako ne bude prihvaen predlog Leskovana, Predejana i itelja vie sela du magistrale u Grdelikoj klisuri, taj deooptine bie odseena od sveta i sledi iseljavanje!

ivojin Stefanovi, dugogodinji predsednik GO Socijalistike partije u Leskovcu, za novonastalo stanje optuujeMilutina Mrkonjia, visokog funkcionera SPS i ministra za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije.

Stefanovi najavljuje da e Skuptina grada Leskovca 4. novembra zauzeti stav o blokadi magistrale, jer za to imapodrku svih opozicionih stranaka, a oekuje da se im se prikljue koalicioni partneri iz DS i G 17Plus.

- Ukoliko predlog ne bude prihvaen na sednci Gradske skuptine, blokadu u organizovati sam uz pomostanovnika Predejana, Leskovca i druigih mesta istakao je u susretu sa novinarima ivojin Stefanovi, predsednikGradske skuptine Leskovca."

Nadrljasmo ukoliko usledi jo jedna blokada Srbije. A dok juno blokiraju, severno trokiraju. Naime, srpski nindaIvica Dai, izjavio je da nema mesta ekstremizmu u Vojvodini. U kojoj on dravi ivi kad ne zna da su u Temerinuprebili mladia samo zato to je Srbin, i da li zna da taj grad pripada autonomnoj pokrajini koju pominje. Stvarno nijeekstremno. I to je najbolje, Dai je to izjavio u sred Temerina na 5. sednici Pokrajinskog saveta za bezbednost,

25.10.2011. a prenelo je Kraljevopress.

Nema mesta ekstremizmu u Vojvodini

"Eksremne grupe nee uspeti da ugroze skladanivot u pokrajini, istaknuto na sednici vojvoanskogsaveta za bezbednost u "problematinom"Temer inu.

Zamenik premijera i ministar unutranjih poslova Ivica Daiizjavio je danas na 5. sednici Pokrajinskog saveta zabezbednost odranoj u Temerinu da je situacija u Vojvodinistabilna uprkos nedavnim incidentima koji su se dogodiliupravo u tom gradu.

"Situacija u Vojvodini je stabilna, ouvani su javni red i mir inastavljena je tendencija opadananja broja incidenata nanacionalnoj i verskoj osnovi, koji su sada najmanji od 2004.

godine", rekao je Dai novinarima"

Svaka ast ministrima kad nam je drava tako prohodna i slobodna, a kako smo proitali bie i bogata jer e Italijaniotkupljivati svu istu energiju iz Srbije. Ako, mi smo na prljavo navikli, isto neka ide dalje. A dok do toga ne doe

jadie i ono malo to nam je ostalo, privrednici, ovoga puta udrueni srpski i hrvatski. Jer njihov plan je da sesastanu 9. novembra, a onda ta bude bie. I ta vest je objavljena u Kraljevopressu 25.10.2011.

Susret srpskih i hrvatskih privrednika u Splitu 9. novembra

"Susret srpskih i hrvatskih privrednika bie odran u Splitu 9. novembra, u organizaciji Privredne komore Beograda iupanijske komore Splita.

Skup e biti organizovan u okviru meukomorske saradnje Srbije i Hrvatske, saoptila je Privredna komoraBeograda.Hrvatski privrednici bie sa podruja Splitsko-dalmatinske upanije i tokom susreta je planirana poseta Sinju -industrijskoj zoni Kukuzovac.

Cilj susreta je uspostavljanje poslovnih kontakata izmedu srpskih i hrvatskih privrednika i unapreenje privrednesaradnje.

Fi k j i i d j d l iji b i i C k k d

Elem, osim najave povezivanja u ekonomskom smislu, iz lista Zrenjanin stie najava Tomislava Nikolia da e biti"veran i iskren drug koji dri datu re". Mada se nije zakleo kao nekadanji Titovi pioniri, lider SNS-a obeao je da

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

17/28

Postavite na

g j j j p , jkad doe na vlast nee biti nedodirljivih.

Nee biti nedodirljivih kad SNS doe na vlast

"Naalost u poslednjih 20 godina nismo imali odgovornu vlast. Otkad je DOS doao na vlast nije bilo nijednogodgovornog oveka na vlasti. Zoran ini je bio energian, spreman i spretan, meutim, nije stigao da iskaesvoju odgovornost prema dravi - zakljuio je Tomislav Nikoli, lider SNS, u intervjuu u kome je precizirao svoje, istavove svoje stranke po svim vanim pitanjima na koja Srbija trai odgovor."

Elem, da zavrimo kako smo i poeli. Uz Lepu Brenu "za etiri osobe" Srbima na barikadama ostaje samo dapevaju "ja nemam drugi dom" ili "danas plaem ja a sutra e ti".

Zorica Dragojevi

26.10.2011.


8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

18/28

Zbog ove montae nadrljao je jedan urednik

30. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija



Realnost medija u Srbiji

Direktorka kae: Radnici primaju plate

Kolariu, paniu, sami sebe sapliemo, sami sebe upliemo...Sapliemo, upliemo, varamo jednidruge, kao to i drugi varaju nas. Da li su kolege sa TV Avala primili plate ili nisu, kada e honorarcipojedinih dnevnih listova primiti honorare, ko e izvetavati sa barikada, rizikovati

ivot izgleda vie zbog slave nego novca, pitanje po pitanje, novinarsko i ljudsko, a odgovoranema. Za "Avalu" nije sasvim jasno ta se deava. Znamo da kolege nisu primile platu ve nekoliko meseci, znamoiz privatnih razgovora, ali njihova direktorka to odluno demantuje. Najgore od svega je to to niko nema hrabrostida izae i kae istinu, svi se skrivaju iza "anonimnosti", tako je najlake, najmanje boli. Ipak, ta zna direktorka, onakao i svi direktori i ovoj dravi prima svoju platu, a to to vesti nisu emitovane najlake je pripisati tehnikimrazlozima.

- Iako je objavljeno da vesti u dva nisu emitovane zbog tehnikih razloga, istina je da ta informativna emisija nijeprikazana zbog protesta zaposlenih koji nisu primili platu pet meseci - kae jedno TV lice Avale koje je insistiralo na

anonimnosti.

Glavna urednica ove televizije Bojana Leki u izjavi za Press tvrdi da zaposleni imaju primanja.

- To nije tano, radnici primaju plate. Vesti nisu emitovane zbog tehnikih problema i jedne ljudske greke, koju samja kao odgovorno lice opravdala - kae Lekieva.

Da li je gospoa pravdala sebe ili greke svojih radnikavidemo uskoro, jer ako je zadimilo bie i vatre sigurno, modai poar izbije. Taj poar e biti poar nezadovoljostva srpskihnovinara, potlaenih, ponienih, novinara kojima je oduzetopravo na re. Pravo na re su sa pravom na reklame prodate

velikim facama, skrivenim vlasnicima medija iji se interesi nepoklapaju sa interesima graana. Oni upravljaju i nama i naimreima, oni kroje politiku i drave i medija, a ko to glasno kae,bude mu oduzeto pravo na re. ak je i Savet za borbu protivkorupcije primetio da postoje tri osnovna problema medija u

Srbiji. Ne treba zaboraviti ni to da je glavni i odgovorni urednik

lista "Alo" dobio otkaz jer je na neprimeren nain izvetavao ohapenju generala Ratka Mladia. Kao najvei greh na duumu se stavlja montirana slika predsednika Borisa Tadia kao

arobnjaka iz filma o Hariju Poteru.

"Razumevanje problema korupcije u javnosti, jedan je od najvanijijh zadataka u borbi protiv korupcije i zato bez

medija nema ni efektivne borbe protiv korupcije. Korupcija u samim medijima onemoguava objektivno informisanjei javni nadzor nad drutvenim delatnostima. Kada je kontrola vlasti nad medijima jaa od kapaciteta medija dakontroliu vlast, kada se interesi skrivenih vlasnika medija ne poklapaju sa interesima graana, kada se interesipojedinaca ostvaruju na tetu javnog interesa, koje treba da titi drava, onda dolazi i do relativizacije problema

korupcije u drutvu.

Savet je tokom analize obimne dokumentacije uoio tri glavna problema medija:

1.netransparentnost medijskog vlasnitva;

2.ekonomski uticaj dravnih institucija na rad medija kroz razliite tipove budetskih davanja;

3.problem RTS-a koji umesto uloge javnog servisa, ima ulogu servisa politikih stranaka i vladajuih elita, to sve zaposledicu ima zatvorenost medija za brojne probleme sa kojima je Srbija suoena, pa i za problem korupcije.

Netransparentnost medijskog vlasnitva

vlasnika javnih glasila i govore o potrebi uspostavljanja pluralizma medija i spreavanja nedozvoljene medijskekoncentracije, graani nemaju punu informaciju o vlasnicima medija u Srbiji. Zakon o radiodifuziji (lan 41.) kae da

k k d bij j d l it j t ti d li k

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

19/28

na konkursu za dobijanje dozvole za emitovanje programa ne moe uestvovati domae pravno lice u kome suosnivai strana pravna lica registrovana u zemljama u kojima, prema unutranjim propisima tih zemalja, nijedozvoljeno ili nije mogue utvrditi poreklo osnivakog kapitala. Uprkos takvoj zakonskoj odredbi, u Srbiji postoji veibroj medija, iji vlasnici potiu upravo iz takvih zemalja.

Savet je utvrdio da meu 30 najznaajnih medija u Srbiji (12 dnevnih novina, 7 nedeljnika, 6 TV stanica i 5 radiostanica), za ak 18 medija pravi vlasnici nisu poznati domaoj javnosti. Razlog tome je, pre svega, prisustvo ofor

kompanija u vlasnikim strukturama medija, to sve, prevashodno, ima za cilj da se pravi vlasnici sakriju i da setime od javnosti prikriju i interesi tih medija. Tako TV Prva, TV B92, Radio B92, Radio Indeks i Radio Roadstar sanacionalnim pokrivanjem, ali i pisani mediji Veernje novosti i Pres, za direktne vlasnike imaju preduzearegistrovana na Kipru, dok TV Avala i nedeljnik Standard imaju nepoznate vlasnike u Austriji. Pored tih medija

postoji znaajna grupa medija sa nedovoljno transparentnim domaim kapitalom, gde iza formalnih vlasnika,uglavnom stoje neki domai biznismeni ili politiari (Hepi TV, Hepi kids TV, Radio S, Peat i Akter).

Finansijski uticaj dravnih institucija na rad medija kroz budetska davanja

Kada je finansiranje medija u pitanju, neophodno je znati da vlast preko oglaavanja, koje za privatne emitere i

izdavae predstavlja osnovni izvor prihoda, utie na nain izvetavanja i uredjivaku politiku. Naime, dravneinstitucije u Srbiji izdvajaju velika budetska sredstva na oglaavanje, ime se ostvaruje lina i partijska promocija,koja na godinjem nivou, na uzorku od 50 velikih budetskih korisnika od kojih je Savet za borbu protiv korupcije

prikupio podatke, nije manja od 15 miliona evra.

Osim ovog iznosa, mediji kroz javne konkurse dobijaju, u zavisnosti od izvora, dodatnih 21 do 25 miliona evra. Ni o

tome, meutim, ne postoje potpuni podaci, pa prema Medijskoj studiji Ministarstva kulture, taj iznos za 2010. godinuiznosi 25 miliona evra, dok pojedina dokumentacija, takoe Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata,pokazuje da je re o 21,5 miliona evra. U svakom sluaju, ako se to uporedi sa ukupnim tritem oglaavanja odoko 160 miliona evra, dolazi se do podatka da medijima od dravnih institucija dolazi priblino etvrtina njihovihprihoda.

Najvie sredstava medijima je plasirano kroz razliite vrste kampanja, koje najee nemaju humanitarni karakter,kako to predvia Zakon o oglaavanju, ve karakter promocije rada ministarstava. Najvea finansijska sredstva zamedije izdvajali su Telekom Srbije, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Agencija za privatizaciju,

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, umarstva ivodoprivrede, pa je zato gotovo nemogue pronai analitiki tekst, odnosno istraivaki pristup novinara kadaizvetavaju o radu ovih, ali i drugih dravnih institucija.

Uticaji agencija za odnose sa medijima i privatnih produkcija

Posebnu ulogu u finansiranju medija i njihovom dranju u ekonomskoj zavisnosti i neizvesnosti, imaju agencije za

odnose sa javnou, marketinke i produkcijske agencije, koje su uglavnom u vlasnitvu stranakih aktivista, ili sanjima povezanih osoba. Te agencije, izmeu ostalog, ve godinama kontroliu trite reklama. One otkupljuju odmedija reklamni prostor, koji potom prodaju klijentima, odnosno pojedinanim kupcima po daleko viim cenama.Agencije do ovih poslova dolaze tako to mediji zbog nepovoljne finansijske situacije pristaju da pod uslovimaavansnog plaanja prodaju reklamni prostor po cenama niim od trinih. Meutim, prema informacijama do kojih jeSavet doao istraujui ovaj fenomen, esto se deava da agencije medijima uplate samo deo ugovorenog iznosaavansno, a da plaanje preostalog dela koriste za pritisak na medije, odnosno da prestaju sa plaanjem ukoliko

medij pone da se bavi nekom temom koja nije u interesu stranke kojoj vlasnik agencije pripada, ili nije u njegovomlinom interesu.

Znaajno mesto na tritu reklama imaju agencije koje su u vlasnitvu visokih funkcionera Demokratske stranke(DS) i bliskih saradnika Predsednika Republike Borisa Tadia. Savet je u Izvetaju, izmedju ostalog, analizirao uticajkoji na medije imaju agencije Meken Erikson grupe, koje su u vlasnitvu Srana apera, i agencije Multikom i Directmedia, u kojima udeo u vlasnitvu ima Dragan ilas, gradonaelnik Beograda i zamenik predsednika Demokratskestranke. Te agencije imaju posebno mesto na tritu reklama, jer pored otkupljivanja reklamnog prostora od medija,

posluju i sa veim brojem dravnih institucija, odnosno budetskih korisnika.

Uloga javnog servisa i RRA

Poseban uticaj vlast ostvaruje preko RTS-a koji, umesto da bude javni servis graana i dalje predstavlja servis zapolitike strukture, ali i produkcija koje su blisko vezane za vrhove vladajuih stranaka i lanove Upravnog odboraRTS-a. Preko RTS-a se ne ostvaruje opti interes, jer ovaj medij kao nosilac javnog radiodifuznog servisa, ne

izvrava obaveze i kri Zakon o radiodifuziji. Pojedini lanovi Upravnog odbora RTS-a, koji odluuju o radu,imenovanju direktora tog medija i kontroliu finansijsko polsovanje, vrlo esto se pojavljuju kao autori pojedinihemisija, pa se tu moe kriti jedan od razloga zato redovno pruaju podrku Aleksandru Tijaniu, generalnomdirektoru RTS-a. Tako je dr Predrag J. Markovi, lan Upravnog odbora RTS-a i funkcioner Demokratske stranke(DS) bi i k i k j j d i k k d k l U db RTS i i

za koje RTS, posredstvom Bake eparhije, isplauje znaajne honorare.

Najvie problema smo imali kada smo radili deo Izvetaja o RTS u jer je rukovodstvo RTS a mesecima odbijalo da

8/3/2019 Koreni (26. oktobar 2011)

20/28

Postavi

koreni (26. oktobar 2011)

Documents