УВОД

Наставна средства су постала интегрални део образовног система у савременој

школи и уопште значајна страна образовања. Ширина и усавршавање наставних средста-

ва састоји се у побољшању квалитета и квантитета наставних медија у том смислу што би

средина за учење била обогаћена, а васпитно-образовни рад побољшан. Уопште узев,

основа за њену примену, коришћење различитих врста, критерији и поступци за

одабирање морају бити разматрани тако да наставни медији дају што веће и ефикасније

доприносе у учењу. Школа и све што је у њеним оквирима, мора бити посматрана као

средина или „лабораторија за учење“. Сва наставна средства треба процењивати као

изворе, као средства за постизање специфичних наставних и стимулативних циљева.

Једно од суштинских питања у организовању новог учења јесте да се обезбеди

општи став према предмету, проблему, теми. Из испитивања о условима учења добро је

познато да је мотивација један од основних фактора успешног учења. Ако интересовања

сматрамо као мотивационе процесе, што они и јесу, онда је јасно да наставна средства

могу изазвати знатно интересовање за одређену материју, у сваком случају много веће од

уобичајеног излагања екскатедра. Због тога коришћење наставних средстава, и сложених

и једноставних, може веома много да помогне не само усмеравању пажње на предмет,

већ и преношењу сувишне енергије на даља проучавања, читање шире литературе, на

дискусију, експериментисање о неком проблему и сл.

У првом делу рада потрудићу се да објасним основе о појму, подели и функцији

наставних средстава, док ће у другом делу рада пажња бити посвећена коришћењу

наставних средстава као стимулативног фактора у наставном раду, са посебним освртом

на препоруке за наставника у примени нових образовних технологија у наставном раду.

1

1. ПОЈАМ И ПОДЕЛА НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА

У педагошкој уџбеничкој и другој литератури као и у школској пракси постоји

терминолошко шаренило у погледу општег назива за средства којима се наставници и

ученици служе при поучавању односно учењу. Наиме, употребљавају се називи „радна

средства“, „очигледна средства“, „наставна средства“, „медијуми“ и други. Чини се да је

назив „наставна средства“ најадекватнији и најобухватнији.

О томе шта се под појмом „наставно средство“ подразумева, постоји више сличних

формулација. Једна од најопштијих је: Наставна средства подразумевају све оне објекте,

које наставник или ученици користе код обраде нових наставних садржаја, учења,

вежбања и проверавања.1

Такође, може се рећи да су наставна средства извори знања и инструменти рада

наставника и ученика. Треба имати у виду да нека од средстава којима се користимо

служе искључиво настави (уџбеник, наставни филм, демонстрациони амперметар), док

многа служе и у друге сврхе (акумулатор, пројекциони апарат, мерни електрични

инструменти).

Наставна средства су првобитно представљала неопходну помоћ само наставнику,

а касније њима почињу да се служе и ученици. Према томе, наставна средства су

заједничка потреба и као таква омогућавају интеракцију како наставника тако и ученика

са наставним садржајима.

Научна истраживања у области наставних средстава у свету започела су да се врше

негде између 1950. и 1960. године под утицајем реформи васпитања и образовања, које

су у последњих 30 - 40 година доста честе. Научна експериментална испитивања у

педагогији методом паралелних група, са и без примене очигледних наставних средстава,

показала су да се коришћењем, на пример, цртежа, постижу знатно бољи резултати него

кад се настава изводи искључиво вербално.

Мишљење да наставно средство може да замени наставника, погрешно је и

назадно. Данас је опште прихваћено да је главна покретачка снага у наставном процесу -

наставник, а не наставно средство. Једино наставник може одлучивати о томе, како ће се

обрађивати дати наставни садржаји и која ће се наставна средства употребити.

1 Кука, М. (2010) ''Педагогија'', Ауторско издање, Београд, стр. 562

Наставна средства само олакшавају задатак наставника и рад ученика и као таква

су посредник између наставних садржаја (програма), ученика и наставника. Између

наставника и наставних средстава не сме се појавити „сукоб“, поготову када се има у виду

да коришћење наставних средстава само по себи не може подићи ниво наставе и

повећати ефикасност учења.2 Интеракцијом између наставника, као организатора

дидакти-чког процеса, и ученика, као субјекта наставе, могу да се остваре резултати који

се не односе само на знања и способности, већ и на формирање односа ученика према

дида-ктичком процесу у смислу развијања мотивације и ставова ученика према

заједничком раду. Свему томе погодује примена наставних средстава на часовима.

У погледу односа наставник - наставно средство треба знати да лични педагошки

став, такт и начин рада чине суштински део наставног процеса. Савремена наставна

технологија је далеко од тога да замени или уклони наставника. Она само поставља нове

захтеве, који се односе на повећану примену техничких средстава, као што су, на пример,

све заступљенији компјутери.

Значај примене наставних средстава у васпитно образовном процесу је изузетно

велики. Од тога колико се користе наставна средства зависи радна атмосфера на часу,

пажња и активност ученика, емоционални однос према наставнику и предмету. Од свега

тога, разуме се, зависи успех и ученика и наставника.

Средства учења која називамо „наставним средствима“ морају испуњавати низ

одређених захтева. Када се треба определити за ово или оно наставно средство, води се

рачуна о тим захтевима како би се постигла максимална педагошка сврсисходност

примене. У томе се неће погрешити ако се има на уму следеће:

Наставна средства треба да буду примерена узрасту ученика. Другим речима,

структура, обликовање, начин примене морају бити доступни ученицима датог

узраста.

Садржај, конструкција и методичка функција треба да буду за свако наставно

средство функција програма, циљева и задатака предмета коме је намењено.

Наставна средства треба да буду израђена од погодног материјала и да задово-

љавају естетске и функционалне захтеве.

2 Кука, М. (1999) ''Утицај наставних метода на поједине категорије ученика у погледу њихове опште интелектуалне способности'', Педагошка стварност 9 – 10, Нови Сад, стр. 766

3

По могућности наставна средства треба да су грађена тако да својим обликом не

само информишу, већ да понешто и објашњавају, односно да поред перцептивне

функције представљају и материјални ослонац мисаоној активности.

Одређена наставна средства треба да буду мање апстрактна него што је усмена

или писана реч, али да својим присуством подстичу ученике на размишљање, веће

интересовање и даље успешно учење.

Сва наставна средства, која могу представљати потенцијалну опасност при

њиховом коришћењу, морају задовољавати хигијенско-техничке услове, како би се

спречило угрожавање здравља ученика и наставника и заштитила животна

средина од загађивања.

Да би се добио увид у разноврсност и функционалност наставних средстава,

указаћемо на неке од постојећих подела. Најчешће се поделе врше према начину

употребе, начину перципирања, начину израде и према функцији.

Подела према начину употребе:

a) Наставно-радна средства (уџбеници, приручници, радне свеске, школска табла

итд.)

б) Демонстрациона средства (слике, модели, колекције, филмови итд.);

в) Лабораторијска - експериментална средства (апарати, уређаји, инструменти и сл.);

Подела према начину перципирања:

а) Визуелна (уџбеник, природни објекти, колекције, модели, слике, цртежи, дијапози-

тиви, неми филмови и сл.);

б) Аудитивна (говор наставника, грамофонска плоча, магнетофонска трака, радио

емисија);

в) Аудиовизуелна (тонски наставни филм, телевизијска емисија).

Према начину израде:

а) Текстуална (уџбеник, приручници, тестови);

б) Графичка (слике, дијаграми, графикони);

в) Конструктивна (учила, модели, инструменти, апарати)

Према функцији:

а) Основна (уџбеник, наставни филм);

б) Општа (извори струје, пројекциони уређаји, вакуум пумпе); :

в) Очигледна (цртежи, модели, колекције);

г) Помоћна (стативи, чаше, разводне кутије, везе, хемикалије).4

Као што се види исто средство са становишта класификације има више општих

назива. Уџбеник који нпр. приказује зависност енергије везе од атомског броја може се

сматрати визуелним наставним средством с обзиром на начин перципирања, текстуалним

с обзиром на начин израде, а наставно-радним с обзиром на начин употребе.

Неки аутори врше поделу наставних средстава и према чулима, која су активна у

току њихове примене. Отуд често чујемо и називе; вербална (реч. говор, говорна емисија),

текстуална (писани и штампани материјали, уџбеник и друга литература), визуелна

(природни објекти, колекције, модели, макете, цртежи, филмови), аудитивна (звучне

појаве, грамофонске плоче, магнетофонске траке), аудио-визуелна (синхронизовани

дијафилмови, тонфилм, ТВ емисија), мануелна (алат, машине, материјали за рад),

експериментална (апарати, уређаји, инструменти, збирке учила), помоћна техничка

опрема (табла, пројекционо платно, пројекциони апарати, грамофон, радио, извори

струје, светлосни извори, топлотни извори).

Са становишта релативног односа у току примене уобичајена је подела наставних

средстава на статичка и динамичка. Предмети, који су при употреби у настави, у стању

мировања (статички) и само својом формом, изгледом и димензијама показују дати

објекат или појаву изучавања, називају се статичка наставна средства. Ова средства могу

бити дводимензионална (цртежи, слике, дијафилмови), или тродимензионална (приро-

дни објекти, колекције, модели, макете).

Предмет, који својим кретањем или кретањем појединих својих делова или на

неки други начин (анимацијом, оптичким ефектима) показује развој појаве или рад

уређаја (електромотора, електронског микроскопа), назива се динамичко наставно

средство. Као и статичка, тако и ова наставна средства могу бити дводимензионална и

тродимензионална. Дводимензионална су, на пример, транспарентне слике, филм а

тродимензионалне функционални модели на механички или електрични погон, мотори са

унутрашњим сагоревањем, покретни модели атома и други.

1.1. Функције наставних средстава

За васпитање и образовање личности савременог друштва, који свој развој темељи

на елементима науке и технике, више нису довољна и дидактички ефикасна наставна

срества која задовољавају само чулну, непосредну очигледност и развијање конкретног

5

мишљења. Циљ наставе није да ученици трајно остану на нивоу конкретног, већ да се

развије њихово апстрактно мишљење као средство сазнања суштине ствари и појава.

Развијање конкретног и апстрактног мишљења, као што је већ познато, не формира

се и не одвија у потпуно одвојеним етапама, па било да се те етапе односе на узраст

ученика, поједине разреде, или артикулацију наставног часа. Напротив, конкретно и

апстрактно, одвија се у континуираном интеракцијском али, исто тако, и повремено

антагонистичком процесу који се одвија током читавог школовања ученика. Прилагођаван

према узрасту ученика и руковођен циљевима васпитања и образовања, тај процес у

појединим развојним фазама ученика и његовог школовања носи доминантно обележје

једног или другог квалитета мишљења.

Сам физички сензорни контакт с предметима не гарантује да је остварено и

адекватно схватање ствари, схватање њихове суштине. Гледање предмета не значи и

сазнање суштине предмета. Њихове суштине се обично не могу „видети“ простом

опсервацијом. Она омогућава да се види њихова површинска страна, док њихова суштина

остаје невидљива, скривена испод површине.

Техничка достигнућа и њихов утицај на наставу дају могућност да се пронађу и

конструишу таква наставна средства која су не само за то да прикажу спољашњи изглед

него и да објасне и трансформацију нпр. једне физичке величине од њеног извора до

места преласка у неку другу физичку величину (пр: електродинамички мерни инстру-

менти).

Употребом наставних средстава остварује се више васпитно-образовних циљева.

Помоћу њих наставник остварује принцип очигледности, постиже већу заинтересованост

ученика за дате наставне садржаје, побуђује се већа пажња и мисаона активност, врши се

бржи и лакши пренос информација, што све заједно доприноси постизању бољег успеха.

Очигледно, основне функције наставних средстава су:

постизање очигледности,

подстицање на интензивирање учења и стимулисање развијања умних и других

способности,

постизање рационализације и економичности наставе,

да представљају материјални ослонац мисаоној активности,

интелектуална функција.

6

2. НАСТАВНА СРЕДСТВА КАО СТИМУЛАТИВНИ

ФАКТОР У НАСТАВНОМ РАДУ

Код савремених наставних средстава не долазе до изражаја једноставно

следовање слика и звукова, већ се на жив, динамичан и оригиналан начин излаже и

приближава стварност, коју треба схватити и разумети.

Полазећи од става да је основни недостатак многобројних класификација што у

њима није дато одговарајуће место апстрактној очигледности, совјетски аутор Мингазов

је дао класификацију наставних средстава („средстава очигледности“) према степену

апстракције. Мингазов је сва очигледна средства поделио на две класе: сликовна и

несликовна наставна средства.3 Класа сликовних средстава има пет типова: природни,

просторни, сликовни, графички и условну очигледност. Класа несликовних средстава

садржи три типа: схеме, таблице и једначине.

Ова средства (аудиовизуелна) пружају могућност да се стварност ухвати истовре-

мено у простору и времену, у њеној укупности. Међутим, ваља имати у виду да се

посредством АВ-средстава реалност не приказује у директној, већ у измењеној форми,

често у унапред смишљеној перспективи, са скраћењима, тумачењима, често и посебним

сагледавањима. То је предност, али истовремено и недостатак ако субјекти нису научили

да процењују, расуђују, тумаче језик медија (радија, филма, телевизије). Диезеиде с

правом указује да „аудиовизуелна средства не уносе у разред живот, већ знаке спољног

света, које треба знати интерпретирати“.4 Због тога се у настави, у организованом учењу

уопште, захтева да наставна средства буду дидактички организована. То значи да она

морају не само да репродукују реални свет, "да га унесу у учионицу", већ и да потпуније

разложе предметно-специфичне функције, укажу на битне аспекте и омогуће дидактички

прилаз значајним питањима.

Једно од суштинских питања у организовању новог учења јесте да се обезбеди

општи став према предмету, проблему, теми. Из испитивања о условима учења добро је

познато да је мотивација један од основних фактора успешног учења. Ако интересовања

сматрамо као мотивационе процесе, што они и јесу, онда је јасно да наставна средства

могу изазвати знатно интересовање за одређену материју, у сваком случају много веће

3 Интернет страница: http://sites.google.com/site/licencazaradnastavnika/didaktika/9-obrazovna-tehnologija (преузето 14. 03. 2011)4 Исто.

7

од уобичајеног излагања екскатедра. Због тога коришћење наставних средстава, и

сложених и једноставних (цртежи, карте, дијаграми и сл.), може веома много да помогне

не само усмеравању пажње на предмет, већ и преношењу сувишне енергије на даља

проучавања, читање шире литературе, на дискусију, експериментисање о неком

проблему и сл.

Мотивациони процеси су најчешће повезани са другим процесима од којих су

нарочито значајни емоционални и вољни. Садржаји учења који се пружају посредством

савремене технологије изазивају сложене процесе који могу имати велики утицај не само

на ефикасност учења већ и на квалитет онога што се учи. Уз то, савремена образовна

технологија задовољава и неке естетске потребе и помаже такве вредности па садржаји

који се дају помоћу савремених технологија постају и у том погледу подстицајни

(драматургија, низ изражајних средстава: лепа реч, богата слика, ханнонија, композиција

и сл.). Интелектуални садржаји и доживљаји представљени аудиовизуелним и другим

савременим техникама, престају бити суви и незанимљиви и постају подстицајни, буде

одушевљење, веровање у њихово значење и вредности које собом носе. Тим својим

особеностима, савремена дидактичка средства представљају пут у стварању

„ванинтелектуалних контаката“ између субјеката који сазнају и садржаја који се тим

дидактичким средствима пружају. Тако се ствара један емоционални однос који утиче да

образовање постаје подстицајније и значајније за појединца. Проучавања показују да се

не памте само садржаји већ и однос према њима. Савремена технологија делује на

емоционалну сферу човека и на тај начин у њему изазива и подстиче мотивационе

процесе који су веома значајни за ефикасност и квалитет учења.

Давно је утврђена тесна повезаност емоција и мотивације па их је понекад тешко

одвојити и разликовати. Док мотивациони процеси представљају извесну примењену

врсту емоција које изазивају енергију и правце деловања, мотиви регулишу понашање

појединца које води ка одређеном циљу којег је појединац себи поставио или он за њега

има одређену вредност. Због тога је сасвим извесно да савремена технологија изазива

интересовања и значајну ангажованост у сазнавању.

Ученици су посебно заинтересовани за „свет у коме живе“, а савремена техноло-

гија задовољава ову њихову велику потребу. Од наставника у великој мери зависи да ли

ће њихова интересовања бити подстицана и даље развијана или угушена. У том правцу

савремена технологија може постати драгоцена помоћ и средство за стимулисање

мотивационе сфере ученика у дидактичко-образовном процесу на вишим школама. 8

Истраживања о мотивисаном учењу указују да су ове могућности присутне када се ради о

коришћењу наставних медија.

Наставна средства омогућују да се ученицима покажу основне стуктуре појма, тако

да организовано коришћење визуелног материјала води ка стварању знања и умешности

у коришћењу карата, скица, табела, графикона и сл. да би се схватили појмови онда када

је употреба речи неадекватна.

Посредством наставних средстава могуће је одвојене делове, поједине аспекте и

неповезано учење интегрисати у складну целину. Ако се један шири и комплекснији

наставни проблем обрађује у оквиру већег броја наставних јединица и у дужем

временском периоду (на пример, положај и клима, покрајине, геолошки састав,

становништво и његова занимања, рад, привреда и култура једне земље) ученицима ће се

током излагања пружити многобројна и разноврсна знања и мноштво одвојених појмова.

Један добар филм ће их све, полазећи од претходних знања, повезати у целину и помоћи

да се обезбеди основа за шира и дубља разматрања. Ове технике се на сличан начин могу

користити и у другим областима учења (извори топлоте: Сунце као извор топлоте, Земља

као извор топлоте, механички, хемијски и други извори). Посебне могућности за њихову

примену налазе се у природним наукама.

Наставна средства су погодна да се помоћу садржајно разноврсних, али слично

организованих примера разјашњавају правила и на тај начин се припрема и трансфер

учења. Фактор „варијације примера учења“ служи, сем образовању појмова, и трансферу

резултата и метода учења.

Одређивање функције савремених наставних средстава није могуће ако се полази

само од наставе. Функција ових средстава је превасходно одређена друштвеним

развојем, формулисаним васпитним циљевима и садржајем општег образовања.

Достигнућа науке, технике и производње постављају одређене захтеве када је у питању

функција наставних средстава, али такође омогућава и њихову реализацију. Због тога,

савремена наставна средства, поготову она која аутоматизују дидактички процес, не

служе само обогаћивању активности наставника, већ такође, а некада и пре свега,

активности ученика. На тај начин, наставна средства, која доприносе већој очигледности,

истовремено пружају и информације и омогућавају усавршавање умешности и стицање

вештина. Она често служе развијању интелектуалних вештина и способности, мотивишу се

нова, шира и дубља сазнања, стварају интеракцију између наставника и ученика и

рационализују њихов рад. 9

Пут сазнања и стицање знања одређени су релацијом метода - циљ - садржина,

при чему значајну улогу имају наставна средства која подстичу сазнавање. У стицању

нових знања, наставна средства имају функцију очигледних или информационих

средстава, а у погледу потпомагања сазнајног процеса - улогу помоћног средства.

Наставни процес, међутим, није само сазнајни процес. Значајно је да се знање до кога се

долази посредно, обезбеди мерама као што су: понављање, систематизација, вежбање,

примена. Употребом прикладних наставних средстава, ове етапе се могу успешно уобли-

чити. У овом правцу функција наставних средстава је усмерена ка процесу мишљења,

логици, и облицима проблем-учење. Оваквим начином рада може се помоћи и

креативност у области предмета интересовања, а једна од најпогоднијих могућности јесте

преношење искустава подстицањем.

Смишљена употреба наставних средстава, изграђује прецизна опажања, трагања,

уочавање проблема, као и различите интелектуалне операције, а пре свега функционално

мишљење. Наставна средства, дакле, морају бити не само у функцији наставе, већ и у

функцији развоја мишљења. Отуда општа функција наставних средстава није само допуна,

илустрација, демонстрација, објашњење, приказ наставних садржаја, већ активан учесник

у подстицању развоја умних способности ученика. Различита знања, која су ученици

стекли уз помоћ наставних средстава, подстичу их на поређења и разликовања,

омогућавају им различита класификовања и сазнања која се исказују у појмовним

судовима, закључцима, уопштавањима, тј. сложенијим когнитивним процесима, што

доводи до својеврсних облика апстраховања. Приказујући развитак у природи, техници,

друштву, наставна средства објашњавају узроке, везе и последице. Наставна средства

потпомажу развој и ефикасност интелектуалних активности, као што су: описивање,

коментарисање, индуктивно, дедуктивно и критичко процењивање сопствених и туђих

резултата мишљења и закључивања.

Целисходним коришћењем наставних средстава такође се може утицати и на

рационализацију рада наставника и ученика, а тиме и на повећање успешности наставе.

Наставна средства олакшавају наставнику рад на припремању наставе, ослобађају га

сувишног излагања материје, ученицима појачавају концентрацију на процес учења, а

наставницима омогућавају ефикаснију индивидуалну помоћ у наставном раду. У многим

случајевима наставна средства омогућавају систематску и логичку поступност сложеног

градива. Употреба наставних средстава може довести до позитивног згушњавања

информација и утицати да се наставник растерети од послова техничко-организационе 10

природе. Најзад, смишљено коришћење наставних средстава може довести до веће

методичке разноврсности у наставном процесу и скратити време потребно за одређене

припремне радове. Ваља имати на уму да савремена техничка средства (радио, филм,

телевизија, машине за учење, језичке лабораторије) не врше само функцију одређених

наставних средстава, већ у све ширем обиму почињу да врше и функцију метода учења.

Напредак технике омогућио је да извесна средства замене и неке активности и

наставника и ученика, па су постала специфична средства - методе.5 Захваљујући добрим

стручњацима, конвенционални дидактички процес се све више замењује савременим и

продуктивнијим процесом. Наставник није, како се то често мисли, замењен машином,

већ колективом програмера, који су, вршећи на известан начин функцију наставника,

рационалније и ефикасније програмирали наставни процес. На тај начин ученицима је

омогућено да остваре боље резултате од оних које постижу конвенционалним методама

и поступцима.

2.1. Дидактичка вредност наставних средстава

За последњих шездесетак година објављено је више стотина експерименталних

проучавања о вредности наставних средстава. Већина ових проучавања се односи на

испитивање ефикасности аудиовизуелних средстава у настави и учењу. Простор нам не

дозвољава да се шире и детаљније осврнемо на организацију, методологију, садржаје,

резултате, закључке и препоруке објављених проучавања. Због тога ћемо поменути само

сумарне закључке најпознатијих истраживања: а и то оних код којих постоје општа или

већа слагања.

Истраживања о вредности аудиовизуелних средстава у настави и учењу, са

општијег становишта, указују да аудиовизуелна средства несумњиво имају предности над

вербалном обрадом градива и уочено је да се у целини више научи када се користе

аудиовизуелна него само аудио или визуелна средства. У односу на традиционалну

наставу, филим и телевизија имају очигледно преимућство због тога што пружају значајна

визуелна искуства. При том је важно да се аудиовизуелна средства не користе издвојено

већ заједно са другим наставним активностима. Такође је значајно да субјекти имају

активну улогу при коришћењу аудиовизуелних средстава (да одговарају на питања, 5 Окоњ, В. (2011) ''Елементи дидактике више школе'', Универзитет у Новом Саду, Учитељски факултет, Сомбор, стр. 92

11

полемишу, примењујући поступке који су им приказани, експериментишу, и сл.

операције) било у оквиру редовне наставе или, пак, у виду допунских активности, у

школи, или ван ње (писмени радови, решавање задатака, проучавање шире лииературе,

израда радова, моделовање, решавање проблема и сл.).

Аудиовизуелна средства пружају веће могућности за учење ако се неки садржаји

чешће понављају у разним варијантама. Умесно понављање неког садржаја, обогаћено

различитим примерима и илустрацијама (уз вођење рачуна о мери), повећава ефикасност

ових средстава у настави и учењу. Утврђено је такође да су филмови и ТВ-емисије посебно

корисни када приказују радње, процесе. покрете, тј. све оно што је по својој природи

динамично.

Градиво учено посредством аудиовизуелних средстава дуже се памти и јаче се

опире заборављању од градива који се усваја на уобичајен начин.

Аудиовизуелна средства, посебно филм и телевизија, представљају значајно

мотивационо средство за учење. Она активирају и продубљују интересовања за поједине

предмете, наставне области, не само за време гледања, већ и касније. Њихово

систематско, организовано коришћење може утицати и на формирање релативно трајних

интересовања.

Вербално излагање у оквиру наставе уз повремене илустрације цртежима,

најмање је успешно. Већи успех у стицању знања и у учењу постиже се ако се предавања

илуструју сликама посредством графоскопа. Још већи успех се постиже смишљеном

комбинацијом и применом више техника (предавање - слика -радни листић).

У наставним предметима, у којима показивање (ленионсирација) више долази до

изражаја (математика, природне науке), телевизија као наставно средство даје веће

резултате од предмета у којима усмено излагање има значајну улогу (филозофија,

књижевност). У настави језика, телевизија даје осредње резултате: мање него у настави

природних наука, а веће него у настави књижевности.

Међутим, битан допринос наставном процесу даје сам наставник. У свим студијама

се наглашава значај и важност улоге наставника у коришћењу наставних средстава. Да би

настава била успешна, наставник мора добро да познаје своју струку, као и претходна

знања, ниво и могућности оних којима предаје, а такође и наставне поступке које ће

примењивати у коришћењу наставних средстава.

12

2.2. Наставник и образовна технологија

При коришћењу наставних средстава наставник може имати различиту улогу.

Сходно образовним садржајима, циљевима и задацима, наставник може да употребљава

медије као помоћна или, пак, као допунска средства, која му помажу при излагању

наставне материје. Медији се могу користити за приказивање целовитих, комплексних

операција, затим за визуелно поједностављење проблема, за појединости везане за

предавање или за „непосредност“ директног искуства („могућност супституционалног“

али и „непосредног“ доживљавања појава), ради усвајања основне појмовне структуре

неке појаве и значаја оног што се учи.

До много радикалније употребе образовне технологије долази онда када она

замењује наставника (филм, телевизија, машине за учење). У таквим случајевима

образовна технологија може прихватити улогу „допунског“ наставника (када су у питању

нестручни, неквалификовани наставници за поједине предмете) или га, пак, може

потпуно заменити (када из било којих разлога не може да се прати редовна настава, да се

обављају практична вежбања или раде семинарски радови и сл.).

У извесним случајевима телевизија (систем затвореног круга, због неких својих

особености (близина, непосредност, дискретност, прилагођеност коментара потребама

аудиторијума и сл.) у настави је показала очигледна преимућства. У оквиру студија

медицине, на пример, овај систем омогућује праћење хируршких интервенција,

деликатних демонстрација и сл., а у настави на педагошким академијама „непосредно“

присуствовање предавањима - хоспитовањима, без ремећења рада на самом часу.

Организација наставног рада у овим и сличним случајевима може бити прилагођена

могућностима и потребама ученика (различити облици и комбинације фронталног,

индивидуалног и групног рада, уз примену разноврсних поступака).

Џером Брунер, у својој студији Process of Education (1962) анализира ставове

изложене на конференцији у Вудс-Хилу, на којој се, између осталог, расправљало и о

наставним средствима (филм, телевизија, аудиовизуелна средства уопште, аутомати-

зована средства и машине за учење и друга наставна средства), чијом би употребом могао

да се унапреди и олакша наставни процес. О тим питањима није било јединственог

гледишта. У једном су се сви учесници сложили - а то је да су наставници, а не наставна

13

средства главна покретачка снага обучавања. До разлике је, међутим, долазило у

мишљењима како треба схватити ту покретачку снагу.6

Једно становиште је указивало да је једино наставник онај који коначно одлучује

на који начин ће излагати наставни предмет и која средства ће се користити. Из овога

произлази да је потребно уложити доста напора да наставници стекну што шира и

солиднија знања (стручна и педагошка), која ће им омогућити да ефикасно обављају свој

посао. Наставници би, осим тога, морали имати и најбољи материјал који могу користити

сагласно припремљеном плану.

Друго крајње становиште је указивало да наставници треба само да објашњавају,

коментаришу припремљени материјал који се излаже посредством образовних медија.

Из овога произилази потреба да се уложе напори за припремање образовних медија,

одговарајућих материјала и садржаја за њих, као и да се оспособе наставници да се њима

користе разумно и уз вођење рачуна о специфичностима садржаја који се излажу и

проучавају.

Брунеров је закључак да се задатак наставника, као посредника између наставног

градива и ученика, али такође и неке врсте узора, може олакшати разумним коришћењем

различитих средстава која обогаћују искуство, разјашњавају га и дају му лични смисао и

значај. Не мора доћи до сукоба између наставника и наставних средстава. До њега неће

доћи ако се при усавршавању наставних средстава води рачуна о циљевима и потребама

дидактичког процеса. Филмови и ТВ-емисије без садржаја и стила, празно и атрактивно

приказивање тривијалности, сматра с правом Брунер, не могу помоћи ни наставнику ни

ученицима. Коришћење наставних средстава неће само по себи подићи ниво наставног

процеса, ослободити напора и размишљања, нити повећати ефикасност учења.

О подизању нивоа дидактичког процеса, као и нивоа општих исхода не одлучују,

дакле, сама наставна средства, већ укупан дидактички процес. У том процесу, сем

наставника и примене средстава, значајну компоненту чине ученици. Тек у интеракцији

између наставника, као организатора дидактичког процеса, и ученика долази до одређе-

них резултата, који се не односе само на ниво наставе, већ и на формирање односа према

дидактичком процесу и стицању знања, као и развијања мотивације и ставова ученика у

заједничком раду. Ти међусобни односи имају као крајњи циљ стварање промена код

ученика у различитим доменима. Промене се састоје у стицању продубљених знања,

6 Интернет страница: http://sites.google.com/site/licencazaradnastavnika/didaktika/9-obrazovna-tehnologija (преузето 14. 03. 2011)

14

спретности и вештина, и развијању критичког и стваралачког односа према ономе што се

учи, у формирању ставова који подстичу развијање кооперације у раду ученика, као и у

формирању друштвених и моралних ставова. Употреба дидактичких средстава, према

томе, има далеко шири значај него што то у први мах изгледа. Отуда усавршавање

дидактичког процеса и средстава не може да се одвија само са техничког становишта, већ

и уз сталне интеракције наставника и ученика, начина излагања и стицања знања, као и

других утицаја који стоје између та два дела јединственог процеса. При томе треба

рачунати с тим да су ученици компонента која није константна, већ веома променљива. То

може бити група која је инертна или, пак, која инспирише, која је мотивисана за рад и

учење. Тај однос, према томе, може да мења и садржај, а не само поступке. Само се

међусобним утицајима и усавршавањима долази до даљег развоја наставе с једне, и

средстава која се у њој користе с друге стране.

15

ЗАКЉУЧАК

Сва материјална средства за остваривање наставних захтева, која наставнику или

ученику служе за успешно и разумно обликовање и извођење образовног и васпитног

процеса могу се означити као наставна средства. Према томе, наставна средства су

дидактички инструмент рада, који уноси специфичне елементе у наставни процес и

доприноси ефикаснијем стварању наставних и васпитно-образовних задатака школе.

Наставна средства могу изазвати знатно интересовање за одређену материју, у

сваком случају много веће од уобичајеног излагања. Због тога коришћење наставних

средстава може веома много да помогне усмеравању пажње на предмет и градиво које

се изучава. Стимулативни и мотивациони процеси су најчешће повезани са другим

процесима од којих су нарочито значајни емоционални и вољни. Садржаји учења који се

пружају посредством савремене технологије изазивају сложене процесе који могу имати

велики утицај не само на ефикасност учења већ и на квалитет онога што се учи. Интелекту-

ални садржаји и доживљаји представљени аудиовизуелним и другим савременим

техникама, престају бити суви и незанимљиви и постају подстицајни, буде одушевљење,

веровање у њихово значење и вредности које собом носе. Савремена технологија делује

на емоционалну сферу ученика и на тај начин у њему изазива и подстиче мотивационе и

стимулативне процесе који су веома значајни за ефикасност и квалитет учења. Наставна

средства, која доприносе већој очигледности, истовремено пружају и информације и

омогућавају усавршавање умешности и стицање вештина. Она често служе развијању

интелектуалних вештина и способности, мотивишу се нова, шира и дубља сазнања,

стварају интеракцију између наставника и ученика и рационализују њихов рад. Као што је

већ наведено у раду, посебно значајну улогу као стимулативни фактор имају аудио-

визуелна средства. Она активирају и продубљују интересовања за поједине предмете,

наставне области, не само за време гледања, већ и касније. Њихово систематско,

организовано коришћење може утицати и на формирање релативно трајних интересо-

вања.

16

ЛИТЕРАТУРА

[1] Кука, М. (2010) ''Педагогија'', Ауторско издање, Београд

[2] Кука, М. (1999) ''Утицај наставних метода на поједине категорије ученика у погледу

њихове опште интелектуалне способности'', Педагошка стварност 9 – 10, Нови Сад

[3] Окоњ, В. (2011) ''Елементи дидактике више школе'', Универзитет у Новом Саду,

Учитељски факултет, Сомбор

[4] Интернет страница: http://sites.google.com/site/licencazaradnastavnika/didaktika/9-

obrazovna-tehnologija (преузето 14. 03. 2011)

17

Садржај

Увод.............................................................................................................................................. 1

1. Појам и подела наставних средстава.....................................................................................2

1.1. Функције наставних средстава.........................................................................................5

2. Наставна средства као стимулативни фактор у наставном раду..........................................7

2.1. Дидактичка вредност наставних средстава..................................................................11

2.2. Наставник и образовна технологија..............................................................................13

Закључак.....................................................................................................................................16

Литература................................................................................................................................. 17