korisne nematode u zaŠtiti bilja korisne nematode.pdf · prirodni neprijatelji, i to predatori...
TRANSCRIPT
KORISNE NEMATODE U ZAŠTITI BILJA
•
Neke osnovne grupe ovih nematoda su već
pominjane ranije, a sada ih gledamo iz
ovog ugla.•
Velika većina vrsta nematoda u prirodi, a naročito u zemljištu, i kada nema direktnog odnosa sa biljkama, korisna je kao deo i činilac ukupne prirodne ravnoteže, pa i ‘’dobre’’
situacije u
zemljištu. Skraćeno rečeno:•
Što raznovrsnije i bogatije, to bolje!
Jedna od grupa koja je neposrednije korisna jesu prirodni neprijatelji, i to predatori fitoparazitnih nematoda: (Mononchida, ali i dr.)
SEINURA SP.
Aporcelaimellus obscurusDorylaimidae
Odontopharinx longicaudata
•
Važna kategorija korisnih nematoda, načelno, mogu biti i same fitoparazitne nematode, ako su paraziti korovskih biljaka.
•
Rekli smo
već
i da je to često ‘medalja sa dva lica’, jer su ti korovi često ‘rezervni’
domaćini na kojima štetne nematode preživljavaju periode bez gajenih domaćina.
•
Zato korisnost nematoda –
parazita korova treba gledati sa izvesnom rezervom
Phasmarhabditis hermaphrodita
•
Nematoda iz reda Rhabditida koja se uveliko koristi za biološku kontrolu puževa.
•
Phasmarhabditis hermafrodita:•
Rabditida, koja se tipično za red hrani u osnovi bakteriofagno,
•
i može da živi i van puževa, ‘saprobiontski’•
ovo je važno za in vitro industrijsku proizvodnju
•
Može da se naseli u razne vrste puževa, naročito neke vrste golaća koji su ŠO,
•
i sa sobom unosi u puža razne bakterije.•
Te bakterije, kada su u pužu zajedno sa nematodama, mogu da ubiju puža, da se tu bakterije zatim obilno razmnože i obezbede hranu nematodama.
Tako i nematode imaju uslove da same intenzivno razmnožavaju.Nematode mogu živeti u pužu nekrobiontski, tj. razvijati se i razmnožavati
tek pošto bakterije ubiju puža,a nekada i parazitno, (razviće se odvija i u živim puževima)
U svakom slučaju, inficirani puževi ubrzo prestaju da se hrane i razmnožavaju, pa su i kao izazivači štete u proizvodnji neutralisani
•
Najznačajnija kategorija korisnih n. u z.b. su tzv
ENTOMOGENE NEMATODE
•
Njihovo izučavanje, a sve više i praktična primena za suzbijanje štetnih insekata je u neprekidnom usponu.
•
Nematode iz nekoliko redova razvile su tokom evolucije vrlo raznovrsne odnose sa insektima
•
(a naravno i drugim zglavkarima i beskičmenjacima, ali je to nama manje važno)
ENTOMOGENE NEMATODE
•
Šta to znači entomogene, i zašto takav naziv?
•
Nematode iz nekoliko redova su tokom evolucije razvile vrlo raznovrsne odnose sa insektima,
•
Sa osnovnim tipovima tih odnosa ćemo se sada ukratko upoznati, ali je suština da se kao jedina zajednička osobina tih odnosa javlja to da su nematode na ili u insektima,
•
Termin entomogene
izveden je iz toga da takve nematode, u nekoj fazi svog života ‘izlaze’
ili ‘potiču’
iz insekata.
•
MERMITHIDA
•
Brojan vrstama red, čiji su predstavnici pre svega parazitoidi insekata.
•
To znači da, tipično, jedan period svoga života ove nematode provode u parazitskoj simbiozi sa svojim domaćinom, ali da ga prilikom napuštanja ubiju.
•
Smatra se da ove nematode vode poreklo od predatorskih vrsta Dorylaimida, sa kojim redom imaju i dosta morfoloških sličnosti. Inače su dosta krupne –
dužine obično u cm pa i dm
•
Mermitide su obligatni paraziti zglavkara, najčešće upravo insekata, a retko i mekušaca.
•
Invazioni stadijum su L2, koje se pile iz jaja i traže aktivno domaćina u koga se ubušuju pomoću stileta.
•
Po ubušivanju uspostavljaju parazitski odnos sa domaćinom koji se nastavlja i tokom L3 stadijuma.
•
Za to vreme jedinke intenzivno usvajaju hranu iz domaćina i postižu praktično čitav porast u životu.
•
Posle 3. presvlačenja L4 prestaju sa daljom ishranom, gube stilet i funkcionalni jednjak, a srednje crevo se transformiše u tzv. trofosomu, organ za čuvanje uskladištene hrane.
•
L4 uskoro napuštaju svog domaćina, i pri tome ga po pravilu ubiju,
•
i potom u slobodnoj prirodi završavaju razviće, obično kao gonohoristi koji se pare, a ženke zatim proizvode i polažu veliki broj relativno sitnih jaja, utrošivši na to postojeće rezervne materije u trofosomi.
Mermitide, što je retkost za parazite, napuštaju domaćina kao preadultne larve, da bi adultni stadijum, parenje i polaganje jaja prožive u zemljištu ili vodi, kao slobodnoživeće.
•
Kao kandidati za klasičnu biološku borbu protiv insekata, u smislu proizvodnje i ispuštanja u prirodu, mermitide imaju relativno mali značaj.
•
Razlog je što se teško gaje i masovno umnožavaju, ponajviše zato što ženke traže zemljište za polaganje jaja, koja je posle teško izdvajati;
•
Kod nekih grupa u živitnom ciklusu postoji prelazni domaćin koji proguta jaja, a razviće se nastavlja tek ako krajnji domaćin pojede prelaznog. To je još
veća teškoća za gajenje.
•
Uz sve to, mermitide nisu pogodne za skladištenje i manipulaciju.
•
Zato su i razni pokušaji u prošlosti u tom cilju bili uglavnom neuspešni. Izuzetak je primer suzbijanja larvi komaraca pomoću nematode Romanomermis culicivorax
•
Ipak, smatra se da su zbog svoje široke spontane zastupljenosti u prirodnim ekosistemima mermitide važan činilac prirodne regulacije brojnosti insekata koji su im domaćini.
Romanomermis culicivorax
•
Red OXYURIDA (eng. pinworms),•
Smatra se da su evolutivno srodne rabditidama.
•
Obligatni simbionti, obično paraziti raznih zglavkara pa i insekata, kao i člankovitih crva.
•
Većinom su im domaćini saprofagi ili koprofagi.•
Nematode nemaju aktivni invazioni stadijum, već
domaćin mora da proguta obično jaja, a
nekad i ispiljene L2.•
Ostatak života provode u crevima, najviše zadnjem crevu, hraneći se sadržajem. Nova generacija jaja sa ekskrementima izlazi napolje, i čeka na nove domaćine da ih pojedu.
•
Neki ih smatraju za pretežno komensale, jer nema neke primetne štete za domaćina.
•
RHABDITIDA
•
Rabditide su jedan od najraznovrsnijih i najvećih redova nematoda. Po novijim shvatanjima imaju i viši rang od reda.
•
Pomenuto je ranije da su njihova osnovna hrana razni mikroorganizmi, a ponajviše bakterije.
•
U vezi sa tim je išla i njihova evolucija, koja i danas teče u raznim pravcima, i u vezi sa tim se mogu i razumeti razni složeniji odnosi sa drugim živim bićima.
•
Bakteriofagi (mikrobotrofi) hranu nalaze naročito tamo gde se raspada organska materija, posebno ona životinjskog porekla ali i biljnog.
•
Takva mesta su u prirodi razne lešine, ekskrementi itd, ali i crevni sistem raznih životinja –
i beskičmenjaka a i kičmenjaka.
•
Sva ta mesta odlikuju: velika, gotovo tačkasta rasutost u prostoru; kratkoća trajanja; brza promena stanja u samom staništu; bogatstvo organske materije koja privlači mnoge potrošače, koji se tu brzo okupe, i iskoriste šta mogu i dok mogu i odlaze dalje.
•
(partizanska taktika: ‘’0žeži pa beži!’’)
•
Svi ti potrošači, dakle, imaju potrebu da često nauštaju staro, za kratko vreme iskorišćeno stanište, i krenu u traženje novog.
•
Svaka grupa potrošača to radi na sebi svojstven način, ali im je zajedničko da imaju dosta kratak život (rabditide nekoliko dana), ostavljaju brojno potomstvo, i na svakom novom staništu brzo izvedu novu generaciju (tzv. ‘’r’’
strategija
preživljavanja).
•
Nematode su u kopnenim uslovima, naročito na površini tla, gde su obično ovakva staništa,
•
a) izložene visokom riziku sušenja, •
b) nesposobne su da same aktivno nađu novo udaljeno stanište.
•
Rabditide su i problem sušenja i transporta ‘’rešile’’
na sledeći način:
•
Na donekle sličan način kako to rade na pr. Heteroderidae, ‘’poveravajući’’
jednom
razvojnom stadijumu (L2) da bude i rezistentan u nepovoljnim uslovima, a i invazioni, kada nastupe povoljni uslovi,
•
rabditide su to učinile sa L3 stadijumom, koji se zove dauer larva, što bi značilo otporna larva.
•
Kada nastupa suša, L2 se presvlače u L3, ali ostaju u svojoj staroj kutikuli koja im pruža dobru zaštitu od suše. Tu one prelaze u stanje nekakve fakultativne anabioze – dok ne nađu nove povoljne uslove vlage i hrane.
Dauer larve rabditida (orig. Poinar)
•
I dok su u tom stanju, one ipak ‘’nešto rade’’.•
Često su grupisane kao neke viršle, jednim krajem prikačene za supstrat u ‘’stojećem’’
položaju, i imaju sposobnost da se lagano njišu, kao na nekom vetriću, ali aktivno, same.
•
Slobodni kraj je lepljiv, spreman da se zalepi na nešto u prolazu, i vrlo često je to neka ciljana grupa insekata,
•
koji će zatim veoma brzo i efikasno odneti nematode tamo gde će i jedni i drugi naći stan i hranu.
•
Čim insekat sleti na novo stanište, daueri se odmah izvlače i kreću u aktivan život.
•
Većina rabditida sa insektima ima samo ovakav, čisto vektorski (ili foretski) odnos,
•
ali nekada stupaju sa insektima i u razne parazitske odnose.
•
Ne retko, sličnim putem kao nematode, sa insektima putuju i bakterije kojima se nematode hrane.
•
Nekada nematode koriste te bakterije u samim insektima za sopstvenu ishranu,
•
od čega ti insekti nemaju ili nikakvu ili imaju zanemarljivu štetu
•
Međutim, neke rabditide su otišle dalje, tako što same nose inokulum nekih bakterija koje su sposobne da svojim toksinima ubiju insekta kada nematode uđu u njega.
•
Takve nematode praktično pretvaraju insekte u svoje stanište, a leš
insekta se brzo pretvori u veliku
koloniju bakterija kojima se nematode hrane. •
Kad potroše hranu, stvara se nova generacija dauera ili, kod nekih, larve aktivno traže novu žrtvu insekta.
•
Takve su vrste rodova HETERORHABDITIS i STEINERNEMA, i upravo se one danas najviše istražuju i praktično koriste za biološko suzbijanje nekih insekata.