Средња стручна и техничка школа

Градишка

Рад за стручно усавршање

Корисни инсекти нашег подручја

Градишка 2012 год Данко Цумбо

Корисни инсекти нашег подручја

Корисни инсекти су они инсекти који не ометају живот човјека. Од њих човјек може имати директне користи, као што је мед од пчела или индиректне, али далеко најзначајније користи – опрашивање биљака. Поред ових постоје и инсекти који „чувају“ биљну производњу од штеточина, корисни инсекти који се хране њима и тако их држе на нивоу када не праве велике штете. Ови инсекти се могу сврстати у двије групе, предаторе, ловце, који хватају штеточине и хране се њима и паразите, инсекте који дио свог развића завршавају на или у организму штетног инсекта.

У цијелом свијету пољопривредну производњу прате штеточине, али исто тако и њихови природни непријатељи – корисни инсекти. Наравно да се и штеточине и кориси инсекти разликују од региона до региона. Разлог томе је разлика у еколошким условим, врсти производње и другим факторима. У прошлом времену, значај ових инсеката је био занемариван, а предност је уступана хемијским мјерама борбе. Међутим, већина корисних инсеката је мање отпорна на инсектициде него штетни инсекти којима се хране. То је довело да значајног нарушавања природне равнотеже у агробиоценози и појаве неких нових штеточина.. Развојем органске пољопривреде расте свијест о значају ових инсеката и почиње им се придавати заслужена пажња.

Неопходно би било да се произвођачи хране и њихови савјетодавци упознају са корисним организмима који се могу наћи на њиховом подручју и да упознају њихову биологију. У овом раду су наведени инсекти који су најзаступљенији на подручју Лијевча поља и Поткозарја, а могу се користити као регулатори бројности штеточина. ту се могу наћи добро познате бубамаре и паразитске осице, али мање познате стјенице и златооке.

Ред Hemiptera – стјенице

Предаторска стјеница Orius minutus L. примјенјује се за сузбијање калифорнијског трипса у затвореним просторима, те за смањење бројности црвене воћне гриње, лисних ваши и других бројних штеточина у воћарству. За вријеме свог развоја, једна ларва уништи 300-600 црвених гриња или 100-200 ларви лисних ваши, а одрасли облик може у једном дану исисати стотињак гриња. Одрасли инсект је дужине 2-5 мм, овалног облика, црног тијела, са бијелим мрљама на крилима.Крила су дужа од тијела. Нимфе имају облик капљице, задак ја шири од предњег дијела тијела. Тек излегле ларве су безбојне, а касније са сваким пресвлачењем, тамне преко жуте до смеђе боје. Сви развојни облици посједују усни апарат за бодење и сисање којим сишу из тијела инсеката којим се хране. Сви стадијуми развића су изразито покретни.

Имаго се храни ларвом лептира. Photo by W. Sterling.

Јаја стјенице Jonathan Lundgren. 2009. Нимфа стјенице Оregon State University Extension.

Станиште

Врсте се могу наћи у широком ареалу полјопривредних и природних станишта. Привлачи их цвијеће и биљке на којима се могу наћи свој плијен – инсекте меканог тијела. Често се могу наћи на пољима кукуруза, у свили. Ту долазе због недостатка инсеката и хране се поленом и тучцима. Такође се могу наћи на други цвјетницама

Биолошка контрола са врстама Orius

Врсте Orius су важан фактор контроле инсеката. Редован су пратилац штеточина које се

редовно налазе у агроекосистемима. Истраживања су утврдила да популација Orius insidosus могу смањити популацију цвијетног трипса испод штетног нивоа на паприци. Смањивањем употребе инсектицида широког спектра, као што су органофосфати, карбамати и пиретроиди и третирањем у момен ту када штетошина достигне праг економске штетности са селективним инсектицидима мање отровности, може се сачувати ова врста. За привлачење ових врста на поља, користе се разне биљке изражајних цвјетова које се сију и саде око парцела као и резервоари са водом у њиховој близини. Orius врсте се могу купити, намјењене за масовну употребу у стакленицима.

Anthocoris nemorum L. и друге врсте овог рода хране се црвеном воћном грињом, трипсима, лисним вашима, и другим штеточинама. Неке од врста се узгајају и продају, те се могу уносити у усјеве и засаде.

Himacerus apterus L је велика стјеница, храни се црвеном воћном грињом, лисним вашима , малим гусјеницама и јајима разних штеточина.

Nabis врсте су врло бројне, хране се јајима и ларвама више врста штеточина. Један имаго може дневно исисати и уништити 30 – 100 воћних гриња или 10 – 30 лисних ваши или до 50-ак јаја инсеката.

Ред Hymenoptera - опнокрилци

Фам Ichneumonidae –осе најезнице

Ове осе се размножавају гамогенетски или партеногенетски, при чему су присутни сви облици (архенотокиа, телитолиа, амфитокиа). Већина њих спада у ендопаразитоиде (паразитоид – организам који свој развој завршава на рачин другпг животињског организма тако да га усмрћује док паразит не убија директно). Постоје паразитоиди I реда који су корисни инсекти и паразити II реда (хиперпаразитоиди) који паразитирају паразите I реда, па су самим тим штетни, јер смањују број корисних инсеката.

Припаднице породице Ichneumonidae су претежно паразити врста из реда Lepidoptera, а у морфолошком смислу карактерише их добро развијена нерватура крила.

Rhyssa persuasoria – велика оса најезница. Дужина тијела ове осе достиже до 2м5 цм и заједно са легалицом која је дужа од самог тијела. Ова оса је једна од највећих паразитских оса на нашем простору. Најчеђће се може наћи на деблу четинара у потрази за ларвама осе дрвенарице, које изгризају хднике у дрвету. Кад у унутрашњости дрвета открије ларву, дугачком, танком легалицом започиње сврдлати све док не допре до ларве и у њу положи јаје. Из јајета се развија ларва која се храни ендопаразитски. Осим ове в рсте познате су још: Megarhyssa superba, још дужа од претходне (дугачка 2,7 цм и има легалицу од 4 цм), Ephialtes tuberculatus, која полаже своја јаја у бројне ксилофагне ларве из породица пипа и ксилофагних лептира. Pimpla alternans која напада двадесетак врста инсеката из редова опнокрилаца, лептира, тврдокрилаца и двокрилаца. Pimpla instigator паразитира губара, жутотрбу, кукавичју сузу, боровог прелца и совицуи друге лептире. Осе најезнице броје око 5000 врста.

Rhyssa persuasoria

Фам Aphelinidae

Врло су ситне осице, најпознатије су врсте Aphelinus mali Hald која регулише популацију крваве ваши јабуке. Крајем тридесетих година прошлог вијека, у Краљевини Југославији, у Загребу, је произвођен тзв, афелизирани материјал, - гранчице јабука заражене крвавом ваши паразитиране овом осицом. Ове гранчице су продаване, а купци су на тај начин интродуковали осицу у своје јабучњаке. Prospaltella berlesi How паразитира дудову штитасту ваш и она је једна од првих примјера успјешне интродукције с другог континента за биолошко сузбијање штеточина. Prospaltella perniciosi Tow се узгаја лабораторијски на штитастим вашима насељеним на тикве те се испушта ради сузбијања калифорнијске штитасте ваши. Encarsia formosa Gahan

Aphelinus mali Hald

Род Trichogrammatidae

Trichogramma maidis се користи за сузбијање мољца кукуруза. Осице су врло мале, дуге само 0,5 мм. То су паразити јаја, не само мољца кукуруза, него и бројних других лептира (совица). Женка остаје на на јајном леглу мољца док своја јаја не одложи у најмање 90 % јаја мољца. Ларва се развија у јајету домаћина, гдје се преобрази у лутку, а јаје поцрни. Развој траје 9-12 дана, па осица може имати велики броје генерација (5-8). У недостатку домаћина осице у јесен угињавају, па их се мало одржи у природи. Ако се у поље кукуруза у почетку овипозицијемољца пусти довољно осица (око 100 000 на ха) висина паразитирања може достићи и до 90 %. Ова медота се користила у бившем СССР-у и Кини. Осице се дистрибуирају на картончићима који се вјешају о лишће или у капсулама које семогу разбацати по пољу кукуруза. Те капсуле имају мале отворе кроз које осице могу изићи напоље. Једна капсула садржи око 500 осица, па се на 1 ха разбаца 200 капсула, одједном или у више наврата.

Trichogramma maidis на јајету кукурузног мољца

Ред Coleoptera - тврдокрилци

Фам Coccinellidae

Бабамаре спадају у групу врло корисних тврдокрилаца – предатора, посебно ефикасних при сузбијању лисних ваши. Презимљују као имага и налазимо их у природи од раног прољећа до касне јесени на различитим биљкама. Оплођена женка одлаже јаја у прољеће, ларве се развијају током љета,када се преображавају се у лутке и појављују нова имага. Напуштене кошуљице можемо наћи залијепљене задњим дијелом на наличју листа. Одрасле бубамаре могу се наћи у периоду од марта до октобра. Једна женка одложи 400 јаја у мањим групама на доњој страни листа. Најпознатије врсте су: Coccinella septempunctata – седмотачкаста бубамара, обична бубамара са седам црних тачака на покриљу и Adalia bipunctata – двотачкаста бубамара.

Поред ових постоје још и Exochomus quadrtpustulatus L. црна бубамара са по двије нараџасте пјеге на крилима, те Chilocorus bipustulatus L. обје врсте су нешто мање од обичних бубамара, а ефикасно сузбијају штитасте ваши. Најмање од њих, црне и неугледне бубамаре врсте Stethorus punctillum Weize врло ефикасно уништавају штетни црвену воћну грињу и друге врсте фитофагних гриња. Занимљиво ја да ова врста преферира копривину грињу (Tetranychus urticae), а само уколико нема ове врсте напада црвену воћну грињу (Panonychus ulmi). Ова се бубамара не може одржати ако нема гриња, па стога слиједи њихову појаву.

Бубамаре се хране штеточинма било да су имаго или ларва. Развој ларве траје 3-5 седмица, а један имаго или ларва дневно поједе 20 – 30 лисних ваши, а свог живота 500 ваши. Присутност бубамара је индикатор присутности лисних ваши, а омјер њихове бројности и штеточина утиче на одлуку о потреби сузбијања. Ако на једну бубамару отпада мање од 40 лисних ваши, оне саме могу спријечити штете, а до 100 ваши на једну бубамару указује да не треба очекивати масовнију појаву ваши. Отприлике 30 – 50 бубамара по воћки може спријечити масовно размножавање лисних ваши, а стотињак тих предатора смањиће напад штеточина. Данас се покушавају селекционисати сојеви бубамара са смањеном способности миграције како би се задржале у објекту у којем су испуштене.

Coccinella septempunctata

Ред Neuroptera – мреж

окрилци

Chrysopidae -златооке

Ово су врло важне предаторске врсте, нарочито у воћњацима. У нашој регији је забиљежена 21 врста латооке, док у Европи има око 50. Имага имају њежно тијело, најчешће зелене боје, с дугим мрежастим крилима. Презиме имага, често у затвореним просторијама па се због фотофилности у прољеће скупљају с унутрашње стране прозора зграда смјештених у зеленилу. Најактивније су ноћу. Хране се нектаром. Женке одлажу јаја на лишће и друге органе биљке на нитима дугим 5 – 11 мм. Неке врсте одлажу већи број јаја у грмоликим китицама, такође на врху дебље нити настале спајањем појединачних нити. На тај начин јаја су заштићена од других грабљиваца који пролазе испод нити, а не могу се попети уз њу. Каткад су јаја одложена у групама па личе конидиофорама с конидијом гљивица. Једна женка одложи више стотина јаја.

Ларве су грабежљиве. Имају издужено мекано тијело, богато дугим длакама. Дуге су од 8 до 15 мм. Имају усни апарат за грицкање, сличан клијештима. Жуте су до жутозелене боје. Веома брзе и покретљиве. Развој траје 2 – 6 седмица и пролазе кроз три развојна стадијума, а у последњем су најпрождрљивије. У току развоја једна ларва конзумира 200 – 500 одраслих лисних ваши или 300 – 400 јаја кромпирове златице, а у једном сату може појести 30 – 50 црвених воћних гриња. Хране се трипсима, лисним бувама, лептирастом ваши, јајима тврдокрилаца, лептира и тд. Једна од најчешћих врста је Chrysoperla carnea Steph. Комплетан развој јој траје од 20 до 60 дана, тако да има 3 – 4 генерације. Сви развојни стадијуми су осјетљиви на инсектициде који јако смањују бројност златоока. Лако се узгаја у лабораторијама, па се у неким земљама узгаја и пушта у природу ради биолошког сузбијања штеточина, најчешће лисних ваши. Шесто се користе у затвореном простору. Сматра се да у односу 1:10 нема опасности од пренамножавања штеточина. У природу се дистрибуирају јаја, каткад и младе ларве. Ларве се узгајају у лабораторијама на јајима и гусјеница кромпировог или брашненог мољца и најчешће житног мољца. У лабораторијским условима, од једне женке се може добити око 800 јаја.

Chrysoperla carnea Steph