PREDAVANJE BR.12

KOROVI U POVRTARSKIM USEVIMA I NJIHOVO

SUZBIJANJE

Stanje zakorovljenosti kao i floristički sastav i građa korovskih zajednica povrtarskih usevaslabije su proučeni u našoj zemlji. Ispitivanjem zakorovljenosti krompira,

graška, kupusa, luka, paradajza, paprike, mrkve i drugih useva na raznim lokalitetima i tipovima zemljista konstatovano je da je u povrtarskim usevima zastupljen tip korovskih zajednica širokorednih okopavina. Na povrsinama pod povrtarskim kulturama srecu se sastojine asocijacija okopavina datog lokaliteta, odnosno okolnih useva okopavina.

• Znacajne razlike koje se javljaju izmedu sastojina njivskih okopavina i povrtarskih useva su, pre svega, uslovljene sklopom i pokrovnoscu useva kao i primenjenom agrotehnikom u jednom ili drugom tipu useva.

• Veliki međuredni prostor uz ostale povoljne agroekoloske faktore i cesto sporo nicanje useva omogucuju masovnije nicanje korovskih biljaka i zakorovljivanje useva.

• Intenzivno dubrenje stajnjakom i zalivanje povrtarskih useva omogucuju pojacanu zakorovljenost i masovniju pojavu vrsta nekihkorovskih grupa korova kao sto su nitrofilne biljke a u uslovima intenzivnog zalivanja i veci broj vrsta higrofita.

• Zbog kraceg trajanja vegetacionog perioda povrtarskih biljaka kao i cestih i intenzivnih mera obrade u povrtarskim usevima se cesto razvijaju efemere, a ranoprolecni korovi cesto skracuju vegetacioni period ili razvijaju neotenične jedinke.

• Amarantus retroflexus• Cynodon ductylon • Datura stramonium • Digitaria sanguinalis • Diplotaxis muralis• Galinsuga parviflora • Hibiscus trionum• Polygonum lapathifolium • Portulaca oleracea • Raphanus raphanistrurn • Reseda lutea

• Rubus caesius • Rumex crispus • Senecio vernalis• Senecio vulgaris• Setaria glauca • Sinapis arvensis • Soncus arvensis • Soncus oleracens • Sorghum halepense • Stachys annua • Stellaria media • Taraxacum officinale

Povrtarski usevi ispoljavaju veliku osetljivost na stetno delovanje korova. Bioloske i ekoloske odlike gajenih biljaka, sporo nicanje i mala brzina rastenja u prvim fazama razvica kao i mala pokrovnost useva pruzaju rnalu konkurentsku sposobnost povrtarskim biljkama u borbi ,sa korovima. S druge strane agroekoloski uslovi i nacin gajenja povrtarskih useva omogucuju masovniju pojavu korova u usevima. Povecana zakorovljenost mnogo znacajnije ispoljava stetno delovanje u povrtarskoj nego u ratarskoj proizvodnji. Ovo se, pre svega, odnosi na pojavu i sirenje prouzrokovaca biljnih bolesti i stetocina koji se masovno javljaju u povrtarskoj proizvodnji, zatim na vecu potrosnju vode i povecanje potrebe za zalivanjem koje se primenjuje kod vecine povrtarskih useva.

• Povrtarski usevi, izuzev nekih vrsta, obicno se gaje na malim, kako ukupnim povrsinama, tako i parcelama, uglavnom od strane individualnih poljoprivrednih proizvodaca. Izuzetno, za industrijsku preradu, neke kulture se gaje na vecim povrsinama na drustvenim gazdinstvima.

• Vecina povrtarskih biljaka gaji se uz primenu veoma intenzivnih agrotebnickih mera i velikog ucesca Ijudskog rada. Zbog velike raznolikosti ovih kultura kao i nacina gajenja i habitusa biljaka suzbijanje korova veoma je razlicito u pojedinim usevima.

• Ovo se u prvom redu odnosi na primenu berbicida koja u suzbijanju korova u gajenju povrca na vecim povrsinama zauzima sve znacajnije mesto.

• Osnovni nacin suzbijanja korova u povrtarskim usevima su intenzivne, pravilno i na vreme izvedene agrotehnicke mere kako osnovne, tako i dopunske obrade zemljista, a narocito primena mera nege useva i to bilo koriscenjem mehanizacije, bilo okopavanjem ili plevljenjem.

S obzirom da su vreme setve, odnosno sadnje, nacin gajenja i agrotehnicke mere specificne za svaku kulturu ponaosob to se za suzbijanje korova u povrtarskim usevima ne mogu da daju opsta nacela vec mora da se prouci svaka kultura i nacin njenog gajenja pa da se shodno tome pristupi planiranju i izvodenju mera suzbijanja korova.

Suzbijanje korova primenom herbicida u povrtarskim usevima takode zahteva dobro poznavanje biologije i ekologije gajenih biljaka i načina njihovog gajenja kao i svojstva i selektivnost herbicida i spektra njihovog delovanja. Razlicite povrtarske kulture, cesto u okviru iste fami-lije ili cak roda, pokazuju razlicit stepen osetljivosti na delovanje istog herbicida. Zbog toga je pri primeni berbicida veoma znacajno da se odaberu vrsta, kolicina, vreme i nacin primene herbicida tako da ispolje maksimalnu efikasnost u odnosu na korove bez opasnosti toksicnog delovanja na gajenu biljku.

• Pri primeni herbicida u povrtarskim usevima takođe treba voditi računa o duzini vegetacionog perioda i intenzitetu zalivanja kao i o povecanom sadrzaju organske materije u zemljistu. Sve ovo utice kako na izbor i ispoljavanje efikasnosti berbicida tako i na gajenu biljku i spoljnu sredinu.

• Za suzbijanje korova primenom herbicida u pojedinim povrtarskim kulturama postoji veci broj registrovanih aktivnih supstanci ciji se preparati u nas nalaze u prometu.

Setaria glauca – Сиви мухар• Једногодишња, до 40 cm висока, пузећа или

устајућа биљка.• Стабло једноставно или при основи разгранато. Листови су сиво-

зелени, са рапавом горњом и глатком доњом страном. Класолика метлица до 7 cm дуга, усправна, густа, овална до скоро цилиндрична, са жутим до црвеним чекињама, које 2-3 пута надвисују класиће. Класићи су јајасти на кратким неразгранатим дршкама, директно седећи на осовини метлице. Најдоња плевица је широко јајаста, само мало краћа од друге а ова упола краћа од треће плеве, а исте дужине као доња и горња плевица. Доња и горња плевица су јасно попречно наборане.

Сиви мухар се може наћи на обрађеним површинама тј.њивама, у виноградима, повртњацима, угарима, на рудералним

местима, поред путева, на насипима. Често је на песковито-глиновитим земљиштима.

Sinapis arvensis – Горушица

• Горушица је једногодишња биљка висока 30 до 80 cm. Корен је танак и вретенастог облика. Стабло је усправно, разгранато, са крутим длачицама (маљама), а ређе голо. Длачице су окренуте на доле. Листови су храпави и такође са крутим маљама, доњи су назубљени. Горушица је коров који цвета у јуну и јулу. Цветови су жути, скупљени на врху стабла и грана у гроздасте цвасти. Плод је љуска сабљастог облика, дуга од 2 до 4,5 cm, обично маљава, са до 12 семенки. Једна биљка производи до 20000 семенки, које су клијаве до 10 година.

•

Биљка се размножава семеном. Ниче од пролећа до касне јесени. Семе се лако осипа из зреле љуске, биљка преко зиме измрзне.

Свеже семе је слабо клијаво. Код зрелих семена изражена је периодичност клијања.

Може да клија на ниским температурама, већ изнад 2ºC. Хлађењем се повећава клијавост семена. Биљци одговара топла клима, расте

на свим земљиштима а највише на богатим и хумозним, више јој одговарају кречна него кисела земљишта. Чест је коров и некада се

јавља у великом броју, расте и на рудералним стаништима. Биљка је отровна

за стоку, а семе је отровно за птице. Домаћин је и преносник неких болести и нематода.

Амброзија - Ambrosia artemisiifolia

Амброзија је род инвазивних корова, једна од најпознатијих алергених биљака на свету. Амброзија је једногодишња биљка висине од 20 cm до 2 m. Корен је вретенаст, стабло је усправно, разгранато, са листовима јајоликог облика, посутим длачицама, јако изрезаним са уским режњевима. Пресек стабла је четвртаст или округао. Цветови су скупљени у дуге гроздасте цвасти на врху стабла и грана, жућкасте боје. Ниче од средине априла, а цвета у касно лето и јесен, од средине јула до првих јесењих мразева.Полен амброзије изазива алергију код 10% људи. Од свих поленских алергија полен амброзије је узрочник у 50 до 60% случајева. Једна биљка амброзије производи 1-8 милијарди поленових зрна.Амброзија први пут је примећена у Србији у Сремским Карловцима 1953. године.

Capsella bursa-pastoris (Obični tarčužak)• Familija: Brassicaceae• Ostali narodni nazivi: rusomača,hoću-neću

Dvogodišnja, ređe jednogodišnja biljka, sa vretenastim korenom, visoka 6-60cm. Stablo većinom pojedinačno, uspravno, jednostavno ili razgranato, fino izbrazdano, golo ili u donjem delu sa proređenim dlakama. Prizemni listovi u rozeti, usko lancetasti, postepeno, suženi u dršku, različitog oblika, celog oboda, nazubljeni ili usečeni. Listovi na stablu celi ili nazubljeni, ređe režnjeviti. U gornjem delu stabla listovi su usko lancetasti ili linearni, celog oboda.

•

Solanum nigrum L. (Pomoćnica obična)Familija: SolanceaeOstali narodni nazivi: kokošje grožđeJednogodišnja je biljka. Stablo joj je visoko 10-15cm (retko do 70cm), razgranato tamnozelene boje, najčešće pokriveno razbacanim kratkim, poleglim ili uspravnim dlakama. Listovi su jajasti do rombičasti na drškama goli ili dlakavi. Cvetovi su u štitolikoj cvasti. Cvetne drške su povijene,gole ili dlakave. Čašica je obrasla proređenim dlakama, kasnije se zadržava na plodu. Krunica je oko dva puta duža od čašice, obično je bele boje, spolja obrasla dlakama. Plod je bobica loptastog oblika, crna, sjajna, ređe zelena ili žućkasta. Seme je bubrežasto, spljošteno, neravne površine, sa sitnim jamićima. Cveta od juna do septembra.Široko je rasprostranjena.

Taraxacum officinale Web. (Maslačak obični)Familija: Asteraceae

Ostali narodni nazivi: žučenika, salatušaVišegodišnja je biljka bez izraženog stabla, visoka do 40cm. Koren je vretenast, debeo, žute boje i prodire duboko. Rezanjem korena stimuliše se rast ovog korova. Cela biljka ima mlečni sok. Raspored listova je u obliku rozete i duboko su urezani.

Cvetovi su žuti, složeni u glavičastu cvast, široku do 4cm. Cvetna drška je šuplja i visoka 20-30cm. Maslačak cveta tokom gotovo cele godine. Oprašuju ga insekti.

Plod je svetlosmeđ. Jedna biljka daje godišnje do 7000 semenki, koje su klijave do 2,5 godine. Semenke imaju uređaj za letenje, pa ih vetar prenosi na daljine. Klijaju sa dubine od 0,2 cm. Semenke su veličine 3-4,5 x 0,8-1,1 x 0,5 mm. 1000 semenki teži oko 0,7grama. Biljka počinje da raste u rano proleće. Vegetira i zimi. Sveže seme je vrlo klijavo i dugo zadržava klijavost. Biljka se ređe razmnožava vegetativno, delovima korena, kada ga oruđa iseku i raznesu po njivi.

Ciklus proizvodnje povrća traje relativno kratko, pa to sužava mogućnosti primjene pojedinih herbicida obzirom na karence. Jednako tako kod upotrebe pojedinih preparata potrebno je voditi računa o tome koja se kultura namerava saditi u sledećem proizvodnom ciklusu, obzirom da neke vrste povrća mogu biti osetljive na pojedine herbicide, odnosno njihove ostatke u tlu. Zbog toga je potrebno pažljivo čitati upute priložene uz herbicide i poštivati preporučene plodorede.Mogućnosti primjene herbicida:PRE SETVE, ODNOSNO SADNJEObično se radi o herbicidima koji su lako isparljivi ili osjetljivi na svetlo, pa je takve herbicide potrebno unijeti u tlo (tanjiračom ili frezom). Unošenje herbicida potrebno je obaviti odmah nakon tretiranja (prskanja).NAKON SETVE, A PRE NICANJAOvdje razlikujemo više vrsta herbicida po njihovom delovanju:Kontaktni herbicidi koji deluju na korove pre nicanja kulture.Herbicidi s kontaktno-rezidualnim delovanjem, deluju na već iznikle korove, ali i na korove koji će tek nicati.Posljednja je skupina herbicida s rezidualnim djelovanjem koji djeluju na korove koji tek trebaju niknuti. Kod ove skupine herbicida delovanje je potpuno ako ih padavine nakon tretiranja unesu u tlo, pa u sušnim godinama i na površinama bez navodnjavanja ne daju željene rezultate.

NAKON NICANJA

U ovoj grupi razlikujemo kontaktne i kontaktno-rezidualne herbicide. Herbicidi se primjenjuju na korove koji su već nikli, pa su rezultati lakše merljivi. Rezultat tretiranja u ovom slučaju ne zavisi od padavina. Kiša u kratkom razdoblju nakon tretiranja može čak znatno smanjiti delovanje kontaktnih herbicida. Kod primene ovih herbicida potrebno je posebno paziti na stadijum razvoja biljke, kao i na stadijum razvoja (veličinu) korova. Često se sa tretiranjem zna zakasniti, pa ako korovi prerastu preporučenu fazu razvoja preparat ne daje željene rezultate. Kasnija ili ranija primena od one preporučene može se nepovoljno odraziti i na povrtnu kulturu.

glifosat• (glifosat) - sistemični, neselektivni herbicid za

suzbijanje svih vrsta jednogodišnjih korova, te višegodišnjih korova s dubokim korjenom-rizomima-gomoljima. Koriste se prije pripreme tla za sadnju povrtnih kultura, na neobrađenim površinama koje se privode kulturi i nakon berbe povrća kako bi se smanjila zakorovljenost u slijedećoj sezoni, odnosno ciklusu.

• PRIMJENA: prije pripreme tla za sadnju, kao i nakon berbe svih povrtnih kultura.

•

LINARAktivna materija: Linuron 500 g/l Formulacija: SC - koncentrat za suspenzijuSelektivni herbicid, sa primenom posle setve a pre nicanja(pre-em) , koji se koristi za suzbijanjejednogodišnjih širokolisnih korovskih vrsta u usevu kukuruza, suncokreta , mrkve.Delovanje: Linuron deluje kao inhibitor fotosinteze, Obrazuje herbicidni film kojisprečava klijanje i nicanje korova. Usvaja se preko korena.

PRIMENA:Usev/Zasad Količina primene (l/ha) Vreme primeneSilažni i merkantilni kukuruz 2,5 Po setvi, a pre nicanja (PRE-EM) ili do pojave trećeg lista kukuruza(POST-EM)*Suncokret 2-2,5 Po setvi, a pre nicanja (PRE-EM)*Mrkva 1,5-2 Po setvi, a pre nicanja (PRE-EM) ili po nicanju mrkve,primenom niže doze,ako se mrkva ne koristi kao mlado povrćeSpektar delovanja:• Jednogodišnje širokolisne korovske vrste: , štir obični (Amaranthus retroflexus), teofrastova lipica (Abutilon theophrasti), loboda obična (Atriplex patula) , pepeljuga obična (Chenopodium album), gorušica (Sinapis arvensis), tarčužak (Capsella bursa-pastoris), mrtva kopriva (Lamium purpureum), kamilica obična (Matricaria chamomila),, palamida njivska (Cirsium arvense) do faze šest listova.Preporuke i napomene: Preparat Linar je u pojedinim zemljama registrovan i za primenu u različitimpovrtarskim vrstama (celer, paštrnak, peršun, mirođija, grašak, krompir, pasulj, špargla, beli luk i crni luk iz arpadžika). Ne sme se gajiti na slabo humoznim i peskovitim zemljištima sa manje od 1,5% humusa kao ni na zemljištima sa preko 6% humusa.Karenca: 70 dana za mrkvu,za ostalo OVPPlodored: 4 meseca od tretmana ne sme se gajiti nijedan usev

Izbor herbicida u usevu povrća u nas je veoma mali. Nedovoljno je zvanično registrovanih preparata, a neki koji su se koristili u prošlosti više nisu u prometu.Osetljivost povrtarskih biljaka na delovanje herbicida, pa i na njihove ostatke od prethodnog useva, gajenje više povrtarskih biljaka na istoj površini u toku godine, kratak vegetacioni period, upotrebu povrća u svežem stanju ili nakon kratke obrade su faktori koji utiču na mogućnost primene herbicida u usevimu povrtarskih biljaka.A intenzivno navodnjavanje i đubrenje povrća, podstiče i razvoj korova.

PAPRIKA I PARADAJZZa suzbijanje korova u paprici i paradajzu preporučujemo:

ŽUPILAN, TREFGAL, TRIFLUR (pre setve, odnosno sadnje,uz obaveznu inkorporacijuna dubinu 5-8 cm zbog isparljivosti i fotolabilnosti, u količini 1,5-2,5 l/ha),

ALAHLOR (nakon setve, a pre nicanja, u količini 1,5-2,5 l/ha).

STOMP, ZANAT, AGROSTOMP (tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja, u količini 5 l/ha),

DEVRINOL (pre sadnje paradajza i paprike, uz obaveznu inkorporaciju, u dozi 2,5-4 kg/ha),

GAMIT 4-EC (u paprici iz rasada, pre rasadjivanja uz obaveznu inkorporaciju nadubinu 5-8 cm, i direktne setve, posle nicanja paprike kada je u fazi od 2-4 lista, u količini 0,75 l/ha.

TAROT (kada je paradajz visine 5-20 cm, u količini 50 gr/ha, uz dodatak okvašivačaTREND 0,1 %),

DANCOR, SENKOR tretiranjem 8-10 dana nakon rasadjivanja paradajza, u količini0,5-0,75 kg/ha i dr.

• CRNI LUK: Za suzbijanje korova u crnom luku mogu se primeniti neki od sledećihpreparata:

ŽUPILAN, TREFGAL, TRIFLUR pre sadnje, uz inkorporaciju, u količini 1-2,5 l/ha),

GOAL,SAVAGOL (u luku iz semena, arpadžika i presadnica, posle sadnje, a pre nicanja, ilinakon nicanja, kada luk ima 3-4 lista, u količini 1-1,5 l/ha),

STOMP, ZANAT, AGROSTOMP (luk iz semena i arpadžika, posle setve, odnosno sadnje, a pre nicanja, u količini 5 l/ha),

ALAHLOR (posle setve, a pre nicanja, u količini 3-3,5 l/ha),

LENTAGRAN (nakon nicanja useva, u količini 2 kg/ha),

FUSILADE FORTE (u luku za proizvodnju glavica, nakon nicanja useva, u količini 0,8-1,3 l/ha),

AFALON LIQUIDE, AFALON TEČNI, LIRON, LINURON (nakon setve, a pre nicanja,u količini 2,5-3 l/ha),

GLOBUS (za uskolisne korove, kada je korov visine 10.20 cm, u količini 2-3 l/ha),

LONTREL 100 (za luk iz semena i arpadžika, kada su korovi u fazi 2-6 listova, u količini 1,2-1,5 l/ha)

STARANE -250 ( posle nicanja useva, u fazi 3-6 stalnih listova,a korovi u fazi 2-5 listova, u količini 0,8-1,2 l/ha) i dr.

KUPUS, KARFIOl, KELJ• Za suzbijanje korova u kupusnjačama mogu se primeniti

sledeći herbicidi:DEVRINOL (pre sadnje uz obaveznu inkorporaciju, u količini 2-4 kg/ha),

• GOAL ( tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja, u količini 2-3 l/ha),

• ŽUPILAN, TRIFLUR, TREFGAL (pre sadnje, uz obaveznuinkorporaciju, u dozi 1-2,5 l/ha),

• FUSILADE FORTE (kada su korovi u fazi intenzivnogporasta, u količini 0,8-1,3 l/ha),

• STOMP, ZANAT, AGROSTOMP (tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja, u količini 5 l/ha)

PASULJ• Za suzbijanje korova u pasulju mogu se primeniti neki od sledećih herbicida:

ŽUPILAN, TRIFLUR,TREFGAL (pre setve, uz obaveznu inkorporaciju, u dozi 1,5-2 l/ha),

• AFALON LIQUIDE, LIRON TEČNI, LINURON (posle setve, a pre nicanja, u količini 2,5-3 l/ha),

• STOMP, ZANAT, AGROSTOMP (tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja, u količini 5 l/ha),

• ALAHLOR (posle setve, a pre nicanja, u količini 4-6 l/ha),

• DUAL GOLD (posle setve, a pre nicanja, u dozi 1-1,4 l/ha),

• LIRON KOMBI, AFALON KOMBI, GALOLIN KOMBI (posle setve, a pre nicanja, u količini 4-5 l/ha),

• FUSILADE FORTE (za suzbijanje uskolisnih korova, nakon nicanja useva i korova, u količini 0,8-1,3 l/ha),

• GALBENON, BASAGRAN, DELTAZON, BENTAMARK (od formiranja druge troliske do faze cvetanja,u dozi 1,5-2,5 l/ha),

• PULSAR 40 ( posle nicanja useva i korova u količini 1,0-1,2 l/ha),PIVOT M (pre setve uz plitku inkorporaciju ili posle setve a pre nicanja useva, u količini 0,8-1,0 l/ha)RITAM (pre setve uz plitku inkorporaciju, ili nakon setve a pre nicanja useva, u količini 0,8-1 l/ha),FOCUS ULTRA (za suzbijanje usklolisnih korova, kada su korovi u fazi razvoja 3-5 listova, ukoličini, 1,5-2,0 l/ha) i dr.

•

MRKVA, PERŠUN, PAŠTRNAK, CELER• Za suzbijanje korovskih biljaka u mrkvi se preporučuje:

ŽUPILAN, TREFGAL, TRIFLUR (pre setve uz obaveznuinkorporaciju, u količini 1,5-2 l/ha),

• AFALON LIQUIDE, AFALON TEČNI (posle setve, a pre nicanja, ili kada mrkva razvije 3-4 lista, udozi 1,5-2 l/ha),

• FUSILADE FORTE (nakon nicanja useva i korova, u količini0,8-1,3 l/ha) .

•

„Dual Gold 960 EC” je selektivni herbicid za suzbijanjejednogodišnjih travnih i nekih širokolisnih korova razvijen najpreza primenu u ratarskim okopavinama, pre svega u kukuruzu, soji, suncokretu i šećernoj repi, ali je primenom u mnogimpovrtarskim usevima ispoljio osobine koje ga svrstavaju u malobrojne herbicide koji se mogu primeniti u ovoj, za herbicide, vrlo osetljivoj grupi gajenih biljaka. u povrtarskim usevima; paradajzu, paprici,, kupusnjačama, grašku, pasulju, boraniji, lukui korenastom povrću.„Dual Gold 960 EC” se primenjuje posle setve, a pre nicanja(PRE-EM). Na korove deluje kao inhibitor rasta, naročito kaoinhibitor izduživanja hipokotila, pa mora biti primenjen pre nicanja travnih korova ili najkasnije do formiranja dva prava listaovih korova. Na već iznikle i „formirane“ korove nema delovanja.

na, a u krompiru i sa herbicidima na bazi metribuzina (Sencor islični).

Osetljivi korovi na „Dual Gold 960 EC” pripadaju travnim korovima, a to su muharike, korovsko proso, divlji sirak iz semena, koštan, livadarka, svračica, stršac, ali i neki širokolisni korovi su umereno do vrlo osetljivi, kao što su štir, pepeljuga, mišjakinja, pomoćnica crna, obični tušt, obični dvornik., mrtva kopriva, običma konica, tarčužak, obična gorčika.Kao i za druge herbicide koji se primenjuju u ovom periodu, potrebna je izvesna količina padavina za dospevanje, odnosno deponovanje herbicida u zonu klijanja semena korova. U uslovima deficita padavina i zemljišne vlage, preporučuje se zalivanje zemljišta finim orošavanjem nakon setve i primene ovog herbicida. Ako se očekuje duži period suvog vremena nakon setve ili ne postoji mogućnost zalivanja, „Dual Gold 960 EC” se može primeniti i pre setve uz plitku inkorparaciju.Preparat se primenjue u količini 1- 1,5 l/ha u zavisnosti od tipa zemljišta, vrste useva i brojnosti korova. U cilju proširenja spektra delovanja na širokolisne korove u nekim usevima se može kombinovati sa preparatima na bazi prometri

Korovi u krompiru mogu se suzbiti posle sadnje, a pre nicanja krompira, ili posle nicanja krompira. Za suzbijanje korova posle sadnje a pre nicanja koriste se preparati Deltacet plus, Tribute 70 DF, Puma 50 SC. Nakon nicanja krompira mogu se koristiti Tribute 70 DF, Deltazon 48 SL i Fusilade Forte.Deltacet plus je zemljišni herbicid koji se koristi za suzbijanje jednogodišnjih travnih i nekih širokolisnih korova. Primenjuje se u dozi 2,0 – 2.5 l / ha. Za suzbijanje širokolisnih korova može se kombinovati sa preparatom Puma 50 SC i to Deltacet plus 2.0 l/ ha + Puma 50 SC 1.5 – 2.0 l / ha.Tribute 70 DF se koristi za suzbijanje jednogodišnjih širokolisnih korova. Može se primeniti posle sadnje, a pre nicanja krompira, a može i posle nicanja krompira kada krompir dostigne visinu 5 – 10 cm. Kod primene pre nicanja krompira doza primene je 1.0 kg/ha, posle nicanja krompira upotrebljava se od 0.5 – 0.75 kg/ha, izuzev belih sorti krompira koje mogu biti osetljive na ovaj herbicid kao što je sorta Jaerla.Deltazon 48 SL- 3.0 l /ha nakon zagrtanja krompira kada je ovaj u porastu 10 – 15 cm. a širokolisni korovi u fazi 2 – 4 lista. Zbog slabe translokacije preparata mora biti dobra pokrivenost istretirane površine. Deltazon 48 SL je visoko efikasan za suzbijanje palamide kada se ona nalazi u fazi rozete.Ukoliko su u usevu zastupljeni uskolisni korovi, kao što su divlji sirak, pirevina ili muhari tada treba primeniti preparat Fusilade Forte. Primenjuje se u dozi 0.8 – 1.3 l/ha posle nicanja useva kada korovi imaju 3 – 5 lista.