8/8/2019 KORUPCIJA I NAINI NJENOG SUZBIJANJA

1/4

KORUPCIJA I NAINI NJENOG SUZBIJANJA

dipl.pravnik Aleksandar Milosevic | 15.08.2010 - 07:46

Vrlo je teko ovu temu potpuno obraditi i izneti sve pojavne oblike korupcije, a posebno nabrojati sve

postojee naine njenog suzbijanja, a jo manje mogue naine.

Najlaki i najsigurniji nain da se ova negativna drutvena pojava obradi jeste iznoenjem sadraja

pravne regulative koja je i na meunarodnom planu, ali i na nacionalnom vrlo izraena.

Naime, brojni su meunardni i nacionalni propisi koji ukazuju na problem korupcije u savremenom

drutvu i nude razliita reenja za njenu prevenciju i suzbijanje.

Meutim, da bi se istraila neka pojava treba prethodno utvrditi njenu definiciju, kako bi se,

sprovedenim istraivanjem, mogao da sagleda njen odnos i uzrona povezanost sa istim ili slinim

pojavama, odnosno kako bi se dolo do novih saznanja i sistematizacije pojava i injenica i utvrivanja

njihovih meusobnih veza.

Ne postoji jedinstvena definicija korupcije koja bi bila prihvaena od strane najeminentnijih linosti koji

se bave ovim problemom. Problem nepostojanja jedinstvene definicije korupcije ima negativan uticaj sa

kriminolokog i kriminalistikog aspekta, koji posebno dolazi do izraaja prilikom utvrivanja uzroka

korupcije i primene metoda u njenom suprostavljanju.

Imamo brojna nastojanja da se pojam korupcije odredi u nacionalnim krivinim zakonodavstvima,

delatnou meunarodnih organizacija i tela i njenim definisanjem u naunim i strunim radovima.

U tom smislu treba pomenuti Odluku o utvrivanju Nacionalne strategije za borbu protiv

korupcijekoju je Narodna skuptina Republike Srbije donela 8.decembra 2005.godine. U ovoj Odluci

korupcija se definie kao odnos koji se zasniva zloupotrebom ovlaenja u javnom i privatnom

sektoru u cilju sticanja line koristi ili koristi za drugoga.

Ovakvu odluku Narodna skupina donela je zbog svesti da je korupcija opasnost po privredni razvoj i

drutveni moral.

Pored definicije, iz navedene Odluke potrebno je citirati vienje da korupcija razara supstancu svake

drave, te da je njeno suzbijanje do granice prihvatljivosti prema standardima sveta u kome ivimo, uslov

bez koga se drava ne moe legitimisati kao drava vladavine prava. Takoe, u navedenoj Odluci-

Nacionalnoj strategiji se konstatuje da borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces

primene osmiljeno definisanih mera za spreavanje i suzbijanje korupcije.

8/8/2019 KORUPCIJA I NAINI NJENOG SUZBIJANJA

2/4

Pored navedenog, u Odluci se priznaje da borba protiv korupcije nije dala dovoljne rezultate iako su

doneti neki vani antikorupcijski zakoni, kao i da procesuirani broj sluajeva korupcije je u nesrazmeri sa

brojem pojava na koje je sa sumnjom javno ukazivano.

Dakle, ocena je da mere drave u razraunavanju sa korupcijom do donoenja pomenute nacionalne

strategije nisu bile dovoljne.

U navedenoj Odluci je naglaeno da se uspena borba protiv korupcije ceni u procesu pristupanja

Evropskoj uniji, kao i proceni usaglaenosti sa standardima Saveta Evrope.

Pravilno je ocenjeno da je nedovoljna samo drutvena svest da je svaki oblik korupcije tetan, kao i

da korupcija nije samo mito, te da je cilj Strategije da se uoblii i preporue mere koje e u kratkom,

srednjem i dugom roku doprineti suzbijanju korupcije.

Tano je to da se korupcija javlja tamo gde postoji mogunost i interes. Treba borbu usmereti na oba

ova inioca tako to e se mogunosti uklanjati sistemskim reformama, a interesi eliminisati merama kojima

se poveava rizik i smanjuje korist od korupcije.

U Strategiji nae drave vrlo je detaljno opisano postojanje tri kljuna elementa, dostigunuti

meunarodni standardi-ratifikovani dokumenti, budui neophodni standardi, ciljevi, postojee stanje, uzroci

korupcije, kao i posledice korupcije.

Znaajno je napomenuti da je pre navedene Strategije, jo Savezna skuptina Jugoslavije donela

Zakon o potvrivanju krivinopravne konvencije o korupciji, a Narodna skupina Republike Srbije je

2007.godine donela Zakon o potvrivanju Dodatnog protokola uz Krivinopravnu konvenciju o korupciji, u

kojoj godine je od iste skuptine donet i Zakon o potvrivanju Graanskopravne konvencije o korupciji.

Koliki je znaaj korupcije zbog problema i pretnji koju predstavlja za stabilnost i bezbednost drutva,

govori i injenica da postoji Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije.

U ovoj Konvenciji izraena je zabrinutost zbog ozbilnosti ovog problema, zbog povezanosti korupcije i

drugih oblika kriminala, posebno organizovanog kriminala i privrednog kriminala, ukljuujui pranje novca.

Kao razlog donoenja Konvencije, u istoj se navode jo mnogobrojne zabrinutosti, ubeenja,

uvianja, podseanja, konstatacije, od ega treba izdvojiti zabrinutost da korupcija ukljuuje ogromne

koliine sredstava koja mogu predstavljati znaajan deo resursa drava, ali koji preti politikoj stabilnosti i

odrivom razvoju tih drava; ubeenje da korupcija nije vie lokalna stvar ve transnacionalna pojava koja

pogaa sva drutva i privrede, to ini meunarodnu saradnju na njenom spreavanju i suzbijanju

neophodno i da je potreban sveobuhvatni i multidisciplinarni pristup za efikasno spreavanje i borbu protiv

korupcije.

Pored brojnih razloga donoenja navedene Konvencije, ista sadri izjavu o ciljevima, delokrug

primene, preventivne mere, politiku i praksu spreavanja korupcije, telo i tela za spreavanje korupcije,

kodekse ponaanja javnih funkcionera, javne nabavke i upravljanje javnim finansijama, podnoenje javnih

izvetaja, kao i mere koje se odnose na sudstvo i tuilatvo.

Kao ciljevi u ovoj Konvenciji predvieno je da se unapred ojaaju mere za efikasnije i uspenije

spreavanje i borbu protiv korupcije; da se unapredi, olaka i podri meunardna saradnja i tehnika pomo

8/8/2019 KORUPCIJA I NAINI NJENOG SUZBIJANJA

3/4

u spreavanju i borbi protiv korupcije, ukljuujui povraaj sredstava i da se unapredi integritet, odgovornost

i pravilno upravljanje javnim poslovima i javnom imovinom.

Korupcija svakako predstavlja negativnu drutvenu pojavu koja je u suprotnosi sa pozitivnim

zakonskim propisima, ali i sa moralnim normama i to bez obzira na drutveno ureenje, zahteve drutvenihgrupa i slojeva, odnosno prisutne drutvene ideologije.

Korupcija ugroava ekonomsku, politiku i drutvenu osnovu svake drave i omoguava ekonomsku

mo njenim akterima. Kao negativna drutvena pojava ispoljava se u mnogim oblicima koji se mogu

podvesti pod konkretna korupcijska krivina dela, pri emu se ne sme zapostaviti injenica da svi oblici

korupcije ne moraju da sadre i krivino delo, to znai da ona prelazi granice krivino pravne regulative.

Pomenute Konvencije, Odluka o utvrivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao i

brojne odredbe sadrane u drugim pravnim aktima kojima se konkretizuje borba protiv korupcije upravo

sadre sveobuhvatnu ocenu ovog problema kao i preporuku najboljih naina u njenom suzbijanju. Mautim,

ni jedan od pomenutih dokumenata ne iznosi zabludu da se korupcija moe potpuno iskoreniti, bar za sada,

ve da se ona mora svesti na prihvatljivi nivo.

U Srbiji, korupcija je jedan od kljunih problema, to smatra veina graana. Prema istravanju

Medija Galupa, ak 89 procenata graana Srbije smatra da je korupcija uobiajena u naoj zemlji, a gotovo

polovina ne veruje da e sledee godine nivo podmiivanja biti nii. Meutim, ne postoji drutvo imuno na

ovu boljku. Koliko god da su institucije drutvenog sistema zdrave, korupcija s vremena na vreme pomalja

glavu jer institucije u ivot stavlja ovek, koji je bie koje pod stalnim moralnim iskuenjem.

Nesporono je, da je problem naeg drutva nedovoljno razvijena ekonomija. S druge strane,

materijalno prosperitetna drutva u velikoj meri utiu na raanje zadovoljnog graanina, pojedinca koji se,

usled pozitivnog tretmana, osea vredno i prihvaeno u zajednici u kojoj ivi i koji eli jednakom merom toj

zajednici da uzvrati.

Ono to je velika nepravda, sredstva koje korupcija uzima mogla bi biti upotrebljena u poboljanje

materijalnog poloaja najugroenijih kategorija drutva, ili kao pomo privredi.

U najveem broju zemalja krivino-pravni oblici korupcije ispoljavaju se kroz krivina dela primanje i

davanje mita, raznih vidova zloupotreba i finansijskih prevara, nezakonitog posredovanja-trgovina uticajem i

falsifikata. Meutim, najkarakteristinija krivina dela korupcije su primanje i davanje mita, koje se tretira kao

aktivno i pasivno, odnosno uslovljeno podmiivanje. Poto je korupcija prilagodljiva drutvena pojava,

potrebno je da se stalno istrauje, te stim u vezi i vre izmene i dopune u zakonskim definicijama konkretnih

krivinih dela.

U gore navedenoj Konvenciji, Nacionalnoj strategiji i Zakonima o potvrivanju nabrojani su svi razlozi

koji raaju ogromnu potrebu da se svako pa i nae drutvo ozbiljno i multidisciplinarno bavi ovim problem,

ali su izneti i neki za sada naizgled efikasni naini prevencije i njenog suzbijanja.

Kao naini borbe protiv korupcije (politike i prakse spreavanja korupcije) u pomenutoj Konvenciji

navedeno je: da je svaka drava ugovornica, u skladu sa osnovnim naelima svog pravnog sistema, duna

da razvija i primenjuje ili odrava delotvornu, koordiniranu politiku spreavanja korupcije kojom se

unapreuje uee drutva i odravanju naela vladavine prava, dobrog upravljanja javnim poslovima i

8/8/2019 KORUPCIJA I NAINI NJENOG SUZBIJANJA

4/4

javnom imovinom, integritet, transparentnost i odgovornost; da ustanovi i unapredi efikasnu praksu

usmerenu na spreavanje korupcije; da redovno vri procenu odgovarajue pravne regulative i upravnih

mera u cilju utvrivanja njihove adekvatnosti za spreavanje i borbu protiv korupcije; da prema potrebi i u

skladu sa osnovnim neelima svog pravnog sitema, sarauje meusobno i sa odgovarajuim

meunarodnim i regionalnim organizacijama na unapreenju i razvijanju mera koja moe obuhvatiti uee

u meunarodnim programima i projektima usmerenim na spreavanje korupcije.

U gore navedenim Zakonim o potvrivanju Konvencija i dodatnih protokala propisane su mere koje

treba preduzeti na nacionalnom nivou. Kao neke od mera propisano je: da e svaka potpisnica usvojiti takve

zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da bi se ustanovile kao krivino delo, prema njenom

domaem zakonodavstvu, kada je uinjeno namerno, obeanje, nuenje ili davanje, od strene bilo kog lica,

direktno ili indirektno, nezasluene koristi bilo kom njenom dravnom slubeniku, za njega ili neko drugo

lice, kako bi izvilo ili se uzdralo od vrenja svojih funkcija. Takoe, pored aktivnog podmiivanja dravnih

slubenika, u ovim Zakonima propisano je da e svaka potpisnica usvojiti i takve zakonodavne i druge mere

koje mogu biti neophodne da bi se ustanovile kao krivino delo, prema njenom domaem zakonodavstvu i

pasivno podmiivanje dravnih slubenika, podmiivanje lanova domaih javnih skuptina, stranih dravnih

slubenika, lanova stranih javnih skuptina, aktivno podmiivanje u privatnom sektoru, pasivno

podmiivanje u privatnom sektoru, podmiivanje slubenika meunarodnih organizacija, podmiivanje

lanova meunarodnih parlamentarnih skuptina, sudija i slubenika meunarodnih sudova, trgovina-

uticajem, pranje novca koji je dobit od krivinih dela korupcije, krivina dela u raunovodstvu i naglaeno je

potreba odgovornosti i pravnog lica.

Meutim, po miljenju nekih autora kod korupcije treba koristiti i metodu prognoze razvoja

pojedninih njenih oblika. Prognoza e omoguiti viziju razvoja postojeih i pojavu novih oblika korupcije, te

sa ovom prognozom treba dovesti u vezu i kriminalistiku prognozu koja doprinosi usavravanju postojeih i

izgradnju novih naunih i praktinih metoda za efikasnije suprostavljanje oekivanim oblicima korupcije.

Moe se izvesti zakljuak da je neophodno da se oblast korupcije regulie pravnim normama, to je

kod nas delimino i uinjeno, ali se snaga te borbe ne moe zasnivati samo na postojanju normi, ve narazraenom mehanizmu koji garantuje da e pravna norma nai svoju primenu, bez obzira na to ko se pod

njen udar nae.

LITERATURA:

Dr Mio Bokovi:Aktuelni problemi suzbijanja korupcije, Beograd, 2000.

Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije;

Odluku o utvrivanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.