kosta pecanac

7/14/2019 Kosta Pecanac

http://slidepdf.com/reader/full/kosta-pecanac 1/305

СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ, ЧЕГАР, ЋЕЛЕ-КУЛА, 1809

Обрадили:Драгутин Р. ПавловићНачелник Просветног одељења Моравске бановине

Александар О. ЖиванићНаставник Помоћне школе

Ниш, 1938Издање књижаре Александар Шишковић-ПфафШтампарија„Св. Цар Константин“ – Ниш, Масариков кеј 7, Телефон 230Ниш у историји

Мало је градова у нашој Држави који су имали тако знамените историске улоге

као што их је имао Ниш.Положен на раскрсници најважнијих путева усред Балканског Полуострва, Ниш

је вазда био капија Европе за Блиски Исток и капија Блиског Истока за Европу.

Око његових прастарих зидина одигравала се не само наша него, слободно семоже рећи, и историја свих других балканских народа.

Млада, бујна, средњовековна српска држава са славном династијом Немањића,такође је била управила своју снагу ка Нишу са циљем да га освоји и да одавдесеби отвори пут за ширење у свим другим правцима Балканског Полуострва, а

нарочито на исток.У славном походу 1183 велики жупан Стеван Немања заузме овај град. Од тогтренутка за Ниш ће бити везани многи судбоносни догађаји у животу нашеганарода. Тако на пример Стеван Немања у Нишу прогласи двоглавог белог орлаза грб династије Немањића.

Тако и сама Косовска битка има свој почетак најпре под зидинама древногаНиша. Турци га заузеше 1386 после дуге и крваве опсаде у којој свети МученикЛазар би немоћан за одбрану.

Али разједињена и ослабљена Лазарева Србија. тиме доби непријатеља изасвојих леђа. Велика турска армија која пође на Косово, имала је у Нишу својуглавну базу.

Српски народ у ропству

Косовска трагедија, која је болно одјекнула. свом Европом, донесе ропствонашем народу, ропство које ће за Ниш трајати пуних 5 векова.

По освојењу Турци до темеља разруше овај. град. Дуго се он од тога није могаоопоравити. Његова судбина постаде само тужни детаљ историје нашега

робовања. Он постаде турски војнички центар; привреда се обновила тек послемного година. Турци доведоше у Ниш мноштво муслимана — Турака и Арнаута



— и дадоше му скоро потпун турски изглед. Домородно српско становништвоТурци нису трпели, они су га прогањали, пљачкали, стављали на разне муке.

Богата нишка околина пређе у руке турских бегова. Српски сељаци изгубишесвоју земљу и постадоше беговске чифчије. Њихови су животи били потпуно

необезбеђени. Православна вера, православне светиње, цркве и манастири,(већином из Немањићког доба) заједно са свештенством беху изложенискрнављењу и пљачкању.

Турска насиља су постајала све тежа од кад јаничари добише превагу уполитичком животу ев-ропског дела Турске. Нишу су нарочито нашкодили

јаничари протерани из Београдског пашалука за време везира Мустафа-паше, зв.Српска Мајка. Они се окупише око видинског наше, јаничара и одметникаПасван Оглуа.

Али и поред свих вишевековних патњи Ниш и његова околина никада нису

изгубили свој свестан и борбени српски карактер. У јеку робовања под ТурцимаНишлије су израдиле фреску легендарног косовског јунака Милоша Обилића уманастиру св. Тројице у с. Габровцу (6 км ј.-и. од Ниша).

Први српски устанак 1804

Силна харања и непрекидни зулуми јаничара изаззали су Први српски иародниустанак 1804 у Шумадији. Устаницима се придруже и многи нишки виђениљуди као Никола Нишлија, Цветко Денић, и Неша Попов из села Бербатова,Марко Абдула из села Горњег Матејевца (који је постао Карађорђев барјактар),а са њима и многи други.

Код Ниша, међутим, није могло доћи до народног устанка због веома повољнихсаобраћајних услова за концентрацију турских војних снага из Софије, Видина иСкопља. Али ни Карађорђе није могао помишљати на ослобођење Ниша све докније постигао бриљантне успехе код Иванковца. 1805 и код Делиграда 1807.

Зато је тек с пролећа 1807 дошло до првог сукоба устаника и регуларне турскевојске пред Нишем. Одреди устаника продреше до села Каменице и Матејевца,и гонећи лесковачког Шашид-пашу они спале и сам Лесковац. После тогахтедоше да опседну Ниш и да му сасвим пресеку саобраћајне везе. Илија

Стреља, родом из села Градишта код Власотинаца, био је такође са уста-гницима. Он заузме пут Лесковац — Ниш; Цветко Поповић дође у селоКаменицу и Матејевце те ту начини шанчеве ради спречавања везе Ниш— Пирот. Марта исте године Срби победе 2000 Турака и отму им 2 топа. Затим

један део устаника са, народом из ових крајева, предвођен Илијом Стрељом,Петром Џадом и Момиром, лесковачким кнезом, допре до села Сићева и тамоподигне шанац крај пута Пирот — Ниш. Али Карафејзе, румелиски харамбаша,из Софије пође у помоћ нишким Турцима, и нападне Србе 8 априла 1807 кодСићева, а нишки паша удари од Ниша с леђа, те Србе потуку. Срби изгубе 200људи и 4 топа. Од погинулих било је 17 Нишлија.

После тога настаде затишје до септембра 1807. За то време Срби преговарају сТурцима ради закључења мира. Командант Ниша Хуршид-паша одбије захтев



Срба да Русија тај мир гарантује. Турци, да би Србе одвратили од савеза саРусима,. отпочну нападати с јесени 1807 и од Ниша и од Босне. Затим сепреговори обнове. У томе је посредовала Цариградска патријаршија прекоћустендилског митрополита код београдског митрополита Леонтија и кодКарађорђа. Али Срби и сада! затраже гаранцију Русије. Турци то одбију и због

тога при крају 1807 почеше се на граници опажати: турски војни покрети,нарочито према Нишу и Дунаву. Међутим су то били само турски маневри са:циљем да се Срби нагоне на непосредан споразум са Турцима и да напусте везеса Русијом.

Турци међутим тај свој циљ нису могли да постигну. Српски народ је одувекволео своју словенску браћу Русе, а на турска војна маневрисања: одговориизбором Карађорђа Петровића за свога наследног Врховног Вођу. ТадаКорађорђе положи заклетву верности Совјету, што је уствари допринелоограничавању његова апсолутног и слободног одлучивања, и што није осталобез последица на вођење устанка.

1808 опет се обнове преговори за мир посрeдовањем видинског митрополитакод београдског Леонтија. Срби и овом приликом траже гаранцију Русије, аТурци баш то одлучно одбију.

За време затишја 1808 трговачке потребе обе стране захтеваху да се отвори редован саобраћај, Ниш—Београд. С пролећа 1808 саобраћај је васпостављен;царина за рачун Србије наплаћивана је у Параћину. Августа 1808 Карађорђе отоме начини са пашом из Ниша нарочити писмени уговор, који потпишуњихови пуномоћници. Важна је у том. уговору тачка о повлачењу војски,обнављању ма-ацина и каравансераја порушених за време рата,. и признањеТурака о наплати царине у корист Србије, према одлуци српскога Совјета.

Уопште је затишје 1808 било корисно за Србе, јер су се могли прибрати испремити на снажнији напад. Али до затишја није дошло само њиховом жељом

— и Турска и Русија су имале потребу за миром: Турска, да би могла да угуши револуцију у Цариграду; Русија, да би савладала Наполеона. Срби нановоорганизују своју војску према стеченом искуству: заведу стални кадар; опремеоружјем и муницијом 50.000 војника; подигну две барутане и тополивницу;приме знатан број официра Срба-Пречана и Руса.

Тако ојачани, Срби одлуче да 1809 пређу у офанзиван рат.

СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ

Велики и скроман народни херој, рођен у другој половини XVIII в. у с.Грабовици, сада Срез млавски, бановина Моравска. Из врло сиромашне куће, он

рано остаје без оца, са својом мајком Синђелијом, по којој га народ и прозовеСинђелићем. Данас има неколико нараштаја Синђелића; они живе у разнимместима Југославије. Више њих се одликовало храброшћу у Великом рату заОслобођење и Уједињење 1912—1918

1809 најзначајнија год. првог српског устанка



1809 је једна од најважнијих година у историји Лрвог српског народног устанка.Те су се године српски устаници са великим полетом и знатним снагамаупутили ка југу, у старе царске српске земље долином Јужне Мораве, каМаћедонији, ка Санџаку и Црној Гори, ка Босни преко хучне Дрине, и на истокна Хајдук Вељкову Крајину, да се тамо сједине са руском армијом, која је имала

оперисати на Дунаву. Између осталих ове године је био и чувени бој на Чегрукод села Каменице, веома значајан по судбину устанка.

1809 у Првом српском народном устанку претставља за Србе годину смелихпокушаја, смишљеног офанзивног ратовања. Зато је био добро дошао ратизмеђу Русије и Турске. Ослањајући се на ратну снагу те велике словенске силеу борби против Турака, Срби су 1809 поставили задатке најширих националних

размера, намерни да их остваре војном снагом, путем рата.

Српско-турски рат у пролеће 1809 био је дакле последица руско-турских односа.После њихових узалудних преговора, дошло је до непријатељског прекида: 12

марта 1809 Порта објави рат Русији, а 21 Русија Порти. Као прву помоћ Русипошаљу Србима 1000 пушака и 30.000 метака. 1 априла Карађорђе пишеглавном команданту руске војске,. кнезу Прозоровском :

„Из писма вашег ја сам дознао, да је Порта Отоманска објавила Русији рат. Туобјаву Порте ми примамо као милост Божју, јер ћемо боље моћи доказати љубавнашу и приврженост к једноверној и једнородној нам Русији."

А 30 априла Прозоровски пише Карађорђу и Совјету, да рат почиње и да ће руска брига бити ослобођење Србије једном заувек од сваке зависности одТурске.

Српски ратни план 1809

После одлуке да нападну Турке, Срби су решавали о начину извођења тихнапада. Била су два мишљења, једно Карађорђево и друго народних старешина.Један савременик прича да је Врховни Вожд овако образложавао свој ратниплан: „Да се наша војска окрене само на једну страну јер више Ниша има добардервен да се може ухватити и тамо у Црвеној Реци други Делиград поставити иТурцима прекинути пут за у Ниш: а други дервен је више Лесковца ка ВрањуБабуна који води кроз планину 10 сахата. И тамо би се могао поставити шанац

да би били од те стране сигурни." Очевидно да је Карађорђе имао у видувојнички вешто смишљен план за вођење рата. По његовој замисли Ниш јетребало да буде у средишту тог ратног похода. Он је правилно схватио да сезаузећем Сићевачког и Грделичког теснаца уствари кида веза турској посади уНишу и онемогућава брз долазак појачања из Софије и Скопља. Свакако даКарађорђе није губио из вида и главну могућност: да Руси на себе привукунајвећи део турске снаге. Али за несрећу буде примљен план народнихстарешина, који су се старали само о свом завичају. Старешине су желеле да сеодједном помогне свој потлаченој браћи и преко Дрине и на југу. Због савеза саРусима и споразума са Црногорцима, Србима је ваљало послати један део војскеи на исток да сарађује с руском и другу на југозапад да се састане са

црногорском војском. Карађорђе је примио ову одлуку већине војвода, јер се1808 заклео да ће се покоравати Совјету.



На Ниш су послате пожаревачка, ћуприска, параћинска, ражањска иалексиначка нахија, са нешто Крајишника и Левчана. Сем тога пошли су бећарииз Београда и један батаљон редовне војске: свега око 16.000 људи. Распоредкоманданата био је овакав: Карађорђе креће у правцу Црне Горе, МиленкоСтојковић одржава везу са Русима, Лука Лазаревић и Сима Марковић упућени

су на Дрину да оперишу у Босни, а на Ниш буде одређен Милоје Петровић-Трнавац.1)

Милојево концентрационо место био је Делиград, одакле је војска имала покретка Нишу. Турски гарнизон у Нишу у том тренутку био је скоро ништаван, био јетолико слаб да никада до тада за време устанка Срби не беху у повољнијојбројној надмоћности пред својим непријатељем. Према извештајима рачуналосе да турске снаге у Нишу не прелазе 3.000 људи. Због тога су Турци из Ниша

још пре 15 априла склонили у Пирот своје породице и своја покретна имања.Срби су о томе били обавештени и Хајдук-Вељко је нападао Турке на путу Ниш

—Пирот.

Почеци боја на Чегру

Српска војска крене из Делиграда 15 априла и стигне пред Ниш тек 21. Томожемо објаснити тиме, што је ово била народна војска скупљана са великихдаљина, лишена брзих превозних средстава, више него скромно, чак оскудноснабдевена храном (двапут недељно), поред осталих узрока, између којих јеособито вредно пажње рђав избор команданта.

Пред Нишем су прво изабрали положаје на којима су се сместили, затим сустарешине одржале ратни савет па су се том приликом између себе завадиле;потом су копани шанчеви и најзад је почео рат противу Турака.

Концентрација главне турске војске била је међутим великим делом изведенапрема Русима. Али кад Русима изливени Дунав онемогући продирање наБалкан, ту прилику искористи велики везир па одвоји 30.000 војника и упути ихпротиву Србије нишком и видинском паши. На Видин оде 10.000 а на Ниш подкомандом сереског Исмаил-беја 20.000. Они 28 априла стигну у Ниш. По једномизвештају из Србије, упућеном аустриским пограничним властима, у Ниш сустигле ове турске нојне старешине: Молук-паша од Приштине, Шор Ахмед-паша из Врања, Каси-паша из Лесковца и некакав одметник Карафејза, пријатељ

злогласнога Гушанца Халил-аге. Они су располагали са неких 36.000 људи. Утом извештају се даље јавља, да је једне вечери побегао неки Србин из Ниша ипријавио се војводи Милоју Петровићу, саопштавајући му да ће га Турци идућегдана са свих страна напасти. Међутим му Милоје није хтео поверовати, он мр јечак изгледао сумњив, те га је везана држао под присмотром. Али се сутраданобистинио напад. о коме је ухода био известио.

А турски командант у Нишу беше храбар и вешт војник. Да би добио у временудок му из Румелије стигну појачања, он је наређивао испаде. Турака одмахпосле доласка Срба изнад Ниша. Али те нападе Срби су успешно одбијали. До 5маја било их је три. Њима су Турци свакако мислили да плаше Србе.



Међутим Срби су почели непријатељства још док су били у Делиграду. Например Хајдук-Вељко 15 априла нападне један турски караван па се врати уДелиград, да после неколико дана нападне на тврђаву Бели Градац, и да сезатим врати главној. војсци која је већ била стигла код села Каменице.

Сем Хајдук-Вељка било је и друтих који су предузимали разне препаде јужно иисточно од Ниша. Тако нанример војвода Стреља пређе Нишаву и Заплање пауђе у Власотинце. Одмах му се придруже сва околна села и тако се скупи нових450 Срба—усташа. Војвода Стреља посла Саву Дедобарца да затвори пут уклисури на Просечници. Сава пут затвори па своју дружину са свом ници. Савапут затвори па своју дружину са свом џебаном смести у неки хан крај Мораве.Турци дођу са топовима, ударе на хан и запале барут,

хан се сруши и том приликом погине више од половине Савиних другова.Остали се разиђу. Стреља је био остао у Власотинцима па кад је чуо о пропастиСавине дружине, дође српској војсци код села Каменице. А Турци запале

Власотинце и побуњена села.

Тако се у ратном савету решавало да ли да се на Ниш удари одмах или да сепричека. Милоје Петровић, главни командант војске, предлагао је ,,да се на Нишудари одмах јер у Нишу нема довољно турске војске а шанчеви су забатаљени,док је страх оживео међу Турцима"; Петар Добрњац био је противан нападањупошто „Турци имају много топова, те ће нам досадити". Други учесник прича да

је било сасвим обратно. Али се из овога јасно види да је међу старешинамаизбила несугласица не само око положаја главнога команданта него и оконачина рада. Сем тога свађа је настала и кад еу почели подизати шанчеве.

О распореду шанчева и војске код Каменице прича нам савременик Илија Ћоса:На Чегару ко ће да гради шанац инатили су се три дана. „Први шанацначинисмо на Чегару с ове стране Нишаве, у који су Срби изгинули. У овај јебио војвода ресавски Стеван Синђелић, родом из Габровца у Ресави. С њим сеналазио Ђорђе Крагић, родом из Корица, округа алексиначког, и ЦветкоПоповић из Горњег Мате-јевца, нахије нишевачке. Други шанац био је у ГорњеМатејевци, одонуд Каменице: у овај је шанац инатили су се три дана. Другишанац био је заповедао војвода параћински Илија Барјактаревић, родом изИзвора, округа чуприског. Четврти шанац био је у Каменици у који се налазиоглавни командант целе српске силе, с нахиским четама, с

комором и џебаном. Пети шанац био је изнад Каменице, више цркве, у који сеналазио војвода млавски Пауљ, родом из Мелнице, округа пожаревачког. Шестишанац био је у Доњи Матејевци у који су се наместили Милојеви бећари.Хајдук-Вељко боравио је са својих 100 коњаника у Горњи Матејевци, да се тамонађе где буде нужно било."

Очевидно је да су Срби оклевањем пропустили драгоцени тренутак и допустилида стигну у Ниш велика турска појачања. Већ 5 маја Срба је било мање негоТурака, а услед чаркања с Турцима било им је понестало барута, због чега сеМилоје трипута обраћао Совјету да му пошаље барута и упути појачање уљудству. „Тога ради" — пише он даље — „постарајте се и договорите с

господином генералом (Родофиникином), да господину генералу фелдмаршалукнезу Прозоровском пише да, ако ће каква помоћ бити, нека похитају и што



скорије војску на нашу призову: зашто овамо оживе Турчин са свих страна каолист на гори и сваки дан у Ниш долази војска и чујемо сад овај сад онајстарешина турски с војском иде; зашто ово није шала дирнути Турчина у живац,а војске код нас мало имаде да не знам од бриге шта ћу чинити, ни како ће сеово место одржати… Данас ми дође писмо да су многи Турци изашли из Видина

и хоће сиротињу по Видинској нахији да похарају, зато сам Вељка данас послаода иде што брже на сусрет Турцима."

Турци су, као што рекосмо, више пута чинили испаде из Ниша противу Срба.Тако и 9 маја, али их Срби одбише. Тих дана јаничари Пасван-Оглуа изјавепокорност нишком паши, и упадну у Соко-Бању, па је наново освоје. НападТурака на Соко-Бању кобно је одјекнуо на положај и расположење српскихвојника код Ниша, а Добрњац и Вељко ионако незадовољни, узму тај догађај заповод да своје војнике одвоје од главне трупе код Каменице и пођу у помоћСоко-Бањи. То је било око 14 маја. Дрски напад Турака у позадину српскевојске имао је за циљ да Србима загрози с леђа, да узму Делиград, да им пресеку

саобраћајну везу између нишке војске и центра.

Напредовање Руса, када се на Каменици спремала одлучна битка, било језаустављено. Њихов план да заузму градове на десној обали Дунава, није успео.Кнез Прозоровски је лабаво водио рат. Али га је од акције задржавао најпремогућни. ратни заплет с Аустријом, а затим велики излив Дунава што јеотежавало прелаз војске. 20 маја пише кнез Прозоровски Совјету: „Док дознамправе намере Ћесарије (Аустрије) против нас, ја ћу међутим спремати мостпреко Дунава и док пређем одмах ћу вам о томе јавити. Што се тиче шиљања

руске војске пут Ниша, то сад нисам у стању учинити, али да Вам се помогненамислио сам дати вам ђенерала Исајева са приличним одељењем; али док се тооствари, треба за то неколико времена."

Руси, дакле, нису могли ништа да одвоје као помоћ бојишту код Ниша; Срби сусе на Чегру већ завадили; Карађорђе није био међу њима, на најважнијој тачци

ратишта, камо би користио својим блиставим генијем војсковође…

Чегарски бој

1 јун 1809

Одлучан напад Турака извршен је 19 маја по старом календару (1 јуна по новом)1809. Турци су свакако дознали о расположењу у српској војсци, о њиховојнеслози и о слабијем бројном стању. Збг тога намисле да положаје изнад Нишазаузму и Србе протерају. Они најпре нападну на најближи предстражарскишанац на Чегру у коме је био Стеван Синђелић. Неколико пута предузимали су

јуриш за јуришем; Синђелић их је приморавао на повлачење са знатнимгубицима. Турци двапута по-новише напад и двапута искусише исту судбину.Зато је турски главнокомандујући раздражено говорио својим војницима: „Нијели срамно видети да 70.000 Турака не могу ништа противу 2000 неверника".Тражио је да заузму шанац или ће им он свима редом одрубити главе.Спремише се и пођоше на четврти јуриш још страшнији и још крвавији од

ранијих. Турци најзад успеше да уђу у шанац испуњен мртвима, који су пали упређашња три јуриша. Али кад Срби видеше да им због близине Турака ватрено



оружје постаје некорисно, узеше ножеве, јатагане, и тојаге које су билиспремили, Шанац постаде страшна кланица. Срби се опирушто могу тврдоглавије кољући и секући Турке и млатећи их тојагама. Али Србибуду најзад сведени на једну стотину људи, те њихов храбри војвода. СтеванСинђелић, видећи велики број Турака у шанцу, да би им нанео што више

губитака, показујући потомству како се гине за Отаџбину — сиђе у магацин изапали барут те диже у ваздух себе,, своје војнике и Турке који су у шанац билиускочили…

По казивању Вука Караџића, кад су Турци ударили на ресавски шанац, војницииз других шанчева хтедоше да пођу у помоћ, али Милоје заповеди да свак чувасвој шанац.

Последице пораза на Чегру

Губици с обе стране беху веома велики. Кад је страховита експлозија

Синђелићевог шанца покaзала свима осталим српским трупама у другимшанчевима, да је свршено са Синђелићем и његовим одељењем од 3000 људи,старешине су, изузев млавског војводу Пауља, напустиле своје опкопе ишанчеве. ,,Оне, који су почели из свих осталих шанчева отступати, Турци сугонили пуна четири часа, и турска коњица, претичући бегунце, стала је испредњих и пресрећући их секла, а великим де-лом пробадала копљима оне који субежали путем; а оне ван друма, који су бежали по шумским странама гонила јетурска пешадија…" Сав профијант. сва кола с пртљагом, сву муницију Турци суоднели у Ниш; више од 300 кола и 7 великих топова, много оружја и оделазапленили су Турци.

О српским губицима имамо неколико казивања. Бата-Лака вели да их јеизгинуло 6000, а Карађорђе у писму црногорском владици Петру, пише 16септембра 1809, да их је пало до 10.000.

Када је Карађорђе дознао за пораз на Каменици и за надирање Турака низМораву, напусти опсаду Новог Пазара па похита с војском на Мораву,поручујући Сими Марковићу да врати војскуиз Босне и Миленку Стојковићу даиз Крајине дође на Делиград. Турци пођу из Ниша у два правца: већи део војскеповеде Хуршид-паша на Делиград, а с другим делом пође Гушанац Алија наСоко-Бању. Њу је јуначки бранио Хајдук Вељко са својим момцима, али испред

много веће турске силе он отступи. Тада се сва турска војска спусти наДелиград, камо стиже Хуршид-паша и серески Исмаил-паша, тако да се предДелиградом искупи око 60.000 Турака. Карађорђе и Миленко притекуДелиграду у помоћ те отпоче страховити бој. Али силну турску навалу Србинису могли да издрже. те се 3 августа повуку ка Ћуприји. Срби се не одржашени у Ћуприји, они напусте шанчеве и повуку се преко Мораве. Турци заузмуЋуприју и сву десну обалу Мораве до Пожаревца,

Такве су биле страшне последице катастрофе на Чегру. Српски покрет на југпотпуно је пропао. Пропао је, може се рећи, из два узрока: посредан узрок био јеу непрелажењу Руса преко Дунава, у могућности да Турци оданде упуте знатна

појачања; други је узрок био непосредан, међу самим Србима, у свађи и раздорустарешина, у оскудној снабдевености муницијом и у малом броју бораца.



Постанак Ћеле Куле

После боја на Чегру код Каменице нишки паша нареди да се прикупе главеизгинулих Срба, да се на источној страни од Ниша, на путу за Пирот, сазида

једна кула од камена и да се у њене зидине те главе узидају — са циљем да тиме

застраши Србе и пресече њихов устанички полет.

Кроз нишке улице викао је телал да ће паша за сваку српску главу дати по 25гроша доносиоцу. Нишки паша изда наредбу ћурчијама да те главе одеру, да бикоже испуњене памуком слао у Цариград, па да се и тамо види тешка српскакатастрофа. Затим доведе зидаре и подиже кулу у чије четири фасаде узидаодеране лобање изгинулих Срба.

Августа 1833 пропутовао је кроз Ниш знаменити француски песник Ла Мартин.На повратку из Јерусалима Ла Мартин је непрекидно водио свој дневник, у којиод Једрена до Ниша није имао шта да запише. Али Ћеле-Кула је дубоко

узбудила душу славног песника и он у свој дневник уноси следеће:

„Стигох у равницу код Ниша. Сунце је пекло. На једну миљу од вароши одприлике, угледах широку белу кулу која се уздиже усред равнице. блистајућикао пароски мермер. Стаза ме је водила к њој. Приђох јој ближе, седох у хлад одкуле да се мало одморим. Тек што сам сео подигнем очи споменику и видим дасу његови зидови, за које ми се чинило да су саграђени од мермера или од белогкамена, начињени од људских лобања, поређаних у равномерне слојеве. Овелобање и ова човечја лица огуљена и побелела од кише и сунца, облепљена самало малтера образовала су славолук,, који ме је заклањао од сунца… Нанекима је још преостало косе која је лепршала на ветру као лишај и маховина;

јаки свежи поветарац дувао је с планина, продирао у многобројне шупљинеглава, лица и лобања и у њима изазивао тужно звиждање. Рекоше ми да су толобање поубијаних Срба у последњем устанку за слободу. Поздравих оком исрцем остатке ових јуначких људи, чије су отсечене главе постале камен-темељац независности њихове Отаџбине…

Србија у коју ћемо сада ући, сад је слободна… Ускоро ће Срби узети и самНиш: нека сачувају овај споменик. Он ће њиховој деци причати шта врединезависност једног народа, казујући им по коју цену су је њихови очевиплатили…"

Познати јавни радник Ж. Живановић по доласку у Ниш 1882 овако је описаостање Ћеле-Куле: „Сад стоји само део од опале куле. И на томе остатку стоје сваугнућа где је која глава била. Ја сам их брижлзиво бројао, и на овом остаткусамo било је са северне стране 123 главе, са западне 103, са источне 105, и са

јужне 180, свега 511 глава."

Зуб времена упропастио је и те преостале лобање, тако да је 1892 било од њихпреостало свега: десетак комада, када је покренута акција да се подигне капелаоко Ћеле-Куле, националне светиње. Добровољни прилози били су тако обилнида је већ те исте године,- 1892, озидана капела каква је данас.



У току 1937 и 1938 капела је ограђена гвозденом оградом, њено мало двориште је паркирано.

1 јуна 1938 је освећена бронзана биста славнога Стевана Синђелића, постављенау дворишту капеле.

У шупљини Ћеле-Куле уметнута је обојена панорамска илустрација Чегарскогбоја. Том приликом, при чишћењу унутрашње шупљине нађене су целе или уделовима лобање које су некада биле узидане и које су тамо склоњене одвременских непогода; оне су понова узидане.

Убрзо по освојењу Ниша, 21 јуна 1878, подигнут је скроман споменик СтевануСинђелићу и његовим храбрим друговима на самом Чегру. У бели мермер био јеуклесан следећи кратки натпис:

„Војводи Стевану Синђелићу и његовим неумрлим јунацима који овде славно

изгибоше 19 маја 1809 нападајући Ниш. Кнез Милан М. Обреновић IV и његовахрабра војска покајаше их освојивши Ниш 28 децембра 1877 године".

Овај скромни споменик наткриљен је 1 јуна 1927 импозантном куполом.

Освећење је имало размере великог националног славља у присуствуБлаженопочившег Краља-Витеза Александра I Ујединитеља, Краљевске владе,Народне скупштине и непрегледне масе народа из свих крајева Србије.

1 јуна 1938 пред овом огромном куполом постављена је Синђелићева биста,

истоветна са оном пред Ћеле-Кулом.Цео српски народ сваке године 1 јуна, као на дан годишњице Чегарскога бојаприсуствује духовно помену Чегарским јунацима. Помен се одржава предњиховим споменицима на Чегру и код Ћеле-Куле, уз огромно учешће народа ишколског нараштаја.

Нове генерације се тако непрекидно потсећају на жртве за Отаџбину и на онукрваву цену којом је плаћена југословенска национална слобода и југословенскадржавна независност; а 15 пешадиски пук припада Стевану Синђелићу, и слависвоју славу на дан Синђелићеве погибије.

Највећи споменик Синђелићу и свима борцима и ослободиоцима Ниша освећен је на Видовдан 1937, на Тргу краља Милана. Велико уметничко делоовековечило је хероје који се бораху за овај град и који му донеше лепотуслободе и светлост културе у народној Држави под старим амблемом БелогаОрла и под Мачем и срећном Звездом народне Династије Карађорђевића.

Зато народ који има овакве споменике, народ који непрекидно негујепоштовање према својој прошлости — отворених очију гледа у своју великубудућност.

Споменик Ослободиоцима Ниша радио је г. Антун Аугустинчић — академскива]ар из Загреба.



Бисту Синђелића за споменик код Ћеле-Куле и на Чегру, рељеф Ламартина ипанорамски приказ борбе на стр. 33 радио је аматер-вајар судски пуковник г.Славко В. Милетић.

Сликарске радове на панорамском приказу извео је академски сликар г.

Александар Нађ.

ЛИТЕРАТУРА:

Јован Цвијић — „Балканско Полуострво", Београд, 1925

Владимир Ћоровић — „Историја српског народа", Београд 1923

Љубиша Љубишић — „Шеста година ратоваља"—Београд, 1907

Милован Ристић — „Историја града Ниша" — Ниш, 1937

Чедомир Марјановић — „Историја града Ниша", (у рукопису)

Бруно Ловрић — „Историја Ниша" — Ниш, 1928

1) Човек малог угледа, дотле непознат као добар командант. Његовонаименоваше за команданта било је примљено са негодовањем и од вођа и одвојника. Та велика погрешка Совјета узрок је трагичним догађаjима који ће сеускоро одиграти пред Нишем, на Чегру.

MILORAD KOZIĆČETNICI KOSTE PEĆANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU

Prvo izdanje, 2004. godine

Izdavač

DIGP "PROSVETA" -NIŠ Vojvode Gojka 14

Za izdavača JOVAN JANKOVIĆ direktor

Glavni urednik TIHOMIR NEŠIĆ

RedakcijaBOJAN JOVANOVIĆ DOBRIVOJE JEVTIĆ JOVAN JANKOVIĆ TIHOMIR

NEŠIĆ

Tehnički urednik ŽARKO JOVANOVIĆ

Lektor

ANA PETROVIĆ



Korektor OLIVERA VELIČKOVIĆ

Štampa DIGP "PROSVETA" - NIŠ

Tiraž 400 primeraka

ISBN 86-7455-630-2

Knjigu posvećujem senima moga brata Dragoljuba (1924 -1944) đaku PrištinskeGimnazije, borcu - komesaru u Petoj srpskoj brigadi sa partizanskim imenom Đoka.Teško ranjenog u borbi sa bugarskim okupatorima kod Lebana (Tupalski vis), ubili gačetnici koji su presreli kolonu ranjenika. Grob mu je do danas ostao nepoznat.

Autor

UVOD U KNjIGU Četnici Koste Pećanca Milorada KozićaPRVI ORUŽANI ODREDI NEDIĆEVE "VLADE NARODNOG SPASA"KORENI IZDAJEKOMITSKI VOJVODA U BALKANSKIM I PRVOM SVETSKOM RATUKOSTA PEĆANAC U REDOVIMA PETE KOLONEPRVE VEZE PEĆANAC - GESTAPO

NEMCI OBEĆAVAJU 200.000 NEMAČKIH MARAKAOVLAŠĆENjA KOSTE PEĆANCA U APRILSKOM RATUKONTAKTI SA DRAŽOM MIHAILOVIĆEMENGLESKI OFICIRI U ŠTABU KOSTE PEĆANCA 1941.

NEMAČKI AGENTI U ŠTABU KOSTE PEĆANCA

BRAĆA ROŠ - NEMAČKI AGENTI U ŠTABU KOSTE PEĆANCAOSNIVANjE ČETNIČKIH ODREDA - ULOGA VLADE NARODNOG SPASASASTANAK KRAUS - PEĆANAC OSNIVAČI VLADE NARODNOG SPASAPEĆANČEVI ŠTABOVI SE SELE U GRADOVESUKOBI ČETNIKA I PARTIZANA - KOSTA PEĆANAC ODBIJA SARADNjUSA NOPKOSTA PEĆANAC ZAMERA SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI

NAPAD NA SLOBODNU TERITORIJU U TOPLICI I JABLANICIČETNIČKO-PARTIZANSKI NAPAD NA KRUŠEVACZAJEDNIČKA ČETNIČKO-PARTIZANSKA KOMANDA U OSLOBOĐENOMPROKUPLjU

ORUŽANI SUKOBI ČETNIČKIH I PARTIZANSKIH JEDINICA NA TOPLICU SA BUGARSKIM TOPOVIMABORBA U KURŠUMLIJISTRADANjE KOSANIČKE PARTIZANSKE ČETE U S. SVARČU PODJASTREPCOM"UHAPŠENE UBIJAJTE, TO JE VIŠE SRPSKI!"RAME UZ RAME SA NEMAČKIM ORUŽANIM ODREDIMAVOJVODSKA STRAHOVLADA OD PLjAČKI DO ZLOČINAZLOGLASNI BLAČKI POP MIKA JASTREBZLODELA VOJVODA„HARMONIJA" ZLOČINA

BROJNO STANjE I PLATE ČETNIČKIH ODREDAPOČETAK KRAJA

http://istorijanisa.wikidot.com/uvod-u-knjigu-cetnici-koste-pecanca-milorada-kozica

http://istorijanisa.wikidot.com/prvi-oruzani-odredi-nediceve-vlade-narodnog-spasa

http://istorijanisa.wikidot.com/koreni-izdaje

http://istorijanisa.wikidot.com/komitski-vojvoda-u-balkanskim-i-prvom-svetskom-ratu

http://istorijanisa.wikidot.com/kosta-pecanac-u-redovima-pete-kolone

http://istorijanisa.wikidot.com/prve-veze-pecanac-gestapo

http://istorijanisa.wikidot.com/nemci-obecavaju-200-000-nemackih-maraka

http://istorijanisa.wikidot.com/ovlascenja-koste-pecanca-u-aprilskom-ratu

http://istorijanisa.wikidot.com/kontakti-sa-drazom-mihailovicem

http://istorijanisa.wikidot.com/engleski-oficiri-u-stabu-koste-pecanca-1941

http://istorijanisa.wikidot.com/nemacki-agenti-u-stabu-koste-pecanca

http://istorijanisa.wikidot.com/braca-ros-nemacki-agenti-u-stabu-koste-pecanca

http://istorijanisa.wikidot.com/osnivanje-cetnickih-odreda-uloga-vlade

http://istorijanisa.wikidot.com/sastanak-kraus-pecanac-osnivaci-vlade

http://istorijanisa.wikidot.com/pecancevi-stabovi-se-sele-u-gradove

http://istorijanisa.wikidot.com/sukobi-cetnika-i-partizana


http://istorijanisa.wikidot.com/kosta-pecanac-zamera-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi

http://istorijanisa.wikidot.com/napad-na-slobodnu-teritoriju-u-toplici-i-jablanici

http://istorijanisa.wikidot.com/cetnicko-partizanski-napad-na-krusevac

http://istorijanisa.wikidot.com/zajednicka-cetnicko-partizanska-komanda


http://istorijanisa.wikidot.com/oruzani-sukobi-cetnickih-i-partizanskih-jedinica

http://istorijanisa.wikidot.com/na-toplicu-sa-bugarskim-topovima

http://istorijanisa.wikidot.com/borba-u-kursumliji

http://istorijanisa.wikidot.com/stradanje-kosanicke-partizanske-cete

http://istorijanisa.wikidot.com/uhapsene-ubijajte-to-je-vise-srpski

http://istorijanisa.wikidot.com/rame-uz-rame-sa-nemackim-oruzanim-odredima

http://istorijanisa.wikidot.com/vojvodska-strahovlada-od-pljacki-do-zlocina

http://istorijanisa.wikidot.com/zloglasni-blacki-pop-mika-jastreb

http://istorijanisa.wikidot.com/zlodela-vojvoda

http://istorijanisa.wikidot.com/harmonija-zlocina

http://istorijanisa.wikidot.com/brojno-stanje-i-plate-cetnickih-odreda

http://istorijanisa.wikidot.com/uvod-u-knjigu-cetnici-koste-pecanca-milorada-kozica

http://istorijanisa.wikidot.com/prvi-oruzani-odredi-nediceve-vlade-narodnog-spasa

http://istorijanisa.wikidot.com/koreni-izdaje

http://istorijanisa.wikidot.com/komitski-vojvoda-u-balkanskim-i-prvom-svetskom-ratu

http://istorijanisa.wikidot.com/kosta-pecanac-u-redovima-pete-kolone

http://istorijanisa.wikidot.com/prve-veze-pecanac-gestapo

http://istorijanisa.wikidot.com/nemci-obecavaju-200-000-nemackih-maraka

http://istorijanisa.wikidot.com/ovlascenja-koste-pecanca-u-aprilskom-ratu

http://istorijanisa.wikidot.com/kontakti-sa-drazom-mihailovicem

http://istorijanisa.wikidot.com/engleski-oficiri-u-stabu-koste-pecanca-1941

http://istorijanisa.wikidot.com/nemacki-agenti-u-stabu-koste-pecanca

http://istorijanisa.wikidot.com/braca-ros-nemacki-agenti-u-stabu-koste-pecanca

http://istorijanisa.wikidot.com/osnivanje-cetnickih-odreda-uloga-vlade

http://istorijanisa.wikidot.com/sastanak-kraus-pecanac-osnivaci-vlade

http://istorijanisa.wikidot.com/pecancevi-stabovi-se-sele-u-gradove


http://istorijanisa.wikidot.com/kosta-pecanac-zamera-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi

http://istorijanisa.wikidot.com/napad-na-slobodnu-teritoriju-u-toplici-i-jablanici

http://istorijanisa.wikidot.com/cetnicko-partizanski-napad-na-krusevac


http://istorijanisa.wikidot.com/oruzani-sukobi-cetnickih-i-partizanskih-jedinica

http://istorijanisa.wikidot.com/na-toplicu-sa-bugarskim-topovima

http://istorijanisa.wikidot.com/borba-u-kursumliji

http://istorijanisa.wikidot.com/stradanje-kosanicke-partizanske-cete

http://istorijanisa.wikidot.com/uhapsene-ubijajte-to-je-vise-srpski

http://istorijanisa.wikidot.com/rame-uz-rame-sa-nemackim-oruzanim-odredima

http://istorijanisa.wikidot.com/vojvodska-strahovlada-od-pljacki-do-zlocina

http://istorijanisa.wikidot.com/zloglasni-blacki-pop-mika-jastreb

http://istorijanisa.wikidot.com/zlodela-vojvoda

http://istorijanisa.wikidot.com/harmonija-zlocina

http://istorijanisa.wikidot.com/brojno-stanje-i-plate-cetnickih-odreda



NEMCI SU SVE NEZADOVOLjNIJI UČINKOM PEĆANČEVIH ČETNIKA NEKA VIDI PODMLADAK KAKO SE SRBOVALOPOSLEDNjE PISMO MILANU NEDIĆU OD 8. FEBRUARA 1943.PO NALOGU DRAŽE MIHAILOVIĆA, KOSTA PEĆANAC JE LIKVIDIRANPRILOZI

BROJNO STANjE I SPISKOVI ČETNIČKIH ODREDAŠTABOVI I KOMANDE ČETNIČKIH ODREDAIZVORILITERATURA

UVOD

Posle kratkotrajnog aprilskog rata (1941) i za mnoge, pa i Nemce, nenadano brzekapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Nemačka je nastojala da sa što manjim vojnimsnagama zavede okupacioni režim i okrene se svom glavnom cilju - napadu naSovjetski Savez.

Jugoslavija je rasparčana i njene teritorije razdeljene su nemačkim saveznicima: Italiji(Dalmatinsko priobalje i Crna Gora), Bugarskoj (deo Južne i Istočne Srbije i celaMakedonija), Maćarskoj (zapadni deo Vojvodine, sa Novim Sadom). Na teritoriji

bivše Hrvatske banovine, kojoj je pridodat veći deo Bosne, uspostavljena je ustaškadržava, Nezavisna Država Hrvatska (NDH). Pod direktnom nemačkom upravomostala je uža Srbija, u kojoj je postavljena Komesarska uprava na čelu sa MilanomAćimovićem i grupom "oprobanih nemačkih prijatelja" - kako su sebe nazivali. Uokupiranoj Srbiji zadržan je celokupni administrativno-upravni aparat bivše države,uključujući i žandarmeriju.

Krajem septembra 1941, u nameri da trajnije obezbedi okupacioni režim u Srbiji, pogotovu posle napada na Sovjetski Savez, Nemačka uprava Srbije imenuje VladuSrbije, na čelu sa armijskim generalom Milanom Nedićem. Dotadašnji šef komesarskeuprave Milan Aćimović, postavljen je za ministra unutrašnjih poslova. Nemci suverovali da će autoritet Nedića i njegove vlade, nazvana "Vlada narodnog spasa",uspeti da trajnije obezbede red i mir, koji je već počeo da biva ugrožen. Istovremenosa akcijom za formiranje vlade Milana Nedića, Nemci angažuju nacionalne četničkeodrede Koste Milovanovića - Pećanca, koji već oformljene i naoružane odrede stavljau službu nemačkog okupatora. Četnički odredi Koste Pećanca, oformljeni naVidovdan (28. juna) u drugoj polovini 1941. i većim delom u 1942. godini,

predstavljaju, uz manje odrede žandarmerije i kasnije Ljotićevog Srpskogdobrovoljačkog korpusa, glavnu oružanu silu kvislingškog režima Milana Nedića. Ustvari, general Milan Nedić se prihvatio da osnuje vladu tek pošto su Nemci pridobiliKostu Pećanca da se sa svojim odredima stavi na raspolaganje okupacionom režimu.

Tako su, Pećančevi četnici, sa oreolom patriota i rodoljuba iz balkanskih ratova iPrvog svetskog rata, postali izdajnici i plaćena vojska okupatorskog režima u Srbiji,nanevši brojne zločine svome narodu.

Ipak, kako ući u takvu izdaju?

PRVI ORUŽANI ODREDI NEDIĆEVE "VLADE NARODNOG SPASA"DEKRETI SA SOKOLOVICE

http://istorijanisa.wikidot.com/nemci-su-sve-nezadovoljniji-ucinkom-pecancevih

http://istorijanisa.wikidot.com/neka-vidi-podmladak-kako-se-srbovalo

http://istorijanisa.wikidot.com/poslednje-pismo-milanu-nedicu-od-8-februara-1943

http://istorijanisa.wikidot.com/po-nalogu-draze-mihailovica


http://istorijanisa.wikidot.com/brojno-stanje-i-spiskovi-cetnickih-odreda

http://istorijanisa.wikidot.com/stabovi-i-komande-cetnickih-odreda

http://istorijanisa.wikidot.com/izvori

http://istorijanisa.wikidot.com/literatura

http://istorijanisa.wikidot.com/nemci-su-sve-nezadovoljniji-ucinkom-pecancevih

http://istorijanisa.wikidot.com/neka-vidi-podmladak-kako-se-srbovalo

http://istorijanisa.wikidot.com/poslednje-pismo-milanu-nedicu-od-8-februara-1943


http://istorijanisa.wikidot.com/brojno-stanje-i-spiskovi-cetnickih-odreda

http://istorijanisa.wikidot.com/stabovi-i-komande-cetnickih-odreda

http://istorijanisa.wikidot.com/izvori

http://istorijanisa.wikidot.com/literatura



U razne krajeve okupirane Srbije, krajem juna i početkom jula 1941. godine, počeli suda stižu dekreti o postavljanju četničkih vojvoda. Ti dekreti, prividno patriotske irodoljubive sadržine, ostavljali su utisak o pripremama za oružani otpor okupatoru. Zagraćane širom Srbije predstavljali su zračak nade i ohrabrenje da još uvek nije sveizgubljeno. Vojvodskim dekretima, ali i glasnicima - kuririma, oglasio se predratni

predsednik Glavnog odbora Četničkog udruženja "Kosta Milovanović - Pećanac", jedan od poznatih voća iz Topličkog ustanka u Prvom svetskom ratu. Dekrete je potpisivao kao predsednik Glavnog odbora i kao komandant svih četničkih odreda.

Dekreti, formulisani kao naredbe, bili su u mnogo čemu dvo-smisleni. S jedne strane, pozivali su se na borbene tradicije srpskog naroda i borbu za slobodu, ali su uz tozabranjivali, pod pretnjom smrtne kazne, napadanje na nemačku i italijansku vojsku.1Vojvode, postavljene ovim dekretima, dobijali su velika ovlašćenja, pa i ovlašćenje daizriču smrtne kazne: " Svako sumnjivo lice koje radi protiv našeg naroda i otadžbine ato potvrde zakletvom najmanje 2-3 lica koji poznaju njega, njegov rad i njegova dela,ima se nad njim izvršiti smrtna kazna."2

Naredbe - dekreti o postavljanju četničkih odreda nosili su datum 28. juni 1941.godine, tj. na Vidovdan, što je takoće trebalo da simbolizuje borbu za otpor okupatoru. Tim naredbama, upućenim sa planine Sokolovice u Toplici, gde je KostaPećanac smestio svoj štab, preko noći su desetine komita i četovoća iz balkanskihratova i Prvog svetskog rata, proizvedeni u četničke vojvode sa zvučnim titulama.Dojučerašnji Počekovići, Nerandžići, Kuštrimovići, Maričići, postajali su vojvode satitulama moravski, vidojevački, sokolovački i sve tako do stotinak vojvoda i istotoliko titula sa nazivima planina, reka, naselja.3

Uz dekrete o postavljenju vojvoda, redovno je išla i naredba o odlikovanju dotičnogvojvode ratnim odlikovanjima, od običnih medalja do Belog orla i zlatne Karađorđevezvezde vojničkog reda sa mačevima!

U kratkom roku osnovano je nekoliko desetina odreda različitog brojnog stanja, da bido kraja 1941. godine njihov broj iznosio oko sto odreda sa oko desetak hiljadačetnika. Svi su oni, nakon sporazuma Koste Pećanca sa nemačkom vojnom upravomSrbije, već krajem avgusta 1941. godine, stavljeni u funkciju očuvanja okupacionogrežima u Srbiji.

KORENI IZDAJE

Pećančeva izdaja i izdaja svih tih vojvoda koji su se okupili oko njega u prvimgodinama okupacije, nije bila slučajna. Ona ima dublje korene i vodi u prošlost, udane kada se Kosta Pećanac silom prilika nametnuo kao jedan od vođaTopličkogustanka 1917. godine, da bi posle junačke pogibije pravog vođe ustanka KosteVojinovića, prigrabio vođstvo i slavu ovog zaista herojskog ustanka naroda Toplice.Čitav njegov rad u periodu između dva rata je takođe svojevrsna obmana rodoljubakoji su digli i nosili ustanak: novčanu pomoć i druge beneficije retko je ko od ustanikadobio posle rata. Dobijali su ih Kostini rođaci, prijatelji i drugi mešetari, svak kome jeKosta stavio potpis na Uverenje o učešću u ustanku. Pećančeva izdaja dobija svojkonkretniji oblik u godinama pred Drugi svetski rat kada hitlerovska Nemačka stvara

Petu kolonu u Jugoslaviji i u Kosti Pećancu nalazi idealnog saradnika. Pre ratasklopljeno prijateljstvo Koste Pećanca sa nemačkim agentima u Jugoslaviji dobija



svoje pravo lice 24. avgusta 1941. godine, kada se Pećanac u selu Pločniku krajProkuplja sastaje sa predstavnicima nemačke vojne uprave, koje je predvodio dr KarlKraus, šef Gestapoa za Srbiju, koji je sa Kostom Pećancem i pre rata kontaktirao.Sporazum Pećanca i nemačke vojne uprave u Srbiji, definitivno je osnažen 28.avgusta 1941. godine, prilikom sastanka na planini Bukulji. Njime su Pećančevi

četnički odredi stavljeni u direktnu službu okupacionom režimu i našli se na platnimspiskovima Nedićeve vlade.

Izdajnici po pravilu nastoje da svoj čin prikriju. Kosta Milovanović se izdajom ponosio, postaravši se da o tome ostavi brojna dokumenta. U jednom pismu Milanu Nediću, doslovno kaže: "Neka podmladak vidi kako se srbovalo!" Po njemu srbovanje je značilo skidanje glava srpskim rodoljubima za koje "dva do tri svedoka izjave da susumnjivi", a preki četnički sud ih većinom glasova oglasi krivim, pri čemu samvojvoda ima dva glasa. U uslovima kada je dogovorom na Bukulji određeno da se zasvaku sumnjivu komunističku glavu isplaćuje po 3.000 dinara i kada su većinučetničkih odreda činili razni besposličari, kriminalci, a često i psihopate, nije za

čuđenje što su mnogi koji nisu ni znali šta su to komunisti, gubili glave zbog obećanenagrade.

KOMITSKI VOJVODA U BALKANSKIM I PRVOM SVETSKOM RATU

Kosta Milovanović je rođen 1871. godine u selu Đurakovac kod Peći. Posle srpsko-turskih ratova 1876-1878. godine, njegova porodica se naseljava u selu KosaničkaRača, u tek oslobođenoj Toplici. U periodu pred Balkanski rat učestvuje u komitskimakcijama na teritoriji Makedonije (stare Srbije) kada je bio i vođa jedne komitskegrupe. Prvi svetski rat ga zatiče kao aktivnog narednika srpske vojske sa kojomodstupa preko Albanije. Na Krfu, 1916. godine, krupan - gorštačkog izgleda, savelikim brkovima i gustom kovrdžavom bradom, bio je glavna meta savezničkihfotoreportera i novinara, koji u reportažama o srpskoj vojsci ističu njegov lik, kaouzor prekaljenih srpskih vojnika. Do tada malo zapažen, zbog svoje komitske

prošlosti izabran je od srpske vojne komande na Krfu i upućen u okupiranu Srbiju daizvidi stanje i organizuje otpor kada se srpska vojska približi Srbiji. Francuskimavionom ubačen je nadomak svoga sela Rače, gde se prikrio kod svoje porodice.Stigao je u Toplicu 15. septembra 1916. godine, u vreme kada se spremao ustanak naroda Toplice protiv austrijskih i bugarskih okupatorskih vlasti, o kome je KostaPećanac saznao tek kada su planule prve ustaničke puške.

Naime, još avgusta 1916. godine, rezervni oficir srpske vojske, Kosta Vojinović,osnovao je u Leposaviću Ibarsko-kopaonički ustanički odred radi pružanja otporaneprijatelju i zaštite naroda od nečuvenih zverstava bugarskog i austro-ugarskogokupatora. Teror okupatora, naročito bugarskog u južnim delovima okupirane Srbije,

bio je nepodnošljiv, pa je do ustanka došlo spontano, kada su bugarske okupacionevlasti pokušale da na planu bugarizacije ovih krajeva, pokupe regrute za bugarskuvojsku. Ustanički odred Koste Vojinovića u prvim danima ustanka predstavlja glavnu

borbenu snagu pobunjenog naroda Toplice, Jablanice i drugih krajeva na jugu Srbije,a Kosta Vojinović je prihvaćen kao nesporni vođa ustanka. Tek kada su ustaničke

puške zapraštale, izašao je iz svoga skloništa narednik Kosta Milovanović iautoritetom srpske vrhovne komande, koju je predstavljao, zauzeo mesto u vođstvu

ustanka, da bi posle pogibije Vojinovića 1917. godine, nakon oslobođenja, prigrabiovlast i u či-tavom periodu između dva rata gajio kult ustaničkog vođe.



Kosta Vojinović, rođen 1886. godine u Smederevu, čija je poro-dica živela u okoliniVučitrna na Kosovu, bio je obrazovan čovek. Studirao je ekonomske nauke u Beču,koje je prekinuo da bi učestvovao u balkanskim ratovima 1912 - 1913. godine. Pri

povlačenju srpske vojske 1915. godine, ostao je kao ranjenik u bolnici u Kuršumliji i bio svedok masovnog pokolja, pljačke i bugarizacije koju je sprovodio bugarski

okupator. Ustanak je započeo borbom protiv jakog bugarskog odreda kod selaMačkovca, a potom su ustanici u munjevitom pohodu, 14. februara 1917. godineoslobodili Kuršumliju, da bi već 18. februara naterali bugarski garnizon u Prokupljuna predaju. Dan kasnije, 19. februara, oslobođeno je Blace, a do kraja februara celaToplica, Jablanica i drugi krajevi toga dela Srbije bili su slobodni. Stvorena jeogromna slobodna teritorija, prva i jedina u porobljenoj Evropi. Samo u Topliciustanička vojska zarobila je preko hiljadu bugarskih vojnika. Narednik KostaMilovanović, koji se pridružio ustanicima tek po oslobođenju Prokuplja, da bi na

belom konju prodefilovao gradom, odmah potom je nestao i ostavio ustanike namilost i nemilost okupatora. Posle propasti ustanka nastaju još stravičnija zverstva

bugarskog okupatora u kojima je ubijeno preko 20.000 ljudi, žena i dece, a hiljade

oterano u zarobljeničke logore. Ustanik Kosta Vojinović se borio do poslednjeg časa,do pogibije 17. decembra 1917. godine, kada je opkoljen sa borcima svoga odreda uselu Grguru kod Blaca. Tek kada su mu svi borci izginuli, on se ubija da ne bi pao živu ruke neprijatelju.

Narednik Kosta Milovanović izvlači se iz mišje rupe tek pri oslobođenju. On štaviše, po sopstvenom kazivanju pred skupštinskom komisijom 1919. godine, "nije ni znaokada se front približio niti je preduzimao bilo kakvu akciju sabotaže u pozadini

protivnika".

Odnos između komitskih vođa, Koste Milovanovića i Koste Vojinovića, kao i ulogaPećanca u ustanku i njegovo kukavičko držanje posle propasti ustanka, za šta on snosimnogo krivice, može da se sagleda i iz sačuvanih pisama koje su Kosta Vojinović iDimitrije Dimitrijević, sveštenik, takođe komitski vojvoda uputili Kosti Milovanoviću- Pećancu. U pismu Vojinovića, pošto Kosti Pećancu zamera "što je kao kukavica

posle oslobođenja Prokuplja pobegao ne znano kuda, raspustivši sve četnike rečima":"Idite kud koji zna, zakopajte oružje i krijte se", Vojinović piše:

"Dokle sam ja, slavni vojvodo, vodio borbu sa neprijateljem, dotle se vi sa pet ljudikrijete po potocima i mirno posmatrate kako vaši četnici vrše nečuvena zla" -navodeći da su Pećančevi ljudi, posle propasti ustanka, učinili brojna nedela, ne samo

sa njegovim znanjem, "nego i po njegovom (Pećančevom) naređenju, kada su ubijani pojedini bogati ljudi čiji je novac Pećanac dobijao". Vojinović, zatim optužujePećanca da je "slao četnika Jovu Bulajića da i njega - Vojinovića ubije". Vojinovićdalje piše: "Ti nikada (u ustanku - primedba autora) pušku nisi omrčio, niti u jednoj

borbi aktivno učestvovao", da bi završio rečima: "Najzad skrećem vam pažnju da ćenarod sutra imati prava suda pred kojim sam ja u svako doba gotov poći a i vas ćunaterati, pa će svačije delo i zasluge izaći na videlo."4

Ustanički vođa Dimitrije Dimitrijević jedva uspevši da sazna gde se Pećanac krije,uputio je 28. juna 1917. godine pismo koje je oslovio: "Velikom vojvodi KostiMilovanoviću - Pećancu - skrive-no mesto", da bi zatim rekao:



"Što se kriješ, što ne izađeš u narod i da se o njemu kao i sirotim četnicima postaraš…Da si čovek, kao što nisi, ti bi sam trebao da naićeš na neprijatelja i da pogineš da ne

bi čekao sud koji će za tebe biti strašan i na kome će učestvovati cela Srbija…. Čuvaj glavu trebaće ti posle rata za poslaništvo… Ti si sve napustio, kriješ se odostalih vojvoda, četnika i naroda, sedi u svojoj rupi i čuvaj glavu za strašni sud… Ceo

narod pobiti ne možeš, te da ukriješ svoja prljava dela u ovom poslu. Sedi u budžaku ićuti."5

Mećutim, i vojvoda Dimitrije Dimitrijević je poginuo pri pokušaju da prodre doSolunskog fronta, a osloboćenje nisu dočekali ni poznate vojvode u ustanku profesor Jovan Radović, student Toško Vlahović, kapetan Milinko Vlahović i brojni drugi.

A zna se: izveštaj piše i lovorike pobede bere onaj ko preživi. Ali za narod ustaničkeToplice jedini pravi lik voće i duša ustanka, bio je i ostao Kosta Vojinović.KOSTA PEĆANAC U REDOVIMA PETE KOLONE

U periodu izmeću dva rata, ne samo kod nas, nego i šire, odaje se puno priznanjeTopličkom ustanku, a Kosta Pećanac slavi kao njegov vođa. Autoritet Pećanca seveštački gradi za potrebe monarhije, pa je i čitavo njegovo držanje, ponašanje i

posebno odevanje tome podešeno. Kosta Pećanac je po prirodi bio krupan, samedvećim licem, gustih veđa, brkovima i bradom koju je uvrtao naviše, pa iako jedelovao nezgrapno i primitivno, njegov izgled izaziva pažnju. Odevanje mu je takođe

bilo podešeno ulozi narodnog četovođe. Uvek je nosio narodno, šumadijsko odeloukrašeno gajtanima, sa šubarom na glavi i vojničkim cokulama na nogama. Iako

polupismen, bio je od onih gorštaka koji ne samo da nije bio naivan, već je znao da usvakoj prilici "navrne vodu na svoju vodenicu".

Pećančev pokret pod nazivom "Udruženje četnika za čast i slobodu otadžbine",osnovan je 1924. godine. U njemu su se uglavnom nalazili bivši ustanici i solunci, i toonaj deo koji je uz pomoć Pećanca pokušavao da se održi na političkoj sceniKraljevine, i koji je sledio svoga vođu u svemu, pa i odevanju. Četnici za svojamblem uzimaju crnu zastavu sa belom mrtvačkom glavom, na kojoj je ispisano:"Sloboda ili smrt". U narodnim odelima, sa puškama i ukrštenim redenicima,

paradiraju na raznim proslavama. Pećančeve prijeme u njegovim kućama u Kuršumlijii Beogradu, koje su mu poklonjene, obično povodom krsne slave, posećuju najvišidržavni dostojanstvenici.

Kosta Pećanac obilato koristi položaj predsednika Glavnog odbora "Udruženjačetnika"6 da bi sebi i svojim prijateljima obezbedio ono što im najčešće nije pripadalo. Oko priznavanja učešća u Topličkom ustanku nije više bilo važno ko jeučestvovao, kome je kuća spaljena ili čeljad pobijena, već kome je Pećanac u

beogradskom hotelu "London", gde je u to vreme ordinirao, stavio potpis na takavdokument. U velikoj aferi podele kreditnih bonova ustanicima, kada je država prvoizdala, a potom proglasila za nevažeće kreditne čekove, a u mećuvremenu ih raznišpekulanti pokupovali, nije ni Kosta Pećanac ostao kratkih rukava. Ustanička Toplica,razorena i opustošena u ratu, postala je još siromašnija posle njega. Bogatili su sesamo oni koji su mogli dospeti do Koste Pećanca, a koji su mu za uzvrat pevalislavopojke i prirećivali kraljevske dočeke kada dođe u Toplicu ili druge krajeve

Srbije.



Zato nije čudno što se nemačka obaveštajna služba u godinama pred rat, u nastojanjuda u Jugoslaviji stvori političku agenturu, pored drugih, orijentisala i na KostuPećanca, kao lice "koje ima i moglo bi biti od uticaja i koje može srpske mase da

povede sa sobom" u pravcu pronemačke orijentacije Jugoslavije.7

PRVE VEZE PEĆANAC - GESTAPO

Nemačka obaveštajna služba (RSHA - Služba bezbednosti Raj-ha) još pre rata počinjeakciju približavanja Kosti Pećancu sa ciljem da ga pridobije kao oslonac u daljimagresivnim planovima prema Kraljevini Jugoslaviji. Konkretan zadatak u tome pravcudobija Karl Kraus, SS major, rukovodilac AMT VI (Ured za inostranstvo - odeljak odbrana) za Jugoslaviju. Kraus u to vreme dolazi iz već okupirane Čehoslovačke izapošljava se kao službenik "Nemačkog saobraćajnog biroa" u Beogradu. Biroom jerukovodio Franc Nojhauzen, kasnije, za vreme okupacije odgovoran za privredna

pitanja u okupiranoj Srbiji. "Nemački saobraćajni biro" u Beogradu bio je, u stvari,istureni punkt nemačke obaveštajne službe.

Karl Kraus se veoma brzo uključuje u političke i obaveštajne tokove Beograda iJugoslavije uopšte. Procenjujući ko bi od srpskih političkih ličnosti toga perioda bio

pogodan da posluži hitlerovskim agresivnim planovima, orijentiše se na KostuPećanca. To danas može čudno da zvuči, ali procena koju je tada izvršio Karl Krausnije nerealna, već je upravo tok kasnijih događaja pokazao da je to bio pun pogodak Gestapoa. Naime, u vreme kada je Nemačka nastojala da Jugoslaviju pridobije zaTrojni pakt, bila je svesna da u zemlji postoje brojni otpori takvom vezivanjuKraljevine Jugoslavije za Sile osovine. Takođe, ispravna je bila i njihova procena daće takvom zbliženju najviše otpora biti u srpskom narodu, koji je u svim ranijim

periodima bio antinemački raspoložen. To su bili glavni momenti da se centralaGestapoa opredeli za Kostu Pećanca, procenjujući da je on ta "srpska nacionalnaličnost koja može uticati na raspoloženje srpskog naroda". Drugi momenat na koji jeKarl Kraus računao bio je novac: odlučeno je da se Pećancu odnosno njegovojčetničkoj organizaciji ponudi 200.000 nemačkih maraka ako pristane na saradnju. Naosnovu svega što se kasnije dogodilo očigledno je da se Karl Kraus ni u ovome nije

prevario.

Karl Kraus se sa Kostom Pećancem upoznao preko Đorđa Roša, trgovca iz Beograda,koji je Kostin poznanik sa Solunskog fronta. Roš je bio jedan od prvih srpskih pilotana Solunskom frontu i posle oslobođenja bio jedan od liferanata oružja za

Jugoslovensku vojsku. U njegovoj kući u Beogradu nastanio se Karl Kraus. Kada jedoneta odluka da se pokuša sa pridobijanjem Koste Pećanca u smislu da njegovaorganizacija prihvati sporazum Nemačke i Jugoslavije, odnosno da se bar ne protivitom sporazumu, Pećanac se nalazio u Kuršumlijskoj banji. Na insistiranje Krausa daRoš pođe kod Koste u Kuršumliju, Roš je negativno odreagovao jer je već bioosumnjičen zbog nekih nelegalnih poslova i podmićivanja odgovornih iz vojske okouvoza oružja, ali i zbog veza sa Krausom. Nađeno je rešenje da u Kuršumliju pođeoprobani nemački agent Vera Pešić, koja će biti manje zapažena, a sem toga, ako dođedo bilo kakvih komplikacija, bilo bi se lako opravdati zbog neodgovornog postupkalakomislene novinarke.8

NEMCI OBEĆAVAJU 200.000 NEMAČKIH MARAKA



Vera Pešić je zadatak valjano obavila. Prema podacima iz ne-mačkih arhiva idešifrovanjem telegrama nemačke tajne radio-stanice "Jupiter", Kosta Pećanac se u

prvi mah protivio bilo kakvom susretu i saradnji sa nemačkim predstavnicima. Tada jeVera Pešić upotrebila glavni adut:

- Bude li dobila čvrsta uveravanja u vaše lojalno držanje, vlada Rajha bi vam isplatiladve stotine hiljada nemačkih maraka u kojoj god valuti želite.

Mamac je bio suviše primamljiv da bi ga Pećanac odbio. Ova ponuda mu je, sem toga, bila potvrda da on još uvek nije isluženi čovek i da bi, makar i preko neprijatelja,mogao ponovo dobiti na značaju. Ipak, Pećanac je tvrdio pazar tražeći kontakt sanekim od uticajnih ljudi iz Berlina: "Neće se on sastati sa bilo kime".

Pregovori posredstvom Vere Pešić su se odužili tokom cele 1940. godine, da bi dosusreta Pećanca sa nemačkim predstavnicima došlo tek februara 1941. godine i to uSofiji! Nemački predstavnik sa kojim se Kosta Pećanac sastao u Bugarskoj, bio je

lično raj-hsmaršal Velikog nemačkog Rajha, Herman Gering.9Oko ovog susreta i ishoda razgovora u Sofiji ima mnogo nedoumica. Teško je, presvega, pretpostaviti da je Pećanac na ovaj put krenuo bez znanja i saglasnosti knezaPavla i predsednika vlade Dragiše Cvetkovića, bez obzira koliko je put bio tajnoorganizovan.

Kasniji dogaćaji upućuju na to: nepunih mesec dana kasnije Knez Pavle se sastaje saHitlerom u Berlinu, a Dragiša Cvetković 25. marta 1941. godine potpisuje Pakt o

pristupanju Jugoslavije silama osovine. Sem toga, problematično je i to zašto su Nemci, ipak, pridali toliki značaj Pećancu - nisu li precenili njegov uticaj i njegovemogućnosti. Doduše, sam Herman Gering je posle razgovora u Sofiji

prokomentarisao: "Čini mi se da smo ovoga platili više no što vredi."10

Detalje puta Koste Pećanca za Sofiju izrežirao je Karl Kraus. Po prethodnomdogovoru Pećanac odlazi iz Beograda za Kuršumliju, jer su smatrali da će odatlemanje zapaženo moći da ode na planirani sastanak sa Geringom. U Kuršumliju zanjim stižu Kraus i Vera Pešić, kolima kojima šoferira Kraus. Bilo je problema da sekorpulentni i nezgrapno građen Pećanac udene u evropsko odelo i šešir, što je cilj

putovanja zahtevao. Tako su tri putnika, Kraus, Pećanac i Vera Pešić, krenuli izKuršumlije preko Prokuplja i Niša i prešavši granicu kod Caribroda (danasDimitrovgrad) stigli u Sofiju. Sastanak izmeću Pećanca i Geringa održan je u dvoru

bugarskog kralja Borisa, kod koga se Gering nalazio u poseti. Tako je "nacionalni junak" i voća ustanka protiv bugarske okupacije iz 1917. godine, čiji je svaki govor pre toga bio uperen protiv Bugarske i njene politike, došao u bugarski kraljevski dvor da utre put "saradnji".

Kada se sve ovo zna, lakše je shvatiti Pećančevu izdaju za vreme "četničkogvojevanja" u periodu okupacije i kako je od "vrlog nacionaliste" postao izdajnik isaveznik nemačkog i bugarskog okupatora. Mećutim, dogovor u Sofiji bio je vidan jošza vreme dvadeset sedmo-martovskog puča kada je zbačena vlada Cvetković-Maček koja je potpisala Pakt. Kosta Pećanac ne samo da nije u puču učestvovao, već sesuprotstavljao govoreći da je puč delo engleske agenture i protiv interesa srpskog

naroda. Zapaženo je i to da Kosta Pećanac nije prisustvovao sahrani patrijarha



Varnave, jula 1937. godine.OVLAŠĆENjA KOSTE PEĆANCA U APRILSKOM RATU

Aktivirajući četničku organizaciju za vreme okupacije, Kosta Pećanac se pozivao naovlašćenja koja je uoči rata dobio. Zna se da je od komandanta Pete armijske oblasti

sa sedištem u Nišu dobio oružje i opremu za oko hiljadu ljudi, kako bi organizovaogerilske akcije u neprijateljskoj pozadini. U prepisci za vreme okupacije često se

pozivao na to ovlašćenje.11

Da je Kosta Pećanac imao nekakvih ovlašćenja potvrđuje izjava četničkog vojvodeMilorada Veličkovića upućena Nedićevom komandantu žandarmerije, generalu SaviRadovanoviću 30.1 '42 u kojoj kaže:

"Kosta Pećanac poslao mi je 4. aprila 1941. godine (dva dana uoči rata - prim. a.) poruku iz Beograda da ga 6. aprila 1941. sačekam u Nišu. Vojvoda Kosta Pećanacdoneo je sa sobom naredbu g. ministra vojske i mornarice str. pov. 3645, s kojom

naredbom smo otišli kod komandanta Pete armije, dali smo trebovanja na osnovukojih smo iz magacina u Niškom gradu (tvrđavi - prim. a.) dobili odela, obuću, puške,municiju i bombe za 600 ljudi. Sve smo oterali za Beloljin (kod Prokuplja - prim. a.),8. aprila uveče, razdelili ih u tri grupe. Prva grupa upućena je u pravcu stare srpskegranice ka Prepolcu, druga grupa ka Blaževu (na Kopaoniku - prim. a.), a treća je

pošla sa nama uz Toplicu, pravcem , s. Žuč, Merćez, Lukovo, Lukovska banja, dok nismo došli u planinu Kopaonik, do mesta zvano Slepi Jelak. Sve tri grupe krenule suiz Kuršumlije svaka u svom pravcu 10. aprila prošle godine u 4 sati izjutra."12

Veljko Popović, u knjizi objavljenoj posle rata piše da se u grupi koju je poveo KostaPećanac aprila 1941. nalazio i on (V. Popović) i da su u kafani u selu Merćezu, na

padinama Kopaonika, vodili ra-zgovor Kosta Pećanac i neki oficir u generalskojuniformi, kao i nekoliko četovoća iz Topličkog ustanka. Od njih je lično poznavaoPočekovića iz Niša, koji je došao sa dva sina, zatim učitelja Drljevića i MarkaKilibardu, oba iz Prokuplja, nekog Lazarevića iz sela Spanca. Zajedno su išli doLukovske banje, gde je Kosta naredio da se grupa raspusti i ljudi vrate kućama.13

Četničke grupe Koste Pećanca, koji se tada još uvek deklarisao kao predsednik četničkog udruženja, kretale su se na rejonu Kopaonika desetak dana, da bi se posleobjavljene kapitulacije Jugoslavije vratili kućama. Tek u drugoj polovini juna KostaPećanac formira svoj štab na planini Sokolovici i poziva četničke vojvode i četovođe

iz Topličkog ustanka da mu se pridruže. Najveći deo vojvodskih dekreta koje je KostaPećanac izdao nosi datum 28. juni, tj. na Vidovdan.KONTAKTI SA DRAŽOM MIHAILOVIĆEM

Posle organizovanja četničkih odreda, u prvom redu u Toplici, a potom i u drugimkrajevima Srbije, polovinom ili krajem avgusta 1941. godine, Kosta Pećanac stupa ukontakte i sa Dražom Mihai-lovićem, kome su se na Ravnoj gori počeli da priključujugrupe oficira i vojnika jugoslovenske vojske. Svedočanstva o tome ostavili su samDraža Mihailović, tako i neki drugi njegovi komandanti. U svom prvom obraćanjunarodu, takođe na Vidovdan 1941. godine, Draža je, pored ostalog rekao: "Na juguSrbije još uvek planduje i širi se Kosta Milovanović - Pećanac". Ako se ne bude

priključio nama, nek zna dobro da neće dugo komandovati. Ne mogu biti dva



komandanta. Jednostavno,ja ili on, a zna se ko ima ovlašćenja sa najvišeg mesta…"14.

U pomenutoj knjizi "Ravna gora", autor navodi i izjavu majora Paloševića, ađutanta uštabu Draže Mihailovića, koji je pričao kako je posle raspada jugoslovenske vojske,

1941. godine, bežeći iz Bosne, hteo da dođe na planinu Jastrebac, jer je čuo da jeKosta Pećanac tamo okupljao četnike za otpor okupatoru. Usput je naišao na Čiču(Dražu) koji ga je odgovorio od te namere. Nikola Kalabić, komandant Kraljeve gardeu četnicima DM, prvo je juna-jula 1941. proizveden od Koste Pećanca za vojvoduRudničkog, pa je kao takav bio i na pregovorima sa Nemcima na planini Bukulji.Pripit, a retko kada je bio trezan i bez harmonikaša uz sebe, Kalabić se hvalisao kako

je sa ponosom nosio zastavu Koste Pećanca i posredovao u sukobu Pećanca iMihailovića da bi sprečio krvoproliće… Pećanac je, po kazivanju Kalabića, tvrdio da

je on jedini ovlašćen da bude komandant četnika, ako bude dobre volje može Dražu"kao pukovnika uzeti za šefa svog načelnika štaba".15

Pored Nikole Kalabića i brojni drugi Dražini komandanti postali su prvo Pećančevevojvode. Tako je Dragutin Keserović bio vojvoda Rasinski, a Dražin komandantkorpusa Milutin Radojević, vojvoda Stalaćki, general Ljuba Novaković vojvodašumadijski, a vojvoda sa Pećančevim dekretom bio je i Zvonko Vučković i dr.Uz to,Kalabić se hvalio kako je još 1936. godine stupio u četničko udru-ženje, kao i da jemeđu prvima 1941. dobio zvanje vojvoda. Isticao je da je Kosta Pećanac bio prvisrpski gerilac, jer je pre Draže osnovao naoružane četničke odrede.

Draža je sa svoje strane slao Pećancu emisare Pavla Meškovića i Acu Pavlovića. Kada je Kosta Pećanac pročitao Dražino naređenje, pocepao ga je i ponovio da Draža možeda bude načelnik njegovog štaba.

Iz svedočenja Milana Nedića, na saslušanju u OZNI za Srbiju od 3. februara 1946.godine preko leta 1941. godine došlo je i do sastanka Draže Mihailovića i KostePećanca, pa o tome Nedić kaže: "Trebalo je da dođe do saradnje između DražeMihailovića i Koste Pećanca, ali se nisu mogli složiti po pitanju voćstva, a naimePećanac je na tom sastanku postavio zahtev da on bude vrhovni komandant svihčetnika, a Draža Mihailović načelnik štaba, dok je Draža postavljao da on dobijeulogu vrhovnog komandanta, a Pećanac da bude kao neka vrsta počasnog komandantaštaba, pa su se zbog toga razišli."16

Na kontakte Koste Pećanca sa "brojnim višim i nižim oficirima i đeneralima, kao i sanemačkim predstavnicima", ukazuje i pismo koje je uputio 26. avgusta 1941. godinesa planine Bukulje, svom "zastupniku, vojvodi Milošu Kosančiću".17

Od "đenerala" zna se da je sastanku prisustvovao general Ljuba Novaković, aliočigledno je u to vreme došlo i do susreta Pećanca i Draže Mihailovića, i to

posredstvom Nikole Kalabića.

Navedeno pismo je interesantno i još po nečemu. Pećanac se jadao da mu je stavljenona raspolaganje više pušaka, ali, nažalost, "nemam kome da ih dam, jer ovo nijeToplica". "Ovde su robijaši i razbojnici izmešani sa komunistima u tri-četiri sreza

uzeli vlast u svoje ruke". Pošto naređuje da se "svom silom spreči ovo zlo" (kao u



Šumadiji - prim. a.), Pećanac se hvali: " Ja se ovde nalazim u društvu najjačih umovakoji su u Beogradu i Šumadiji.

Sudbina mi je donela da ovu krupnu ulogu odigram baš u srcu Šumadije i na ovommestu gde se borio Karađorđe sa svojim odredima 1804. godine za oslobođenje Srbije

od turskog ropstva." Pri kraju konstatuje da pregovori sa Nemcima idu dobro i "bićerešeni po našoj volji".18

Kosta Pećanac pri kraju pisma jednom rečenicom ukazuje na prisustvo Engleza usvom štabu, napisavši: "Postupajte prema Englezima dobro." Interesantno je o kakvimse to Englezima radilo u Pećančevom štabu na planini Sokolovici avgusta 1941.godine?

ENGLESKI OFICIRI U ŠTABU KOSTE PEĆANCA 1941.

Posle kapitulacije Grčke, Nemci su tamo zarobili veći deo engleskih vojnika, pa su ih

vozom transportozali za Nemačku. Iz jednog transporta na rejonu Grdeličke klisure izvoza su pobegli kapetani Ronald Cons (Ronald Haughton Jones) i Lorens Kristi(Lawrence Christie) i, posle neuspelog pokušaja da preko Bugarske pobegnu zaTursku, vratili se ponovo u Srbiju. O svojoj avanturi, ostavio je podatke kapetanKristi.19 Po povratku iz Bugarske dva engleska oficira su se razdvojila. Kristi,oboleo, nije mogao da ide dalje, pa su ga prihvatili meštani sela Guberevac, kodLeskovca. Skrivali su ga, hranili i lečili dok se oporavio. Potom, kako je čuo da se na

planini Sokolovici nalazi četnička ustanička vojska uputio se tamo. Drugi oficir Džons skrivao se u nekom drugom selu, kod nekog seljaka Radovana (kasnije su ga ukrajevima kuda se kretao zvali Radovan).

I Džons je saznao za ustanike i došao na Sokolovicu, pa su se krajem jula dva ratnadruga, engleski kapetani, našli u štabu Koste Pećanca na Sokolovici i bili svedoci svihkasnijih zbivanja i Pećančeve izdaje. Kapetan Džons je prvi napustio štab KostePećanca i pošao da traži drugog voću četnika, Dražu Mihailovića, pa mu se kasnijegubi svaki trag. Lorenc prelazi u štab vojvode rasinskog, Dragutina Keserovića, koji

još nije odustao od borbe protiv nemačkog okupatora. Lorenc je zajedno saKeserovićevim odredom i partizanskim jedinicama učestvovao u napadu na Kruševac22. se-ptembra 1941. godine. U mećuvremenu i Keserović odustaje od borbe protiv

Nemaca, pa Lorenc odlazi u štab Draže Mihailovića, kojeg je našao na planini Goliji.U Dražinom štabu saznaje da je zvanični engleski delegat, major Hadson, odstranjen

iz Dražinog štaba i da se praktično nalazio izolovan u nekoj vrsti zarobljeništva.Razočaran držanjem Draže Mihailovića, napušta njegov štab i vraća se ka Kopaonikuu nameri da ponovo doće kod Keserovića i ubedi ga da nastavi borbu protivokupatora. U povratku hvataju ga četnici Mašana Đurovića i predaju Nemcima, takoda je kraj rata ipak proveo u nemačkom zarobljeništvu.20

NEMAČKI AGENTI U ŠTABU KOSTE PEĆANCA

U štabu Koste Pećanca, tokom leta i jeseni 1941. godine, zapažena je jedna mlada, plavokosa Engleskinja, koja je dobro govorila srpski. Bila je i gost u kući Pećanca uKuršumliji. Predstavljala se kao engleski, a negde i američki izaslanik u štabu kodKoste Pećanca.



Tek kasnije, posle rata, došlo se do više podataka o zago-netnoj strankinji, ispostavilose Amerikanki, koja je posećivala Kostu Pećanca. Radilo se o mis Rut Mičel, koja je ugodinama uoči Drugog svetskog rata došla iz Amerike u Nemačku, potom se 1939.godine pojavila u Jugoslaviji. Ovde je navodno izučavala jezik i običaje i često bilagost kraljevske kuće Karaćorćevića, što je, u posle rata pisanim memoarima, potvrdio

i kralj Petar II. Nakon okupacije Jugoslavije zapažen je njen boravak u Beogradu, a uviše navrata posećivala je štab Koste Pećanca na Sokolovici i Kuršumliji.

Više svetla na njenu "ratnu" ulogu bacio je Nedićev šef Beogradske policije i osnivačBanjičkog logora smrti Dragoljub - Dragi Jovanović. Na sudskom pretresu uBeogradu 23. juna 1945. godine (suđeno mu je kao ratnom zločincu), kada mu je

pokazana slika Rut Mičel, rekao je "To je jedna Amerikanka, koja je dolazila 1939. i1940. godine na Bled, kad sam ja bio, tamo, šef dvorske bezbednosti. Posle 1941. ili

početkom 1942. godine video sam je sa Pećančevim četnicima… Bila je u društvu saKostom Pećancem u prostorijama Gestapoa u Beogradu." Jovanović je dalje rekao da

je Rut Mičel u Beogradu odse-dala u kući braće Roš, u Takovskoj 8.

Očigledno je Kosta Pećanac Rut Mičel upoznao kod svog prijatelja Đorđa Roša, gde je, uostalom, stanovao i šef Gestapoa za Srbiju Karl Kraus.

Polovinom 1942. godine mis Rut Mičel je stigla u Ameriku, gde se predstavljala kaolični izaslanik četničkog vođe Koste Pećanca, da bi kasnije promenila priču i tvrdilada je delegat Draže Mihailovića. Za vreme svog boravka u SAD sa Rut Mičel se, 3.

jula 1942. godine, sastao i kralj Petar "da bi dobio sveža obaveštenja iz zemlje" - kako je pisao u svojim memoarima. Tada su se kralj i Rut Mičel slikali zajedno. U tovreme, 1942. godine, boravio je u Americi i ministar izbegličke vlade SavaKosanović, koji u svojim sećanjima iznosi da su mnogi u Americi shvatili da je RutMičel nemački agent, što je i Herald tribjun, 3. aprila 1943. godine, zabeležio, pišući onjenoj zagonetnoj prošlosti.21

BRAĆA ROŠ - NEMAČKI AGENTI U ŠTABU KOSTE PEĆANCA

Braća Roš, Dušan i Đorđe, sinovi Sebastijana Roša, naturalizovana Nemca i majkeSlovenke vlasnici trgovačke firme "Export-import Roks", bili su zvanični predstavnicinemačke teške industrije u Jugoslaviji. Veoma imućni, pored velike porodične kuće uKatićevoj 8-10 (posle rata je u njoj bila Sovjetska ambasada), imali su kuću uBirčaninovoj sa 32 stana, vilu na Hvaru i niz drugih nepokretnosti. Đorđe Roš je

učesnik Solunskog fronta i bio je jedan od prvih srpskih pilota, što mu je davalolegitimaciju za snabdevanje vojske ratnim potrebama iz Nemačke. Za njihovo imevezano je niz afera podmićivanja vojnih vrhova, najpoznatija je ona oko uvozatenkova i aviona tipa "Dornije", 1935. godine, kada su dospeli i u zatvor zbog teškogoštećenja državne kase. Oslobođeni su na ličnu intervenciju kneza Pavla.

Poznanstvo Đorđa Roša i Koste Pećanca datira sa Solunskog fronta, a u posleratnimgodinama se pretvorilo u prijateljstvo i poslovnu saradnju. Naime, postoji indicija da

je novac koji su Nemci obećali Kosti Pećancu da se četnička organizacija ne protivi pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu isplaćivan preko firme braće Roš. Na toukazuje i poseta Đorđa Roša Pećančevom štabu na Sokolovici, još u toku juna 1941.

godine, kada je za četnike, kako je objasnio Pećanac, doneo novčanu pomoć.



Kada se u kući braće Roš, po dolasku iz Čehoslovačke, 1939. godine, nastanio šef nemačkog saobraćajnog biroa dr Karl Kraus -ili kako se kasnije ispostavilo šef Gestapoa za Srbiju, nemačka agentura oko Koste Pećanca dobila je konkretnekonture. Braća Roš, Karl Kraus, famozna mis Rut Mičel i još poznatija nemačkašpijunka "balkanska Mata Hari", Vera Pešić, pridobivši Kostu Milovanovića -

Pećanca, krojili su, u Katićevoj 8-10, sudbinu Srbije.

Đorđe Roš je služio Pećancu za lične veze sa nemačkim komandantima, Dušan Roš postaje Pećančev vojvoda Krivolački (sa dekretom i Karađorđevom zvezdom uznjega), mis Rut Mičel, po odlasku u Ameriku pronosi slavu Pećančevih četnika, a svizajedno pružaju konkretnu podršku Vladi Milana Nedića, uz Pećančeve oružaneodrede, da se kvislinška vlast u Srbiji održi.22

OSNIVANjE ČETNIČKIH ODREDAULOGA VLADE NARODNOG SPASA

Osnivanje četničkih odreda obavljano je uz svečani ritual, poput onoga koji je primenjivan u Topličkom ustanku. Pred četničkom za-stavom polaže se zakletva, uzčinodejstvovanje mesnih sveštenika, a potom se pompezno nastupalo po selima."Vojvoda je jahao na belom konju ukrašen redenicima, a ostali su išli za njim obučeniu crna četnička odela sa amblemima mrtvačke glave na šubarama."23

Za četničke vojvode su u prvom redu postavljani četovođe iz Topličkog ustanka, ali idrugi mahom imućniji ljudi, trgovci i lični prijatelji Koste Pećanca. Ne mali brojsveštenika je proi-zveden za vojvode. Uz sveštenički krst, stavljali su na glave šubaresa mrtvačkom glavom. O zlodelima tri takva popa u svom dnevniku "Crni dani uToplici" pisao je pesnik Rade Drainac, koga su ovi proglasili komunistom i osudili nasmrt. Jedan od njih je bio Mihailo Popović, sveštenik iz Blaca, koji postaje vojvoda"Mika Jastreb". Tu su još bili pop Raša Knežević iz Beloljina, vojvoda Prokupački,

pop Ilija Simić iz Barbatovca, vojvoda Kaljajski, koji postaju strah i trepet Topličkogkraja. U odredima širom Srbije bilo je još sveštenika.24

Organizatori četničkih odreda nastupaju sa primamljivim parolama koje su sračunateda obmanu narod, u stilu: "Vršimo pripreme za borbu protiv okupatora", pa su imčesto i dobronamerni ljudi, pogotovu mlaći svet, prilazili sa uverenjem da se radi o

patriotskom pokretu, prihvativši se oružja da bi se borili za slobodu. Kosti Pećancu je posebno bilo lako da na području Toplice okupi ljude u četnike, kako zbog ustaničke

tradicije, ali naročito zbog smišljene parole da se treba organizovati za borbu protivŠiptara i čuvanja granice na Prepolcu, da bi se osujetio prodor Šiptara u Toplicu. Prvičetnički odredi su i formirani u krajevima kraj granice prema Kosovu. "Nakon zaštiteod Šiptara, četnički odredi će se okrenuti protiv okupatora" - vojvode su davaliobjašnjenja onima koji su počeli da sumnjaju u namere četnika.

U svojim posleratnim sećanjima, Radoš Jovanović-Selja, politički rukovodilac NOP uToplici, govoreći o problemu četništva 1941. godine u Toplici, kaže:

"Od samog početka su poseban problem u okrugu Topličkom bili četnici. Četništvo jeu ovom kraju vuklo korene iz prošlosti. Tu tradiciju naroda iz Topličkog ustanka

nastojali su odmah da iskoriste Kosta Pećanac i drugi. Zato je politički rad, kako



organizacija na terenu tako i odreda imao ogroman značaj jer je veliki broj seljaka, ne poznavajući situaciju, već bio formalno obuhvaćen četnicima."25

Koliko je Kosta Pećanac računao na svoje jako uporište u To-plici vidi se i iz podatkada je prilikom formiranja četničkog odreda u Niškom kraju, vojvodi Moravskom,

Počekoviću, uputio desetak " mladića iz Kosanice da mu budu stub odreda dok muodred oj ača".U jednom kasnijem pismu od 26. 8. 1941. sa Bukulje, Pećanac se žali: " Dobio sam500 pušaka, ali ih ovde nemam kome da podelim. Nije ovo Toplica." I upravo u tomnjegovom uporištu, u Toplici, Pećanac je pretrpeo prve poraze, jer je demaskiran odnaroda kao izdajnik.26

Uporedo sa razvojem Narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji i početka priprema zastvaranje partizanskih odreda, pojačava se oru-žana aktivnost Pećančevih odreda u

borbi protiv svega naprednog, protiv svih rodoljuba, ali i protiv svih drugih ljudi "kojine misle kao oni" - kako je u svom dnevniku naveo pesnik Rade Drainac.27

Na jugu Srbije, po odluci PK KPJ formirani su prvi partizanski odredi: Rasinski 22. jula, Ozrenski 2. avgusta, Toplički 3. avgusta. Ostali odredi formirani su kasnije.Zamah Narodnooslo-bodilačkog pokreta uplašio je okupatora i domaće kvislinge, pavojni zapovednik Srbije, general Šreder, naređuje da se "nacionalnim vojnimformacijama" pruži veća pomoć u oružju, kako bi se, zamenjujući nemačku vojnusilu, mogle uspešno boriti protiv sve više narastajućeg oslobodilačkog pokreta.SASTANAK KRAUS - PEĆANAC OSNIVAČI VLADE NARODNOG SPASA

U cilju organizovanijeg uključivanja Pećančevih četnika u borbu protiv NOP, nascenu ponovo stupa Karl Kraus, bivši "činovnik" nemačkog saobraćajnog biroa uBeogradu - ali sada kao major SS i šef Gestapoa za Srbiju. Kraus je, po raspoloživim

podacima i lično poznavao Kostu Pećanca, ali za prve kontakte sa njim koristi ĐorćaRoša, svog stanodavca, koji je bio i prijatelj i ratni drug Koste Pećanca, još saSolunskog fronta. Istovremeno, koristi i veze koje je Dimitrije Ljotić, šef ZBOR-a ioprobani nemački prijatelj, imao sa Kostom Pećancem. Karl Kraus je direktno slaoRoša kod Pećanca, a preko Ljotića korišćen je Ljotićev poverenik za Niš, privrednik Zoran Vuković.

Karl Kraus nije ni napuštao Beograd za vreme aprilskog rata 1941. godine. On jeskriven u svom stanu, kod porodice Roš (na Slaviji), mirno sačekao ulazak nemačkih

trupa u Beograd, pa prišivši oznake SS-majora zauzeo mesto šefa Gestapoa za Srbiju,takoreći onoga dana kada su nemačke trupe ušle u grad.

Karl Krausjoš polovinom jula upućuje Đorđa Roša kod Pećanca na planinuSokolovicu. Roš tom prilikom donosi pozamašnu sumu novca kao "pomoć četnicima isvom ratnom drugu Kosti Pećancu". U razgovoru u četiri oka Pećanac i Roš ugovarajususret Pećanca i Krausa, uz Pećančev uslov da se susret održi na " Pećančevomterenu", u Toplici, želeći da narodu predstavi "kako mu i Nemci dolaze na noge".

Istovremeno i Dimitije Ljotić šalje svog emisara Zorana Vukovića, koji je Pećancu preneo mišljenje i stavove Ljotića, da saradnju sa Nemcima treba prihvatiti i da je on

u interesu srpskog naroda. Iz dva sačuvana pisma Ljotića upućena Pećancu 13. i 24.septembra 1941. godine, tj. posle sastanka između Krausa i Pećanca u Pločniku, može



se bliže sagledati uloga Ljotića u pridobijanju Pećanca za saradnju sa Nemcima.Ljotić piše: " Oni (Nemci) te zovu da dođeš u Beograd", jer "ti treba i ti možeš našnarod da spasiš od nesreće koja mu predstoji, pri čemu će ti svi čestiti Srbi pomoći".U drugom pismu Ljotić obaveštava Pećanca da je svog poverenika za Niš, ZoranaVukovića, koga je Pećanac postavio za vojvodu, zadržao kod sebe (u Beogradu), jer je

"Zoran već primio dužnost načelnika štaba Srpskih dobrovoljaca u Komandi uBeogradu". Ljotić oba pisma završava srdačnim pozdravima: "Pećančevimsokolovima", uz obavezne, na kraju pisma, uzvike "Živeo kralj!"28

Posle prvih susreta sa emisarom Karla Krausa, kao i sa Ljotićevim delegatom,Zoranom Vukovićem, Kosta Pećanac, pri-premajući susret sa Krausom, upućuje

pismo svojim najbližim, i najpoverljivijim vojvodama u kome ih obaveštava o susretusa emisarima u Beogradu. Tako u pismu vojvodi sokolovačkom - Blagoju Nerandžiću,Pećanac piše:

" Danas sam se sastao sa del egatima iz Beograda, koji su upućeni od đenerala

nemačkog komandanta. Ova je delegacija došla koju sam sreo u putu i zaključio sanjima sporazum da ću primiti delegate, ne Nemce, a Ljotića, bivšeg ministra, kojidolazi lično sa njegovim delegatima u Barlovo gde će ga dočekati naši ljudi, a zanemačkog đenerala dao sam instrukcije i punomoćje vojvodi đeneralu šumadijskom

Novakoviću i banu Moravske banovine Stanojeviću, koji mogu u moje ime pregovarati. Sada baš ovih dana odigravaju se krupni događaji za našu državu i narod.Kako sam neću da primim ovu istorijsku odgovornost (podvučeno u originalu - prim.a.) naređujem da dvanajestog dođete u logor neizostavno sa vojvodom kapetanomMilošem i mojim bratancem Vukojem, jer u sredu imaćemo sa Beograćanimasastanak. Bratski vas pozdravlja K. Pećanac."29

U stvari, sastanak nije bio sa emisarima, već lično sa šefom Gestapoa za Srbiju,Karlom Krausom. Sastanak je održan 24. avgusta 1941. godine u selu Pločniku, kraj

pruge Prokuplje - Kuršumlija. Kada je blindirani nemački voz stigao na stanicu iKraus prijateljski stegao ruku svom starom poznaniku, lukavi starac, da bi podigaosvoj autoritet, objavljuje svojoj delegaciji da je Kraus glavom đeneral, "nemačkizapovednik"!

Pećanac i Kraus se pri ovom susretu pobratime - ispivši čaše ispod ruke, a potom seizljubili i razmenili darove. Pećanac Krausu predaje četnički amblem, a KrausPećancu revolver. Sve što je prilikom susreta u Pločniku dogovoreno, stavljeno je dva

dana kasnije, u prisustvu većeg broja vojvoda, na papir na sastanku održanom od 26.do 28. avgusta na planini Bukulji.

Sastanak u Pločniku izazvao je čuđenje prisutnih četnika i građana, a bilo je četnikakoji su tog dana bacili oružje i vratili se kućama. Pećanac je, međutim, upornonastojao da obmanama i lažima zavarava narod, tvrdeći da su Nemci došli da bi ga"molili" da ne preduzme akcije protiv njih, da je on to prihvatio jer "još uvek nijevreme za borbu", te da je svojim autoritetom dobio odobrenje da "u našoj zemljizavede red i mir". Četničkim vojvodama i drugim "prvacima" objašnjava da je tonjegova komitska taktika kako bi od Nemaca izvukao oružje i municiju, dok ne dođevreme za borbu. Uostalom, najveći broj vojvoda i četovođa prihvatio je dogovor sa

Nemcima, čuvši da će ubuduće primati plate.



Posle postignutog dogovora sa Nemcima, prvo u Pločniku, a potom na Bukulji, KostaPećanac upućuje sledeći "Proglas srpskom narodu":

"Braćo i sestre!

Svojim autoritetom uspeo sam da od okupatorskih vlasti dobijem odobrenje, da unašoj zemlji zavedem red.

Moja prošlost i rad na nacionalnom polju poznati su.

Odgovornost koju u ovim preteškim danima primam na sebe velika je i pored mojestarosti ja taj teret primam na svoja staračka leđa, svestan da će tek buduća istorijadati svoj sud o tome radu…"30

Tako je Kosta Pećanac na svoja staračka leđa preuzeo izdaju, koja teško da ima primera u srpskoj istoriji, na koju se u proglasu poziva. (Ovaj proglas su Nemci u vidu

letaka bacali iznad mnogih gradova u Srbiji.)

PEĆANČEVI ŠTABOVI SE SELE U GRADOVE

Posle sporazuma sa nemačkom vojnom upravom Srbije, Nemci na jugu Srbijenapuštaju gradove Lebane, Vlasotince, Prokuplje, Kuršumliju, Blace, koje odmahzaposedaju četnički odredi. Cela četnička organizacija postaje plaćena vojska

Nedićeve uprave i dobija redovne mesečne prinadležnosti u visini platažandarmerijskih jedinica. Takođe dobijaju opremu, oružje i municiju, ali i vanredne

prihode: za svaku partizansku glavu isplaćivano je po 3.000 dinara.

Do kraja 1941. godine Kosta Pećanac je dodelio preko stotinu zvanja vojvoda i tvrdioda ima takođe oko sto četničkih odreda sa oko 15.000 četnika. Međutim, u platnimspiskovima Nedićeve administracije za oktobar mesec 1941. godine, evidentno je 40odreda sa oko 4.000 četnika.31

U Nišu je već 5. septembra 1941. godine formiran Glavni štab svih četničkih odreda(na nekim aktima stoji Đeneralštab) na čelu sa načelnikom štaba majorom TrifunomMikićem - vojvodom timočkim. Štab u Nišu je osnovan radi "boljeg operativnogsadejstva sa nemačkim jedinicama", o čemu načelnik štaba Trifun Mikić obaveštavaMilana Nedića:

"Gospodine ministre predsedniče, čast mi je da vas izvestim, da sam po Vašem predlogu i nalogu g. vojvode Koste Pećanca stigao pre dva dana u Niš i danas smo sesa našim ljudima - četnici i nemačke vlasti, sastali sa g. vojvodom Kostom Pećancem,i svi skupa otišli kod g. feldkomandanta u Nišu" (citirano doslovno).32

U niškom Glavnom štabu (Đeneralštabu), pored majora Mikića, bilo je desetak,takođe oficira bivše jugoslovenske vojske, jer su time i Nemci i Nedićeva uprava htelida organizaciono i disciplinski učvrste razularene četničke odrede, a posebnočetovođe i vojvode. U štabu su postojali odseci: za vezu sa nemačkim vlastima, kojim

je rukovodio Milan Spasenić - delegat za vezu sa Nemcima, inače učitelj ženske

gimnazije u Nišu, poručnik Rastko Nikolić -vojvoda čegarski, rukovodio je odsekomintendature, Omiljen Milić -vojvoda mačvanski, upravljao je odsekom propagande,



sanitetski pukovnik Živorad Vasić - rukovodio je odsekom saniteta. Dotadašnji Niškičetnički odred, kojim je rukovodio kapetan Anastasijević, prerastao je u Niški četnički

bataljon na čelu sa komandantom majorom Milutinom Bukvićem, koji je kasnije nadužnosti načelnika štaba svih četničkih odreda zamenio majora Mikića. Četnički

bataljon je bio smešten u kasarni 16. pešadijskog puka u Nišu.

U okviru Niškog štaba nalazio se i četnički zatvor, smešten kod spomenika Ćele-kula,u krugu Vojne bolnice u Nišu.

Četnički štab u Nišu redovno obaveštava nemačku komandaturu u Nišu o akcijama i borbama jedinica, naročito ističući akcije u kojima su " četnici uspešno sarađivali sanemačkim oružanim odredima u proganjanju odmetnika, razbojnika i komunista".

Posredstvom Pećančevog štaba u Nišu počinje da se realizuje klauzula sporazuma dase za svaku glavu rodoljuba isplaćuje nagrada. Već početkom oktobra 1941. godinečetnički odred vojvode moravskog (Počekovića) zahteva isplatu od 6.000 dinara na

ime uhvaćenih i Nemcima predatih partizana Sekule Stanimirovića i Vojislava Pa-vlovića. Ova dva mlada partizana uhvaćeni su u borbi kod Jelašnice, a potom ih

Nemci streljaju na Bubnju.

Niška Feldkomandatura 809 obaveštava 16. septembra 1941. godine vojnogzapovednika Srbije:

"U jugoistočnoj Srbiji na području Feldkomandature u Nišu, nalaze se, pored bandikoje se bore protiv Nemaca, i nacionalne srpske bande Koste Pećanca. Ovaj sa svojimljudima podržava srpsku vladu i pomaže nemačke okupacione trupe i srpsku vladu da

bi svoju otadžbinu sačuvao od građanskog rata. Oni hoće borbu protiv komunista i u pojedinim slučajevima su se izgleda i borili protiv komunista" .33

Četničkim štabom u Beogradu rukovodio je vojvoda kapetan Mi-loš Kosančić, kaokomandant i vojvoda; Ivo Timotijević kao njegov zamenik. Miladin Veličković -vojvoda poljanički, bio je Pećančev delegat, za vezu sa vladom Milana Nedića. Uštabu su još bili če-tovođe Milivoje Nićiforović, Jovan Sretenović i dr.

Ipak, centralni štab Pećančevih četnika ostao je u Kuršu-mliji i figurirao je kao Štabglavnog četničkog komandanta i bio sastavljen od Pećancu najodanijih vojvoda i

četovođa. U štabu su se nalazili Milan Pećanac Mlađi - sin Kostin i vojvoda - delegatArs Maričić, koji su u odsustvu Koste Pećanca izdavali naredbe i donosili odluke. Ukuršumlijskom štabu su još bili Vukoje Milovanović - vojvoda Toplički, vojvodakuršumlijski - Vlastimir Najdanović Vuković, vojvoda Veljko Milovanović i četovođeRade Aksentijević, Lazar Rakić i Milorad Milovanović. U štabu su još bili ličniađutant Kostin, Savo Laketić i lični sekretar Živojin Jovanović, bili su istovremeno ičlanovi Prekog suda, prvi kao predsednik suda, a drugi kao sekretar. Članovi Prekogsuda su još bili Božidar Dimić, Tijosav Simović i Draža Čarapić. U Kuršumliji senalazio zatvor u kome su držana pohapšena lica sa teritorije Toplice (do pogubljenjaili predaje Nemcima). Jedan od egzekutora bio je neki Laza zvani "Sekirče", koji je sasobom uvek nosio sekiricu sa podužom držalicom i njome vršio egzekucije.34



U Beogradu deluje još nekoliko vojvoda za koje se ne vidi da li su imali odrede, kaošto su Dušan Roš - vojvoda krivolački, kafedžija Bora Bradić - vojvoda bitoljski iMilun Radičević, četovođa. Vojvoda bitoljski i četovođa Radičević, upućuju KostiPećancu u jesen 1941. godine izveštaj, opisujući na dramatičan način "teške" uslove

pod kojima sprovode četničku organizaciju u Beogradu, u kome pored ostalog pišu:

" Naši životi su ugroženi… Jedan naš veliki prij ate lj nam je saopštio da su naskomunisti osudili na smrt. Ovo nije za čudo i neverovatno kada su oni u toku

poslednja tri dana svakog dana ubijali na ulici po jednog policijskog agenta i todanju… Isti čovek rekao nam je da u Beogradu ima -postoji savršeno organizovanakomunistička banda u kojoj je u velikoj meri ženski svet.“ 35

Uloga vojvode Krivolačkog, Dušana Roša u Beogradu očigledno je bila da održavaličnu vezu Pećanca sa Nemcima, ali i sa vladom Milana Nedića. Roš je u Kuršumliju

preko zime 1941. godine doneo sledeća odlikovanja za Kostu Pećanca, kojima ga jeodlikovao Milan Nedić: Karađorćevu zvezdu IV reda, orden Svetog Save i Srpsku

krunu III reda. Preko njega idu i novčane naknade od Nemaca za Kostu Pećanca.

SUKOBI ČETNIKA I PARTIZANAKOSTA PEĆANAC ODBIJA SARADNjU SA NOP

Rukovodstva KŠ u Srbiji uzalud pokušavaju da uspostave sa-radnju sa četnicimaKoste Pećanca i da ih privole na zajedničku akciju protiv Nemaca, ili bar da ihodvrate od bratoubilačke borbe. Partizanski odredi na terenu takođe čine brojne

pokušaje u tome pravcu, uspevajući da sa pojedinim vojvodama uspostave bilo kakvusaradnju, koja je, čim bi Pećanac za nju saznao, bila osujećena. U niškom,

belopalanačkom i prokupačkom kraju neke vojvode su prihvatale saradnju, kao na primer Marko Kilibarda - vojvoda dobrički, a vojvoda Aca Popović pao je u nemilostkod Pećanca jer se zalagao za borbu protiv okupatora. Retki su primeri poput vojvodevisočkog -Momčila Manića, koji je prihvatio da se izda zajednički proglas za borbu

protiv neprijatelja, a potom i sam pristupio Svrljiškom par-tizanskom odredu. MihailaArsića, vojvodu medveđinskog, četnici su zbog saradnje sa NOP predali Nemcima, astari komita Mašan Đurović, napušta četnike i prilazi NOP-u. Sa NOP-om sarađuje ivojvoda tularski, Aleksandar Marković.

Ne znajući da se Kosta Pećanac sprema za sastanak sa Nemcima, Okružni komitetKPJ niškog okruga održava 23. avgusta 1941. godine (dan uoči susreta Pećanca i

Krausa) sastanak sa predstavnicima Pećančevih četnika. Sastanku od strane NOP-a prisustvuju Vasilije Buha - Jova, delegat PK KPJ za Srbiju, Milić Rakić - Mirko, uime PK KPJ, Nikola Kokonješević - Dunđerski, član Pokrajinskog povereništva zaToplicu i Nikodije Stojanović - Tatko, politički komesar Topličkog partizanskogodreda. Sa četničke strane učestvuju Marko Kilibarda - vojvoda dobrički, NikolaKuštrimović - vojvoda vidojevački, vojvoda Ljumović i drugi. Na sastanku je rešenoda se vode zajedničke akcije protiv Nemaca, pri čemu će jedni i drugi davati po

polovinu ljudstva, ali su već sutradan četnici ovaj dogovor izigrali, jer je Pećanacsklopio drugi, za sebe unosniji, posao sa Krausom.36

Pokrajinski komitet KŠ za Srbiju 30. avgusta 1941. godine, u odgovoru na izveštaj

Okružnog komiteta KPJ Niša o bezuspešnim pregovorima sa četnicima, piše:



"Kosta Pećanac je konačno napravio sporazum sa okupatorom i njegovimsaradnicima… On je izdao i proglas kojim poziva narod da poštuje okupatora i da

bude miran prema svemu što se događa, on poziva sve na povratak iz šume, a u protivnom će ih on isterati otuda, on poziva narod u borbu protiv komunista.

Treba brzo raskrinkavati njegovu izdajničku ulogu i mobilisati čitav narod protivnjega, koji je uspeo da se proda za skupenovce."37

KOSTA PEĆANAC ZAMERA SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI

Ni Srpska pravoslavna crkva nije po meri i uzoru kakav bi hteo Kosta Pećanac. On jenekoliko popova proizveo za vojvode, ali je u celini nezadovoljan što crkva aktivnijene pomogne njegovu "istorijsku misiju". U pismu upućenom mitropolitu šumadijskomJosifu, sa datumom od 24. aprila 1942. godine, Pećanac pored ostalog piše:

"Visokopreosvećeni, ja vidim da je naša crkva popustila u ovim teškim danima i to baš sada kada se ja ovako očajno borim protiv komunizma (podvukao K. Pećanac). I pored mojih očekivanja, ja do sada nisam čuo da je crkva uputila neki apel…Blagodareći mom velikom prijatelju Krausu, ja sam uspeo da otklonim sumnje unacionalnu ispravnost nekih crkvenih rukovodilaca…

Mi ne tražimo da Vi uzmete mač i pušku, ali je danas pre svega vaša dužnost dazamahnete duhovnim mačem i osvetlate ime naše crkve u borbi koja se danasvodi."38

U svojoj bolesnoj mašti, dvadeset godina pothranjivanoj veštačkom slavom, KostaPećanac sumnja u sve i svakoga, pa mu ni mitropoliti nisu po volji.

Pećanca posebno teško pogađa što se u Toplici, koju je smatrao bastionom četništva,razvija partizanski pokret, osnivaju partizanski odredi, jačaju čete. Partizanske kolonesu ne samo zakoračile u "njegovu" Kosanicu, već su pred vratima Kuršumlije, preteda ga istisnu ne samo iz Toplice, već i iz istorije. Njega, starog komitu, vojoduTopličkog ustanka. Po kazivanju vojvode sokolovačkog, Blagoja Nerandžića izPupavaca, koji je neprekidno bio uz njega, Pećanac se često jadao: "Ko su tagolobrada deca koja tek što su se ispilila, koji tuču moje hrabre vojvode, iskusnečetovođe, časne popove, ško-lovane kapetane. Od njega 'starog komite i nacionaliste'

beže njegovi ratni drugovi, okreću glave srpski domaćini. Na zboru u Prokupljugrađani su klicali malo poznatom vojvodi Aci Popoviću, a njegaizviždali. Ko toodvoji srpski narod od njega?" Da li je bio toliko glup ili prepreden pa nije shvatao dase on odvojio - pošao putem izdaje, a narod izdaju od rodoljublja dobro raspoznaje.

Na pomenutom zboru u Prokuplju vojvoda Aca Popović mu se suprotstavio, tražeći dase četnici bore protiv Nemaca.

NAPAD NA SLOBODNU TERITORIJU U TOPLICI I JABLANICI

Partizanski odredi u Toplici i Jablanici u jesen 1941. godine oslobaćaju i kontrolišuogromnu teritoriju, na kojoj se Nemci i četnici pojavljuju samo u oružanim akcijama.

Ne samo što se par-tizanske predstraže nalaze na ulazima u gradove, već 9. oktobra1941. godine, u sadejstvu sa mesnim desetinama, Toplički partizanski odred oslobaća



Prokuplje, zarobivši veći broj četnika i žandarma, sreskog načelnika i druge policijskei okupatorske sluge.

Pećanac odlučuje da "Toplicu očisti od partizana", pa početkom oktobra 1941. godineokuplja oko hiljadu četnika i sa nekoliko četničkih odreda kreće u ofanzivu. Još pre

toga, sa planine Bukulje, gde se nalazio na pregovorima sa Nemcima, Kosta Pećanac,u naredbi topličkim vojvodama, nalaže: "Nastojte svim silama da se ovo zlo uništi kodnas u Toplici. Do moga povratka partizane morate uništiti po ceni života." Prvu borbusa partizanima u Toplici zametnuo je blački pop Mika - vojvoda jastrebački 16.septembra 1941. godine, napadnuvši deo Topličkog partizanskog odreda u selu Dra-guša kod Blaca. Iako je napao sa desetostruko većim snagama, če-tnički odred je

potučen i u neredu odstupio, pa je pop kasnije potvrdio da je " komunistička grupaimala više od stotinu boraca"! U strahu su zaista velike oči.

U oktobarskoj ofanzivi na Toplicu i Jablanicu, koju je sam planirao i vodio, KostaPećanac angažuje sve četničke odrede sa ove teritorije, mobilišući usput i nekoliko

stotina seljaka. Plan mu je bio da opkoli planinu Pasjaču na kojoj se u to vremenalazio Toplički partizanski odred i da ga uništi. Na pravcu glavnog udara nalazio sečetnički odred popa Ilije Simića iz Barbatovca, koji je trebalo da izbije na Pasjaču,dok su ostali odredi imali zadatak da drže obruč oko planine. Toplički partizanskiodred nije čekao da bude opkoljen već u vešto postavljenoj zasedi sačekuje glavnukolonu popa Ilije i u borbi 12. oktobra 1941. godine, četnici su razbijeni i naterani u

panično bekstvo. Narednog dana borci Topličkog i Kukavičkog odreda privukli su sečetničkim snagama i u silovitom naletu tako ih porazili tako da su se neki odredinakon toga nedeljama sakupljali, a mobilisani seljaci se vratili kućama, pronevši slavu

partizanskih boraca. Kosta Pećanac, koji se sa štabom nalazio u Žitnom Potoku, bežiza Kuršumliju, njegov sin Milan beži sa Pasjače ostavivši odred, a sami seljaci sela

pod Pasjačom napadaju i razbijaju četnički odred popa Mike, vojvode jastrebačkog.Zarobljeni četnici, a bilo ih je oko 130, mahom lažima zavedeni seljaci, pošto im je

prethodno ukazano na Pećančevu izdaju, pušteni su kućama.

Kosta Pećanac je 12, 13. i 14. oktobra 1941. godine na Pasjači doživeo težak vojničkii politički poraz. Jedan lažni idol je razgolićen. Istina o Pećancu i njegovoj izdajničkojulozi sve više prodire u narod. Mećutim, palo je još mnogo žrtava dok se Pećančevojizdaji potpuno stalo na put.

Tokom oktobra 1941. godine Kosta Pećanac šalje niz narećenja potčinjenim četničkim

odredima u kojima iznova nalaže napad na partizanske jedinice, u kojima izliva beszbog sopstvenog neuspeha u borbama na Pasjači. Grupisani odredi Koste Pećancanapadaju Jastrebačku partizansku četu kod sela Džigolja 23. oktobra, ali su i u toj

borbi bili potučeni. Istoga dana četnički odred Velička Blagojevića napada Svrljiški partizanski odred, ali u protivnapadu partizani sateruju četnike u Sokobanju, pri čemuhvataju vojvodu i oko 40 četnika i žandarma. Ozrenski partizanski odred uspešnoodbija napad Paraćinskog četničkog odreda Ilije Uzelca, razbivši ga i nateravši ga u

bekstvo.

Krajem oktobra 1941. godine četnički odred popa Mike napao je i velikim snagamaopkolio Jastrebačku četu Topličkog partizanskog odreda kod sela Zdravinja, pri čemu

uspeva da zarobi deset partizana. Pop Mika je zarobljene partizane odveo u Blace, asam pošao za Kruševac da pregovara sa Nemcima oko njihovog izručenja. Mećutim,



Toplički i Rasinski partizanski odredi sa nekoliko mesnih desetina, oslobaćaju Blace5. decembra 1941. godine i spašavaju zaro-bljenike i druge rodoljube koje je popMika držao u zatvoru.

Pretrpevši nekoliko teških poraza četnici iz zaseda i mučki presreću i ubijaju

pozadinske radnike, upadaju u sela i pohvatane rodoljube proglašavaju za partizanske borce i po ugovorenoj nagradi 3.000 dinara za jednu glavu predaju Nemcima. Kodsela Žitoraće iz zasede 12. oktobra 1941. godine ubijaju političkog radnika NikoluKokonješevića - Dunćerskog i ranjavaju Konrada Žilnika - Slobodana, koji je uspeoda pobegne. Tom prilikom hvataju Žiku Čiklovana i Srbu Andrejevića - Stoleta kojisu po odluci partije došli iz Beograda da bi stupili u Toplički partizanski odred. Ovidrugovi su zamenjeni za četničke i druge starešine zarobljene u prethodnom napadu

partizana na Prokuplje.

ČETNIČKO-PARTIZANSKI NAPAD NA KRUŠEVAC

Partizani su u početku formiranja Pećančevih četničkih odre-da nudili četnicimazajedničke akcije protiv Nemaca. Štaviše, i sami četnici su, služeći se rodoljubivim

parolama, pozivali graćane u svoje redove radi borbe protiv okupatora. Dešavalo se uraznim prilikama da su pojedine Pećančeve vojvode takvu saradnju prihvatale, neželeći da prihvate otvorenu saradnju Koste Pećanca sa oku-patorom. Pećanac jeizdavao stroga narećenja da se "na Nemce i Italijane ne sme udarati" bez njegovognarećenja, zato ga je zajednička akcija partizana i četnika prilikom napada naKruševac 22. septembra 1941. godine iznenadila i ogorčila. Čim je obavešten odnemačkog feldkomandanta iz Niša da su neke njegove i "pobunjeničke jedinice"(partizani) napali na Kruševac, Kosta Pećanac je mo-bilisao nekoliko najpouzdanijihodreda u Toplici i krenuo sa njima ka Kruševcu.

Napad na Kruševac, na inicijativu Rasinskog partizanskog odreda, prihvatili sučetnički komandant, (tada) major Dragutin Keserović - vojvoda rasinski i potpukovnik Milutin Radojević - vojvoda stalaćki. Njima se priključio i general Ljuba Novaković -vojvoda šumadijski, pa su dogovorivši se o taktici napada, napali nemačku posadu uKruševcu. Imali su dosta uspeha. Rasinski partizani su zauzeli i uništili deo skladišta

benzina, kao i nekoliko aviona na aerodromu i trebalo je još malo vremena pa daKruševac bude osloboćen. Međutim, četnici su zastali na prilazima Kruševcu, dobivšinarećenja Koste Pećanca da odmah obustave borbu. U naređenjima im se pretilo ismrtnom kaznom zbog neposlušnosti. Četnički odredi koji su pod ličnom komandom

Koste Pećanca, pristigli na područje Kruševca, suzbili su Rasinski partizanski odred, aodredi Radojevića i Keserovića su se povukli. Četničke jedinice su zaposele prvo uži,a zatim i širi rejon Kruševca, kao i sam grad i tako je napad na Kruševac propao.Svedočenje o ovoj, prvoj zajedničkoj oružanoj akciji, Pećančevih četnika i Nemaca,ostavio je tada pripadnik četničkog odreda, Veljko Popović.39 On je tih dana biočetnik u Kuršumlijskom odredu Vlastimira Najdanovića i kada su dobili naredbu za

pokret, četničke starešine dugo nisu smele da kažu kako idu u pomoć Nemcima.Saopštili su im da su šiptari krenuli ka Kuršumliji, pa treba da im se suprotstave. Tek kada su ih, umesto ka Kosovu, poveli usiljenim maršem prema Blacu, videli su da jenešto drugo u pitanju. Iz Blaca su krenuli ka Kruševcu, dok su ih sustizali nemačkivojni kamioni puni četnika iz odreda popa Mike - vojvode jastrebačkog. Od Jankove

klisure Nemci su potrpali u kamion i Kuršumlijski četnički odred u kome je bio iPopović i prebacili ih do Stepoša, sela na putu za Kruševac. Ovde su zatekli Kostu



Pećanca dok je nemačkim komandantima pokazivao nekog čoveka obešenog na banderu, za koga je rekao da ga je on lično ubio i naredio da bude obešen, zbogneposlušnosti. Kosta je nemačkim džipom produžio za Kruševac, a Kuršumlijskičetnički odred, podeljen u tri grupe, krenuo je na položaje. Prva grupa je otišla namost preko Zapadne Morave, druga je ostala u selu Stepoš, a treća je otišla ka planini

Goč. Sutradan su sve tri grupe sišle u Kruševac i odatle raspoređene u obližnja selaradi zaštite grada. Popović piše da je većina četnika bila iznenađena otvorenomsaradnjom četnika sa Nemcima, a posebno su bili potreseni kada su ugledali obešenogčoveka i Kostu kako se hvali Nemcima da ga je on ubio. Kraj obešenog čoveka stajala

je uplakana devojka, ćerka ubijenog, jer Kosta nije dao da bude sahranjen.ZAJEDNIČKA ČETNIČKO-PARTIZANSKA KOMANDA U OSLOBOĐENOMPROKUPLjU

Posle povlačenja nemačke vojske iz gradova na jugu i istoku Srbije, četničke jedinice preuzimaju kontrolu u Prokuplju, Kuršumliji, Lebanu, Blacu. U Prokuplju se instaliračetnički odred Radomira Kneževića-Raše, popa iz Beloljina, inače vojvode kulinskog,

koji počinje sa progonom naprednih ljudi u gradu. Partizani, Vidojevački i Topličkiodred, u noći 9/10. oktobra 1941. godine razbijaju četnički odred i jedan vodnedićevaca (SDS) i oslobađaju Prokuplje. Nakon toga, na osnovu sporazuma saPećančevim vojvodom Acom Popovićem, osnivaju zajedničku partizansko-četničkukomandu u Prokuplju. Prokuplje je živelo u slobodi do 9. januara 1942. godine, dok

bugarska vojska, jačine jednog puka, nije stigla u Prokuplju.

Prokuplje je svakako bio jedini grad u okupiranoj Evropi u kome je slobodno, uzmuziku i igru, proslavljena nova 1942. godina. Proslavu je ogranizovao Gradskioslobodilački odbor u prostorijama hotela "Evropa". Kosta Pećanac je kasnije vojvoduAcu Popovića osudio na smrt i izdao nalog da bude uhapšen, ali ga je bezuspešno

jurio po Kopaoniku. Bilo je i drugih vojvoda koji su napuštali K. Pećanca, pa se pasivizirali, neki prilazili organizaciji Draže Mihailovića (kao Keserović, M.Radojević i dr.), a bilo je onih koji su prišli NOP-u. Pukovnik BJV, jedan od prvihsrpskih pilota sa Solunskog fronta Stevan Raičević, u nekoliko slučajeva je otkazivao

poslušnost Kosti Pećancu, posebno kada je trebalo izvršiti naredbe terora nadčlanovima partizanskih porodica, o čemu će biti reči kasnije.ORUŽANI SUKOBI ČETNIČKIH I PARTIZANSKIH JEDINICA

Četnici Koste Pećanca su od prvih dana ispoljavali neprijateljstvo prema svimoružanim grupama koje nisu bile pod komandom Koste Pećanca. Sam Kosta je još 28.

avgusta 1941. godine, pismenim narećenjima sa Bukulje, zabranio četničkimodredima bilo kakve akcije protiv okupatora. Istovremeno je naložio da se svenaoružane grupe njemu potčine, a sve one koje to ne učine biće kažnjene smrtnomkaznom. Ukoliko je i bilo nekih dogovora o zajedničkim akcijama izmeću pojedinihčetničkih vojvoda sa partizanskim odredima, one su bile rezultat dogovaranja mimoKoste Pećanca. Svaku takvu akciju Kosta je, često i upotrebom sile, osujećivao. To je

posebno karakteristično u vezi sa partizansko-četničkim napadom na Kruševac, kada je Pećanac poveo nekoliko hiljada četnika iz Toplice da bi ih stavio u zaštitunemačkog garnizona u Kruševcu. Svojim vojvodama Dragutinu Keseroviću, MilutinuRadojeviću i generalu Novakoviću zapretio je smrtnim kaznama ako ne napuste

blokadu Kruševca.

Prva oružana akcija četnika protiv partizana odigrala se u noći 17/18. septembra 1941.godine, kada je četnički Jastrebački odred vojvode popa Mike, samozvanog "Mike



Jastreba", iz Blaca, napao na grupu partizana koja je te noći držala seoski zbor u seluGornja Draguša. Partizani, iako iznenaćeni napadom dok su večerali u jednoj seoskojkući, ne samo da su odbili napad već su četnike razjurili pa su se cele noći skupljali.Sutradan su deca po kukuruzima sakupljala pogubljene četničke šubare dok su Kostini"heroji" bežali sa poprišta borbe. Pošto je napad vodio vojvodin zamenik, pop Mika je

sutradan poslao dva svoja emisara lekara Pantu Gajića i Trajka Kostića da potraže partizanskog komandanta i saopšte mu da je do četničkog napada došlo zbognesporazuma, jer su "četnici bili obavešteni da se u selu nalazi neka razbojničkagrupa, te da se tako nešto ubuduće neće dešavati".40

Iako je pismo potpisao sa "bratskim pozdravom", to pop Miku nije sprečilo dasutradan sa celim odredom dođe u Gornju Dragušu, opkoli selo i zapreti da ćeubuduće za svaki dolazak partizana i sakupljanje seljaka na njihove konferencijekažnjavati smrću.Već u drugoj polovini septembra 1941. godine došlo je do niza sukoba četnika sa

partizanskim jedinicama. Dana 23. septembra 1941. Svrljiški partizanski odred

razoružao je žandarme u Donjem Dušniku, ali su potom četnici, uz pomoć Poternogodeljenja nemačke Feldkomandature iz Niša, suzbili partizane, i tom prilikom četnicisu zarobili dva partizana: Vojislava Pavlovića i Sekulu Stanimirovića, koje su potom,uz nagradu od "po 3.000 dinara po jednom komunisti" izručili Nemcima. Oba borcasu streljana na Bubnju 17. februara 1942. godine.

Posle povlačenja Nemaca iz gradova južne Srbije, Kosta Pe-ćanac 11. septembra1941. godine sa svojom svitom ulazi u Prokuplje (ali ne na belom konju kao 1917.godine), i u gradu ustaljuje četničku komandu mesta sa popom Rašom Kneževićem -vojvodom korvinskim, na čelu.

Partizani sa Pasjače 8. oktobra napadaju Prokuplje, razjurivši četnike, a sam vojvoda pop Raša krio se po nekim svinjcima. Tada je razoružan i jedan vod nedićevaca.Uveče su se partizani povukli iz Prokuplja. Nakon ovoga Kosta Pećanac u ulozivelikog stratega planira veliku ofanzivu na Pasjaču, aktivirajući nekoliko četničkihodreda uz stotine mobilisanih seljaka i kreće na partizane. Četničke vojvode, iskusnekomite, kao i brojni vojnički obrazovani četnici verovali su da će tu "mlaćariju" i"gradsku mangupariju" (kako su nazivali đake i studente) veoma lako poraziti i"Toplicu osloboditi toga zla" - kako je u naredbi pisao Kosta Pećanac. U dvodnevnim

borbama od 12. do 14. oktobra, četnici su pretrpeli težak poraz. Nekoliko odreda seraspalo, jedan vojvoda je poginuo (vojvoda banjski), a Kosta Pećanac i njegov sin su

glavom bez obzira pobegli sa ratišta. Mobilisani seljaci su, pošto su nahranjeni pasuljem sa partizanskog kazana, uz objašnjenje protiv koga su pošli da se bore, pušteni kućama. Mnogi od njih su, potom, bili najbolji partizanski agitatori po selima.U Prokuplju se posle bekstva (i bruke) vojvode popa Raše, obrazuje odred AcePopovića, vojvode graničnog. Po sporazumu voj-vode Popovića i partizana uProkuplju se stacionira i jedna grupa partizana, obrazuju zajedničku komandu mesta.

Novu, 1942. godinu, Pro-kupčani, svakako jedini u porobljenoj Evropi, proslavili suslobodno u kafani Evropa. U ponoć, prisutnima se obratio sa čestitkama za Novugodinu, predsednik oslobodilačkog odbora Prokuplja.

Nakon ovih početnih sukoba, ređali su se mećusobni oružani obračuni kod sela

Džigolja, kada je poginuo sin Vučka Pantića - vojvode korvinskog, u prostoru okoSokobanje, kada je uhvaćen vojvoda Veličko, koji je potom uspeo da pobegne.



Početkom novembra partizani razoružavaju četnički odred u Sićevu. U toku novembravođene su borbe u selu Velikom Šiljegovcu, Dobrom Dolu kod Kuršumlije, na planiniBukovici, kada je razoružan odred vojvode Ilije Uzelca, a vojvoda poginuo.

Decembra 1941. godine, partizani napadaju i zauzimaju Blace, oslobodivši pri tome

dvanaest partizana, zarobljenih nekoliko dana pre toga. U borbi kod Krente (Svrljig,15/16 decembar) četnici zajedno sa nemačkom vojskom napadaju partizane, pri čemu

je poginulo 10, a ranjeno 5 boraca. Istoga dana partizani u kontranapadu desetkujuodred vojvode borskog - Velička Blagojevića. Bilo je još niz okršaja, u velikojdecembarskoj ofanzivi četnika da unište partizane u zimskim uslovima, kada su biliistisnuti iz sela i kada im je snabdevanje hranom bilo otežano. Oružja i municije suimali onoliko koliko su uspeli da u dotadašnjim borbama otmu od neprijatelja.

U žestokoj borbi kod Krente, kada su četnici vojvode borskog i nemački odred iz 920.zaštitnog bataljona iz Niša, napali Svrljišku četu Svrljiško-nišavskog partizanskogodreda, 12. decembra 1941. godine, poginulo je desetak četnika i dva Nemca, od kojih

jedan oficir, ali je palo i desetak partizana. Za poginulim partizanima koji su se hrabro borili protiv višestruko jačeg neprijatelja, ostala je poznata partizanska pesma:

Svrljiška brda i vrh zeleni Tužnom su maglom obavijeni Stazom se kreće Svrljiškačeta Posle velike borbe kod Krente…41

U borbama do kraja 1941. godine partizani su zarobljenim četnicima sudili iuglavnom su ih, ako nisu bili zločinci, puštali kućama, iako su četnici zarobljene

partizane ili odmah ubijali ili predavali Nemcima, a ovi odvodili u logore, gde sustreljani. Mećutim, nekoliko borbi početkom 1942. godine, kada su četnici ispoljili

posebna zverstva prema zarobljenicima, partizanima, ali i njihovim porodicama iuopšte osumnjičenim da su simpatizeri, i partizani oštrije kažnjavaju zarobljenečetnike. Posle borbe u Kur-šumliji, u koju su partizani ušli goneći jedan četnički odred16. februara 1942. godine, a potom doneli odluku da Kuršumliju brane, Pećanacmobiliše sve moguće snage i u napadu na Kuršumliju, hvata nekoliko desetina

partizana i strelja ih, pohapsivši još oko stotinu partizanskih simpatizera ili uopštegraćana koji mu nisu bili po volji, pa i njih strelja. Tada je ukupno poginulo 8

partizana, a 25 pohvatanih streljano, a streljano je još 105 graćana, koje su smatrali partizanskim simpatizerima. Nakon toga četnici popa Mike - vojvode jastrebačkogzarobljavaju kod sela Gornjeg Svarča 14 partizana, koji su se, opkoljeni, branili do

poslednjeg metka, i potom ih sve streljaju. Meću streljanim su bile i dve partizanke,

koje su na prostačka dobacivanja četnika i samog vojvode, ovima pljuvale u lice, što je učinilo da četnici postićeno napuste mesto streljanja. Jedan preživeli partizan seizvukao ispod leševa i uz pomoć meštana zalečio i ostao živ. Ova dva slučaja sudovela da i partizani zauzmu oštriji kurs prema zarobljenim četnicima, a posebnoonima koje su već jednom zarobljavali pa ih puštali na slobodu.

NA TOPLICU SA BUGARSKIM TOPOVIMA

Nemci jošujesen 1941. godine shvataju da raspoložive nemačke i kvislinške snage,uključujući i četničke odrede, nisu u stanju da45 obezbede vitalne nemačke interese, posebno saobraćajnice dolinom Morave i Ibra,

preko koje su vardarskim, ali i sofijskim pravcem, išle glavne linije snabdevanjanemačkih trupa na Sredozemlju. Stoga, krajem 1941. godine dovode Bugarski



okupacioni korpus u sastavu tri divizije koji zaposeda sva veća mesta na jugu Srbije,odnosno celu teritoriju "južno od ležeće linije: Knjaževac - Jagodina - Kra-gujevac -Kraljevo - Ibarska dolina (Kosovska Mitrovica i Priština)". Dostavljajući prednjenaređenje od 29. decembra 1941. godine, Feldkomandatura 809 Niš navodi da jesporazum o tome postignut izmeću vojnog zapovednika Srbije i predsednika Vlade u

Beogradu, te da se sve vlasti, kao i četnički odredi Koste Pećanca, imaju shodno tomesporazumu ponašati.

Kosta Pećanac istoga dana piše Feldkomandaturi Niš: "Primio sam tekst sporazuma bugarskih i nemačkih vlasti od decembra1941. godine. Upoznao sam se i dobro razmislio i izdao sam strogo narećenje da svimoji četnici u posednutim od Bugara krajevima budu lojalni prema Bugarima i da pocenu života nikakve ispade ne prave…"

U svom narećenju četničkim odredima (br. 2296 od 1. januara 1942. godine), KostaPećanac, malo drukčije objašnjava prisustvo bugarske vojske. Tvrdi da je "zadatak

bugarske vojske obezbeđenje železničkog saobraćaja" .42

Pri tome, da bi bar donekle sačuvao renome četničkog vojvode, ovako formuliše ovosvoje naređenje:

"Poznavajući krv slovenskog naroda i ranije nesuglasice koje su postojale izmeđunašeg i bugarskog naroda, a koja sada ima da se zaborave, to u interesu mira, reda i

postojećeg poretka, svima naređujem da izbegavate svake sukobe sa Bugarima…Odrede sklonite na skrovita mesta, što dalje od javnosti… Zbog nastale situacijezabranjuje se svaka pre-piska sa ovim štabom, sem kuririma - preko Kuršumlije…

Tako je naređivao januara 1942. godine, a već februara i marta1942. godine, zajedno sa bugarskim okupacionim trupama kreće u napad na

partizanske odrede, napadajući u prvom redu partizansku slobodnu teritoriju uToplici.

BORBA U KURŠUMLIJI

Sukob Kosaničke čete Topličkog partizanskog odreda sa četnicima u Gornjoj Konjuši,odvijao se u senci borbi većih razmera na planini Pasjači.

U prvoj polovini februara 1942. godine dok su bugarske trupe napadale partizanskouporište na planini Pasjači, četnici su za-tvarali obruč prema reci Toplici, kako bi partizanima onemogućili eventualno izvlačenje ka Jastrepcu. Dok su borbe saBugarima trajale, partizansko vođstvo je izdvojilo Kosaničku četu Topličkog

partizanskog odreda i uputilo je ka Kuršumliji. Računalo se da četnici napad naKuršumliju ne očekuju, pogotovu što su partizanske jedinice već angažovane u većimokršajima sa bugarskom vojskom, koja se prvi put pojavljuje na ovom terenu u borbi

protiv NOP. Do prvog sukoba Kosaničke čete sa četnicima došlo je kod sela GornjeKonjuše, gde su četnici naterani u bekstvo, a zatim su partizani u jednom dahu, gonećiih, ušli u Kuršumliju. Iznenađenje je bilo ogromno. Dok se Kosta Pećanac spremao dazajedno sa bugarskom vojskom dokrajči partizanske jedinice, partizani osvajaju

njegovu tvrćavu - Kuršumliju, u kojoj su on i njegovi ukućani, žena Sofija, sin Milan,zvani Pećanac Mlaći, suvereno vladali Kuršumlijom. Partizani nisu uspeli da osvoje



dobro utvrćeni četnički štab u Sokolskom domu, kao ni kuću Koste Pećanca, u kojoj je bila zabarikadirana veća grupa četnika. Sem ovih zgrada, ostali deo grada je bioosloboćen.

Iznenaćenje za Kostu Pećanca bilo je ogromno, jer se u Kuršumliji nalazio njegov

"Gorski štab", a sam grad je smatrao svojim najjačim uporištem. Grad su oslobodiliKosanička četa Topličkog partizanskog odreda i Rasinski odred, kada su posle kraće

borbe sa četnicima u selu Barlovu, goneći razbijenog naprijatelja, u silovitom naletuušli u Kuršumliju, radosno dočekani od meštana, koji su u partizanima videli spas odPećančeve strahovlade. Ponesene raspoloženjem građana partizanske jedinice donoserizičnu odluku da grad drže u svojim rukama. Kosta Pećanac, koji se u to vremenalazio u Kruševcu, sakupivši desetine četničkih odreda, brojnim snagama napada naoslobođenu Kuršumliju 22. februara 1942. godine i pro-teruje partizanske jedinice,zarobivši pri tome šesnaest boraca Kosaničke čete. U gradu, potom, nastajeistrebljenje svih pristalica Pokreta. Čitav grad, skoro sve stanovništvo isterano je na

poljanu i postrojeno. Pećančeva žena je koračala duž kolone i određivala ko će biti

streljan, ko će biti uhapšen, a ko batinjan. Sutradan je na ušću Kosaničke reke uToplicu streljano 25 rodoljuba, a narednih dana broj streljanih se popeo na 120 do 150ljudi.44

Radi obračuna sa pristalicama NOP Kosta Pećanac u Kuršu-mliji osniva Preki sud, ukome je predsednik suda bio Laketić Savo, a sekretar Jovanović Živojin. Članovi sudasu se smenjivali, ali glavni su bili vojvoda Arsa Maričić, Ljuba Vukotić - Kolak,Veljko Đorđević, Svetislav Đorović (svi iz Pećančevog rodnog sela Rače), SimovićTijosav, Čarapić Draža. Njihov zadatak je, u stvari, bio da presude koje su već doneliKosta i njegova žena, izvrše. Egzekutori su bili sami članovi suda, uz pomoć četovoćeVuka Kujovića i Milije Otovića iz sela Matarove.

Zločincima Arsi Maričiću, Veljku Đuroviću, Veljku Milovanoviću i još nekolicinisuđeno je 1946. godine u Prokuplju. U iskazu pred sudom, omladinka iz Kuršumlije,Dana Nikolić koja je 1942. godine hapšena, izjavila je:

"Lično Veljko Đurović je dolazio u zatvor i odvodio na streljanje… Videla sam kadasu izveli Milovana Savovića Totu i Dušana zv. Peću i iste noći ih streljali nakuršumlijskom groblju, a te noći streljali su i Dragojević Dimitrija, šumara iz Prištine,

jednu devojku, ćerku nekog učitelja, zatim ćerku Dušana Milića, tipografa izBeograda. Kasnije, aprila 1942. godine, streljali su moju sestru Jelu i njenog druga

Čedu u Sokolovici."45

U iskazima drugih preživelih svedoka četničkog pokolja u Kuršumliji, na posleratnomsuđenju u Prokuplju, izneti su podaci da je član suda Veljko Mrđenović streljaokuršumlijske rodoljube Stevu Protića i Caneta Popovića. I tako redom, streljanih do

broja 128 -kako je zločinac Vukoje Milovanović zabeležio u svome dnevniku,odnosno do broja oko 150, kako je ustanovila komisija za utvrđivanje ratnih zločina

posle rata, ili do još većeg broja po tvrđenju grobara Živojina Stojčića iz Kuršumlije:"iako mi nisu dali da sve saranjujem" - kako je izjavio kao svedok na suđenju 1946.godine u Prokuplju.STRADANjE KOSANIČKE PARTIZANSKE ČETE U S. SVARČU POD

JASTREPCOM



Nedelju dana posle borbi u Kuršumliji, 28. februara 1942. godine, četnici vojvodeVidoječakog Nike Kuštrimovića opkoljavaju već desetkovanu Kosaničku partizanskučetu na kosi iznad sela Svarča kod Blaca, pri čemu, kada je partizanima nestalamunicija, zarobljavaju 16 boraca i na licu mesta ih streljaju. Međutim, i iz vojničkog

poraza partizani su izlazili kao moralni pobednici. Prilikom streljanja, pred seljacima

dovedenim na silu, partizani se hrabro drže, uzvikuju parole protiv četničke izdaje, a partizanka Milka prokupačka skojevka Slavka Janković pljunula je vojvodu u lice,kada je ovaj počeo da je vređa. Razjareni vojvoda je potom dotukao kundakom.(Godinu dana kasnije, nedaleko od toga mesta, u borbi sa četnicima DM, partizanka izPete srpske brigade, ubija zloglasnog vojvodu Niku, koji se u međuvremenu beše

preobratio u Dražinog komandanta.)

Krajem februara 1942. godine četnici jakim snagama napadaju Babički partizanskiodred, koji je operisao na rejonu Zaplanja, a čije su patrole bile "pred vratima Niša".Vojvoda korvinski u izveštaju od 2. III1942. godine, obaveštava četnički štab u Nišu:"Potpuno sam razbio i raščistio komuniste. Ubijeno je 15 pravih partizana, a

pohvatano još 200 - mesnih, među kojima ima pravih komunista." Jedino je vojvodazaboravio da navede da je protiv Babičkog odreda tih dana kao potpora četničkomodredu išlo nekoliko bataljona bugarske vojske sa artiljerijom!

Početkom marta 1942. godine u sadejstvu sa bugarskim okupacionim trupama, KostaPećanac pokreće novu ofanzivu na slobodnu partizansku teritoriju u Toplici, ali ovoga

puta uz pomoć bugarskih topova. U naređenju za napad, Pećanac obaveštava vojvodeo sadejstvu sa bugarskim trupama, u kome pored ostalog, nalaže:

"Bugari u saglasnošću sa Nemcima pristaju da se akcija na čišćenju Toplice izvrši uznjihovu potporu, no s tim da prilikom akcije naše oružane sile idu napred u prvi

borbeni red, da svaku našu kolonu pomaže bugarska artiljerija, a da s njom ide bugarska pešadija. I da svi skupa budu pod komandom bugarskog komandantadivizije."46

Ako je i od Pećanca, mnogo je. Na svoj narod sa bugarskim topovima!

"UHAPŠENE UBIJAJTE, TO JE VIŠE SRPSKI!"

Odmah posle suzbijanja partizana iz Kuršumlije, Kosta Pećanac već 23. februara1942. godine naređuje grupaciju više četničkih odreda koji će u sadejstvu sa

nedićevim trupama i bugarskom vojskom, "očistiti teren" od partizana. Ova naredba jekarakteristična po mnogo čemu, pa ćemo je u širim izvodima citirati.

NAREDBA

Komandanta svih četničkih odreda za 23. februar 1942. godine, br.2297.

"Usled jake akcije partizana u Toplici, a pošto su danas pristigli vojvode i četniciodreda rasturenih u Toplici, a radi preduzimanja što hitnije akcije za čišćenje terenaod partizana:

NAREĐUJEM



(U prvih pet tačaka navodi se koji će odredi učestvovati u akciji, da će u Blacenaknadno stići 1.000 vojnika SDS i četnika koji će se staviti pod komandu vojvode

popa "Mike Jastreba", te se zatim odrećuju pravci nastupanja pojedinih odreda.)

6. Ishrana vojske i četnika pašće na teret sela komunističkih i to naročito onih

porodica koje su komunističke ili njihovi jataci, zbog kojih je ova ekspedicija moralada izaće na teren radi čišćenja terena.

7. Radi izvršenja ove naredbe i pravilnog postupka odreda četničkih i oružane siledajem sledeće:

Pri pokretima i pretresu u borbi sa komunistima iz sela pokrenuti sve muškarce od 16do 80 godina da idu pred odredima. Komunističke porodice izvoditi iz kuća koje će

poneti samo ono što je najpotrebnije i bez teškoća za put i one istaći pred odredima zaulazak u naredno selo koje se napada i iz toga sela ih preterivati u drugo do krajnjetačke akcije gde će se rešiti njihova sudbina. Zarobljene komuniste bez ikakvog

saslušanja ubijati odmah na licu mesta. Komunističke kuće pošto se oduzme sva hranaodmah spaljivati i uništavati. Pri ulasku u selo postaviti zasede sa sviju strana i nedozvoliti nikakav izlazak iz sela nikome ni muškome ni ženskome ni malom nivelikom i ko god pokuša da izaće ubiti ga. U selu odmah pokupiti sve graćanstvomuško i žensko i izvršiti kontrolu svih… Saopštiti svima da one koji budu dali hranu

partizanima a ne budu odmah izvestili ili pak budu znali ko je dao hranu partizanima,a ne budu prijavili na vreme da će biti ka-žnjeni smrću…"

GORSKI ŠTAB svih četničkih odreda Komandant K. Pećanac (s.r.)

Vojvodi Mašanu Đuroviću koji je dobio zadatak da čisti desnu oblu Toplice, KostaPećanac u pismenoj formi daje dopunskeinstrukcije, koje u celini donosimo:

"Ti si dobio da čistiš desnu obalu Toplice, koja je, nažalost, bila naša, kao što i samznaš… Naročitu kaznu izruči na moje nekadašnje verne, a to je selo Široke njive uKruševičkoj opštini, na porodicu Babović i celo njegovo selo. Baboviću spali ioduzmi mu svu pokretnu imovinu.

Stoku, hranu i drugo uzmi sve… Naročitu kaznu primenite na braću Dimića iz ŠareneBukve, sa njihovim porodicama i imovinom postupi kao i sa Babovićem. Dragoljuba

Kokovića sa sinovima i sve seljake koji su aktivno učestvovali u partizanskoj akcijinajstrožije kazniti i postupiti kao sa Babovićem. Isto tako postupiti i sa Perominžinjerom i njegovim sinovima i saradnicima iz D. Konjuše… Kokoviću i njegovimsaradnicima u Gojinovcu kao i Peri inžinjeru u D. Konjuši spaliti kuće, a naročitouništiti mlin inž. Pere Pavićevića, koji je bio glavno utvrćenje partizana za borbu injihova skrivnica… Sela koja budu davala otpor sa komunistima prema njima nematinikakve milosti, već sve spaljivati i streljati! "49

Kostin sin, vojvoda Milan Pećanac Mlađi, valjda smatrajući da ni Kostina naredba, nidodatna instrukcija vojvodi Mašanu Đuroviću nisu dovoljne, u pismu načelnikučetničkog štaba u Nišu, majoru Mikiću, 2. marta 1942. godine, kada je ovaj sa

bugarskom vojskom pošao na Toplicu, nalaže:



"Obratite pažnju na Kruševičku opštinu jer je ona skroz partizanska, na čelu sa predsednikom kruševičke opštine Babovićem, čiji je bratanac streljan ovde uKuršumliji. Njegova dva sina nalaze se u partizanskim redovima, zato neće biti štetaako starca ubijete i kuću mu spalite… Ravničarska sela u srezu prokupačkom dobro

pretresite, jer su svi pristalice komunista. Isto tako nemajte milosti ni prema selima

Donjem i Gornjem Statovcu, Svinjištu, Ravništu i selima duž Gajtan planine. Tamo jeRatkb Pavlović sa svojim partizanima. Ovde treba uništiti Jastrebački odred koji je

pod komandom učitelja Nikodija zvanog 'Tresoglavca', zatim malojastrebačkogodreda i Rasinskog odreda, koji operiše oko Jankove klisure." (doslovno cit.)50U završnom delu pomenutog pisma vojvoda Milan Pećanac ostavlja svojeručnonapisani svoj stav prema "srpstvu" i "časti", koji treba sačuvati za "istoriju", aliistoriju izdaje ovih "vrlih nacionalista":

"Mi ovamo nemamo milosti prema komunistima (misli na Kuršumlijski kraj - prim.a.). Ubijamo njihove pristalice. Treba jednom prečistiti sa njima. Molim vas nemojte

pohvatane partizane predavati Nemcima već ih sami poubijajte, jer je to mnogo

časnije i više srpski. Ne bih želeo da se sutra prepričava kako smo ih predavali Nemcima i Bugarima."

Pećanac Mlađi51

Zverstvima koja je počinio vojvoda Milan Pećanac Mlaći zaista je obezbedio da uđe u"istoriju". Sin - dostojan oca.

RAME UZ RAME SA NEMAČKIM ORUŽANIM ODREDIMA

Sve akcije četničkih odreda protiv Narodnooslobodilačkog pokreta planirane su ivođene od strane nemačkih okupacijskih vlasti, a četnički štabovi su bili u obavezi dao svakoj samostalnoj akciji dobiju odobrenje i podnesu izveštaj mesnim nemačkimkomandaturama. U brojnim akcijama protiv partizanskih jedinica četnici učestvujuzajedno, "u istomstreljačkom stroju" sanemačkim oružanim odredima, pokazujući pritome svoju "hrabrost", kao i to da su zaslužili pare koje od Nemaca dobijaju.

Kosta Pećanac je imao nekoliko ljudi za vezu sa Nemcima u štabovima u Nišu,Beogradu, Kruševcu, koji su bili u svakodnevnoj operativnoj vezi sa odgovarajućimnemačkim komandama. Jedan od njih, vojvoda Arsa Maričić, uhvaćen 1945. godinekao odmetnik, na saslušanju pred OZNOM (Odeljenje zaštite naroda) u Kuršumliji,

izjavio je:

" Ja kao najpoverljiviji čovek vršio sam dužnost kao spona između nemačkih vojnihvlasti i četničkih formacija, bio sam povezan sa Feldžandarmerijom gde sam primaood njih naređenja i uputstva za rad, koja sam prenosio Kosti Pećancu, isto takoodgovore koje sam dobijao od Koste sprovodio sam dalje Nemcima."52

Komandant nemačke Krajskomandature u Kruševcu, pismom od 18. X 1941. godine,obaveštava Kostu Pećanca pored ostalog i sledeće:

" Dosadašnja saradnja se odvijala sa obostranim poverenjem. O velikim potezima rada

mi smo se zajedno dogovorili. O pojedinostima obavestiće vas inspektor - određen zavezu. Nadam se skorom sastanku. Ceni vas i poštuje vaš Kefel."53



Sačuvani su brojni izveštaji četničkih jedinica i drugih kvislinga, u kojima se ističezajedničko učešće u borbama četnika i Nemaca, kada su se "rame uz rame" borili

protiv partizanskih jedinica, ali i u zločinima protiv svih rodoljuba uopšte.

Načelnik sreza Posavskog iz Umke, u izveštaju od 29. novembra 1941. godine piše:

"Posle izvršenog čišćenja terena od komunista u ovom srezu od strane nemačkevojske u saradnji sa četničkim odredom prilike u poverenom srezu su se u znatnojmeri popravile."

U izveštaju Okružnog načelstva Niša upućenog Beogradu javlja se da su 12. decembra1941. godine "Nemci iz 920. zaštitnog bataljona u zajednici sa Borskim četničkimodredom Save Markovića - vojvode borskog ubili na reonu Krente 10 komunista".

U nizu izveštaja upućenih Beogradu u toku marta i aprila 1942. godine, okružninačelnik iz Valjeva, javlja da su "četnički Kolubarski odred u saradnji sa nemačkimdelovima, dana 1. marta ubili 24 komunista… dana 2. marta 5 komunista, više ranjeno

i dva uhvaćena". Potom obaveštava o "jakim borbama sa komunistima 14. marta narejonu Taorske stene u kojima su učestvovali nemački oružani delovi i Tamnavskičetnički odred". Isti okružni načelnik potom piše " da je dobivši Dekret od vojvodeKoste Pećanca, koji me je postavio za komandanta četničkih odreda nahije Valjevske iŠabačke, ponovo sam okupio četničke odrede i vojvode od Valjeva do Obrenovca, pazajedno sa nemačkom vojskom…", pa nastavlja ređanje četničkih "podviga":

"Primivši ponovo komandu, razbijene su sve komunističke bande i pohvatano je dosada živih komunista oko 700 i ubijeno preko 1.000. Među pohvatanim živimkomunistima nalazili su se: Stevan Borota, Josip Majer, Sveta Popović, DragoslavSimić, Aksentijević Vladimir i Davidović Bu-dimir, koji su na dan 27. III1942.godine javno obešeni. Da bi se onemogućili i učinili nesposobnim za budućnost ele-menti opasni po red i mir, uhapšeno je na celoj teritoriji okruga 631 lice i sprovedenou logor."54

Ispostava sreza Zaječarskog u Boru obaveštava ministra unutrašnjih poslova, MilanaAćimovića, izveštajem od 31. oktobra 1941. godine "da je četnički vojvoda SavaMarković sa svojim odredom potukao i uništio komunističku bandu profesoraKostića, uhvaćeno je 50 članova bande koji su sprovedeni u Bor, gde im sudi nemački

preki sud. Na dan 26. oktobra 1941. godine osuđeno je na smrt 20 članova bande i presuda je izvršena na dan 29. oktobra u Boru. Na dan 8. novembra t.g. nemačke

vojne vlasti u Boru streljale su 14 članova komunističke bande, koji su pohvatani u borbi kod Majdanpeka u prošlom mesecu. A na dan 29. ov. m. takođe u Boru streljano je 11 i obešeno 5 članova komunističke bande, koji su pohvatani iz grupe profesoraKostića u srezu Krajinskom."55

Načelnik okruga Užičkog, Korać Manojlo, koji je istovremeno bio i Pećančev okružnivojvoda, u izveštaju koji je uputio Nedićevoj vladi 23. novembra 1942. godine,hvališe se četničkim uspesima:

"Od kada sam 5. januara 1942. godine Pećančevim dekretom postavljen za okružnogkomandanta četničkih odreda uhapšeno je 1195 političkih krivaca, od toga streljano

92, predato Nemcima radi streljanja u Beogradu 50 lica, upućeno u koncentracionilogor u Beogradu 414 lica. "56



Pećančevi četnici razvijaju i živu propagandnu aktivnost sa ciljem demoralizacijenaroda za borbu protiv okupatora, držeći se gebelsovske doktrine "što više laži to

bolje". Za nedela Nemaca optužuju komuniste, pravdaju streljanja u Kraljevu iKragujevcu, savetuju srpski narod da pomaže Nemcima, kako bi "obezbedio sebimesto u novom svetskom poretku, koji stvaraju Nemci". U Nišu, u Pećančevom

"Glavnom štabu", osnovano je propagandno odeljenje na čelu sa Omiljenom Milićem- vojvodom mačvanskim, koji četničke odrede zatrpava instrukcijama u stilu: "kako

pridobiti narod uz se-be". "Treba na svakom mestu u svakoj prilici isticati da partizanski pokret vode Jevreji i strani agenti, da komuniste finansiraju Nemci, kako bi što više srpskog naroda bilo pobijeno… Proturati vest da komunisti nemaju obzirani prema sestri, ni majci, spavaju sa njima i sve što je Srbinu sveto hoće da pogaze."To su samo neki biseri četničke propagande.

Pećanac se posebno stara da se nemačke naredbe u potpunosti izvrše, da se Nemcima preda svako zrno žita, da privredna preduzeća bez zastoja rade za Nemce. U naredbiopštinskim vlastima sreza Kosaničkog od 1. oktobra 1942. godine, Pećanac nalaže:

"Načelnik sreza Kosaničkog izvestio me je da se narod iz područnog mu sreza neodaziva naređenju okupatorskih vlasti za odlazak na rad u Borski rudnik i okolinu togrudnika. Takav postupak naroda može da ga skupo košta. Preporučujem narodu, daovaj prvi okupatorski uslov bezuslovno ispuni. Preporučujem opštinskim upravama da

prednju moju poruku saopšti narodu i da se narod bezuslovno odazove navedenomnaređenju okupatorskih vlasti. Opštinskim vlastima preporučujem, a četnicima,četovođama i vojvodama naređujem da se ova moja naredba izvrši.“ 57

Pretvorivši četnike u nemačke pandure najgore vrste Kosta Pećanac se povezuje i sadrugim okupatorima: Italijanima, Bugarima i šiptarskim kvislinzima sa Kosova,uspostavljajući saradnju na suzbijanju Narodnooslobodilačkog pokreta. Za sve vremenjegovog voj-vodovanja njegovi emisari odlaze za Podujevo i Prištinu, a itali-janski išiptarski dolaze u njegov štab. Sa italijanske strane to je neki "Marešal", a Pećanacčesto upućuje kao kurira svoga šofera Slavoljuba Đukića - Ljupčeta.

U Podujevu je 26. oktobra 1941. godine održan sastanak izdajnika "sa jedne i drugestrane granice" (koja je bila upostavljena na Prepolcu). Na sastanku je, pod

pokroviteljstvom nemačkih predstavnika, dogovorena akcija na suzbijanju NOPu"pograničnoj zoni",pri čemu su precizirane sankcije: "Ako se ovo ne ispuni prisutnidogovoru biće predati nemačkom vojnom sudu na dalji postupak."58 Ispred Koste

Pećanca sastanku prisustvuje njegov sin Pećanac Mlađi sa nazivom vojvoda i"prvaka", a sa šiptarske strane Džafer Deva sa svojim "prvacima".

Ubrzo potom novembra 1941. godine u Nišu je u Feldkomandaturi 809, održan novisastanak Pećanca i šiptarskih vođa. Sa šiptarske strane prisustvuju Džafer Deva, AliDraga, Ibrahim Ljutvi, a sa srpske Milan Aćimović i Kosta Pećanac.

Šiptari su tražili autonomiju za Kosovskomitrovačku oblast i pravo na dovoćenjeučitelja iz Albanije. (Kosovska Mitrovica bila je pod srpskom upravom - prim. a.)59

Predsednik "Vlade Narodnog spasa", General Milan Nedić, prihvatio je tu ulogu tek

pošto su Nemci dogovorili saradnju sa četnicima Koste Pećanca.



RAME UZ RAME SA NEMAČKIM ORUŽANIM ODREDIMA

Sve akcije četničkih odreda protiv Narodnooslobodilačkog pokreta planirane su ivođene od strane nemačkih okupacijskih vlasti, a četnički štabovi su bili u obavezi dao svakoj samostalnoj akciji dobiju odobrenje i podnesu izveštaj mesnim nemačkim

komandaturama. U brojnim akcijama protiv partizanskih jedinica četnici učestvujuzajedno, "u istomstreljačkom stroju" sanemačkim oružanim odredima, pokazujući pritome svoju "hrabrost", kao i to da su zaslužili pare koje od Nemaca dobijaju.

Kosta Pećanac je imao nekoliko ljudi za vezu sa Nemcima u štabovima u Nišu,Beogradu, Kruševcu, koji su bili u svakodnevnoj operativnoj vezi sa odgovarajućimnemačkim komandama. Jedan od njih, vojvoda Arsa Maričić, uhvaćen 1945. godinekao odmetnik, na saslušanju pred OZNOM (Odeljenje zaštite naroda) u Kuršumliji,izjavio je:

" Ja kao najpoverljiviji čovek vršio sam dužnost kao spona između nemačkih vojnih

vlasti i četničkih formacija, bio sam povezan sa Feldžandarmerijom gde sam primaood njih naređenja i uputstva za rad, koja sam prenosio Kosti Pećancu, isto takoodgovore koje sam dobijao od Koste sprovodio sam dalje Nemcima."52

Komandant nemačke Krajskomandature u Kruševcu, pismom od 18. X 1941. godine,obaveštava Kostu Pećanca pored ostalog i sledeće:

" Dosadašnja saradnja se odvijala sa obostranim poverenjem. O velikim potezima radami smo se zajedno dogovorili. O pojedinostima obavestiće vas inspektor - određen zavezu. Nadam se skorom sastanku. Ceni vas i poštuje vaš Kefel."53

Sačuvani su brojni izveštaji četničkih jedinica i drugih kvislinga, u kojima se ističezajedničko učešće u borbama četnika i Nemaca, kada su se "rame uz rame" borili

protiv partizanskih jedinica, ali i u zločinima protiv svih rodoljuba uopšte.

Načelnik sreza Posavskog iz Umke, u izveštaju od 29. novembra 1941. godine piše:"Posle izvršenog čišćenja terena od komunista u ovom srezu od strane nemačkevojske u saradnji sa četničkim odredom prilike u poverenom srezu su se u znatnojmeri popravile."

U izveštaju Okružnog načelstva Niša upućenog Beogradu javlja se da su 12. decembra

1941. godine "Nemci iz 920. zaštitnog bataljona u zajednici sa Borskim četničkimodredom Save Markovića - vojvode borskog ubili na reonu Krente 10 komunista".

U nizu izveštaja upućenih Beogradu u toku marta i aprila 1942. godine, okružninačelnik iz Valjeva, javlja da su "četnički Kolubarski odred u saradnji sa nemačkimdelovima, dana 1. marta ubili 24 komunista… dana 2. marta 5 komunista, više ranjenoi dva uhvaćena". Potom obaveštava o "jakim borbama sa komunistima 14. marta narejonu Taorske stene u kojima su učestvovali nemački oružani delovi i Tamnavskičetnički odred". Isti okružni načelnik potom piše " da je dobivši Dekret od vojvodeKoste Pećanca, koji me je postavio za komandanta četničkih odreda nahije Valjevske iŠabačke, ponovo sam okupio četničke odrede i vojvode od Valjeva do Obrenovca, pa

zajedno sa nemačkom vojskom…", pa nastavlja ređanje četničkih "podviga":



"Primivši ponovo komandu, razbijene su sve komunističke bande i pohvatano je dosada živih komunista oko 700 i ubijeno preko 1.000. Među pohvatanim živimkomunistima nalazili su se: Stevan Borota, Josip Majer, Sveta Popović, DragoslavSimić, Aksentijević Vladimir i Davidović Bu-dimir, koji su na dan 27. III1942.godine javno obešeni. Da bi se onemogućili i učinili nesposobnim za budućnost ele-

menti opasni po red i mir, uhapšeno je na celoj teritoriji okruga 631 lice i sprovedenou logor."54

Ispostava sreza Zaječarskog u Boru obaveštava ministra unutrašnjih poslova, MilanaAćimovića, izveštajem od 31. oktobra 1941. godine "da je četnički vojvoda SavaMarković sa svojim odredom potukao i uništio komunističku bandu profesoraKostića, uhvaćeno je 50 članova bande koji su sprovedeni u Bor, gde im sudi nemački

preki sud. Na dan 26. oktobra 1941. godine osuđeno je na smrt 20 članova bande i presuda je izvršena na dan 29. oktobra u Boru. Na dan 8. novembra t.g. nemačkevojne vlasti u Boru streljale su 14 članova komunističke bande, koji su pohvatani u

borbi kod Majdanpeka u prošlom mesecu. A na dan 29. ov. m. takođe u Boru streljano

je 11 i obešeno 5 članova komunističke bande, koji su pohvatani iz grupe profesoraKostića u srezu Krajinskom."55

Načelnik okruga Užičkog, Korać Manojlo, koji je istovremeno bio i Pećančev okružnivojvoda, u izveštaju koji je uputio Nedićevoj vladi 23. novembra 1942. godine,hvališe se četničkim uspesima:

"Od kada sam 5. januara 1942. godine Pećančevim dekretom postavljen za okružnogkomandanta četničkih odreda uhapšeno je 1195 političkih krivaca, od toga streljano92, predato Nemcima radi streljanja u Beogradu 50 lica, upućeno u koncentracionilogor u Beogradu 414 lica. "56

Pećančevi četnici razvijaju i živu propagandnu aktivnost sa ciljem demoralizacijenaroda za borbu protiv okupatora, držeći se gebelsovske doktrine "što više laži to

bolje". Za nedela Nemaca optužuju komuniste, pravdaju streljanja u Kraljevu iKragujevcu, savetuju srpski narod da pomaže Nemcima, kako bi "obezbedio sebimesto u novom svetskom poretku, koji stvaraju Nemci". U Nišu, u Pećančevom"Glavnom štabu", osnovano je propagandno odeljenje na čelu sa Omiljenom Milićem- vojvodom mačvanskim, koji četničke odrede zatrpava instrukcijama u stilu: "kako

pridobiti narod uz se-be". "Treba na svakom mestu u svakoj prilici isticati da partizanski pokret vode Jevreji i strani agenti, da komuniste finansiraju Nemci, kako

bi što više srpskog naroda bilo pobijeno… Proturati vest da komunisti nemaju obzirani prema sestri, ni majci, spavaju sa njima i sve što je Srbinu sveto hoće da pogaze."To su samo neki biseri četničke propagande.

Pećanac se posebno stara da se nemačke naredbe u potpunosti izvrše, da se Nemcima preda svako zrno žita, da privredna preduzeća bez zastoja rade za Nemce. U naredbiopštinskim vlastima sreza Kosaničkog od 1. oktobra 1942. godine, Pećanac nalaže:

"Načelnik sreza Kosaničkog izvestio me je da se narod iz područnog mu sreza neodaziva naređenju okupatorskih vlasti za odlazak na rad u Borski rudnik i okolinu togrudnika. Takav postupak naroda može da ga skupo košta. Preporučujem narodu, da

ovaj prvi okupatorski uslov bezuslovno ispuni. Preporučujem opštinskim upravama da prednju moju poruku saopšti narodu i da se narod bezuslovno odazove navedenom



naređenju okupatorskih vlasti. Opštinskim vlastima preporučujem, a četnicima,četovođama i vojvodama naređujem da se ova moja naredba izvrši.“ 57

Pretvorivši četnike u nemačke pandure najgore vrste Kosta Pećanac se povezuje i sadrugim okupatorima: Italijanima, Bugarima i šiptarskim kvislinzima sa Kosova,

uspostavljajući saradnju na suzbijanju Narodnooslobodilačkog pokreta. Za sve vremenjegovog voj-vodovanja njegovi emisari odlaze za Podujevo i Prištinu, a itali-janski išiptarski dolaze u njegov štab. Sa italijanske strane to je neki "Marešal", a Pećanacčesto upućuje kao kurira svoga šofera Slavoljuba Đukića - Ljupčeta.

U Podujevu je 26. oktobra 1941. godine održan sastanak izdajnika "sa jedne i drugestrane granice" (koja je bila upostavljena na Prepolcu). Na sastanku je, pod

pokroviteljstvom nemačkih predstavnika, dogovorena akcija na suzbijanju NOPu"pograničnoj zoni",pri čemu su precizirane sankcije: "Ako se ovo ne ispuni prisutnidogovoru biće predati nemačkom vojnom sudu na dalji postupak."58 Ispred KostePećanca sastanku prisustvuje njegov sin Pećanac Mlađi sa nazivom vojvoda i

"prvaka", a sa šiptarske strane Džafer Deva sa svojim "prvacima".

Ubrzo potom novembra 1941. godine u Nišu je u Feldkomandaturi 809, održan novisastanak Pećanca i šiptarskih vođa. Sa šiptarske strane prisustvuju Džafer Deva, AliDraga, Ibrahim Ljutvi, a sa srpske Milan Aćimović i Kosta Pećanac.

Šiptari su tražili autonomiju za Kosovskomitrovačku oblast i pravo na dovoćenjeučitelja iz Albanije. (Kosovska Mitrovica bila je pod srpskom upravom - prim. a.)59

Predsednik "Vlade Narodnog spasa", General Milan Nedić, prihvatio je tu ulogu tek pošto su Nemci dogovorili saradnju sa četnicima Koste Pećanca.

VOJVODSKA STRAHOVLADA OD PLjAČKI DO ZLOČINA

Pećančeve vojvode se ponašaju kao pravi gospodari na svojim rejonima, preuzimajućinajčešće svu upravnu, sudsku i izvršnu vlast, a sledeći njihov primer tako se ponašajumnoge četovoće i obični četnici, svi udarajući "namet na vilajet" po vojvodskom redui zakonu. Raspusan život, teror, otimačina i pljačka, crna berza, silovanja,svakodnevna su praksa četničkih "rodoljuba". U njihovim rukama je bila moć daodlučuju o životu i smrti graćana, mogli su da ubiju koga su hteli, naravno poduslovom da nije okupator ili kvisling, a da nikome ne odgovaraju. Sve u ime "spasa"

srpskog naroda.

U nedostatku svih vrsta artikala, a naročito prehrambene robe, četnički odredi umnogim mestima preuzimaju distribuciju - raspodelu artikala koji su dobijeni pokartama za snabdevanje. Robu u većem delu uzimaju za sebe, dele svojim prijateljimaili predaju špekulantima radi preprodaje, a zaradu potom dele. Često primenjujuhapšenje imućnijih ljudi pod pretnjom smrtne kazne zbog "izdaje nacionalnihinteresa", a potom ih uz veliki otkup puštaju na slobodu. Legalan način pljačkeodvijao se i kroz brojno stanje četničkih odreda za koje su primali mesečne plate od

Nedićeve vlade. Bilo je vojvoda koji su imali po dve-tri desetine četnika, a prijavljivali za "platu" po stotinu i više ljudi. Zna se i za primere da pojedine vojvode

sa dekretima nisu uopšte imali odrede, a primali su plate za njih. Sam Kosta Pećanacstalno je kuburio sa parama koje je dobijao od Nemaca i Nedićeve vlade. Imao je na



svom spisku "posebne tajne odrede" za koje je lično primao plate, a da uopšte nisu postojali (npr. Pčinjski, Slavonski, Bitoljski i dr.).

Tužbe protiv vojvoda dolaze i do nemačkih vlasti, pa su ovi prinućeni da pojedinehapse, a neke su i internirali. Hapsili su zbog zloupotreba vojvodu Gočkog Bogdana

Gordića, vojvodu ljubostinjskog Tiku Topalovića, tražili od Pećanca da uhapsi svojeaćutante Savu Laketića i Guberinića, uhapsili i internirali vojvodu Kozjačkog IlijuKimića, vojvodu korvinskog, Bogosava Stojanovića, majora Krstu N. iz štaba uBeogradu i dr.

Vojvode se mećusobno optužuju, često i kod Nemaca, služe se podmetanjima, bore seza viši vojvodski rang: ko će postati okružni vojvoda, ko će dobiti veći čin iliodlikovanje, ko više para. Takođe, neprekidno traje sukob i međusobna netrpeljivostizmeđu vojvoda iz redova "starih komita" i novopostavljenih iz redova oficira bivševojske, koje im nameće Nedićeva administracija.

Kosta Pećanac i njegova najbliža okolina prednjače u nedelima svih vrsta. Pećanac ucelom periodu svoje strahovlade vodi borbu sa Nedićevom administracijom kojaisplaćuje četnike oko načina deobe sredstava. On se zalaže da se sve pare predajunjemu, a on će po "komitskim pravilima" dalje da ih deli, pa mu sve do kraja ostajunelikvidirane priznanice na milionske sume, a sa druge strane stižu pritužbe četničkihodreda da nisu primili prinadležnosti. Milan Pećanac Mlađi uzurpira u Kuršumliji svuvlast sprovodeći lični teror koji je zasmetao i opštinskoj upravi i drugim slugama oku-

patora. Oni se obraćaju Nediću pišući: "Neka gospodin predsednik Vlade daMilančetu i ministarski položaj, mi ćemo da ga plaćamo, samo neka ode iz Kuršumlijei sreza Kosaničkog jer se ovo stanje više ne može izdržati."

Doduše, toj istoj opštinskoj upravi i drugim "uglednim"građanima Kuršumlije nijesmetalo dok su Milanče i nje-gova bratija svake noći izvodili po desetinu rodoljuba iubijali kraj obale Toplice, ali kada se drznuo i na njih, kada je trgovcu Iviću oduzeo"luksuzni auto", apotekaru i predsedniku opštine Milova-noviću kuću, kada je udario ina druge dobrostojeće građane, našli su načina da se požale Nediću.

Nedić i okupatorska vlast često intervenišu kod Koste Pe-ćanca ukazujući na postupkevojvode i četnika, ali ne da bi zaštitili građane, već da bi obezbedili sprovođenjezadataka koji su im povereni. Naravno, intervenišu i onda kada osiljene vojvode udarena nekoga iz njihovih redova, tada razoružavaju čitave odrede, hapse vojvode. Ne zna

se ni jedan slučaj da je Kosta Pećanac bilo kog vojvodu ukorio ili smenio zbog pljačke, razbojništva i premlaćivanja nev-inih ljudi. Ali je zato bio rigorozan idrastično je kažnjavao svakog četnika ili vojvodu koji je u bilo kome vidu sarađivaosa NOP ili odbio da puca u svoju braću, kakvih je slučajeva bilo 1941. godine. Zbogzalaganja Graničnog vojvode Ace Popovića da se povede borba protiv okupatorasmenio ga je i osudio na smrt. Slično je prošao i vojvoda Marko Kilibarda izProkuplja zbog saradnje sa partizanima. Njega je izručio Nemcima pa je interniran.Četovođu Petka Jovanovića iz Trmke kod Kuršumlije, koji je svojim odredomobezbeđivao granicu prema Kosovu, izručio je Bugarima kada je odbio da pođu u

borbu protiv partizana. Četovođa je potom streljan 1942. godine na Bubnju.



Pećanac je prinuđen da često upozorava svoje vojvode na držanje i ponašanje prema Nemcima, pa je u tom smislu karakteristično upozorenje koje im je uputio 29. oktobra1941. godine, u kome pored ostalog piše:

"Uopšte zabranjujem da vojvode izdaju narećenja koja nisu u skladu sa današnjicom,

pošto ih neumeju stilizovati niti složiti sa duhom i interesom naroda, koji se udanašnje vreme nameće… Naročito neka naređenja o poretku o kome oni pojmanemaju. To se dalje ne sme dešavati dok se prethodno ne dogovore sa Nemcima! "60

Nesporazumi sa Nemcima uglavnom su nastajali u slučajevima kada vojvode i drugičetnički moćnici iz neznanja udare na neko lice koje je blisko okupatoru, ili kada jetrebalo deliti opljačkano, a Nemci to saznaju i prigrabe sve. Sporova nije bilo kod

pljačke sirotinje niti je ona imala kome da se požali ni da naće zaštitu.ZLOGLASNI BLAČKI POP MIKA JASTREB

Ovaj zločinac u svešteničkoj mantiji, po imenu Mihailo Popović je, dekretom

dobijenim od Koste Pećanca, među prvima u To-plici postavljen za vojvodu četničkogJastrebačkog odreda, sa pravom da se "potpisuje kao vojvoda Mika Jastreb". Potresnosvedočanstvo o njemu ostavio je i poznati pesnik iz Toplice, Rade Drainac, koji se u

jesen 1941. godine našao u "vlasti", kao isvinapredni ljuditoga kraja, ovog"banditskog vojvode u crnoj mantiji", kako ga je bolesni pesnik prikazao u svomdnevniku "Crni dani":

"U Blacu odred jastrebački beše preuzeo Mika Popović, zloglasni blački pop, spremanda se krvavo i bez milosti obračuna sa svakim ko ne misli kao on. U Barbatovcunjemu se beše pridružio pop Ilija, koji, pod sugestijama Pećanca, na jednoj zakletvi

beše održao govor da treba sve što je inteligentno u Toplici staviti pod nož. Isto tako itreći pop, Raša Knežević iz Beloljina, beše saopštio svojoj parohiji, počevši dazlostavlja mirne parohijane. Nije više bilo sumnje: najcrnji dani počinjali su dasvanjivaju agonijom plašnji, batinjanja i osudama komitskih banditskih vojvoda ucrnim mantijama. Prva osuda, koja je izrečena, ticala se mene: bio sam osuđen nasmrt…"

"… Mora da je moja osuda sve građane bila duboko revol-tirala i začudila. Eto, urodnom mestu dogodilo mi se da me kao bitangu teraju dva probisveta, plaćena žbira,i da mi, još koliko u toku noći, neki krvoločni bandit, kao neprijatelju otadžbine,zarije nož pod grlo."61

Građani Blaca i okolnih mesta umolili su popa Miku da oslobodi uhapšenog pesnika,ali njegovo proganjanje nastavljeno je i dalje. Mesecima se krio po šumama i skrivaokod rođaka, od čega je teško oboleo i ubrzo potom, 1. maja 1943. godine, umro uBeogradu. Njegovo svedočanstvo je toliko autentičnije što je pisano u vreme kada se

popov teror odvijao.

Pop Mika je, inače, bio "heroj" u batinjanju, premlaćivanju i ubijanju mirnih ljudi.Kada nije mogao da se obračuna sa jastrebačkim partizanima, ubijao je njihoverođake. U toku jedne noći, 23. februara 1942. godine izveo je iz kuće i zaklao u šumiiznad sela Trbunja pet ljudi, očeve jastrebačkih partizana. U drugim prilikama je bio

manje "hrabar". U pismu koje šalje Kosti Pećancu 9. marta 1942. godine iz VelikePlane, vapi za pomoć: "Šaljite mi hitno pojačanje… Obavezno bar jedan vod



bugarskih brdskih topova, inače bićemo prinuđeni da se povučemo"! Pop Mika jetada, za vreme martovske četničke ofanzive na slobodnu teritoriju Toplice, imao uVelikoj Plani pet četničkih odreda (Jastrebački, Levački, Zeljinski, Kopaonički iIbarski), a napadala ga je svega jedna četa Topličkog partizanskog odreda.62

Kosta Pećanac je, jednom, "javno ukorio" popa Miku, ali ne da bi narod zaštitionjegovog terora već zbog toga što je prigrabio veći deo pljačke no što je dao svom"Glavnom komandantu". Evo izvoda iz Pećančeve naredbe od 24. oktobra 1941.godine:

"Naš drug vojvoda Mika jastrebački, na lažan način, kakav ne postoji u istorijičetnika, primio je 1.110.000- jedan milion i sto deset hiljada četničkog novca izKruševca, koji smo trebali da podelimo bratski, a potpisanom je dao samo 250.000dinara. Od ove pojave imamo još žalosnije. Naš drug vojvoda Mika prigrabio za sebeu vrednosti preko dva milijona i prikrio u Jastrebac i prodaje za sebe. Pored toga kada

je sa svojim četnicima bio u Jastrepcu uzimao je narodu šivaće mašine i slao svojima

kući… Ovde spas časti ostaje svima vojvodama, četovođama i četnicima da vojvodaMika izvrši samoubistvo."63

Ne samo da pop Mika nije izvršio samoubistvo, već ga Kosta Pećanac, naredbom od11. marta 1942. godine, odlikuje "Karađorđevom zvezdom vojničkog reda samačevima"! Dva dana kasnije, dok je još slavio novostečenu Karađorđevu zvezdu,gine i sam pop Mika i to od ruke svog načelnika štaba. Kosta Pećanac nije zaboravionedisci-plinu popa Mihaila Popovića - samozvanog Mike Jastreba!, pa mu, da bi ga

bar donekle obuzdao, šalje za načelnika štaba rezervnog potpukovnika StevanaRaičevića, svog ratnog druga sa Solunskog fronta i jednog od prvih srpskih pilota.Raičević u više navrata pokušava da popa odvrati od odmazdi nad nedužnim ljudima i

povremeno uspeva da sačuva glave nekih partizanskih simpatizera.

Na večeri 13. marta 1942. u stanu jedne nastavnice ženske srednje škole u Blacu, ukući trgovca Dragčeta Kovačevića, pop Mika pripit obratio se Raičeviću, kako je samRaičević zabeležio:

- Što ne pobi onaj komunistički ološ u selu Bresnici?

- Kako da pobijem nevine ljude…

- Nazdravlje ti partizanski saradniče, mi se borimo protiv komunista, a ti šuruješ sanjima!

- Ne bre pope. Ko te slaga?

- Majku li ti komunističku - opsova pop pa potegnu pištolj. Prvim metkom pogodiRaičevića u rame i kako mu se drugi metak zaglavio u cevi, Raičević opali i usmrti

popa! Uspeo je, zatim, da se izvuče pored zbunjenih stražara i prikrije u susednomselu Međuhani, gde su ga previli meštani, a ceo kraj sutradan kada se čulo za popovu

pogibiju slavio.

Raičević se zatim uputio ka svome selu u Jablanici, gde se jedno vreme prikrivao, dok nije dobio poruku od Koste Pećanca da mu oprašta i pozvao ga u svoj štab. I tako, dok



je Pećanac javno žalio za svojim "najboljim vojvodom" - kako je isticao, skrivao jeubicu u svome štabu.64

Slično je događaj opisala i nastavnica u čijem se stanu događaj odigrao.

ZLODELA VOJVODA

Optužbe vojvoda stižu sa svih strana. Desetak četovođa Kolubarskog četničkogodreda u pismu Kosti Pećancu (Pov. br. 160 od 14. aprila 1942.), obaveštavaju ga:"Žalosni vojvoda, sit i snabdeven svačim, skoro svakog dana i noći zadovoljava svojeseksualne bludne osobine. Naređivao je da mu ženske direktno u štab dovode, što nijeravno ni onom vremenu u postupku Stolačkog Alije Hadži bega". Potom zamerajuKosti što je umesto srpskih rodoljuba okupio kovače (J. Škava), mesare, dame-frizerei da sve četničke stvari naopako rešava.

Jova Škava je mogao tako da se ponaša jer je novembra 1941. u akciji čišćenja

partizanske teritorije pohvatao i predao Nemcima 365 zarobljenih partizana i partizanskih simpatizera.65

Kako je dovođenje žena u štabove izgledalo, čitamo u izjavi J. I. od 13. februara 1942.godine:

''Došao je apsandžija Ivan Atanacković, otvorio apsanu i kazao: 'Izići zove vasvojvoda…' Ja sam ušla u kancelariju četovoće Mihajlović Milisava i on mi je naredioda legnem sanjim."Četnik Javorskog četničkog odreda Ratko Perović iz Breskova "terao je pod batinama

devojku Nataliju Perović iz Breskova oko dva kilometra i kada je došao na mesto zv.Rtine, tu je dotukao, odnosno ubio" - piše u izveštaju načelstva sreza Ariljskog od 14.2.1942. godine.

"Četnici Budimira Prljevića uhvatili su Stanimirku, kći Jovana Milinkovića iz sela Nikajevića, opština Ravanjska, pa je isprebijali i oterali u svoj štab, u ovdašnjumehanu. Šta je tamo bilo ne zna se, ali devojka je sutradan ujutru kad su je pustiliizvršila samoubistvo. Malo docnije od ovog slučaja, isti četnici su otišli u kuću MilojaMitrovića i naredili da spremi večeru, što je ovaj i učinio. Kad su se iznapijali, pozvalisu ga sa sobom i ubili ga pred njegovom kućom." (Izveštaj od 21. VI 1942. godine)

"Na dan 13. januara 1942. godine, noću pop Moma, Moša armunikaš i još jedno lice,iz četničkog odreda Ravanjskog, upali su u stan nekog radnika, oduzeli novac, nekestvari i izveli iz kuće pa na nekoliko stotina metara od kuće istog ubili. Izvršioci su poizvršenom delu otišli u kafanu i pirovali." (Izveštaj kao gore).

Ministarstvo unutrašnjih poslova Nedićeve vlade, aktom br. 16519 od 9. juna 1942.godine traži od načelstva sreza Požarevačkog da ss ispita: "Ko je od četnika izvršiosilovanje nad ženom Nenada Bogdanovića iz Ranovca; ko su četnici koji su bacili

bombu za ženom Ljubisava Brejića; koji su četnici koji su svukli do pola snaju PetraStamenkovića iz Ranovca i vezivali njenog svekra; ko je izvršio silovanje nadmaloletnom kćerkom Marinka Alekse Grkulovića."66



Četnički vojvoda Vojkan Popović, zvani Ibarski, kome je zbog nečega trebalo da seoglasi "mrtvim", "uhvatio je izbeglicu iz Đakovice, živećeg u Vrnjačkoj Banji, koji je

po fizičkoj strukturi odgo-varao Vojkanu, pa ga presvukao u svoje vojvodsko odelo iubio - odsekao mu glavu" - piše u izveštaju sreskog načelstva u Kraljevu od 15.novembra 1942. godine.

U drugom izveštaju od 28. juna 1942. godine kaže se da je vojvoda Vojkan "pod pretnjom da će ih ubiti pokupio od seljaka sela Gračac i Podunavci veće sume novaca,koje im je razrezao, a od Živote Đurovića iz Gračca oduzeo 72 kubika jelovih greda,

pa ih prodao. Sve rekvizije i pljačke vršene su pod pretnjom smrtne kazne i terorommirnih graćana".

Banjski policijski komesarijat iz Vrnjačke Banje, 25. januara 1942. godine, upućujePećancu akt:

"Stojan Jovanović, samozvani vojvoda vrnjački sa svojim ljudstvom ide po okolnim

selima, koja su u području moje komande i vrše razne pljačke i zloupotrebe. Otimalisu pomoć koja je upućena u selu Ruđincima izbeglicama i sirotinji. Žiki Županjcu suupali u kuću i pokupili sve što su našli, pa sve to odneli i popili. Isto tako u Rogavčinikada su bili u nekim zvanim poterama uzeli su 20 kila kaj-maka, 40 kila suvog mesa,devojačku spremu, 150 kila rakije i mnogo druge pljačke…".67

Isti taj vojvoda, Stojan Vrnjački, u pismu Pećancu, pretposta-vlja se zbog ovih"podviga", traži unapređenje i odlikovanje:

"… Čujem da su neki kaplari unapređeni u čin kapetana, pa vas molim da i mene predložite za čin koji nađete za shodno. Molim vas potvrdite mi dekret o predloguKarađorđeve zvezde i dajte donosiocu moj dekret vojvodski…"68

Vojvoda Stojan Vrnjački u istom pismu se žali Pećancu na postupke vojvode Gočkog,za koga kaže: "On je uzeo pravo da zapoveda nada mnom i lično me vređa iako sam

ja po činu četnički narednik!",69

Vojvoda mačvanski, Omiljen Milić, šef propagandnog odeljenja Pećančevog štaba u Nišu, opljačkao je na železničkoj stanici u Topčideru tri vagona krcata robomupućenu kao pomoć izbeglicama u zapadnoj Srbiji. Roba je poslužila vojvodi da sanjom crnoberzijanči, pa kada je zbog toga pojuren, prihvata ga Pećanac u

svoj štab! 70 (Omiljen je posle rata živeo u Minhenu.)

Pripadnik Srpske državne straže u Nišu, Radoš Ristić, piše 13. avgusta 1942. godine uizveštaju nemačkim vlastima, o pljački koju sprovodi vojvoda lazarevački VučkoPantić, iz sela Lazarevca kod Blaca:

"Sav kukuruz od rekvizicije u selu Lazarevcu, opština Dra-guška, uzeo bez naknade istavio u svoj ambar, pri vrši pšenice uzeo je od svih seljaka po 10% i ostavio za sebe,oduzimao je na silu drva od Čedomira Mitrovića, Petra Tanaskovića i dr. Kmeta selaLazarevca vezao i na silu mu uzeo žito iz ambara. Pljačka i izuzima od seljaka sve štostigne."



Načelnik sreza Ariljskog u izveštaju od 14. februara 1942. go-dine, obaveštava da suvojvoda Đurđe Stanojević zv. vojvoda Sme-derevac i vojvoda Boža Ćosović"Javorski", učinili sledeća kri-vična dela: "31. avgusta 1941. opljačkali RadojicuJeremića, trgovca iz Ivanjice i tom prilikom mu odneli 300.000 do 400.000 din., ubilii opljačkali Ljubomira Zarića, uglednog domaćina i ratnika iz selaRokci, ubili Vučića

Stambolića, kome su bacili i bombu u kuću, opljačkali Mirčetu Vučićevića, PetraLakičevića, ženi direktora rudnika u Lisi uzeli sat sa ruke…"

Načelnik sreza Moravskog aktom od 10. marta 1942. godine obaveštava o ponašanjučetnika u srezu, pa pored ostalog piše:

"Vršila se bezobzirna rekvizicija naroda, pojedine vojvode bezobzirno su sprovodilesamovolju i izricale telesne, novčane i druge kazne nad stanovništvom, vršeni su

pretresi privatnih stanova i četnici su odnosili sve što je bilo od vrednosti. Pijančilo sei pucalo u na-pitom stanju. Sve rekvizicije i pljačke vršene su pod pretnjom smrtnekazne i terorom mirnih graćana."

Ispostava sreza Ražanjskog u Ćićevcu, 21. oktobra 1941. godine, izveštava Banskuupravu Moravske banovine o Ćićevačkom četničkom odredu vojvode Vučka Pantića.U izveštaju se pored ostalog kaže:

"U odred su ušli neki ljudi posve lošeg karaktera, skloni piću i kocki, a među njima inekih osućenika za kraću. Otuda postoji bojazan kod naroda da će ići noću u kraće irazne pljačke…1,72Predsedniku vlade Milanu Nediću, upućeno je pismo glavnog sekretara organizacijeZbor, pod br. Pov. 328 od 15. decembra 1941. godine, u kojem se o Pećančevomodredu u negotinskom kraju, kaže:

"Na sektoru negotinskog kraja operiše četnički odred vojvode Anđelka… Sam odredsastavljen je od kockara i bandita koji prilikom stupanja u odred nisu rukovođeniidealnim pobudama. On vrši nepre-kidan teror i nasilje nad mirnim građanima…

Nasilno traže od građana veće svote novca (od 2000 do 2500 dinara) i preti im se daće ih uzeti za taoce, a kasnije i streljati…"73

Nedela Pećančevih četnika u 1942. godini uzela su takvog maha da ih čak i okupatorinazivaju "legalnim elementom nereda", dok ih je narod nazivao lopovima,

pljačkašima, kokošarima.

U dolini reke Ibra operisao je prilično jak četnički odred Mašana Đurovića, koji jeobezbeđivao komunikacije na Ibarskoj magistrali. On je oružjem dobijenim od

Nemaca snabdevao i odrede Draže Mihailovića, predavši Dražinom komandantu naGoliji, Brani Petroviću, oružje, municiju, benzin, pa i jedan teški mitraljez.

Na primedbu Draže Mihailovića da nedovoljno sarađuje sa ko-mandantomPetrovićem Đurović je odgovorio: "Sve što sam mu dao, sve je to Petrović prodao, pačak i benzin, a dobijeni novac potrošio za svoje lične svrhe…". Đuroviću je Dražazamerao i što je engleskog kapetana Kristi Lorenca koji se vraćao iz Dražinog štaba,uhvatio i predao Nemcima, ali mu je ubrzo to oprostio i: poslao ga u rejon Foče, da

učestvuje u borbama protiv NOP. Ipak, marta 1943. godine D. Mihailović naređuje



ubistvo Mašana Đurovića, jer je ovaj znao mnogo o saradnji Draže sa Nemcima, bilo preko njega, ili preko Nedićevih odreda na terenu.74

Vojvode često sprovode dobro oprobani metod "otkupa glava", pa je o jednomtakvom slučaju ostavio podatke Dragomir Arsenijević, beogradski trgovac, koji u

pismu šefu ZBOR-a Dimitriju Ljotiću, pominje slučaj nekog Brankovića koga jevojvoda Pčinjski osudio na smrt, a potom uzeo 500.000 dinara da ga ne pogubi. Uistom pismu, opisujući kako u niškom kraju četnici pljačkaju narod, piše: "Oni(četnici - prim. a.) preuzeli su svu izvršnu, sudsku i administrativnu vlast i pod

pretnjom smrti nagone ljude da im daju sve…“,75

Četničke vojvode odlučuju o životu i smrti svakoga ko im dopadne šaka. Najjeftinije bi prolazili oni kojima su dosuđivali po 25 batina, posle kojih bi izudarani postajaoinvalid. U crnom humoru koji su praktikovali obično bi pitali žrtvu da li želi 25

batina, ili 19 plus 6!

Tragova o nedelima uglavnom ima kada se napadalo na "ugledne" građane, bliske Nedićevoj vlasti i na teritorijama koje su bile pod povremenom kontrolom okupatora.Zločine nad narodom na teri-torijama koje su bile oslobođene ili poluoslobođene,

posebno za vreme četničkih pohoda, zabeležio je retko ko od kvislinških vlasti.

Kosta Pećanac kome svakodnevno pristižu ovakve i slične tužbe na njegove"nacionalne borce", avgusta 1942. godine, obraća se "svome srpskom narodu",

proglasom u kome, pored ostalog, kaže:

"… Iz svih krajeva naše namučene zemlje, svakodnevno dobijam tužne vesti. Neodgovorni elementi ruše i pale naše domove, ubijaju ono malo Srba što nam uživotu ostade. Pljačke na sve strane. Siluju male kćeri i naše žene. Sve to čine podsvetim imenom srpskih četnika na čijem čelu ja stojim (podvučeno u originalu).Kaljaju nam obraz i časno ime živih i mrtvih četnika.Svojim autoritetom uspeo sam da od okupatorskih vlasti dobijem odobrenje da u našojzemlji zavedem red, to jest, da branim živote našeg naroda, njihovu imovinu, slobodurada, kako na poljima tako i u varoši, ujedno i našu tradicionalnu četničku čast…"76

No, proglas je samo proglas, a naređenja koja su svakodnevno odlazila vojvodama učetničke štabove bila su redovno ista: bespoštedna borba protiv rodoljuba i svihnjihovih pristalica, hrabrenje i odlikovanja za pustoš i ubistva. Uostalom, četnici i

vojvode su radili ono što je suština Pećančevog sporazuma sa Nemcima: za svakusmaknutu glavu dobiće od Nemaca pare, a što više glava biće više para.

„HARMONIJA" ZLOČINA

Brojni su dokumenti i podaci o zločinima Koste Pećanca i podaci o zločinima iz kojihse, u velikoj meri, može sagledati kakvi su se zločinci sakupili oko "glavnog"komandanta i ugnjezdili u njegovim štabovima širom Srbije. Kosta Pećanac, bar zvanično osućuje ih ali ih istovremeno uzima u zaštitu kada padnu u nemilost kodnemačkih vlasti, do čega je najčešće dolazilo zbog bezobzirne plja-čke, crne berze idrugog nasilničkog ponašanja, kada bi i nemački interesi bili oštećeni.



Načelnik Pećančevog štaba u Nišu, major Trifun Mikić, vojvoda Timočki, zatrpavaPećanca izveštajima o protestima Nemaca na rad pojedinih vojvoda, hapšenju vojvodai razoružavanju čitavih odreda od strane Nemaca. U slučaju hapšenja RašeArsenijevića, vojvode rtanjskog, Nemci traže od četničkog štaba da se pronaću stvarikoje je ovaj vojvoda opljačkao od raznih trgovaca i drugih "uglednijih" ličnosti u

Jagodini, kao i da "vrate svinje koje su odnešene". Pećanac, sa svoje strane zahteva odmajora Mikića, da se u toku istrage ispita gde je novac, u iznosu od jedan miliondinara, koji je "g. Dušan Roš, vojvoda krivolački predao vojvodi Raši u Beogradu, aovaj ga nije predao Kosti Pećancu". U izveštaju od 27. IX 1942. godine major Mikićobaveštava Pećanca da su " zbog crne berze i nekih drugih sličnih stvari Nemcirazoružali sledeće odrede: Takovski, Kolubarski, Rasinski, Aleksinački i Sopotski".Major Mikić zatim traži od Koste Pećanca da preduzme mere protiv BogdanaGordića, vojvode gočkog, jer "četnički plen nije dostavljao štabu u Nišu", da bi nakraju, sa dosta ironije zakačio i samog " Glavnog komandanta", pišući: "Uhapšen je itvoj veliki prijatelj vojvoda kozjački pod velikom optužbom u kojoj si i ti umešan, noi ovom prilikom zauzeli smo se za tebe o čemu ću ti usmeno saopštiti."77

Kosta Pećanac ubrzo "vraća kontru" svom načelniku štaba, pišući mu, da ako poterasve vojvode zbog neispravnosti "tu ne bi ni vi izostali, jer i vi imate dosta nezgodnihstvari od kojih je najgore što ste prodavali četničke stvari iz naših magacina". U tomistom pismu Kosta Pećanac daje i druge savete svom načelniku štaba kako treba"čuvati" harmoniju u četničkim redovima:"Treba da imate u vidu da je vrlo nezgodno sve neispravnosti mnogih vojvoda izvestina čistinu i kazniti izvršioce, jer bi se time stvorio haos u četničkim redovima. Jamoram da budem širokogrud prema neispravnostima vojvoda da bih sačuvaoharmoniju u organizaciji četnika."78

I "čuvao" je harmoniju, ali samo dotle dok njegovi lični interesi nisu ugroženi. Kada je privremeno pao u nemilost njegov vojvodaBranko Mrđenović, koji mu je bio predsednik prekog suda prilikom masovnogstreljanja u Kuršumliji početkom 1942. godine, Kosta piše majoru Mikiću: "Znao samda će hrćavo proći (misli na Mrđenovića -pr. a.),štomuje krivarakijaisuknja",aliodmahzatim dodaje "vidida mi se dostavi onih 300.000 dinara, od para koje su kodnjega prinađene".

Mrđenoviću, ne samo da se ništa nije desilo, već je ubrzo postavljen za komandantazajedničke četničke i dobrovoljačke komande u Prokuplju.

Međutim, ne idu svi obračuni među vojvodama preko Pećanca i štabova,obračunavaju se i sami među sobom, zavisno od situacije i mogućnosti. Vojvoda

jastrebački, pop Mika, i njegov sveštenički ko-lega vojvoda kulinski, pop Raša, potplaćuju četnika Milorada Si-movića da ubije graničnog vojvodu Acu Popovića,davši mu 100.000. dinara. Međutim, vojvoda granični je otkrio zaveru, ubio Simovića,a novac mu oduzeo. Sličan obračun se "zbog prestiža" desio i u Bubličkom četničkomodredu kada je ubijen četovođa, potporučnik Milutin Simić.

Kosta Pećanac povremeno interveniše da se "razuzdane" vojvode smire, ali vojvodeznaju s kim imaju posla i da njihov "Glavni komandant" u svemu ne izostaje, pa i

dalje rade po svome. Grupa četovođa Kolubarskog četničkog odreda, zalažući se da se



smeni vojvoda Jova Škava, a postavi "narodni vojvoda Bogdan Brajović", u dopisuPećancu od 14. aprila 1942. godine, pored ostalog pišu:

"Vi ste i do sada sve naopako radili i ima da snosite pred narodom i istorijomodgovornost."

U pismu od 1. jula 1942. godine, Kosta Pećanac daje naloge načelniku štaba Mikiću,objašnjavajući svoju "četničku" taktiku, pa u nalogu piše:

"Što se tiče čišćenja terena od komunista, ja mislim da sa tim ne treba forsirati.Potrebno je pričekati da Bugari što više očiste sve nesigurne naše elemente. Naravnoda će oni sa krivcima očistiti i mnoge prave ljude, ali time će se više kompromitovati!"79

Malo je reći izdaja i izdajnik! Koliko sadizma i neljudskog u svakoj njegovoj reči."Ubijajte Bugari - trebite krive i prave, to će vas kompromitovati!" U istom pismu, ali

u prethodnom stavu, Pećanac obaveštava načelnika štaba i o drugim "važnim"stvarima:

"Magaricu sam dobio, ali svu izranjavljenu kao da je bila na Četaldži. Zbog toga sam joj dao mesečno bolovanje, pa svadba sa Markom nije mogla biti obavljena."80

Bavio se matori četnički vojvoda i crnim humorom, trpajući u isti koš trebljenjenaroda od Bugara "koje je u interesu četničkog pokreta" i svadbom magarice Marice imagarca Marka u svom štabu na Sokolovici.

BROJNO STANjE I PLATE ČETNIČKIH ODREDAOd prvih dana isplate četničkih odreda od strane Nedićeve vlade pojavio se problem

brojnog stanja četnika u odredima, ali i uopšte postojanja nekih odreda, koji sufigurirali na platnim spiskovima. Vojvode su uvećavale brojno stanje svojih odreda -kako bi dobili veća sredstva, a sam Kosta Pećanac, pod svojom neposrednomkomandom imao je trinaest odreda sa oko 1.700 četnika, tj. za toliki broj odreda ičetnika primao je pare na ruke. Takođe vojvodi Mašanu Đuroviću isplaćivana susredstva za grupu od pet odreda sa 1.200 ljudi.

Prema platnom spisku za januar 1942. godine Komanda žandar-merije isplatila je

Kosti Pećancu 12.554.290 dinara za 41. odred i 3.000 ljudi. Pre isplate komandantžandarmerije, Steva Radovanović, vršio je proveru brojnog stanja i četnika u njima, iutvrdio da su neki odredi višestruko uvećavali brojno stanje, pa u pismu Pećancu odfebruara 1942. godine, kaže:

"Povećanje brojnog stanja četničkih odreda ide tako daleko da ima i takvih odredakoji sačinjavaju platni spisak kao da ih ima stotinu, a u stvari ih je desetak…" Žalećise Nediću na postupke generala Radovanovića koji zahteva "da opravda podignutihšest milijona dinara", Pećanac se u pismu od 19. aprila 1942. godine, zalaže da seisplata četnika vrši njegovom (Pećančevom) naredbom "kako to dolikuje tradicijamačetničke organizacije" - odnosno kako odgovara Pećancu i njegovim vojvodama. Na

ponovljene zahteve iz Beograda da opravda još četiri i po miliona koje je lično primio,



mimo para za isplatu četničkih odreda, Kosta Pećanac u pismu Nediću od 20. maja1942. godine, piše:

"Mnogopoštovani gospodine predsedniče i moj ratni druže!

U prvim danima kada ste stupili na čelu vlade ne radi slave i veličine, nego radi spasasrpskog naroda, ja sam istu žrtvu učinio STVARAJUĆI SPORAZUM SAOKUPATOROM, bio sam iskren vaš saradnik i to sve za ljubav našeg napaćenognaroda. No mnogi vaši nazovi prijatelji i mojim neprijateljima to nije godilo, naročitose u ovome istakao vaš veliki prijatelj gospodin Steva Radovanović a tome jekumovao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova gospodin Ceka Đorćević. Jedino mi

je žao na vas gospodine pred-sedniče iz ovog razloga - sami ste mi obećali da ćetelikvidirati one priznanice, koje sam davao porodicama izginulih vojvoda, četovoća ičetnika koje iznose nešto jače od jedan milijon dinara… Ostale pare sam potrošio zanarod držim se one narodne "glas narodni glas božji". Kada je država mogla priznationo ranije valjda to može i danas. Poručite gospodinu Stevi i Ceki da se ne bi

današnja država po njihovom ubećenju oštetila, a ubuduće potpisani neće primiti ni jedan dinar i živeće kao što je do sada živeo od ljubavi i volje naroda…"81

Tako je pisao, ali je novac i dalje primao i potpisivao priznanice, jer jedino od čega ne bi ni jedne sekunde mogao živeti jeste "ljubav i volja naroda". Toga je, očigledno, biosvestan i sam Milan Nedić, koji je na margini istog pisma, svojeručno napisao: "E,moj vojvodo!"

POČETAK KRAJA

NEMCI SU SVE NEZADOVOLjNIJI UČINKOM PEĆANČEVIH ČETNIKA

Nemci, sve nezadovoljniji učinkom Pećančevih odreda, ali i njihovim ponašanjem (umećusobnom opštenju nazivali su ih "legalni elementi haosa"), preduzimaju niz merada stanje u odredima srede. Neke odrede razoružavaju, hapse pojedine vojvode(najčešće zbog crne berze, ucena i drugih špekulacija), skrećući pažnju Nediću datakvo stanje neće tolerisati.

Već februara 1942. doneta je odluka da se osnuju Okružne četničko-dobrovoljačkekomande, koje su stavljene a time i četnički odredi, pod direktnu upravu Nedićevevlade, a sama centralna četničko-dobrovoljačka komanda pod jurisdikcijom Komande

žandarmerije, odnosno ministra unutrašnjih poslova.

Komanda četničko-dobrovoljačkih odreda, već 27. marta 1942. godine (aktom pov.151, obaveštava vojvodu Kostu Pećanca da se bez odobrenja nemačkih vlasti ne smevršiti premeštanje četničkih odreda. Naredba glasi:

"Prema naređenju predsednika srpske vlade, a na traženje nemačkih vlasti četničkiodred ne sme se premeštati bez znanja ove komande. Ako nastupi potreba za

premeštanje neke četničke jedinice, na nekoliko dana ranije izvestiti ovaj štab, kako bise za to pre-meštanje dobilo odobrenje nemačkih vlasti."

Komanda žandarmerije i Srpske državne straže počinju da preuzimaju komandu nadPećančevim odredima, smanjuju se krediti i novčane isplate četničkim odredima, pa



Kosta Pećanac piše protestno pismo ministru policije Milanu Aćimoviću, pismo sa brojnim za-htevima (14). Pre svega traži da se komandantu državne straže za-brani darasformira četničke odrede i pretvori ih u dobrovoljačke, da se zabrani mešanje

policijskim vlastima u rad odreda i da se reorganizacija odreda ne vrši bez njegovogodobrenja. Ipak, najveći deo zahteva odnosi se na isplatu novčanih sredstava na ime

neisplaćenih plata četničkim odredima, da se Kosti Pećancu isplati ispostavljeni računna 1.129.000 dinara, da mu se na ime reprezentacije isplati 500.000 dinara i još dvamiliona dinara za dnevnice četnicima koji su bili u poterama na terenu. Jedan odzahteva bio je da se "predviđena nagrada za ubijene komuniste isplaćuje direktnoštabu Koste Pećanca, umesto pojedincima).

Zbog nastalih nesporazuma između komandi Žandarmerije i Srpske državne straže s jedne strane, i četničkih odreda, sa druge strane, juna 1942. godine održan je uBeogradu sastanak izmeću predsednika vlade Milana Nedića i njegovih saradnika, saKostom Pećancem i njegove "delegacije". U Protokolu koji je tim povodom izdatregulisana su brojna nerešena pitanja, a pre svega dislokacija četničkih odreda, koja će

"biti izvršena po prethodnoj saglasnosti Vojnog zapovednika". Odrećeno je da"četnički odredi ne mogu brojati više od 100 ljudi u jednom odredu, a odredi će se,umesto dotadašnjim nazivima, obeležavati brojevima od 40 pa nadalje do 100,82 jer

je često dolazilo do preinačavanja naziva odreda, reorganizacija i sl.

"Takođe, jedna od klauzula Protokola predvićala je da se uvažavaju platnadokumenta, koja je Kosta Pećanac postavio ministru policije, te će ih "srpska vladalikvidirati". U poslednjoj tački protokola stoji: da su o sadržini Protokola obaveštenenemačke vlasti.

Na ovom sastanku dogovoreno je da se ubrza sa osnivanjem četničkih Okružnihkomandi, "koje će biti podrećene komandantu Srpske državne straže, a da sesamostalni četnički odredi "rasformiraju najkasnije do 30. juna 1942. godine". Radizadovoljenja sujete vojvode Koste Pećanca određeno je da će "četnički odredi uoperativnom pogledu potpadati pod komandantom svih četničkih odreda", ali ovajdogovor i sve ono što se potom dešavalo, značilo je da je počeo kraj četničkih odreda iuticaja Koste Pećanca.

U cilju sprovođenja naloga dobijenih na sastanku sa Nedićem, Pećanac izdajenaredbu, u kojoj se kaže:

NAREDBA br. 735 od 27. avgusta 1942.

Komandanta Gorskog štaba svih četničkih odreda

"U cilju lakše i čvršće veze između Glavnog štaba svih četničkih odreda iPredsedništva ministarskog saveta i okupatorskoj vlasti u Beogradu,

Naređujem:

1. Da se Glavni štab svih četničkih odreda iz Niša preseli u Beograd.

Ovo preseljenje izvršiće se do 15. septembra 1942. godine, pošto za to nađu podesne prostorije u Beogradu.



2. Četnički štab za vezu između Predsedništva ministarskog saveta i potpisanoga, kaoi delegat istog štaba vojvoda g. Milan Veličković, sa osobljem pomenutog štaba,

preseliće se iz Beograda u Niš i održavati vezu između okupatorskih vlasti u Nišu i potpisanoga. Ovo preseljenje će se izvršiti do 15. septembra 1942. godine pošto seizvrši preseljenje navedeno pod t. 1, tako da jedno i drugo preseljenje bude

jednovremeno izvršeno."

Komandant svih četničkih odreda vojvoda Kosta Pećanac83

Pod istim datumom, vojvoda Kosta Pećanac doneo je rešenje o raspoređivanju novogosoblja štabova, u kome se kaže:

RASPOREĐUJEM:

1. Za vršioca dužnosti načelnika Glavnog štaba svih če-tničkih odreda aktivnogkapetana I klase Bukvić Milutina, do sada komandanta Okružne četničke komande u

Nišu.

2. Za komandanta Okružne četničke komande u Šapcu aktivnog potpukovnikavojvodu timočkog, Trifuna Mikića, do sada načelnika Glavnog štaba svih četničkihodreda.

3. Za komandanta Okružne četničke komande u Leskovcu aktivnog potpukovnikaMedenicu Milana, pored redovnih dužnosti.

4. Za zastupnika komandanta Okružne četničke komande u Nišu aktivnog kapetana I

klase Atanasijević Milana, po-red redovnih dužnosti.5. Za komandanta Temničkog četničkog odreda vojvodu la-zarevskog, Vučka Pantića,do sada komandanta četničkog odreda u Ćićevcu.

6. Dosadašnjeg komandanta Okružne četničke komande u Šapcu DamjanaTešmanovića i komandanta Temničkog četnikog odreda vojvodu DragomiraMaksimovića stavljam na raspoloženje, do okončavanja izviđaja protiv njih.

Komandant svih četničkih odreda vojvoda Kosta Pećanac84

Ovom reorganizacijom nazirao se kraj Pećančevih četničkih odreda, jer su, pošto suodslužili svoje, odbačeni kao isceđeni limun. Vojvoda Kosta Pećanac odlazi nalečenje u Vrnjačku Banju, gde mu telegramom stiže pozdrav od Milana Nedića "saželjama za brzo ozdravljenje" i prilogom od 100.000 dinara. Telegram dobija i odnemačkih predstavnika iz Beograda sa željama za brzo ozdravljenje, ali bez novčanih

priloga.

Naredbom predsednika Ministarskog saveta Pov. br. 68 od 1. oktobra 1942. godinečetnički odredi Koste Pećanca su rasformirani. Milan Nedić, koji je potpisao naredbuna zahtev glavnokomandujućeg generala i vojnog zapovednika Srbije, zadovoljavasujetu Koste Pećanca, dodavši "i po prethodnoj saglasnosti sa komandantom -

vojvodom Kostom Pećancem". Naredbom se nalaže "da se iz četničkog sastavaizdvoji 4.000 probranih koji ispunjavaju sledeće uslove: da su srpske narodnosti, da



imaju od 18 do 40 godina starosti, da su politički ispravni i da su se odlikovali u borbi protiv ko-munističkih bandi".85

Kosta Pećanac se krajem 1942. godine povlači u svoj štab u Lukovskoj Banji na padinama Kopaonika. Odavde nastoji da povrati po-verenje kod Nemaca i Nedićeve

administracije, ali uzalud, jer je okupatoru jasno da njegovi četnici ne predstavljajusnagu koja bi se ubuduće mogla boriti protiv NOP. Zamena za njegove odrede već jenađena u odredima Srpske državne straže i Ljotićevom dobrovo-ljačkom korpusu.Isluženi "izlapeli starac" - kako ga u međusobnom opštenju nazivaju njegovi "ljutineprijatelji g.g. Steva i Ceka" (Stevan Radovanović, komandant SDS i CvetanĐorđević, zamenik ministra unutrašnjih poslova), više nikome nije potreban. U pismukoje iz Lukovske Banje šalje Nediću Pećanac, pored ostalog kaže:

"Petog aprila 1941. godine dobio sam rešenje na osnovu koga sam imao veća pravanego li 1916,1917 i 1918. godine, koje je vama poznato, gospodine đenerale… Dragimoj ratni druže, ne mogu da imam dvojaku ulogu kao Steva i Ceka a u kom smislu to

kažem vi ćete me razumeti. Dao sam reč okupatoru, i to vojničku reč, iako me vi uBeogradu ne smatrate voj-nikom, premda sam 40 godina proveo u borbi i ratovanju zasrpski narod kao i vi gospodine Aćimoviću. Moram ostati dosledan datoj reči pa makakve intrige bile… Ja i moji iskreni četnici gonićemo partizane i suzbijati

propagandu fatalnog Draže i lažne propagande Londona, koji nas i naš narod na zlonavodi… Znam da će pokušati da me g. Radovanović i g. Đorđević okaljaju i ocrne

pred okupatorom… Doći će sud pravde pa će se videti ko je krivac i za šta. Nas susudbonosni dani doveli na jednoj istoj liniji pa vas molim da me razumete…"86

NEKA VIDI PODMLADAK KAKO SE SRBOVALO

U drugom pismu, upućenom decembra 1942. godine, takoće Nediću, pravdajući se"zbog neispunjene misije", Pećanac kaže:

"Moram vam priznati da meću okupatorima imam prijatelja, bez obzira što suokupatori. Zbog podmetanja komunista i njihovih saveznika i oni (Nemci - pr. a.)nemaju poverenja u mene te zato ne mogu da pružim narodu ono što bih mogao… …Molim vas budite tako dobri kao što ste i do sada bili pa sačuvajte ovo pismo kaoistorijski dokument za upotrebu posle vaskrsenja i seti se na našu istoriju. Ovo pismoće imati veliki značaj posle naše smrti, koja izgleda nije tako daleko, pa će videti naš

podmladak kako se srbovalo. "87

Pismo je potpisano sa "Bolesni vojvoda". Ni malo pravdanja ili kajanja za sve ono što je učinio protiv svog naroda. Njegova jedina preokupacija bila je da ostane ispravan uočima okupatora.

Da bi, valjda, ublažio svoj položaj, Kosta Pećanac "daje" Mi-lanu Nediću ostavku:

"Dragi moj ratni druže i gospodine Nediću, Pošto sam primio vaše pismo od 5. ovogmeseca, na kojem vam najlepše zahvaljujem, bratski vam hvala što ste usvojili mojumolbu o rasformiranju četničkih odreda, jer sam zbog svoje bolesti bio nesposoban dakomandujem odredima. Vaše razloge za rasformiranje četničkih odreda i ja uvićam dasu tačni, jer drugog izlaza nije bilo."88



Kosti Pećancu preostaje da od Nedića, koristeći se nemačkom naklonošću, izmamineke podobnosti za sebe i svoje "bližnje" četnike. U pismu od 8. februara 1943.godine, moli Nedića da mu ostavi 100 četnika "za ličnu odbranu", koji bi "u pogledusvih nadležnosti: plate, odeće i ishrane, bili izravnati sa primanjima Srpske državnestraže". Takoće, moli da njegov bratanac Vukoje Milovanović bude primljen za

komandira voda Srpske državne straže (pošto mu je prethodno izdejstvovaounaprećenje iz čina kaplara u čin potporučnika) i "da se isti sa svojim vodom od 50ljudi uputi radi vršenja svoje dužnosti u Toplicu, gde bi bio pod njegovom -Pećančevom "taktičkom komandom, ukoliko ja budem bio u Toplici".

Oktobra 1943. godine Kosta Pećanac napušta i Lukovsku Banju, gde mu se u toku1943. godine nalazio štab. Po prethodnom dogovoru sa

Nedićem i okupatorskim vlastima odlazi sa stotinak četnika u Soko banju. Preodlaska, u "komitskom" stilu piše, verovatno svoju poslednju naredbu (Br. 959) kojaglasi:

"Pošto sada odlazim iz moga sedišta Lukovske banje, za izvesno vreme, a da bi svakiznao šta ima da radi od če-tovođa, koji ostaju u banji naređujem:

1. Četovođa Milan Jovičić ima da radi sledeće:

a) da šest velikih ovaca i četvoro jagnjadi, koje se sada nalaze kod četnika RadošinaMladenovića i četiri velike ovce koje će doći iz Kuršumlije razdeli seljacima, mojim

prijateljima, koji su obećali da ih čuvaju i hrane. Tom prilikom napisaće pismene podatke kome i kakvu ovcu daje na čuvanje.

b) Prima na čuvanje dvoje četničkih kučadi i jednu magaricu po imenu Marica, a zanjihovu ishranu ima se on starati.

v) Da se stara da ovo seme iz četničkih tikava osuši i iskoristi za pravljenje zejtina.

g) da na podesan način objavi seljacima opštine Lukovske, da mu svo seme od tikava prodadu na iskorišćenje uz plaćanje nagrade za sušenje i skupljanje toga semena. Utom cilju zamoliću ovd. opštinsku upravu da to i naredbom objavi stanovništvu.

2. Četovođa Stevo Božić ima da radi sledeće:

a) da vodi računa o čuvanju svih životnih namirnica, bra-šna, žita i ostalih namirnicakoje sada ostaju u magaci-nima ovoga štaba.

3. Četovođe Sekula Tanasković i Zarko Gilić prevući će sve četničko seno od strugareu Lukovsku Banju i smestiti ga u zgradu za to određenu. Ovo seno ima biti podključem. Od sena se može davati samo četovođi Jovičiću za hranjenje Marice inikome drugome.

Ovi imenovani četovođe i četnici, kao i dodeljena deca imaju bezuslovno tačno i pošteno vršiti svoju dužnost. Za svaku i najmanju zloupotrebu kažnjavaću početničkom zakonu najstrožijom kaznom."

Komandant svh četničkih odreda vojvoda K. Pećanac89



POSLEDNjE PISMO MILANU NEDIĆU OD 8. FEBRUARA 1943.

U vezi sa mojom jučerašnjom posetom kod Vas, kao i Vašeg naređenja br. 457 od 4.ov. m. želim da Vam se ovim putem zahvalim za sve što ste za mene i četništvoučinili i da Vam ovom prilikom podnesem moju sledeću molbu.

1) Iz Vama objašnjenih razloga potrebno mi je ljudstvo za moju ličnu odbranu i mojštab od 100 četnika. Isti broj bih popunio lično po svome nahoćenju u pogledudosadašnjih zvanja koja su pomenuti do sada imali.

2) Da se pomenutih sto četnika u pogledu svih prinadležnosti: plata, odeća, ishrana, usvemu izravnaju sa prinadležnostima Srpske državne straže, tako da ne budu razlike u

primanjima plate, hrane i odeće između onih četnika koji su posle rasformiranjačetničkih odreda stupili u Srpsku državnu stražu. Ove prinadležnosti bi imali da seračunaju od 1. januara 1943. godine.

3) Moj bratanac aktivni potporučnik Srpske državne straže Vukoje Milovanović,stupio je u Državnu stražu. Pošto isti vrlo dobro poznaje prilike u Toplici, to molim dase isti sa svojim vodom od 50 ljudi uputi u Toplicu radi vršenja svoje dužnosti, radiobezbeđenja sklopa Toplica-Raška, odnosno puta Kuršumlija-Kopaonik-Raška. Pošto

je baš Toplica ugrožena sa toga pravca, to molim i mislim da bi dobro bilo, da potporučnik Vukoje Milovanović bude pod mojom taktičkom komandom, ukoliko ja budem bio u Toplici. Potporučnik Vukoje Milovanović će sa svojim vodom pot-padati pod administraciju Srpske državne straže.

Ja sam u sporazumu sa Vama o prednjem lično obavestio šefa upravnog štaba g.Denica i komandanta Srbije generala g. Badera. General g. Bader kao i g. Denic dalisu svoju saglasnost, po tački 1, a u vezi sa tačkom 2 i 3, komandant Srbije

principijelno ništa nema, ali da se prethodno stavi u vezu sa Vama i da po ovomeimate vi da donesete svoje rešenje.

Ja Vas molim da u ovoj mojoj molbi istovremeno izađete u susret. Ja sam bolestan i biću izvesno vreme na lečenju što zavisi od onog što lekari u vojnoj bolnici kod mene budu utvrdili. Ja ostajem u Vojnoj bolnici verovatno još 5-6 dana, pa bih Vam bioveoma blagodaran, ako biste doneli svoje rešenje po pomenutim tačkama još premoga odlaska, tako da ja mogu mirno da se posvetim svome lečenju.

Poštovani Gospodine predsedniče, primite uverenje mog iskrenog poštovanja".90OSTVARENA JE PRETNjA IZ 1941.

PO NALOGU DRAŽE MIHAILOVIĆA, KOSTA PEĆANAC JE LIKVIDIRAN

Posle naloga Milana Nedića da se Pećančevi četnički odredi rasformiraju KostaPećanac sklanja se sa stotinak, sebi odanih četnika u Lukovsku banju, na padinamaKopaonika. Ali, kada su odredi Draže Mihailovića krajem 1942. i početkom 1943.godine, počeli da kruže ovim krajem, pa jedne noći napali i Kostin štab u Lukovskoj

banji, Pećanac se u dogovoru sa Nedićem sklanja u Sokobanju. Bio je smeštenu viliMilanovo, posle rata nazvanog "Dalmacija". Uz sebeje imao 50 do 60 četnika, koji su

bili na platnom spisku Nedićeve državne straže i imali sve beneficije kao i oni:dobijali su sledovanje namirnica, ali i piće, uglavnom rakiju.



Kosta Pećanacje znao da je od strane Draže Mihailovića osućen na smrt, ali je smatraoda je to Mihailovićev politički potez, te da se neće usuditi da likvidira vojvodu i"prvog gerilca Srbije". Mećutim, kada su Dražini četnici počeli komotno, pred očimagrupe nemačkih vojnika, da se šetaju okolinom, pa i samom Sokobanjom, bilo mu je

jasno da će Dražino narećenje biti izvršeno.

Dana 17. februara 1944, u ataru sela Resnika, na drugom kilometru od Banje kaAleksincu, grupa Dražinih četnika iz Deligradskog korpusa, predvoćena VojinomAndrićem uhvatila je Kostu, dok se sa grupom četnika nalazio u lovu. Andrić, inačešef ravnogorske omladine, došao je na ovaj teren sa ličnom naredbom DražeMihailovića da organizuje likvidaciju Koste Pećanca.

Po nekim kazivanjima, Kosta je na licu mesta ubijen, a egzekutori su bili četniciBudimir Mitrović i Tilko Dinić, zvani "Kasapče", poznat kao koljaš - egzekutor uDeligradskom korpusu Ljube Jovanovića - Patka.

U verziji koju je posle osloboćenja ispričao Vojin Andrić, na saslušanju u OZNISokobanje, egzekucija nije odmah izvršena, već tek 5. maja 1944. godine, i to uobližnjem selu Nikolici, na putu za selo Čitluk.

Prema napisu bivšeg šefa OZNE u Sokobanji Miodraga Ni-kolića (Svedok, 1. juli2003.), Vojin Andrić je improvizovao suđenje Kosti Milovanoviću - Pećancu, asudsko veće su sačinjavali Andrić, kao predsednik, jedan od članova veća Ceka Cekić(ostalih se ne seća), koje je Pećanca "zbog saradnje sa okupatorom" osudilo na smrt. IAndrić je potvrdio da je egzekutor bio "Kasapče", a da je Kosta zaklan i sahranjenispod neke kruške, kraj puta koji od Sokobanje vodi ka selu Nikolici.

Ovom likvidacijom, kao i prethodnom, kada je osudio na smrt Pećančevog vojvoduMašana Đurovića "zbog saradnje sa Nemcima", Draža Mihailović je želeo da pokažeda se distancira od otvorenih saradnika okupatora. U tom cilju, Draža je po nekimkazivanjima, hteo da likvidira i Dimitrija Ljotića, šefa organizacije "Zbor" iorganizatora "Srpskog dobrovoljačkog korpusa", koji je zajedno sa nemačkimtrupama izvodio akcije protiv Narodnooslobodilačkog pokreta. Prijatelji Ljotića učetničkim redovima, upozorili su o tome Ljotića, pa je uspeo da im izmakne.

Tako je komandant svih četničkih odreda, poginuo od ruke, takođe komandantačetnika, koji navodno, nisu, ili su manje otvoreno, sarađivali sa okupatorom. Dražina

pretnja iz 1941. godine da dva komandanta ne mogu zajedno i istovremeno, ostvarilase. U tom momentu Kosta Milovanović - Pećanac je bio "višak", a nešto kasnije, poddrugim okolnostima i Kostin, nesuđeni, načelnik štaba, Draža Mihailović.

PRILOZI

BROJNO STANjE I SPISKOVI ČETNIČKIH ODREDA

Brojno stanje četničkih odreda, a naročito broj četnika u njima, često se menjao, pa ga je teško utvrditi. Kosta Pećanac, proglasivši se za komandanta svih četničkih odreda,tvrdio je da raspolaže sa 80 odreda i oko 15.000 četnika. Kosta Pećanac je izdao oko

stotinu voj-vodskih dekreta, što bi značilo da je bilo toliko i odreda. Mećutim, mnogisu proglašavani za vojvode, a da odrede uopšte nisu imali. Vojvodski dekret sa



potpisom Koste Pećanca za mnoge je bio samo počasni čin. Brojno stanje ljudstva uodredima često se menjalo, jer su mnogi četnici koji su stupili u odrede radi borbe

protiv neprijatelja, shvativši da Pećanac stupa u otvorenu saradnju sa okupatorom,napuštali odrede. Osipanje odreda je bilo naročito primetno posle neke neuspelečetničke potere i borbe sa partizanima, kada su odredi bili potučeni.

Ipak, jedan broj je ostajao, a naročito kada su odredi i četnici u njima, počeli da primaju plate i dnevnice. Prema platnim spiskovima, početkom 1942. godine bio je 41četnički odred sa oko 4000 četnika, ali je i taj broj u toku 1942. godine smanjivan.

ŠTABOVI I KOMANDE ČETNIČKIH ODREDA

Prvi "Gorski štab svih četničkih odreda" osnovan je na planini Sokolovici (Toplica), juna 1941. godine, pa je i najveći broj vojvodskih dekreta izdat sa planine Sokolovicei nosi datum 28. juni (Vidovdan). Posle sporazuma sa Nemcima osnovani su štabovi u

Nišu i Beogradu, kao i Okružne komande u Nišu, Leskovcu, Zaječaru, Kruševcu i

Jagodini.

Glavni štab u Nišu - Generalštab bio je sledećeg sastava:

Komandant Kosta Pećanac, načelnik štaba Trifun Mikić, major

-vojvoda timočki, pomoćnik načelnika štaba kapetan Milivoje Bukvić, obaveštajnioficir Aranćel Mitić, šef propagande

- Veternički.

- Vratarnički, vojvoda Momčilo Bošković, 220 ljudi.

- Vrajački, vojvoda Stojan Jovanović.

- Gabrovački, vojvoda Živojin Stojić.

- Gledićki, vojvoda pop Petar Žeravac, 100 četnika.

- Gočki, vojvoda Bogdan Gordić (kasnije bio komandant svih Ibar-skih odreda).

- Granični, vojvoda Aca Popović (njega je Pećanac kasnije sme-nio i naložiohapšenje).

- Grebački, vojvoda Miloš Dobričanin, 55 četnika.

- Gučanski, vojvoda Pavle.

- Dešički, vojvoda pop Aca.

- Dobrički, vojvoda Ljubomir Ljumović, a potom Marko Kili-barda.

- Dobrodolski, vojvoda Filip Banjac.



- Donjogružanski, vojvoda Milovan Nedeljković (više puta od-red razoružavali Nemci).

- Donjoibarski, (u nekim dokumentima stoji samo Ibarski), voj-voda Vojkan Popović.

- Donjokolubarski, vojvoda Jovo Škava.

- Donjomoravski.

- Dukaćinski, 65 četnika.

-Željinski, vojvoda Rade Milosavljević, 180 četnika.

- Ibarski (vidi Donjoibarski).

- Javorski, vojvoda Božo Ćosović-Javorac.

- Jasički, vojvoda Petković, sa sedištem u Jošaničkoj banji.

- Jastrebački, vojvoda pop Mihailo Popović - "Mika Jastreb" 250 četnika.

- Jelašnički, vojvoda Dragoljub Počeković - " Doček Moravski".

- Kaljajski, vojvoda pop Ilija Simić (odred se prvobitno zvao Barbatovački).

- Kozjački, vojvoda Ilija Kimić, 580 četnika, a posle njega vojvoda Ilija Nikolić-

Buvski.- Kolašinski, vojvoda Mašan Đurović, 100 četnika.

- Kolubarski, (vidi Donjokolubarski), Nemci ga razoružali.

- Kosanički, vojvoda Arsa Maričić, a potom vojvoda Branko Mrćenović (Maričić bio ivojvoda Prepolačkog odreda, kao i komandant Kuršumlije).

- Kosmajski, vojvoda Nikčević.

- Kosovski, vojvoda Mirko Tomašević.

- Kopaonički, vojvoda Vlastimir Vujović.

- Korvinski, vojvoda Bogosav Stojanović-Jogunac, a potom voj-voda Petar Dobrić,250 četnika.

- Sićevački, vojvoda Dušan Tošić, a potom Boža Lešević - Boža Javorac.

- Slavonski, vojvoda Branko Mrđenović, 21 četnik.

- Sokobanjski, vojvoda Veličko Blagojević.



- Sokolovački, vojvoda Jovan Nerandžić, a potom Ratko Šmigić.

- Sopotski, (Nemci ga razoružali).

- Smederevski, vojvoda Đorđe Stanojević-Smederevac.

- Suvoplaninski, 550 ljudi.

- Takovski, (Nemci ga razoružali 1941).

- Temićki, vojvoda Vučko Pantić.

- Treski, 154 četnika.

-Trnavski, vojvoda Dimitrije Tanasijević-Trnavac.

- Trstenički.

- Tularski, vojvoda Aca Marković.

- Tupižnički, 107 četnika.

- Humski, vojvoda Đorđe Jovanović, 47 četnika

- Crnorečki, 140 ljudi.

- Čegarski, vojvoda Rastko Nikolić.- Ćićevački, vojvoda Vučko Pantić.

- Šarplaninski, 212 četnika.

- Šumadijski, vojvoda - general Ljuba Novaković.

- Šumatovački, vojvoda Mirko Tomašević.

ČETNIČKI ODREDI PREKO DRINE

- Odred Osmana Kosovića, oko Mrkonjić grada.

- Odred Nikole Kalabića, oko Tuzle.

- Odred kapetana Gerasima, u Tuzlanskoj oblasti.

- Odred p.pukovnika Jovanovića, oko Bijeljine (Posavina).

- Odred Panića Blagojevića - Romanija (on je inače bio predsednik Udruženja četnikau Višegradu).

- Odred Dangića, Vlasenica i Srebrenica.



- Odred Krivokapića, Goražde - Foča.

Po svoj prilici odredi "preko Drine" figurirali su samo na papiru, jer nema podataka o bilo kakvim njihovim aktivnostima.

ODREDI KOJI SU POSTOJALI POČETKOM 1942. GODINE

Prema platnim spiskovima, na osnovu naređenja komandanta žandarmerije IV. E br.17800 i 21057/41 od 12. januara 1942. godine,

- Rekovački - 220 četnika, iznos od 150.000 dinara.

- Bilješki - 44 lica, iznos od 30.000 dinara.

- Rasinski - 200 četnika, iznos od 175.000 dinara.

- Niški četnički bataljon 300 ljudi, iznos od 500.000.

- Za potrebe Glavnog štaba (stana), 668.000 dinara.

U drugom platnom spisku početkom 1942. godine, pomenuti i sledeći odredi sa brojem ljudi, ali bez iznosa isplate.

Pilatovački četnički odred 30 ljudi, Treski - 154, Javorski - 199, Kozjački - 560 iŠarplaninski - 212 četnika.

Iz svega se može izvesti zaključak da su mnogi odredi bili samo na papiru a vojvodskidekreti deljeni "po zaslugama", iako te vojvode nisu imale svoje odrede. Takoće i brojno stanje ljudi odrećivano je prema dnevnim potrebama, ili kako to Kosta Pećanacu jednom nare-đenju kaže: "Vojvode će dnevnice saobraziti i isplatu vršiti stvarnimlicima koja su to svojim radom zaslužili."

Očigledno da je početkom 1942. godine bilo oko 40 aktivnih odreda, a da su mnogiosnovani u 1941. nestali, odnosno rasformirani. Neke vojvode su, shvativši da jeKosta Pećanac izdao prišli NOP-u, a drugi su pojavom četnika Draže Mihailovića

prišli njima, što naročito važi za drugu polovinu 1942. i naročito početkom 1943.godine. Pokret Draže Mihailovića na ovom terenu u 1941. i prvoj polovini 1942.

godine nije postojao.IZVORI

1. Arhiv Vojno istorijski institut - Beograd. Nedićeva arhiva (NDA), kutija 33,fascikla 14, red. br. 23 i 44.

2. Kao napred.

3. Kao napred.

4. Petrović Milivoje, Ustanak na jugu Srbije (Toplički ustanak), Nolit - Prosveta,

1961. Beograd.



5. Kao napred.

6. Feljton, "Peta kolona u Jugoslaviji", Politika, 1972. (Predsednik Četničkogudruženja do 1931. godine bio Ilija Trifunović-Birčanin).7. Kao napred.

8. Kao napred; Izvod iz izjave Petra Jankovića, iz Medveđe o saslušanju Vere Pešić pred četničkim prekim sudom - Gorskog štaba 110, obavljeno od 5. do 15. septembra1943. na Kopaoniku, pri čemu je Janković kao član štaba prisustvovao saslušanju.

9. Kao napred.

10. Kao napred, novac je trebalo da stigne preko firme "Roks", vlasništvo braće Rošiz Beograda.

11. Ovih ovlašćenja, na koja se K. Pećanac poziva nema u arhivama.

12. Arhiv Vojno istorijskog instituta - Beograd. NDA, k. 20, f. 2, dok. 15; Fondkomisije za ratne zločine dok. br. 12577 - dosije Kosta Pećanac.

13. Veljko Popović, memoarska graća "Kroz mrak u zoru", "Sava Mišić",3emun,1980.

14. Marjanović Borivoje, "Ravna Gora", izdanje "A - Š delo", Beograd,1992.

15. "Politika" - feljton "Saslušanje Milana Nedića pred organima OZNE", 10. oktobar 1993.

16. Kao napred.

17. Arhiv Vojno istorijskog instituta- Beograd. NDA k. 33, f. 19, dok. 7.

18. Kao napred.

19. Lorens Kristi, "Iregular Adventure", London, 1946. - preneto po J. Marjanović,"Draža Mihailović izmeću Britanaca i Nemaca", Prosveta, Beograd,1979.str. 229 -

231.

20. Kao napred.

21. Marić M. "Kralj i Vlada u emigraciji", Epoha, Zagreb, 1996. str. 229-230.

22. Kao napred; Saslušanje Vere Pešić (kao pod 8).

23. Grupa autora "Niš u vihoru oslobodilačkog rata", IP "Dnevnik", Novi Sad, 1968.;snimak sa osnivanja četničkog odreda u selu Rača (prilog: fotografije (27).

61. Rade Drainac, n.d.



62. Fotokopija izveštaja pet četničkih odreda koji su zaposeli V. Planu (Jastrebac).

63. Fotokopija optužbi Koste Pećanca, protiv vojvode popa Mike zbog pljačke.

64. Raičević Stevan, potpukovnik, pilot na Solunskom frontu -školovao se u

Francuskoj, roćen je 1878. u Retkoceru (Jablanica), kasnije pristupio NOP-u.

65. Fotokopija optužbi protiv vojvode Jove Škare od 14. aprila 1942. (fotokopija u prilogu), Milovanović M. "Draža Mihailović" str. 429.

66. Izveštaji policijskih ispostava iz Žitkovca, Arilja, Šapca, Ravnice, Požarevca,Vrnjačke Banje od 13. februara, 14. februara, 21. juna, 25. januara, 15. novembra o

pljački i zločinima četnika Koste Pećanca, upućeni nadležnim policijskimkomandama.

67. Izveštaj o pljački vojvode vrnjačkog, kao napred.

68. Kao napred.

69. Kao napred.

70. Pljačka vojvode mačvanskog Omiljena Milića vagona sa namirnicama na pruziObrenovac - Beograd.

71. Fotokopija izveštaja pripadnika SDS o pljački vojvode korvinskog Vučka Pantića,upućen nemačkim vlastima.

72. Milanović M. Ravna Gora, "Pegaz" Beograd, 1991, str. 195-6.

73. Kao napred.

74. Kao napred.

75. Grupa autora "Niš u vihoru…", n.d.

76. IAN, dosije Koste Pećanca.

77. Fotokopija pisma načelnika štaba iz Niša upućeno Kosti Pećancu, u prilogu.

78. Fotokopija u prilogu.

79. Fotokopija u prilogu.

80. Kao napred.

81. Dosije Kosta Pećanac, SUP Niš (fotokopija pisma u prilogu).

82. Kao napred, teritorijalna podela rasporeda četničkih odreda sa šiframa odreda

(fotokopija u prilogu).



83. Dosije SUP - Kosta Pećanac.

84. Kozić Milorad; Feljton, Nož u leća revoluciji, N. novine.

85. Kao napred; Milorad Kozić, Feljton, Nož u leđa revoluciji, N. novine, juli 1985.

86. Kao napred; N. Feljton.




90. Prepis pisma Pećanca upućeno Milanu Nediću 8. februara 1943.

91. Saslušanje Vojina Andrića, IAN dosije Kosta Pećanac.

LITERATURA

Milivoje Perović, Toplički ustanak 1917. godine, Prosveta, Beograd,1961.

Mihailo Marić, Kralj i vlada u emigraciji, Epoha, Zagreb, 1986.

Rade Drainac, Zapisnik - Crni dani u Toplici (citirano prema Milosavljević K., Soc.

Misao, Beograd, 1999)Veljko Popović, memoarska graća, Kroz mrak u Zoru, Sava Mišić, Zemun, 1980.

Slobodan Nestorović, Pod Hisarom, Grafika, Prokuplje, 1972.

Dragoljub Mirčetić, Svrljiška brda i vrh zeleni, Svrljig, 1984.

Jovan Zlatić, Stradalaštvo srpskog naroda u niškom ratnom okrugu.

Krstivoje Milosavljević, Na partizanskom frontu, Kultura, Beograd,

1980.

Milan Šijački, Balkanska Mata Hari, Čikago, 1976.

Ali Hadri, NOP na Kosovu, 41 - 45, Priština, 1965.

Borivoje Marjanović, "Ravna Gora", A - Š Delo, Beograd, 1992.

Peta kolona u Jugoslaviji, feljton, Politika, 1972.

Saslušanje Milana Nedića pred OZNOM, feljton, Politika, 10. oktobar 1993.



Lorens Kristi, "Irregular Adventure", London, 1946. (Preneto po J. Marjanoviću,n.d.).

Grupa autora, Niš u vihoru oslobodilačkog rata, Dnevnik, Novi Sad,1968.

Stanislav Krakov, General Milan Nedić, "Srpska reč", Minhen, 1963.

M. Milanović, Ravna Gora, "Pegaz", Beograd, 1991.

Jovan Marjanović, Draža Mihailović izmeću Britanaca i Nemaca, Globus, Zagreb,1979.

Dragoljub Petrović, Četnička organizacija Koste Pećanca u okupiranoj Srbiji do početka oktobra 1941. Vojno istorijski glasnik br. 2/1968.

Nenad Savić, napis, Neke pojedinosti o braći Roš, Politika, 1972.

Milorad Kozić, Nož u leđa revoluciji, feljton, Narodne novine, juli1985.

Коста Миловановић Пећанац је рођен 1879. године у селу Дечане, у близиниманастира Високи Дечани. Датум његовог рођења је немогуће утврдити јер сеПећанац у војним документима водио само под годином рођења.

Отац Косте Пећанца Милован је био заштитник манастира Дечани. Оца и мајкусу му убили Арбанаси приликом напада на Високе Дечане.

У Србију долази 1892. године када је имао 14 година. Радио је као најамник. У21. години живота отишао је на одслужење редовног кадровског војног рока.

Крајем 19. и почетком првих година 20. века, на простору Македоније језапочето комитско бојевање. Подручје дејстава српских комитских чета била јепревасходно територија Старе Србије. Коста Пећанац као млад комита се бориоу овим сукобима. Учествовао је у бици код Шупље Стене, близу Пчиње и на

Челопеку, код манастира Матејче.

Ђакон владике жичког, војвода Јован Грковић-Гапон предложио је тада Косту

Пећанца за војводу. На великом четничком скупу на Божић 1904. КостиПећанцу је дата титула војводе. Имао је 25 година.

Од 1910. године појачале су се борбе у Македонији, којима се придружиоПећанац. Оставио је своју трудну жену и децу, узео свој карабин и отишао у бој.

За време Првог балканског рата, Пећанац је мобилисан као припадник Трећеармије и борио се у редовној војсци, као наредник у другом пуку Моравскедивизије. Борио се код Мердара где је Арнауте поразио. Затим учествује у бицикод Куманова и учествује у ослобођењу Метохије. Следи Други балкански рат,који Пећанац назива "бугарски рат". Учествује на фронту од Китке на

Осоговској планини, дуж реке Злетовске и Брегалнице. Одбацује Бугаре сасвојим снагама чак код Грљана.

http://sr.wikipedia.org/wiki/1879


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8_%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BA_(%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B5)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%87%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%93%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8_%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BA_(%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B5)


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%93%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B5



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&action=edit&redlink=1



На почетку Првог светског рата Пећанац се борио као редован војник. Био јенаредник у другом пуку Моравске дивизије другог позива. Из рата ће изаћи каопоручник. После пада Србије, 1915. године, Пећанац се са својом дивизијомповлачи преко Албаније. За време рата педантно је водио свој ратни дневник. Завреме боравка у Солуну, умро му је најстарији син Милован од тифуса.

Када су се бугарске окупационе трупе налазили на територији Србије, поноводолази до враћања Косте Пећанца у Србију. По избијању Топличког устанка, већина народа се подигла против бугарских окупатора да брани своја огњишта.У српској врховној команди је направљен план за герилско ратовање унутарбугарске територије у Србији, а за ту улогу је одређен поручник Коста Пећанац.

Пећанац је већ чуо за покрет још једног комите Косте Војиновића- Топличког који је већ водио борбу против Бугара. Поручник Пећанац је авионом пребачену горњу Топлицу. Састао се са Костом Војиновићем 9. октобра 1916. у селуГргуре код Блаца. Војиновић је предлагао муњевиту акцију, а Пећанац да буде

изабран за вођу, па тек тада акцију.

Пошто је Војиновић наставио ратовање, Пећанац му се придружио. Својеодреде Пећанац води против Бугара код села Петровац у околини Лесковца, али

је ту био поражен и изгубио је доста својих војника.

Одреди Косте Пећанца марта 1917. нападају Куршумлију и после победе улазе уград где народ кличе Кости Пећанцу и његовим четницима.

После бугарске офанзиве из правца Ниша, Пећанац се повлачи према планиниРадан. Напада Босилеград крајем априла 1917. Тада је излетео из свогсклоништа, сакупио одред од 130 комита и кренуо на Бугаре. После заузимањаграда, спалио га је.

Бугари предузимају још жешћу офанзиву крајем маја 1917. на читаву Топличкутериторију, а Пећанац се повлачи са својим четницима. Бори се за Пећ,Метохију и Санџак. Оставља самог Косту Војиновића бугарским потернимодељењима, а овај да не би пао жив Бугарима у руке извршава самоубиство.

Након рата, Коста Пећанац учествује у гушењу Арбанаске побуне на Косову, а једно време ради као изасланик пуковске коморе. Изабран је за вођу удружења

српских четника „Петар Мркоњић“ у априлу 1932. које се супротстављавладајућем режиму.

Долази до подела у четничкој организацији, па тако један број се издваја иформира „Удружење старих четника“, на челу са Илијом ТрифуновићемБирчанином. Пећанац остаје веран монархији и ради на омасовљавању свогпокрета.

У Априлском рату налази се као командант Пете армијске области у Скопљу. Завреме окупације, у духу наредби коју је добио, Коста Пећанац шаље разнеемисаре у разне крајеве Србије и наређује да говоре народу о узроцима

капитулације и да под хитно стварају расположиве снаге за борбу противокупатора као четничке одреде. Они су, поред разговора на терену позивали

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%84%D1%83%D1%81


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/9._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%91%D0%B8%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82_%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/wiki/9._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5



угледне грађане и официре да долазе у Горски штаб који се тада налазио напланини Соколовици, близу Куршумлије.

Захтевао је да се још не отпочиње са борбом против немачке и италијанскевојске, да сви поштују окупаторску власт, не изазивају окупатора због

репресалија и не чине ништа без његовог одобрења. Своју четничку активност,Пећанац је највише развио на подручју источне и јужне Србије. Након сабора напланини Видојевици, одржан је велики скуп у Лесковцу. Тада је Пећанацформирао Јаблански и Медвеђански четнички одред.

Након тога, Пећанац одлази у Шумадију, где је на планини Букуљи 27. августа 1941. издаје проглас у коме позива све партизане да се врате својим кућама илиће он кренути да их уништи.

Коста Пећанац је успоставио сарадњу са генералом Миланом Недићем уБеограду, стављајући му своје одреде на располагање.

Пре тога, Пећанац се преко Вере Пешић, одличног обавештајца повезао и саНемцима.

Тада Коста Пећанац започиње оружане борбе против патизанских одреда.Након повлачења партизанског Врховног Штаба у Санџак крајем 1941.делатност Пећанчевих четника полако слаби. Пећанац ради на придобијањународа и уништењу преосталих партизанских одреда у источној Србији. Наконпролећне офанзиве 1942. године и разбијања партизанских преосталих одреда уисточној Србији, Пећанац је распустио своје одреде у Србији.

Са својих 100 четника и старешина одлази у Соко Бању, где је примио апанажуод Владе националног спаса у Београду. Делатност Косте Пећанца је сада уциљу да преко Немаца покуша да уништи покрет Драже Михаиловића и тако даостане једини војвода у Србији. Када је Врховна Команда ЈВуО (Југословенскавојска у отаџбини) ухаватила поруку да Пећанац жели да прода Михаиловића за700.000 златних марака, Дража Михаиловић наређује команданту Делиградскогкорпуса, мајору Бранимиру Петровићу да се уз помоћ тројки ликвидира КостаПећанац.

Четничка тројка у саставу Бранимир Петровић, Тилко Динић и Будимир

Митровић је на превару ухватила војводу Косту Пећанца у селу Николинцублизу Соко Бање и убила га 25. маја 1944.

Коста Пећанац је сахрањен на њиви једног сељака на 20 метара од пута СокоБања - Књажевац.

Након Пећанчеве погибије, већи део његових снага приступио је покрету ДражеМихаиловића, а мањи број се прикључио Народноослободилачкој војсци.

[уреди] Литература

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%99%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/27._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%D0%88%D0%92%D1%83%D0%9E&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B8


http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D0%BC%D0%B0%D1%98






http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86&action=edit&section=1


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%99%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%D0%88%D0%92%D1%83%D0%9E&action=edit&redlink=1







http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86&action=edit&section=1



• Јован Дероко, Топлички устанак и оружани отпор у окупираној отаџбини1916-1919, Београд, 1940.

• Радоје Костић, Топлички устанак 1917., Ниш, 1987.• Јозо Томашевић, Четници у Другом свјетском рату 1941-1945, Загреб,

1979.• Станислав Краков, Пламен четништва, Београд, 1930.

Nikola Milovanović - DRAŽA MIHAILOVIĆsadržaj prethodna glava sledeća glava

NEĆEMO BRATOUBILAČKU BORBU!

Da bi obezbedio svoju Vrhovnu komandu i njeno već planirano bekstvo u Srbiju,Mihailović je, samo nekoliko dana po dolasku u Zaostro, uputio naređenje DragutinuKeseroviću, komandantu Rasinskog korpusa, da izvrši mobilizaciju na terenu svogakorpusa i da se sa svojim trupama uputi prema Limu, njemu u susret. A 1. maja 1943,kada je primio izveštaj da su Đurišićeve trupe 30. aprila kod Šahovića konačnorazbijene i da su snage NOP nekoliko dana ranije počele sa prodorom jugozapadno odPljevalja prema Limu, Mihailović hitno upućuje isti poziv i komandantu Drugogravnogorskog korpusa Predragu Rakoviću.

Ujutru 8. maja čelo Mihailovićeve kolone približavalo se jednoj livadi u selu Zatonu,u koje je samo nekoliko časova ranije stigao i Keserović sa svojim Rasinskimkorpusom. Ubrzo, on se sastao sa Mihailovićem.

Evo šta je ispričao Keserović prilikom suđenja 1945. godine o svome putu od aprilskekapitulacije do prvih dana maja 1943. godine:

"U optužnici se kaže da sam se jula meseca 1941. godine stavio pod komandu KostePećanca i da me je on postavio za vojvodu rasinskog, kao i da sam u to vreme izrekaosmrtnu kaznu trojici. To je tačno... Posle kapitulacije bivše jugoslovenske vojskedoneo sam odluku da se posle povlačenja iz Caribroda, gde sam bio kao komandant

bataljona, ne predajem neprijatelju, nego da organizujem narod na otpor protivokupatora, što sam i učinio. Počeo sam prikupljati oficire i podoficire po srezukruševačkom. Naišao sam na vrlo dobar odziv. Pomoglo mi je to što sam u Kruševcuslužio četiri i po godine i što je za to vreme kroz moje ruke, kroz moj bataljon, prošlooko dvadeset hiljada obveznika. Ljudi su shvatili celu stvar dobro i primili se posla.Posle izvesnog vremena ja sam pokušao da uhvatim vezu bilo sa kojom organizacijom

u mojoj neposrednoj blizini, da se povežem sa ostalima. Doznao sam da se naSokolovcu nalazio Kosta Pećanac, sa nekoliko svojih ljudi. Pošao sam zajedno samojim načelnikom štaba, potporučnikom Radivojem Milivojevićem, i na Sokolovcunašao sam Kostu Pećanca. Izložio sam mu stanje na mome rejonu i pripreme koje samizvršio. On mi je rekao da je vrlo srećan što ima ljudi koji misle na dobro naroda iotadžbine i što su odbegli u šumu da povedu borbu protiv okupatora. Pokazao mi jetom prilikom punomoćje izdato od komandanta Pete armijske oblasti, generalaCukavca, koji mu je naredio, u ime Vrhovne komande, da u otadžbini produžičetničku akciju. Tom prilikom postavio me je za komandanta Rasinskog odreda... Daomi je neka uputstva i direktive, mnogo nije imao šta da daje. Ja sam mu rekao da i udrugim oblastima ima povoljnog terena za rad. Za taj rejon, za okolinu Stalaća i

Žitkovca, postavio je za komandanta potpukovnika Milutina Radovića, koji se docnijeizdvojio iz organizacije. U to vreme, jun — juli 1941. godine, koliko ja znam, Kosta

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE


http://www.znaci.net/00001/11.htm

http://www.znaci.net/00001/11_35.htm



http://www.znaci.net/00001/11.htm





Pećanac nije bio izdajnik. Za Dražu još nisam znao, ni za njegovu organizaciju... Osporazumu znam kada je Kosta Pećanac otišao za Bukulju, mislim u avgastu mesecu,da je napravio sporazum o nenapadanju... Po izjavi potporučnika Radojevića, on se,Kosta Pećanac, obavezao da neće napadati Nemce... a isto tako obavezao se da će sezajedno sa okupatorom boriti protiv partizana. To je bilo meseca avgusta 1941.

godine... Mislim da je zaključen i pismeni ugovor, ali ja to nisam video ...

Po izvršenom sporazumu potpukovnik Radović izvestio ga je da on ne pristaje nasporazum koji je potpisao Kosta Pećanac, pa da i mi to isto, ostali komandanti, nečinimo. Ja isto tako nisam priznao taj sporazum ...

Po naređenju Koste Pećanca imalo je da se obrazuju sudovi...

Tek posle napada na Kruševac saznao sam da postoji partizanski odred, Rasinskiodred ...

U početku ja sam iz Kruševca izdavao naređenja. Čim sam opazio da će Nemci da meuhapse, povukao sam se na Jastrebac. Posle proglasa Koste Pećanca uhvatili su me

Nemci na putu u blizini Kruševca i sproveli me u zatvor. Izvukao sam se najvišezahvaljujući izdajniku Kosti Pećancu. Kosta u to vreme još nije znao da ja više nisamnjegov vojnik i da ne slušam njegova naređenja. Nemci su pitali da li sam biokomandant. Zatražio je da me vidi krajskomandant. On je tražio od mene da obećamsaradnju u borbi protiv partizana. Ja sam, naravno, obećao samo da bih se izvukao.

Ništa napismeno nisam dao... Prilikom puštanja krajskomandant je zahtevao da sefotografišem. Ja tada nisam o tome mnogo razmišljao. Pristao sam, mada saminsistirao da se ne fotografišem. Na slici je bilo još, pored krajskomandanta, inekoliko oficira ...

Prisustvovao sam 21. septembra u selu Strmcu zakletvi šest hiljada regruta. Po povratku sa to zakletve našao sam u štabu generala Novakovića, koji mi je izdao opštenaređenje za opšti ustanak u Šumadiji, napad na sve gradove u kojima su Nemci. Jasam imao da izvršim organizaciju i da sa svojim odredom zauzmem Kruševac.Raspisao sam naređenje o mobilizaciji da bi se prikupile trupe. Tom prilikom samnaredio komandantu žandarmeriske čete, smatrajući da je nacionalan čovek, to jest

javio sam mu da ću izvršiti napad na Kruševac, i to noću između 22. i 23. ponaređenju generala Novakovića. Tražio sam da me u toku napada pomogne sa svojimžandarmima, to jest svojom borbom u samoj varoši. Dodao sam da, ako mu to nije

mogućno, onda da saopšti žandarmima da se pre pola noći kako ko može udalji i dadođe u oblast Paševičke šume. Plan sam bio stvorio, još nisam uhvatio vezu sakomandantom Roćkom iz stalaćkog odreda.... Napad je zakasnio iz razloga što Gočkiodred nije došao. Trebalo je početi u noći između 22. i 23, a medutim 23. Nemciizvrše prepad. Nemaca je bilo oko 5 do 600... Po izjavama ljudi iz samoga grada, inađenim leševima koje ranjenih, koje poginulih, bilo je 190, a zarobio sam oko 29"zorki"... Ja sam skoro bio zauzeo Kruševac. Jedino je bilo još otpora u jednojgimnaziji. Trebalo je da Gočki odred zatvori svoj sektor. Ja sam docnije bio sprečen

pristizanjem nemačkah pojačanja iz Stalaća i Kraljeva ... Ja sam morao da prekinem, jer mi Stalaćki odred nije uopšte dolazio, a znao sam da će Nemcima stići pojačanje,da će biti tenkova i rušenja zgrada i da će me najzad, odbaciti.



Raspustio sam obveznike bez oružja kućama, a obveznike sa oružjem krenuo sam naJastrebac, jer sam dobio izveštaj da Kosta Pećanac nemačkim kamionima i sa oko2.000 četnika ide iz Toplice da me razoruža, što je bilo u stvari.

Posle borbi na Kruševcu i selu Brzenici i Jaslici, ja sam se povukao ka Kraljevu, jer

sam saznao da se tamo vode borbe od strane partizana i od strane Dražinih četnika sa Nemcima. Tamo sam se našao sa majorom Đurićem, koji je bio komandant operacija iopsedao Kraljevo. Javio sam se njemu i stavio mu se pod komandu. Tada sam saznaoza Dražu Mihailovića. Stavljajući se pod komandu Đurića, ja sam se stavio i podkomandu samoga Draže. Produžio sam borbu dokle god je trajala opsada Kraljeva ...Opsada nije uspela. Ona je bila probijena od pravca Kruševca, ali se taj krug mogaozatvoriti da nisu iskrsle druge stvari, koje sam kasnije saznao. Došlo je do sukobaizmeđu partizana i četnika u Požezi... Major Đurić je povukao veći deo snaga kaČačku ... Ja nisam imao tačne podatke, ali Đurić ne bi povukao snage da nije dobionaređenje od Draže ...

Po povratku sa Kraljeva, vratio sam se u oblast sreza župskog odakle sam poslaooficira-kurira Draži da uhvati vezu sa njim i izložim mu tok operacija kod Kraljeva,gde sam se nalazio, i šta sam na terenu postigao. Mislim da je to bilo u decembrumesecu. Tada mi je doneto uputstvo za organizaciju na terenu i naređenje kojim me

postavlja Draža za komandanta Rasinskog korpusa, a ne odreda. To sam naređenjedobio u januaru. Daje mi se za organizaciju rejon kopaoničkog i župskog sreza...Mislim da je izdao naređenje 1942, koliko se sećam, da se onemogući rad partizana naterenu ... Da se spreči rad njihovim odeljenjima i borbom, ako ne može na drugi način... Ja sam shvatio da se to odnosi samo na partizane. Kasnije izišla su naređenja i zasimpatizere. Kasnije je Draža naredio da se uništavaju svi koji rade za partizanski

pokret... Kod njega je uvek bilo to: "Očistiti partizane sa terena!" Ja sam jedanputrekao: "Gospodine generale, partizani nisu đubre, a mi metla, ne može se to očistiti.Mene jure Nemci tri godine, pa me nisu mogli očistiti, pa ne mogu ni ja partizane.""Ama", rekao je Draža, "ne kažem tako, Keseroviću, nego onemogući ih!"

... Ja sam 1943. godine aprila meseca krenuo po njegovom naređenju za Sandžak i umaju sam se našao u selu Zatonu, kod Bijelog Polja. Tamo sam bio pozvan depešom ukojoj je stajalo ovako: "Prikupite i mobilišite sve ljudstvo s tim da na terenu ostavitenajnužniji broj za službu, i krenite najpogodnijim pravcem i dođite u oblast Zlatara, atamo vas čekaju dalja naređenja." Kada sam došao kod Zlatara, naređeno mi je dakrenem u pravcu Bijelog Polja preko planine Jadovnika ne znajući u kom cilju. Kada

sam došao u Zaton, on je sa engleskim pukovnikom Bejlijem izvršio smotru trupa,naredio da se onde odmore, pošto ih za sutra očekuje zadatak. Sutra je naređeno da posednemo desnu obalu Lima, nizvodno, i dao mi je jedan otsek sa zadatkom dasprečim partizane da pređu na desnu obalu reke Lim ... On je insistirao na tome da se

partizanima ne dozvoli prelaz u Srbiju...

Nemci nisu bili tada tu, nego posle tri dana... Nemci su imali akciju protiv partizana ...Peta ofanziva ...

Da vam kažem svoj razgovor sa Dražom Mihailovićem u selu Zatonu. Bio je ručak.Mislim da je on tad bio ministar. Ja sam rekao ovako: "Gospodine ministre, zašto da

se vodi borba za partizanima, a ne sa Nemcima?" On je rekao: "Da vodimo borbu!""Pa zašto da se borimo i sa partizanima? Treba se boriti samo sa Nemcima." "Ne!



Partizani su veći neprijatelji. Nemci će pasti, a ovi će nam sesti na grbaču, ako uzmuvlast!""1

U prvi sumrak Mihailovićeva kolona krenula je u pravcu planine Jadovnika. Sutradanu svanuće i Keserović je poveo svoje četnike ka Limu. Stigavši tamo, izvršio je

raspored i poseo desnu obalu reke.

Samo tri dana kasnije, Mihailović se u selu Požeginama sreo i sa Drugimravnogorskim korpusom pod komandom Predraga Rakovića.

Sve do prcd kraj 1942. godine Raković je bio komandant Čačanskog četničkogodreda, legalizovanog kod Nedićeve vlade i nemačkih okupatora. Nalazeći se sasvojim štabom u Čačku, Raković je uspostavio i veoma prisne veze sa pukovnikomFrikeom, u to vreme komandantom okupacionih trupa u Čačku i, uz njegovu podršku,sprovodio teror i zločine nad pripadnicima i simpatizerima NOP u srezovimaljubićkom, trnavskom i žičkom. Istovremeno, pod njegovim obezbeđenjem,

"prikrivali" su se kao "ilegalci" i pojedini viši funkcioneri Mihailovićeve organizacije,među kojima su bili Dragiša Vasić i u to vreme komandant Srbije Dragoslav Pavlović,kome je Raković, u leto 1942. godine, organizovao sastanak sa Frikeom.

Sastanak između Pavlovića i Frikea, kome je prisustvovao i Raković, održan je umanastiru Nikolju, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

Tom prilikom Frike je zamolio Pavlovića da svoje "šumske" odrede što više orijentišena proganjanje pripadnika i simpatizera NOP i manjih partizanskih odreda i grupakojih je bilo svuda na teritoriji Srbije, samo što je njihova aktivnost, usled snažnog

pritiska okupatora i kvislinških snaga Ljotića, Pećanca, Nedića i Mihailovićevih"legalizovanih" odreda, pa i onih "šumskih", bila u znatnoj meri ograničena.

Kao protivuslugu Frike je obećao Pavloviću da će njegove odrede ne samo tolerisati,već i preko "legalizovanih" odreda pomoći.

Pavlović je s velikim zadovoljstvom prihvatio ovaj usmeni aranžman, koji je,uostalom, potpuno odgovarao stavu cele Mihailovićeve organizacije. Na račun ovogsporazuma on je sebi kasnije pripisivao neka diplomatska svojstva, hvaleći se

postignutim uspehom na pregovorima sa Frikeom. Naročito je isticao značaj činjenicešto je sastanak bio zaista konspirativno izveden, te nimalo nije štetio Mihailovićevoj

lažnoj paroli o neprijateljskom stavu prema okupatoru, koju su radi obmane naroda oni njegovi komandanti u Srbiji uporno širili.

Posle odluke okupatorskih vlasti da se razoružaju četnički odredi u Srbiji, Raković jeuspeo da povuče svoj odred u "ilegalnost", a kratko vreme posle toga Mihailović ga

postavlja za komandanta Drugog ravnogorskog korpusa.

Međutim, naviknut da se oslanja na okupatore i kvislinge, Raković se 26. februara1943. godine telegramom obraća Mihailoviću, tražeći od njega odobrenje za novisporazum sa okupatorima. Trećeg marta 1943. on ga obaveštava:

"U smislu depeše koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2. marta t.g. na Savincuu jednoj šumi sa nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor.



Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemacadošao potporučnik Kriger i njegov tumač. A sa naše strane bio sam ja i moj Načelnik štaba p. por. Lazarević. Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih

bandi na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnomdolazi u obzir komunistički vođa Labud kojii ima oko 150 komunista pod svojom

komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom. Utvrdili smo plan za ovaj rad. O izvođenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom(Vučkovićem, komandantom Prvog ravnogorskog korpusa — nap. autora) noćuizmeđu 2/3-III t.g. u čemu smo postigli potpunu saglasnost. Zatim nastojao sam da sesvi nemački agenti (sve svoje protivnike četnici su nazivali "komunistima" ili"nemačkim agentima" — nap. autora) koji su komunisti otpuste iz službe Nemačke izatvore, i to koji su kod Nemačkih komanda u gradovima: Gor. Milanovcu, Čačku,Kraljevu, Požezi i Užicu, na što je potporučnik Kriger pristao i obećao je da ćeispuniti. Zahtevao sam da pusti i zatvora sve naše ljude po spisku koji ja podnesem, akoje su Nemci uhapsili u srezovima: Takovskom, Ljubićkom, Žičkom i Trnavskom.Obećao je da će učiniti ukoliko se nalaze u hapsu još u gradovima u domenu ovih

srezova i u Kragujevcu. On zna da sam prestavnik organizacije Draže Mihailovića iotvoreno je rekao da on i kolege njegove razumeju Dražu ali njihovo više vođstvo,kako vojno tako i političko, ne razumeju Dražu i njegov pokret, odnosno ne trpe ga.Zato mi je sam preporučio da se čuvamo dobro i ne dozvolimo da se sukobimo još sanjihovim jedinicama. Sastanak je bio kratak, svega 1 sat. Molio je da se i u budućesastanemo pod uslovima koje ja želim, pa ukoliko mi bude potreba i ukoliko mi sedozvoli od više komande, to ću učiniti. Inače kroz ceo njegov razgovor provejavala ježelja da sa "šumskim" uhvati vezu za dani momenat."2

O rezultatima postignutog sporazuma Raković je 23. marta 1943. godine telegramomobavestio Mihailovića:

"Hapšenje naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovca. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo ponašem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati. Na drugom sastanku bio je

prisutan i poručnik Maja (Batričević, načelnik štaba kod Vučkovića — nap. autora).Ugovorili smo sve potrebno za uništenje komunističke grupe Labuda Labudovića, kojioperiše u srezovima takovskom, kačerskom i oraškom. Obaveštajnu službu u gonjenjuove grupe vodi biv. predsednik opštine sa Rudnika Kosta Kostić. Tako ćemoiskoristiti Nemce za uništenje ove grupe. Ugovorili smo da Vučković upotrebi jednusvoju jedinicu za čišćenje sreza kačerskog, ali odvojeno od Nemaca i ilegalno. Ona

neće biti uznemiravana od Nemaca i drugih. — Dobio sam 5.000 metaka za čišćenjemoga reona od komunista."3

A u telegramu od 29. marta Raković javlja Mihailoviću da ti spo-razumi dobrofunkcionišu:

"Sa Nemcima se više ne sastajem jer nemam potrebe. Zvonko (Vučković — nap.autora) preko svojih ljudi rukovodi sa uništenjem Labudove grupe. Tamo operiše i 60četnika Zvonkovih. Sa Nemcima sam ugovorio te me snabdevaju municijom."4

Kada je Raković sa svojim korpusom stigao u Požegine, Mihailović je i njemu

naredio da posedne desnu obalu Lima, s tim da se levo krilo rasporeda njegovih trupa



nasloni na Keserovićevo desno. Rakovićev zadatak bio je isti kao i Keserovićev — sprečiti partizanskim snagama prelazak preko Lima i eventualni prodor u Srbiju.

Međutim, prilikom saopštenja naredenja za pokret jedinica, radi zauzimanja određenih položaja, dva bataljona Čačanske brigade su otkazala poslušnost.

<>Neposredno posle ovog incidenta, komandant Čačanske brigade poručnik MiloradRistović je izjavio:

"Sa mojom brigadom, koja je u sastavu Rakovićevog korpusa, ovde sam stigao 10.maja. Odmah sam dobio naređenje da posednem i branim prelaz preko reke Lima,izrneđu sela Oluja i Rasova, s tim da moje levo krilo naslonim na Keserovićevodesno.

Kada sam naredio pokret ka položaju, moj 3. i 4. bataljon i štabna četa otkazali su mi poslušnost. Neko je uzviknuo: "Nećemo bratoubilačku borbu!" Mnogi su ovo

prihvatili, a komandir štabne čete nastavio je: "Preko Lima ima preko trideset hiljadadobro naoružanih partizana koji se bore protiv okupatora. I Đurištćevi četnici su bacilioružje i vratili se svojim kućama. A kuda sada mi da idemo i za koga da se borimo? Janeću da se borim sa svojom braćom. Ko se slaže sa ovim neka pođe sa mnom kući."

Ogromna većina krenula je za njim. Nisam bio u stanju da ih zaustavim. Razgovaraosam o tome s Rakovićem. On je svu krivicu bacio na mene. Ovih dana sam o svemurazmišljao i zaključio da su ovi begunci zaista u pravu. Odlučio sam da se više ne

borim protiv partizana. Idem kod Čiče da mu ovo saopštim."5

Ristović je bio jedan od organizatora četničkog pokreta u Trnavskom srezu i, usvojstvu komandanta četničkog odreda, kasnije Čačanske četničke brigade, bioinicijator i izvršilac mnogobrojnih zločina nad pripadnicima i simpatizerima NOP.Između njega i Rakovića, pod čijom je neposrednom komandom bio, vladao je krajnjiantagonizam i vodili su tešku međusobnu borbu za prestiž. Ristovićeva odluka da senajzad solidariše sa onima koji su odbili da izvrše Mihailovićevo naređenje bila jeisključivo rezultat njegovog trenutnog raspoloženja i krize, nastalih u času kada jeshvatio da je rasulo jedinice kojom je komandovao posledica nepopularnosti borbekoju Mihailovićeve jedinice vode protiv NOP i da ga ova činjenica može lako staviti u

položaj komandanta bez vojske. Istovremeno, rasulo Čačanske četmčke brigade predstavljalo je i definitivni Ristovićev poraz u borbi za prestiž sa njegovim

partnerom Rakovićem.

Prema Mihailovićevom naređenju, Ristović je 23. jula 1943. godine smenjen sadotadašnjeg položaja i protiv njega je, zbog odricanja poslušnosti, povedena istraga.

U toku istrage vršio je dužnost komandanta Deževske četničke brigade. Po završetkuistrage, po kratkom postupku, osuđen je na smrt i streljan.

PRKOSNA PESMA

Ja, kći Božja

Srbija, s pognutom glavomizjavljujem dragovoljno



kroz lance i žicupred svedocimaSilom, Mukom i Nepravdomda sam kriva i da priznajem krivicu.

Kriva sam što jesama treba da nisamKriva odavnošto stojim uspravnoi gledam u nebo, umesto u travuKriva što se drznuh protiv krivdekriva što opet slavim svoju krsnu slavu! Kriva što čitam i pišem ćirilicomKriva što pevam, smejem se i psujema ponekad i lajem

Kriva, i da završim sa najvećom krivicom(pre nego što se zacenim od smeha) Kriva sam, tvrdoglavka,što sam Pravoslavkai Svetosavkai što ne priznajem sveti zločinni oprost od greha!Kriva sam i grešna, dakle, što postojimi kad već postojim i tako drsko stojimšto bar ne priznam da ne postojim! Ako to priznam da sačuvam glavuizgubiću časni krst i krsnu slavuAko to ne priznam — crno mi se pišeceo svet će na moju zemlju da kidišeRulje bivših ljudi, lopova i goljačopori robota i drugih monstrumakidisaće na moje voćnjake i poljai na moje bele kuće pored drumaoko kojih, kao najlepše odive,

cvetaju trešnje, jabuke i šljive. Ali priznajem i toza spas svoga rodaJa više ne postojimskinite me s listeJa sam odsad samosvetlost, vazduh, vodatri elementa koja vam koriste. A ono što pred vama govori i hoda

to je ono što vi od mene stvoriste.Moja ružna slika



ozverena likakoju umnožavate u večeri i jutrato je slika vaše svesti i podsvestiTo nisam ja spoljato ste vi — iznutra!

Moj dušmanine,moj dušmanine s hiljadu rukus hiljadu slugu i sluškinja lažiubr'o si mi sunce ko jabukui radost čistu k'o bulka u raži.Moji će potomci piti jed i čemer al' tvoji već piju gorku medovinuza krvavi novac kojim puniš ćemer rasprodajući moju đedovinu!

Usud će ti ludačku košulju navućii tek će se onda malo razdanitiili će planeta od sramote pućii sve nas u isti ambis sahraniti. Mnogo smo važneZemljo moja milaMi i naše sestreIstina i Pravdačim se na nas digla ovolika silačim su na nas zinulekrivda i nepravda. Rulje bivših ljudilopova i goljačopori robota i drugih monstrumapalacaju na moje voćnjake i poljai na moje bele kuće pored drumaoko kojih, kao najlepše odive,cvetaju trešnje, jabuke i šljive.

Mora da su čule belosvetske bandeda imamo zlatna Srcapa ih vadeda ih presade u sopstvene grudine bi li tako i oni bili ljudi. Ali uzalud!Uzalud ćete linčovatinajgostoljubiviji narod na planeti(zbog čega ćete goreti u paklu)jer Ljudsko Srce

to čudo nad čudimaneće da se primi u vašim grudima!



Gospodo tužioci, suci i dželatisve mi zabraniste u rođenoj kućiali niko mi ne može zabranitida pevam i da se smejem, umirući

A to se vama više ne događani kad svadbujeteni kad vam se rađa! Poštedite me koca i konopcai razapnite me na vrhu planinakao vaši praoci što su mog PraocaIsusa Hrista Nazarećanina. Ja ću da gledama vi zažmurite

jer će vam se oči rasprsnutiod sjaja mog licaSamo, požuritešto pre me razapnetepre ću vaskrsnuti!

Tokom bombardovanja ste bili veoma prisutni na javnim mestima? Bili ste svuda? ■ Skoro svi glumci su bili tamo. Svuda sam vidala svoje kolege i za vreme rata smo

bili jednodušni. Međutim, ja sam imala tu čast da govorim "Prkosnu pesmu" DobriceErića, za koju su svi mislisli da je napisana tog trenutka a u stvari je bila napisanaonda kada je taj rat i počeo. Deset godina ranije.

Kako reaguješ kad kažu da nam Rusija nikada nije pomogla?

■ Kad to kažu te razne Pešićke, Lede, Biserke i ostale Kandićke, uvek imam pri pameti da one nisu baš toliko glupe i neobrazovane, već da su prosto zlonamerne,drske i bezobrazne. One možda i ne znaju da je Srbija posle ropstva od 500 godinadobila svoju autonomiju blagodareći upravo pobedi Rusije u rusko-turskom ratu.Briga njih i za ruskog konzula Jastrebova, koji nije dao Turcima da zatvore srpsku

bogosloviju u Prizrenu, koja je potom radila do 1999, dok ih "Milosrdni anđeo" nije

zatarabio. Možda one nisu čule za Tolstoja, niti za pukovnika Rajevskog, koji je sa još5.000 dobrovoljaca poginuo u balkanskim ratovima i koji je bio prototip za lik Vronskog. Ne zna jadna Vesna Pešić ni da je više od 20 miliona Rusa poginulo u

borbi protiv fašizma, koji se rodio u srcu te njene Evrope. Od cele istorije, ona priznaje samo svog druga Tita i njegove poltrone, čiji su sinovi danas vodeći članovinjihove sulude drogirantske partije. Biljanu Srbljanović, koja je izjavila da se plašiPutinove senke jer se nadvila nad nama, pitam: "Zar ne znaš da samo ono što jeosvetljeno ima svoju senku?" Mrak koji živi u duši B. S. je potpun. Neka je čestitaSrbadija pomenu u molitvi svojoj. I neka je slučajno ne mrze, ona zaslužuje našesaosećanje.

Koliko ste imali vremena za bavljenje sportom?



■ I tata Stevo i mama Jelena bavili su se sportom i tako me vaspitali. Tata je biogimnastičar u društvu "Soko", i sačuvana je njegova diploma iz 1939. u kojoj jeosvojio treće mesto u Sloveniji. I njegov tata je bio u "Sokolu". Mama je bilaatletičarka, a njen deda, rođak kralja Nikole, bio je đeneral — divizijar, a i đeneralimoraju biti na neki način sportisti, zar ne? Tata je u svojim rokovnicima beležio

koliko je trčao i plivao. Tako sam izračunala da je, u proseku, dok je bio u formi, pretrčao 1.500 km, i preplivao oko 300 km godišnje. I mene je zarazio plivanjem. A iteatar je na neki način sport i gimnastika... I to ne samo tela, već i duše.

Kako ste na Kubi doživeli susret sa Kastrom? ■ To mi je jedan od najsvetlijih momenata u životu. Da bih izrecitovala "Prkosnu

pesmu" Kastru morala sam da naučim španski. Meni su Kubanci primer da ti nijednasila ne može ništa ukoliko si iznutra jak, zdrav i snažan. Tamo dva miliona ljudi izađena ulice, jer je otet dečak... I amerikanci ga vrate!.. A nama ubijaju decu, palemanastire, zatiru istoriju i dostojanstvo, a mi o tome više ćutimo nego što govorimo.

Sramota je to...

A bili ste i sa Lukašenkom... ■ Što se tiče Lukašenka — on je za mene car. Stvarno. Sanjam o tome da se i kod nas

pojavi neki takav sličan čovek iz naroda... Sačuvao je narod, fabrike... Ništa nije prodao, a imaju bolje plate od nas. O proizvodnji i izvozu da ne govorim... Pa BeluRusiju ni Tatari nisu mogli da pokore...

Ponosim se što je moj prađed, mamin deda Mitar Martinović, jedan od inicijatoraBalkanskih ratova, premijer kraljevske crnogorske vlade i rođak kralja Nikole, 1945.dočekao crvenoarmejce u Beogradu sa uzvikom "Gde ste? Čeka vas već 200 godina!"

Citate iz vaše knjige, koju je Dobrica Ćosić okarakterisao kao "najumniji i najlirskijiesej ikada napisan na srpskom jeziku", kazivaće velika glumica Svetlana Bojković.Hoće li knjiga uskoro videti svetlo dana? ■ "Žig pozorišta", knjiga koju sam pisala desetak godina, biće prvi put predstavljena20. oktobra, zahvaljujući dr Nenadu Popoviću. U njoj će čitaoci moći da otkrijumnoge tajne o pozorištu — da je pozornica naše jedino sklonište od beskraja, da jeljubav poput gledališta — neko čudno biće sa stotinu očiju, da će u potopu otuđenosti

savremenog čoveka pozorišni brod do luki budućnosti doneti sva ljudska osećanja, ada ćemo mi glumci postati učitelji zaboravljene ljubavi…



Prisutne na svečanosti, na kojoj je među uglednim gostima i prijateljima SKZ-a iZadužbine bio i jedan od ranijih dobitnika nagrade Vojislav Koštunica, pozdravio je

predsednik SKZ Slobodan Rakitić.

On je istakao da je Ivana Žigon potekla iz velike umetničke porodice, ali da nije ostalau senci roditelja i da kao neumorni borac za istinu o srpskom stradanju zaslužuje našedivljenje i poštovanje.

Rakitić je podsetio da je Fondacija "Milica i Živko Topalović" testamentarnidobrotvor SKZ-a.

Živko Topalović (1886—1972), doktor prava i političar, rođen u Užicu, umro u Beču, bio je učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, socijalista, prijatelj DimitrijaTucovića. Drugi svetski rat proveo je u Beogradu, a 1944. odazvao se pozivu DražeMihailovića i postao vodeća politička ličnost Ravnogorskog pokreta. Posle rata živeo

je u emigraciji i napisao veliki broj članaka, rasprava i knjiga.

Lazanski: Najlakše je spiskati i imovinu i istoriju, to svako može. Najčudnije je što

ova vrsta naivnosti nije tipična za srpski mentalitet, jer srpskog seljaka i srpskogtrgovca, barem iz literature, kada su pare u pitanju, niko nije mogao da vuče za nos. A



pare su dokazanih 8,3 milijarde tona mrkog uglja na Kosovu, pretpostavke su da gaima još najmanje toliko i to su najveće rezerve u Evropi. U rudnicima Trepčeeksploatisao se bakar, zalihe su toliko velike da su u Drugom svetskom ratu ovirudnici bili pod direktnom kontrolom Vermahta. Postoje indicije o značajnimnalazištima zlata u Trepči i hroma na granici s Albanijom. Većinu rudnika na Kosovu

osnovala je Srbija, samo od 1970. do 1999. Srbija je na Kosovu potrošila 15 milijardievra za kombinate i infrastrukturu. Kosovo je jedna od najvećih akcija otimačine iotuđivanja u istoriji… Samo zbog ćirilice je na trgu u Zagrebu bilo više od 50.000ljudi.

АПОТЕОЗА

Пише: Милош Црњански

Господо, једну пијану чашу Банату!Пуна жучи, отроване крви и смеха, румен њена

руменија ми је од причешћа, а рука ми дрхти више негода дижем путир. Поноћ је, пустите ме да наздравим, и ја.



Проспем ли вино по белом вашем чаршаву, остаће на њему руменвинограда. Проспем ли вино, замирисаће бео чаршав као снег по житуневидљивом, али никлом, и озеленелом. Господо, наздравили сте сваком.Још једну пијану чашу мом Банату. Пијем у славу друга свог, ШустераПроке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара,

кога су стрељали 916, новембра првог.

Зид је био тек окречен, бео као овај чаршав, по коме су прснуле руменемрље његовог мозга и крви, румене као ове мрље пијаног вина мог.

Господо, прву чашу у славу друга мог. Шустера Проке Натуралова,генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара, кога су стрељали916, новембра првог.

Господо, ову чашу оном босиљку што смо га нашли у свиленој врпци окоњегова врата. Ову чашу у славу светог Јована, славе његове, иконе старе,

коју је пољубио пре смрти.Ову чашу великој селендри Кекенди, о којој нам је причао да је најлепша варош на свету.

Чашу у славу банаћанског рата, чашу генералштабном каплару, кога сустрељали у штабу банаћанске дивизије, у једној венеричној болници славнехабзбуршке династије.

Ову чашу банаћанској дивизији, која ће изићи сва погрбљена однајгаднијих болести, пред Обилића, са веселим смехом и безбрижнимурликом, пуним смеха. Чашу банаћанској дивизији.

Господо, у славу друга мог, кога су стрељали

у једној венеричној болници.

Господо, ову чашу, у славу оног дана кад му свезаше руке. Беше јесењидан, весео дан. Под небом су кружиле крилатице, а по улицама су селепршале новине, победоносно, над лишћем жутим, полетелим, паклонулим.

У славу измучених шајкача заробљеника што су лежали око плотова

набијених жицама, трновитим и оштрим. У славу плотова високих, који сукрили сраман и стидан штаб банаћанске дивизије, од света и града. У славуплотова набијених жицама, под којима су стојале страже почасне, сабатином, све у славу светле банаћанске дивизије. У славу њеноггенералштабног каплара, Проке Натуралова, племенитог фон Кекенда,који је био прошао болницу за очи, за трахом, за болесна уста, за болеснистомак, за болесна плућа, за болесне ноге, за глуве уши, и Лудницу.

Пијем у славу котлова чађавих у којима су вриле помије које су јели кадзвона зазвоне подне. Пијем у славу једног јесењег дана и једне венеричнеболнице. Стидео бих се да је моја здравица прва, поносим се да сам

последњи.



Пијем у славу дашчара пуних стеница, над главама њиним; нажалост незнам да вам их опишем, господо. Оне нису зидане у хладном мермеру, каоцркве, нису барок, ни рококо, ни ренесанс, ни готика, ни ампир. Оне су дугеи пуне постеља, лепо поређаних, као гробови војнички, које су наше дамеокитиле хризантемама, господо.

Пијем у славу њихових малих прозорчића и у славу лекара, белих, иугојених, који су им долазили, одевени у бело, као жене. Господо, у славуњихових постеља, срамних, пуних црвених, крвавих, мрља, које не могу даопишем, јер нису личиле на руже авињонске.

Господо, ову чашу онима што су лежали на тим постељама, што нису билечисте као постеље наше, брачне.Ову чашу онима што су се превијали натим постељама, од мука. Младићима кршним и лепим који су мирисали на

јодоформ, на мирис што личи на маскот, који радо употребљавају нашедаме. Ову чашу младићима што су лежали на тим постељама и писали

писма у Банат и питали: да ли је жито никло?

Пијем још једном шупама дерним и смрадним и мрачним, опкољенимвисоким плотовима, набијеним жицама трновитим, у којима су, ноћу,блуделе страшне, погурене сенке. Пијем у славу пука Банаћана, који бехуверне слуге

Бечког ћесара. У славу кола Банаћана, што се ту играло око столова накоје су их бацали и секли. Секли немилице, ножевима страшним, што сузадирали дубоко, и бесно, али нису могли да исеку ни један јаук, из телањиховог, пуно грана, окуженог, жутог, гробног, јадног. Пијем у славу колаБанаћана.

Нек се у мом вину, што га ево просипам пијан, на ваш бео чаршав, затресесила очајне радости, и стида, затресе коло уз бесне поскочице. Господо,

једну чашу поскочици друга мог. "Држ’ се, секо, за кајиш, ево тоциљајка!"Једну чашу поскочицама пре смрти. Нек се у мом вину згрче болна лица,страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени,пуни смеха, изићи пред Милоша.

Пијем у славу ритавих пешака, најбољих пешака дичне хабзбуршке

династије, што нису корачали по бојишту, него играли коло у једнојвенеричној болници.

Пијем у славу генералштабног каплара, који је командовао, славно, војскуболести, свакојаких, по Банату.Једну чашу у славу румених ружа, што супочеле да цветају на уснама славних пешака славне војске Хабзбурга.

Пијем у славу смеха Банаћана који је лаган као и коло њино, али оштријиод јатагана. Батаљона Банаћана, што су пуни смеха, са веселом песмом,опкољени стражом, марширали у болнице. У славу смеха Банаћана, који јелаган као и коло њино, али оштрији од јатагана.

Дајте ми чашу да напијем празницима.



Да напијем недељи, кад се звона огласе и кад Сунце гране. Да напијемженама што стајаху недељом, пред капијама. Белом круху и врућој погачи,звекету дуката и свиленој, девојачкој марами. Девојци која се нијеплашила и није се гадила рана, него је загрлила брата. Ову чашу женамакоје нису презирале гнојне каранфиле на уснама Банаћана, занемелим од

стида и беса. Чашу капијама, у недељу, кад звона звоне и долазе жене,сељанке. Мирису рубља женског и белог круха, из којег ћарлија богатствобанатског жита и смеха Банаћана, који је тврђи од камена.

Ову чашу оној жени што је допратила мужа и насмешила се једнимосмехом који не могу да вам опишем, господо, јер не личи на осмехЂоконде. Ову чашу женама што миришу на жито.

Нек ово вино, што ево просипам, зарумени лепше него оне ране на браћињиховој, што су били виши него косе, тврђи него мотика и веселији негорало, кад уђоше. А погурени и бледи, и сухи као ђерам кад изиђоше пред

жене, сестре, и мајке. Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли житониче?

Чашу ову оној мајци што је, смежурана и седа, погурена и хрома, дошла ирекла сину: "Чедо моје, како би те нана о Св.Аранђелу оставила безколача?" Господо, не могу да је опишем, за националисте, јер није личилана царицу Милицу.А ни интернационалистима, јер није личила наРембрантову матер.

Ја пијем у славу њиховог кола вечерњег, недељом.Светиљке су билепрашњаве и мале. У малим прозорима не беше свиле небесне, плаве, она јебила подерана. Чашу ову у славу рите!

По креветима, у мраку, лежале су сенке. Мужеви, оцеви, браћа, деца устиду и сраму. Ја пијем у славу смеха Банаћана, који је оштар као колац.

Пијем у славу песме Банаћана, широке као равница, лагане као угојенастока, што храни као жито. У славу оне песме која се орила целе јесени,1915, из једне хабзбуршке венеричне болнице. Чашу за ону мрачну гомилуоко постеље најкужнијег друга мог. Он ми је био песмовођа, банаћански,бећарски. Ја пијем у славу смеха Банаћана, што је поноснији од челика.

Пијем једној венеричној болници, из које се целе јесени орила бећарскапесма.

Нек моје вино, које просипам ево бесно по овом белом, свечаном, чаршаву,зарумени у славу друга мог, каплара Проке Натуралова, кога су стрељали,916, новембра првог.

Пијем у славу онога дана кад је доведен. Пијем у славу папира руменогшто су га читали војсци, победоносној, насред болнице. Речима којима сепретило смрћу батаљонима Банаћана. Пијем у славу смеха Банаћана којинису хтели да иду у смрт. Још једну чашу дивизији Банаћана.



Нек здравица моја заборави вашар царева и народа, нек здравица мојакликне Банаћанима. Још једну чашу за друга мог, за дан кад су га довели.Беше весео дан, јесењи дан.

Још једну чашу сватовцу, оном који се те вечери певао у његову част,

славног генералштабног команданта банаћанских болница. Сватовцупуном материних суза, девојачке косе, рузмарина и росе. Једну чашумладости његовој.

Зид је био бео као овај чаршав, попрскан крвљу, као овај вином. Пијем уславу оног аустријског војника који му је пришао да му завеже очи. Уславу банаћанског смеха којим је то одбио. Његовој последњој жељи да мудаду славску иконицу да је целива, последњи пут. У славу оног дана кад суга одвели.

Пијем за проститутку којој је платио стотинарку да га зарази. Оног истог

дана кад се, спреман у бој, заклињао да ће: и по дану, и по ноћи, у свакојборби, на земљи и на води, и у зраку, остати веран застави Хабзбурга, штосе, победоносно, вила некада по Европи, у рукама Банаћана. Пијем у славуте банаћанске стотинарке која је плаћена за најгаднију болест, а све у славуБечког ћесара.

У здравље те проститутке која га је издала.

Нек моје вино полије овај чаршав бео, да не видим на њему њено бледолице, кад се покајала пред Судом и пала пред њим на колена.

А он јој се смејао бесно, лагано, банаћански.

Пијем у славу Војног Суда и барјака црно - жутих, којима се насмејао кадга осудише на смрт. Пијем у славу јесени која је гледала, кроз прозоре,погуреног друга мог, генералштабног каплара, шустера Проку Натуралова,кога су стрељали, 916, новембра првог, у једној венеричној болници, дичнехабзбуршке династије.

У славу кола Банаћана које је тако радо играо.

У славу поруке његове!

Поручио нам је да се, на повратку са стрељања, отпева банаћанскибећарац и одигра коло. У славу погурених и кужних који су играли, истражара који су их тукли батинама.Ову чашу поруци његовој. Босиљкукоји му је нађен око врата.Плачу горком и јецању које се чуло целе ноћи,за њим.

Банаћанском бећарцу којим га испратише до капије, кад је одведен предСуд. Чашу за свежањ сиромашни, са белим крухом, који му остаде подкреветом. У славу високих плотова, набијених жицом трновитом. Нек моја

здравица проспе ово вино што не може да утоли жеђ. Нек моје вино



зарумени у славу кола Банаћана, пуног бећараца, што се играло бесно,без јаука, у једној венеричној болници дичне хабзбуршке династије.

Ову чашу пијем погуреном и срамном другу мом, генералштабномкаплару дивизије Банаћана, кога су стрељали, 916, новембра првог.

Господо, једну пијану чашу Банату!

СТАРА СРПСКА ЦРКВЕНА АРХИТЕКТУРА

пише: Маша Бјелица

Стара српска црквена архитектура дели се према стилским особеностима иначину грађења на пет периода.

1.Пренемањићки период са споменицима у старој Зети и Захумљу иодговарајућем приморју, од почетка 9. до краја 11в.

2.Немањићки-рашки период, од времена Немањиног – друга половина 12в.до краја 13в. Назван је Рашком школом по споменицима подигнутим,углавном, на територији немањићке Рашке државе.

3.Милутиново доба, крај 13в.-прва половина 14в.

4.Моравска школа, друга половина 14в.-прва половина 15в.

5.Период турске владавине, градитељство од средине 15в. до краја 17в.

Пренемањићки период



Најстарији споменици српске црквене архитектуре, настали преНемањиних монументалних рашких цркава, подигнути су у крајевима укојима су створене наше прве државе – у старој Зети (до 10в. звала сеДукља, данашња Црна Гора) и Захумљу, данас Херцеговини, с њиховимПриморјем.

Неки од значајнији споменика ове групе су:

- Црква Пречисте Крајинске у Зетској крајини, поред Скадарског језера, где је крајем 10. и почетком 11в. била престоница зетског краљаЈована Владимира. Данас је у рушевинама, сачуван је звоник с капелицомна спрату.

- Манастир светих Срђа и Вакха, крај реке Бојане код Скадра,подигнут је вероватно у 11в. (Скадар је био престоница Зете, а после Првогсветског рата припао је Албанији). По Летопису Пола Дукљанина у њој су

били сахрањени зетски краљеви Војислав, Михаило и Бодин. Српскакраљица Јелена, после смрти свога мужа краља Уроша I, владала јеПриморјем од 1276. до 1314. Ову цркву обновила је са синовимаДрагутином и Милутином. Бујица реке Бојане, разорила је цркву од које седо данас сачувао само мањи део.

- Црква Светог Арханђела Михаила на Превлаци, полуострву уТиватском заливу у Боки (Острво цвећа). Подигнута је у 11в. и у њој јебило седиште светосавске Зетске епископије, касније митрополије.

- Црква св. Петра у Расу, код Новог Пазара, изгледа да је билаподигнута у византијско време, а по свој прилици обновљена је у првојполовини 10в.у време владавине кнеза Часлава (927 – 950). При њој је билоседиште рашког епископа.

Немањићки-рашки период

http://zavetnici.rs/images/stories/Crkve/crkva_manastir_1.jpg

http://zavetnici.rs/images/stories/Crkve/38025142210078113354871.jpg

http://zavetnici.rs/images/stories/Crkve/144_kcn-9-4.jpg

http://zavetnici.rs/images/stories/Crkve/0_40b80_22661a92_l.jpg



- Црква манастира Св. Богородице код Куршумлије у Топлици.Претпоставља се да је она старија византијска грађевина коју је СтефанНемања обновио између 1168. и 1172год. Данас је у рушевинама и не зна се

да ли је имала кубе.

- Црква Св. Николе код Куршумлије је Немањина задужбина.Подигнута је између 1156. и 1168. по угледу на византијске цркве и мождасу је градили цариградски мајстори. Рестаурација цркве извршена је 1970-1975. год.

- Ђурђеви ступови у Расу код данашњег Новог Пазара, старог Раса.Цркву је подигао Стефан Немања 1170/71.год.и посветио Св. Ђорђу знакзахвалности за избављење из тамнице. Значај фресака ове цркве, измеђуосталог лежи и у томе што су урађене по жељи ктитора цркве, Стефана

Немање, родоначелника лозе Немањића. Ни у једној другој Немањинојцркви нису се сачувале фреске рађене по његовој наруџбини.

У припрати Ђурђевих ступова фреске су рађене у време краља Драгутина,1282 или 1283.год.

- Студеница, код Ушћа на Ибру. Манастир Студеницу подигао јестефан Немања каосвоју главну задужбину. Зидана је између 1183. и1191.год.међутим, неки радови су довршавани и након Немањине смрти.

У комплексу манастира Студенице, налазе се три цркве: Богородичинацрква, мала црква Св. Николе и црква Св. Јоакима и Ане (родитељиПресвете Богородице).

По лепоти је чувен студенички олтарски прозор, чији вајарски украспредставља право ремек дело.

Студеница је живописана заслугом Св. Саве 1208/1209. год. по повратку изХиландара у Србију, крајем 1207. или 1208. године, Св. Сава је донеомошти свога оца Стефана Немање – Св. Симеона Мироточивог и положиоих у Богородичиној цркви у Студеници, где је постао архимандрит.

Фреске Студенице сачињавају у Србији дотад невиђену новину: у олтару ипоткуполном простору, фреско техником опонашано је мозаичкосликарство.

Распеће на западном зиду и ликови светитеља у олтару су најлепшестуденичке фреске и увршћују се у врхунска дела византијске уметности.

- Жича се налази између Краљева и Матарушке Бање. Црквупосвећену Св. Спасу – Вазнесењу Господњем – подигао је краљ СтефанПрвовенчани са својим братом св. Савом, између 1208.и 1215.год.

Жича је страдала у нападу Кумана, између 1286.и 1292.год.



Велика обнова Жиче и њеног сликарства извршена је између 1313.и 1316.завреме краља Милутина.

- Милешеву код Пријепоља подигао је краљ Владислав, син СтефанаПрвовенчаног. Милешевске фреске су врло високог уметничког квалитета,

дело грчких мајстора. Надалеко је позната чувена милешевска фреска Белианђео.

После смрти Св. Саве, краљ Владислав је око 1236. Год.уз милешевскуцркву доградио спољну припрату с бочним капелама и у њу је, послепреношења из Трнова, положио мошти Св. Саве.

- Морача се налази у Зети (Црној Гори) изнад реке Мораче, по којој јеманастир и добио овај назив. Цркву посвећену Успењу Богородицесаградио је кнез Стефан, син Вуканов, унук Стефана Немање.

- Сопоћани на извору Рашке, код Новог Пазара. Подигао их је краљУрош I око 1225.год. сопоћанске фреске, настале између 1263.и 1268.год.судела највишег домета у монументалном сликарству 13века, не само усредњевековној Србији, него и нацелом подручју византијске уметноститога периода.

- Градац, подигла је краљица Јелена, жена Уроша I, око 1270.год.

- Бањска код Косовске Митровице, главна задужбина краљаМилутина, грађена је између 1312.и 1318.год.

ü По времену грађења Бањска припада следећем периоду, али је она као иДечани и Св. Архађели код Призрана, споља обрађена на романичкиначин, па зато сва три споменика наводимо у овој рашкој стилској групи.

- Дечани код Пећи су најзначајнији споменик српске црквенеархитектуре. Цркву посвећену Св. Спасу – Вазнесењу, почео је да зидакраљ Стефан Дечански 1327.год.а завршио је син краљ и цар Душан1335.год. Црква манастира Дечани је највећа и највиша сачуванаграђевина средњевековне Србије. У припрати на источном зиду је великафреска лозе Немањића, од Немање до цара Уроша.

- Свети арханђели код Призрена. Манастир је подигао цар Душан каосвоју главну задужбину, између 1343.и 1347.год. поред главне цркве,подигао је и цркву Св. Николе. Св. Арханђели су порушени још 1615.год. одње су остали само темељи. Материјал цркве је коришћен за подизањеСинан-пашине џамије у Призрену.

Милутиново доба

Српско-византијска стилска група



До велике стилске промене у српској црквеној архитектури дошло је уследширења границе српске државе према југу, која дуго времена нијепрелазила Липљан на Косову. Стефан Првовенчани је већ био заузеоПризрен, а ново нагло проширење постигнуто је за време краља Милутина1281.год.

Краљ Милутин је био не само одличан владар, него и наш највећиградитељ цркава, те се стога овај период црквене архитектуре и назива -Милутиново доба.

Цар Душан је у новим ратовима 1334. год. преузео од Византије Охрид,Прилеп и многе друге градове, а 1345. заузима Тесалију и Епир све доКоринтског залива, тако да се и Света Гора нашла у саставу Српскедржаве.

КРСНА СЛАВАпише: Маша Бјелица

Када су Срби примили хришћанство, узимали су као заштитника имесветитеља у чији дан су се крстили.

Од тада се сваке године у породицама свечано обележава тај дан који сезове Крсно име или слава. Славу славе сви православни Срби и тај дан је

велики празник и светиња за сваку породицу.

Пре славе свештеник долази у кућу да свети водицу, а на дан славе иде се уцркву. Тамо се носи славски колач и жито (кољиво)[1] и читају се молитве.Читавога дана у кући гори свећа и кандило пред иконом светитеља. На данславе сећамо се и својих покојника.

Специфичност славе, по речима Његове Светости Патријарха српскогаПавла, састоји се у томе што овај наш лепи обичај није свечаност појединца,као што је, на пример, имендан или рођендан, него представља славље шире

заједнице: једне породице или више њих, чак племена.



Најпознатији светитељи које су Срби узимали за заштитнике су: СветиНикола, Свети Ђорђе, Свети Јован Крститељ, Свети Димитрије, СветиСава, Света Петка и други.

[1] Како је кољиво установљено?

Цар Јулијан звани Апостат (отпадник), примио је хришћанство у младости,а када је постао цар, одрекао се Христа и постао поново идолопоклоник ивелики прогонитељ хришћана. Знајући да хришћани посте велики пост, анарочито прву недељу истог, како би се причестили, хтео је да нарушипрописе хришћанске Цркве. Зато је тајно наредио управнику Цариграда дасве што се на тржници налази за јело, покропе крвљу жртава које сеприносе идолима, како би се хришћани оскрнавили. Али Свети Тихон,преко патријарха цариградског, Евдоксија, јави хришћанима да ништа некупују на тржници за јело, него да кувају кољиво – пшеницу са медом, и то

једу, што они и учинише.

Касније је кољиво уведено у употребу и при прослављању крсног имена – славе.

Пшенично зрно је символ смрти и васкрсења: зрно бачено у земљу

проклија и распадне се-умире, али из њега ниче клас који доноси многовише зрна.

О крунисању Цара Душана у Скопљу

ПИШЕ: Др Раде С. Н. Рајић

Цар Душан Силни је наш први цар династијеНемањића. Уз Краља Милутина он је највећи владар династије Немањићa.



Крунисан је на великом црквено-народном Сабору у Скопљу на Васкрс 14.априла 1346. године. Подсећајући на овај чин, он је у свом Законику те годинезаписао следеће: „И Богом дарованим венцем царским венчан бих нацарство у лето 6854, месеца априла 16. дан, у велики, радосни имногосветли празник Васкрсење.“[1]

Цар Душан је био Пети Вожд народа српског. Наиме, у Српској историји нашнарод је поред званичних титула цара, краља, деспота, кнеза и војводе, имао

једну посебну и карактеристичну коју је давао само најзначајнијим народнимвеликанима, који су битно опредељивали и афирмисали његову државну моћ,националну величину, духовни развој, међународни углед, полетну снагу илислободарско васкрсење од туђинске власти. Тако су ову својеврсну народнутитулу „ВОЖДА НАРОДА СРПСКОГ" или једноставно „ВОЖД", до сададобили и имали: Стефан Немања, Свети Сава, Краљ Милутин, СтефанДечански, Цар Душан, Деспот Стефан Лазаревић и Карађорђе Петровић.[2]

Био је изузетно способан владар и војсковођа, законодавац и државник. Уњегово време, српска средњовековна држава ће остварити свој највећиуспон у сваком погледу. Србија је тада била најснажнија и најмоћнија држава уондашњој југоисточној Европи. Ратове које је водио цар Душан ради васколиког

јачања и ширења српске државе, нису били примарно мотивисани освајањима ипоробљавањима других народа на Балкану; напротив, они су били усмерени настварање моћне и снажне балканске државе која је требала преузети улогуВизантије и спречавити продор азијатских отоманских хорди на Балкан. Утом смислу ваља тумачити његову намеру да заузме Цариград. Цар Душан јеимао у виду велики свехришћански циљ који ће, већ тада се видело, битиугрожен најездом Турака из Мале Азије.[3]

Скопље је познато у Српству као наша прва царска престоница. У њему се иданас налазе два препознатљива средњовековна објекта везана за цара Душана.Први је Душанов град, односно остаци старе градске тврђаве. Други је мост наВардару који се одувек називао „Душанов мост“. (Новокомпоанованимисторијским македонским трендовима, он се данас назива обезличено иобесмишљено „Камени мост“.) У вези са Душановим мостом треба напоменутиследеће. Иако како кажу, нема историјских доказа да га је саградио Цар Душан,поставља се основно питање: Ко би могао да има толико богатство, моћ, мотив

и жељу да сагради у оно време величанствен и значајан објекат као што јемост, осим Цара Душана? Ваљало би дакле имати у виду да је, у односу на другепознате историјске личности које су владале тим простором у средњем веку,сасвим природно и логично да је то сигурно могао учинити овај наш владаркако поводом свог крунисања и уздизања Краљевине Србије и Царевину Србаи Грка, развоја и изградње тврђаве, односно Горњег и Доњег града (како су сеиначе у основна дела правили градови), тако и поводом проглашења Законика1349. године када је објављен први део „Душановог законика“. (Допуњен је1354. на Сабору у Серу. Овај законик је један од најзначајнијих правнихдокумента средњовековне Србије али и средњовековне Европе.)

Када је Душан крунисан за цара у Скопљу, а држава постала царевина,највероватније је тада и озваничила да има свој витешки ред „Стуб Светог



Стефана“ дат у име државе и Св. Стефана - крсне славе Немањића.(Константин Јиречек у „Историји Срба“ наводи податак : „...Полако су сеобразовала два реда властеле, високо племство и витешки ред.“[4] Нарочито јеважно истаћи да је Цар Душан установио „Орден Светог Стефана“ који једодељиван за војне и друге заслуге одређеним лицима. Било би добро да се зна

за овај први одрен у Српству, те га на афирмативан начин у историјском развоју орденског система код нашег народа ваља актуелизовати.[5]

У Скопљу се налази стара тврђава Кале која има богату историјску прошлост.Подигнута је у 6. веку на брду изнад Вардара. Под влашћу српских владара јебила око 100 година, од краја 13. до краја 14. века. Своју краљевскупрестоницу из Призрена, цар Душан је пренео у Скопље. Тада је уследиладоградња тврђаве Кале. По историјским писаним документима у тврђави субиле четири цркве. Обновљене су и проширене зидине града премасеверозападу, подигнуте су две квадратне куле са источне и западне стране, иобновљена јужна улазна врата. Ову тврђаву су Срби називали и „Душанов

град“.

Након Кумановске битке, српска војска је ушла без борбе у Скопље узприсутно одушевљење нашег ослобођеног народа. Више новинарскихчланака је о томе догађају писало. Ево једног под насловом: „Са бедемаДушановог града“.

„...На бедемима Душановог града, који се поносно подиже на једном узвишењу,са кога је тако леп поглед на убаву престоницу најславнијег и најсилнијегсрпског цара, стоји скромни српски војник на стражи. Забацио пушку „о десно

раме", једну ногу дигао на разваљене бедеме па погледом блуди преко Скопља,као да очекује, да ће му се тамо негде далеко појавити визија Силног царанашег, да благослови оружје војске српске која је Србију Карађорђеву иМилошеву створила Србијом Великом, његовом Душановом. Пет месеци јеодвојен о дома свога и од њива својих, од милих и драгих, од којих се у животуникад толико дуго није удаљио, па ипак он не мисли у овом тренутку ни настаре родитеље, ни на младу жену, ни на ситну децу, ни на незбринута поља, нина своја крда; он у овом моменту осећа, да је велики, већи од овог брда, на коме

је Душанов град, јер је Србин најсрећније генерације од времена ДушанаСилног до данас . Испод његових ногу шири се Скопље, а средином њега, пенисе и хући Вардар хитајући мору, да слободно објави да су све његове обале

после петвековнога ропства опет – слободне, опет – српске."[6]

Цар Душан је умро 20. децембра 1355. године. Његови посмртни остаци сеналазе у Београду, у саркофагу цркве Светог Марка на Ташмајдану.



[1] Као и овај документ, сви наши средњовековни списи бележе године постаром мерењу времена које је почето 5508 година пре хришћанске ере. Например, Свети Сава је 1200. године по Христу записао: „У лето 6708, месецафебруара у 13 дан к вечном преложи се блаженству наш отац Симеон, заветомоставив манастир овај на мени.“ Деспот Стефан Лазаревић не пише да се

Косовски бој догодио 1389. године, већ да се „случио 6798. лета. ОтудаДушаново навођење да је крунисан 6854. лета јер је 5508 + 1346 = 6854.

[2] Хиландар - лист манастира Хиландара на Светој Гори, свечано издање – осам векова Хиландара, број 52, Хиландар, с. 34.

[3] „У српској историји су ратови увек били државни и национални, а никадверски или династички. И Душанова припрема да заузме Цариград имала јесвехришћански циљ: да спречи прелазак Азијата у хришћанску Европу, збогчега је и добио папину титулу капетана хришћанства.” (Јован Дучић, Сабранадела – књига 4: Јутра са Леутара; Стаза поред пута, „Свјетлост”, Издавачко

предузеће, Сарајево, 1969, са 116.)

[4] Константин Јиречек, Историји Срба, Превео Јован Радоњић, Слово Љубве,Београд, 1978, с. 261.)

[5] „За одликовање заведен је био и орден светога Стефана.“ (ЈованМишковић, Косовска битка, Ратник, 1889, књига 20, с. 380 , Флорински, 132 -по Лукарну)

[6] Балкански рат у слици и речи, Књига прва, Фототипско издање, Издавачкопредузеће “Јовановић и син”, Београд, 1990, с. 55.

Први српски устанак ван бојног поља

пише: Ђорђе Шекуларац

Деветнаести век се због свог значаја назива Веком народа, првенствено збогвелике револуционарне 1848. године, када су народи Европе, кметови, сељаци играђани изашли на улице и побунили се против круне захтевајући бољи положајили слободу. Неке су прерасле у народне покрете за ослобођење, највећи успех

је постигла Мађарска револуција. Иако је угушена, та 1848. година се узима за



почетак националног препорода у Европи и за почетак буђења "малих народа".Познати немачки историчар Леополд фон Ранке је називао Први српски устанак"Српском револуцијом" и сматра се да она представља први корак у "Векународа", јер је почела 17 година пре великог грчког устанка и 44 године пренего што су остали народи Европе почели да се боре за своју самосталност.

Дакле, у време када се припадност и заклетва на верност одређивала прво премакруни (династији), потом према држави, а тек на крају према народности,српски народ се организовао на нивоу народа и започео борбу противдотадашњег поретка.

Пред устанакПосле Свиштовског мира (1790), однос Турске према Србима се поправио. Србису добили многе повластице, укључујући трговачке и верске. Обновљена јелокална самоуправа, а поново је дозвољена градња камених цркава. Власт натериторији београдске нахије је преузео изузетно благи и предузимљиви ХаџиМустафа-паша, који је због свог доброг односа према Србима називан "српскоммајком". Међутим, убрзо су се у Београдски пашалук вратиле дахије, које супротеране пре његовог доласка. У овом периоду се Хаџи Мустафа изузетноослањао на Србе, а између њега и народа је владало међусобно поверење.Претпоставио је да ће доћи до сукоба са њима, па не да је дозволио, већ је ипрепоручио стварање народне војске. "Ко је Србин, а нема дуге пушке, двапиштоља и велики нож, нек прода једну краву и пусат себи купи. Тако је одчеститога везира заповест". (Владимир Ћоровић, Историја Срба, 604. стр.). Овајмоменат је изузетно значајан за организовање устанка који следи. Страх ХаџиМустафе је био оправдан, то се и доказало 1801. године када су га дахије убилеи завеле своју страховладу у Србији. Територија коју су запосели и одметнули

се од султана је била довољна да задовољи њихове личне амбиције. Наслањаласе на богатију Хабзбуршку монархију и имала је већ разрађене трговачке везе саградовима преко реке. Ту је живело 500 000 људи, земља је била плодна, богаташумама, рудама (мада је тај потенцијал био слабо искоришћен) и имала јегодишњи извоз 200 000 свиња. Дахије су убрзо укинуле све српске привилегијеи завеле терор. Устанак је био питање времена.

Сеча кнезоваСрби су почели да се припремају за устанак веома озбиљно током 1802-1803.године. Успостављени су контакти са цетињским владиком Петром I, протаМатеја Ненадовић је био у Сарајеву поводом исте ствари, а бачки епископ Јован

Јовановић је писао петроградском митрополиту да се на руском двору заузме заСрбе. Помоћ је тражена и од аустријских официра, са којим су многи Србиимали пријатељске односе још из времена последњег аустријско-турског рата.Развијала се идеја да се обнови "славјаносербско царство" са једним рускимпринцем као владарем, а посебно је на томе радио архимандрит манастира Пиве,Арсеније Гаговић. Кнез Алекса Ненадовић је упутио писмо у Земун, тадашњемкоманданту мајору, Митезеру, старом ратном другу многих српских вођа. Уписму је навео да су дахије у међусобној свађи, а да су Срби спремни даподигну војску и да их отерају . Стицајем несрећних околности, ово писмо јепало у руке дахија, а за одмазду је побијено 70 највиђенијих Срба. Времена заоклевање више није било.



Скуп у Орашцу

У Орашцу се сакупило три стотине виђенијих Срба. Иницијативу су далиСтаноје Главаш и Карађорђе Петровић. Вођство устанка је прво понуђеноСтаноју Главашу, али је он одбио, бојећи са да народ неће пратити хајдука, којинема "ни куће, ни кућишта". Потом је понуђено извесном кнезу Теодосију

Маринковићу, који је такође одбио. Карађорђе је упозорио људе на своју прекунарав и на брзоплето одлучивање пре него што га изаберу. Окупљени суприхватили, а убрзо су организована два састанка са дахијама. Први састанакизмеђу Карађорђа и Аганлије је организован у селу Дрлупи, 10 дана после зборау Орашцу. Аганлија је дошао у пратњи 400 војника. Понудио је Карађорђу 500кеса или да му купи боље имање у Аустрији од оног које има у Тополи, аСрбима боље услове и повлачење војске и субаша из села. Личне понуде јеКарађорђе одбио, а за ове друге је тражио гаранцију Аустрије, што Аганлијаније прихватио и дошло је до борбе.Турци су очекивали да ће сеча уплашити Србе, међутим она је изазвала тоталносупротну реакцију, Карађорђе је убрзо окупио 10 000 војника.

Други састанак, у Земуну априла месеца је такође пропао. У овом периоду,Срби су тражили да их Аустрија прими под своје окриље. То је прво понуђеноМитезеру, па капетану Шајтинском (којем је Карађорђе понудио да постави

једног аустријског принца као намесника, иначе ће се обратити некој другојсили) и на крају самом цару. Аустрији није одговарало да преузме побуњенутурску провинцију у току мира.

Везе устаника са другим народима и државамаКарађорђева војска је нарасла на 60 000 људи, водио је у 64 веће битке, у којима

је извојевао 53 победе. То је изазвало дивљење у Европи, мада на почетку нико

није схватио устанак као озбиљну побуну. У лондонском Тајмсу је прва вест оустанку објављена тек крајем 1805. године. У неколико наврата је побеђиванабројнија турска војска. Када је устанак прерастао у покрет за ослобођење,придружили су му се многи Грци и Бугари. После једног пораза код Соко Бање,Турци су се сурово осветили Бугарима за помоћ Србима покољем у околиниВидина. У освајању Београда се истакао грчки вођа Конда-бимбаша. У боју наШтубику се борила грчка легија, у којој је било и Румуна и Бугара, а бројала је1500 људи. Ђузепе Брабанти-Бродано, италијански адвокат и гарибалдиста језаписао да Карађорђе није хтео да прими тзв. "крџалије", плаћенике, јер се бојаода не "умрљају лице устанка". Касније су ови плаћеници ратовали на страниТурака. Устанак и појава добровољаца других народности међу српским

устаницима су изазвали велику пометњу у пограничним провинцијама Турске,па је московски дневник "Европејски вестник" у јануару 1805. године писао



како привредници због несигурности за живот и имовину не показују интерес даподижу фабрике у румунским земљама. Камата на зајам је 30 до 40%, а запренос новца у Немачку или Француску банкар узима провизију 10 до 20%.(Радован Ковачевић, Момир Марјановић - Балканска ружа ратова, стр 43-44).С друге стране, Турци су имали помоћ Француза, чак их је и Наполеон

саветовао да нападну Србију са три стране и упозоравао на опасност од ширењаустанака националног карактера на остатак Европе, мада је када јој је тоодговарало, француска дипломатија подржавала Србе да организују устанак уаустријским провинцијама. Мало је позната чињеница да је чак и дошло до

једног сукоба српских устаника и француске војске 1807. године. У покушају дасе устанак прошири на Босну, Карађорђева војска је продрла дубоко уунутрашњост. Код Сарајева, Хасан-паша је спремао војску од 16 000 људи заодбрану, а у помоћ им је дошла француска јединица од 4 000 људи, са 70официра, пристиглих из Далмације. У тим борбама је заробљен један францускиофицир, пет артиљераца и један топ. Французи то нису заборавили и почели суда спремају мрежу за атентат на Карађорђа (афера Морбаш, главни актер је био

француски обавештајац пуковник Меријаж, који је са српским издајницима итурцима спремао атентат у Видину ). Наполеон је нудио и већу војну помоћТурцима, међутим због унутрашњих немира у Турској и његове самоубилачкеамбиције да освоји Русију, до тога није дошло. Наполеон се нереткоизјашњавао похвално о Карађорђу, али је Србе и Грке сматрао бунтовницима у

руској служби и тврдио је да је Русија главни узрочник немира на Балкану. Ипоред личних симпатија према вожду, којег је 1810. године назвао и највећимвојсковођом на свету, његове геополитичке амбиције су му биле прече.Аустријанци су се бојали да устанак не изазове потресе на простору од Крајинеи Баније до Темишвара, али је Карађорђе био изричито против тога. У почеткусу аустријски официри помагали у наоружавању устаника, а до краја су сеаустријске власти правиле да не виде да се у њиховим пограничним градовимаодвија трговина оружјем са устаницима.С друге стране, Русија јесте помогла Србима, 1807. године су ушли и званично у

рат, али за разлику од војника који су се храбро и срчано борили, рускадипломатија није била одлучна по питању шта радити са Србијом. Карађорђеводнос са руским дипломатама је био лош. О односима са Родофиникином једоста писано, а често су се ставови мењали, чак га је Карађорђе једном оптужиода је убеђивао војску у источној Србији на бег у Аустрију. Сусрет са маркизомПаулучијем је изазвао бес, јер је он тражио да Србија постане руска губернија.За вожда је то било неприхватљиво, јер после свих битака за слободу, више није

било прихватљиво да српску круну носи страни владар, макар то био и онајнајдражи. Букурешким миром 1812. године, Русија се повукла из рата саТурском због напада Наполеона, а генерал Кутузов се изразито противиооваквом односу према савезнику. Међутим, дипломатија је била немилосрдна.Српска дипломатија је била врло активна, тражена је помоћ на свим странама,чак и у Француској, сам Карађорђе је писао Наполеону, а капетан Вучинић јесве до 1814. био у Паризу и покушавао да оствари било какав напредак.

Зачеци државеНа челу устанка је био вожд (који је био и главнокомандујући војске), а поредњега је владао правитељствујушћи совјет и био је предвиђен као централни

орган одлучивања. Чинило га је 12 представника из 12 нахија. Предвиђено јебило 6 попечитеља (министара) који су се исто као и председник бирали између



чланова: за војску, финансије, правду, просвету и цркву, иностране иунутрашње послове. Све време устанка је трајала борба совјета и вожда сапревласт. Совјет је нарочито радио на организовању сеоских, кнежинских инахијских судова. Старало се о војницима и цивилима. Остало је записано да јеКарађорђе хранио војску са "Оком хлеба и пола оке меса у мрсне дане, а средом,

петком и у време поста пасуљем." Постојао је и Војни устав. Многе народневође с почетка устанка су пребегле због неслагања са Карађорђем. На крају јеготово комплетну власт преузео Карађорђе, а совјет је изгубио свој утицај.Највећа државотворна тековина овог времена је први српски законик наконсредњег века. Карађорђев законик је био мешавина грађанских и војнихправила. Бавио се борбом против мита, правио је разлику између умишљајног инехатног убиства, злоупотребе старешинства присвајањем ратног плена,

разводом, хајдучијом, дезертерством... 1810. године у Љубљани су купљенинови француски Code civil, а планирана је и куповина Code criminal, с намеромда се одговарајуће норме примене у устаничкој Србији, међутим до тога ниједошло.

Слом устанкаНакон повлачења Русије из рата, Турци су били спремни да се освете Србима.Сакупили су војску од 250 000 војника, која је напала Србију са три стране.Карађорђе је предлагао повлачење у планине и герилску (комитску) борбу, али

је његов предлог одбијен. Да несрећа буде још већа, у том периоду Карађорђе јебио болестан, највероватније од тифуса. Дошло је до неслагања у питањуорганизовања одбране, а Младен Миловановић је тражио да се брани Крајина, ане да се одбрана организује на линији Делиград-Пореч, у шумама, где би сеХајдук-Вељко најбоље снашао. Највероватније је Младен Миловановић тражио

ово да би заштитио своја имања у Брзој Паланци од пљачке. Турска освета јебила страшна, а већина становништва се нашла у избеглиштву у Аустрији.Карађорђе је са вођама примљен у Русију, где је успоставио контакте са грчкомХетеријом и био је договорен заједнички устанак Срба, Грка и Бугара. С тимпланом се запутио ка Солуну, али је на том путу убијен.Први српски устанак је значајан јер је отворио врата "Веку народа",показао је моћ и тзв. "малих народа", указао на тежак положајхришћанских становника Турске и омогућио да Србија стекнесамосталност. Треба имати на уму да су се Срби борили за своју државу утренутку када су Немци били подељени у неколико десетина држава, аИталија између страних племићких породица, а још увек нису ни имали

план за уједињење.Сматра се да је Милош Обреновић био бољи дипломата од Карађорђа, али требаимати на уму да он не би ни могао да преговара да се Турци нису плашилипонављања устанка који је повео Карађорђе.Дакле, Карађорђе је показао шта може да се деси у случају да преговори неуроде плодом. Његова позиција је била и далеко тежа, јер није имао помоћ ни одкога, осим од Руса једно време, који су и сами изразили претензије да завладајуСрбијом као губернијом (сусрет Паулучи-Карађорђе). Док је Грчка имала иматеријалну и духовну помоћ целе Европе у борби за самосталност, Карађорђесе ослањао на пар трешњевих топова и храброст својих војника, безуспешнопокушавајући да нађе савезника. Иако сломљен, устанак је изазвао велики одјек

у Европи. После војних победа, почела је борба за културни идентитет Срба,дипломатске активности и истргавање Срба из наручја оријента.



ИСТОРИЈАТ КОСОВСКОГ ПРОБЛЕМА

У СВЕТЛУ ОТИМАЧИНЕ, ПЉАЧКИ И ТЕРОРА

пише: Др Раде С.Н. Рајић

Како Косово поред просторног, садржи иноси дубоко историјско, духовно, етичко и културно значење, то је за нашнарод, или бар његов највећи део, неприхватљива варијанта отимања тог деладржавне територије уз давање државног легитеимитета створеног на вековној

отимачини, пљачкама и терору о чему има изузетно много доказа.

Настанак албанског насиља и терора над Србима почео је пре око 400 година. Усредњем веку до Косовске битке, на просторима Косова и Метохије живели суискључиво Срби чинивши тада око 98% становништва. Осталих 2% су другинароди од којих се арнаути врло ретко спомињу. Веома су опасна уверавања даШиптари као народ на Косову одувек живе. То се мора упорно уз наведенеисторијске доказе јавно демантовати. Тек примањем ислама крајем 16. ипочетком 17. века обезбедило им је да се као муслимани несметано шире и

разбијају компактне српске етничке просторе. Најчешће су то чинили путемпљачке и отимачине.

Прва најезда Албанаца на ове просторе уследила је крајем 17. ипочетком 18. века, односно после слома и повлачења аустроугарске војске уњеном покушају протеривања Турака са балканског полуострва. Како је у том

рату на страни аустроугарске учествовао велики део Срба, а да би избегли терори одмазде, уследила је позната сеоба 1690. године. Турска је тада вештоискористила пљачкашке склоности албанских племена, подстичући их наосвету над преосталим српским народом. С друге стране, Турци и Албанци су узпретње физичког истребљења нашег народа, насилно наметали ислам ивременом у високом проценту, поарнаућивали Србе на Косову. (Највећи број,односно око три четвртине данашњих Шиптара на Косову су српскогетничког корена. Стари им знају када су им њихови примили ислам иарнаућење, и које су има крсне славе биле. Те податке истиче Бранислав



Нушић као српски дипломата док је службавао на Косову када је оно било подтурском влашћу.)

Други знатан прилив Албанаца и насељавање Косова и Метохијетраје у последњим деценијама 19. и првој 20. века. Наиме, у тежњи да ојача и

исламизира те просторе, турска је подстицала на досељавање Албанце изцентралне Албаније условљавајући то примањем ислама. (Тако је на пример,1892. године са територије Косова поред осталог записан и следећи податак:„Вучитрн је мала варош; броји до 500 кућа, од којих највише 200 српских; бројидо 3000 становника, од којих је већина Арнаута, који су познати као највећи

разбојници и силеџије на Косову. На вучитрнским арнаутима најлепше се можепознати да су то стари и прави Срби. Они сви носе српска имена, а међуосталима именима, постоји међу њима још и име Обилић.“ Слични подаци судати за Призрен и Митровицу.)

Трећи талас њиховог насељавања, насиља и терора уследио је уз

подршку мусолинијеве фашистичке Италије на плану албанизације Косова иМетохије и стварања Велике Албаније. Тада је побијено преко 10.000, ипротерано око 100.000 Срба. Након тога се на њихова имања по некимпроценама доселило више од 100.000 Албанаца.

Четврти прилив и политичка афирмација албанског становништвабила је у периоду комунистичке југословенске власти која је по технологијивладања у условима вишеверске и вишенационалне државе нападала и темељно

разбијала највећи односно српски народ. (По истој комунистичкој матрици јеучињено са Русима у СССР). Она је забранила повратак Србима омогућавајућиАлбанцима нова досељаваља. Уједно је толерисала њихово насиље и ојађивањесрпског народа. (Рачуна се да је након Другог светског рата на „дивље“ и узпрећутну сагласност досељено око 300.000 Албанаца.)

Пети удар албанског насиља и терора над српским народом, његовимсветињама и имовином, извршен је након Кумановског споразума и доношењаРезолуције Уједињених Нација 1244. Тужне слике страдања преосталих Србана Косову и Метохији стајале су пред незаинтересованим очима КФОР-а исветске јавности. (У то време досељен је приличан број Албанаца из њиховедржаве.)

Сво то четворовековно историјско насиље, обогаћено отимачинамаи пљачкама, осведочено прогонима, а потврђено систематским терором инасилним поарнаућивањем Срба, уз сатанизацију српског народа и извртањеисторијских чињеница од стране Запада, добија промоцију и помоћ стварањунезависне државе „Косово репубљик“. Како наш народ да разуме и прихватитакав парадоксални однос, или интерес и циљеве дела светске политике ињихових моћника да једном вековном тренду отимања, пљачки, насиља итерора над Србима, нуде ништа мање него Шиптарски државни легитимитетна Косову и Метохији? Питања је много, а задиру у проблематикусистематског геноцида који се вршио над Србима током 20.века. Послесвега преживљеног на овој балканској ветрометини, историја нас као никад пре

жестоким аргументима опомиње за актуелно и будуће време.



Темељи права српске средњовeковне државе

Душанов законик

Године 1346. краљ Стефан Душан Немањић, после великогтериторијалног проширења српске средњовековне државе,уздиже Српску православну цркву из ранга Архиепископије уранг Патријаршије, и државу из ранга Краљевине у рангЦаревине. Крунише се за Цара Срба и Грка. Преузевшититулу Цара, доказује моћ своје државе као најутицајније инајмоћније државе међу православним хришћанима.

У уређењу државе држи се, у великој мери, обичаја који су владали уВизантијском царству. Својим сарадницима додељује титуле које сутрадиционално додељиване сарадницима византијског цара. Као један одобичаја који су се одржавали у византијском царству доноси законик,историјски познат као Душанов законик, који доносимо у целини, сапојашњењима Стојана Јасића.

ДУШАНОВ ЗАКОНИК

1. О хришћанству:

Најпре за хришћанство. Овим начином да се очисти хришћанство.

2. О женидби:

Властела и други људи да се не жене без благослова од свога архијереја, илида се благослове од оних које су архијереји поставили, изабравши их задуховнике.

3. О свадби:

Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благослова иупита цркве, такови да се разлуче.

4. О духовној дужности:

И за духовну дужност нека се сваки човек покорава своме архијереју и некага слуша. Аколи се ко нађе сагрешивши цркви или преступивши што било

од овога Законика, хотимице или нехотице, нека се покори и исправи



цркви, а аколи се оглуши и уздржи од цркве и не усхтедне испунитицрквена наређења, тада да се одлучи од цркве.

5. О проклињању хришћана:

И епископи да не проклињу хришћане за духовни грех; нека пошаљедвапут и трипут ономе да га изобличи, а ако не послуша и не усхтедне сепоправити духовном заповешћу, потом да се одлучи.

6. О јереси латинској:

И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство1) да се вратеопет у хришћариство, ако се нађе ко

пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише узакону светих отаца.

1) Значење овог израза као и неких других видети у Белешци у додаткутекста овог Закона.

7. О јереси латинској:

И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, даповрате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску,и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.

8. О латинском попу:И поп латински ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да секазни по закону светих отаца.

9. О полуверцима:

И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти ухришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се дадедео од куће, а он да се изагна.

10. О јеретику:

И ко се нађе ко јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу ида се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ужеже.

11. О духовницима:

И епископи да поставе духовнике по свима парохијама, и градовима, иселима. И ти духовници да су они који су примили благослов надуховништво од својих архијереја, везати и решити, и да их свако слуша поцрквеноме закону, а они духовници, које нису поставили за духовнике, да

се изагнају и да их казни црква по закону.



12. О суду:

И у духовном предмету световњаци да не суде, ко ли се нађе од световњакада је судио у духовном предмету, да плати триста перпера; само црква дасуди.

13. О епископима:

И митрополити, и епископи, и игумани да се не постављају митом. И ко сенађе да је митом поставио митрополита, или епископа, или игумана, да јепроклет и онај који га је поставио.

14. О игуманима и калуђерима:

Игумани да се не збацују без учешћа цркве. Као игумани по манастиримада се поставе добри људи, који ће дом божији подизати.

15. О киновијском животу:

Игумани да живе по киновијама, по закону, договарајући се са старцима.

16. О монашком животу:

И на тисућу кућа да се храни у манастирима педесет калуђера.

17. О калуђерима:

И калуђери и калуђерице, који се пострижу, а живе по својим кућама, да сеизагнају и да живе по манастирима.

18. О монашком постригу:

И калуђери, који су се постригли као земљаци из области те цркве, да неживе у тој цркви, него да иду у друге манастире; да им се даје храна.

19. О збацивању раса:

И калуђер који збаци расе, да се држи у тамници, док се опет не врати упослушност, и да се казни.

20. О врачарима, који тела мртвих спаљују:

И људи, који врачбинама узимају из гробова, те их спаљују, то село, које тоучини, да плати вражду. а ако буде поп на то дошао, да му се узмепоповство.

21. О продавању хришћана:

И ко прода хришћанина у иноверну веру, да му се рука отсече и језикодреже.



22. О црквеним људима:

Властеоски људи, који седе по црквеним селима и по катунима, да пођесваки своме господару.

23. О црквеном спровођењу:

Црквама да нема спровођења (поноса), осим када иде куда цар, тада гапрате.

24.

И ако се нађе црквени управник, који је узео мито, да се уништи.

25. О управљању црквама:

Црквама да управља господин цар, и патријарх и логатет, а други нико.

26. О ослобођењу цркава:

Цркве све што се налазе у земљи царства ми, ослободи царство ми од свихработа, малих и великих.

27.

И цркве царске да се не подлажу под цркве велике.

28. О храни убозима:

И по свима црквама да се хране убоги, како је уписано од ктитора, а ко иход митрополита, или од епископа, или од игумана не усхрани, да се одлучиод сана.

29. О калуђерском животу:

И калуђери да не живе изван манастира.

30. О чупању црквенога човека:

И отсад да ниједна власт не почупа калуђера или човека црквенога, и копреступи ово за живота и по смрти царства ми, да није благословен; ако јеко што коме крив, да га тера судом и парницом, по закону, ако ли га почупабез суда, или кога удари да плати седмоструко.

31. О поповима:

И попови баштиници да држе своју баштинску земљу и да су слободни, аостали попови, који немају баштине, да им се даду три њиве по закону, и да

је капа поповска слободна, аколи више узме од те земље, да работа црквамапо закону.



32. О људима црквеним:

Људи црквени, који држе црквена села и земље црквене, а прогнали сумеропхе црквене или влахе, они који су разагнали људе, да се вежу, и да имсе узме земља и људи, и да их држи црква, докле скупе људе које су

разагнали.

33. О суду људи црквених:

Црквени Ијуди у свакој парници да се суде пред својим митрополитима, ипред епископима и игуманима, и која су оба човека једне цркве, да се судепред својом црквом, а аколи буду парничари двеју цркава, да им суде обецркве.

34. О селу меропашком:

И што су села меропшине царства ми по Загорју и иначе, црквени људи дане иду у меропшине, ни на сено, ни на орање, ни на винограде, ни на једнуработу, ни на малу, ни на велику; од свих работа ослободи их царство ми,нека работају само цркви; ко ли се нађе да изагна метохију на меропшину,и оглуши се о закон царства ми, томе власнику да се све одузме и да секазни.

35. О управљању црквама:

И предаде царство ми игуманима цркве да управљају свом кућом, и

кобилама, и коњима, и овцама, и свим осталим, у свему да су слободни, што је прилично, упутно и правично; и како пише хрисовуљ светих ктитора.

36. О црквеном закону:

И да поставе по црквама закон општежитијски калуђерима у манастирима,према томе какав је који манастир.

37. О митрополитском упућивању:

И ексарси световњаци да не буду, да их не шаљу митрополити по поповима,

ни да воде митрополитске коње по поповима, него да шаљу митрополитипо два калуђера по поповима, да духовно упућују и да орквени доходакузимају од попова, какав је од баштине.

38. О исхрани коња:

И отсад и унапред ждрепци и коњи царства ми да се не дају црквама, ницрквеним селима на храну.

39. О властели и властеличићима:



Властела и властеличићи, који се налазе у држави царства ми, Србљи иГрци, што је коме дало царство ми у баштину и у хрисовуљи, и што држе доовога сабора, баштине да су сигурне.

40. О хрисовуљима:

И сви хрисовуљи и простагме, што је кому учинило царство ми, и што ћекому учинити, и те баштине да су сигурне, као и ранијих правовернихцарева, да су слободни с њима, или под цркву дати, или за душу оставити,или продати кому било.

41. О умрлој властели:

Који властелин узима децу, или опет и не узима децу, те умре, и по његовојсмрти баштина пуста остане, где се нађе од његова рода до трећегабратучеда, тај да има његову баштину.

42. О баштини слободној:

И баштине све да су слободне од свих работа и данака царства ми, осим дадају соће и војску да војују по закону.

43. О насиљу над баштином:

И да није властан господин цар, или краљ, или госпођа царица икоме узетибаштину силом, или купити, или заменити, осим ако ко сам пристане.

44. О властеоским робовима:

И робове, што имају властела, да су им у баштину, и њихова деца убаштину вечну, но роб у прћију да се не даје никада.

45. О баштини слободној:

И властела и други људи, који имају баштинске цркве у својим баштинама,да није властан господин цар, ни патријарх, ни други епископ подложитите цркве под Велику цркву, осим да је властан баштиник да постави свога

калуђера и да га доведе епископу да га благослови епископ, у чијој буденурији, и да управља епископ у тој цркви духовним послом.

46. О робовима:

И досад робове, што имају властела, да су им у баштину, само што ћевластелин опростити, или жена му, или његов син, то да је слободно, аништа друго.

47. О цркви:

И властелин који се нађе подложивси своју цркву под другу цркву, над томцрквом већ да нема власти.



48. О умрлим властелима:

Када умре властелин, коњ добри и оружје да се даје цару, а свиту велику ибисерни појас да има његов син, и да му цар не узме, аколи не узима сина,него има кћер, да је с тим власна кћи, или продати, или дати слободно.

49. О крајишнику властелину:

Властела крајишници, која војска отуда дође и плени земљу цареву, тепрође опет кроз њихову земљу, та властела све да плате кроз којих јеобласт прошла.

50. О псовци:

Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, ивластелићић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бијештаповима.

51. О предавању сина у двор:

И ко преда сина или брата у двор, и запита га цар, веровати ли ћу га, ирекне, веруј колико и мени, ако које зло учини, да плати онај који га јепредао; ако тај који има дворити, како дворе у палати царевој, штосагреси, да плати сам.

52. О невери:

За неверу, за сваку кривицу, брат за брата, и отац за сина, рођак за рођака;који су одељени у својим кућама од онога који није скривио, ти да не платеништа, осим онога који је скривио, његова и кућа да плати.

53. О насиљу:

Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и носсареже; ако ли себар узме силом властелинку, да се обеси, аколи своју другуузме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже.

54. О блуду властелинке:

Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсекуи нос сареже.

55. О псовању властеоском:

И ако властелин, или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера; аколи себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да сеосмуди.

56. О позиву властеоском:



Властелин на вечер да се не позива, осим да се позива пре обеда, да му сераније саопшти, и ако буде позван пре обеда с приставом, и не доде дообеда, да је крив, и властелину казна због престоја шест волова.

57. О злоби:

Који властелин на приселици из злобе које зло учини: земљи пленом, иликуће попали, или које било зло учини, да му се та област узме и друга не да.

58. О смрти властеле:

Који властелин умре, а има једно село у жупи, или међу жупама, што се злаучини томе селу паљевином, или чим било, томе селу сву ту злобу да платиоколина.

59. О пронији:

Пронију да није властан нико ни продати, ни купити, ко нема баштине; одпронијарске земље да није властан нико подложити под цркву; аколиподложи да не важи.

60. О цару:

Цара свако да спроводи, куда било да иде, град до жупе, и жупа до жупе, иопет жупа до града.

61. О повратку војске:Кад дође властелин с војске кући, или који било војник, ако га ко позове насуд, да остане код куће три недеље, потом да иде на суд.

62. О позиву властеоском:

Властели велики да се позивају с писмом судијиним, а остали с печатом.

63. О кефалијама:

Кефалије, што су у градовима, да узимају доходак по закону, и да им сепродаје жита, и вина, и меса за динар што другому за два, но грађанин то даму продаје, а други нико.

64. О сиротама:

Сирота кудељница да је слободна како и поп.

65. О попу:

Поп, који нема свога стаса, да му се даду три њиве по закону. Поп који год,

од свога господара никамо да не одлази, аколи га господар не усхрани позакону, да дође свом архијереју, и архијереј да рекне ономе властелину, да



храни попа по закону, а ако онај господар не послуша, да је поп слободан,куда му је воља; ако буде поп баштиник, да га није властан, одагнати, самода је слободан.

66. О судском одговарању:

Братанци, који су заједно у једној кући, када их ко позове код куће, којидође од њих, тај да одговара; аколи га нађе на двору цареву или судијину,да дође и рекне, даћу брата старијега на суд, да га даде, и не сме сеприсилити да одговара.

67. О робовима и меропсима:

Робови и меропси, који седе заједно у једном селу, свака плаћа, која долази,да плаћају сви заједно; по људима, како плаћу плаћају и работу работају,тако и земљу да држе.

68. О закону;

Меропсима закон по свој земљи: У недељи да работају два дана пронијару,и да му даје у години перперу цареву, и заманицом да му коси сена дан

један, и виноград дан један, а ко нема винограда, а они да му работају другеработе дан један, и што уработа меропах, то све да држи, а друго ништа,против закона, да му се не узме.

69. О сабору себрова:

Збора себрова да не буде, а ако се нађе ко као саборник, да му се ушиотсеку, и да се осмуде покретачи.

70. Који су у једној кући:

И ко се нађе у једној кући, или братанци, или отац (са) синовима, или кодруги, одељен хлебом и има-њем, и ако буду на једном огњишту, а онимодељени, да работају као и други људи.

71. О братској злоби:

И ко зло учини, брат или син, или сродник, који су у једној кући, све даплати господар куће, или да даде ко је зло учинио.

72. О невољном:

И ко невољан дође на двор царев, да се свакоме учини правда, осим робавластеоскога.

73. О сироти:

Сирота која није кадра парничити се или одговарати, да даде заступника,који ће за њу одговарати.



74. О паши:

Село са селом да пасе, куда једно село, туда и друго, осим законитих забела;и ливаду да не пасе нико.

75. О жупи и о попаши:

Жупа жупи да не пасе марвом ништа, а ако се нађе једно село у оној жупи укога било властелина, или царства ми, или црквено село, иливластеличића, ономе селу нико да не забрани пасти, да пасе куда и жупа.

76. За попашу:

А ко попасе жито, или виноград, или ливаду, грешком, ту попашу да платишто рекну душевници који

процењују, аколи намерно попасе, да плати попашу и шест волова.

77. За потку:

Потка међу селима педесет перпера, а Власима и Арбанасима сто перпера,и те потке цару половина а господару половина чије буде село.

78. О земљи црквеној:

О земљи и о људима црквеним, што имају о њима суд црквени, ако ко

изнесе милосно писмо или рекне милосника имам у том писму, и до тогамилосника ништа да се не држи, само да се суди по закону царства ми, ноувек да запитају царство ми.

79. О међи и о земљи:

А за међе земље, што се памиче села међу собом, да тражи (по закону) одСветога краља, када је умро; ако ко да милост цареву и рекне, дао ми јегосподин цар, како је држао мој друг пре мене, ако је милост царева, дабуде тако, и да држи, осим црквенога.

80. О међи сеоској:

За међе сеоске, да обоје, који траже, даду сведоке, он половину, а онполовину, по закону; куда рекну сведоци, његово да је.

81. О планинама:

Планине што су по земљи царства ми, што су планине цареве, да су цару, ацрквене црквама, а властеоске властелима.

82. О власима и арбанасима:



Где престоји Влах или Арбанасин на селу, на томе селу да не стане други, зањим идући, аколи силом стане, да плати потку и што је попасао.

83. О милосним писмима:

Где се изнесу два писма царева за једну ипотес, за земљу, ко сада држи, доовога доба саборнога, његова да је, а милост да се не измени.

84. О котлу:

Суда да нема за котао, нити икаква оправдања, ко се оправдао да не дајесудијама оправдања; на суду да нема руке ни оправдавања, ни удаве, самода се суде по закону.

85. О бабунској речи:

И ко рекне бабунску реч, ако буде властелин, да плати сто перпера, аколибуде себар да плати дванаест перпера и да се бије штаповима.

86. О убиству:

Где се нађе убиство, онај који буде изазвао, да је крив, ако се и убије.

87. О хотимичном убиству:

Ко није дошао хотимице, силом, те је учинио убиство, да плати триста

перпера, ако ли је дошао хотимице да му се обе руке отсеку.88. О властеоској парници:

Када се парниче властела, ко у чем изгуби, да даје јемце.

89. О позивању кривца:

Ко позове кривца пред судије, и позвавши не дође на суд, него седи дома,онај који је позван, ако дође на рок пред судије и отстоји по закону, тај да јеслободан од те кривице за коју је био позван, јер онај позивач седи дома.

90. О залогу:

Залози где се нађу, да се откупљују.

91. О приставу:

Када се парниче два, ако рекне један од њих, имам пристава овде на дворуцареву, или на судијину, да га даде, када га потражи и не нађе онде надвору, тај час да дође на суд и рекне, не нађох пристава, ако је за обед, да му

је рок за вечеру, ако је за вечеру, да га даде сутра до обеда, ако га буде

послао цар или судије на работу, да није онај крив који га даје, да сепостави рок, док онај пристав дође, да га даде пред судије.



92. О препознавању лица:

Ако ко препозна лице под човеком, а буде у гори, у пустоши, да га поведе унајближе село и преда селу, и позове да га даду пред судије, аколи га не дасело пред судије, што суд одреди, да плати то село.

93. О провођењу дружинског човека:

Ко проведе дружинскога човека у туђу земљу, да даде седам.


Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да платитисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и даплати триста перпера.

95. О псовци:

Ко опсује епископа, или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко сенађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.


Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тајубица сажеже на огњу.

97. О бради властеоској:Ко се нађе да је почупао браду властелину, или добру човеку, да се томе оберуке отсеку.

98. О чупању себара:

И ако се почупају два себра, да је мехоскубина шест перпера.

99. О запаљивању:

Ко се нађе да је ужегао кућу, или гумно, или сламу, или сено, да то село дазапаљивача, аколи га не да, да плати оно село што би запаљивач платио.

100. О запаљивачима гумна:

Аколи ко ужеже изван села гумно, или сено, да плати околма, или да дадезапаљивача.

101. О најезди:

Силе да није никоме ни за једну ствар у земљи царској; аколи кога снађе

најезда, или сила разметљива, они коњи најездни сви да се узму, половинацару, а половина оному на кога су најахали, и људи најахалци да приме



казну како пише у законику светих отаца, у световним члановима, да семуче као и намерни убица.

102. О подјемчивању:

Подјемчивања да нема никоме, низашта, никаква, ко ли се подјемчи зашто, да плати седмоструко.

103. О суду ропском:

И који су робови, да се суде пред својим господарима, како им је воља засвоје кривице, а за цареве да иду пред судије, за крв, за вражду, за лопове,за разбојника, за пријем људи.

104. О позивању:

И да пристав не додијава жени, када није муж код куће, нити да се позиважена без мужа, но да жена даде мужу глас, да иде на суд; у томе муж да нијекрив, док му се не даде глас.

105. О писмима царевим:

Писма царева која се доносе пред судије за што било, а побија их законикцарства ми, што сам написао

које било писмо, она писма, која побије суд, та писма да узму судије и да их

донесу пред царство ми.106. О дворанима:

Дворани властеоски, ако учини које зло ко од њих, ко буде пронијаревић,да га оправда очина дружина поротом, ако ли је себар да захвати у котао.

107. За одбој:

Ко се нађе да је одбио судијина сокалника, или пристава, да се оплени и даму се узме све што има.

108. О издави:

И о издави овако да буде: Издава од земље приставу три перпера, од селатри перпера, од млина три перпера, од жупе — од свакога села — триперпера, од града коњ и свита, од винограда три перпера, од коња перпер,од кобиле шест динара, од говечета четири динара, од брава два динара.

109. О отровима:

Мађионичар и отровник, који се нађе на делу, да се казни по закону светих

отаца.



110. О судијама:

Судије куда иду по земљи царевој и својој области, да није властан узетиоброка силом, ни што било друго, осим поклона, што му ко поклони одсвоје воље.

111. О судијиној срамоти:

Ко се нађе да је осрамотио судију, ако буде властелин, да му се све узме,аколи село, да се распе и оплени.

112. О сужњима:

Који човек утече из сужањства, чим дође на двор царев, био царев човек,или црквени, или властеоски, тим да је слободан; ако је понео што човекукоме је утекао, то да је оному од кога је утекао.

113. О сужњу:

Који се сужањ држи у двору царства ми, те утече на двор патријарашки, да је слободан, и такођер на двор царев да је слободан.

114. О јемству:

Људи који се враћају из туђе земље у земљу царства ми, ко буде побегао од јемства; они јемци који су тога човека, ништа да не плаћају.

115. О бегству:

И које чијега човека примио из туђе земље, а он је побегао од свогагосподара, од суда, ако даде милостно писмо царево, да се не оспори, ако лине даде милости, да му се врати.

116. О налазачу:

Ко што нађе у царевој земљи, да не узме, те да не рекне, вратићу, ако копозна, ако ли прихвати, или узме, да плати као тат или разбојник, а што

нађе у туђој земљи, на војсци, да носи пред цара и војводу.

117. О прелажењу:

Што је кому прешло у цареву земљу, или из града, или из жупе, што је допреузимања господина цара, док није било царево, него је било другогагосподара, од тога времена, био човек или друго право, да се не тражи, ако

је прешло после преузимања господина цара, то да се не тражи; то јест,када је био сукоб, а није била земља и градови цареви.

118. О тргу:



Трговци који иду по царевој земљи, да није властан никоји властелин, никоји било човек силом им сметати, или шчепати робу, а новац му силомнаметнути; ко ли се нађе да је силом растоварио или растурио да платипетсто перпера.

119. О трговцима:

Трговци и мале и велике потребне робе скрлата да иду без сметње по земљицаревој, да продају и купују, како кому трг доноси.

120. О цариницима:

Цариник царев да није властан сметати или задржати трговце, да му којуробу прода у бесцење; слободно да пролази сваки по свима трговима и повољи да се креће са својом робом.

121.

Да није властан властелин ни мали ни велики, ни који било други,задржати или спречити своје људе или друге

трговце, да не иду на тргове цареве, но да иде сваки слободно.


Ако ли властелин задржи трговца, да плати триста перпера, ако ли га

цариник задржи да плати триста перпера.123. О Сасима:

О трговима; што су куда посекли Саси горе до овога сабора, ту земљу некаимају; ако су кому властелину без права узели земљу, да се суде с њимавластела по закону Светога краља, а отсада унапред Сасин да не сече, ашто посече, оно да не обрадује и људе да не смешта, само да стоји пуста, дарасте гора; нико да не забрани Сасину горе, колико треба тргу толико дасече.


Градови грчки, које је заузео господин цар, што им је записао хрисовуље ипростагме, што имају и држе до овога сабора то да држе, да им је сигурно ида им се не узме ништа.

125. О приселици градовима:

Градовима да нема приселице, осим ко иде да долази стањанину, или малиили велики, да иде стањанину, да му преда коња и све стање, да сачувастањанин са свим, и када пође онај гост, да му преда стањанин све што буде

примио, аколи му буде што нестало, све да му плати,



126. О градској земљи:

Градска земља, што је около града, што се на њој отме или украде, да платисве то околина.

127. О зидању града:

За зидање града, где се град обори, или кула, да га направе грађани тогаграда и жупа што је тога (града).

128. О помоћи царској:

Господин цар, када има сина женити, или крштење, и буде му на потребудвор чинити и куће, да помаже мали и велики.

129. О области војводама:

На војсци, на свакој, да обладају војводе колико и цар, што рекну, да сепослуша, аколи их ко не послуша у чему, да је тима казна која и онима којицара не би послушали; и судови мали и велики, који су на војсци, да имсуде војводе, а други нико.

130. О цркви:

Цркву ко обори на војсци, да се убије или обеси.

131. О свађи:На војсци свађе да није, аколи се два сваде, да се бију, а други нико одвојника да им не помогне;

аколи ко потече и помогне изазивачу, они да се убију.

132. О куповању:

Што ко купи од плена из туђе земље, што буде плењено, по царевој земљида је слободно купити од тога плена колико и у туђој земљи, аколи га ко

обеди говорећи, оно је моје, да га оправда порота по закону, јер је купио утуђој земљи, а није му ни лопов ни провоџија, ни саучесник, тако да држикако своје.

133. О поклисару:

Поклисар, што иде из туђе земље цару, или од господина цара свомегосподину, где било дође у чије село, да му се чини част, да му је свегадовољно, но да обедује или вечера, па да иде напред, у друга села.

134. О баштини:



И што записује господин цар баштине, кому запише село, даје логотетутридесет перпера за хрисовуљ, а кому жупу, од свакога села по тридесетперпера, а ђаку за писање шест перпера.

135. О војсци:

Војска која иде по земљи царевој, где падне у коме селу, друга по њој идућада не падне у томе селу.

17 години 6862, индикт 7

136.

Књига царства ми да се не пречује где дође, или госпођи царици, иликраљу, или властелима великим и малим, и свакоме човеку, нико да непречује шта пише писмо царства ми, аколи буде таково писмо, да не можеонај извршити, или нема да даде, тај час да иде опет с писмом царству ми,да јави царству ми.


Хрисовуљи царства ми, што су учињени градовима царства ми, што импише, да им није властан оспорити ни господин цар, ни ико други, да сухрисовуљи сигурни.

138. О лажном писању:

Ако се нађе у чијем хрисовуљу слово лажно преписано, нађу се словаисправљана и речи преудешене на друго, што није заповедило царство ми,ти хрисовуљи да се раздеру, а онај више да нема баштине.

139. О меропсима:

Меропсима у земљи царства ми, да није властан ниједан господар иштапротив закона, осим што је царство ми записало у законику, то да му

работа и даје, Аколи му учини што незаконито, заповеда царство ми, да јевластан сваки меропах парничити се са својим господарем, или с царствомми, или с госпођом царицом, или с црквом, или с властелом царства ми,или с ким било, да га није властан ко задржати од суда царства ми, осим даму судије суде по правди, и ако меропах добије парницу против господара,да му зајемчи судија царства ми, како да плати господар меропху све нарок, и потом да није властан онај господар учинити зло меропху.

140. О примању туђега човека:

Заповест царска: Нико ничијега човека да не прима, ни цар, ни царица, ни

црква, ни властелин, ни други који било човек да не прима ничијегачовека без писма царева; такав да се казни, ко био, као и издајник.



141. О тргу:

Такођер и тргови и кнезови, и по градовима, чијега човека приме, истимначином да се казне и издаду.

142. О властелима који затиру имање:

Властелима и властеличићима, којим је дало царство ми земљу и градове,ако је ко од њих нађен, да је опленио села или људе и затро против законацарства ми, што је царство ми узаконило на сабору, да му се узме имање, аонај што буде сатро да све плати од своје куће, а да се казни каопребеглица.

143. О разбојницима:

И ако се нађе разбојник, који прође кроз област крајишника и пљачка гдегод и опет се врати с пленом, да плаћа крајишник седмоструко.

144. О бегунцима:

Ако се нађе властелин или властеличић бегунац, и други ко било царствами, те устану на грабљење околна села и жупа на његову кућу и на његовустоку, што буде оставио, они који то учине да се казне као издајницицарства ми.

145. О лоповима и разбојницима:

Заповеда царство ми: По свима земљама, и по градовима, и по жупама и покрајиштима лопова и разбојника да није ни у чијем пределу. И овимначином да се укине крађа и разбојништво: У којем се селу нађе лопов илиразбојник, то село да се распе, а разбојник да се стрмоглав обеси, а лопов дасе ослепи, а господар села тога да се доведе свезан царству ми, да плаћа свешто је учинио разбојник или лопов од почетка, и опет да се казни као лопови разбојник.

146. О владалцима:

Такођер и кнезови, и примићури, и владалци, и претстојници, и челници,који се налазе управљајући селима и катунима, ти сви да се казневишеписаним начином, ако се нађе код њих лопов или разбојник.

147. О владалцима:

Ако су владалци известили господаре, а господари се направили као да незнају, да се ти господари казне као разбојник и лопов.


Судије које царство ми постави по земљама да суде, ако пишу за што било,за разбојника и лопове, или за које било судско решење, те пренебрегне



писмо судије царства ми, или црква, или властелин, или који било човек,ти сви да се осуде као непослушници царства ми.

149. О разбојнику и лопову:

Овим начином да се казни лопов и разбојник доказани. И оваково једоказивање: Ако се само лице (цорпус делицти) ухвати у њих, или ако ихухвате у разбојништву или крађи, или их преда жупа или села, илигосподари, или властела, који су над њима, како је више уписано, тиразбојници и лопови да се не помилују, него да се ослепе и обесе.

150. О лопову;

И ако ко потера судом разбојника и лопова, а не буде доказа, да им јеоправдање железо, што је одредило царство ми, да га узимају на вратимацрквеним из огња, и да га постави на светој трпези.

151. О пороти:

Заповеда царство ми: Отсада унапред да је порота и за много и за мало: завелико дело да су двадесет и четири поротника, а за помању кривицудванаест, а за мало дело шест поротника. И ти поротници да нису власниникога измирити, осим да оправдају или опет да окриве. И да је свакапорота у цркви, и поп у одеждама да их закуне, и у пороти камо се већинакуну, и кога већина оправда, тима да се верује.

152. О закону:Како је био закон у деда царства ми, Светога краља, да су великој властеливелика властела поротници, а средњим људима према њиховој дружини, асебрдијама њихова дружина да су поротници; и да није у пороти нисродника, ни злобника.

153. Закон:

Иноверцима и трговцима поротници половина Србаља, а половина њиховедружине, по закону Светог краља.

154. Закон:

Који се поротници закуну, и оправдају онога по закону, и ако се по томеоправдању нађе баш сам предмет (цорпус делицти) у онога оправданога,кога су оправдали поротници, да узме царство ми од тих поротника вражду,по тисућу перпера, и више по том да се тима поротницима не верује, ни дасе ко за њихове удаје, ни да се од њих жени.

155. О приселици:

Отселе унапред приселице да нема, нити икакве пратње, осим ако се случивеликог властелина стегоноше у жупи, или помањег властелина, који само



држи државу на себи, и немају никакве заједнице међу собом и међу својомдржавом, ти да плаћају.

156. О приселици:

На земљи царства ми, и, рекавши, на меропшинама, да не узимају властелаприселице, ни ину коју плаћају, осим да плаћају од свога.

157. О чувању путова:

Где се налазе жупе смесне, села црквена и царева, и властеоска, и будусмесна села, и не буде над том жупом једнога господара, него ако будукефалије и судије цареви, које је поставио цар, да поставе страже по свимапутовима, и кефалијама да предаду путове, и да их чувају са стражама, ида, ако се ко опљачка или покраде, или се које зло учини, тај час идукефалијама, да им плаћају од свога, а кефалије страже да траже и

разбојнике и лопове.

158. О стражама;

Ако је пусто брдо међу жупама, села околна, која су око тога брда, да чувајустражу, аколи не ушчувају стражу, што се учини у том брду, у пустошиштета или разбојниство, или крађа или које зло, да плаћају околна села,којима је речено чувати пут.


Купци, који пролазе ноћу, на ноћиште где дођу, ако их не припустивладалац или господар села тога, да преноће у селу купци, по законуцареву, како је у законику, ако што изгуби путник, онај господар, ивладалац и село све да плате, јер их нису у село пустили.

160. О гостима и о разбојницима:

Ако се где догоди којему било госту, или трговцу, или калуђеру, те му узмешто разбојник или лопов, или која год сметња, да иду ти сви цару, да имплати цар, што буду изгубили, а цар да тражи кефалије и властелу, којима

буде пут предан и страже предане. И сваки гост, и трговац, и Латинин дадоходи првим стражама са свим што има и носи, да га провађају, и стражастражи да га предаје са свим; аколи се догоди, те што изгубе, да им јепорота веродостојни људи, што рекну по души да су изгубили, с онимпоротницима, то да им плате кефалије и страже.

161. О парничењу пред судом:

На суду који се суде парничари и који се парниче за своју ствар, иоптужени, зашто је окривљен, да није властан окривљени друге речипотворно говорити на тужитеља, ни за издајство, ни за какво дело осим да

одговара. А када се сврши суд, ако што има, потом да говори с њим пред



судијама царевим, а да му се не верује ни учем што говори, док се парницане сврши.

162. О приставима:

Пристави без писма судијина никамо да не иду, или без писма царства ми,осим куда их шаљу судије, да им пишу писма, и да не предузима приставдругога, осим што пише писмо, а судије да држе такођер какво су далиприставима, које су послали да исправљају по земљи, да ако буде одпристава измена, ако буду друго учинили него што пише писмо, или акобуду преписали писма на други начин, да иду пред судије да се оправдају, иако се нађе да су свршили како стоји у судијину писму, које судије држе, дасу прави, аколи се нађе да су преправили суд, да им се руке отсеку и језикодреже.


Све судије што суде да уписују судове и да држе код себе, а уписавши, другописмо да га даду оному, који се буде оправдао на суду. Судије да шаљуприставе добре, праве и веродостојне.

164. О пријему људи:

За људе: Ко буде чијега човека примио пре овога сабора, да се тражи првимсудом, како пише у првом законику.

165. О потворницима:Ако се нађе који било потворник и гони кога потвором, лажи и опадањем,такав да се казни као лопов и разбојник.

166. О пијаницама:

Пијаница откуда иде и изазива кога, или посече, или окрвави, а не досмрти,таковому пијаници, да му се око извади и рука отсече. Аколи пијан задере,или капу коме скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију, дасе удари штаповима сто пута, и да се вргне у тамницу, и потом да се изведе

из тамнице, и да се опет бије и пусти.

167. О парничарима:

Парничари, који исходе на суд царства ми, коју реч буду говорили упрвину, тима речима да се верује и по тим речирна да се суди, а попоследњима ништа.

168. О златарима:

Златара у жупама по земљи царевој нигде да није, осим у трговима, где је

поставио цар новац ковати.




Ако се наде златар у градии, кујући новац тајно, да се златар сажеже и градда плати глобу што рече цар. Ако се нађе у селу, да се то село распе, азлатар да се сажеже.


И у градовима царевим да стоје златари, и да кују друге потребе.

171. О закону:

Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царство ми, или из срџбе, или изљубави, или из милости за некога, а то писмо разара законик, није поправди и по закону, како пише законик, судије томе писму да не верују,него да суде и врше како је по правди.


Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не судепо страху од царства ми.

173. О подвођењу:

Властела и властеличићи, који долазе на двор царев, или Грк, или Немац,или Србин, или властелин и други који било, ако доведе са собом

разбојника или лопова, да се онај господар казни као лопов и разбојник.174. О баштинама:

Људи ратари, који имају своју баштину, земљу, и винограде, и купљенице,да су власни од својих винограда и од земље у прћију дати, или црквиподложити, или продати, али увек да има работника на томе месту ономегосподару чије буде село, аколи не буде работника за оно место ономегосподару чије буде село, да је властан узети оне винограде и њиве.


Који судија је у двору царства ми, и учини се зло, тима да се суди; аколи сенађу парничари случајно на двору царства ми, да им суди судија дворски, адмги нико да се не позива на двор царства ми мимо област судија, које јепоставило царство ми; само да иде свако пред свога судију.

176. О градовима:

Градови сви по земљи царства ми да су на закону о свему како су били уранијих царева. А за судове, што имају међу собом, да се суде предвладалцима градским и пред црквеним клиром; а који жупљанин тужи

грађанина, да га тужи пред владалцем градским, и пред црквом и предклиром по закону.



177. О дворском суду:

Која властела стоје у кући царевој увек, ако их ко тужи. да их тужи предсудијом дворским, а други нико да им не суди.

178. О судијином писму:

Судије, куда шаљу приставе и писма своја, ако се ко оглуши и одбијепристава, да пишу судије писмо кефалијама и властели, у чијој будуобласти они непокорници, да сврше за то власти што пишу судије, ако несврше власти да се казне као непокорници.


Судије да проходе по земљама, куда коме је област, да огледају иисправљају о убогим и сиротим.

180. О препознавању лица:

И ако ко што ухвати отето или крадено, баш лице (цорпус делицти), илисилом узето, сваки о том да даде свод, ако ко буде купио где било, или уземљи царевој и у другој земљи, увек да даде о томе свод, аколи не да свода,да плаћа по закону.

181. О парничењу пред царем:

Заповест царска судијама: Ако се нађе велико дело, и не узмогну расудитини решити, који било велики суд да буде, да иде од судија један с ономобојицом парничара пред цара; и што ће кому судити судије, сваку осуду дауписују, како не би било некоје потворе, да се решава по закону цареву.

182. О неовлаштеном позиву:

Које у области којих судија, сваки човек да није властан позивати на дворцарев, или камо друго, него да иде сваки пред свога судију, у чијој будеобласти, да се расуди по закону.

183. О станику:

Станици цареви да иду пред судије, што имају суд међу собом: За вражду,за разбојника, за лопове, за пријем људи, за крв, за земљу.

184. О кефалијама:

Властела и кефалије цареве, који држе градове и тргове, нико од њих да неприми ничијега човека у тамницу без писма царева, аколи га ко примипротив заповести цареве, да плати пет стотина перпера.

185. О тамници:



Тим истим начином, ко држи тамнице цареве, да никога не прими,ничијега човека, без заповести цареве.

186. О суду правом и кривом:

Судови, који се траже и за право и за криво, што се учинило пре овогазакона, и што се сад ућини, сваки суд, ко иде...

187.

Куда иде цар и царица, или станови, или коњи цареви, у ком селу преноће,потом ниједан станик да не преноћи у том селу, аколи се ко нађе и преноћиу том селу против закона и заповести цареве, онај који је старији предстановима да се даде свезан оном селу, што буде сатрвено, све да платиседмоструко.

188. О глобарима:

Глобари који стоје при судијама, што осуде судије и, уписавши, дадуглобарима, те глобе да узимају глобари а што не осуде судије, и не даду,уписавши, глобарима, да нису власни глобари ништа додијавати никоме.

189. О коњима и псима:

Куда иду коњи, и пси и станови цареви, што им се пише у писму цареву, даим се то даде, а друго ништа. И псарима, и соколарима и свињарима, куда

иду, да им се ништа не даје.190. О жиру:

И ако у жупи жир роди, тога жира цару половина, а томе властелину чије јеимање половина.

191.

И ако разбојник украде свиње цареве, да плати околина, аколи се украдусвиње, да се суди свињар са жупом, па што рекне суд.

192. О правоме суду:

За три предмета — за издајство, за крв и за отмицу властелинке да иду предцара.

193.

За свод коњски и друге марве, или чега било парница, што се отме илиукраде, томе да даде сводника, (аколи не даде), да плати свако седмоструко.Аколи рекне, купих у туђој земљи, да оправдају душевници од глобе. Аколи

га неоправдају душевници да плати с глобом.



194. О глобарима црквених људи закон:

И глобе на црквене људе, што се суде пред црквом и кефалијама, и те глобе,што се осуде, да има све црква, како пише у хрисовуљима, те глобе да сеузимају од црквених људи, како је поставио господин цар закон по земљи, и

да се поставе црквени људи као глобари, који ће сабирати те глобе и даватицркви, а цар ни кефалије да не узимају ништа.

195.

И жене да не ноћивају у цркви, осим госпођа царица и краљица.

196. О постригу калуђера и калуђерице:

И без благослова епископа да се не пострижу ни људи ни жене. Свакомечовеку закон црквени.

197.

Којем властелину дође да зимује човек, да даје травнине од сто кобилакобилу, од сто оваца овцу с јагњетом и до сто говеда говече.

198.

Доходак царски соће, и намет и харач да даје сваки човек: Кабао жита,половина чиста а половина припроста, или перпер у новцу, а рок томе житу

да се усипа на Митров-дан, а други рок на Рођење Христово, аколи соћавластелин не да на те рокове, властелин тај да се свеже на царском двору ида се држи докле не плати двојином.

199.

И ако коњ липше у коме селу, а не буде га село убило ни одагнало, но умрлоод Бога, да не плате ништа.

200.

И где се нађе човек у земљи, кому буде коњ умро, или вук изеде, или самубио, а он приселицу узео за коња, и изнађе се истина, ако буде тако, да муплати господар, чији је човек, седам коња.

207.

Меропах, ако побегне куда од свога господара у другу земљу или цареву,где га нађе господар његов, да га осмуди и нос распори, и ујемчи да је опетњегов, а друго ништа да му не узме.



БЕЛЕШКА

У напред наведеном тексту Душановог законика има речи, за које јепотребно објаснити њихово значење, зато овде наводимо значење самооних, која смо по досадашњим тумачењима проверили.

Азимство — Причешћивање бесквасним хлебом.

Бабунска реч — Богумилска (јеретичка) реч.

Баштина — Наслеђе.

Баштиник — Наследник.

Година 6862 - Време од 1. ИX. 1353. до 31. ВИИИ. 1354

Хрисовуља — Владарска повеља са златним печатом.

Ексарх — Митрополитски изасланик — саветник.

Издава — Предавање таксе при предаји поседа.

Ипотес — Предмет ствар.

Јерес латинска — Римокатоличанство.

Јеретик — Кривоверац — богумил и др.

Кефалија — Поглавар града, места.

Киновија — Заједнички — скупни живот монаха у манастиру.

Котао — Вађење жељеза из кључале воде, ако би осумњичени остаонеповређен доказао би невиност.

Крајишник — Чувар војне границе.

Ктитор — Оснивач — фундатор цркве или манастира.

Кудељница — Жена без имовине која живи од прераде и предења кудеље.

Лице — Цорпус делицти.

Логотет — Високи државни функционер.

Мехоскубина — Чупање браде.

Меропах — Зависни ратар-земљорадник.

Метохија — Црквено имање.



Милосник — Сведок при давању милости, можда и посредник за примљенумилост и извршилац добивене милости.

Одлучити — Искључење — издвајање (еxодус) из цркве.

Отмица властелинке — (Чл. 192) тумачи се као силовање.

Полуверац — Католик.

Подјемчивање — Поуздање — поуздати се.

Понос — Дужност преношења пратње — пртљага, цара, великодостојникаи страних изасланика.

Потка — Казна за повреду међе — имања.

Престој — Казна због недоласка на суд.

Примићур — Пастирски поглавица.

Пристав — Истражни орган (заступник судије).

Приселица — Право коначења, исхране и пратње цара, виших чиновника истраних изасланика.

Пронија — Уступљено имање или приход са обавезом војне службе.

Простагма — Владарска одлука, наредба.

Раса — Монашка одећа.

Сана — Част.

Себар — Експлоатисани грађанин? Порекло речи себар ни до данас ниједовољно разјашњено и ако постоје многобројна тумачења истакнутихнаучника као на пр. Даничића, Миклошића, Јиречека, Новаковића, В.Мажуранића, Тарановског и др.

Сила — Отмица.

Соколник — Судски гласник.

Стањанин — Станодавац.

Стас — Земљиште — имање.

Станик — Царев пастир, коњушар итд.

Свита — Златом извезена одећа или тканина.



Велика Црква — Патријаршија а може и митрополија.

Влах - Пастир.

Вражда — Глоба за убиство.

Удава — Самовласно хапшење — нарочито због дуга.

Узети силом — Отети — отмица — неки научници сматрају да се под овимпојмом подразумева силовање.

Забела — Ограђена шума.

Милан Ракић

СРПСКИ ПЕСНИК У СЛУЖБИ СРПСТВА

Пише Милица Ђурђевић

Свака српска драма има свој почетак на Косову. Од Лазара и његовихбожур чета, велики српски владари следили су исти пут. Карађорђе иПетар Цетињски су желели да ослободе Косово и уједине Србе косовскомкруном. Његош је поручивао кнезу Михаилу: „На Косову да се састанемо,

да ми наше старе покајемо.“

Велики српски писци били су изасланици Србије на „светој земљи“, а краљПетар Ослободилац ослобађао га је да би на њему опет зазвонила звона сасветиња.

И до данас Срби се мере и проверавају својим односом према Косову.Постојали су и постоје заветници, људи спремни да животом посведочекосовско опредељење. Међу њима је и славни песник Милан Ракић, правипредставник српске жртвене елите.

Син угледног интелекуалца, париски ђак, у описима страних званичникаистицан је као миран, сталожен, изузетно образован. Србин неоткупљиве



националне свести, моралист у чијем се поступању државно право иљудска част никада не сукобљавају; творац најлепшег циклусародољубивих стихова у свеукупној српској поезији.

Умео је да воли свој народ до самозаборава. Уместо да проводи дане у

хладовини чиновничке службе, са супрогом Милицом по задатку отаџбинеодлази да буде конзул Краљевине Србије у Приштини. Из Париза, градасветлости, одлази у приштинске мракове и блата. Водиле су Ракића на тајпут, на страдални „српски југ“ речи свог претходника, истог звања у истомграду, Војислава Илића, који је деценију раније, лежећи на самртитадашњем конзулу Нушићу рекао: „Жао ми је што ћу умрети, а нећу стићида израдим Косово.“

Тек трећи конзул, Милан Ракић, успео је да косовски еп искаже циклусомод шест песама у периоду док је службовао на Косову од 1905. до 1911.године.

"Нигде животне прилике нису тако бедне, а живот без дражи као овде",писао је млади конзул Ракић из Приштине. "Па ипак нисам видео да једуши негде тако слатко као овде"

Радећи у поробљеним српским крајевима првенствено са сународницима,али и са Турцима и Шиптарима, са дипломатским представницима Русије,Аустро-Угарске, Италије, краљевски конзул Милан Ракић пред собом, као

једино важне, види три задатка. Први – то је заштита православног српскогнарода од турског безвлашћа и шиптарске самовоље, од пљачки, убиставаи насилног преверавања у ислам.

Други је: национално, верски, просветно и привредно тако организовати„отоманске“ Србе да сваки њихов напор истовремено води очувањународнога достојанства и остварењу вишевековне тежње за животом у

јединственој српској држави.

Трећи задатак огледа се у припреми Старосрбијанаца за војничкоослобођење од Турака и коначни повратак Косова и Метохије у окриљематице Србије.

Његов дипломатски рад у окупираној Старој Србији као у огледалуодражава свест, искуство и бригу целокупнога политичког Српства засудбину отете древне постојбине. Ракић на Косово одлази добро упућен уписма конзула, извештаје о страдању, паљењу светиња, ископавањугробова. Познавао је „косовско питање“ и одговорно приступио задатку.

Српски конзулат у Приштини: Под српском заставом, међу Турцима иАрнаутима, био је једина, каква-таква, заштита Срба од прогона,потурчавања, угњетавања. Ракић је писао надлежнима у КраљевиниСрбији, извештавао је да је турска власт дала Арнаутима одрешене руке даубијају Србе, да су се у Призрену окупили да одреде дан када ће извршити

покољ Срба. Слао је спискове ухапшених, мучених, убијених и силованих.Пишући песму о косовском Христу који у празно шири руке, чекајући



паству које нема, он је заправо описивао реалност. Херојски се држаоулазећи у Пећ, међу поробљене Србе, без пратње, иако су му Шиптаризапретили да ће га убити. Са зебњом је мислио о будућности српскогнарода, који живи између чекића и наковња.

Људе, уплашене и угрожене, свесрдно је примао и тешио, причао са њима,умиривао их, саветовао и зближавао једне са другима.

Када је почео Балкански рат, Ракић је напустио Министарство на објавумобилизације, не јављајући се никоме од претпостављених, па чак ниширој породици, пријавио се у добровољце чувеног Старосрбијанскогчетника, војводе Алимпија Марјановића, где је био распоређен у Првучету, којом је командовао војвода Војин Поповић-Вук.

Са 46 година, као високи државни чиновник, ушао је у борбени стројчетника, студената и ђака. Тај дан назвао је највећим даном у свом животу.

У срећну јесен 1912. године, Милан Ракић, четник у претходниципобедничке Српске војске прелази границу на Мерадарима, на домаку самеПриштине.

Он, бивши конзул, улази на челу једне колоне у место у којем је толикогодина службовао. Отишао је у свој некадашњи конзулат и из подрумаизнео старо црквено звоно и окачио га о грану дрвета у порти српске цркве.Први је повукао уже да звоно зазвони, а потом су остали војници и грађаниприступали звону, један по један, скидајући капу, крстећи се и повлачећиуже. Тако је читав дан звонило звоно, оглашавајући ослобођење Косова ииспуњење завета старог више векова. Косово је било освећено!

Одзвањале су речи комаданта: „Јунаци моји, овде где ми сада стојимо наВидовдан 1389. године истог дана и истог сата погунула су оба цара. Ово јеГази Местан! Попадали војници, љубе земљу. Одједном млади официр почеда рецитује Ракићеву песму „На Гази-Местану“.

Нова и млада Србија славила је победу. Неки војник стаде пред комадантаи рече: „Господине пуковниче, тај који је испевао песму је овде са нама, уодреду Војводе Вука.“

Комадант позва Ракића да иступи, али он остаде нем, немоћан да коракне.Заплакао је тада први и последњи пут.

„Слободни сте! Дошла је Србија!“, узвикивао је Ракић обилазећи Призрен,у коме је пре рата оставио и болесног пријатеља. Није издахнуо на постељидок није чуо да је Косово ослобођено.

Милан Ракић је умро у Загребу 30. јуна 1938. године. Вечито почива набеоградском Новом гробљу. Вечна му слава и покој души, са вером да ће сена светој земљи опет чути православна звона у част победе и ослобођења.

(септембра 2012)



Nova zvijezda demantuje Ajnštajna

tportal.hr - 27.04.2013 21:50

Astronomi su uz pomoć Veoma velikog teleskopa (VLT) Evropske južneopservatorije na oko 7.000 svjetlosnih godina od Zemlje otkrili neobičan binarnisistem koji je Ajnštajnovu Opštu teoriju relativnosti stavio u najveće iskušenje dosada.

Neutronska zvijezda PSR J0348 +0432 ima masu oko dva puta veću od Suncasabijenu u kugli prečnika od samo 20 kilometara, a oko svoje ose se okrene 25 puta usekundi. Nastala je u eksploziji supernove, a spada u tzv. pulsare te šalje radio talasekoji se mogu snimati teleskopima na Zemlji.

Njena je gravitacija na površini 300 milijardi puta veća od Zemljine. Pod uticajemsnažnih privlačnih sila njeni elektroni i protoni su u atomima kolabirali u neutrone isabili se u izuzetno mali prostor. Svaka kockica veličine kocke šećera njene materije usredištu teži više od milijardu tona. Bijeli patuljak koji kruži oko nje ostatak je mnogolakše zvijezde koja je ostala bez atmosfere i polako se hladi.

Pulsari često nastaju u binarnim sistemima koji se sastoje od neutronske zvijezde icrvenog diva. Zvijezde ulaze u fazu crvenog diva pri kraju svog života kada potrošezalihe vodonika i počnu sagorijevati helijum.

Kada se džinovi dovoljno rašire, neutronska zvijezda počne da guta njihovuatmosferu, a ono što na kraju ostane naziva se "bijeli patuljak".

Budući da pulsari nastaju urušavanjem zvijezde nakon supernove u mnogo manjivolumen, kako bi se njihov moment impulsa očuvao, rotacija im se ubrzava kao što seokretanje klizača u pirueti ubrzava kada skuplja ruke i noge.

Pulsari imaju snažno magnetsko polje. Budući da ono nije uvek u ravni sa osomrotacije, snop zraka koje emituju kreće se u krug poput svjetla svjetionika. Na Zemljiga registrujemo samo kada je okrenut prema nama.

Ovako masivna neutronska zvijezda odličan je laboratorija za istraživanjefundamentalne fizike.

Gravitaciono polje koje stvara novootkriveni pulsar toliko je snažno da se astronominadaju kako bi prvi put mogli zabilježiti neke devijacije u predviđanjima opšte teorije

relativnosti u kretanju bijelog patuljka.



Naime, prema Ajnštajnovoj teoriji tijela velike mase trebale bi iskriviti prostor -vrijeme tako da druga tijela, pa čak i svjetlo u njihovoj blizini putuju zakrivljenim

putanjama. Ona takođe predviđa da će binarni sistemi u kojima su zvijezde jako blizuzračiti gravitacionu energiju u obliku gravitacionih talasa, odnosno nabora u prostoru- vremenu. Ovakvo trošenje energije promijeniće njihovo orbitalno vrijeme potrebno

za jedan okret u plesu sa drugom zvijezdom.

Hrvatski astrofizičar prof Dejan Vinković sa PMF-a u Splitu kaže da opšta teorijarelativnosti opisuje ne samo vezu između mase i prostora koji je okružuje, nego i kakose ponaša gravitacija kada mase nema u blizini, što je fenomen koji je poznat kaogravitacioni talas.

"Mada se ta teorija testira već gotovo stotinak godina, ona uporno prolazi sve testove.Međutim, očekuje se da će kod izuzetno snažnih gravitacionih polja početi dolaziti donekih odstupanja", rekao je dr Vinković i dodao: "Neutronske zvijezde u paru sanekim bliskim masivnim tijelom, poput druge neutronske zvijezde ili bijelog patuljka,

idealna su prirodna laboratorija za testiranje mogućih odstupanja. Takvi parovi gubedovoljno svoje energije ugibanja na stvaranje talasa u prostoru koji zakrivljuju da setaj gubitak može izmjeriti, pa odatle veliki interes fizičara za ove ekstremne svemirskeobjekte."

Zašto astronomi žele odstupanja?

Ajnštajnova teorija relativnosti, objavljena prije skoro stotinu godina, do danas jeizdržala sve testove.

Međutim, ona ne može predstavljati konačno tumačenje stvarnosti jer, iako dobroopisuje velike sisteme, nije kompatibilna s kvantnom mehanikom koja upravljafizikom mikrosvijeta.

Kada su neka tijela veoma mala, a ipak vrlo masivna, kao što su crne rupe, dvijeteorije upadaju u kontradikciju, a naučnici još nemaju konačna teorijska rješenja.

Postoje neke alternativne teorije koje bi trebale dati drugačije rezultate ali samo uizuzetno snažnim gravitacionim poljima kakva se ne mogu naći u Sunčevom sistemu.

Budući da je PSR J0348 +0432 zaista ekstreman gravitacioni objekat, naučnici se

nadaju da će u njegovom sistemu otkriti devijacije, a time i odgovore na otvorena pitanja. Ipak, prema prvim informacijama opšta teorija relativnosti za sada se i daljedrži.

"Naša posmatranja radio talasa toliko su precizna da smo već uspjeli da izmjerimo promjenu orbitalnog perioda od 8-milioniti dio sekunde u godini dana, tačno kolikoAjnštajnova teorija predviđa", rekao je član istraživačkog tima Paulo Freire.



Tamna materija krije paralelni univerzum?

B92 - 13.04.2013 17:56

Naučnici do sada nisu uspjeli da potvrde postojanje tamne materije uprkoseksperimentu vrijednom 2 milijarde dolara koji je sproveden na Međunarodnojsvemirskoj stanici. Međutim, nova teorija tvrdi da bi tamna materija mogla da skriva

paralelan univerzum koji bi mogao da u potpunosti promijeni način na koji shvatamo

svemir.

„Iza tamne materije mogao bi da se krije paralelan svijet gde se dešavaju jakointeresantne stvari. To bi takođe moglo da znači da je priroda znatno bogatija nego štoto mi mislimo“, smatra Džejms Bulok sa Univerziteta u Kaliforniji.

Početkom mjeseca internacionalni tim naučnika izjavio je da je detektor kosmičkihzraka na Međunarodnoj svemirskoj stanici naišao na prve tragove postojanja tamnematerije.

Fizičarla Polinj Ganjon izjavila je da bi eksperiment mogao da promijeni način na koji

gledamo univerzum.

„Otkrivanje tamne materije bi bilo nevjerovatno otkriće, nešto poput otkrivanja potpuno novog kontinenta. To bi nam zaista otvorilo vrata potpuno novog svijeta“,izjavila je ona.

Tamna materija predstavlja izazov za tzv. Standardni model fizike koji nam pomaže uidentifikaciji čestica i sila koje utiču na naš svakodnevni život, ali je nedovoljan zarazumijevanje cjelokupnog kosmosa.

Standardni model nam, na primjer, ne objašnjava gravitaciju i opisuje svega četiri ili pet odsto materije u univerzumu.

Ostalo su tamna materija, koja čini 23 odsto kosmosa, i tamna energija, misterioznasila za koju se vjeruje da utiče na širenje univerzuma i koja predstavllja 72 do 73odsto kosmosa.

"Sada shvatamo da misteriozna tamna materija drži na okupu našu galaksiju i ostatak univerzuma", naveo je Tarner za AFP, dodajući da naučnici imaju čvrste dokaze da setamna materija sastoji od nečeg novog, što ne odgovara nijednoj čestici izStandardnog modela.



Teorija o tamnoj materiji nastala je prije 80 godina kada je švajcarski astrofizičar FricZviki otkrio da u svemiru ne postoji dovoljno vidljive materije kojoj bi se pripisalatrenutna jačina gravitacione sile unutar i između galaksija.

Prema nekim teoretičarima, tamnu materiju čine egzotične čestice zvane wimps koje

imaju slabu interakciju sa vidljivom materijom.

"Glavno pitanje je zašto tamna materija ima šest puta veću energiju od običnematerije", ističe Lisa Randal sa Univerziteta Harvard, navodeći da bi to mogao da

bude znak da postoji neka druga interakcija koju mi ne možemo da detektujemo.

U potrazi za ovim fantomskim ćelijama, fizičari koriste nekoliko metoda iinstrumenata. Jedan od tih instrumenata je Alfa magnetski spektrometar (AMS) kojise nalazi na Međunarodnoj svemirskoj stanici i koji vrši analizu gama zraka kojinastaju sudaranjem čestica tamne materije.

Drugi instrument koji naučnici koriste je Opservatorija na Južnom Polu koja traga zasubatomskim česticama (neutrina) koje, po mišljenju naučnika, nastaju kada tamnamaterija prolazi kroz sunce i u interakciju sa protonima.

Još jedan moćni instrument u službi ovog projekta je i Veliki hadronski kolajder (LHC) blizu Ženeve, najveći sudarač čestica na svijetu čija bi snaga, smatrajunaučnici, mogla da razbija elektrone, kvarkove i neutrina radi otkrivanja tamnematerije.

"Čestice tamne materije su veoma teške. To je jedan od razloga zašto smo sagradili

LHC, a ne samo da bismo otkrili Higsov bozon", izjavila je Marija Spiropulu, profesor fizike na Kalifornijskom institutu tehnologije.

Šta voze srpske vladike? by crnogorskapitanja

Srpske vladike ne mogu se pohvaliti skromnoš u kada se radi o voznom parku, smatraju da je ak i nepristojno kada ih novinari pitajuć č

koja kola voze.

Pitanje novinara Pressa koja kola voze prili no je iziritiralo srpske vladike jer niko nije želio to da otkrije. ak su i nervoznoč Č

komentarisali kako ima pametnijih tema za pisanje. Tako je vladika Filaret kratko odgovorio: "Šta se koga ti e ko šta vozi!"č

Sekretar srpskog patrijarha Irineja, jerej Nebojša Topoli , kaže da su automobili kojima se vladike voze službena vozila, kao i da to neć

treba da bude tema za raspravljanje.

"Koji vladika vozi koja kola je individualna stvar, ne postoji nikakav standard. Najlakše je nešto izvrgnuti ruglu, ali ovo zaista nije nešto

o emu treba suviše razmišljati" , kazao je Topoli .č ć

Ina e, patrijarh Irinej koristi "audi A6" koji je naslijedio još od Amfilohija, a uzet je na rate.č

http://crnogorskapitanja.wordpress.com/2013/04/27/sta-voze-srpske-vladike/

http://crnogorskapitanja.wordpress.com/author/crnogorskapitanja/

http://crnogorskapitanja.wordpress.com/2013/04/27/sta-voze-srpske-vladike/

http://crnogorskapitanja.wordpress.com/author/crnogorskapitanja/



Odgovor nije dao ni vladika Lavrentije.

"Nije uopšte bitno ko od vladika koja kola vozi", kratko je rekao Lavrentije.

Protojerej-stavrofor Miodrag Popovi smatra da je tema o voznom parku vladika deplasirana.ć

"Šta je bitno koji automobil vozim ja ili neki vladika? Zašto se uopšte bavite time? Pa vidite šta voze naši politi ari. Smiješno je to štoč

radite. Umjesto da ste me zvali da razgovaramo o nekim duhovnim stvarima, vi me pitate ime se vozim", iziritirano je odgovorioč

Popovi .ć

Vladika šaba ki Lavrentije vozi "audi A6", vladika banatski Nikanor "škodu suberb", vladika sremski Vasilije vozi "mercedes 200", ač

vladika timo ki Justin vozi "sitroen C5", ina e jedan od jeftinijih (25.000 evra).č č

Jedan od najpoznatijih po luksuzu je vladika zvorni ko-tuzlanski Vasilije Ka avenda. Ne samo što živi u ku i na kojoj bi mu pozavi eli ič č ć đ

svjetski bogataši (pozla eni lusteri, unikatni mebl), Ka avenda ima i nekoliko skupih automobila, me u kojima je i najnoviji "audi A6".ć č đ

Vozni park vladika

Šaba ki Lavrentije "audi A6" 43.255č

Zvorni ko-tuzlanski Vasilije "audi A6" 45.000č

Sremski Vasilije "mercedes 200" E klase 39.259

Banatski Nikanor "škoda superb" 28.000

Vranjski Pahomije "džip kompas sport" 26.590

Ži ki Hrizostom "pasat" 25.000č

Timo ki Justin "sitroen C5" 18.480č

Разговор о Православљу и масонерији



др Марко С. Марковић

ХИЛАНДАРАЦ: У нашем прошлом разговору о „Новом европском поретку иПравослављу ” поменули сте узгред и једног француског фрамасона,тј. „слободног зидара”. Дали бисте нам могли нешто више рећи о масонерији?

М.С.М.: Ту сте ме ставили пред врло тежак задатак. Мало је рећи задатак. Витражите од мене прави подвиг. Јер предмет је необично деликатан и сложен.Већ на почетку, све зависи од тога како ћемо поставити питање на које треба даодговорим.

ХИЛАНДАРАЦ: Рецимо: „Може ли неко бити у једно православац и масон?”

М.С.М.: У том случају, желите ли да проблем посматрамо с масонске илиправославне тачке гледишта?

ХИЛАНДАРАЦ: Упустимо се одмах у игру и осврнимо се прво на масонскостановиште.

М.С.М.: С масонске стране, не само да нема никаквих препрека у том смислу,но сви знају да светски утицај масонерије почива баш на њеној способностиинфилтрације у све религије, све политичке партије и све друштвене слојеве.Позната Вам је она анегдота: „Чујем да одседате у хотелу ‘Континентал’.Пазите, међу масонима које ћете срести у хотелу највећи степен посвећењаима главни кувар.”

ХИЛАНДАРАЦ: Осврнимо се сада на православни став.

М.С.М.: На први поглед, непремостивих тешкоћа нема ни с православне тачкегледишта, јер сваки од нас има бар једног православног познаника илипријатеља који је члан неке масонске ложе. Значи, виђен под тим углом,одговор би био потврдан: члан Православне Цркве може уједно бити масон.

http://vizionarski.wordpress.com/2012/12/07/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8/msm-01/



ХИЛАНДАРАЦ: Разумем шта хоћете да кажете. Тај први одговор је сувишеупрошћен и површан, зато што је питање било погрешно постављено. Било битачније упитати „Да ли ми моја православна вера допушта да будем масон? “

М.С.М.: Несумњиво. Само што овога пута све зависи од тога да ли ће Вам

одговорити они који нису ушли у масонерију или они који већ припадајумасонерији. Људи православне вере који нису масони ће Вам, свакако,дати негативан одговор. Али они међу православнима који су чланови једнемасонске ложе склони су потврдити да им њихова савест нимало не смета дабуду масони и да се масонски идеали – уколико су засновани нашкотској традицији, која је религиозног карактера – не сукобљавају саправославном вером.

ХИЛАНДАРАЦ: Ко је у праву?

М.С.М.: Пре сваког одговора, да нас нико не би могао осудити због

пристрасности, треба испунити два предуслова. Прво, одбацити за тренутак сведосадашње оптужбе против масонерије и понашати се као да текданас почињемо да откривамо истину о њој. И друго, допустити претходно

једноме масону да изложи своју аргументацију, па тек онда донети свој суд.

ХИЛАНДАРАЦ: Ваш метод је савршено објективан, али допустите ми једнупримедбу: тај предлог ми изгледа неостварив. Масонерија је езотеричнодруштво, другим речима, она почива на тајнама. Колико ми је познато, насваком од 33 масонска степена масони сазнају нове тајне или, ако хоћете, новециљеве. С обзиром да их је мало који до врха долазе, масони у већини умирупре но што су сазнали све тајне и масонске циљеве. Како Вам може рећи истинуо масонерији онај који ни сам не зна целу истину?

М.С.М.: Примедба је сасвим умесна. Заиста, чињеница да многи масонскициљеви остају већини масона непознати представља сметњу за низ хришћанакоји би иначе пришли масонерији. Јер тешко је поћи једним путем кад се не знапоуздано куда нас он води. Али масони би Вам и ту одговорили да су правициљеви масонерије познати већ и масонским шегртима, а да „тајне”представљају продубљивање масонског учења, те да се морају откриватипостепено. Као што хришћани верују у Бога – објаснили би Вам они – пре ношто ће сеупознати са хришћанском теологијом. Наравно, то је обичан софизам,

јер хришћанин који то жели може одмах да сазна и све хришћанске истине иимена свих чланова црквене хијерархије, што са масонима није случај.

ХИЛАНДАРАЦ: Дакле, морате признати да би веродостојан адвокат масонеријемогао бити само масон који сс уздигао до 33. степена. А таквога није лако наћи.

М.С.М.: И ту се потпуно с Вама слажем. Но, хвала Богу, показало се могућимнаћи једног таквог масона 33. степена шкотског обреда и то још Француза који

је прешао у Православље. Био је то нико други до барон Ив Марсодон, исти онајкога сам навео у нашем прошлом разговору.

ЛИК ЈЕДНОГ МАСОНА 33. СТЕПЕНА



ХИЛАНДАРАЦ: Знате ли нешто више о њему? Будите добри да нам гапредставите.

М.С.М.: Барон Ив Марсодон се родио 1899. године у католичкој породици.Његов биограф помиње неодређено да је Марсодон „добио правно образовање”

и да је „прошао” кроз школу политичких наука, но не тврди да је те студијезавршио. Упркос томе, он је већ до 1932. године направио бриљантну каријеру упловидбеним друштвима Европе и Јужне Америке.

ХИЛАНДАРАЦ: Како се може објаснити таква брза каријера?

М.С.М.: Вероватно његовим ранијим везама са масонеријом коју је упознао још1924. године, захваљујући познатом масону Андре Лебе из Великог Оријента,али је постао члан Велике ложе Француске тек две године касније. Када секоначно вратио у Париз, 1932. године, постављен је за директора ложе„Република” и сав се посветио изучавању масонске литературе. То му је

помогло да врло брзо постане масон 33. степена и 1936. уђе у масонски ВрховниСавет Француске у чину Државног министра и с титулом Благотворног ВитезаСветог Града. Истовремено је постао витез Сувереног Малтешког Реда у коме

је, после Другог светског рата, добио у Француској положај Опуномоћеногминистра у специјалној мисији. Али, по његовој биографији, „за времеПија XII, под утицајем римских интегриста” – међу којима се као његов највећинепријатељ истицао кардинал Канали - био је принуђен да поднесе оставку. Даби ипак посведочио своје поверење према Марсодону, Малтешки ред му је даотитулу Заслужног (уствари бившег) министра и он је наставио борбу против тогкардинала.

ХИЛАНДАРАЦ: Одакле сте црпли све те податке?

М.С.М.: Из књига самог Марсодона: „Екуменизам у очима једногтрадиционалног фрамасона”[1] и „Од масонског посвећења до хришћанскогПравославља”.[2]

РЕЛИГИОЗНИ КАРАКТЕР МАСОНЕРИЈЕ?

ХИЛАНДАРАЦ: Види се да је посреди био врло угледан масон. Објасните намсад укратко његово схватање религије, па онда посебно и Православља, јер смо

о томе и повели дискусију.

М.С.М.: У први мах, главни циљ Марсодона био је да докаже неоснованостанатеме коју је 1738. године папа Климент XII бацио на масонство. Зато ће се онстарати да укаже на религиозне и чак хришћанске црте масонерије. Као једно одсведочанстава у том погледу служи часопис „Оријент Француске”, од септембра1964, који подвлачи „дубоко монотеистички” религиозни карактер масонерије:„Она је заснована на тврдој вери у Бога Оца, човечанско братство и бесмртностдуше”. Док, ако је веровати брошури „Велика Национална Ложа Француске иКатоличка Црква” (објављеној 1963. године), први услов за добијање чланства уложи је „вера у Врховно Биће”, „вера у Бога, у божанску личност

ВеликогАрхитекта света”, вера у Његову вољу откривену и изражену у КњизиСветог Закона” и „вера у бесмртност душе”.



ХИЛАНДАРАЦ: А шта на то вели сам Марсодон?

М.С.М.: Он иде даље и наглашава сличност масонства са хришћанством, која јепосебно изражена у ритуалу 18. степена, за време масонске „Тајне вечере”, наВелики Четвртак. У тренутку кад розенкројцери шкотског обреда помињу

„доктрину Онога који је умро зато што је прогласио братство свих људи, која јеу свету заблистала као светионик… Доктрину Онога чији су напори да остварисрећу човечанства били кажњени смрћу и која једина може да победи мрак.”[3]

ХИЛАНДАРАЦ: Опростите, ако Вам мој суд изгледа непромишљен, али добијасе утисак да су све те дефиниције масонске религиозности двосмислене. Које тајВелики Архитект? Бог или само символ? И символ чега? Ако је Бог, требанавести Његова својства, јер историја религије познаје стотине добрих излихбогова. У сваком случају, тешко је веровати да је он хришћански Бог , да смо уприсуству Свете Тројице, јер се ту после Бога Оца не помињу Син и Свети Дух,него само „ човечанско братство и бесмртност душе”. Најзад, хришћани не

верују само у бесмртност душе, него и у телесно васкрсење, у долазак „новогнеба и нове земље”.

М.С.М.: Да, а то је тек почетак анализе. Бацимо сад поглед на пример којинаводи Марсодон. Признајмо да личност убијеног кога прослављају

розенкројцери на поменутом месту подсећа на Христа, мада Христосније именован. Али неколико страница пре тога, Марсодон тврди да је „школаКушу-а”, познатог атеистичког историчара и христолога, утврдила „историјскопостојање Христа”.[4] Међутим, Марсодон је ту ниско пао, јер то није истина.Ми знамо, напротив, да је П.Л. Кушу, у својој књизи „Тајна Исуса” извукаозакључак: „После зрелог размишљања, поводом Исуса, историчар моразакључити да је то судски записник о одсутном човеку”. Речју, Кушу нијеверовао у историјског Христа, а Марсодон се позива баш на Кушу-а. Како топротумачити?

ХИЛАНДАРАЦ: Ја ту видим три објашњења: или Марсодон Говори напамет оисторичару кога није читао…

М.С.М.: …што би значило да људи нису свезнајући, чак ни на врху 33. степена.

ХИЛАНДАРАЦ:Или, напросто, као Кушу, сматра да је Христос измишљена

личност, да је постојао Само у машти својих верника…

М.С.М.: …у ком случају „Онај” или „Тај” безимени у ритуалу розенкројцераможе бити само мит.

ХИЛА НДАРАЦ: Или се иза „Тога ” крије неко други који није Христос?

М.С.М.: Мени се чини да је Ваша последња хипотеза најближа истини и да сеодговор налази у легенди о Адонираму или Адонхираму (Адон-Хираму) која јебила измишљена после Васкрсења Христовог. По тој легенди, Адонирама,архитекта Соломоновог храма, су убили његови издајници. Из једне варијанте

поменуте легенде сазнајемо да је Адонирам провео три дана у гробу, а да је



затим васкрсао и завршио зидање храма.[5] Ето како се може објаснитисличност масонског текста са страдањем Христа.

ХИЛАНДАРАЦ: Потребно је да овде застанемо и поставимо ствари на место,како не би настала збрка поводом тог имена. Сви знамо да се

масонска симболика заснива на легенди о зидању Соломоновог храма. Аливредно је помена да се ни Адонирам ни Хирам у Библији не представљају каоњегови архитекти. Адонирам је поменут у Првој књизи о царевима као „синАвдин над посленицима” (IV, 6) и „над посленицима” у Ливану (V, 14). Ауколико је Адонирам само игра речи, те га треба читати као „Адон Хирам”, тј„Господин Хирам”, ваља признати да легенда ни у том случају не налазиослонца у Старом Завету. Ипак, име Хирам је ближе изградњи храма, јер су двачовека под тим именом у њој посредно и непосредно учествовала. Хирам,тирски краљ, који лиферује кедрово дрво за грађевине Давиду иСоломону (II Сам., V, 11;1Цар. V, 1-48; 1Дн. VIII, 9). И Хирам Авив, „син једнећерке Дана” (11 Дн, II,13-14) кога краљ Хирам тирски шаље Соломону

као стручњака за рад са бронзом. Он Не у храму подићи два стуба, Јахин и Воас – по преводу Ђуре Даничића - који и данас играју велику улогу у масонскојсимволици (II Дн III, 17) и служити се за изградњу „ бронзаним морем” или„медним морем” (2 Дн., IV, 2). Но, како Вам рекох, ја ту не видим Архитекту, а

јошмање Христа.

М.С.М.: Марсодон тврди да је Христос ипак присутан, али скривен. И да би насуверио, он нам открива једак део масонске тајне. Хирам је само акростихкоји треба читати:HOMO IESUS REX ALTISSIMUS MUNDI (Човек Исуснајстарији цар света).[6]

ХИЛАНДАРАЦ: На тај начин се сваком имену може дати било какво значење.Уосталом, тај Христос који се, по Марсодону, крије иза Хирама, није Бог негосамо човек. А светске императоре смо имали и без Христа.

М.С.М.: Не смемо ипак запоставити чињеницу да се, у вези са Христом, могузапазити две масонске тежње или струје. Средњевековни зидари, претечеданашњих масона, су у Христу видели Првог масона, што долази до изражаја на

једном рељефу бечке катедрале светог Стефана.[7] А то се не може лакоускладити са легендом о зидању Соломоновог храма. Док је савременамасонерија шкотског обреда склона да Христа поистовети са Великим

Архитектом Света. По мом скромном мишљењу, те две струје се укрштају напочетку ритуала 18. степена, баш на месту које Марсодон покрива ћутањем, јерњему није био циљ да нам открије све масонске тајне. Кандидату за посвећење увитеза 18. степена објашњавају да је Адонирам изгубио своју лозинку утренутку кад је Спаситељ умро на Крсту и кад се завеса храма поцепала надвоје.На крају сале стоји жртвеник са три крста, а над средњим натписI.N.R.I.., који језа Римљане значио IESUS NAZARENUS REX IUDEORUM (Исус НазарећанинЦар Јудејски). Али кандидат за розенкројцера треба да прочита: IGNE NATURARENOVATUR INTEGRA („Огњем се природа савршено препорађа”). У томтренутку, Велики Мајстор кличе: „Браћо, сад смо нашли изгубљену реч!”[8] Тосе збива углавном у француским и италијанским ложама. Али има ложа у

којима се словима I.N.R.I.. даје други смисао. Рецимо, у револуционарнимложама Карбонара требало је читати: IUSTUM NECARE REGES



IMPIOS („Праведно је убијати нечастиве краљеве”).[9] Христово распеће је утим церемонијама служило само као декор.

ХИЛАНДАРАЦ: Укратко, из лавиринта изађосмо, ал’ Христа не нађосмо.Незгода је у томе, што ту сцену – као што сами кажете – Марсодон

„покрива ћутањем”. Ви то излажете на основу књига које сте о масонеријичитали и ја у истинитост Вашег казивања не сумњам. Али разумећете и сами да

је оно недовољно. Да бисмо доказали нехришћански карактер масонерије, чамасу нужна признања из уста или пера самих масона.

М.С.М.: Мислим да њих можемо наћи у књигама самог Марсодона. На пример,тамо где он подвлачи масонску универзалност: „Католици, православни,протестанти, Јевреји, муслимани, индуисти, будисти, слободни мислиоци,слободни верујући су код нас само имена; фрамасони – то је презиме…Масонерија која није везана ни за какво време, припада свим временима; неприпадајући ниједној религији, она у свим религијама налази њихове велике

истине.”[10]

МОСТОВИ ИЗМЕЂУ МАСОНЕРИЈЕ И КАТОЛИЦИЗМА

ХИЛАНДАРАЦ: Биће да сте на том месту додирнули његову Ахилову пету. Онту признаје да је масонерија везана за све религије, а не само за хришћанство.Стога сумњам да се Марсодон могао том изјавом задовољити. Он је мораотражити неку дијалектичку синтезу којом би трансцендирао те очигледнепротивречности између хришћанства и масонског космополитиззма.

М.С.М.: Дабоме. А ту синтезу имао је већ под руком, требало ју је самоактуализирати. То бар привидно идеално решење проблема донела му јееволуционистичко-пантеистичка теорија језуите Тејара де Шардена, по коме свесиле у свету стреме коначном уједињењу у тачци Омега.

ХИЛАНДАРАЦ: Ваљда му се учинило да би такву теорију могао искориститикао научно оправдање масонских циљева?

М.С.М.: Добро сте рекли: „учинило му се”. Зато није пропустио ту прилику:„Тачка Омега Тејар де Шардена – пише он – налази се на тако удаљеном нивоуу односу на догме, да у њој нема више ничег апсолутног, па је ту чак и

математички релативизам Ајнштајна допуштен од стране данашње хришћанскефилософије. А на тако узвишеној области мисли није забрањено маштати нио могућности начелне сумње која, кроз јединство науке и мистике долази доодсада могуће сагласности, с обзиром да се тачка Омега на крају подудара саматематичким бесконачним”.[11] На другом месту, Марсодон је одушевљен

једном „велелепном” Тејаровом фразом: „Кад бих после неког унутрашњегслома изгубио веру у Христа, веру у личног Бога, веру у дух, чини ми се да бихипак наставио да верујем у Свет (у вредност, непогрешивост и доброту света),то је, на крају крајева, прва и једина ствар у коју верујем”.[12]

ХИЛАНДАРАЦ: Питање је само где је ту вера у Христа. Поред толиких лепих и

замршених фраза, ја ипак сумњам у хришћански карактер такве теорије. Рекаобих да Тејар де Шарден не разликује јасно Творца и твар. На врху еволуције, све



се сједињава у Омеги, но шта је било са Алфом? Где је ту Творац? „Ја сам Алфаи Омега” говори сам Господу Откровењу Јовановом (I, 8) – „почетак и крај”.

М.С.М.: Заиста, библијска историја о седмодневном стварању света ту ишчезавасасвим. А онога који Бога види у свој твари, но заборавља Његову

стваралачку улогу у свету називамо пантеистом. Није хришћанска ни Тејаровафилософија историје. Он ћутке прелази и преко чињенице да – после грехопада

– „сва твар уздише и тужи до сад” (Рим. VIII, 22). Не верује ни уАпокалипсу: „Конац света је незамислив”.[13] Ни код њега нема Васкрсења, пани „новог неба и нове земље”.

ХИЛАНДАРАЦ: Шта му остаје од хришћанства осим пишчеве језуитскемантије? Марсодон је без сумње и сам дошао до сазнања да се измеђумасонерије и хришћанства морају саградити много чвршћи мостови од те„синтезе” на папиру.

М.С.М.: Да би се конкретизовала масонска асимилација хришћанства – ако смемтако да кажем – требало је наћи утицајне сараднике на хришћанској страни. Каода је имао неко срећно предосећање, Марсодон је 1947. године почео преговореса кардиналом Ронкалијем, папским нунцијем у Паризу и будућим папомЈованом XXIII. Важност овог сусрета је у очима масона била толика, да је једанод масонских биографа римског папе као наслов своје књиге ставио „РеволуцијаЈована ХХIII“.[14]

ХИЛАНДАРАЦ: Мислите ли да су папа и барон Марсодон били пионирибудуће масонско-католичке сарадње или је до извесних додира дошло раније?

М.С.М.: Преговори су почели пре њиховог сусрета. Марсодон признаје да сумасонско-католичке везе биле успостављене већ десетак година раније. Измеђуњега и кардинала Ронкалија је одмах дошло до потпуног разумевања. Не самода је кардиналу од почетка био познат високи положај који је Марсодонзаузимао у масонерији, него му је саветовао да остане у масонерији кад му

је барон поверио да је уједно витез Малтешког реда.[15]

ХИЛАНДАРАЦ: Да ли су се ти односи продужили и кад је кардинал Ронкалипостао папа Јован XXIII?

М.С.М.: Јован XXIII га је примао у дворцу Кастел Гандолфо и остали су унајсрдачнијим односима све до папине смрти.[16]

ХИЛАНДАРАЦ: Како су међу собом нашли „најмањи заједнички садржатељ”, собзиром да нам, у току овог разговора, то није пошло за руком? На којој бази, накојој основи је почивала та сарадња?

М.С.М.: На бази екуменизма. „Прогресивно – примећује Марсодон – ‘прелазнипапа’ је ставио свој снажни печат на нову владавину. Атмосфера се променилау читавом хришћанском свету. Екуменска идеја се поново оснажила”. Марсодондаље истиче да је, захваљујући папи, екуменизам дошао до изражаја на

Ватиканском концилу и да је Римска црква већ 1963. била„званично представљена на састанку Светског Савеза Цркава у Монтреалу”, па



додаје: „Поводом Источних Цркава -теоријски најближих Риму – Свети Отац јеизјавио: „3ближење, затим сусрет и на крају потпуно уједињење”.[17]

ХИЛАНДАРАЦ: Нема сумње даје то била кључна фраза. Ала верујете ли да суобе стране имале истоветне погледе па остварење тог програма?

М.С.М.: Наравно да нису. Свако је тај програм протумачио на свој начин и усвоју корист. У очима Марсодона, јединство хришћанских цркава могло је самопредстављати једну етапу или степеницу ка масонском идеалу. Као штопотврђује и Шарл Рианде, Суверени Велики Командор Великог СаветаФранцуске: „Важно је знати да за нас ти напори представљају само коракена путу ка екуменизму који ми желимо тоталним… Ко ће изговорити речи

једног проширеног Еванђеља које ће имати човека у свом темељу, ВрховнуСилу на своме врху и који ће међу тим темељом и тим врхом поставити читавоживо човечанство?… Ми чекамо пророчанство.”[18]

ХИЛАНДАРАЦ: Речју, масонерија је хтела да се послужи Католичком црквомкао средством за постизање својих циљева, док је папи, у краћем року, сигурнобила најважнија масонска помоћ да прво завлада читавим хришћанством…

М.С.М.:… и „уједини девет стотина милиона хришћана” како је говорио самМарсодон.[19] А остварење масонског идеала се могло затим или одложити донедогледних времена или постићи под папиним условима и под његовомдиригентском палицом.

ХИЛАНДАРАЦ: По Вама, Марсодон је, дакле, наивно веровао да је Римскацрква, под папом Јованом ХХШ, имала идеал истоветан масонском?

М.С.М.: Јесте. На ту помисао га је довела чињеница да је кардинал Беа водиопреговоре са јудаизмом. Због тога ће уследити његово разочарење по доласкупапе Павла VI.

ХИЛАНДАРАЦ: Али ако је Католичка црква прекинула везу са масонеријом подоласку новог папе, значи да је католичко-масонска сарадња била самопривремена.

М.С.М.: Променила се политика, али не и сарадња. Напротив, видећете,

католичко-масонске везе постаће у будућности још чвршће. Извесно време,Марсодон је веровао да ће папа Павле VI продужити политикуЈована XXIII. Приликом своје посете Бомбају, папа је изговорио магичну реч„синтеза”, што је Марсодон схватио као потврду свог убеђења.[20] Али све сепроменило са папском енцикликом „Ecclesiam suam”. На основу тогтекста, Марсодон је закључио да су екуменске жеље „биле формулисане надруги начин и да су чудно звучале у ушима оних који су толико многоочекивали од зближења разних хришћанских вероисповести”.[21] Екуменскипокрет је сведен на „мирну коегзистенцију”. По Марсодоновоммишљењу, каменспотицања је био папски примат и „његови сурогати као, на пример,непогрешивост Римског епископа”. Отуда његова пресуда: „Према томе,

ми мислимо (примећујете да о себи говори у првом лицу множине, као



краљевска личност!) да је сада Јован XXIII коначно умро и нада ‘тоталне уније’заједно с њим.”[22]

ОД КАТОЛИЦИЗМА КА ПРАВОСЛАВЉУ

ХИЛАНДАРАЦ: Бароново разочарење је морало бити страшно.

М.С.М.: Можете замислити, мада је његов песимизам био претеран. Али он сеније дуго задржао на критици новог папе. Реалист, он ће се послужитиманевром који се у шаху зове „рокада“: уместо да се и даље приближава

Ватикану, он ће бар привремено сматрати пречим да освоји Православље. Утоме се састоји сва разлика међу двема поменутим књигама Марсодона.Поводом православних, он сад изјављује у књизи „Масонско посвећење ухришћанско Православље”: „Ја не кријем да тој вероисповести дајем предност”.[23]

ХИЛАНДАРАЦ: Како можемо веровати у искреност тога преокрета, кад знамодаје предност дао прво католицизму и папи Јовану XXIII

М.С.М.: Кад је реч о Марсодону, имајте увек на уму да ту није у питањуискреност или неискреност него светска политика. Два разлога су могла утицати

на Марсодона да удари преким путем: мноштво њему познатих православнихмасона и недовољно познавање Православља. Он никада није заборавио „многе

руске масоне” с којима се упознао „у току четрдесет годинаприпадности масонерији”[24] и „који су умрли у крилу Православља… верујућиуједно у будућност хришћанства и светске масонерије”.[25] Ако је њемуверовати, „број емиграната који су припадали масонерији је пропорционалновисок међу православнима који посећују цркву”.[26]

ХИЛАНДАРАЦ: Да ли ти руски масони остају анонимни или Марсодон наводињихова имена?

М.С.М.: Међу тим „очароватељним” руским масонима, Марсодон именује самодвојицу: витеза Тесленка, члана розенкројцерске ложе „Верни

http://www.pravoslavni-odgovor.com/New_Age/Pravoslavlje_i_Novi_Svetski_Poredak/04.htm#_ftn25

http://vizionarski.wordpress.com/2012/12/07/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8/novi-svetski-poredak02/

http://www.pravoslavni-odgovor.com/New_Age/Pravoslavlje_i_Novi_Svetski_Poredak/04.htm#_ftn25



Шкотланђанин[27] и чувеног брата Јермолова, розенкројцера 33. степена, чланаложе „Астреја”.[28] Овај други је уживао велико поштовање Марсодона затошто на Велики Четвртак није отишао у цркву, него је више волео да празнује„ускршњи банкет” у ложи „Астреја”. Осим тих масона, није било могућесазнати ко је имао пресудан утицај на Марсодона. Он се задовољио примедбом:

„Два розенкројцера који припадају руској цркви у улици Дари, парискаулица: rue Daru - тој цркви која је под јурисдикцијом Цариградског патријарха – помогли су нам да осетимо сву величину Православља”.[29] Даље помиње да јеслушао лекције оца Јевграфа Коваљевског.[30] Павла Јевдокимова сматра „…

једним од највећих православних теолога нашег доба”.[31] Не крије ни своједивљење према Оливије Клеману, теологу француског порекла из Рускецркве цариградске јурисдикције, кога, поред Јевдокимова, највише цитира. Алине говори о масонској припадности последње тројице.

ХИЛАНДАРАЦ: Кад се зна да се раније састајао са самим папом, може ли сезамислити да, пришавши Православљу, није имао додира са члановима

православне црквене хијерархије?

М.С.М.: Знамо да су личне везе постојале са Епископом Коваљевским. Поредњега, Марсодон уједно поздравља екуменски став неких чланова православногклира, а посебно Цариградског патријарха Атинагоре, Московског патријархаАлексија, Лењинградског митрополита (по свој прилици Никодима, који је,1978. године умро у наручју папе Јована – ПавлаI) и, најзад, Епископа КасијанаБезобразова, ректора Богословског института Светог Сергија Радоњешког уПаризу. Али нити говори о састанцима, нити било кога од њих приказује каомасона.[32]

ХИЛАНДАРАЦ: Овде опет морам да Вас прекинем. Допустите ми једнупримедбу. По ономе што сте до сада рекли, произлази да се Марсодонскоро искључиво кретао у руским круговима. Зар није познавао православнемасоне других народности?

М.С.М.: После Руса, он највише говори о Румунима. ,.Пре петнаест година – прича он – упознали смо се са православним Румунима у емиграцији, који сучесто молили да буду примљени у Ватикану. То су већином били масони но,наравно, они су били примани у својству православних. Један од њих је изразиожељу да се покатоличи пред човеком који ће такође направити каријеру, јер то

је био кардинал Монтини.” (Будући папа Павле VI).[33]

ХИЛАНДАРАЦ: Ни речи о Србима?

М.С.М.: Сетио их се у два маха. Међу савременим српским масонима, ниједногане наводи поименце и задовољава се једном опаском: „Недавно је билаорганизована нека врста религиозне емиграције југословенског порекла”.[34] Марсодон је то писао шездесетих година овог века, кад је Тито још био навласти. Поводом Другог светског рата, он стидљиво заобилази геноцид који

је српски народ претрпео у Павелићевој Хрватској. Понаша се као да је само чуоза српска страдања у Далмацији, области под италијанском окупацијом, где је

фашистичка војска убијала таоце, али није вршила геноцид као такав.[35]



ХИЛАНДАРАЦ: Вероватно није хтео да у својој истрази иде даље, како не биувредио Католичку цркву која је била непосредно компромитованау Павелићевим злочинима.

М.С.М.: И то утолико више боде очи, што се иначе није устручавао да

формулише неке критичке замерке на рачун Католичке цркве, чак пре свог разочарења. У прошлости, она је покушала да православне Русе преведе укатолицизам преко совјетских власти.[36] У току Другог светског рата, папаПије XII није реаговао на хитлеровске масовне злочине.[37]Ватикански концилсе није осврнуо на мучеништво Руске Православне Цркве итд.[38]

ХИЛАНДАРАЦ: Свега се сетио, само је најцрњи злочин заборавио. Вратимо сена његову заблуду поводом Православља. Напоменули сте да су томе постојаладва разлога. Видели смо први: мноштво православних који су већ пришлимасонерији. Други је, како рекосте, његово површно познавање Православља.

М.С.М.: Немамо ни места ни времена да овога пута ту површност анализирамо.Запамтимо само то, да је, пун илузија, Марсодон извео закључак о„релативизму” Православља и надао се да би могао продрети у ту пукотину.

ХИЛАНДАРАЦ: Утом случају, грдно се варао. Он је могао придобитипојединце, чак и у редовима клира, али саму Цркву никада.

М.С.М.: Али он је веровао да преко појединаца може освојити и Цркву. Па јесвакако стога, више него због литургије на француском језику, закуцао на вратаПравославне Цркве Француске. Сетио се да је већ раније, у масонскимкруговима, срео преосвећеног Винаерта, једнога од пионира те цркве ипретходника Епископа Јевграфа Коваљевског: „Ставимо у заграду да смо се сњим упознали кратко време пре његовог преобраћања у Православље: у ВеликојЛожи Француске, где је дошао да одржи предавање у белој затвореној одори”.[39]Било како му драго, Марсодон је примио Православље и радосно

је ускликнуо: „Данас смо ступили у крило Православља!”.[40]

ХИЛАНДАРАЦ: Боље рећи, мислио је да је нашао Тројанског коња с којим ћесе увући у Православље. Да ли знате нешто више о тој цркви?

М.С.М.: Оставимо барону почаст да нам је сам представи. Ево како он излаже

њену прошлост: „14. децембра 1925., Митрополит Евлогије је одобрио оснивањеФранцуске комисије Братства Светог Фотија и 29. јануара 1926., ЈевграфКоваљевски, млади мирјанин, именован је у својој 21. години за њеногпредседника. Касније, пошто је постао Архијереј Администратор ПравославнеЦркве Француске, он је, под именом Јована, био хиротонисан у чин ЕпископаСв. Дионисија (Sen Deni) и првог Епископа Православне Цркве Француске”.[41] Уствари, Коваљевски је дошао на чело те „аутономне Цркве” већ1937. године, после смрти Архимандрита Винаерта.

ХИЛАНДАРАЦ: А како је даље текла православна авантура или „рокада”барона Марсодона, то нам остаје загонетно. Вама нису познате његове

друге књиге, уколико их је било. Неког другог масона 33. степена, који би намсе исповедио као он, нисте нашли. Зауставили смо се на папи Павлу VI, а



данас Римску цркву води Јован Павле II, чије интимне намере не можемо дадокучимо. Значи, Ваша анкета је завршена, јер смо изгубили сваки масонскитраг.

М.С.М.: То ме подсећа на „Стопе”, причу генијалног чешког писца Карела

Чапека. Господин Рипка се враћао кући једне зимске вечери и приметио је да сестопе у снегу, чији је траг пратио, наједном заустављају насред улице. Као да јенезнани човек на лицу места нестао. Позвао је одмах у помоћ полицијскогкомесара Бартошека, али овај ту није нашао ништа ненормално. У кварту се теноћи нико није жалио на крађу или напад. А уколико је неко нестао, то ће сутрабити пријављено полицији. Будите уверени да ћемо ми у својој истрази отићидаље од Бартошека. Марсодон је осцилирао од крајњег оптимизма за времеЈована XXIII, до песимизма по доласку Павла VI. Рекао бих да није ишао докрајњихпоследица своје логике. Погледајмо шта се, после Марсодона дешавалона католичкој страни.

ХИЛАНДАРАЦ: Зар сматрате да је и код католика дошло до значајнихпромена?

М.С.М.: Да, Марсодонова тактика је донела плодове и у католичком лагеру.Папа Јован Павле II, у свом екуменском ентузијазму, није оклевао дамароканском султану Хасану II,„командору верујућих”, да „пољубац мира”, 19.августа 1985. у Казабланки.[42] А 13. априла 1986. године, у римској синагоги,пољубио се са великим рабином Ели Тоафом. Тај историјски догађај, пописању француске штампе, збио се први пут „после две хиљаде година”.[43] Осим тога, 27. октобра исте године, у италијанском граду Асизи, папа јеорганизовао молитвени сабор разних хришћанских и незнабожачких делегација.[44] Том приликом је на сабору учествовао и православни митрополитМетодиос. Екуменски сусрет у Асизију се поновио 10. јануара 1993, али овогапута без учешћа православних, наводно због папиног антисрпског става. Безобзира на то, један француски новинар је ту врсту сусрета окарактерисао као‘”ОУН религија”.[45] Очигледно, католици такође активно учествују у грађењунове Вавилонске куле.

РАЗНИМ ПУТЕВИМА КА ИСТОМ ЦИЉУ

ХИЛАНДАРАЦ: И то, но Вашем мишљењу, није пореметило пријатељске

односе између масонерије и Ватикана?

М.С.М.: Масонско-католички савез функционише боље но икада. Зашто би билодрукчије? Заједнички идеал се није променио. У догледном времену,принцип „сваки за себе” годи и једнима и другима, уколико екуменизам остаје

језеро у коме „лове рибу у мутној води”.

ХИЛАНДАРАЦ: Другим речима, једни и даље саветују православнима да првопризнају папски примат, док се други труде да их уведу одмах у масонерију.Кад би то тумачење било исправно, значило би да та игра штети самоинтересима Православља: било да призна папу или масонско

господарство, Православна Црква би, у сваком случају, себе лишила живота као религија Истине.



М.С.М.: А кад би остала само једна шака људи који деле Ваше мишљење, кад биостало само „мало стадо”, то би већ била озбиљна препрека остварењуекуменског идеала. На њега се не може вековима чекати. Историју требаубрзати. Шта да се ради?

ХИЛАНДАРАЦ: Без Марсодона, ми на то питање не можемо одговорити.

М.С.М.: Морамо се уживети у улогу масона 33. степена и наставити да мислимоместо Марсодона, као да је међу нама.

ХИЛАНДАРАЦ: Ми нисмо на позорници.

М.С.М.: Али смо разумни људи и способни да размишљамо по законима логике.Марсодон се жалио да је његов план „тоталне уније” угрожен католичкимучењем о папском примату и непогрешивости. А шта, ако је Православљенајвећа сметња екуменизму? Кад не би било Православне непоколебљивости, не

би било ни непремостивих препрека „тоталној унији”. Јер питање папскогпримата би се могло одложити до последњег чина. Баш зато што су за папувласт и првенство важнији од вере. Има унијата који у цркви читајуправославнисимвол вере без „Филиокве“, под изговором да још нису достиглипуноћу вере. Главно је да признају папу. Значи да се, осим примата, путемпреговора може све друго добити. У суштини, савез масонерије и католицизма

је далеко природнији од зближења масонерије и Православља. Да је Марсодондуже живео, он би и сам то схватио. Али он није имао времена да свој планспроведе до краја.

ХИЛАНДАРАЦ: Признајте да је Ваша тврдња само једна радна хипотеза. Невидим како бисте могли доказати да се масонерија удружила са католицизмомпротив Православља – једине праве хришћанске вере.

М.С.М.: Оче мој, ми бисмо имали довољно доказа и за један судски процес. Дали сте читали „Три разговора” од Владимира Соловјева? Ево шта нам он вели обудућности света у поглављу „Кратка повест о антихристу”: „Историјска драма

је завршена и остао је само епилог који, као код Ибзена, може да се продужи упет чинова. Али њихов садржај је унапред познат”.[46] Видели смо да се за садамасони и католици држе принципа „сваки за себе”, али да човечанствонеминовно улази у тај „епилог”, када ће завладати принцип „сви за једнога”.

ХИЛАНДАРАЦ: Кад би до те апокалиптичке ситуације заиста дошло, ко би поВашем мишљењу, био тај „Један “, тај „ Нови Владика Земље ” и„ Светски монарх”? Да ли папа или неки „Суверени Генерал ВеликиИнспектор”, како то масони кажу?

М.С.М.: Препуштам одговор Соловјеву. На крају поменуте „Кратке повести оантихристу”, он замишља пејзаж апокалиптичних времена, где је последњи„прави” папа Петар IIубијен, док „Император Свечовек” поставља за папу њемуоданог Аполонија.



ХИЛАНДАРАЦ: Говорило се да је папа Јован Павле I био заиста убијен. Као да је по среди била репетиција сцене која треба да се одигра по Соловјеву. Ваљдапостоје и књиге о томе.

М.С.М.: О томе сам прочитао једну врло озбиљну и документовану књигу – „У

име Божје“ – из пера енглеског римокатолика Давида Јелопа.[47] Подвлачим да је римокатолик, како се његов допринос не би протумачио као производантикатоличке пропаганде. Он је саслушао огроман број сведока, од којих су му77 дозволили да наведе њихова имена. Међу њима налазимо 26 црквенихличности. У својим истраживањима је такође добио податке од двадесетакцрквених и цивилних установа. Његов закључак: папу Јована-Павла I су убилизато што је припремао „чистку”. На његовој листи налазила су се имена свихоних који су заслуживали да буду уклоњени, било због своје масонскеприпадности, било због финансијских скандала. По доласку Јована-Павла II, свете личности су остале на својим положајима. И Јелоп са горчином примећује:„Једино што је тим папама било заједничко, то је име ЈованПавле”.[48]

ХИЛАНДАРАЦ: У штампи је било говора о финансијском скандалу саватиканском банком „Финабанк” и о убиствима многих учесника у тимпословима, али нисам знао да је масонерија продрла у Ватикан.

М.С.М.: И то до самих ватиканских врхова. Јелоп се не устручава да их јавножигоше: „Кардинал државни секретар Вијо, масонско име Жани (или Ђани?)Ложа бр. 041/3, улази у једну циришку ложу 6. августа 1966. Кардиналминистар спољних послова Агостино Казароли, Викарни римски кардинал УгоПолети. Кардинал Бађо. Епископ Павле Марчинкус и Монсињор Донато деБонис из ватиканске банке”.[49]

ХИЛАНДАРАЦ: Из кога извора су до папе Јована-Павла I дошла таобавештења?

М.С.М.: Колико сам могао да закључим, један од главних извора је био„Осерваторе политико”. Тако се звала новинарска агенција на чијем челу сеналазио бивши масон Нино Пекорели. Он је донео листу 121 масона, члановаложе коју је сам назвао „Велика Ложа Ватикана”.[50]

ХИЛАНДАРАЦ: Зашто бисмо му веровали? „Један сведок као ниједан” –

говорили су Римљани.

М.С.М.: Заборавио сам да Вам поверим једну поједнност: Пекорели је затим биоубијен. Ако се не варам, то је било 21. марта 1979. године. У 21 час и 15 минута,напустио је своју римску канцеларију у Виа Орацио и пошао на састанак сашефом своје негдашње ложе. А кад је сео у кола, испалили су му два метка ууста.[51] Тиме је запечаћена његова судбина, али потврђена и тачност исказа из„Осерваторе политико”. После папе, који је хтео да масоне избаци из Ватикана,пао је и онај који их је издао. Ви можда верујете у случајне подударности.Алиове две подударности, једна за другом…

ХИЛАНДАРАЦ: Страшно. Па добро, н ако прихватимо да су горњи подацибили тачни, то још не потврђује тотални савез између масонерије и Ватикана. У



питању су појединци. Ако је данашњи папа зажмурио пред присуством масона уВатикану, из политичких или финансијских разлога, будући папа може да ихуклони, као што је то Јован-Павле I намеравао да учини.

М.С.М.: Стварност Вам противречи. Римска црква је у међувремену масонерији

учинила уступке које чак ни Марсодон није успео да добије одЈована XXIII. Под владом Јована Павла II, на дан 27. новембра 1987.,ново Канонско право је одбацило правило по коме су масони аутоматскиекскомуницирани.[52] А било је и догматских промена, вазда у екуменскомсмислу.

ХИЛАНДАРАЦ: Можете ли да ми наведете конкретне примере?

М.С.М.: С Вашим благословом, допустите ми пре свега да позовем у помоћБогородицу из Фатиме. Чули сте, сигурно, за тај догађај. Било је то 1917. годинеу португалском селу Кова да Ириа. Богородица се јавила шест пута, од маја до

октобра, сваки пут 13. у месецу.Она је оставила три поруке, од којих су два првебиле јавне, док је трећу, тајну, требало открити тек почев од 1960. године.Калуђерица Луција, једна од троје преживеле деце која су имала ту визију, је отоме недвосмислено посведочила. Тајна порука се одавно налази уВатикану. Папа Пије XII није хтео да је прочита, зато што означено време нијебило испуњено. Њу су отпечатили и прочитали Јован XXIII, Павле VI и Јован-Павле II, али ниједан од њих није хтео да тајну објави. Из којих разлога? Или јеу Фатими била по среди само халуцинација[53] и онда није требалоорганизовати безбројна ходочашћа због једне заблуде, или је аутентичност тогвиђења потврђена Римском црквом – као што је био случај – и онда је грехскривати поруку Богородице.

ПРАВОСЛАВЉЕ НА КРСТ РАСПЕТО

ХИЛАНДАРАЦ: Зашто ми то причате?

М.С.М.: Због католичких реакција на то ћутање. У католичким редовима, јавиосе француски новинар Марк Дем, који у својој књизи „Трећа тајна Фатиме”изражава тим поводом тешке сумње.[54] По његовом мишљењу, ниједан папаније смео да открије „трећу тајну” зато што Богородица ту неминовно осуђуједанашњу политику Римске цркве, а првенствено екуменизам II Ватиканског

концила (1962-1965). Између осталог, жали се што у заједничким наступима саЈеврејима и муслиманима – на темељу монотеизма – Католичка црквазапоставља божанство Христа.[55] Успостављају се срдачне везе са браманцимаи будистима, па се чак и славна катедрала у Шартру позајмљује друидима.[56] Уелаборацији нове католичке мисе, за време Павла VI, учествовали су шесторицапротестантских теолога, међу којима и „монах” Макс Туријан, оснивач братствау Тезеу (Француска).[57] Из молитве „Конфитеор” („Исповедам”) избачен јеизраз „Приснодјева” – вечна Девица Марија.[58] После тих и сличнихекуменских манифестација, Армандо Корона, Велики мајстор и члан ВеликогОријента Италије могао је мирне душе изјавити да је анатема бачена 1738.године на масоне морала бити грешка, с обзиром да папа данас руководи

састанком у Асизију у масонском духу.[59] У догледном времену, папа за садаима највеће шансе да сачува свој примат и постане „светски монарх” јер,



по речима једног француског новинара, „у овом свету који живи под сталним истрашним претњама, само један духовни ауторитет се показао способним даделује: папа.”[60] Али на другој страни, као што смо видели, папа знатнопопушта у догматском погледу.

ХИЛАНДАРАЦ: Апостол Павле није узалуд рекао: „Да вас нико не превари нина који начин, јер ће прво доћи отпад и показаће се човек безакоња, синпогибли” (2 Сол. 2, 3). А сад нам објасните дали и како Православљу прети тајмасонско-католички савез.

М.С.М.: Мислим да су догађаји у Југославији најречитији пример. Католичкацрква и међународне организације сложно дејствују против Срба. Међутим, тоније ништа ново. Кад су тоталитарне тираније деценијама истребљивалеправославно свештенство и паству, то није узбуђивало никога. Али кад сетоталитаризам срушио, те „европске сједињене државе”, „савез европскихдржава” и „светска монархија” – чију улогу је већ предвиђао Соловјев у своме

пророштву – су се наједном пробудиле и ујединиле на штету Православља.Аконас више не могу уништавати посредством комунизма, потрудиће се да наснепосредно сами униште. Само, машта Соловјева је била слаба у поређењу саисторијском стварношћу. Он није могао замислити да ће прогони и геноцидузети милионске размере. Бацимо поглед на епоху првих хришћанскихмученика. У својој „Историји римске империје”, Едуард Гибон тврди да је билонешто мање од две хиљаде мученика који су положили своје животе за Христа.[61] Под предпоставком да се преварио и да их је било сто пута више, то се ипакне може поредити са милионским жртвама хришћана под влашћу Стаљина.

ХИЛАНДАРАЦ: Па чак ни са геноцидом у Павелићевој НДХ.

М.С.М.: Заиста, Соловјев није био у стању ни то да замисли: „Један дио Србаћемо побити, други раселити, а остале ћемо превести у католичку вјеру и такопретопити у Хрвате”.[62] Ко је могао веровати да ће та Будакова формула,ограничена у току Другог светског рата на Павелићеву Хрватску, бити прећутнолегализована на светском плану и претворена у принцип интернационалнеполитике против Срба, а ускоро, ако се тако настави, и против православнихнарода уопште? Јер како се друкчије може протумачити савремени ставмеђународних организација према Србији? Кад би Срби коначно били осуђенида остану робови у Туђмановој Хрватској и Изетбеговићевој Босни, какав други

излаз би могли очекивати осим оних које им је обећавао Миле Будак1941. године у Госпићу?

ХИЛАНДАРАЦ: Ви уствари понављате питање које сте малочас самипоставили „Шта да се ради?”

М.С.М.: Први хришћани су се налазили у ситуацији која је била врло сличнанашој. Одупирући се јуначки римској империји, указали су нам пут. Они сумогли избећи гоњење да су се сагласили са култом жртвоприношења божанскомимператору и пристали да Христов кип поставе напоредо са другимнезнабожачким боговима у Пантеону – храму римског екуменизма и

верске толеранције. Али хришћански Бог је био једини прави Бог, а не самобог међу боговима. У славу јединога Бога, хришћани су се определили за



мучеништво. После неколико векова, Бог их је, упркос свему, наградиопобедом, пославши им у помоћ цара Константина.

ХИЛАНДАРАЦ: Као што је и нама обећао пад Вавилона и победу на крајуисторије: „ И ђаво који их вараше, би бачену језеро огњено и сумпорно, где је

и звер, лажни пророк, и биће мучени дан и ноћ до века ” (Отк. XX, 10).

М.С.М.: Ваља помислити на судбину првих хришћана пре но што се одговорина питање: Да ли ми моја православна вера допушта да будем масон?

[1] Yves Marsaudon, ministre d’Etat du Supreme Conseil de France (Rite EcossaisAncien et Accepte), L’Oecumenisme vu par un franc-macon de tradition”, Paris,Editions Jean Vitiano: L’Horizon international, 1964. - Oвa књига ћe битинавођена под римским бројем I.

[2] Yves Marsaudon, „De I’initiation maconnique ä l’orthodoxie chretienne”, Paris,Dervy-Livres, 1965. - Ова књига ће бити навођена под римским бројем II

[3] I, 30

[4] I,115-116

[5] Григориј Бостунич, „Масонство всвојеј сушчности и пројављенијах”,т. I, Београд, Свјатослав, 1928, стр. 256-258. – По Бостуничу, приликомпосвећења у 30. степен витеза Кадоша, масони сазнају да је историја Адонирама

обична легенда, а да се иза те личности крије Жак де Моле, последњи вођ ивелики мајстор витешког реда Тамплијера, који је био осуђен и спаљен за времевладавине француског краља Филипа Лепог (стр. 231)

[6] II, 66.

[7] Г. Бостунич, пом. дело, стр. 61-62

[8] Исто, стр. 230

[9] Исто,стр.231

[10] I,126 и II, 45.

[11] I,82

[12] II, 220. – За Тејара де Шардена Марсодон вели: „Он је свакако аутор коганајвише читају уједно у масонским ложама и у богословијама” (I,60).

[13] Тејар де Шарден, „Појава човека” (Teilhard de Chardin, “Le phenomenehumain, Paris, Seuil, стр. 275).

[14] Ксавије Рин, „Револуција Јована ХХШ” (Xavier Rynn, “La Revolution de JeanXXIII”, Paris, Grasset).



[15] II, 136

[16] II, 136

[17] I ,49

[18] I, 18

[19] I,24

[20] II, 234

[21] II, 125

[22] II, 134

[23] II, 246

[24] II, 185

[25] II, 185.

[26] II, 184

[27] II, 54

[28] II,60-61[29] II, 68

[30] II, 11, 155

[31] I,72

[32] I,62, 123, 124, 127 и II, 126, 130

[33] II, 183

[34] II,161

[35] I,108

[36] I,108

[37] I,38

[38] II, 231

[39] II, 179



[40] II, 103,229

[41] II, 179.

[42] „Le Figaro magazine”, Paris, 19.IV 1986, стр. 84

[43] Исто.стр. 82-84

[44] „Le Figaro magazine”, Paris,. 31. X 1986. стр. 134

[45] Исто

[46] Владимир Соловјев, „Три разговора” и „Кратка повест об антихристе”,Собраније сочињенија, т. X, Брисел, 1966, стр. 193-226

[47] Давид Јелоп „У име Божје“ (David Yallop, “Au nom de Dieu”, Paris, ChristianBourgois, 1984, стр. 30

[48] Исто, стр. 349

[49] Исто, стр. 236

[50] Исто, стр. 235

[51] Исто, стр. 360.

[52] Исто, стр. 430[53] Што се заправо и догодило. Читалац може о томе подробно да се упознана www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/lazna_javljanja.htm (примедбауредништва Православног одговора)

[54] Марк Дем „Tpeћa тајна Фатиме” (Marc Dem, „Le troisieme secret de Fatima”,Paris, Editions du Rocher, 1993).

[55] Исто, стр. 167-170

[56] Исто, стр. 168

[57] Исто, стр. 179

[58] Исто, стр. 180-181

[59] Исто, стр. 175-176

[60] “Le Figaro Magazine”, Paris, 31.X.1986, стр.134

[61] Едуард Гибон, „Историја пропасти и пада Римског царства”

(Edward Gibbon, „Histoirе du declin et de la chute de l’ Empireromain”, t.l, Paris, Laffon 1983, стр. 428).



[62] Viktor Novak, „Magnum crimen – Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj”, Zagreb1944, стр. 605

др Марко С. Марковић

из књиге: “Православље и Нови Светски Поредак”

ЦИА у Србији

Српској јавности је мало познато да је амбасадор госпођа Мери Ворлик, не самодипломатски и политички представник САД, већ уједно и шеф Обавештајнезаједнице ове велике силе у Србији.

На челу те заједнице у САД управо се налази ЦИА, тако да је амбасадоркаВорлик уједно и шеф Централне информативне агенције у Србији. Мери Ворлик

је од 2001. до 2004. године радила је у Москви на питањима трговине,инвестиција и енергетике, што у дипломатским и обавештајним круговимазначи да је ескперт за бивши комунистички свет, у који се убраја и Србија. Неби нас изненадило, ако ова дискретна дама, која се у прва четири месеца нијемного појављивала по Београду и у српској јавности, једног дана проговоридобрим српским језиком.

Амбасада САД је највећа дипломатска мисија у Србији и на Балкану. Овамисија је уједно и највећа дирекција ЦИА у Србији. Америчка амбасада јесмештена на брегу изнад десне обале Саве и колосека Главне железничкестанице. То је права тврђава, јер је амбасада дуга око сто метара и широка преко

педесет метара. Налази се између две велике улице, Кнеза Милоша иСарајевске, које воде од центра града према Дедињу и Београдском сајму.

Чело зграде налази се у Улици кнеза Милоша број 50. Ту су главни службениулаз и улаз за Конзуларно оделење амбасаде. Тај део зграде српска јавностнајбоље познаје, јер многи грађани испред тих улаза стоје у реду за америчкевизе или испред њих протествују. У приземљу су просторије за службене

разговоре и издавање виза. А на трећем спрату, иза блиндираних и окреченихпрозора, налазе се кабинет амбасадорке и канцеларије његовог особља.

Од Улице кнеза Милоша број 50, зграда се пружа низбрдо Улицом војводеМиленка. То је пословни блок дуг око 100 метара, на четири нивоа. У њему сеналазе службене просторије дипломата, али и војног аташеа, официра НАТО,ЦИА и ФБИ, саветника и стручњака за политику, економнију, војну и културнусарадњу, као и за односе са медијима. Та улица је затворена за саобраћај сагорње стране из Улице кнеза Милоша џиповима српских специјалаца САЈ, а садоње стране, из Сарајевске улице, металном барикадом. У тај део могу да уђусамо службена возила амбасаде и полиције, која се приликом паркирањаобавезно прегледају.

Доњи део зграде амбасаде, са чијих прозора се виде река Сава, мост Газела и

железничка станица, избија на Сарајевску улицу. У том делу амбасаде се налазекасарна за маринце и велика гаража, кроз коју амбасадор из Сарајевске улице,

http://www.scribd.com/doc/11546294/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%A1-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D0%B8-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA





колима са возачем долази на посао. Унутра, у централном делу амбасаде налазисе велико двориште, парк и кошаркашки терен.

Амбасада САД у Београду је званично америчка државна територија. По својојнамени амбасада је дипломатско и привредно представништво САД, а по свом

обезбеђењу, то је права америчка војна база. Да би несметано функционисалакао дипломатска и војна база Амбасада САД има своје изворе елекетричнеенергије, грејања и воде. Сва врата на Амбасади САД су блиндирана, а свипрозори имају непробојно стакло.

У самој амбасади је стациониран Одред америчких маринаца, са задатком даштити америчко особље, америчко знамење, као и америчку имовину.Американци не скривају постојање маринаца у Београду, али о њима нерадоговоре. У самој амбасади, у њеном доњем делу, до Сарајевске улице налазимала касарна за америчке маринце. Овде ови професионалци америчке армијеимају на располагању спаваоницу, оружарницу, просторије за обуку и тренинг,

мензу, али и право кошаркашко игралиште. Број америчких маринаца уБеограду и њихово наоружање су државна тајна САД. Како тврде наши војниобавештајци, број маринаца који последњих две деценије штите Амбасаду САДкретао од 20 до чак 100.

У време ратних збивања у Југославији деведесетих година америчка амбасада јенепрестано повећавала број маринаца, тако да је у зиму 1999. њихов број дошаодо 100. Били су наоружани аутоматским пушкама, зољама и бацачима пламена.Када је 24. марта 1999. започео рат, маринци су повучени у Скопље, где супреузели обезбеђења Амбасаде САД у Македонији.

Тај Одред америчких маринаца вратио се редовној служби у Амбасади САД уБеограду тек 2003. године. Наиме, у веме бомбардовања НАТО америчкиизасланици су затворили амбасаду и преселили се у хотел Хајат. Маринце је уамбасаду вратио амбасадор Вилијам Монтгомери у лето 2003. када је изведенасвечана церемонија подизања америчке и војне заставе.

Шира српска јавност америчке професионалне војнике не виђа у ратним, већ упарадним униформама, јер у свечаним приликама наступају као почасна гарда.А у хуманитарним акцијама маринци се појављују као добротвори. Тако су се насајту амбасаде појавили снимци младих маринаца приликом посете школе у

Праљанима. А пре тога, 31. децембра 2007. су штићеницима Центра за заштитуодојчади, деце и омладине поклонили играчке. То је део америчке традиције,која се спроводи свуда где САД имају своја дипломатска представништва.

Званично маринци у Амбасади САД спроводе у дело други ниво унутрашњезаштите, али у међувремену тражили и прилику да делују на територији Србије.Наиме, амерички политичари су током 2005. имали идеју да се специјални водмаринаца ангажује у потрагама за генералом Ратком Младићем по Србији. Нашавлада је, међутим, ту америчку понуду одбила.

Званично обезбеђење највеће стране амбасаде у Београду врши се у четири

нивоа. Први ниво чини унутрашње обезбеђење, које су спроводили раднициагенције ДМД, чији је власник Драгиша Маринковић, члан ДС-а. Они на свих



пет улаза Амбасаде САД легитимишу службенике и посетиоце, деле импропуснице, одузимају мобилне телефоне, фото апарате и диктафоне, на

ренгену скенурају гардеробу и торбе. Агенција ДМД поред физичко-техничкогобезбеђења, у Амбасади САД врши даљински и видео надзор, чишћењеклиматизације, контроле приступа, транспорта новца и драгоцености, детекције

пожара и противпожарне заштите.

Други унутрашњи ниво врше маринци, а трећи ниво обезбеђења споља, обављаСпецијална антитерористичка јединица МУП Србије. Припадници САЈнаоружани аутоматским пушкама обезбеђују све тротоаре и пролазе окоамеричке амбасаде.

Интересантно је да су наши специјалци САЈ били јако омиљени код амбасадораВилијама Монтгомерија, па их је угостио у својој резиденцији на Дедињу, али икод амбасадора Мајкла Полта, који их је ангажовао да на згради амбасадеизведу специјалну вежбу.

Специјалне противтерористичке јединице МУП-а Србије показале су да суоспособљене за борбу против терориста у случају напада на амбасаду САД уБеограду. У спектакуларној акцији Капија српски специјалци успешно сусавладали терористе и ослободили таоце из америчке амбасаде.Антитерористичка вежба Капија одржана је 2008. у координацији САЈ саобезбеђењем америчке амбасаде. Командовали су наши полицајци пуковникМилан Зец, Горан Драговић, командант ПТЈ-а, и Спасоје Вулевић, командантСАЈ-а.

Четврти ниво заштите Амбасаде САД обављају амерички шпијунски и ратнисателити, који врше надзор из васионе.

Америчка амбасада у Београду је и обавештајни центар САД у Србији. На челутог центра налази се амбасадор, који координира послове представникаамеричких тајних служби. Да би заштитили свој агентурни рад Американциинсталирали уређаје за онемогућавање прислушкивања електронским путем,опрему за заштиту телефонских и интернет веза, машине за кодирање идешифровање порука из Вашингтона, апарат за уништавања поверљивих порукаи депеша, сателитске антене за праћење збивања у Србији, САД и читавомсвету.

Један од првих послова који је нова америчка амбасадорка урадила у Београдубио је да посети градилиште нове Амбасаде САД на Дедињу. Ово здање, које сеподиже на месту бившег Маршалата, у близини Краљевског двора и виле у којојживи Јованка Броз, удовица Јосипа Броза, биће уједно и обавештајна тврђаваАмерике у Београду.

Када Американци на Топчидеру кроз две године изграде нову амбасаду, зградау Улици кнеза Милоша број 50 ће на захтев САД остати у њеном власништву иимати специјалну намену. Планирано је да се у њу усели дирекција ЦИА за

југоисточну Европу, која ће бити пребачена из Софије у Београд или Команда јужноевропског крила НАТО-а.



У њој ће бити уграђени и смештени уређаји ЦИА за праћење и снимање свихелектронских и сателитских сигнала у Србији. Тиме ће САД у првој деценији21. века да ојачају своју позицију у Србији и на Балкану. И вероватно покушатида центар ЦИА за Балкан из Софије пребаце у Београд. А за то у САД има

разлога.

Наиме, када је почетком фебруара 2010. године у америчком Сенату одржанаседница Комитета за обавештајне послове Денис Блер, директор свихшпијунских служби у САД је нагласио:

- Догађаји на Балкану поново представљају главни изазов стабилности Европе у2010. години!

Човек кога је амерички председник Барак Обама изабрао да води свих 15 тајнихагентура САД, смирени и одлучни Денис Блер, је додуше ову безбедноснуопаску изнео у оквиру набрајања безбедносних изазова. У његовом извештају од

47 страница нашли су се и Балкан, као опасно место на планети, али и Срби, каоизазован народ.

- Забринути смо у вези с будућом стабилношћу Босне, јер се све стране нисусложиле о законским променама које су предложиле ЕУ и САД. Лидерибосанских Срба теже да уназаде неке реформе, упозоравају на законске изазовемеђународне заједнице, бране право да евентуално одрже референдум осецесији, што све доприноси растућим међуетничким тензијама – закључио јеДенис Блер.

И напоменуо да ЦИА превиђа да ће се тренд затегнутости у БиХ наставити иможда заоштрити уочи избора у јесен 2010. године.

Питању Косова и Метохије шеф свих америчких агентура Денис Блер нијепоклањао велику пажњу. Само је рекао да“на Космету велики део српскепопулације још гледа према Београду и пружа отпор интеграцији у косовскеинституције, мада изгледа да се то полако мења на југу Косова. Утицај владеКосова на области са већинским српским становништвом на северу Косова јеекстремно низак”.

- Српско руководство – навео је Денис Блер – заступа европску будућност. А

председник Борис Тадић жели брзи напредак Србије у чланство ЕУ. Београд,међутим, не показује знаке прихватања независности Косова. Београд, чини се,чека саветодавно мишљење Међународног суда правде о легалностиприштинског проглашења независности, које се очекује средином године, пренего што одлучи како да се даље односи према Косову – известио је Блерамеричке сенаторе.

И закључио:- Србија се пречесто ослања на Москву за политичку и економску подршку.

Тиме је, чини се, Америка, а и њена главна агентура ЦИА, преко Дениса Блера

јавно признала да Србију и 2010. године третира као зону руског утицаја и каоопасно место на Балкану.



Уосталом, Томислав Кресовић, политички аналитичар из Београда ми је у једном разговору наговестио шта су главне карактеристике обавештајнихактивности тајних служби САД и њиховог новог модела деловања?

- Нови амерички модел агресивног обавештајног деловања је већ у фази

дефинитивног уоближавања. Тај модел представља, пре свега, централизацију15 тајних служби у САД, њихово стављање у стање ратне приправности,пребацивање водеће обавештајне улоге са ЦИА на НСА, и директнуконкуренцију обавештајним системима, пре свега, Немачке, Француске, Русије,Кине, Индије и Велике Британије са израженом тежњом лидерства већ идоминације у сфери планетарног обавештајног деловања. А то је у суштинитајни рат. И поред свих компатибилиности тајних служби света данас иполитичког савезништва држава Европе са Америком, тајни рат тајних службиСАД, НАТО и Европске уније, као и Русије траје и он ће бити настављен већомжестином и још различититијим средствима и методама, него до сада. Србија ћеу том рату да буде само колеталарна жртва, јер се наша земља налази на

раскрсници три континента и свакој великој сили, која крене у освајањепланета, стало је да има своју базу у Србији!

Марко Лопушина

“ЦИА у Србији 1947-2010″

Православље – смртни непријатељ Језуита

А сада, да кажемо нешто о још једном смртном непријатељу Рима – православној цркви.

http://vizionarski.files.wordpress.com/2012/05/54.jpg



Невоље су настале око 330. године. У то време, хришћанска црква је била

изложена великим прогонима од стране римских незнабожаца. Али, упркоспрогонствима, број хришћана је растао. Цезар је покушао да зауставити тајпокрет, али није могао, па је успостављена лажна хришћанска црква која ћеконтролисати вернике кроз страх и незнабожачку традицију.

Ево како је то изведено: Римско царство се распадало, па су римски цезаризаменили своју одећу религијским костимима. Али, њихов незнабожачки систем

је остао непромењен! Једноставно су својим старим боговима и идолима далинова имена. Јупитер је постао апостол Петар, Венера је постала девица Марија,итд.

Године 313, цар Константин издаје уредбу о толеранцији. Кад се Константинпрогласио првим папом, он је хтео да удружи заједно незнабошце и

религиозне људе мешајући паганско обожавање Вала са учењем Библије. Из тезбрке се изродио безбожни Римокатолички систем.

Библијски религиозни људи су знали да је створено религијско чудовиште које је називано “хришћанством”. Знали су да је то лажан религијски систем,потпуно супротан Библији. Да би сачували своје породице, бежали су упланине.

Кад се Константин повукао, дао је римском бискупу титулу Сумо Маxимус

Понтифиx, и тако га учинио папом. Константин се преселио у Византију 330.године, дајући граду нови изглед назвавши га Константинопољ. Остао је веран

римокатоличком систему.

Како је време одмицало, десила се подела Римокатоличке институције измеђуРима на западу и Константинопоља на истоку. Константинопољ је постао главаправославне цркве. Римокатолицизам и православље су постали горкинепријатељи.

Године 1204, папа Иноћије III је подигао четврти крсташки поход нападајућиКонстантинопољ. Његови крсташи су уништили град и људе у њему,пљачкајући све на што су могли ставити руку. Уместо да се православци врате

http://vizionarski.wordpress.com/2013/02/25/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%B8/isusovci_jezuiti_wi-2/



под папину контролу, они који су преживели проклели су папу и отишли јошдаље од њега.

Како је време пролазило, источне цркве су пале под заштиту цара Русије.Римокатоличка институција је осетила да ако се цар православне цркве не

покори Римској цркви, он мора бити уништен као и Јевреји.

До 1491. године, религиозне вође у виду папа владале су над краљевима икраљицама Европе током векова. То је било мрачно доба историје.

Међутим, ствари су постајале нестабилне за папство. Започели су немири и бунеод стране људи који су протествовали против папске тираније (зато су прозвани“протестанти”).

У то време се родио мали дечак у дворцу Лојола у Шпанији. Он је био шпанскиБаскијац. Тај дечак је растао да промени свет. Прозвао се Игнацио Лојола. Он је

био сотонски геније. Изградио је војску свештеника потпуно посвећенихдисциплини и реду - језуите. Они су ускоро постали најстрашнија религијско-ударна сила у историји. Била је то специјална јединица Римске цркве.

Језуити су заробили сломљене народе. Започињали су ратове и убијали краљевеи председнике, укључујући Абрахама Линколна. Они су у стању да учине билошта да се униште животи или углед било кога ко би се усудио да им стане напут. Били су избачени из скоро сваке земље осим Америке, где су били врлоактивни у контроли над политиком, усељавањем у Америку, итд.

Њихов посао је био да сваког човека, жену или дете баце на колена да признајупапу за Исуса Христа на земљи и подреде га својој моћи. Језуитски генерал јеодговарао Црном Папи. Он заправо управља Ватиканом иза позорнице, асам Сотона га води.

Већина књига које приказују крваву историју језуита – или недостају или сууништене, или се више не штампају. Не само књиге, већ и бивши језуитскисвештеници се или крију или су нестали или су мртви. Да ли језуити имајуулогу и у 20. веку? Оно што ћете управо прочитати шокираће вас.

У нашој специјалној мисији у Ватикану научили смо праву причу о комунизму.

Верни чланови комунистичке партије би били у шоку ако би икад открили ко субили њихови славни хероји. Маркс и Енгелс, који су писали Комунистичкиманифест 1800-их, били су вођени и упућивани од стране језуитскихсвештеника.



Кардинал Августин Беа (1881-1968)

Кардинал Августин Беа нам је рекао да је Комунистичка партија билаформирана од стране језуита са само једним задатком – у одређено вријеме

морали су уништити заштитника омражене Православне цркве - руског цара! То је била освета! Комунистичка партија је тајно праћена од стране римскихагената (илумината) с циљем да створе још једну моћну силу верну Римскојцркви.

Пре Првог светског рата, снажна сила богатих Јевреја је радила на томе даповрати контролу над Јерусалимом. Римска црква је била бесна. Опет суЈевреји блокирали њихове тај-не покушаје да се преселе у Свету Земљу.

Ти Јевреји који су се борили против “Римске Институције” ће платити за својутврдоглавост. Тако су језуити конструисали план који ће не само истребитиевропске Јевреје, већ ће окренути цели свет против њих.

Били смо упућени да су језуити управљали одређеним Јеврејима, који су биливерни папи, да напишу документ назван “Протоколи сионских мудраца”.Римска црква је тако створила још једно “ремек дело”. Тај документ ће утртипут за надолазећу инквизицију, макар он коштао живота и милионе

римокатолика.

Раних 1900-их, Француска је бацила Римској цркви песак у очи. Француска јеначинила политички договор с царом Русије. Папа и језуити су били бесни.

Француска је била на њиховој листи за уништење још од кад је збацила њиховогкатоличког краља и постала република. Али та погодба с руским царом је билапоследња кап у мору. У међувремену, сила Православне цркве је била све јача уБугарској, Румунији, Грчкој, европском делу Турске, Србији иЈугославији. Римска црква је морала бацити Француску на колена и згазити

религијско такмичење на Балкану. Решење је било једноставно. Језуити суиспланирали, изазвали, и из позадине водили Први светски рат.

Папа је подржавао Немачку и када је немачки владар Кајзер (добар римокатолик), молио Римску цркву да му дозволи да може да прошири немачкегранице, папа Пије X и његови језуити су му дали благослов. Након што је рат

започео, папа Пије X је умро 20. августа 1914, начинивши пут за новоггазду. Папа Бенедикт XV га је наследио. Он је исто тако био пријатељ с



Немачком и тако је рат, који ће довршити остале ратове, био напомолу. Немачки римокатолици су убијали француске римокатолике. Газда нијемарио колико је римокатолика умрло. Био је усмерен ка сили и освети. Немачка

је ратовала с Француском, Енглеском и Русијом. Тада се уплела и Америка. Рат је трајао четири дуге године. Европа је била уништена.Римска црква је бацила

милионе људи у пакао.

Док су људи вриштали у агонији умирући у блату и бодљикавој жици, комаданимецима и уништавани отровним гасовима, језуити су били запосленипланирајући Други светски рат. Непознати немачком народу, језуити су већжртвовали католичку Немачку, Кајзера и његову владу с циљем да изведу новуинквизицију.

Губици Првог светског рата:

Погинуло: 10 милиона људи

Рањено: 20 милиона људи

Материјални губици широм света: преко 332 милијарде долара

Протестантска Енглеска и протестантска Америка су их победиле. Језуити збогтога још увек покушавају да униште Енглеску и Америку. Запамтимо речиАбрахама Линколна: “Језуити никад не опраштају, нити одустају”.

У Русији, цар Николај који је био заштитник Руске православне цркве и његова

жена, краљица Александра, имали су сина под именом Алексис, који је бионаследник трона. Мали дечак је боловао од хемофилије. Његова крв се нијезгрушавала када би се посекао. Када би пао у игри, најмања повреда би моглаузроковати унутрашње крварење. Мајчино срце се сламало. Доктори нисумогли помоћи. Мали дечак је веома трпео.

Распућин, зван “Луди редовник”, био је човек који је био опседнут демонима.Распућин је тврдио да је имао визију Бога и Девице Марије. Дошао је близу овогдечака и крварење се зауставило. Познато је да је Распућин био укључен усотонско сексуално обожавање. Контролисао је руску царицу. Имао је многонепријатеља на високим положајима. Многи су веровали да је Распућин

био демоном опседнуто чудовиште које је владало Русијом иза позорнице. Чаксе и цар плашио њега и његових чудних моћи.

Кардинал Августин Беа нам је рекао да је у тренутку слабости, царица реклаРаспућину где цар скрива своје злато. Распућин је пренео ту информацијупатријарху Руске православне цркве пре него што је (Распућин) био убијен. На

редовним састанцима код кардинала Августина Бее, он нам је откриваоисторијске, садашње и будуће циљеве ватиканске земаљске силе. То је билодоба када је уређење цркве било допуњено као резултат Другог Ватиканскогконцила. Кардинал Беа је казао:

“Након наше дуге и пажљиве припреме за Руску револуцију, језуити су радилиблиско с Марксом, Троцким, Лењином и Стаљином. Ми смо тајно



преселили наше злато у Русију кроз Не мачку користећи нашег кључног човека.Верујемо да ће ускоро наш непријатељ бити уништен… И никнуће комунизамкао чврста кћер Римске цркве!”

Лењин је био у Швајцарској кад је чуо вести о револуцији која ће започети у

Русији. Да би помогла револуцији да уништи њиховог непријатеља, немачканајвиша команда и остали су тајно припремали воз да превезе Лењина и његове

револуционаре кроз Немачку. У априлу 1917. Лењин и неколико његовихкључних људи извели су вожњу у познатом “Запечаћеном возу.”

Људи који су били најодговорнији за припрему тог путовања били су ДиегоБерген, посвећен немачки римокатолик, трениран у језуитским школама,касније постављен за немачког амбасадора у Ватикану током Хитлеровог

режима. Ако би револуција успела, то би значило смрт за милионе људиукључујући цара и његову породицу.

У време Лењиновог доласка у Русију, у априлу 1917. године, Лењиновиконкуренти су контролисали револуцију. Цар је био присиљен да напусти својтрон. Он и његова породица су били у кућном притвору. Његова влада јепропала и већина његове војске га је напустила.

Збуњеност је превладавала. Војска која је и даље остала верна цару јеназвана “Бели Руси”. А револуционари су били прозвани “Црвени”. Они су билисмртни непријатељи, борећи се да преживе. Лењин је добио контролу над

револуционарном владом и преселио је у Москву 10. марта 1918. У априлу,царска породица је била пресељена због сигурносних разлога у Јекатеринбург уУрал.

Војска Чеха (Бела војска) се приближавала месту где је породица одсела.Постојала је шанса да се они ослободе. Међутим, 17. јула 1918. групазвана “Урални Совјети” одржала је брзо суђење и прогласили царску породицукривом.

Било нам је речено да су неки од њих били језуити претварајући се да сукомунисти. На крају, тренутак који је папа чекао је коначно и дошао. ЗаштитникПравославне цркве је коначно стајао лицем у лице с римским језуитима који субез милости униш тили јадну, уплашену, малу породицу.

Касније те ноћи, тела су била укрцана у камион и одведена у напуштен рудникзван “Четворица браће”. Тамо су били расечени, спаљени, квашени киселином ибачени у напуштени рудник.



Руска царска породица

Језуити су се кретали тако брзо да Централна комунистичка партија није нибила свесна суђења и убиства цара и његове породице, док све није билозавршено.

Била је то страховита победа Римске цркве. Било нам је речено да је лов напатријарха, свештенике, монахиње и монахе започео у великој силини. Римскацрква је нестрпљиво чекала вести о уништењу њихових религијских супарника.

Овај случај са Руском православном црквом је био једна врста теста. Ако ће руска црква бити уништена, следећа мета би била енглеска црква која се јоштетурала од лажног обраћења великог језуите кардинала Њумана (Newman).Али кад је случај са руском црквом пропао, као што ћу ускоро објаснити,енглеска црква је пала у руке Ватикана тек 60 година касније кроз екуменскипокрет.

Дакле, након погубљења руске царске породице Совјети су нападали манастиреи убијање је почело. Само је чудан преокрет вере спасио Руску цркву… старипатријарх је имао кеца у рукаву. Било нам је речено да кад је Црвена Армијабила близу убиства старог поглавара руске цркве, патријарх их је поздравиоширом отворених руку, заплакао и изговорио следеће речи:

- “Другови, коначно сте стигли. Чекали смо вас. Чували смо царево злато завас… моји драги другови!”

- “Злато?… За нас?”

Комунисти су били затечени овим његовим речима. Спустили су оружје иприхватили злато и пријатељство патријарха, и заповедили да убистваправославних свештеника, монаха и монахиња одмах стану. Православна црква

је била спашена. Комунисти нису добили само царево злато, већ су такођезадржали и папино злато. Папино злато, које је путовало у Русију кроз Немачку,било је предвиђено да вреди 666 милиона долара.

Кад је папа за то сазнао, скоро да није умро од срчаног удара. Издали су гањегови властити комунисти. Римска црква је полудела од мржње. Били су

преварени. Комунисти ће платити за ту превару без обзира колико то коштало.



Свети уред ће ускоро наставити са радом као кроз Шпанску инквизицију,задајући патњу, смрт и освету својим непријатељима.

Само, овај пут заједно са Јеврејима и протестантима, жртве су укључивале иправославну цркву и руске комунисте. Језуити су знали да би то могли извести

са Другим светским ратом.

Научили смо на тим предавањима код кардинала Августина Бее да би збогогромног богатства Ватикан могао утицати на светску економију. Он можебацити народе на колена с плански изведеним кризама.

Неко ће запитати: Чак и у Америци? Наравно! Учинила је то и у историји,учиниће то поновно у будућности. Мислио сам да су илуминати одговорни зато. Али, илуминати су спојени са језуитском организацијом Опус Деи, и заједноса водећим масонима представљају финансијску руку Ватикана. Крозњих Ватикан контролише скоро комплетно богатство у свету.

Рим је мудро разаслао у многим правцима оне који су тврдили да у светупостоји завера. То је била сјајна димна завеса да се скрене пажња даље одВатикана. Објављене су многе књиге које оптужују комунисте, Трилатералнукомисију, Рокфелерову породицу, ционисте, илуминате, Римски клуб итд. Трагична чињеница је та да је Римска црква створила већину тихорганизација, као и организације које су ратовале са њима. У питању је била, и

још увек је, велика игра.

др Алберто Ривера

из књиге: “Ватиканске убице” (исповест бившег језуите)

"Ничега ми више није жао, што сам им'о за Србствосам дао. Ја знам да су дошли задњи часи, снаге немам, живот ми се гаси.Не чујем кораке стражара, видим ашов у руцигробара. Душа ми се кроз облаке вије, убио сам, алигрешна није.

Ја ћу мирно стати пред Господа, узвикнућу: ЖИВЕЛА СЛОБОДА!

http://vizionarski.wordpress.com/2012/06/13/%D1%86%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0/

http://vizionarski.wordpress.com/2012/10/26/%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5-opus-dei/

http://vizionarski.wordpress.com/2012/03/31/%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0/


http://vizionarski.wordpress.com/2012/04/01/1855/

http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/AlbertoRomeroRivera-Vatikanske_ubice.pdf


http://vizionarski.wordpress.com/2012/06/13/%D1%86%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0/

http://vizionarski.wordpress.com/2012/10/26/%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5-opus-dei/



http://vizionarski.wordpress.com/2012/04/01/1855/




Живи живот достојан човека, немој сужањбити довијека".НЕК ТИ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА, ГАВРИЛО!(13.07.1894. - 28.04.1918.)

ПОРУКА КОЈУ СУ ДОБИЛИ МНОГИ СРБИ ДАНАС НАСВОЈЕ МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНЕ, ШИРИТЕ ЈЕ ДАЉЕ

Пријатељу и сваком грађанину који носиистинољубље и веру у правду, а нарочито свимСрбима да знају: споразумом који су нашивеликаши потписали, полиција и судствосеверног КиМ-а прелазе у државни системКосова, на финансирање и управљање, губе сепоследње институције Србије и потписомпредаје део територије на коме је 80,3%минеролошког и 76,5% енергетског богатстваСрбије, више од 55% питких вода и преко 60%површине још увек у приватном власништву Срба и Србије, на том простору је и 1603светиња, утире се траг Србима стварањемуслова за брзо нестајање то мало Срба са тих простора, упитајте се за који и какву Европу?Имамо ли право да ћутимо, да ли ће нам преци

који крварише али и будуће генерације тоопростити? Учините шта можете не би ли севеликаши који су се заиграли освестили, размислимо како да их натерамо на то. НИКАДПА НИ САД НИЈЕ СВЕ ИЗГУБЉЕНО!

“Косово нема цену и, према томе, оно се може само дати џабе, што јеистовремено пример незапамћен у историји. То је тако ретко каваљерство уданашњем свету, а то смо ми учинили и ући ћемо у историју по тојгалантности”, рекао је Бећковић у изјави новинарима на данашњој промоцијинове књиге режисера Емира Кустурице.

Бећковић није желео да коментарише шта ће договор о предлогу споразумаизмеђу Београда и Приштине, који је потписан у Бриселу, значити за Србе наКосову и Метохији.

“Да ли је споразум добар за Србе на Косову најбоље су рекли Срби на Косову.Не бих у њихово име оцењивао какав је тај споразум”, додао је признатикњижевник.

На питање како коментарише чињеницу да се “одбрана Косова спроводи само

из Београда”, Бећковић је истакао да се оно у Београду само предаје.



“То је питање за медије који то тако приказују. Бојим се да нисте имали ниједнуслику шта се дешава у Србији. Ви мислите да се Косово брани само у Београду,а ја мислим да се оно у Београду једино предаје и да то није ни у једном градуслучај”, нагласио је Бећковић.

Операција Олуја је била војна акција Републике Хрватске у августу 1995.године. Циљ ове операције је био заузимање највећег дела територије РепубликеСрпске Крајине. Операција је званично трајала 4 дана и завршила се падомРепублике Српске Крајине.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију Олуја упрвостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и МладенуМаркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног иприсилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше РепубликеСрпске Крајине у Хрватској.[6][7][8] Међутим, у другостепеној пресуди су такветврдње одбачене и генерали су ослобођени.

Са територије РСК коју је заузела хрватска војска избегло је преко 250.000Срба.[9]

У јануару 1992. године, договор је потписан од стране председника ХрватскеФрање Туђмана и председника Србије Слободана Милошевића за прекид ватреизмеђу Хрватске армије и Срба у Хрватској, које је подржавала Југословенсканародна армија. Сукоб се одвијао у Крајини у којој су већину становништвачинили Срби. Прекид ватре је дао Хрватској армији времена да се бољеприпреми за следећу битку.

Током следеће три године, хрватске војне операције у Крајини су углавном билеограничене на проверавање способности српске одбране. Изузетак је билаОперација Медачки џеп у септембру 1993. године, кад су хрватске снагесравниле три српска села у планинама у личком региону, што је изазваломеђународни инцидент.

Хрватска армија је играла важнију улогу у западној БиХ и у Посавини где су сезаједно са снагама босанских Хрвата борили против снага Војске РепубликеСрпске.

Хронологија догађајаУтицај НАТО акција

Након заустављања хрватско муслиманског сукоба и потписивањаВашингтонског споразума, почела се припремати Олуја. Септембра 1994,Хрватска влада је уз одобрење Стејт дипартмента, потписала уговор, подименом „Демократски транзициони програм“, с америчком војно-консултантском компанијом МПРИ (енгл. MPRI - Military Professional Resources

Incorporated ).[10][11]. Према овом споразуму, службеници ове фирме, које је

предводио пензионисани амерички генерал Карл Вуоно, су интензивно радили

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BB_%D0%B7%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D1%88%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D1%83




http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0#note-press-6

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0#note-7





http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%BE_%D0%A2%D1%83%D1%92%D0%BC%D0%B0%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%9F%D0%B5%D0%BF


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%82_%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0#note-Smith2002-10


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0








http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0#note-press-6






http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%9F%D0%B5%D0%BF


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0#note-Smith2002-10




на обуци хрватске војске и официра у војном училишту „Петар Зрињски“ узападном делу Загреба, као и у другим гарнизонима [12].

Група грађана из Чикага, под називом „Крајинске жртве геноцида“, тужила јесуду у Илиноису компанију Л-3 Комуникејшнс јер је, како тврде, МПРИ (данас

дио холдинга Л-3) обучавао и опремао хрватске снаге, као и учествовао упланирању и провођењу акције Олуја 1995. године [13] [14][15][16][17] [18].

Пензионисани пуковник Хрватске, Анте Котромановић, је изјавио да су пореднаведене фирме хрватској војсци у припреми акције „Олуја“ помоглифранцуски војни стручњаци, који су у Шепуринама код Задра, оснивалиподофицирску школа и оспособљавали официрски кадар [19][20].

[21] [22] [23] [24]

Брионски записник

[25] [26] [27] [28]

[29] [30][31] [32] [33] [34] [35] [36]

Операције у јулу и августу 1995.

1995. године, војна ефективност крајишких Срба и Војске Републике Српске језначајно опала. На обе групе није утицао Београд, одбили су Милошевићевепокушаје да се заустави конфликт. Нису били способни да одржавају и

обнављају залихе оружја. Морал и ефективност су били ниски, многе српскетрупе су биле слабо обучаване. Такође су их разарали унутрашњи политичкиконфликти и лоше војно вођство.[тражи се извор од 06. 2010.]

Војска Срба у Крајини (СВК) није имала довољно војника. Било је само око55.000 војника на располагању да чува фронт који је био дугачак 600 km уХрватској и још 100 km уз границу са Бихаћким регионом у Босни. 16.000 одових војника су били стационирани у Источној Славонији, што је остављалосамо 39.000 војника да брани остатак РСК. На основу борбеног извештаја који јеМиле Мркшић, начелник Главног штаба СВК, поднео Гавном штабу ВојскеЈугославије, 26. августа 1995. године, на дан напада хрватских снага на западне

делове СРК војска СВК је у тим деловима (Книнска Крајина, Лика, Банија иКордун) имала 24.000 бораца у јединицама (на располагању је теоретски имала36.000 војника, али су медицинско одсуство и дезертерство пре почетка нападасмањили тај број); Хрватске снаге, по истом документу, имале су између100.000 и 105.000 војника у западним деловима, док је око 30.000 војника

распоређено у Савонију. С обзиром да је отприлике пола 5. корпуса АРБиХ(Бихаћ) - око 7.000 војника - било упућено на јединице СВК, те да су снагеСпецијалне полиције ХР учествовале у нападу са око 3.000 војника, свеукупанброј нападача на западне делове СВК био је између 110.000-115.000 војника.[37]

Насупрот српској војсци, хрватске и бошњачке армије су значајно ојачале.

Имали су ново и модерније оружје и поред тога што је на снази био ембарго на



































http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%9B


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B8%D0%A5





























http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5




оружје. Такође су имали стратешку предност, много су биле краће линијекомуникације него код Срба.

У лето 1995. године, хрватске и муслиманске снаге су се удружиле и заузелестратешки важне висококрајишке градове Гламоч, Босанско Грахово и Дрвар,

као и доње Ливањско поље где су већинско становништво чинили Срби. Овајпотез је пресекао линију снабдевања Срба у Хрватској и опколио град Книн сатри стране. Велики број становништва са ових простора је морао да напустисвоје домове и оде у Републику Српску и СРЈ.

4. август

Дана 4. августа у 4 часа после поноћи, америчке ваздухопловне снаге субомбардовале два радара снага крајишких Срба, само пар сати пре почеткаоперације „Олуја“. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији јеучествовало преко 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицалеумешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцијуетничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српскихкомуникација, тако да је командни сектор био потпуно одсечен. Акција јепочела нападом на тзв. секторе „Север“ и „Југ“ на фронту дугом 700километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком исплитском подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ билаод 5 до 15 километара. Хрватске Четврта и Седма бригада су пробиле крозсрпски фронт и убрзо заузеле Книн и већи део Далмације 5. августа.

Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимањеСветога Рока. Книн је већ био у окружењу а хрватске јединице неколикокилометара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин...

5. август

Мапа операције Олуја

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%87

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%9B


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%86



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B3%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Operation_storm_map.jpg

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Operation_storm_map.jpg

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%87

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%86


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B3%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BD



Гранатирање Книна је био смишљени чин терора који је имао за циљ дапоспеши одлазак преосталих Срба. Имали су „уличне чистаче“ чији задатак јебио да уклоне све трагове убијања и вандализма пре него што су доводиликамере које су снимале тријумфални улазак хрватских снага у Книн. Све је билопажљиво планирано.

Око поднева објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнскојсредњовјековној тврђави постављена је огромна хрватска застава. Заузета су иоколна места - Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац,Љубово али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. До вечери је остварено80 посто планираног а српски цивили напустили су заузета подручја преко Срба и Двора. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на Жупању, из источнеСлавоније на Осијек, Винковце, Нуштар, с Кордуна на Карловац а из источнеХерцеговине на дубровачко подручје.

6. август

До 6. августа, Прва хрватска бригада је пробила у територију око града Слуња (северно од Плитвица) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином гдесу се састали са снагама Армије Републике БиХ на западу Босне. Једино је биоснажан отпор у граду Глини (јужно од Сиска).

Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанскихХрвата) и Петим корпусом Армије БиХ на граници БиХ, на реци Корани кодТржачких Раштела. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевањаКнин-Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске Фрањо Туђман.

Крајина је поражена. Пале су Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера,Обровац... Снаге Војске РСК су трећег дана акције „Олуја“ у расулу: 21кордунски корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39.корпус пред разбијањем.

У недељу ујутро Хрватска војска је ушла у Петрињу, а око 23 сата у Глину [38].

7. август

Последњег дана „Олује“ пали су и Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско,

Горњи и Доњи Лапац... У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта, јер је већина границеса Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих дивизија српске армијесу се предали у року од следећих пар дана.

Последице операције

Након операције РСК више не постоји. Већина Срба - преко 250.000 људи[39] - јебила протерана.

У операцији „Олуја“ учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУПи Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима,

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE_(%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%86_(%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%B0)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B4%D1%83%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D1%9A

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%A0%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5&action=edit&redlink=1




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%9A%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0)



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0#note-B92_specijal-38

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%9A&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B8_%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%86


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE_%D0%A8%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BA


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE_(%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD)


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%86_(%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%B0)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B4%D1%83%D0%BD





http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%9A%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%9A&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%9B



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE_%D0%A8%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BA




супротставиле српске снаге од око 31.000 војника. Подручје захваћенохрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво.Колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима су прекоподручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренулека Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Власти у Србији, чији су

медији готово потпуно игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивалесу у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово у којојвећину чине косовски Албанци.

Након акције „Олуја“, хрватске власти затвориле су подручје бивше Крајине.Улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватскимизбеглицама из тог подручја. Тада је у Хрватској отпочело са темељнимминирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршенису злочини над преосталим српским становништвом [38].

Командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал

Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН натом подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српскихцивила и 73 одсто уништених кућа [40].

Према неким подацима (прецизних података још нема), у акцији хрватске војске„Олуја“ нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло 677 цивила [41]. Тај одбор је у вишенаврата оптужио хрватске снаге да су током операције „Олуја“ починилезлочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа,док су остале опљачкане и разорене [38].

Документационо-информативни центар „Веритас“ у својој евиденцији имаимена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522жене и 12 деце.

11. августа, Хрватско Министарство Здравља је издало званичне податке жртаваса хрватске стране: 174 мртвих и 1430 рањених. 726[42] војника је погинуло сасрпске стране.

Ратни злочини и етничко чишћење

Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казнезатвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на

18 година затвора. Осуђени су за суделовање у удруженом злочиначкомподухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%9D

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0




http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%81&action=edit&redlink=1




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%87

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%9D

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1





http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%81&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%87






„Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.[43] Хашкисуд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке,

разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их јеодговорности за присилно премештање становништва [44].

Током операције, убијено је око 2.650 цивила, а преко 340.000 је избегло[45]. Српско становништво је убијано систематски, њихови домови су пљачкани азатим паљени, како би се избрисао траг о њиховом постојању на овимпросторима. [46][47][48][49][50][51]

Јавно критикујући етничко чишћење, амерички војни планери су помоглиХрватској да изведе највеће етничко чишћење током тог рата. Пензионисаниамерички генерал Чарлс Бојд, заменик команданта НАТО-а, потврдио је да суСАД помагале при осмишљавању и спровођењу тог плана [52].

Канадски официр из састава УН је идентификовао албанског сепаратистичког

лидера Агима Чекуа, одговорног за масакр над Србима. Ема Бонино, Европски комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колонеизбеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих сузавршили у масовним гробницама. Хелсиншка федерација за људска права саопштила је 21. августа 1995. године у Бечу да у Крајини постоје масовнегробнице убијених Срба. [53]

Haški tribunal osudio Gotovinu i Markača

Oluja je Tuđmanov zločinački poduhvat

M. Petković | 16. 04. 2011. - 00:02h | Foto: AP | Komentara: 133

HAG - Tribunal za ratne zločine na području bivše Jugoslavije osudio je jučehrvatskog generala Antu Gotovinu (53) na 24 godine zatvora, a generala MladenaMarkača na 18 godina zbog zločina nad Srbima u Krajini počinjenih 1995. tokom inakon operacije “Oluja”.

Ante Gotovina i Franjo Tuđman iz vremena „Oluje“

Proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje, zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja,

nečovečna dela i okrutno postupanje.

General Ivan Čermak oslobođen je svih optužbi. U njegovom slučaju tužilaštvo nijemoglo da dokaže navode da je Čermak sakrivao i poricao zločine nad Srbima, niti da

je član udruženog zločinačkog poduhvata.

Po presudi, operacija “Oluja” avgusta 1995. godine bila je udruženi zločinački poduhvat, na čelu s Franjom Tuđmanom, tadašnjim predsednikom Hrvatske, koji jesmišljen da trajno i prisilno protera srpsko stanovništvo sa područja Krajine uHrvatskoj.











http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B4&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D0%B8%D0%BC_%D0%A7%D0%B5%D0%BA%D1%83


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BC%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BE&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0





http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/248386/Oluja-je-Tudjmanov-zlocinacki-poduhvat/komentari











http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B4&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BC%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BE&action=edit&redlink=1




http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/248386/Oluja-je-Tudjmanov-zlocinacki-poduhvat/komentari



Osim Franja Tuđmana, kojeg je sudsko veće označilo kao ključnu osobu u ovim

poduhvatima, kao i trojice generala, optužnica je obuhvatila i Gojka Šuška, tadašnjegministra odbrane i Janka Bobetka i Zvonimira Červenka, načelnike Glavnog štabavojske Hrvatske.

Prema rečima sudije Alfonsa Orija, predmet se nije bavio time da li je rat bio legalan,nego time da li su srpski civili bili meta zločina i da li su generali za to odgovorni.

- Kada je reč o kaznenoj odgovornosti generala, Veće zaključuje da je Ante Gotovina

bio general pukovnik i zapovednik sektora Split i da je zbog svoje pozicijekomandovao svim jedinicama na tom području, kao i pripadnicima vojne policije.

Prevencija i procesuiranje zločina nisu bili isključeni iz nadležnosti Gotovine, dok jeon lično naredio granatiranje Benkovca i Obrovca što predstavlja nezakonit napad nacivile. Prisustvovao je na Brionskom sastanku i aktivno učestvovao u planiranju“Oluje”.

Takođe, gotovina nije ništa učinio da spreči zločine ili da kazni svoje vojnike koji suse nelegalno ponašali prema civilima - rekao je sudija Ori i dodao je sudsko veće, nijedobilo svu dokumentaciju, zaključilo da su hrvatske snage gradove smatraleartiljerijskim ciljevima.

- Granatiranje Knina, Gračca i Obrovca bio je neselektivan napad. Pritom, pritisak istrah od nasilja nagnali su Srbe na odlazak iz Obrovca i Gračca – rekao je Ori.Ante Gotovina, koji je osuđen na 24 godine zatvora, provešće iza rešetaka još 18

godina i sedam meseci zbog vremena koje je od hapšenja proveo u zatvoru. Postoji

Saslušano 145 svedokaViće je zasedalo u ovom

predmetu više od tri godine.Iskaze je ukupno dalo 145svedoka, a Veće je u spisuvrstilo svedočenje u pisanomobliku još 38 ljudi. Uz to,stranke u postupku su nausvajanje ponudile ogroman

broj dokumentarnih dokaza.Među tim dokumentima suvojni dokumenti, izveštajimeđunarodnih organizacijaaktivnih u Hrvatskoj tokom

predmetnog vremenaoptužnice, kao i izveštajiraznih vještaka.



uslov da na slobodu izađe i ranije, odnosno nakon što odsluži dve trećine kazne, 2021.godine.

Na Brionima dogovoreno etničko čišćenje Srba

- Sudsko veće je zaključilo da je Franjo Tuđman, glavni politički i vojnivođa u Hrvatskoj, pre, tokom i nakon optužnice bio ključni članudruženog zločinačkog poduhvata. Tuđman je nameravao Krajinunaseliti Hrvatima, pa je obezbedio da se takve njegove ideje pretvore uzvaničnu politiku i akciju putem svog uticajnog položaja predsednika ivrhovnog komandanta oružanih snaga. Veće je nadalje zaključilo da sumeđu drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata bili i GojkoŠušak, ministar odbrane i Tuđmanov bliski saradnik, i Zvonimir Červenko, načelnik glavne komande Hrvatske vojske. Među učesnicima

udruženog zločinačkog poduhvata bili su i drugi pripadnici hrvatskog političkog i vojnog rukovodstva koji su učestvovali na predsedničkimsastancima i bili Tuđmanovi bliski saradnici.

- Na brionskom sastanku Tuđman i visoki vojni komandanti razmatralisu kako da se upotrebe vojne snage da bi se osiguralo da ne samo Srpskavojska Krajine, nego i srpsko civilno stanovništvo napuste Krajinu. Veće

je zaključilo da su visoki hrvatski vojni zvaničnici, uključujući Tuđmana,Šuška i Červenka, upotrebili hrvatske vojne snage i Specijalnu policijuda počine zločine koji sačinjavaju cilj udruženog zločinačkog poduhvata.Hrvatske vojne snage obuhvatale su Hrvatsku vojsku i vojnu policiju,kao i jedinice HVO, koje su bile potčinjene komandantima Hrvatskevojske. Veće nije zaključilo da su učesnici udruženog zločinačkog

poduhvata koristili policijske snage za činjenje zločina, osim kad je reč oSpecijalnoj policiji.Veće će sada razmotriti da li se optuženima treba pripisati kaznenaodgovornost za zločine progona, deportacije, razaranja, pljačke,ubistava, za dela protiv čovečnosti i okrutnog postupanja.

Veće je nadalje zaključilo da su zločini koji obuhvataju ubistvo,razaranje, pljačku i dela protiv čovečnosti, a koji su počinili pripadnici

hrvatskih vojnih snaga i Specijalne policije, stvorili pritisak i strah odnasilja među žrtvama i onima koji su im bili svedoci. Ti zločini pridonelisu stvaranju atmosfere u kojoj ti ljudi nisu imali nikakvog drugog izboraosim da odu. Veće je konstatovalo da prisilno premeštanje koje su

počinili pripadnici hrvatskih vojnih snaga i Specijalne policije protivpravnim napadima na gradove u Krajini 4. i 5. avgusta 1995. ičinjenjem drugih zločina kasnije tokom avgusta te godine predstavljadeportaciju. Od mnogih krajiških Srba koji su napustili Krajinu nakonoperacije “Oluja”, Veće je zaključilo da je njih najmanje 20.000deportovano na taj način u avgustu 1995.



HV za Oluju pripremala privatna tvrtka izSAD-a

DEN HAAG - Suprotno očekivanjima, svjedočenje bivšeg veleposlanika SAD-a u

Hrvatskoj Petera Galbraitha nije dodatno rasvijetlilo američku ulogu u pripremi Olujei vojnih operacija u BiH uoči pregovora u Daytonu.

Nakon zaustavljanja hrvatsko muslimanskog sukoba i potpisivanja Washingtonskogsporazuma počela se pripremati Oluja. Hrvatska vlada je uz odobrenje StateDepartmenta potpisala ugovor s američkom vojnom tvrtkom MPRI.

Galbraith: Granatiranje Knina neusporedivo s Vukovarom i Dubrovnikom

Na pitanje odvjetnika generala Gotovine Grega Kehoea, Galbraith je rekao da jeMPRI pružao pomoć i određenu vrstu obuke Hrvatskoj vojsci. "Nije pružao borbenu

obuku. Radili su u skladu s embargom", rekao je Galbraith.

Je li dio te obuke uključivao obučavanje u području ljudskih prava, zanimalo jeKehoea. Jest, potvrdio je Galbraith. Američki odvjetnik potom je promijenio temu, ali

je sudac Alphons Orie zamolio Galbraitha da objasni kakva je to organizacija MPRI.

"To je privatna tvrtka iz Virginije koju čine bivši američki časnici i drugi ljudi koji pružaju obuku vojnicima neke treće zemlje, na osnovu dozvole State Departmenta",

rekao je.

Objasnio je da su SAD imale razumijevanja za hrvatsku vojnu akciju, jer je to bio jedini način da se spriječi da Bihać doživi sudbinu Srebrenice. No ne želim dase shvati da su SAD odobravale tu akciju, mi joj se naprosto nismo protivili", istaknuo

je, naglašavajući da nije bilo eksplicitnog odobrenja.

Hrvatska nije htjela ništa učiniti bez znanja SAD-a jer je Tuđman htio biti siguran daHrvatskoj zbog toga Vijeće sigurnosti neće nametnuti sankcije. Prije toga, ustudenome 1994. Galbraith je dobio upute da na pitanje Šuška i Granića

prenese da se SAD protive takvoj operaciji.

Već 7. kolovoza 1995. zapisao je da se nastavljaju operacije u BiH i preporučio StateDepartmentu da ne obeshrabruje te operacije. Kehoe mu je pustio snimku razgovoraTuđmana s Richardom Hoolbrokeom, u kojoj Clintonov izaslanik 1. listopada 1995.tumači hrvatskom predsjedniku kako bi HV trebala što prije zauzeti Prijedor, SanskiMost i Bosanski Novi jer se bliši trenutak kad će morati biti obustavljene operacije.

Na pitanje je li točno da je Hrvatska dobijala smjernice koje gradove treba zauzeti da bi se omogućili pregovori u Daytonu, Galbraith je odgovorio da su on i Holbrookevodili privatne razgovore s hrvatskim vodstvom i izražavali osobne stavove, koji su se

razlikovali od službenog stava američke administracije. "Tada Banja Luka višenije bila na dnevnom redu, presudni trenutak je bio u rujnu", rekao je.

Hrvatska nije htjela ništa učiniti bez znanja SAD-a jer je Tuđman htio biti siguranda Hrvatskoj zbog toga Vijeće sigurnosti neće nametnuti sankcije

http://http/www.jutarnji.hr/vijesti/clanak/art-2008,6,26,,124479.jl

http://http/www.jutarnji.hr/vijesti/clanak/art-2008,6,26,,124479.jl



Luka Mišetić: Oduševljeni smo Galbraithovim svjedočenjem

Svjedočenjem Petera Galbraitha teško su uzdrmane glavne teze optužnice zaOluju, posebno ona o postojanju udruženog zločinačkog pothvata, ocijenio jeodvjetnik generala Gotovine Luka Mišetić.

"Naravno da se ne slažemo sa svim dijelovima svjedočenja, no moram priznati da smooduševljeni svjedočenjem veleposlanika Galbraitha u dijelu koji se tiče samoggenerala Gotovine. O konkretnoj ulozi generala Gotovine u operaciji Oluja, o

prekomjernom granatiranju, o tome da li je Oluja bila planirano etničko čišćenje ilioperacija za oslobađanje okupiranih područja bez namjere etničkog čišćenja te gdje jegeneral Gotovina bio poslije Oluje i što je radio - Galbraith je svjedočio sve uskladu s tezama obrane generala Gotovine i zaista smatram da smo na čvrstom idobrom putu prema oslobađajućoj presudi", rekao je Mišetić novinarima.

Iz Haaga Snježana Pavić

'ČOSIĆ JE LOPOV KOJI JE UKRAO 800 TISUĆAMARAKA I RADI ZA CIA-U' Komunističkeoptužbe na račun legende

Život i djelovanje Krešimira Ćosića, jednog od najvećih košarkaša svih vremenas bivših jugoslavenskih prostora, bili su u određenom razdoblju zanimljiviameričkoj obavještajnoj zajednici, točnije u razdoblju u kojem je Ćosić bioanatemiziran zbog propovijedanja mormonstva u socijalističkoj i ateističkoj

Jugoslaviji.Zgražanje u Zadru

Naime, među gotovo dva milijuna dokumenata dostupnih na stranicama WikiLeaksa,što sadrže diplomatske i druge obavještajne podatke koji pokazuju da su SjedinjeneDržave bile politički aktivne i angažirane u većini svjetskih zbivanja tijekom 1970-ihgodina, dokument je iz 14. srpnja 1975. u kojem se analizira Ćosićev status uzajednici:

1. Najveći živući jugoslavenski košarkaš, bivša zvijezda Brigham Younga, Krešimir

Ćosić, nedavno je kritiziran u tisku zbog organiziranja mormonske sekte u Zadru.Prema Večernjim novostima od 9. srpnja, Ćosić i sedam sljedbenika održavajumormonske obrede u podrumskom stanu u Zadru, što je navodno izazvaloiznenađenost i ogorčenost cijeloga grada. Iz aktiva Saveza komunista Košarkaškogkluba Zadar napomenuli su da Ćosić ima pravo biti vjernik, ali tvrde da je njegovodjelovanje nespojivo s ulogom uglednog sportskog lika. Osim toga, udruga zadarskihratnih veterana navodno je zatražila da se slučaj Ćosić riješi što je moguće prije, učemu ih podržava i gradski Savez komunista.

2. Riječki dnevnik Novi list također izvještava da je Ćosić dao prevesti dvamormonska djela na srpsko-hrvatski te ih pripremio za tiskanje u 50.000 primjeraka.

Međutim, izdavačka ih je kuća odbila tiskati, dok Ćosić ne dobije odobrenjeHrvatskoga sekretarijata za obrazovanje i kulturu.

http://www.jutarnji.hr/sport/kosarka/






3. Novi list ističe da je Ćosićeva afera od marginalnoga značenja, ali ističe potrebustrože kontrole mladih koji odlaze na studij u inozemstvo. Ćosićev sugirač Ostarčevićuskoro bi mogao podnijeti zahtjev za vizu za odlazak na Brigham Young.

4. U razdoblju prije otprilike dva mjeseca u razgovoru s jednim časnikom generalnog

konzulata, Ćosić je izjavio da je bio žestoko kritiziran zbog svog mormonstva uZadru. Također je istaknuo da su lokalne vlasti u Zadru optužile mormonsku crkvu daradi s CIA-om.

5. U posljednjih godinu dana predstavnici mormonske crkve iz Beča razgovarali su s jugoslavenskim vlastima o svojoj želju da pokrenu crkveno djelovanje u Jugoslaviji.Bivši ministar financija David Kennedy dobio je poziv ovdje uime mormonske crkve.

6. Ćosić (kao i nekoliko suigrača iz jugoslavenskog nacionalnog tima) je nedavno pozvan da ispuni svoju zakonsku obvezu, jednogodišnje služenje vojnoga roka.(napomena: u nedavnom razgovoru s časnikom generalnog konzulata Ćosić je

naznačio da vjeruje da će njegovo služenje vojske biti rutinsko te da očekuje da ćenastupiti na Olimpijskim igrama 1976.)

- Nije mu baš služenje JNA bilo rutina kako je očekivao. Poslali su ga u Sarajevo, a da bi ga ponizili stavili su ga za konjovodca - govori Josip Giergia, Ćosićev sugrađanin isugirač iz slavnih dana Zadra i jugoslavenske reprezentacije, pa se prisjeća kako je bioiznenađen kad mu je Ćosić rekao da je postao sljedbenik mormonske crkve.

Nema alkohola i seksa

- Brinuo sam se o njemu igrački od njegove 14. godine, pa mi je kroz prizmu njegovasvjetonazora i životopisa ta odluka bila iznenađujuća. Dao mi je njihovu Bibiliju,Mormonovu knjigu, htio je da i ja postanem sljedbenik. A ja sam mu rekao: ‘Boga ti,Krešo, ako mi sad naizust izmoliš Oče naš, ja ću odmah postati mormon’. No, jednakosam bio iznanađen s kakvom se vjerom i disciplinom držao svih postulata, a dotad je

bio, rekao bih, i pomalo hipijevac - priča Giergia.

Ćosić je prema mormonskom obredu kršten u Marriott Centru 1971., u sklopuSveučilišta Brigham Young u američkoj državi Utah, gdje je studirao i igrao košarkuod 1969. te se i upoznao s naukom Crkve Isusa Krista Svetaca posljednjih dana.

- Komunizam je možda izgledao bolje od restriktivnih pravila sveučilišta - prisjeća seDoug Richards, Ćosićev suigrač sa Sveučilišta. Uz pomoć prevoditelja trener Witbeck je odmah Ćosića upoznao s pravilima: “Duga kosa? Morat ćete se ošišati.”

“E, to je već problem”, rekao je Krešo.

“Pušenje je zabranjeno!”

“S tim neće biti problema”, odgovorio je, premda se vjeruje da je cijenio dobru cigaru.

“Zabranjen je alkohol!”



“Aha, znači nema znojenja”, rekao je Ćosić dok ga je nekoliko boca hladnog pivačekalo u ormariću.

“I treće, nema seksa.”

Sportska je zvijezda zbunjeno gledala u trenera Witbecka, koji se zaljubio u igračinu posebnog stila i karizme na prvi pogled, gledajući ga na OI 1968. u Meksiku.

Nije prošlo mnogo, a Krešo je kazao: “Postoji mnogo razloga da ne budem člancrkve..., no postoji samo jedan razlog za... istinita je”.

Kad se 1973. vratio u Zadar kao misionar mormonske crkve, sudjelovao je urazličitim aktivnostima propovijedanja djeleći svoju vjeru sa svojim sugrađanima isunarodnjacima, a kasnije je krstio i prve hrvatske članove crkve u Jadranskom moru,svoga klupskoga suigrača Mišu Ostarčevića i njegovu suprugu Ankicu. Oni su bili

prvi par iz Hrvatske zapečaćeni za vrijeme i vječnost. U mormona nije “dok nas smrt

ne rastavi”, oni vjeruju da supružnici ostaju skupa i nakon smrti.

Zaštitio ga Dolanc

- Velika se hajka digla na Ćosića kad se otkrilo s kakvom se ‘prtljagom’ vratio izSAD-a. O njemu i njegovu propovijedanju zborilo se na svim mogućim mjestima, odmjesnih zajednica, komiteta, instituta, svih mogućih institucija i partijskih ćelija pasve do boračkih veterana iz II. svjetskog rata - govori Giergia, kojeg su kaže tri puta slisicama vodili na saslušavanja, jer je 1970-ih išao u crkvu.

- Ćosića nisu nikad priveli, imao je preveliku karizmu, ali su ga beskrajnoanatemizirali, vrlo je brutalno potjeran iz Zadra, s optužbama da je nesposoban i da jelopov, da je ukrao 800.000 maraka. Otišao je u Olimpiju u Ljubljanu pod okrilje

jednog od najjačih ljudi u Jugoslaviji, Staneta Dolanca koji ga je uzeo u zaštitu - pričaGiergia.

- Dolanc ga je izvukao iz vojske u Sarajevu i prebacio u Zagreb u sportsku četu.

Tragom vesti

Srbi tuže američke generaleHrvatska je dobro procenila da unajmljivanjem 25 vrhunskih američkih oficira, međukojima i desetak generala, radi obuke, instruktaže i usmeravanja komandnog kadranove hrvatske vojske, istovremeno kupuje i njihove veze u Pentagonu

Srbi iz SAD, izbeglice iz nekadašnje Republike Srpske Krajine, a sada građani SAD,tuže američku kompaniju L-3 MPRI za učešće u genocidu i progonu 200.000 Srba izKrajine tokom operacije „Oluja“. Kao dokaz umešanosti američke kompanije u tedogađaje priložen je i ugovor MPRI i Hrvatske o obuci hrvatskih oficira i vojnika.Sud u Čikagu proglasio se nadležnim za taj proces, iako je kompanija MPRI (Militari

profišn risors inkorporejšen) tražila da se suđenje odvija u Vašingtonu.Bez obzira na tikako će se završiti suđenje, ovaj proces mogao bi da ima veliki uticaj i na hrvatsku



tužbu protiv Srbije i na srpsku protivtužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnimsudom pravde u Hagu.

L-3 MPRI je privatna američka kompanija, možda i najveća i najpoznatija firma u eri privatizacije ratovanja. Osnovana je 1987. godine, sa sedištem u Aleksandriji, država

Virdžinija. Delokrug poslova kompanije vrlo je širok, od pružanja uslugahumanitarnog karaktera do obuke vojnika i oficira, ili obuke političkih lidera.Zapravo, MPRI se pojavljuje tamo gde zvanična Amerika i ne žuri previše – kompanija se specijalizovala za poslove komandovanja, kontrole, komunikacija,obaveštajne delatnosti, izviđanja... MPRI zapošljava penzionisane američke generale,admirale, obaveštajce, političare. Sadašnji šef kompanije je penzionisani general BencJ. Kredok. Kompanija sarađuje sa skoro svim bitnim američkim ministarstvima, odPentagona do Stejt departmenta i Ministarstva domovinske bezbednosti, ali i sa 200američkih fakulteta. Posle Dejtonskog sporazuma MPRI je sklopio ugovor vredan 140miliona dolara radi obuke pripadnika armije BiH. Slične ugovore kompanija je imala isa Kuvajtom i Južnoafričkom Republikom.

Kada je u pitanju tužba Srba iz SAD protiv MPRI, ona se temelji na činjenici da jeizmeđu MPRI i Hrvatske potpisan ugovor o saradnji, pod imenom – „Demokratskitranzicioni program“. Službenici MPRI , penzionisani generali američkih oružanihsnaga, imali su svoje sedište u kasarni, vojnom učilištu „Petar Zrinjski“ naČrnomercu, u zapadnom delu Zagreba. Tu su sprovodili program obuke hrvatskihoficira. Naime, Hrvatska je dobro procenila da unajmljivanjem 25 vrhunskihameričkih oficira, među kojima i desetak generala, radi obuke, instruktaže iusmeravanja komandnog kadra nove hrvatske vojske, istovremeno kupuje i njihoveveze u Pentagonu, u velikim američkim fabrikama oružja, veze i poznanstva uameričkoj obaveštajnoj zajednici, ali i u strukturama NATO-a. Jer, sve su to biligenerali i admirali koju su penzionisani tri do četiri godine ranije, dakle bili su unajboljoj formi aktuelnih saznanja, svih mogućih veza u Pentagonu, CIA, DIA, NSA,Stejt departmentu... Dvojicu visokih američkih oficira iz MPRI, iz tog vremena,

poznajem i lično. Zamenik načelnika Generalštabnog koledža armije SAD generalKrozbi Bač Sent bio mi je domaćin prilikom gostovanja na toj vojnoj akademiji u FortLevenvortu 1983. godine, a admiral Hantington Hardisti, zamenik vrhovnogkomandanta Pacifika, bio mi je domaćin u Perl Harboru na Havajima iste godine.Obojica su mi dali i intervjue.

Da li su ti penzionisani američki generali bili raspoređeni neposredno i u hrvatske

jedinice na terenu u vreme „Oluje“, teško je sada utvrditi. Da su hrvatski komandnikadar podučavali najnovijim trendovima u oblasti vođenja rata, to nije sporno. Nijesporno ni to da su pre i u vreme „Oluje“ sa aerodroma na ostrvu Braču poletaleameričke bespilotne letelice i izviđale sve što se događa u Kninu i okolini. O tome su

pisale i hrvatske novine. Ko je angažovao te bespilotne letelice, ostaje prividnamisterija. Nije valjda da MPRI ima u svom arsenalu i takve „igračke“. Ili ih je

jednokratno iznajmio? Od koga? I to se zna.

Tužba Srba iz SAD protiv kompanije MPRI ići će verovatno na dokazivanje kakohrvatska vojska ne bi mogla u avgustu 1995. da izvede operaciju „Oluja“ bez direktneameričke podrške. Kako će se to dokazati, veliko je pitanje. Osim toga, službeni je

stav Vašingtona „da je ’Oluja’ bila legitimna i legalna operacija Hrvatske“. Zločine



počinjene protiv Srba, tokom i posle „Oluje“, SAD ne poriču, ali poriču svaku vezuSAD sa tim zločinima.

Kako onda uspostaviti posledičnu vezu između kompanije MPRI, zločina i progonaSrba iz Krajine? Advokati MPRI mogu uvek da kažu da je kompanija hrvatske oficire

podučavala organizaciji savremene vojske i vojnom menadžmentu, ali ne i takticiratovanja i rukovođenja, posebno ne ubistvima staraca, ubistvima civila. Teško je

pretpostaviti da u ugovoru između MPRI i Hrvatske stoji nešto što bi kompanijuMPRI kasnije moglo da dovede pred bilo koji sud.

Advokati Srba i srpskih organizacija u SAD u ovom procesu smatraju da je „Oluja“izvedena po udžbenicima NATO-a, i da su neki od penzionisanih generala iz MPRI

bili autori vojne doktrine NATO-a – „Vazdušno-kopnena bitka 2000“. Glavni autor tedoktrine bio je nekadašnji vrhovni komandant NATO-a, američki general BernardRodžers, ali treba pošteno reći da „Oluja“ i „Vazdušno-kopnena bitka 2000“ imajuveze baš kao Marko Kraljević i televizija. Osim toga, od 1983. napisano je najmanje

desetak knjiga o novoj vojnoj doktrini NATO-a. Ja sam samo do 1991. za raznenovine napisao najmanje pet velikih članaka o toj famoznoj doktrini. Doktrina seodnosi na konvencionalan sukob NATO-a i Varšavskog ugovora, u njoj nema ništa ospaljivanju sela i egzodusu stanovništva.

U svakom slučaju, Srbi u SAD ovim su procesom na putu da dobiju barem jednu bitku, da napokon američkoj javnosti objasne šta se sve događalo u krvavomgrađanskom ratu u SFRJ.

Miroslav Lazanski

SOCIJALNI SLUČAJ

Dubravka Nešović, bard srpske muzike i magistar pevanja, 1. avgusta naći će se naulici posle otkaza u Domu penzionera u kome živi

Hladni vetar njenim poljem piri...Dubravka

Pevačica evergrin hitova ("Kad bi ove ruže male", "Hladan vetar poljem piri"...) nemože više od svoje penzije da plaća život u Staračkom domu na Karaburmi

Niko mi nikada nije pomogao iz Ministarstva kulture. Poštujem DraganaKojadinovića, ali nisam nikada mogla da dođem kod njega jer bi ljubazna sekretaricauvek rekla kako "nema vremena" i "previše je zauzet"

Bard srpske narodne muzike i jedini magistar pevanja, Dubravka Nešović (73), uskoroće, po svemu sudeći, ostati bez krova nad glavom. Iako je istaknuti estradni umetnik,član Udruženja džez muzičara Beograda i nosilac brojnih društvenih i strukovnih

priznanja, pevačica čiji se evergrin hitovi ("Kad bi ove ruže male", "Hladan vetar poljem piri", "Sažaljenja mi daj") nalaze u svim muzičkim enciklopedijama,Dubravka Nešović od svoje penzije više nije u stanju da plaća troškove u Staračkomdomu u kome stanuje. Već petnaest godina profesorka Nešović je u penziji. I pored

svih priznanja i titula, prima skromnu državnu penziju 14.200 dinara. Nema kuću, nitistan, i više od četiri godine živi u beogradskom Domu penzionera, u Plješevičkoj ulici



na Karaburmi. Nedavno je saznala da od 1. avgusta cena usluga Doma košta 19.000dinara, i da će, ukoliko nema da plati, morati da se iseli.Vesela u duši, puna energije, Dubravka Nešović kaže za Press da se prvi put u životuoseća izgubljeno, jadno i bezvredno.- Hvala na svemu direktoru Doma penzionera, gospodinu Petru Mišiću, koji mi je

mnogo pomogao i uvek izlazio u susret. On nije svemoguć, iako na sve mogućenačine pokušava da reši moj životni problem. Verujem da će mi pomoći neko odčitave plejade pevača koje sam uputila u svet muzike i pomogla im da napraveuspešnu karijeru. Ceo svet poštuje svoje pevačke vrednosti. U svojim zemljama se idanas klanjaju jednoj Melini Muskuri, Mirej Matje, Aznavuru, Ćelentanu, AliPugačovoj, Areti Frenklin, a u Srbiji se odbacuju estradni umetnici čim napune 50godina!Dubravka Nešović priča kako nema koncerata, i kako su sve ređi mladi pevači kojižele da školuju glas, i nastavlja:- Svaki muzički analfabeta i šuša sa ovih prostora pravila je koncert u Beogradu, a jado danas nisam imala sredstava da održim solistički nastup. Istovremeno sam otpevala

na hiljade dobrotvornih koncerata. Niko mi nikada nije pomogao iz Ministarstvakulture Srbije. Poznajem dobro i poštujem gospodina Dragana Kojadinovića, alinisam nikada mogla da dođem kod njega jer bi ljubazna sekretarica uvek rekla kako"nema vremena" i "previše je zauzet". Kada treba napraviti uspešne akcije i koncertesolidarnosti, skupiti novac sa humanitarnih koncerata, svi zovu estradne asove. Kadami nekome pokucamo na vrata, zamolimo za najsitniju uslugu, niko za nas "nemavremena"! Pa ipak, optimista sam po prirodi. Verujem u Boga, u moj Beograd, mojuSrbiju i svoju branšu i naći će se valjda za mene neki poslić, sobica - zaključuje

profesorka muzike svoju tužnu životnu storiju.(D. Aćimović)

Dubravka Nešović je od svoje treće godine na sceni, uz majku i oca koji su bili glumcinašeg jedinog Novosadsko-banovinskog putujućeg pozorišta. Osvojila je bezbrojnagrada na festivalima i snimila sijaset trajnih hitova gradske muzike i romansi zaarhivu Radio Beograda. U svojoj vitrini ima snimljenih osamnaest singl-ploča, petLP-a i dva CD-a. U kući Đure Jakšića u boemskoj Skadarliji godinama je vodila svojuškolu pevanja. Ne želi da pominje sve poznate pevače koji su kod nje naučili pevanje iradosno kaže da su poslednji iz njene škole postigli uspešnu estradnu karijeru braćaTeofilovići i Marko Bulat.

Galbrajt: Tužiti Amerikance za "Oluju"

besmislicaBivši američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt sumnja da će tužba, kojusu Srbi u Čikagu podneli protiv američke vojno-konsultantske kuće MPRI,odnosno holdinga "L-3 Komunikejšns" zbog obuke i opremanja hrvatskih snagaza masovna ubistva tokom akcije "Oluja", doći do faze suđenja, jer "sudovi uAmerici nemaju puno simpatija prema takvim slučajevima".

Galbrajt, koji je bio ambasador u Hrvatskoj pre i tokom akcije "Oluja", kada je useptembru 1994. godine potpisan ugovor Vlade Hrvatske sa MPRI, smatra

besmislicom pomisao da je, kako kaže, šaka penzionisanih američkih oficira promenila tok istorije u Hrvatskoj.



"Prema onome što znam, tvrdnja da je MPRI izvojevao pobedu za Hrvatsku naprostonije tačna. MPRI je u doba uoči operacije 'Oluja' imao dozvolu američke vlade za

pomoć Hrvatskoj, ali to je bila pomoć za logistička pitanja, važna za jednu vojsku, ali

ona nikako nisu uključivala ratovanje", rekao je Galbrajt za zagrebački "Jutarnji list".

Ako kojim slučajem i dođe do suđenja, Galbrajt smatra da će biti lako dokazati da premisa tužbe da je MPRI planirao i sproveo akciju "Oluja", jednostavno nije tačna.

"Tvrdnja da je MPRI planirao i izveo 'Oluju', osim što je neistinita, potcenjivačka je prema hrvatskim borcima koji su 'Oluju' izveli sami. Oni su zaslužni za sve dobro i zasve loše što se dogodilo u toj akciji", tvrdi Galbrajt, koji je trenutno kandidat za mestou Senatu američke savezne države Vermont.

Grupa Srba u Čikagu pod nazivom "Krajinske žrtve genocida" tužila je sudu u Ilinoisukompaniju "L-3 Komunikejšns", jer je MPRI (nekada samostalna vojno-konsultantskakompanija, a danas deo holdinga L-3) obučila i opremila hrvatske snage za masovnaubistva tokom 1995. godine.

"Nije sporno jesu li zaposleni u MPRI-a učestvovali u genocidu, ono što je definitivno poznato jeste to da je MPRI osigurao sredstva koja su omogućila da se genociddogodi", navodi se u tužbi kojom se traži isplata 10,4 milijarde dolara.

Iračani nada za žrtve "Oluje"

Sabor krajiških Srba pre više od dve godine pokrenuo je, pred nadležnim sudomu Čikagu, tužbu protiv američke konsultantske firme MPRI radi učešća uhrvatskoj vojnoj akciji "Oluja" avgusta 1995. godine na teritoriji tadašnjeRepublike Srpske Krajine, a prvo ročište biće održano za manje od mesec dana.

- Kompanija MPRI, u kojoj su angažovani penzionisani generali američke vojske,aktivno je učestvovala u akciji "Oluja", pružajući pomoć u logistici, obučavanju inaoružavanju Hrvatske vojske, za šta postoje neoborivi dokazi - ističu u Saborukrajiških Srba.

Tužbom se od MPRI traži odšteta od 10 milijardi dolara zbog nematerijalne štete zaoko 200.000 izbeglih Krajišnika, od čega ih 40.000 danas živi u Americi, a oko160.000 u Srbiji, Republici Srpskoj i drugim delovima sveta.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/75804/Srbi-podneli-tuzbe-zbog-genocida-u-Oluji









Ročište pred Federalnim sudom u Čikagu trebalo je da bude održano u februaru, ali jeodloženo za april jer se čeka završetak sudskog procesa pred Vrhovnim sudomSjedinjenih Američkih Država, koji u poslednjoj najvišoj instanci treba da donesekonačnu reč o pozitivnim presudama nižih američkih sudova po tužbi Iračana, žrtava iizbeglica iz Zalivskog rata, koji je trajao od 2. avgusta 1990. do 28. februara 1991.

DOKAZAĆEMO TUŽBU: Robert Pavić, šef srpskog advokatskog tima

- Oni su na lokalnim sudovima dobili presudu u svoju korist i nadoknadu za proterivanje i traume od egzodusa iz Iraka tokom operacije Pustinjska oluja. AkoVrhovni sud potvrdi ovu presudu arapskih izbeglica, onda će i Federalni sud Ilinoisaispoštovati princip pravosudne prakse po pitanju naše tužbe - kaže za "Vesti" advokatBogdan Dan Kljajić.

Povodom predstojećeg ročišta Sabor krajiških Srba će 31. marta održati javnu tribinuu prostorijama crkveno-školske opštine "Sveti Sava" u Milvokiju (Viskonsin).

- Na tribini učestvuje uprava i advokatski tim Sabora. Razgovaraće se o tome doklesmo stigli sa tužbom, a vođa našeg pravnog tima Robert - Bob Pavić izvestiće prisutneo rezultatima svojih nedavnih razgovora u Vladi Srbije u Beogradu. Potrebno je štoveće prisustvo radi dobijanja potrebnih informacija i prikupljanja novih eventualnihdokaza. Što veće učešće na tribini u Milvokiju je neophodno i u interesu je samihKrajišnika - kaže za "Vesti" advokat Bogdan Dan Kljajić.



On napominje da "Sabor ne tuži državu Hrvatsku već američku firmu MPRI i penzionisane generale američke vojske zbog učešća u operaciji "Oluja"."

- Za svakog izbeglog tražimo po 25.000 dolara zbog prisilnog napuštanja domova i pretrpljene duševne boli - dodaje naš sagovornik.

Advokatski tim, koji predvodi Robert Bob Pavić, u tužbi je razvrstao krajiške Srbe udve glavne kategorije: na one koji su američki državljani i one koji nemajudržavljanstvo SAD. Posebnu kategoriju sačinjavaju žrtve koje su u vreme agresije bilideca i sad su punoletni, ali imaju teže ili lakše posledice zbog agresije i progona.Osobe iz ove kategorije biće ključni svedoci u toku sudskog procesa.



I Amerikanci u zločinu

Robert Pavić ranije je izjavio da je kompanija MPRI tužena zato što jenaoružavala iobučavala Hrvate tokom "Oluje", kao i da je moguće dokazati da je taakcija bila organizovani, sistematski i široko rasprostranjeni napad nacivilno stanovništvo.- U tužbi mi tvrdimo da su američki plaćenici učestvovali, pomagali i

podržavali ratni zločin, koji je ujedno i zločin protiv čovečnosti i genocid -rekao je Pavić.

Ugovor MPRI i Hrvatske

Federalni sud u Čikagu prihvatio je srpsku tužbu, uz obrazloženje daagencija MPRI ima svoje filijale i poslove u državi Ilinois. A u Čikagu,Milvokiju, Rokfordu i okolnim mestima žive Srbi koju su tužili ovu firmu.Oni su zbog blizine Čikagu u mogućnosti da redovno dolaze na suđenje.Zbog toga se Federalni sud u Čikagu smatra nadležnim da sudi po ovom

predmetu. Tužbu su protiv agencije MPRI 2011. godine podnele srpske

organizacije Žrtve genocida u Krajini i Srpski krajiški sabor iz SAD. Srbiiz Krajine optužuju američku agenciju MPRI da je instruirala Hrvatskuvojsku u "Oluji" i učestvovala u ovoj operaciji. Kao dokaz o saradnji

priložen je ugovor MPRI i Hrvatske o obuci hrvatskih oficira i vojnika.

Japanci dobili odštetu

- Mi se pozivamo na odštetni zahtev koji su posle Drugog svetskog rata naameričkim sudovima, zbog duševne boli za izgubljenim zavičajem,ostvarili meštani Japanci, koji su bili zarobljeni i deportovani na drugelokacije posle bitke kod Perl Harbura. Japanci su tad tražili i dobili 25.000dolara po glavi stanovnika koji su prinudno morali da napuste svoj dom, aistu sumu tražimo i mi za svakog od 200.000 izbeglih Srba, uvećanu zagodišnju kamatu od pet odsto za svaku godinu koliko žive izvan svojihdomova - objašnjava advokat Bogdan Dan Kljajić.



Galbrajt: SAD nisu dale zeleno svetlo za Oluju

ZAGREB - Amerika nije dala Hrvatskoj zeleno svetlo za Oluju, izjavio je bivšiamerički ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt, ističući da je upozorio FranjuTuđmana da se civilima ne sme ništa desiti.

Galbrajt je sinoć rekao Hrvatskoj televiziji da SAD nisu dale Hrvatskoj zeleno svetloza Oluju. „Amerika nije dala nikakav znak, a kako nismo rekli ne, Tuđman je to

protumačio kao odobrenje. Upozorili smo ga da ako krene u akciju preuzima i rizike, jer ako nešto krene po zlu, SAD mu neće pomoći. Osim toga, upozorio sam ga i da secivilima ne sme ništa desiti”, rekao je Galbrajt.

„Oluja je bila akt samoodbrane Hrvatske u ratu koji joj je nametnut”, smatra on,tvrdeći da je Oluja spasila desetine hiljada života u Bihaću u kome je bilo 160.000ljudi i koji su jedne strane pritiskali general Ratko Mladić i bosanski Srbi, a s druge

Srbi iz Krajine. „Ljudi su zaboravili kontekst operacije koja se odvijala nekolikosedmica nakon Srebrenice”, rekao je Galbrajt.

Haški sud nije sudio za Oluju, već da li su Tuđman i generali napravili zaveru dauklone Srbe iz Krajine, rekao je bivši američki ambasador u Zagrebu i dodao da je sudustanovio da jesu i da je to udruženi zločinački poduhvat.

Za Galbrajta je, kako je rekao, Tuđman bio osoba iz 19. veka sa svojom idejom ohomogenoj Hrvatskoj i odobravanjem ideje o podeli BiH koju je retko ko, pa čak izsamog HDZ-a, podržavao.

Ističući da je ponosan na svoj rad u to vreme u Hrvatskoj, Galbrajt je ocenio da„presude dokazuju da se Hrvatska drži zakona”. „Ne mogu se setiti niti jedne zemljekoja je nakon pobede u ratu izručila svoje generale, predala sve dokumente i sveTuđmanove zapise. To pokazuje da je Hrvatska zemlja zakona”, rekao je Galbrajt.

Prihvaćena tužba Srba iz Čikaga protiv MPRI

M. LOPUŠINA | 02. septembar 2011. 21:04 | Komentara: 33

Sud u Čikagu se proglasio nadležnim da sudi po tužbi Srba protiv agencije MPRI.

Tuže američku kompaniju za učešće u genocidu i progonu 200.000 Srba iz Krajine

vodom presude Haškog tribunala

Amerikanci i Francuzi pripremali "Oluju" sahrvatskom vojskom

Srna | 16. 04. 2011. - 13:05h | Komentara: 44

Hrvatskoj vojsci su u pripremi vojno-policijske akcije "Oluja" mnogo pomoglifrancuski i američki vojni stručnjaci, izjavio je penzionisani pukovnik Hrvatske

vojske i poslanik opozicione Socijaldemokratske partije u Hrvatskom saboru AnteKotromanović.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:343736-Prihvacena-tuzba-Srba-iz-Cikaga-protiv-MPRI



http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/248465/Amerikanci-i-Francuzi-pripremali-Oluju-sa-hrvatskom-vojskom/komentari


http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/248465/Amerikanci-i-Francuzi-pripremali-Oluju-sa-hrvatskom-vojskom/komentari



PREDMET građana SAD protiv agencije MPRI je prihvaćen, jer ima dubinu iozbiljnost. Do kraja septembra treba da tužitelji i tuženi iznesu argumentaciju za

početak sudskog procesa, koliko će svedoka pozivati, koliko će trajati postavljanje pitanja i koliko će trajati iznošenje kompletne argumentacije. Tačno vreme početkasuđenja biće naknadno objavljeno.

Ovako je Ruben Kastiljo, sudija Federalnog suda u Čikagu, proglasio državu Ilinoisnadležnom da sudi penzionisanim američkim generalima po tužbi Srba doseljenih izRepublike Srpske Krajine. U obrazloženju presude, koja je napisana na 21 strani, se,između ostalog, kaže:

- Agencija MPRI ima svoje filijale i poslove u državi Ilinois. A u Čikagu, Milvokiju,Rokfordu i okolnim mestima žive Srbi koju su tužili ovu firmu. Oni su zbog blizineČikagu u mogućnosti da redovno dolaze na suđenje. Zbog toga se Federalni sud uČikagu smatra nadležnim da sudi po ovom predmetu.

Tužbu su protiv agencije MPRI lane podnele srpske organizacije „Žrtve genocida uKrajini“ i „Srpski krajiški sabor“ iz SAD. Srbi iz Krajine optužuju američku agencijuMPRI da je instruirala Hrvatsku vojsku u „Oluji“ i učestvovala u ovoj operaciji.Tačnije Srbi tuže američku kompaniju za učešće u genocidu i progonu 200.000 Srbaiz Krajine. Kao dokaz o saradnji priložen je ugovor MPRI i Hrvatske o obucihrvatskih oficira i vojnika.

25.000 PUNOMOĆJA ADVOKATIMA IZBEGLE Srbe iz Hrvatske u SADzastupaju advokati Entoni D’Amato, otac i sin Robert i Majk Pavić, Džon Ostojić iKevin Rodžers, koji sada svojih 70 saradnika trenutno prikupljaju punomoćje od25.000 američkih Srba. Advokati smatraju da su se akcije u „Oluji“ provodile poudžbenicima NATO i da su neki od optuženih penzionisanih oficira MPRI bili autorivojne doktrine Zapadne alijanse.

- Reč je o američkoj firmi koja obavlja „prljave poslove“ za američku administraciju.I tamo gde SAD ne mogu legalno da vode ratove, agencija MPRI ih vodi ilegalno uz

pomoć penzionisanih generala - kaže Savo Štrbac, predsednik dokumentacionogcentra „Veritas“ iz Beograda.

Firma MPRI je uložila žalbu na tužbu i tražila da se suđenje izmesti u Vašington.

- Sud je mišljenja da bi vašingtonski sud bio pristranstan i sudio u korist agencijeMPRI - naglasio je sudija Ruben Kastiljo iz Čikaga.

Izbegle Srbe iz Hrvatske u SAD zastupaju srpski advokati Robert i Majk Pavić, kao iDžon Ostojić iz Čikaga, koji su otvorili kancelariju u Beogradu da bi preko nje moglida prikupe nove dokaze i svedoke protiv američkih generala iz MPRI.

- Federalni sud u Čikagu pozvao je obe strane da do kraja septembra ugovorevansudsku nagodbu. Ako MPRI ne pristane na odštetu, počeće veliki proces vredan10 milijardi dolara - javila nam je Slavica Petrović, glavna urednica lista „Ogledalo“,koji prati ovaj slučaj.



- Kako sam obavešten prilikom posete SAD, izbegli Srbi na sudu ne traže prvenstvenoameričke milijarde već istinu o stradanju srpskog naroda - otkrio nam je Savo Štrbac.I objasnio: - I ako se američki Srbe nagode ili ne nagode sa generalima MPRI, ovajsudski proces će biti veoma značajan, jer će svetu da dokaže da su SAD, NATO iHrvatska zajedno izvršili genocid nad srpskim narodom u Krajini. I biće od

sudbonosnog značaja za ostale procese koje Srbi vode protiv Hrvatske nameđunarodnim sudovima - zaključuje Savo Štrbac, koji će krajem septembra lično da

prisustvuje početku suđenja američkim generalima u Čikagu.

On je rekao za HRT da su francuski vojni stručnjaci pomagali u Šepurinama kodZadra, gdje se osnivala podoficirska škola i osposobljavao oficirski kadar.

Kotromanović kaže da su Hrvatskoj vojsci u pripremama operacije veliku pomoć pružili i oficiri američke vojske na čelu sa generalom Karlom Vonom.

"Da li to onda znači da su i Francuzi i Amerikanci deo zajedničkog zločinačkog preduzeća, odnosno da smo mi, zajedno s Francuzima i Amerikancima, protjeraliljude s područja na kome je sprovedena 'Oluja'", pitao je Kotromanović.

On je rekao da je slušajući optužnicu, imao osećaj da su se zločini za koje su optuženi

generali Ante Gotovina i Mladen Markač dogodili na području Srbije, negdje okoČačka i ocijenio da je Oluja "odrađena vojnički korektno i bez ikakvih zadnjih primisli".

Haški tribunal izrekao je juče kaznu od 24 godine zatvora hrvatskom generalu AntiGotovini i 18 godina zatvora Mladenu Markaču, proglasivši ih krivim za učešće uudruženom zločinačkom poduhvatu tokom i nakon akcije "Oluja" 1995. godine, čiji jecilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva sa područja Krajine uHrvatskoj.

General Ivan Čermak oslobođen je po svih devet tačaka optužnice.

Pročitajte Brionske transkripte 1. deo

"Brionski transkripti smatraju se glavnim dokazom Haškog suda u dokazivanjuzločinačkog poduhvata Hrvatske protiv Srba iz Krajine. "Brionski transkripti" surazgovor hrvatskog državnog i vojnog vrha, na čelu sa Franjom Tuđmanom, predakciju "Oluja", 5. avgusta 1995. godine



HRVATSKI PORTAL INDEX.HR OBJAVIO JE BRIONSKE TRANSKRIPTE.PRENOSIMO IH SA POMENUTOG PORTALA NA HRVATSKOM JEZIKU

1. DEO

Predsjednik Franjo Tuđman: Gospodo, sazvao sam ovaj sastanak da bismo procijenili sadašnju situaciju, da bih čuo vaša mišljenja prije nego što donesem odlukuo daljnjim našim pothvatima ovih dana. Kao što znate mi smo bili odlučni da pođemou daljnje operacije čemu je ova operacija pothvat Grahovo-Glamoč trebala također

poslužiti i u odnosu na Bihać, ali i radi opkoljavanja Knina. Bili smo odlučni da pođemo u deblokdadu Bihaća sa zapadne strane. Međutim, sada je takva situacija dasu nam predstavnici UN Arashi, Stolttenberg sa Srbima taj razlog izbili iz ruku, jer

prema tome oni povlače svoje snage s područja Bihaća. Neće napadati, dozvoljavajuda se UNCRO postavi na te granice, na promatranja. I to jasno da su odmah todostavili čitavom svijetu. A, svaka vojna operacija mora imati svoje političkoopravdanje. Prema tome, mi više nemamo opravdanje da idemo u deblokadu Bihaća.

..da Srbi praktički nestanu...

Ali, čini se da bismo mogli povoljnu političku situaciju u Hrvatskoj, demoralizaciju usrpskim redovima, naklonost i ljudi u Europi, jednim dijelom u Europi, ono što jesklono rješenju te krize i u korist Hrvatske gdje imamo znači prijatelja Njemačku kojanas suzdržano podržava i u političkim razgovorima, ali i u NATO gdje također imajurazumijevanja za naše poglede. Imamo i naklonost Sjedinjenih Američkih Država, alido određene granice, ako ćete gospodo izvršiti na profesionalan način, kao što steizvršili u zapadnoj Slavoniji u roku od nekoliko dana, to znači molim tri, četiri dana,maksimum osam dana onda možemo računati da ćemo i politički, da nećemo političkine samo pretrpjeti štete, nego da ćemo politički u tom i takvom svijetu doboti. Prematome, po mome mišljenju budući da nam više ne može biti glavni cilj da prodremo doBihaća. Prodor do Bihaća može biti samo sporedni sada. Mi bismo morali naći nekuizliku za našu akciju, naš pothvat koji možemo početi prema planu kao što je bilo

jučer, ili pak sutra, ili prema jučerašnjem planu za sutra, ili da se dogovorimo kadmožemo. Ali, ako idemo ovih dana u daljnje pothvate onda Bihać može biti još samokao izlika i sporedno, a protivniku onda moramo nanijeti ili totalni poraz jug i sjever,da se razumijemo, poštujući istok na miru sada. Zašto pustiti istok na miru? Zato štose i ti naši prijatelji boje da ne uđe Jugoslavija u rat u cjelini, s Jugoslavijom i Rusija,

pa prema tome opći rat. Prema tome, istok bismo pustili totalno na miru, a ovo bismo

morali riješiti i jug i sjever. Riješiti, na koji način? To je sada tema naše današnjerasprave. Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu, odnosno da ono štonećemo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana. Prema tome, taj

predviđeni plan koji smo imali za sutra trebalo bi prerazmotriti i modificirati. Kadačujem vaše prosudbe i vaša mišljenja, znači onda ću donijeti odluku. Ali da ponovim,nije glavna zadaća deblokada Mostara, nego je... (Upadice: Bihaća.) Nego je, Mostarami zato pada na pamet, jer vjerojatno će oni dolje čačkati nešto na tom području da binas svezali i da bi nas upozorili ako mi idemo, da imaju i oni mogućnosti od Neretve,što ne odustaju, pa do Dubrovnika. Prema tome, nije nam glavna zadaća Bihać nego jenanošenje na nekoliko pravaca takvih udara da se srpske snage više ne moguoporaviti, nego da moraju kapitulirati. Kod toga možemo računati da se u tom

području Jugoslavija neće angažirati irzavno. I noćas su održali sjednicu svoje vlade.Pozivaju, osuđuju našu agresiju i pozivaju Međunarodnu zajednicu da osigura



prestanak neprijateljstava i političke razgovore. Vi ste vjerojatno čitali svi mojodgovor Akashiu, jeste ili niste? (Upadice: Jesmo.)

...pregovori kao maska...

Prema tome, kao što ste vidjeli on je ultimativan, ali je već jutros Stolttenberg došaoŠariniću i kaže da bi se to moglo popraviti u onom smislu kao što je predsjednik tražioi da oni predlažu da se između kninskih Srba i nas održi sastanak u Ženevi u četvrtak.I predlažu svoju delegaciju u kojoj bi bio Mile Novaković, to je onaj general, njihovministar Vojnović, pa Macura, pa Prijić i da mole svakako da bude na čelu našedelegacije predstojnik Ureda Šarinić. Ja sam Šariniću rekao da može načelno reći dami jesmo za pregovore ukoliko prihvaćaju one moje uvjete koje sam postavio u svomodgovoru Akashiu, ali da on neće biti na čelu delegacije ako dođe do tog sastanka.Tako da i to možemo, još danas će zvati i možemo i to uzeti kao masku da prihvatimote razgovore, čak da odredimo ne znam i svoju delegaciju, ali da porazgovorimo otome da li sutra ili nekih narednih dana da idemo u pothvat za oslobođenje od Banije,

Korduna do Like, Dalmacije do Knina, na koji način da to provedemo sa zadaćom da posao uglavnom završimo u tri, četiri, maksimum osam dana. Da ostanu poslije togasamo nekakve enklave koje bi se morale predati. Evo toliko kao uvod u raspravu osvemu tome. Molim vaše mišljenje. Svatko od vas će biti odgovoran onda za ono štose dogovorimo za provedbu i za međusobnu suradnju, jer bez veoma usklađenesuradnje na svim bojištima ne bismo mogli postići uspjeh oslobođenja tih područja ukratko vrijeme. S time da budem do kraja čini mi se jasan da bi trebalo razmisliti da seznači ove snage od Grahova usmjere onda prema ovamo u ofenzivnim djelovanjima.Toliko kao uvod. Molim gospodo, s punom odgovornošću ono što iznosite, svoje

prosudbe i svoje prijedloge, i onda kasnije da donesemo odluku o provedbi.

Davor Domazet: Gospodine Predsjedniče, ja ću iznijeti situaciju stratešku na razini protivnika, a onda bih dao i naznake moguće operacije sukladno vašom postavljenomsada tezom, jer sam upoznat sa cijelom operacijom u njenom planiranju. Prvo,smatram da je sadašnja situacija, kada je pitanje neprijatelja u cjelini gledajući i uBosni i u okupiranim dijelovima Hrvatske izuzetno povoljna za nas, za izvođenjeradikalne operacije za oslobađanje okupiranih dijelova Banovine, Like, Korduna. Tose temelji na slijedećem. Prodor prema Grahovu i prescjevanje riješena je jedna odčetiri, znači ostale su tri preostale točke ključne koje na operativno strateškoj razinidovodi protivnika i cjelokupnu njegovu operacijsku strukturu u okruženje. Drugo,vezao je i onako oskudnu pričuvu koju ima i može odvojiti u vojsci Republike Srpske

odnosno iz Bosne, računajući i slobodne snage koje ima na istočnom bosanskom području.

...dvostruki protuudar...

Kako su sebi zadali nekakav politički cilj, a s tim i vojni da pokušaju vratiti Grahovo jer znaju njegovo srateško značenje njihovo glavno usmjerenje je sada premaGrahovu, kako snaga sa prostora okupiranog poglavito Like i Dalmacije, tako i izBosne i Hercegovine. Oni u tijeku pokušavaju, naglašavam pokušavaju pripremiti

jedan protivudar koji će imati za svrhu samo deblokadu Grahova, što je za nasizuzetno korisno jer će na taj prostor manevrom snaga za idućih četiri, pet dana ne

mogu biti spremni, a prosuđujem da neće moći ni za osam do deset dana što nam



otvara mogućnost, jer oslobađa pozadinu i prostor iza nas. Drugo, sve što je potencijale mogao dovesti na područje Banovine i Korduna i Like to je doveo...

Predsjednik : Čujte, odakle bi oni protuudar prema....

Davor Domazet: Protuudar je dvostruki gospodine Predsjedniče. Sa Knina, odnosnosjeveroistočno od Knina, tu su snage koje je dijelom snaga prebacio sa ... (gledaju pokarti.) Snage za protuudare su sa dvije operacijske osnovice. Knin, to bi snage saokupiranih dijelova i sjeveroistočno iz pravca Drvara, bile bi snage Republike Srpske.Za sada planiraju specijalne snage već prebacuju, s time da su ostavili sad na jednuoklopnu satniju na Slunju i s time su na način slabili pritisak na peti korpus i sasnagama koje su još ostale, a znamo kakvo je stanje tamo, sa lijevoga boka bile bisnage specijalne policije, plus snage specijalnog korpusa, a sa desnoga boka prva

brigada iz prvog krajiškog korpusa iz Banja Luke i bila bi 16. brigada otorizirana koju je skinuo sa koridora, a te su snage zamijenile snage iz istočne Bosne koje su bile naSrebrenici.

Predsjednik: Da li su oni odustali u ovom momentu?

Davor Domazet: Ne, ne, nisu oni odustali. Oni manevar snaga gospodinePredsjedniče, zato jer su oni ograničeni od goriva pa svega redom. Njima je najlkašitaj manevar da ove snage skinu, jer najbrže mogu doći, a da ih zamijene one koje su

bile na Srebrenici. Ali je ovdje značajno da neće doći do povećanja većih snaga da ćemoći imati takav odnos da bi mogli ugroziti Orašje koje za nas ima izuzetno značenje.Znači, ukupne snage koje on može stvoriti za ofanzivu, a on će poduzeti, to jenedvojbeno bile bi jačine, ne veće od 6 tisuća ljudi, što bi s obzirom na strukturuobrane i pozicije koje mi držimo, to bi Gotovina obrazložio, morali zaustaviti i navučite snage na nas, naprosto ih i pustiti, jer nama će onda otvoriti strateški nastup nasjeveru i sjeverozapadnom dijelu. Drugo, ono što je značajno je to što je propustiokorpus, pritisak specijalnih snaga, tako da je moj prijedlog da se puno ne iscrpljuje 5.korpus sa snagama i u prostoru koji su osvojili, jer on nije promijenio operativnusituaciju jer nije prenešena komunikacija, nego da taj korpus uporabi na slijedećinačin, da ostavi dosta te snage, a sada mu nisu potrebne te velike, ali da glavninusnaga pregrupira i ide prema Kulen Vakufu na drugu kritičnu točku i dođe do

potpunog odsjecanja snaga. Ostaje samo pomoćni put za njihovo izvlačenje. Na tajsmo način riješili drugu kritičnu točku i cjelokupni prostor odsjekli. Za to i na našedjelovanje ostalo koje ćemo izložiti, moći će napraviti za ta tri do četiri dana koja ste

vi kazali. Drugo kritično ili ono što je značajno su dva prostora. To je Kostajnica iDvor na Uni. Rješavanjem jednoga, poglavito prvoga, a zatim drugoga, u drugom sumostovi za izvlačenje snaga, cjelokupni prostor se odsjeca u operativnom smislu i taoperacija bi praktično vrlo brzo mogla završiti. zbog toga direktiva koja je sada dataona sve temelje ove ima, samo je odnos snaga usmjeravanje na tom pravcu. Prematome, prvo, idemo za Zborno područje Gospić koje je po meni ključno i to iz dvarazloga, prvo što njegov prodor na Ljubovo omogućava presjecanje komunikacija iizravno stavljanje pod nadzor Zračnu luku Udbinu sa minimalnim snagama, jer značajluke Udbina može nam nanijeti veliku štetu, prije svega udarom po rijeci Urin. Znači,tu rješavamo taj ključni problem. Drugi ključni problem je prodor na najužem dijelukoji već plan postoji i ne treba ga mijenjati. Mora se izići u susret Bihaću i to urpavo

na ona hrvatska sela koja se nalaze tamo, gdje su snage Hrvatskog vijeća obrane štosmatram da će imati posebno značenje. Treće koje moramo riješiti to je nedvojbeno



topničko raketni vatreni udar u kojega će on pokušati napraviti prema Zagrebu. Prematome, u toj etapi nedvojbeno mora biti svostruki obuhvat odnosno kliješta na prostoruPetrinje, tako da se ukloni. I isti slučaj je sa Karlovcem. Ostaje nam ono što je glavnokod operacije, glavni udar sa snagama već bi imao operacijsku osnovicu kao pomoćniod Dubice i preko Sunje gdje je razrađena operacija na Kostajnicu, tako da bi uklonili

i tu točku kao značajnu. Zatim, vrlo lako dolinom Une se pružaju prostori, sa teoperacijske osnovice ugrožavanje Dvora na Uni, a dodatno možemo i sa snagama 5.korpusa dati mu zadaću da ide na Sanski most, ne na granice gdje su granice hrvatske,nego južno od Une, znači prema Bosanskoj.... i na taj način ćemo ugroziti Dvor naUni jer je taj prostor moguće ugroziti. Na takav način operacija ima sasvim realnihsnaga, jer odnos ukupni, i sa time bih završio, je slijedeći.

...neprijatelji bi mogao na Osijek...

U ovim situacijama, njihova recimo ta mobilizacija je samo 17 posto jučer je podatak.To izričito govori koliko je razstrojstvo unutar i sada je prvo opterećenje kako

pobjeći, a ne kako se boriti. Ukupne snage na ovom području su slijedeće 7. korpus uzva ta pregrupiranja koja ima, ima 7 tisuća ljudi. 15. korpus Lika ne više od 6 tisuća,Kordun sa ojačanjima 4,5 i Banovina ima 5 tisuća. (Upadica: a 2. krajiški?) On jerazbijen, imam podatke pa ću ti ih dati. Prema tome, operacija pruža realnostgospodine Predsjedniče da se u tom vremenu izvede. Dodatne elemente mogu jošobrazložiti. Kada je u pitanju istočna Slavonija odnosno Barnaja odnos snaga jesasvim drugačiji. Iz razloga što je sada uključivanje vojske Jugoslavije i prije šestdana dovošenje 18. motorizirane brigade Novi Sad sa kompletnom tehnikom,dragovoljci već koji su se infiltrirali, ukupne snage na istočnom sektoru su 16 tisućavojnika, 160 tenkova i 3 topničke mješovite pukovnije. Te su snage već u borbenomrasporedu, kako oklopne, tako i topničke, i sa jasnim ciljem su postavljene. Oni će

pokušati to uraditi, tu nikakve dvojbe nema, zauzimanjem mostobrana na Baranji, icilj je izbaciti jednog hrvatskog vojnika sa tog dijela. Drugo, pokušat će i izvestisigurno vatrene udare po gradovima. Oni cijene i njihovi su planovi da bi možda ueventualnoj poziciji, ako bi operacije dulje trajale, zbog toga operacija na zapadu imora kraće trajati, mogli ako poluče rezultat pokušati čak iz pravca Tenje, jer suispraznili jučer sve pučanstvo i glavne su im snage koncentrirane tamo, sa snagamakoje ima u Baranji i pontone koje dovodi iz Jugoslavije mogao bi pokušati ići naodsjecanje Osijeka. Ali samo pod uvjetom da ovo traje duže i da se zaista odlučeangažirati na tom dijelu, i ako uspiju skinuti nas sa mostobrana. U toj situaciji ne

prijeti još, bez obzira što imaju snage, jer mora dovesti snage 453. motorizirane

brigade iz Šida, ne prijeti opasnost poglavito zog čvrstine obrane Hrvatskog vijećaobrane na Orašju da bi mogli pokušati davno poznati i planirani manevar južno odVinkovaca prema Županji. Znači, to u ovoj etapi isključujemo. Osim samo što imostaje, to su vatreni udari po Vinkovcima. Dakle, realnost za tu operaciju je sada

povoljna, s obzirom sa vojnog aspekta i angažiranje snaga, jer će nam njihov planiraniudar dobro doći u smislu da sve snage kojima vezuju kako operacijske dubine, tako sokupiranih prostora, a nama ostavlja mogućnost da vrlo brzo zatvorimo ostala tri

prozora ili vrata koja imaju, a zatim sa već planiranim i razvijenim operativnimsnagama Hrvatske vojske izbijemo u dubinu i izađemo na granice.

Predsjednik: Gospodo, u političkom smislu još nešto nisam vam rekao. Bildt, vi

znate tko je Bildt, zamijenio je Owena, bio je ovih dana u Beogradu i dogovorio je saMiiloševićem takvo rješenje političke krize u Bosni, na tlu bivše Jugoslavije da



Milošević prizna Bosnu i Hercegovinu na osnovu prijedloga Kontaktne skupine.Prema tome 49, 51 Federacija, Konfederacija i tako. S time, da ako to učini, da mu seza rok od 9 mjeseci, suspendiraju sve sankcije. To je znači Milošević pristao. Iza togastoji Rusija, Francuska i Engleska. Mi smo sa svoje strane poduzeli sve korake da i

Njemačka i Sjedinjene Američke Države pruže otpor tome, jer to ostavlja otvoren

problem hrvatskih područja i to je svojevrstan način pritiska na nas. Ali, to govori utom smislu, to spominjem zato da svoje operacije moramo tako zamisliti, tako

provesti da nedamo povoda Jugoslaviji, Miloševiću i njihovim prijateljima na zapaduda prihvate intervencije Jugoslavije na hrvatskom tlu. Mislim da, to je sada admiralrekao, ako sačuvamo, mislim da čak mi se možemo, među nama rečeno i pomiriti sagubitkom Dravskog mostobrana jer ako bi oni napali sa svim snagama taj mostobranDrave u Osijeku, mi bismo jako teško to mogli zaustaviti. Ako bi tu započeli rat, ondaza zapad, započinjemo rat i sa Jugoslavijom. A, oni se kao što rekoh boje značiJugoslavija, Rusija, Islam, svjetski rat itd. Znači, sa strateškog i političkog vojnoggledišta mi možemo zanemariti čak i taj mostobran, jer on nije od takvog značenja.Ako riješimo ovo, onda ćemo ono rješavati u kasnijem razdoblju. Razumije se, to

može dovesti do toga da oni granatirjau Osijek ili Vinkovce. Dvojim da bi pošli uosvajanje Osijeka.

Davor Domazet: Ne, ja sam rekao da tu može Jugoslavija da se uključi.

...Abdić za nas, Izetbegović protiv...

Predsjednik: Zato ja to i kažem. Sada još nešto, u toj našoj operaciji ne znamgenerale šta je bilo sa Abdićem. Mi moramo Abdića prisiliti da stane na našu stranu ida prema Velikoj Kladuši, znači da tamo naiđemo ne na protivničke snage, nego li naMuslimane koji će stati na našu stranu. Mislim da u vojnim razmatranjima to trebaimati u vidu. Abdić je bio za suradnju s nama, pa je Izetbegović bio protiv itd.

Zvonimir Červenko: Ono gospodine Predsjedniče što sam vam rekao, razgovor je bio sa njim, obavljen je. On neće sa nikakvim Muslimanom iz Hrvatske razgovarati imislim da je on ostao na svojim pozicijama kao što jeste, barem za sada.

Predsjednik: Dobro, ostao je na svojim pozicijama, ali ako mi pođemo u ofenzivuonda mu treba reći, ako ćeš biti na srpskoj strani onda ćeš doživjeti poraz, a akoostaneš neutralan i priđeš na našu stranu onda imaš osiguranu budućnost. To trebadjelovati i vojnički i politički. Sada, Udbinu, rekao je admiral pod kontrolu. To

vjerojatno treba granatiranjem uništiti. Znate šta je, strateški gledano šta je nedostatak ovog našeg razmatranja plana? Lijepo je to da treba sada admiral zatvoriti im i preostala troja vrata, ali im nedaš nigdje izlaza. Nema izlaska da se.... lijepo je to da jerekao sada admiral zatvoriti im preostala troja vrata, ali im ne daš nigdje izlaza. (... dase zatvara...) Da se izvuku, da pobjegnu, nego ih prisiljavaš da se bore do kraja, štonam nameće veće angažiranje i veće gubitke. Prema tome, molim, dajte da uzmemo urazmatranje i to, jer oni jesu demoralizirani, apsolutno, i već kao što su se iseljavali izGrahova i Glamoča, kad su se naši prisiljavali, tako se već dijelom iseljavaju iz Knina.Prema tome, dajte da uzmemo, u vojnom razmatranju, i tu mogućnost da im negdjeostavimno put, da se mogu dijelom izvući. (... tu je Dvor na Uni..) DA, ali ovaj Dvor na Uni je gore, ali ovo ovdje...



Davor Domazet: Gospodine Predsjedniče, ovdje je put, i dva, zato smo u planiranjuoperacije imali, na ovome dijelu, ostavlja se ovaj put, ovdje je ličko, ovo gdje je Srb,ovdje je pored Srba. Tu se ostavlja put i mogu izići, i drugi put, ostavlja se Dvor naUni, jer mi tek u završnom, tek izbijemo na Kostajnici postupno napredujemo i

puštamo da izlaze, nećemo mi zatvoriti to. Tako da ima dva ključna puta.

Predsjednik: Da, da si olakšamo da što prije to.

Davor Domazet: O tome smo i razmišljali.

2. DEO

..bolje da Gotovina radi nego da čeka protuudar...

Zvonimir Červenko: Gospodine Predsjedniče, samo kratko, ovo smo mi detaljnorapsravili i plan kompletne operacije je onakav kakav jest, dobar, i izvršili smo sve

pripreme da možemo to učiniti. Ukoliko nema političkih oportunosti da se doneseodluka da se ide na sve, ja predlažem - da se umjesto sutra ujutro krene za jedan ilidva dana kasnije, i da se barem ide na prvu etapu, prvu fazu ovog našeg kompletnog

plana.

Predsjednik: Šta to znači, prvu etapu?

Davor Domazet: Dobro, prva etapa strateški nakon operacije, tako treba... i, slijedeće.

Prvu etapu, zauzimanje Ljubova, stavljanje pod nadzor Udbine. Napad snaga zbornog područja Split i specijalnih snaga MUP-a, s padina Velebita na Gračac, i stvaranjeuvjeta u drugoj etapi, izbijanja na Otrić. Podrazumijeva napadno djelovanje na...

Predsjednik: Koliko bi ta prva etapa trajala?

Davor Domazet: To je dva do tri dana, dva dana, najmanje, ne, neće više... (... na to, jedan dan.)

Ante Gotovina: Tu imamo samo snage druge bojne, 9 gardijske, sa specijalnim postrojbama.

Davor Domazet: Da, pa i ne treba više, ne treba više.

Ante Gotovina: Da, sa specijalnim postrojbama MUP-a, bez ikakve jedne potpore, jačih oklopnih snaga u prodoru. Morat ćemo ih stvoriti, znači ona ne bi bila više od...

Davor Domazet: Dalje, u tom istom prvom dijelu operacije je prodor snaga 1.gardijske brigade i ostalih snaga zbornog područja, sjeverno i južno od Plitvičkih

jezera. Znači, otklanjanje opasnosti djelovanja po Zagrebu.

Zvonimir Červenko: Da, Zagreb, Karlovac i Sisak.



Davor Domazet: Da, i isto tako, od Karlovca, i isto tako prodor i izbijanje uKostajnici. To je prva etapa operacije, i ona je normalno ta i rješava sve ključne

probleme.

Zvonimir Červenko: Gospodine Predsjedniče, i nema pola krajine.

Davor Domazet: Ona je presječena, krajine, svi vitalni objekti strateški su podnadzorom, stvoreni su uvjeti za drugu etapu operacije, koja isto toliko traje.

Dr. Miroslav Tuđman: Da se prereže ovdje dolje, ili ne, s Velebita, ovdje?

Davor Domazet: Ovjde? (Da.) Ne, ne , uzima se komunikacija, i izbija se na Gračac,na Velebitu, ne, tek u druogj etapi se uvođenjem 7. ili 4. brigade izbija se na Otrić,kao ključnu točku, ono isto što i... na pravcu prema Grahovu, i onda i potpuno jeodsječeno, cjelokupno, sve njegove snage, i ostavlja mu se samo ta komunikacija zaizlaz.

Predsjednik: Dobro, kod toga što radi Gotovina s ovim snagama, koje je imao tamo?

Davor Domazet: Ne, on s ovim snagama tu ne radi ništa, jer on je sve napravio štotreba, samo čeka njihov udar.

Predsjednik: Čekaj, čekaj, pa bolje je da on radi, negoli da čeka protuudar.

...plan generala Gotovine...

Ante Gotovina: Ja imam jedan prijedlog, koji se može uklopiti u plan načelnikaGlavnog stožera, a to je s one strane BiH. Ako mi dozvolite, ja bih ga i obrazložio.(Listaju po karti...) Ovaj plan se uklapa u plan operacije od načelnika Glavnog stožeraHrvatske vojske, a ide iz istoka prema zapadu, tj. iz BiH, već s postojećih položajaBosansko Grahovo, i isto tako šire područje Glamoča. Vrijednost ove operacije je

povezivanje snage 2. krajiškog korpusa, izbijanje na Vitorog i time stvaranje uvjeta zaizbijanje na Jajce, i rješavanje problema Jajca. Drugo, s ovim pravcem, kao u prvojfazi operacija bi primila... Operacija, u isto vrijeme, kada kreću snage sa zapada

prema istoku, krenule bi snage 3. bojne 126. pukovnije 1. Hrvatskog gardijskogzdruga i specijalnih postrojbi MUP-a Hrvatske i Herceg-Bosne, u pravcu crvenezemlje, i time stavlja kompletno Knin pod kontrolu. Time bi uvezale i glavne snage 7.

kninskog korpusa na obrnau Knina. Druge snage, tu ja imam jedan zahtjev, a to je da sArmijom BiH dogovorimo dvije brigade iz sastava BiH, koje bi bile pridodate ioperativno podređene združenom stožeru ovdje HVO, ali i HV. One bi imale zadaćuda idu sjeverno u pravcu... da idu na spajanje u pravcu Kulen Vakufa sa snagama 5.korpusa, koji prodire u pravcu Kulen Vakufa. S ovim ovdje uvezivamo jedan diosnaga 2. krajiškog korpusa, a s udarom u pravcu Kulen Vakufa s dvije strane, i dalje...i bok, iz pravca juga prema sjeveru Kulen Vakuf, i od pravca sjevera prema juguKulen Vakufu, uvezivali bi ostale snage 2. krajiškog korpusa i one koje su došle izzrinskog korpusa, poslije obaviještajnih podataka obavještajne službe. Tek poslije,kada imamo rezultat s ove strane, naše snage koje idu u pravcu Zapadne Bosne,sigurno da bi oni orijentirali jedan dio njihovih snaga, da bočno udare u snage

zbornog područja Gospić iz zbornog područja Split, i iz pravca, ono što imamo padineVelebita, u pravcu Gračaca, te su u pravcu Otrića. Tek tog trenutka, poslije jednih



dobrih provjerenih podataka, angažirao bih snage 7. gardijske brigade i 4. gardijske brigade - da obuhvatom izbijaju u pravcu Otrića, i time kompletno razbijaju bočnosnage koje bi išle u pravcu snaga zbornog područja Gospić, i ostalih zbornih područja,Split, zajedno sa specijalnim postrojbama MUP-a, i time bismo kompletno razbilinjihove glavne snage 7. korpusa, 15. ličkog korpusa i zatvorili drugu komunikaciju, tj.

izlaz iz Knina u pravcu Gračaca i dalje prema Bosni, a ovaj već imamo podkontrolom, kod Knina, u pravcu Drvara. Mi bismo dobili, jedno, uvjet da idemo dalje

prema Jajcu, s ove strane, jer izbijamo na planinu Vitorog, odakle kontroliramokompletno prostor u pravcu Jajca. S ove strane bismo mogli ostvariti ono što jespajanje sa Zapadnom Bosnom. A, drugo, kompletno zatvaranje južnog sektora, i timerješavanje problema južnog sektora u Hrvatskoj.

...za nekoliko sati rušimo Knin kompletno...

Predsjednik: Gospodo, u načelu prihvaćam ovakvo razmišljanje. Kod toga mi jedino još nešto fali, a to je da u ovakvoj sitauciji kad će biti, ako mi pređemo u opće

ofanzivno djelovanje na čitavom području, da će u Kninu zavladati još veća panikanego što sada vlada. Prema tome, treba predvidjeti i neke snage, koje će izravnodjelovati prema Kninu, a osobito, gospodo, prisjetite se - koliko je hrvatskih mjesta igradova razoreno, u Kninu jošnije danas tako... Prema tome, morati ćemo riješiti sUNCROM i time, i to, itd. Ali, jako bi bilo dobro, prema tome, opravdanje za ovakvuakciju je njihov protuudar od strane Knina, itd, pa prema tome, i imamo izliku daudarimo, ako možemo s topništvom, kao možete po... da se demolarizacija do kraja...ne samo ovo...

Ante Gotovina: gospodine Predsjedniče, u ovom trenutku mi kompletno s našomtehnikom kontroliramo Knin,. Nije uopće to, ako je zapovjed za udar na Knin, mi gaza nekoliko sati rušimo, kompletno. S oklopnim snagama, srednjim, većim dometomraketni sustav. Mi smo na 20 km zračne linije ovdje od prevoja... 20 km od centraKnina. Snage koje idu na Knin s 400 dobrih pješaka iz 3. bojne 126. pukovnije, kojisu svi iz ovog kraja, i poznaju odlično taj kraj, a imaju razloga da se bore tu, i ovogtrenutka ih je teško držati na uzdi. Prvi hrvatski gardijski zdrug, koji ima 300 pješaka,koji se ovog trenutka u ovom prostoru i dokazao, i u svakom slučaju, na te pješake,možemo na to računati. Specijalne postrojbe MUP-a Hrvatske i Herceg-Bosne, kojiimaju 350 odličnih pješaka, koji su se pokazali u ovome, i u operaciji, kao izvanredni.Znači, da mi imamo negdje oko tisuću dobrih pješaka, uvježbanih za desantiranje,znači za brzo prebacivanje na ovom teškom terenu, mi lako možemo ovladati

Kninom, bez ikakvog problema.

Predsjednik: Uključujući, uzeto razmatranje da i vrtoletni desant napravite.

Ante Gotovina: Da, i to mislim. Stvar, što ovdje dobivamo... udarom s ovog praca,mi kompletno s ostalim dijelom 126. pukovnije, koja je iz ovog kraja, spuštamo se

putem, koji je već probijen u pravcu Uništa, spajamo se sa cestom na Uništu, izbijamou pravcu Svilaje s ostalim snagama i kompletno zatvaramo ovaj prostor, od Svilaje u

pravcu Uništa, i oslobađamo, i stavljamo pod kontrolu cijeli ovaj dio ovdje...

..mora biti ofenzivna akcija...



Predsjednik: Gospodo generali, časnici, iako ne smijemo učiniti ništa nepromišljeno,ali treba poći od toga da znači da smo postigli takve uspjehe, od Zapadne Slaveonije, isada u Bosni, da smo stekli povjerenje naroda, da imamo raspoloženje vojske, daimamo potporu i dobro dijela svjetske javnosti, a demoralizaciju protivnika toliku dane može biti veća. Prema tome, treba nam i smjelosti. Znači, nije samo da imamo pod

kontrolom, nego da ga što prije zauzmemo i da dobije malo, da mu platimo. Prematome, ništa avanturistički, ono što bismo pretrpjeli gubitke da bi postigli uspjehe. Ali,ipak mislim da nam je bolja politička situacija toliko povoljna da moramo imati uglavi i u Knin ući što prije.

Ante Gotovina: Ovog trenutka, sa ovih pozicija, mi vidimo, imamo ovo, iusporedimo kao Sljeme, kad vidimo Zagreb, evo takva je sada situacija.

Zvonimir Červenko: Gospodine Predsjedniče, ako bih ja mogao Anti reći, da nevjerujem da on može s postojećim snagama to učiniti, jer će vrlo brzo kroz nekolikodana biti u poziciji da se brani, a vrlo teško da ovo može...

Predsjednik: Čekajte, malo čekajte, on polazi od toga, da sa zapada pođe u to. Prematome, koje bi to bile sprske strane koje bi se mogle suprostaviti i našim snagama s

područja Grahova, a sa zapada. (Miješanje glasova.)

Ante Gotovina: Ja mislim da je ovo početak...

Predsjednik: Mi moramo graditi svoje uspjehe dalje na... (šuštanje s papirima.)

Davor Domazet: Gospodine Predsjendiče, ova operacija ovdje, te razine, ona da,

dapače, ona rješava onaj glavni postulat, koji je ostao... a to je što potpuno na ovome...S tim, budući da je general Gotovina sa snagama koje ima, na onom dijelu planiraoući u Otrić, a to je jedna od drugih ključnih točaka koje jesu... (... pokazuje kartu.)...vidite, ovdje tu, u tome, ta raskrsnica, u tim snagama ući, i rješava onu drugu ključnutočku.

Ante Gotovina: Jasno. I, još nešto, sada nam je bliže izići na Otrić....

Davor Domazet: Ali, i još više, pod jednim - ako vi gledate samo izolirano taj dio, a bez operativne, ili strateške razine, onda on ima sasvim jednu drugačiju projekciju.Kažemo, snage sa zapada, postavljam pitanje odmah - koje snage? Ako su nam 4. i 7.

brigada tu, kao nositelj udara za to, znači, mi moramo ovo ovdje... -

Ante Gotovina: Ako ste predvidjeli da izbijate na Gračac s 2. bojnom... gardijske brigade, s ovim postrojbama...

(Z. Červenko: Ma ne...)

Davor Domazet: Ne, ne tako, nemojte. Ova operacija ide i ona može dati premaofanzivnosti, dominanti, kao duh, kao takav. Mora se biti i sa zapada, a sa zapada smoi mijenjali, zato i nema na ovim novim planovima 7. brigade, jer se nalazi tu. A, sasnagama generala Markača i ostalim snagama zbornog područja, uključujući i 2.

bojnu 9. brigade, mora izvršiti ovu prvu etapu zauzimanja prezida, kao ključne točke,onda ona ima ulogu, ova operacija, ovdje kao što je tu...



Ante Gotovina: Toga trenutka je još puno lakše izbiti s ove strane na Otrić.

Davor Domazet: To je jedina dvojba, gospodine Predsjedniče, prebacivanje većsnaga, koje jesu, jer manevar bi bio zaista težak, i normalno je da ne dolazi u obzir.

Predsjednik: Ne, pa nema, dakle, prebacivanje odavde, pa na zapad, to je glupost.

Davor Domazet: Da, zato to i kažem, to je jedina promjena. Ali, isto tako, zborno područje Split sada mora napraviti snage dostatne da ih može podržati, jer smaoizbijanje Muškovice rješava stvar, jer moramo držati rijeku... (To može, da...) Ostalidio operacije ide već po razrađenome....

Ante Gotovina: Ja to garantiram, izbijanje na Muškovicu, sa snagama koje imamoovoga trenutka.

3. DEO

... reagiranja i strani mediji...

Predsjednik: Dajte da malo vidimo prvo reagiranje na ovaj moj odgovor, i nasadašnju situaciju u svijetu. Dakle, već sam vam rekao, glavni tajnik NATO-a,upoznao ga je moj ambasador, i zauzet će se za razumijevanje naših. HFP - odgovor na reagiranje na moj odgovor, sinoćnji. Pismo s vrlo tvrdim tonom Hrvatski

predsjednik je kategorički odbio, hrvatske vlasti se boje mogućeg srpskog napada na

Istočnu Slavoniju. Ako krajiški Srbi ne primijene 6 točaka sporazuma, prisustvovatćemo razbuktavanju u regiji, koje bi moglo dovesti do proširenja rata. Ukoliko sesporazum poštuje, možda neće biti eskalacije rata tijekom slijedećih 2-3 dana. Izjavio

je Ricahrd Holbrooke. I, Richard Holbrooke je u State Departmentu, američkom,zadužen za to. HP. Hrvatski predsjednik je rekao da ponuda nije dovoljna. Onočigledno nije jako zainteresiran da UN nadgledaju aktivnosti njegovih jedinica, dok se pokušavaju probotii kroz Bosnu prema Kninu. Tuđman je isto rekao da odbija

pregovarati s vođom hrvatskih Srba, Martićem, ili bilo kojim drugim ratnimzločincem. Glasnogovornik UN Ganes je rekao kasno navečer, da je na Srbimaslijedeći korak. Ako su spremni poštivati dogovor, onda ćemo vidjeti napredka. Akose sutra neće napadati Bihać, ako konvoji humanitarne pomoći stignu do bihaća, bez

prepreke, to znači da dogovor vrijedi. Već prije hrvatskog odbijanja zapadnih snaga bosanskih Srba, general Ratko Mladić je rekao - da dogovor neće mijenjati njegove planove da ponovno osvoji sva područja izgubljeno u korist Hrvata tijekom zadnjihnekoliko dana. Zašto je Karadžić dao naredbu načelniku Milovanoviću, a ne Mladiću?

Zvonimir Červenko: Zato što je jači od Mladića.

Davor Domazet: Dakle, sukobi između Karadžića i Mladića, i Mladić je podutjecjaem Miloševića, a Milovanović je izravno pod Karadžićem, to je raskol izmeđunjih.

Predsjednik: Da li se Mladić javio?



Davor Domazet: Mladić se nalazi trenutno u Mrkonjićgradu, a zapovijedno mjestoMilovanovića je u Drvaru. Ante Gotovina: To su vam dvije struje, jedna Pale, jednaBanja Luka.

Predsjednik: Reuters: Zapanjujuća hrvatska ofenziva koja je preplavila dva grada i

ogrmno područje, prisilila pobunjene krajinske Srbe, da popuste u napadima nazapadnobosansku enklavu Bihać, te da pristanu na razovor s neprijateljem. Ali uZagrebu hrvatski predsjednik Tuđman odbija Akashijeve prijedloge. Dogovor kojemnedostaje precizan termin za provođenje, ipak predstavlja veliki ustupak od straneSrba. No, nije jasno da li je to samo srpska varka, kako bi kupili vrijeme za

pregrupiranje snaga, nakon što je na to područje stigao general Ratko Mladić. (Da,Mrkonjićgrad...) AFP i Reuters. Britanski ministar obrane Michael Portiljo, izjavio jena odlasku u Washington gdj eće boraviti 24 sata kako bi razgovarao o Bosni da neželi zvučiti melodramatično, ali da hrvatska intervencija sada otvara perspektivuotvorenog rata, u svakom slučaju između Hrvata i bosanskih Srba, što nas jakozabrinjava. Radio Korenica, vijest u 10 sati. Hrvatski predsjednik Tuđman izjavio je

jučer navečer Yasushi Akashi. U vijestima se dalje prenosi prijedlog, njihov prijedlogBanja Luka, ne javlja predsjedniku pismo Akashiju, spominje jedino Mladićeve

prijetnje prigodom njegovog boravka...

Zvonimir Červenko: Milovanović je veći stručnjak od Mladića, to je bez svakesumnje.

Predsjednik: Sada, slušajte, ne znam, u tu procjenu se ne bih sada, ali Mladića sterazumjeli, ne može se poreći da je....

Ante Gotovina: bolji je vojskovođa.

..nizak moral...

Predsjednik: Da, bolji je vojskovođa, da i drzovit je, i on koristi. Slušajte, on, kao iKaradžić i Milošević koristi do sada to nejedinstvo Europe, Francuske, Engleske,

Njemačke i Amerike, i prema tome, oni su iskoristili to do maksimuma. Druga stvar ješto oni sada nemauu snaga. Slušajte, kada oni nisu uspjeli poslije našeg "Bljeska" uZapadnoj Slavoniji da nam osvoje Oraški džep, onda je to najbolji znak, a to im jetrebalo kao lijek, da dopustili nekakvu objedu, i da bi stvorili tu granicu na Savi. Takoda je to znak poprilične njihove bespomoćnosti, u cjelini uzevši, što ne treba

potcjenjviati, ali moramo i to s tim računati, i, evo, da, ako nisu mogli s Orašjemovladati, kako bi sada nas mogli ugroziti na bilo koijem području, osobito s pametnoisplaniranim i odlično provedenom našim ofenzivnim djelovanjem. Mislim da ovuideju, koju je general Gotovina iznio, da je treba uzeti u obzir, da ne dolazi uopće uobzir prebacivanje tih snaga na zapadno područje, nego djelovanje, njihovo djelovanjes tog područja prema Kninu, prema zapadu. Niste mi ništa kazali šta možemo, kad većtako pođe, što možemo u odnosu na Benkovac. Da li oni u Benkovcu imaju nekesnage, ili su gore?

Ante Gotovina: Sve te snage ovog trenutka, su, po obavještajnim podacima kojeimamo, iz službe sigurnosti, maksimalno pripadnika benkovačke brigade, koji su iz

sastava Obrovac, Benkovac, Đelevske, Kistanje, bili su na prostoru Grahova,Glamoča. Tamo su te njihove glavne snage razbijene. Znači, ovog trenutka je njihov



moral nizak, i njihov povrfatak sigurno u Benkovac, i u te brigade, i ofanziva u tom pravcu je upitna. Mi imamo dostatne snage za obranu, u tom prostoru, a naša brzaofanziva bi sigurno primorala te njihove snage, koje su sposobne za protuudar, da ih

povučenmo u pravcu sjevera.

Predsjednik: Možemo u pravcu sjevera, ali i onda mi pripremite i neke manje jedinice da uđu u Benkovac. Da li to razumijete?

Ante Gotovina: Da, jasno, to su domaće postrojbe.

Predsjednik: Treba imati smjelosti, u jednoj općoj demoralizaciji, i slušajte, kolikoimate iskustva, imam ga ja iz rata, koliko vi imate iskustva - u jednoj općojdemoralizaciji gdje se oni više ne mogu pouzdati da će dobiti pomoć. Tu treba imatismjelosti, itd.... Ante Gotovina: Da, od tog ratnog lana, koji je već odobren, to je sve

predviđeno, znači, one snage, koje su u obrani, određene.... povoljna situacija, krećuu...

Davor Domazet: ... kao snage za gonjenje, dani su im točno pravci, vrlo male snage,gdje ulaze u dubinu.

Predsjednik: Da li ima netko od vas nekih novih prijedloga ili mišljenja, kadamožemo poći u jednu takvu operaciju, sveukupnu operaciju. Prema tome, s tim da tutrebate planirati. Ovo što je Domazet iznio, ali, to ipak precizirati, koje su to točke,koji su to pravci koje točke moramo, s kojima moramo ovladati, da bismo protivnikakasnije potpuno dotukli, prisilili na kapitulaciju. S tim što sam rekao, i ovo što smokazali, da im ovdje treba dati izlaza da mogu.... Jer, važno je da im ti civili, da pođu,

pa će onda i vojska, i kada kolone pođu, to djeluje psihološki jedni na druge.

...iseljavanje civila...

Ante Gotovina: Već sada ima veliko iseljavanje civila iz Knina, koji odlaze za BanjaLuku i Beograd. Znači da mi, ako nastavljamo ovaj pritisak vjerojatno za nekovrijeme, neće biti toliko civila, nego onih, koji moraju ostati, koji nemaju mogućnostiotići.

Predsjednik: Da li je moguć udar na Knin, da ne pokažemo logor, koga UNCROtamo, UNPROFOR....

Ante Gotovina: Mi možemo jako precizno, ovog trenutka, djelovati po Kninu, bez daciljano u vojarnu, u kojoj se nalazi smješten UNCRO. (Imamo sve snimke, i točno sezna to...)

Davor Domazet: U toj južnoj vojarni, a njegove snage su sjeverno. Prema tome,može se vrlo precizno gađati, a da se nikako ne dođe pod djelovanje, u.... malo južnijeod Knina, to su precizno....

Ante Gotovina: Ovoga trenutka ni jedno naše oružje ne djeluje bez navođenja, znači,neposredno se navodi.



Predsjednik: To znači ipak malo zahtiejva ovako, prema tome, da nam nije glavnazadaća spajanje prema Bihaću, nego... i to ipak zahtijeva pomjeranje dosadašnjih

planova. Koliko vam treba i za dvoršenje plana i za eventualno pregrupiranje snaga.Da li će to zahtijevati pregrupiranje snaga?

Zvonimir Červenko: Dva dana, ne više.

Predsjednik: General Crnjac, što?

Miljenko Crnjac: Gospodine Predsjedniče, ja isto smatram da bi nam bilo potrebno2-3 dana da bi izvršili pregrupiranje snaga, jer ovo je sada novi momenat, generalGotovina planira 7. i 4... znači, treba dovesti snage, dublje. Druga stvar, ne znamo, jado sada nisam znao gdje će 5. korpus djelovati. Ako će djelovati prema generaluGotovini, onda se odmah mijenja situacija i prema meni i prema Norcu. Inače, 5.korpus je u onom našem planiranju, bilo da bi on djelovao prema Slunju, i premastožernom brigadiru Norcu. Sada bi 5. korpus najvjerojatnije trebao ići s njima, i

dogovoriti da djeluje prema Kulen Vakufu, odnosno da djeluje dolje...

Predsjednik: Koliko ima Dudaković, 5. korpus?

Ante Gotovina: Ima 15.000 (Ima?) Da, da, ima, ali ima on još 10, al ih nema s čimenaoružati, i to je problem. Da ali 15.000 ima.

Predsjednik: Dobro, može makar fingirati djelovanje i prema zapadu i prema jugu.

Zvonimir Červenko: bilo bi najbolje da ide prema jugu. Davor Domazet: Ne, ne,

njegov je Kulen Vakuf, i neka ide s bosanske strane granice.... o panici u Gračacu...

Predsjednik: Znam, ali to ne znači, ako ide na Kulen Vakuf, s brigadom.... snekakvom satnijom ne može tamo. (On će vezati te stvari.)

Miljenko Crnjac: Da, tako je, to bi trebalo dogovoriti, ali snage, koje bi došle, tugdje je bila planirana 7. trebati će im 2, 3 dana upoznavanje prostora, terena, itd, ja bar to tako razmišljam.

MirKo Norac: Nisi dobro slušao, tamo gdje će doći 7. doći će sa druge strane 7, to jeista stvar, i i ne mijenjamo ništa s druge strane, ovo dolazi, i ništa se ne mijenja,nikakve snage. Ovo je najlakši manevar, i najbrži, ali isti je, ali, cilj je isti, Ante i smose razumjeli odmah. (Da, bitan je cilj.) Da, dolazi na isto mjesto, samo sa drugestrane.

Ante Gotovina: Da, sa druge strane, a sa ove strane je puno bliže, nego prebacivanje.(Nemamo više...)

Mirko Norac: Imamo ovo ovako, ovdje ... (listaju kartu...)

Predsjednik : Šta je Markaću tu zadaća, tko zauzima Ljubovo? (Norac.)



Mirko Norac: Predsjedniče, sukladno zadaćama i ratnom planu mi smo apsolutno sve poduzeli, znači, apsolutno smo izvršili sva pregrupiranja snage, i doveli ih uočekujuće rajone, grupirali... i domobilizirali smo i postrojbe, i uspostavili i ovo,svake brigade, doveli postrojbe, i domobilizirali postrojbe i doveli ih u očekujućerajone. Jedino još nije pregrupiran 1. brigada, koja bi trebala doći tijekom dana, ili

sutra. Meni, što se tiče ovoga dijela, maksimalno je potreban jedan do dva dana, značida sam apsolutno spreman za izvršenje, u cijelosti, operacije, u jednom dijeluspajanja, i s 5. korpusom, i dva pomoćna pravca, na pravcu Čanak, Trnavac, ispredKoreničko vrelo, ispred Korenice. I, drugi mi je pomoćni pravac Ljubovo, gdje bihzrakoplovnu luku stavio pod kontrolu. Znači, ja bih to mogao maksimalno još jedandan, koji bi mi bio potreban da to tako, mada su mi sve postrojbe spremne.

Predsjednik: Znači, s tim da bi trebao ići pomoćnim snagama prema Bihaću, aglavnim snagama bi išao južno prema Kninu i Korenici.

Mirko Norac: Ne, ne, glavni pravac napada mi je, sukladno o ratnom planu.

Glibodor, Lička jesenica, Saborsko, Drežin grad, a pomoćni pravci su mi južno odPlitvičkih jezera.

Gojko Šušak: A, njegove brigade i Markač mu je ovdje na ovom pravcu , jer djeluje sMarkačem.

Predsjednik: Generale, to je bilo u skladu, takav plan. Mislim da tu treba malekorekcije, to je bilo u skladu s tim planom, da nam je važno prodor do Bihaća i samo

presijecanje neprijatelja. Ali, sada nam nije glavno, to je pomoćni pravac, pomoćnazadaća, sada prodor prema Bihaću. glavno nam je sada udar po protivniku iovladavanje područjem.

Mirko Norac: Gospodine Predsjedniče, jedino jedan prijedlog, ako dopustite - onda bih mogao ići prema Lapcu, ovaj dio snaga,koji se pregrupira, pregrupira 1. brigadu,uvesti s pravca Ljubova, i uvesti je dolje, odnosno preko Debelog brda, i premaLapcu, tako da zatvorimo taj pravac, a snage 5. korpusa Armije BiH, onda bi sezajedno spojili sa snagama i zbornog područja, i odsjecali bi taj dio. S tim da ondamoramo blokirati Korenicu.

Predsjednik: Da, da, to i se čini tako, Da, šta?

Dr. Miroslav Tuđman: U tom slučaju ako ovo bude izvedeno u roku od, ne znam, 48sati, neće ovi imati vremena da se ovi izvuku vani. (Da, onda ga zatvaramo). Da,zatvaramo ga onda. (Miještanje glasova.) Da, onda ide malo južnije od Bihaća, takoda ostane ovaj put. A, ovaj ovdje, imaju vremena da se izvuče. (Ako idemo uv ećudubinu...)

Davor Domazet: General Gotovina ide istočni smjer, izbija ovdje, mi zauzimaoVelebit i Gračac stavljamo pod nadzor i kmunikaciju, a ovdje ostavljamo prostor. Netreba bitno mijenjati korekciju plana, samo neki pravac, a ovdje presjecamo, ovosjeverno i južno od Plitvica i stvarmao uvjete da oslobodimo Slunj kao koridor, kaotakav, tako da će 5. korpus se moći usmjeriti u jednom i drugom pravcu. Mislim da

neke velike korekcije sada nisu potrebite, samo priprema završna dva, tri dana.



Mladen Markač: Gospodine predsjedniče, da se uključim, moja zadaća u ovom planu na mikrorazini vezano za gospodina Norca-mi krećemno sa Velebita - ovdje jeSv. Rok i tu je cesta Obrovac - spuštamo se sa Velebita (ovo plavo) i imamo zadaćuda dođemo, blokiramo Gračac i oslobodimo...

Predsjednik: S tim kad i kažeš da blokiraš Gračac imaj na umu da može biti takvasituacija, panika u Gračacu da uđeš i što prije uđeš, da javiš da si ušao u Gračac i svivi koji ćete biti, jer će to djelovati psihološki u takvim situacijama, psihološki utjecaj

pada pojedinih mjesta je veći negoli da dva dana tučeš sa topovima, granatama itd.

Mladen Markač: U našem operativnom planu je bila 7. brigada - mi smo trebalistvoriti povoljne uvjete za daljnje uvođenje, s tim da u isto vrijeme Hrvatska vojskaide prema Obrovcu i na Muškovce. Znači, u isto vrijeme se to odrađuje i stvara

prostor. Međutim, ovim sada što iznosi gospodin Norac, znači nije promjena zadaće...

...Obrovac će sam pasti...

Predsjednik: Kad pođete ovdje, oni će Obrovac sami napustiti.

Mladen Markač: Nema promjene zadaće, s tim da gospodin Norac ide gore. Znači,njih stavljamo ovdje u džep i odatle možemo krenuti prema Norcu, a Norac krenuti

prema Lapcu i praktički smo ovaj čitav prostor iselili. Ovo se sve uklapa i praktički todobiva s ovim planom koji je gospodin Gotovina predložio, praktički se čitavo to

područje stavlja pod...

Predsjednik: Shvatite gospodo, da je situacija u njihovim redovima takva, pa oni su

napustili Glamoč, Ante, koliko, dva dana prije nego što smo mi ušli, i samo Grahovo,a kakva će tu situacija biti nakon tih pobjeda Hrvatske i još su glupi pa govore kakoHrvatsku vojsku vode američki generali i NATO-ovi avioni. To je jedna opća psihozademoralizacije. Samo mi ne smijemo dopustiti grešku da nas negdje, razumijete,nanesu neke nepotrebne gubitke.

Zvonimir Červenko: Gospodine predsjedniče, mi kod Ante Gotovine moramo sečuvati, mi ne smijemo doživjeti nikakav poraz ovdje. Ovo što oni namjeravaju, to ni

pod kakvu cijenu...

Predsjednik: Momentalno oni nemaju nikakvih snaga...

Davor Domazet: Što više čekamo, ... I što sam rekao u svom izlaganju, ove snage štosu oni pripremali, rekao sam da ne mogu u najpovoljnijim uvjetima sve da angažiraju,ne mogu 4 do 5 dana. Prema tome, mi dva dana imamo pripremu, tri dana smo isprednjih.

Dr. Miroslav Tuđman: Ovo je realno za očekivati kad se ovo očisti, pa kada seizvuku snage onda se oni mogu pripremiti nakon deset dana. Za to vrijeme mi ćemoovo sve očistiti.

Predsjednik: Treba nam umjesto utorka četvrtak... (Glasovi: U četvrtak ujutro) Ali

dotle bi trebalo, molim vas lijepo, da nam daju povoda, da provociraju.



Zvonimir Červenko: Jedino da Markača zadužimo za to.

Mladen Markač: ... i optužimo ih da su nas napali diverzantski da imaju namjeru ići prema Maslenici, da imaju namjeru ići preko Velebita na prometnicu od Karlobaga

prema Starigradu, žele to presjeći i zato smo morali intervenirati.

Davor Domazet: Mislim da bi bilo najbolje - na sljedeći način: da zrakoplovnuUdbinu - oni koriste, napravimo jednu eksploziju da su zrakoplovstvom udarili i takomaskiramo sve naše pravce, a nama se otvara...

Predsjednik: I ovdje da vrše protunapad na Grahovo, naši su odbacili i idu naprijed.Treba isto tako gore na sjeveru u odnosu na Kostajnicu...

...gdje će bježati...

Vladimir Zagorec: Mi bi njima predsjedniče, morali otvoriti džep, ali oni kad počnu bježati oni će morati negdje bježati, prema Kninu neće, prema Kostajnici, moramootvoriti negdje džep gdje će oni pobjeći - Dvor na Uni.

Ante Gotovina: Bio im je patrijarh, održao je molitvu, liturgiju Dvor na Uni i išao jeu Knin promijenio je - trebao je ići na Banovinu, ali je promijenio, otišao je u Knin.

Predsjednik: Je li istina da je Arkan s njime?

Ante Gotovina: Da, oni ga čuvaju gospodine predsjedniče.

Zvonimir Červenko: Ja bih molio predsjednika da preciziramo ako oni počnugranatirati Osijek, da li tamo što učiniti gospodine predsjedniče?

Predsjednik: Ponovno ponavljam, ne smijemo se dati isprovocirati da mi damo povoda Jugoslaviji da stupi u rat, razumijete?

Vladimir Zagorec: To bi bio povod da mi dolje krenemo.

Predjednik: Mi nismo kadri, bilo bi glupo da idemo istovremeno na istočnuSlavoniju i na Baranju, tu bismo izgubili podršku onih prijatelja koji nas podržavaju

suzdržano. Ako tuku Osijek, oni će se iskompromitirati politički pred svijetom, a što bismo mi mogli tući, neko selo?

Zvonimir Červenko: Nemamo adekvatnog cilja.

Ante Gotovina: Jedino Beli Manastir, ništa više. ni približno drugo.

Predsjednik: To jedino ako možemo udariti po nekoj bateriji, ne ništa drugo.Gospodo, znate ta odluka da idemo ima i svoje političke i gospodarske financijske idruge strane. Znači, ona nas košta izravno, a mobilizacija i sve to skupa, neizravno, ašto također izravno, vjerojatno da neće samo biti povećanja turizma negoli će i ovi

koji su tu otići. Ali, to je razlog da ne možemo čeprkati. Znači, idemo da ondariješimo jug i sjever, razumijete. Prema tome sljedeće godine ćemo imati Hrvatsku i



turizam, a isto tak oslobađamo snage da krojimo granice Hrvatske u Bosni,razgraničenje. Prema tome, to što sada odluke koje donosimo i provedba tih odluka jeod golemog povijesnog značenja.

...trošimo streljiva kao da smo Rusi ili Amerikanci....

Zvonimir Červenko: Još jednu stvar gospodine predsjedniče, ako dozvolite, ja bihvolio da gospodin Zagorec ovdje jasno kaže da li on u stanju logistički podržati nas sasvim sredstvima koje mi tražimo. Ja znam koliko čega imamo, ali to je jako bitno.

Vladimir Zagorec: Logistički mi možemo podržati jedan dio - popis imaš - međutim,utrošak streljiva koji je bio na Glamoču i Bosanskom Grahovu je relativno velik.Mene sada samo zanima i ja molim sve zapovjednike da se obrati pažnja na utrošenostreljivo u ovim operacijama. Mi u pričuvi imamo za nekih 5 dana, međutim, trebaobratiti pažnju na topništvo, recimo koristi se 100 mm za tenkove, T-55, puno višenego 130 ili 122 za topove.

Ante Gotovina: Da, ova je operacija bila najviše izražena tenkovska borba.

Vladimir Zagorec: Da, tu se tenk možda koristio više kao top, jer ovog streljivatopničkog ima.

Ante Gotovina: Jer to je tako brdovito zemljište, da topovi 130 i 122, raketnimsustavom dolazi manje do izražaja jer nisu to visoravni nego više tenkovska borba,znači brz prodor.

Vladimir Zagorec: Za par dana je 3,4 tisuće granata, 100 mm ispucano.Predsjednik: Gospodo, ja sam pred svima vama, a posebno pred nekim tu generalimagovorio da u čitavom tom svom ratu zaista trošimo streljiva kao da smo Rusi iliAmerikanci. Prema tome, tu se više služiti sa manjim jedinicama, diverzantskimdjelovanjem i sa iznenadnošću, udarom manjih snaga, pješačkih, pa i ovimhelikopterskim, odnosno vrtoletnim, desantima tamo gdje se ne očekuje, ali se može

postići daleko veći učinak negoli - jasno je, a kad bismo imali dovoljno onda bi i ja bio za to da najprije sve uništimo sa granatiranjem, pa da onda krenemo.

Vladimir Zagorec: Gospodine predsjedniče, ja garantiram da ćemo imati sve,

odnosno imamo opskrbljeno sve, samo još jednom molim sve da smanje, da se ide puno realnije. Nepopularno je, ja baš ne dajem sve prema zahtjevima, a jer ako se daonda se i potroši, znači, idem onako...

Predsjednik: Ali poveži međusobno i prosudba da tamo gdje treba dati, treba dati, asvi vi, znači, ne razbacivati nego štediti. Što se nas tiče i sada Granić ide na sastanak sa Velajatijem itd, pokušati ćemo isto tako to riješiti.

Davor Domazet: Gospodin ministar zna taj prostor i tu su bunkeri bili tako utvrđenida smo mi slali pješadiju, a išli smo frontalno tenkovskim udarom, imali bismo stotinemrtvih...



Ante Gotovina: Avione spuštamo, što naše, što muslimanske, uzimamo, međutim, ja bih vas molio, od onog sastanka, mi nismo dobili ni jednog centra. Sve ovo u zadnjihšest mjeseci, ministar jako dobro zna, išlo na riječ, od onih raketa S-300 pa nadalje.

Predsjednik: Kašpar dati ćeš mi predsjednika Vlade kad završimo razgovor.

Ante Gotovina: Ja sam vam zadnji puta rekao dug je 70 milijuna dolara bio zadnji puta, sada je već malo veći. Nije problem, ali barem nešto da damo.

Predsjednik: Jasan je problem. (Upadica: Drugih problema neće biti) Još malo usmislu promidžbe. Dajte ova dva dana - mislim da bi trebalo ići ovako afimirati našu

pobjedu, mislim da u promidžbenom smislu nismo dovoljno dobro iskoristili, čuosam, znači, govorilo se o 200, 250 mrtvih, to je ponovio i ovaj Šorić, a Ante Gotovinami kaže da su imali 317, prema tome, dajte radi podizanja morala u redovima Knina,

javite i objavite to, 300, 350, pokažite ta tri tenka koja ste zarobili i koja su u uporabi.Davor Domazet: Sama grahovačka brigada priznaje 400 van stroja, sada što mrtvih i

što ranjenih... (Upadica: I topnički divizion zarobljenih)

Predsjednik: To treba kazati.

Davor Domazet: Mi smo ekipirali treću brigadu HVO sa topništvom koje jezarobljeno.

...dati do znanja kuda da izvlače civile...

Predsjednik: To dajte radi poboljšanja klime u našim redovima, a razumije se i

njihovim, i u svjet. Gledajte, taj svijet, čak i naši prijatelji, oni su sve to - naših akcija,robovali nekoj ideji da su Srbi toliko nadmoćni da smo mi bespomoćni i od Maslenice pa nadalje, otkaza UNPROFOR-a, stalno su me upozoravali doživjeti ćete poraz itd.Sada smo ih malo uvjerili, ali dajte te podatke - tenkove, te topničke baterije, gubici,znači, od danas, sutra, prekostura stlano to ponavljati na televiziji, na radiju i ovo daoni napadaju, da pokušavaju to napadima, da je ovo samo manevar njihovo izvlačenje,da nisu napustili područja koja su osvojili u Bihaću itd.

Dr. Miroslav Tuđman: Da li ovdje da se na radiju prenosi poruka koji su im puteviotvoreni za izvlačenje?

Predsjednik: Da, to bi trebalo reći - ne da su im otvoreni, negoli da je opaženo da secivili izvlače tim i tim putevima.

Dr. Miroslav Tuđman: Da li to možemo negdje na početku akcije reći. Da limožemo objaviti da im se da do znanja da se tu izvlače civilima?

Predsjednik: Da, reći da polaze sa civilnim automobilima, kolima itd.

Dr. Miroslav Tuđman: Ali ćeš zatvoriti neke putove, pa da im kažeš u kom smjeruda ide da imamo što manje poslova.

Predsjednik: Gdje je taj prijelaz? (Dr. M. Tuđman: Kod Srba.)



Dr. Miroslav Tuđman: Evo, ovdje na auto-karti je još lakše vidjeti. To je KulenVakuf, Srb, dobro sam rekao.

Predsjednik: Ima dalje put?

Ante Gotovina: Ima, iziđe na Bosanski Petrovac, prema Drvaru, ovdje, vidite.

Dr. Miroslav Tuđman: Treba reći da nije moguće proći sa tenkovima i topovima.

Predsjednik: Ima li nešto načelno još razjasniti?

Gojko Šušak: Imam ja pitanje. Gotovina-Markač, vremenski koliko do spajanja vasdvojice? Ante Gotovina: Poslije mene je potrebno četiri dana sa dvije strane.

Mladen Markač: 8 do 9 dana sve skupa, ako general Gotovina ima četiri dana rada,znači da se spusti, da napravi ovu operaciju, mi smo predvidjeli 4 dana da bi došli

ispred Gračaca.

Predsjednik: To nije osam dana, nego treba istovremeno poći, pa znači za četiri dana.

Mladen Markač: Pitanje je kilometraže gospodine predsjedniče: Mi sve radimo nanogu, pješaštvo je na cesti, nema komunikacije. (Predsjednik: Kolika je tokilometraža) 18 km od sadašnjeg položaja do Gračaca.

Predsjednik: Ne trebate za 18 km četiri dana.

Mladen Markač: To je konfiguracija tla, to se ide pješice. Do granice ima isto toliko.Ante Gotovina: Mi smo skratili s ove strane, i ja sam točno na 20 km od Otrića.

Gojko Šušak: Da li se ti srećeš s njim u Gračacu?

Ante Gotovina: Ne, u Otriću.

Gojko Šušak: Zato pitam.

4. DEO

..ako izbjeglice krenu prema Zagrebu...

Ante Gotovina: Ali ne treba on mene dočekati u Otriću. Kad sam izbio u Otrić ja sam prekinuo komunikaciju fizički. Ja neovisno o tome radim. Kada on prekine, prekinuo je sve komunikacije, nema više ništa, a mi smo izbili u Gračac, ušli smo u Gračac. Netreba se spajati. Ovo je Otrić, on u Gračac i stvar je riješena, to je cilj operacije. Onine trebaju ići unutra u ovaj prostor, tako da se operacija odvija...

Predsjednik: Ti izbijaš na Otrić i ovdje se spuštaš na lijvoj strani i vidiš kakva jesituacija u Kninu, pomoć razaranjem jednog dijela i po mogućnosti ući.



Mladen Markač: Gospodine predsjedniče, čim mi osvojimo Čelavac kao centar vezei praktički mozak tog dijela oni su gotovi sa sistemom veza i praktično to će bititotalno rasulo.

Zvonimir Červenko: Gospodine predsjedniče, ja bih molio - Domazet, dajte mi

objasnite kako će se ovi centri veze, kojim redom, kojim fazama?

Davor Domazet: U prvom udaru, to bi bio početak operacije, ide se na zapovjednomjesto 18. brigade u Buniću što stvara uvjete... njihovog sustava i omogućavasnagama - izbije se na Ljubovo i stavi pod nadzor. I drugo, u istom tom udaruČelavac, Čelavac idemo s razloga što mu ostavimo samo dio veza između Knina i

preko Petrove gore da ih mi slušamo, to zrakoplovom idemo. (Upadica: Misliš saPlomina kad govoriš o Kninu?) Iz Plomina na Plješivicu i ostavljamo da mi slušamoto sa operativno strateške veze, a uništavanje Čelavca, skidamo mu sve operativne itaktičke veze na prostoru VII. i XV. korpusa. Nakon toga kada krene operacijasjevernog dijela, idemo na Petrovu goru, ostavljamo Zrinsku goru isto tako da samo

taj jedan dio veza slušamo i na kraju završava se sa Zrinskom gorom.

Predsjednik: Što je sa tim njihovim pokretnim s kojima mogu eventualno -rampama... (Upadica: Mislite na protuzračne...)

Predsjednik: Zemlja-zemlja.

Ante Gotovina: Oni ne mogu, imaju uređen položaj u Maji (?) i normalno saArkanom mogu sa prostora - znamo te pozicije, tako da ćemo to topništvom pokušatineutralizirati a ako osjetimo u eletkroničkom izviđanju da se oni nalaze u pokretu,onda ćemo zrakoplovstvom ići izravno na njih.

Predsjednik: To mislim, da ne zaboravite.

Ante Gotovina: Ne, to smo planirali.

Predsjednik: U čitavoj ovoj operaciji, slušajte, gdje moramo ići na prekidanje vezaizmeđu njih i zauzimanje ključnih položaja jako bi rado vidio neki vrtoletni desant nanekakve takve točke koje su važne, a gdje nemaju velike snage. Nisam čuo ni jedan,imate li?

Ante Gotovina: Imamo po planu, jer ako gledate ovu kartu ovdje, vi ne možete probijati nego tek drugi dan oklop, znači poslije 24 prva sata ne možete, tu inžinjerijaradi, ali ubacivanje grupa sa helikopterskim desantom, sa prizemljenjem mizauzimamo ove glavne vrhove i tu im omogućavamo prodor inženjerije i iza inžnjerije

protuoklopne snage. Ja imam tu samo 24 sata da probijem put i da spojim ta dva puta- da izbijem direktno sa cestom na Otrić. Znači, prvih 24 sata služimo se samo

pješadijom, topničkim udarom i desantiranjem u prostorima. Tu na ovoj karti tomožete vidjeti, to je ovaj greben. Poslije kada smo oslobodili snage onda možemo idesantirati unutar Ravnih Kotara, kada smo izbili na Otrić sa ostalim snagama se

približimo njemu južnije.

Predsjednik: Možda se spustiš na kninsku tvrđavu da zaštitiš UNCRO tamo.



Dr. Miroslav Tuđman: Nema toliko helikoptera.

Predsjednik: Što više smjelosti razumijete, to više uspjeha.

Dr. Miroslav Tuđman: Onda može 20 ljudi stati u helikopter.

Ante Gotovina: Imamo Herkulesa u Šepurinama.

Dr. Miroslav Tuđman: Ja da ti dodam Cesnu kao vodiča.

Predsjednik: Dajte jasno ovih dva dana pregrupirajte ali i odmorite vojsku dan prijetoga.

Gojko Šušak: Gospodine predsjedniče, mi smo sagledali što bi mi napravili, a sadaostaje ono što ako? Prvo, što ako oni bombardiraju Osijek i Vinkovce, a počinjuizbjeglice kretati prema Zagrebu. Znači treba stožer Vlade postojati koji će taj prihvatorganizirati. To moramo unaprijed vidjeti.

Predsjednik: Sazovi sa predsjednikom Vlade znači jedan uži stožer sa to. Sa vojnoggledišta zadaća samo udar po njihovim bitnicima.

Gojko Šušak: To znamo, ali govorim ako oni počnu granatiranje, mi ćemo imati i dosto tisuća možda izbjeglica. Panika se može stvoriti, oni ga mogu tako granatirati dastampedo nastane preko noći. Sada, kako se tu postaviti, tu moramo biti miorganizirani da ne izazovemo mi paniku ovdje, onda su oni napravili protuefekat. To

je jedno.

Predsjednik: I zaustaviti ih na području Đakovića, ne dopustiti da idu dalje.

Gojko Šušak: Drugo, mi moramo dati zapovjednicima jasno na terenu gospodine predsjedniče što ako UNCRO počne djelovati, to nije isključeno. Ja sam sinoć,Kanađani, onako kako se ponašaju to bi mogli učiniti. Bit će takvih stvari. Mi moramodati čiste naputke njima. To je jedno. Drugo, ja sam mislio predsjedniče, to je jedanstožer. Drugi stožer je odnos sa UNCROM netko tko je stalna kontakt osoba, a uvezi

je s nama i da s njima to rješava, da dobijemo naputke, jer će se stvari odvijati prebrzoda bi se onda mogli tražiti okolo i sazivati. To je drugi problem koji se meni

pojavljuje. I treće, gospodine predsjedniče, ja nisam siguran, Ante ti si rekao da ova

akcija ide u redu, s time da dobiju dvije brigade od Armije BiH da krenu prema gore.

... o Abdiću...

Ante Gotovina: Bilo bi dobro kada bi...

Gojko Šušak: To je nerealno za očekivati, kada bi imali, nećeš ih dobiti za dva dana,mogao bih ih dobiti za dva tjedna i to što bi dobio. To je jedno. Drugo, njihovo vozilo

prema Kulen Vakufu, nije realno da će oni to napraviti, jer bi onda Abdić koristio priliku i on može malo osloboditi toliko da provocira, ali ništa drugo da napravi.

Predsjednik: Abdiću treba prenijeti moju poruku, ne da samo sotane neutralan, negoli dasurađuje sa hrvatskim snagama.



Gojko Šušak: Ali ne zapovijeda Abdić jedinicama, nego Srbi predsjedniče. I ondadok Abdić te probleme riješi...

Predsjednik: Neka se Abdić znači tih Srba rješava.

Ante Gotovina: Gospodine predsjedniče, četiri dana, znači dva dana poslije početkaoperacije, dvije brigade muslimanske mi smo uvijek dobili ako bude tako.

Gojko Šušak: Čekaj malo, ne idemo mi u akciju Ante ako, to ako, je dobro došlo, alimi moramo znati točno što smo u stanju napraviti.

Ante Gotovina: Vi ste primijetili da ja strelicu nisam ni stavio prema Kulen Vakufu,nego sam reka oda bi to bio moj zahtjev.

Gojko Šušak: Čekam ali znači li to da oni mogu tebe vezati protunapadom tako da tine možeš ići u napad.

Ante Gotovina: Ne, nego ću morati osloboditi jedan dio snaga za bočnu zaštitu.

Predsjednik: Ne mogu vezati, ne mogu, nemaju oni te snage da vežu sve snage, to jesasvim sigurno. Pitanje je, ukoliko može on ofenzivno djelovati prema zapadu, ovisnoo tome da li ćeš dobiti, ali to moraš s manjim snagama riješiti.

Ante Gotovina: Bilo bi idealno kada bi 4. korpus krenuo prema Kulen Vakufu i kada bismo dvije brigade uputili u pravcu Kulen Vakufa, to bi bilo idealno.

Dr. Miroslav Tuđman: Tu treba računati ako se ovo pomiče za dva dana, znači oviće onda imati jedno četiri, pet dana od završetka operacije, imat će vremena da prebace ove snage i tamo češ trpiti napad. To im je jedina šansa da oslabe pritisak naKnin. Prema tome, trebat će utvrditi, tu će biti pritisak i treba s time računati.

Tobože ljudska prava

Gojko Šušak: Treće, predsjedniče, samo da još završim. Možemo li mi imati vašusuglasnost, ali s time da onda idemo i u rizike ako izgubimo. Ja mislim da bi to

psihološki imalo efekat na njih da mi, nakon prvog dana operacije po Benkovcu,Obrovcu riskiramo baciti letke s nečim što bi moglo i nastradati, ali da znademo onda

unaprijed da je to nešto što smo riskirali, ali ih pozvati u vaše ime, kakav god letak napraviti, nakon prvog dana operacije, u njemu kazati putove kojima se moguizvlačiti, napraviti tako da izazove ovakva pomutnja kakva je još duplo veća. Ali ondatreba riskirati, i naći ljude, a ja vjerujem da ih ima koji će riskirati to napraviti.

Predsjednik: Jedan letak ovako, znači opće rasulo, pobjeda Hrvatske vojske uz podršku svijeta itd. Srbi vi se već povlačite preko itd., a mi vas pozivamo da se netrebate povlačiti, mi vam jamčimo... Znači, na taj način im dati put, a jamčiti tobožegrađanska prava itd.

Dr. Miroslav Tuđman: Ako mogu reći, ovo se pokazuje ipak da oni slušaju više

radio i televiziju nego letke.Bolje je ići preko radija i televizije...



Predsjednik: Preko radija i televizije, ali i s letkom.

Gojko Šušak: Ići s letkom, ali ga baciti među njih. Sam njegov osjećaj da si ti uspio, biti nad njime, baciti mu ga, to je nešto izazvalo.

Predsjednik: Slažem se, to isto tako dokazuje našu snagu. Dobro, ići ćemo s time.

Gojko Šušak: Još jedno gospodine predsjedniče, u tom slučaju mi bi trebali ilinekoga od vašeg ureda, da ovaj stožer ponovno da uspostavimo za promidžbu. Mismo taj stožer uspostavili u Posušju, ali sada se to vraća u Zagreb dana, trebamonekoga iz vašeg ureda koji će biti kontakt osoba. Je li Rajakovićka, ona treba biti uZagrebu na licu mjesta, da to funkcionira kao i zadnji puta.

Predsjednik: To je sada ovo pitanje, ovo što si kazao i za UNCRO, to znači Šarinića.Što se mene tiče, da li je sigurnije koordinirati, upravljati iz Brijuna ili iz Zagreba.

Gojko Šušak: Psihološki bi bilo jako loše da koordinirate odavde predsjedniče zbog puka. To bi bila pozicija, mnogi bi to iskoristili na jedan način, znaš vojska, gine, avi... u tom kontekstu je tako. S druge strane opet, znajući vašu neopreznost, možda je

bolje stajati ovdje nego u Zagrebu. To možemo dogovoriti, ali iz Zagreba dakoordinirate akcijom. Mislim da je to bolje.

Predsjednik: Apsolutno politički to je bolje.

Gojko Šušak: To je jedno, drugo bit će i ambasadora predsjedniče, Galbraith i svikoji će biti tamo...

Predsjednik: Oni će dignuti rep.

Gojko Šušak: Oni su svoje obavili, oni će ostati. Kada to sve uzmemo u obzir gospodine predsjedniče moja prosudba je da prije petka mi ne možemo krenuti.

Zvonimir Červenko: Gospodine predsjedniče, ja se ponovno vraćam na ono da mi iz postojećih naših planova koji su razrađeni, koji su jasni, pripreme su izvršene, da kaoza cilj, prva faza toga plana i onda u toj fazi da se vidi što dalje.

Predsjednik: Ništa, što dalje.

Gojko Šušak: Nema prve faze, nego idemo.

Zvonimir Červenko: Idemo do kraja, molim, to će biti ona prekretnica.

Gojko Šušak: Ako psihološki ideš s pravom fazom, onda staneš...

Zvonimir Červenko: Ne, nećemo zaustavljati, niste me razumjeli gospodineministre.

...granatirati po naseljenom mjestu...



Gojko Šušak: Predsjedniče, ja isto predlažem koliko je kod Markač sposoban njihnagovoriti na provokacije, njega oni po Velebitu mogu negdje gađati, to nam neće bitineko pokriće. Norac skupa s njime bi trebao isprovocirati da možda i po Gospiću ilinečemu lupnu dvije granate. Mislim, treba po naseljenom mjestu, tamo gdje jeMarkač to je pod Velebitom, mogu lupati cijeli dan. Svi su unutra, i Norac je unutra, i

Markač je unutra.

Predsjednik: Ne mora ulaziti...

Gojko Šušak: Ali on isto ima pravac, nisu oni ludi predsjedniče, tehnika je otišladaleko. UNPROFOR snima pravac ne znamo da li će ih pustiti.

Predsjednik: Dobro, neka on snima, kada mi završimo u četiri, pet dana.

Gojko Šušak: Dobro, ali zašto bi, kada imamo pravi način izvođenja toga.

Norac: ... izvršiti sa minobacačem ili tijekom noći ili tijekom dana taj prostor, palitinekoliko projektila.

Gojko Šušak: I zadnje gospodine predsjedniče, ako bi bio Šarinić, koji već je ukontaktu sa ovim glavnim zapovjednikom tu, oni bi ipak na svojoj razini svaki trebaliuspostaviti neki kontakt da kažu ovima koliko vremena treba unapirjed da to daju.

Mladen Markač: ... nisu na vrijeme oni htjeli dati, ovaj puta bi im trebalo dati samosat vremena, samo da se sakriju.

Gojko Šušak: Jer, tamo smo imali razumijevanja, tamo je bio Argentinac, ja sam mudao dva, aon je reagirao za jedan. Tako bih ja i ovdje predsjedniče da dademo, daHrvoje da ili tko vće je ovome glavnome dva, a oni daju jedan.

Predsjednik: Onda ćemo gospodo ovako, u četvrtak ću ja doći u Zagreb, reći ću iŠariniću, bit ćemo u Zagrebu, pregovori će se voditi u Ženevi u četvrtak, a vi dotle sve

pripremite. Odnosno noćas samo možete javiti, a onda sutra ili prekosutra... (Upadica:Provokacije sutra i prekosutra) Da.

Gojko Šušak: I za petak, ja mislim da bi Gotovina toga trebao biti nasvjesniji, da iGardijski zdrug i svi oni koji trebaju ići, svi su oni na odmoru već.

Predsjednik: Što da li?

Gojko Šušak: Puštati ih kući, mislim da ne. Možemo ih dva dana smjestiti da seodmore, to nije problem.

Miljenko Crnjac: Ja imam prijedlog za drugi dan predsjedniče, ne znamo kada će biti akcija, ali da zapojednici Zbornog područja dođu u Glavni stožer da dogovorimoakciju po vremenu i u prostoru. To bi morali dogovoriti i da mi to znademo.

Predsjednik: Čekajte, danas je ponedjeljak, a vi se nađite u srijedu.

Mladen Markač: To ćemo mi organizirati



Predsjednik: Ali u srijedu, to se možete sada odmah dogovoriti, u srijedu u Glavnomstožeru i u koliko sati.

Gojko Šušak: Imaju veze, ne moraju se sada dogovoriti. Predsjednik: Bolje je sada todogovoriti, nego po vezama.

Zvonimir Červenko: Gospodine predsjedniče, mi imamo operativni tim koji zna štoradi. Prema tome, Crnjac, mi bismo vas pozvali i bez da ste ovo sada rekli.

...idem u Ženevu zato da prikrijem ovo, a ne da tamo razgovaram...

Predsjednik: Znam, ali je dobro da se nađete ponovno zajedno radi osobnogusklađivanja. Kinkel obećava da će nas Njemačka podržavati, ali da ih obavijestimounaprijed o tome. Bit će problem glavni sa tim UNCRO-vcima, sa japanskim bubama.

Njihov je prijedlog, Akashi je raspravljao s njima pet sati, da bi onda podnio prijedloge da će oni UNCRO stati prema Bihaću da nas spriječi i da će staviti

promatrače na Dinaru.

Gojko Šušak: Ali oni se uvrede predsjedniče, on govori na grnaice Bihaća i srpskekrajine, nema Hrvatske u sporazumu. Ja u Ženevu išao ne bih.

Predsjednik: Čekaj, idem u Ženevu zato da prikrijem ovo, a ne da tamo razgovaram. Neću poslati ministra, nego ću poslati pomoćnika ministra unutarnjih poslova. To je učetvrtak. Prema tome, da prikrijem ovo što spremamo za dan poslije. Tako da misuzbijemo bilo kakv argument u tom i takvom svijetu da mi nismo željeli razgovarati,nego smo željeli samo ono što... Znači, poduzet će Rusi u Ujedinjenim narodima sve

moguće da se utječe na Zagreb da se Zagreb suzdrži. Da hrvatska ofenziva, prijesvega da hrvatski Srbi odustanu od ofenzive na Bihać. Rusi su isto protiv akcije bosanskih Srba, da bi to kompliciralo i vodilo ne samo diplomatskom nego i... Znači,vi se sastajete u srijedu, kada, u koliko sati?

Zvonimir Červenko: To ćemo razriješiti.

Predsjednik: Kada ćete, dogovorite se sada.

Zvonimir Červenko: Gospodine predsjedniče vidimo koje probleme imamo, ja njihlako o tome obavijestim gospodine predsjedniče. Mi se sastajemo gotovo svaki dan.

Predsjednik: Druga je stvar vi u Stožeru, ali sa zapovjednicima da se sastanete.

Zvonimir Červenko: Dobro, znači u srijedu u 16.00 sati.

Predsjednik: Znači u duhu ovoga što smo sada razgovarali, načelno usuglasiti se natome. Kažem da je bolje da se sada dogovorite. (Upadica: Srijeda, 10 sati ujutro).

Svak vi za sebe napravite programe, u Stožeru cjelovite ujednačiti, i onda, ne samo podanima, nego po satima usuglasite kako će stvari ići. Pola sata ćete ostati na ručku ionda možete otići. (Završeno u 12.40 sati)

KRAJ



ДОСИЈЕ: МИСТЕРИЈА ЗАПИСА САСАСТАНКА НА БРИОНИМА

Брионски записник у Хаг долетео саГалбрајтом

Амерички амбасадор знао је за план да „Срби практично нестану” најмање осамгодина

Први амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт није могао битиизненађен хашком пресудом генералу Анти Готовини, како је ових дана изјавиоу интервјуу за ХТВ, који су пренели сви српски и хрватски медији. Галбрајткаже како га је изненадила пресуда у Хагу јер „не зна на основу којих доказа јеизведена” и да је „’Олуја’ била легитимна акција”, али да за њу „САД нису дале

зелено светло”.

Галбрајт је, упркос оном што данас тврди, знао да је Туђман на састанкуХрватске врховне команде на Брионима 31. јула 1995. рекао да се „Олуја”изведе „тако да Срби нестану”.

Из оверених транскрипта са суђења Слободану Милошевићу, које је на српском језику у 45 књига од по више од 600 страница издао београдски Фонд захуманитарно право, у едицији „Документа”, може се видети да је америчкиамбасадор боравио на Брионима 31. јула 1995. на дан када је Врховна командакојој је председавао Фрањо Туђман донела одлуку о акцији „Олуја”. То је сам

Галбрајт потврдио хашким истражитељима који су га по службеној дужностииспитали још 9. и 10. децембра 2002, истражујући поводе за подизањеоптужница против челника ратних операција и извршилаца злочина у бившојЈугославији.

О испитивању Галбрајта постоји званични документ у Хашком суду. Тада јеТуђмана и Врховну команду саветовао, како стоји у записнику хашкихистражитеља, да „ако крену у акцију, морају да заштите цивилностановништво”.

Већ шест месеци касније, као сведок тужилаштва на суђењу СлободануМилошевићу, Галбрајт је демантовао своју првобитну изјаву и тврдио да је наБрионима био 1. августа, а не 31. јула, значи дан пошто је завршен састанакВрховне команде и два дана пре него што је операција „Олуја” почела. Али нијепобио да зна за закључке са Туђмановог брионског састанка.

Питања о „Олуји” и састанку на Брионима уз цитирање записника са његапоставио му је Бранислав Тапушковић, тадашњи пријатељ суда на процесуСлободану Милошевићу.

Пријатељ суда Тапушковић – питање: Да ли знате да је завршио, да је отворио

дискусију (Туђман) тако што је рекао: „То је сада сврха наше данашње расправе,да нанесемо такве ударце Србима да практично нестану?”



Сведок Галбрајт – одговор: Поново кажем, видео сам тај записник пре два дана.Ја сам био врло свестан да Хрватска планира војну акцију и управо зато сам биотолико заинтересиран и толико решен да нађем мирно решење. (СуђењеСлободану Милошевићу, транскрипти, четвртак 26. јун 2003. Књига 37,страница 414.)

Записник са седнице Врховне команде којој је председавао Фрањо Туђман наБрионима 31. јула 1995. године Бранислав Тапушковић, тада на месту пријатељасуда, добио је неколико дана пред долазак сведока Питера Галбрајта у Хаг у

јуну пре осам година.

„Кад и ја, добили су га и Питер Галбрајт и Слободан Милошевић. По нормалнојпроцедури тужилаштво уз сваког сведока доставља све доказе које јеприкупило, нарочито оне који могу да буду од користи за одбрану оптуженог”,каже Бранислав Тапушковић у разговору за „Политику”.

Овај документ у коме црно на бело Туђман оцењује да је сврха „Олује” да Срби„практично нестану”, Тапушковић је одмах оценио као кључан за догађаје уХрватској. Зато је и очекивао да ће Милошевић, који по реду ствари првиунакрсно испитује сваког сведока, кренути свим снагама баш на тај Брионскизаписник и да за њега неће о тој теми остати ништа. Али, на Тапушковићевовелико чуђење, Милошевић, који је сам себе бранио, уопште није поменуо ниБрионски записник, ни „Олују”, мада га је сасвим сигурно имао у руци.

„Записник са Бриона био је велико откровење. Тада, пре осам година, нико живиније ништа знао о томе како се припремала ’Олуја’. У том транскрипту, из когасам ја због недостатка времена предочавао сведоку Галбрајту само некефрагменте, децидирано је било наведено да имају `одобрење Америке`, али самода буду ефикасни и да то спроведу исто онако као и претходно ’Бљесак’ уСлавонији”, каже Тапушковић.

Пријатељ суда је, дакле, те 2003. прочитао Галбрајту баш део о сврси „Олује”,Галбрајт је са клупе за сведоке и сам рекао да има Брионски записник и да га једобио „пре два дана”. То значи: иако није био упознат са током састанка наБрионима када се он дешавао и када је и сам боравио на истом острву, Галбрајт

је о свему томе сазнао припремајући се за наступ у улози сведока тужилаштва,пре осам година, резонује Тапушковић. „А ја тврдим, пошто сам му то

предочио на суду, да је по исказу који је дао истражитељима шест месеци пренего што се као сведок појавио у Хагу, и где је рекао да је `тога дана када јехрватски војни врх заседао` он био на Брионима, морао знати шта је тамодоговорено.”

Свеједно да ли је о свему сазнао тек 2003, или још далеке 1995, не може данасда каже да „не зна” који су то докази који терете Готовину.

У сваком случају, документ, који данас зову окосницом за квалификацију охрватском „удруженом злочиначком подухвату” у првостепеној пресуди АнтиГотовини, уведен је у званичне хашке списе тог јунског дана на суђењу

Милошевићу пре готово осам година.



Каква је у свему томе улога Стјепана Месића, некадашњег председникаХрватске? Он је био један од првих сведока оптужнице против Милошевића,када је после Косова почело извођење доказа за Хрватску.

Испитиван је у септембру 2002, девет месеци пре Галбрајта, дошао је

председничким авионом са великом групом хрватских новинара. Док га јеМилошевић унакрсно испитивао, одговарао је погледом упртим у судско веће,никад у оптуженог који је био сам свој бранилац.

Брионски записници тада нису били презентирани никоме, нити се о њима разговарало.

„Можемо да претпоставимо, и по ономе што се сада зна, да је по Месићевомодобрењу Брионски записник достављен Хашком суду негде у том периодуизмеђу Месићевог и Галбрајтовог сведочења (септембар 2002. – јун 2003)”, кажеТапушковић.

Он подсећа да су истражитељи Хашког суда од почетка тражили доказе заизвршене злочине и да је свака држава бивше Југославије на себе преузелаобавезу да им све расположиве документе достави. Али то није ишло глатко имноги папири су задржавани у матичним државама.

„На почетку, у Хрватској, држава није била спремна да достави било шта, а онда је испоручила Брионски записник након што је Месић већ сведочио”, каженекадашњи пријатељ суда. Да је Хаг поседовао Брионски записник, Месић бикао председник државе морао да у Хагу одговара на врло непријатна питања.

Зорана Шуваковић

-----------------------------------------------------------

О Галбрајту

Бранислав Тапушковић објашњава да је његова улога била да указује суду напитања и документе, уколико их је Слободан Милошевић на претходномунакрсном испитивању сведока пропустио. Могао сам само да указујем суду надоказе или документа који оптуженом или суду могу да буду од користи. Не и

да износим своје мишљење. Да сам имао улогу класичног адвоката илибраниоца, сигурно бих рекао Галбрајту да не говори истину, а можда бихупотребио и грубљу реч. Јер он је у свом сведочењу променио исказ који је шестмесеци пре тога дао хашким истражитељима.

-----------------------------------------------------------

О Милошевићу

Тапушковић каже да га је изненадило то што Милошевић није у унакрсномиспитивању Галбрајта покренуо питања из Брионског записника. „Касније сам

много о томе размишљао и имао неке личне разговоре. Али не бих сада о томеда причам јавно”.



-----------------------------------------------------------

Галбрајт и Најс

Тапушковић се сећа да је Галбрајт почео да се окреће према тужиоцу Џефрију

Најсу када је почео да му предочава Брионски записник. „Као да се чудиоодакле мени тај документ. А ја сам му рекао, али то није ушло у транскриптсуђења: „Немојте се окретати тужиоцу, одговарајте суду.”

Tužilac: Uklanjanje Srba cilj Oluje, Tuđmana ioptuženih

U završnoj reči na suđenju hrvatskom generalu Antu Gotovini pred Haškimtribunalom, tužioci su danas tvrdili da su tokom procesa dokazali da je trajnouklanjanje Srba iz Kninske krajine bilo cilj operacije Oluja u avgustu 1995. i

tadašnjeg vrha Hrvatske, na čelu s Franjom Tuđmanom.

General Gotovina (53) optužen je, kao individualno i komandno odgovoran, zajedno sgeneralima Ivanom Čermakom (59) i Mladenom Markačem (53), za progon; prisilno

premeštanje i deportaciju; pljačkanje javne i privatne imovine; bezobzirno razaranjenaselja; ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima uKninskoj krajini tokom i posle Oluje, od 4. avgusta do kraja septembra 1995.

U završnom pisanom podnesku, objavljenom na 15. godišnjicu Oluje, tužilaštvo jezatražilo da Gotovini bude izrečena kazna od 27 godina zatvora, a da trećeoptuženiMarkač bude kažnjen zatvorom dugim 23 godine. Za drugooptuženog Čermaka,

tužioci su predložili zatvorsku kaznu od 17 godina.

Tužilac Alan Tiger naglasio je danas da dokazi potvrđuju da su optuženi bili učesniciu zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo proterivanje srpskogstanovništva iz Kninske krajine. Na čelu tog poduhvata bio je, po rečima tužioca,tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Cilj je postignut „nezakonitim bombardovanjem” Knina i drugih gradova u Krajini„usmerenim na civile”, tokom Oluje, 4. i 5. avgusta 1995, a zatim i sistematskomkampanjom paljenja, pljačkanja i uništavanja imovine Srba kako bi se onemogućionjihov povratak, podvukao je Tiger.

General Gotovina je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijomOluja; drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, atrećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske,zapovedao jedinicama specijalne policije.

Naređenje da gradovi budu bombardovani dao je Gotovina, precizirao je tužilac, a tonaređenje bilo je rezultat sastanka vojnog vrha s predsednikom Tuđmanom naBrionima, 31. jula 1995.



Po Tigerovim rečima, na tom sastanku - kome su, između ostalih, prisustvovaligenerali Gotovina i Čermak, i ministar odbrane Gojko Šušak - „naglašena je važnostda bombardovanjem bude izazvano bekstvo civila”.

Na tom sastanku, Tuđman je naglasio da srpskim civilima tokom bombardovanja

valja ostaviti izlazni koridor.

„Tako ćemo im dati put, sve tobož garantujući im ljudska prava”, rekao je hrvatski predsednik, uz prigušeni osmeh, po snimku razgovora koji je citirao tužilac Tiger.

Tvrdnju Gotovinine odbrane da su civili evakuisani u skladu s planom njihovih političkih lidera, zastupnik optužbe je pobijao pozivajući se na iskaze svedoka da suKrajinu napustili zbog bombardovanja, „zato što nisu imali drugog izbora”, a da pozivna evakuaciju nisu ni čuli.

Kako je dogovoreno na brionskom sastanku, po rečima Tigera, bombrdovanje

krajiških gradova, hrvatske vlasti su propratile i psihološkom kampanjom u kojima sulecima i radio emisijama pripisanim rukovodstvu RSK pozivali Srbe na bekstvo.

„Predsednik Tuđman i drugi zatim su primenili mere u cilju onemogućavanja povratka Srba... Sela i gradove palili su, a zaostale civile ubijali Gotovinini iMarkačevi ljudi... General Čermak negirao je zločine, odbijao da pokrene istrage ikazni počinioce, te zaustavi zlodela...

Tajno je i bez istrage sakupio i pokopao stotine tela... Sve je to stvorilo klimunekažnjivosti”, naznačio je Tiger.

Da zločini koji su pratili Oluju nisu mogli biti počinjeni bez znanja i odobrenjahrvatskih vlasti, potvrdio je i tadašnji ambasador SAD u Hrvatskoj Piter Galbrajt,svedočeći na suđenju, podsetio je tužilac.

Gajlbrajt je posvedočio i da mu je Tuđman otvoreno rekao da se svim „Srbima nemože dozvoliti da se vrate”.

Kao ideološki temelj za operaciju proterivanja srpskog stanovništva, tužilac je naveoviše puta javno izraženo uverenje predsednika Tuđmana da višenacionalne države„nisu održive” i da „Srbi pripadaju drugoj civilizaciji i ne spadaju zajedno s

Hrvatima”.

Tiger je citirao reči Tuđmana i njegovih saradnika da su „Srbi strano telo, rak namekom tkivu Hrvatske”.

„Tuđman je verovao da su Srbi u Hrvatskoj suviše brojni i da stoga predstavljajustratešku pretnju. Rešenje je bilo - preseliti ih na drugo mesto”, kazao je zastupnik optužbe.

Tužioci nastavlju završnu reč na suđenju Gotovini, Čermaku i Markaču.

U završnom pisanom podnesku, haško tužilaštvo navelo je da su tokom i posleoperacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995, „počinjeni nasilni zločini uključujući ubistva;



sprovedena je sistematska pljačka i bezobzirno razaranje imovine Srba; blizu 90.000Srba je nasilno raseljeno s jasnom namerom da se više nikada ne vrate; preduzeti susmišljeni koraci da se obezbedi da to raseljavanje bude trajno, a u istom cilju bila jeobmanuta i međunarodna zajednica. Nijedan od optuženih nije pokazao nikakvokajanje”, piše u podnesku tužilaštva.

Gotovina, Čermak i Markač „igrali su aktivnu i suštinsku ulogu u proterivanjusrpskog stanovništva iz Krajine” i „delili su zajedničku zločinačku nameru, tedoprineli njenom sprovođenju”, pri čemu je tokom Oluje proterano „približno 90.000Srba, a ubijene su najmanje 324 osobe”, dok se broj uništenih kuća procenjivao na 60do 90 odsto.

Tadašnjeg hrvatskog predsednika Tuđmana tužioci opisuju kao „glavnog ideologa,tvorca politike i stratega među članovima udružnog zločinačkog poduhvata”.

Trojici generala u penziji Hrvatske vojske Tribunal je od 11. marta 2008. sudio po

optužnici za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine i druge zločine tokom i posle operacije Oluja, sprovedene početkom avgusta 1995. Izvođenje dokaza nasuđenju zvanično je okončano u petak, 11. juna.

Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmahdobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do

početka suđenja. General Čermak je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu itokom procesa.

Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine zakoje su optuženi.

Mesić: Tuđman znao da se srpska sela pale utri smene

ZAGREB - Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je da je državni vrh znaoza ratne zločine hrvatske strane tokom poslednjeg rata, kao i da je bio prisutan kada je

jedan tadašnji ministar referisao Franji Tuđmanu da se srpska sela u zapadnojSlavoniji pale u tri smene. „Bio sam čvrsto uveren, a uveren sam i danas, da je namaHaški sud bio potreban zato što u Hrvatskoj nije bilo političke volje da sami

procesuiramo ratne zločine koji su se nepobitno dogodili na našoj strani. Pri tome,nema nikakve sumnje da je državni vrh za te zločine znao”, naveo je Mesić u tekstu zariječki Novi list koji će u celosti biti objavljen u subotu.

Mesić je, kako je riječki dnevnik objavio na svom portalu, rekao da je bio prisutankada je jedan tadašnji ministar, čije ime nije želeo da otkrije, referisao bivšeg

predsednika Franji Tuđmanu da se srpska sela u zapadnoj Slavoniji „pale u trismene”, te da se dugo dvoumio da li da to javno iznese.

Mesić se ovim inače oglasio prvi put posle izricanja haške presude trojici hrvatskihgenerala i odgovorio na optužbe o njegovom navodnom prosleđivanju takozvanih

„brionskih transkripata” Tribunalu, koji su bili među ključnim dokazima na suđenjugeneralima.



On je rekao da je vlada u januaru 2001. postala vlasnik celokupne dokumentacije i svizahtevi za dostavu transkripata Hagu išli su preko vladine kancelarije za saradnju sHaškim sudom, a njegova kancelarija imala je ulogu „servisa” koji je vladi dostavljaotranskripte koje bi pronašli. „Želim, zbog prava javnosti da sazna i da zna, kazatisledeće: tzv. Brionski transkript uopšte nije dokaz, kao što tvrde neupućeni ili

zlonamerni. Dokaz je originalni zvučni zapis tog famoznog sastanka”, napisao jeMesić.

On je takođe upitao zašto te transkripte nisu izuzeli oni koji su pre njegovog dolaskana mesto predsednika „pregledavali Tuđmanovu dokumentaciju iz koje je dosta toganestalo”.Beta

-----------------------------------------------------

Josipović: Svi su bili dužni da sarađuju

Saradnja s Haškim sudom je hrvatska državna politika još od predsednika FranjeTuđmana, od 1996. postoji ustavni zakon o saradnji s Hagom i svi su dužni dasarađuju, izjavio je danas predsednik Ivo Josipović, komentarišući izjave o tome ko jekriv što su brionski transkripti stigli u Haški sud.

„Situacija je emotivna i svi negde žele naći nekog krivca”, rekao je Josipović nakonšto je primio učesnike akcije „Bljesak”, dodavši da je „najbitnije da nemafalsifikovanja i neistina, a da će se sve proceduralne stvari razjasniti”.

Josipović je, u vezi sa presudama hrvatskim generalima u Hagu, kazao da je

„najvažnije raditi na uklanjanju kvalifikacija koje su nepovoljne za ceo hrvatskiodbrambeni rat”.

Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao je u četvrtak da ni on, niti njegovkabinet nikad nisu direktno dostavili neki od Tuđmanovih transkripata Haškom sudu,već da je originalni zvučni zapis brionskog sastanka u arhivu našla Protivobaveštajnaagencija (POA), izuzela ga i utvrdila njegovu autentičnost, nakon čega je taj zapis

predat Haškom sudu.

Ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko koji je tada bio na čelu POAnegirao je, takođe danas, da se u haškoj presudi generalima Anti Gotovini i Mladenu

Markaču pominje da je audio materijal korišćen umesto transkripta i da ga je POA prosledila tužilaštvu.

„Nakon tužbe POA je dobila zadatak i pokušala utvrditi verodostojnost dokumenta, anakon izvršene ekspertize dokumetacija je prosleđena tužilaštvu i to je bio sav POAkontakt s dokumentom”, rekao je Karamarko i dodao da POA nije nikad samostalno idirektno sarađivala s Hagom niti je bilo koji dokument prosledila Hagu.

Hrvatska premijerka Jadranka Kosor izjavila je ranije danas da je nakon Mesićeveizjave o tome razgovarala s Karamarkom i da je od vladine kancelarije za saradnju sHaškim sudom zatražila izveštaj o radu kancelarije u to vreme.



Na Brionima su se pre „Oluje” sastali državni i vojni vrh Hravtske s predsednikomFranjom Tuđmanom na čelu i prema haškoj presudi dogovarali etničko čišćenje Srbaiz Krajine.

Kako su transkripti sa tog sastanka bili jedan od glavnih dokaza optužnice, u

Hrvatskoj se odmah nakon izricanja presude kojom je Gotovina osuđen na 24, aMarkač na 18 godina zatvora razvila diskusija ko je kriv što su transkripti došli u Hag.

Tanjug

--------------------------------------------------------------------------------------------------

Karamarko: Mesić govori neistine o brionskim transkriptima

ZAGREB – Ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko izjavio je danas da je bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izneo neistine o slanju haškom sudu

transkripata vezanih za operaciju „Oluja”, koji su korišćeni na suđenju hrvatskimgeneralima, prozvavši Protivobaveštajnu agenciju (POA) kojoj je tada Karamarko biona čelu.

„Morao bih demantovati i ukazati na neistine koje su iznesene u Mesićevoj izjavi.Prva je da transkripti nisu korišćeni kao dokaz u sudskom postupku. Imamo dokaz da

je taj brionski transkript korišćen u postupku protiv Slobodana Miloševića jer ga je2003. koristila njegova odbrana, odnosno advokat Tapušković”, rekao je Karamarkonovinarima.

„U presudi (Anti) Gotovini pominje da je audio materijal korišćen umesto transkriptai da ga je POA prosledila tužilaštvu što nije istina jer je nakon tužbe POA dobilazadatak i pokušala utvrditi verodostojnost dokumenta”, rekao je Karamarko, ističućida je to bio sav POA kontakt s dokumentom.

On je kazao da je „nakon izvršene ekspertize dokumetacija prosleđena tužilaštvu”.

„POA nije nikad samostalno i direktno sarađivala s Hagom niti je bilo koji dokumenta prosledila Hagu i to je cela istina. Ostalo su nespretne i zlonamerne interpretacije ikonstrukcije”, rekao je Karamarko.

Mesić je u komentaru presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču u Haškom tribunalu,za riječki „Novi list” napisao da je Hag ključne dokaze dobio od tadašnjeg ministra policije Karamarka.

4. avgust

Početak "Oluje"

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobedetrebalo je samo četiri dana. Akcija je počela napadom na tzv. sektore Sever i Jug na frontu dugom 700kilometara. Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba na 30 taktičkih smerova u bjelovarskom,zagrebačkom, karlovačkom, gospičkom i splitskom području. Hrvatsko vazduhoplovstvo raketiralo i

onesposobilo predajnik Ćelavac, glavni komunikacioni centar Krajine. Dubina prodora hrvatskihoružanih snaga tada je već bila od 5 do 15 kilometara.



Kao veliki uspeh prvog dana akcije, hrvatska strana zabeležila je zauzimanje Svetoga Roka. Knin jeveć bio u okruženju, a hrvatske jedinice nekoliko kilometara pred gradom. Srbi odgovaraju napadimana Sisak, Šibenik, Otočac, Gospić, Ogulin...

5. avgust

Pao Knin

Oko podneva objavljena je vest: hrvatske jedinice ušle su u Knin! Na kninskoj srednjovjekovnojtvrđavi postavljena je ogromna hrvatska zastava. Zauzeta su i okolna mesta - Vrlika, Kijevo, Drniš,Žitnić, Benkovac, Gračac, Lovinac, Ljubovo, ali i Plaški, Primišlje i Hrvatska Dubica. Do večeri jeostvareno 80 posto planiranog, a srpski civili napustili su zauzeta područja preko Srba i Dvora. Srbiodgovaraju raketnim napadima iz Bosne na Županju, iz istočne Slavonije na Osijek, Vinkovce, Nuštar,s Korduna na Karlovac, a iz istočne Hercegovine na dubrovačko područje.

6. avgust

Krajina je poražena

Hrvatske snage spojile su se s Hrvatskim vijećem obrane (vojskom bosanskih Hrvata) i Petimkorpusom Armije BiH na granici BiH, na reci Korani kod Tržačkih Raštela. Time je presečen strateški

pravac srpskog snabdevanja Knin-Bihać. Poslepodne u Knin dolazi i predsednik Hrvatske FranjoTuđman.

Krajina je poražena. Pale su Petrinja, Slunj, Kostajnica, Plitvička jezera, Obrovac... Snage Vojske RSK su treći dan akcije "Oluja" u rasulu: 21 kordunski korpus, koji se predao 8. kolovoza, bio je uokruženju, a 15. lički i 39. korpus pred razbijanjem.

U neđelju ujutro Hrvatska je vojska ušla u Petrinju, a oko 23 sata u Glinu.

7. avgust

Kraj

Poslednjeg dana "Oluje" pali su i Turanj i Tušilović, pa Vojnić i Topusko, Gornji i Donji Lapac... U 18sati hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak objavio je da je akcija "Oluja" završena s vojnog aspekta.Hrvatske snage su izašle na međunarodno prlznate granice Republike Hrvatske.

Epilog

U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijećaobrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000vojnika. Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo.Kolone izbelica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom

bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji, izložene čestim napadima hrvatskihsnaga. Vlasti u Srbiji, čiji su mediji gotovo potpuno ignorisali pad Krajine, izbegličke kolone upućivalesu u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo u kojoj većinu čine kosovskiAlbanci.

Nakon akcije "Oluja", hrvatske vlasti zatvorile su područije bivše Krajine. Ulaz je bio dozvoljen samohrvatskoj vojsci i policiji, ali i hrvatskim izbeglicama iz tog područja. Tada je u Hrvatskoj otpočelo satemeljnim miniranjem i rušenjem praznih srpskih kuća.

Komandant civilne policije mirovnih snaga UN za područje Knina, general Alan Goran, na kraju svojemisije napisao je u izveštaju da je policija UN na tom području, nakon dolaska hrvatskih snaga,

pronašla 128 ubijenih srpskih civila, a 73 odsto zgrada je uništeno.

Prema nekim podacima (preciznih podataka još nema), u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko700 civila. Taj odbor je u više navrata optužio hrvatske snage da su tokom operacije "Oluja" pocinile



zločine nad srpskim stanovništvom. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane idevastirane.

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalihSrba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

Transkript filma: Oluja nad Krajinom5. avgust 2005.Radomir Čačić, ministar obnove i razvitka RH (Hrvatski sabor, 18. jun 2000): "Nije samovelikosrpska agresija rušila i palila i pljačkala po Hrvatskoj, nego je više toga bilo, zločinci i kriminalcisu se nalazili na obje strane, a o tome, hvala Bogu, sam ja svjedok. Dame i gospodo, kad smo u 8 ujutroulazili u Knin nijedna kuća nije gorela, kad smo se u 12 vraćali gorele su...."

Vladimir Šeks, zastupnik HDZ: "Ministar Ćaćić je teško uvrijedio izrekom sve zastupnike Hrvatskedemokratske zajednice. Dok se ne ispričate, gospodine predsjedniče, mi napuštamo sabornicu Hrvatskedemokratske zajednice. Ovakvo ponašanje njegovo...."

Predsedavajući Sabora: "Gospodine Šeks, hvala vam lijepa, molim vas, molim vas...."

Deset godina ranije

Dobrica Ćosić, književnik (Pribilovci, BiH, 1991.): ("To je jedan od najvećih grijehova naraštajakome pripadam, jeste i ova sahrana koju posle 50 godina obavljamo, sahrana pribilovačkih mučenika.A taj greh počinismo zato što smo zabludno verovali da je zaborav zločina ustaškog služba bratstvusrpskog i hrvatskog naroda."

Ivan Vekić, HDZ (Jama Jazovka, RH, 1991.): "U kojoj su to bici sudjelovala desetogodišnja djeca,časne sestre, težaci, sirotinja, žene? Gdje su to oni ustali oružanom rukom na bilo koga? A od početkanisu imali izgleda. I da se ničije srce ne smiluje, i da nitko ne kaže da je to zločin, i da nitko ne spasi tajnarod."

Franjo Tuđman, predsednik RH (1991): "A NDH nije bila samo puka kvinsliška tvorba i fašističkizločin, već i izraz, kako povjesnih težnji hrvatskoga naroda za svojom samostalnom državom..."

Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o tojakciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbogotkazivanja kočnica, novembra 2001. godine

Jovan Rašković, Srspka demokratska stranka, RH: "Tuđmanu moramo reći da se mi sa njegovimnačelima i sa njegovom koncepcijom ne slažemo i da smo spremni da se protiv te i takve koncepcije

borimo, ako treba i golim rukama."

Željko Ražnatović Arkan, Petrinja 1991, RH: "Ovo je Srbija i ovo će ostati Srbija."

Hrvatska televizija, 1991: "Dvoje mrtvih i dvadesetak ranjenih posljedice su oružanog sukoba pripadnika snaga Ministarstva unutarnjih poslova Hrvatske i naoružanih terorističkih grupa uPlitvicama."

HTV: "Zastava sa četiri S koja se vijorila ovdje na ulazu u Plitvice jutros rano oko 4 sata zamjenjena jehrvatskom državnom zastavom."

Učesnici protesnog skupa, Korenica, 31. mart 1991: "Mi smo metnuli zastavu jugoslovensku, oni su je isparali, dolje na granici našoj kod mosta, oni su je isparali, metnu šahovnicu, mi smo isparališahovnicu."

"Najbolji čovjek je poginuo, zašto - zbog ustaša, ostalo mu je dvoje nejačke dečice."



"Ovo će biti sada balkanski rat."

"Kome palo, da palo, ali vratićemo dug iz '41. do '45. Sigurni da budu da ćemo vratiti, da nećemo ostatidužni."

Vojislav Šešelj, Plitvice, RH, 1991: "Poručujemo novom ustaškom poglavniku i ustaškom režimu,Hrvatskoj, pale su srpske glave u srpskoj Krajini od ustaške ruke. Pala je srpska glava i u srpskomzapadnom Sremu i Slavoniji. Osvetićemo srpsku krv."

Slobodan Milošević, juli 1991: Srbija se ne može zaštititi od rata kome može biti izložena, ako za tajrat nije spremna, odnosno ako bude uspavana u uverenju da se on ne može dogoditi.

Ratni spotovi RTS-a i HTV-a: "Idem za srpstvo i Srbiju."

"Ja mislim da je to dužnost koju sam nasledio od oca i od dede. Oni ne mogu, stariji su dosta, na mene je ostalo, vratiću ono što je srpsko."

"Moja specijalnost je ubijanje četnika."

Vojislav Šešelj, septembar 1991: Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica mora da bude našeopredeljenje i to je granica na koju armija mora povući sve svoje trupe. Ako nije u stanju bez borbe daih povuče iz Zagreba, treba ih pod borbom povlačiti uz bombardovanje Zagreba. Ako su joj trupeugrožene, ona ima pravo da upotrebi napalm bombe i sve drugo što ima na svojim lagerima. Hteli surat, imaju rat."

Posle tromesečne opsade, JNA i srpske paravojne jedinice zauzele su Vukovar. Na području Vukovarado sada je eshumirano 1865 žrtava, a samo iz masovne grobnice na ovčari 200 žrtava.

Srspke paravojne jedinice pobile su u svibnju 1991. godine 45 hrvatskih civila u zadarskom seluŠkabrnja...

HTV, 4. avgust 1995: "Hrvatske oružane snage poduzele su jutros vojno-redarstvene mjere zaoslobađanje okupiranih područja Knina, Gračaca, Lapca, Korenice, Slunja, Gline, Dvora i Petrinje, tenjihovo vraćanje u ustavno pravni poredak Republike Hrvatske."

"Pozivam hrvatske građane srpske nacionalnosti koji nisu aktivno sudjelovali u pobuni, da ostanu kodsvojh kuća i bez bojazni za svoj život i svoju imovinu dočekaju hrvatsku vlast uz jamstvo da će im sedati sva građanska prava i omogućiti izbori za lokalnu samoupravu prema hrvatskom Ustavu iustavnom zakonu uz prisutnost međunarodnih promatrača. Predsednik Republike Hrvatske, doktor Franjo Tuđman."

Ivan Tolj, general Hrvatske vojske: "Vrlo odlučnom i energičnom akcijom hrvatska vojska ihrvatsko redarstvo probile su prve crte neprijatelja na 30 taktičkih pravaca."

General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "Teško je razumeti zašto je RSK nije pružalasnažniji otpor, posebno s obzirom na to da je teren išao u korist odbrani. Hrvati su uspeli da zaobiđu s

boka srpske snage u jugoistočnom delu ovog sektora. Na još mnogo mesta mogao se pružiti otpor, alido toga nije došlo. Takođe, s vojnog stanovišta me iznenađuje to što nije bilo dubine odbrane, druge itreće linije odbrane. Drugi faktor brzog sloma bio je i taj što su vrlo rano, još 4. avgusta popodne,(Srbi) odlučili da evakuišu civile iz Knina i okolnih mesta. Kad je to objavljeno, svi su počeli da beže,

pa i vojnici."

Žarko Puhovski, Hrvatski helsinški odbor: "Razlog zbog kojega je to bilo moguće tako brzo završitileži u tomu što druga strana, dakle takozvana Republika Srpska Krajina nije bila pripravna za borbu,odnosno bila je pripravna za evakuaciju već nekoliko dana ranije."

Srpske izbeglice: "Civilna zaštita je bila nešto prije osigurala te autobuse ako dođe do kakvog napadada se evakuiše stanovništvo, ali tih autobusa i prevoza nije bilo."



"U petak ujutro su počele oko 5 sati ujutru padati granate, mi smo bili tu u Potkonju, znači u Potkonjinisu padale granate, one su padale u Knin. Mi smo čule kako zvižduću i padaju u Knin. Otišli smo usklonište, u podrum i tako je bilo cijeli dan do jedno 7 sati navečer."

"Gađali su i juče, oko 5 sati su počeli gađati žestoko Knin i okolna sela i to... mi smo bili u skloništima,nismo se nadali da će Knin pasti, ali pao je i Knin..."

"Zapalili su mi sve što imam, pa gdje ću biti, kuće... temelja više nema..."

"Čekali smo do jedno 10-11 sati da li će ipak doći taj prevoz za ići dalje, nije došlo ništa i mi smo seuputili u kamp UN, u južnu kasarnu pješke, sa djecom, sa nekim ličnim prtljagom, osnovnim stvarima itu su nas posle jedno 3-4 sata pregovora njihovih pustili unutra da uđemo i smjestimo ovako kako sadvidite."

HTV, Dnevnik (4. avgust): "Krećemo iz Kijeva, treba proći Polaču, do jutros zloglasno četničkouporište. Idemo za tenkovima hrvatske vojske, zastajkujemo, jer treba se pripaziti četnika koji bježekroz šumu, ali znaju u očajanju i pucati, psihologija ranjenih zvjeri."

"Ostvario se, dakle, san svakoga Hrvata, pa i vašeg reportera, kojem ćete oprostiti i uzbuđenost i

pomalo zastajkivanja. Ipak, najvažnije je, Hrvatska ponovo u Kninu, Knin ponovo u Hrvatskoj izauvijek."

General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "Kada je počelo, u 5.00 sati 4. avgusta, hrvatisu stigli u Knin u 10.30. Najpre smo ih videli u kninskoj bolnici. U 11 sati su bili u samom gradu. U11.30 su okružili ovaj kamp. Akcija se odvijala dosta brzo, što je velika misterija ove bitke."

Žarko Puhovski, Hrvatski helsinški odbor: "Po svemu sudeći, nikad to ne možeš sasvim sigurnoznati, ali gotovo sasvim sigurno zahvaljujući neposrednim kontaktima Tuđmana i Miloševića stvar jerješena na jedan razmjerno brz način i po mojem sudu, to je zadnje što bi trebalo toj dvojici političara

prigovarati, jer u najmanju ruku je na taj način smanjen broj mogućih žrtava."

HTV (6. avgust 1995.): "U Kninu je došlo do dokaza o jakosti i nepobjedivosti hrvatske vojske, o

njezinoj profesionalnosti, civiliziranim postupcima pri zauzimanju i najjačeg neprijateljskog uporišta.Dakako, oni se znaju i veseliti, ali uvijek civilizirano i kao dobro odgojeni momci."

HTV (7. avgust 1995.): "Stotine Šibenčana izašlo je na središnji trg kako bi pozdravili hrvatskevojnike koji su ulicama Krešimirova grada pronosili natpise oslobođenih sela. Bilo je tu poljubaca,suza, ali i pjesme."

HTV (7. avgust 1995.): "U Kninu danas vrhunac vrhunaca. Predsjednik Republike Hrvatske doktor Franjo Tuđman u posjeti jučer oslobođenom Kninu. U hrvatskom Kninu, dakle, čovjek bez sumnjenajzaslužniji za sve ono što se ljepo dogodilo i što se događa hrvatskom narodu."

Dr Franjo Tuđman, predsednik RH (6. avgust 1995.): "Počelo je jučer sa oslobođenjem Knina, kad je znači definitivno propala svaka ideja ne samo velike Srbije, nego i da uopće Srbi uopšte mogu igrationu ulogu koju su igrali u hrvatskoj povijesti, kad su zabadali nož u leđa hrvatskom narodu."

HTV (8. avgust 1995.): "Dobro veče, poštovani gledatelji, hrvatske vojno-redarstvene snage danas su pobjednički završile operaciju 'Oluja' za oslobađanje okupiranih krajeva naše domovine."

HTV (8. avgust 1995.): "Zagrepčani oduševljeno dočekuju pobjednike, popularne Alfe samo su djelićvojnih i redarstvenih snaga koje su nam proteklog vikenda priuštile dane sreće i ponosa."

Srpske izbeglice: "Mi bi išli kući, tu je stan."

"Zašto mi ne možemo tu par kilometara da dođemo svojim kućama? Mi da smo mislili odlaziti, mi biotišli prije četiri godine.""Morate shvatiti, mi što smo ostali da ćemo ostati tu."

HTV: "U ime hrvatske vojske general Čermak je dao puna jamstva za poštivanje svih ljudskih prava izajamčio sigurnost svim građanima Knina."



Ivan Čermak, vojni zapovednik Knina: "Ženama i djeci omogućićemo odmah slobodno kretanje, povratak kućama. Vojno sposobnim muškarcima ćemo omogućiti jedan ljudski i pošten postupak informativnih razgovora i svi oni koji nisu napravili zločine protiv države Hrvatske biće slobodni."

HTV (7. avgust 1995.): "Na ispraćaju iz Knina dirljiv susret predsednika Tuđmana s prvom grupom

dojučerašnjih prognanika, danas zasigurno najsretnijih građana Hrvatske. Stigli su iz hotela i domova i pre obilaska kuća koje su ostavili pre 5 godina došli ravno na susret s predsjednikom."

Hrvatske izbeglice: "Nemamo mi što se tiče ništa, ali nekako ti ono... zadovoljan si, došao si kućisvojoj, zadovoljniji si, nešto radiš, nešto se vrtiš, tamo-amo."

"Dvanaest puta sam se selila u ovom ratu i rekla sam prije nekoliko, trinaesti put će biti ili Knin ili dvametra ispod zemlje i eto, za sreću, bio je Knin."

"Mi smo radosni, oni su žalosni, neka su doživjeli što su nam napravili."

(Kolone srpskih izbeglica napuštaju Krajinu)

Poruka dr Franje Tuđmana, predsednika RH: "Pozivam građane srpske nacionalnosti da nenapuštaju svoje gradove i naselja i ne odlaze u potpunu neizvjesnost, već da u skladu s hrvatskimUstavom i zakonima postanu lojalni građani Republike Hrvatske."

HTV: "Hrvatska vojska od ranoga jutra na pumpi kod Gline srpske civile opskrbljuje hranom, mljekomi sokovima."

Poručnik Hrvatske vojske: "Opskurbljujemo negdje blizu tisuću ljudi, ima strahovito velika kolona,dečki rade od jutra u 7 sati. Dosta je vruće, djeli se dosta hrane, ne znamo ni.... nismo škrti. Djece ima

puno, a vidi se da im je žao, a ne znaju ni kud će..."

HTV: "Kuda odlazite?"

Srpske izbeglice: "Ne znamo ni mi, dečko, šta mi znamo, ne znamo ni sami."

"Ne znam, ne bih vam znao reći."

Žarko Puhovski, Hrvatski helsinški odbor: "Ono što je ostavilo gorak ukus bili su ti neprestani patetični pokušaji lakirovke, stvaranja slike o tomu da se nakon svega što se dogodilo Hrvati drže boljenego bilo koja druga vojska za koju znamo, da nema nikakvih incidenata, da se svi ponašaju naspramtih izbjeglica ili četnika, pa i četnikuša, kako ih se voljelo zvati, pristojnije nego što to oni zaslužuju,što naravno nije bila istina."

(Vide se hrvatski vojnici kako pevaju i igraju srpsko kolo, metar od puta kojim prolaze neme kolone srpskih izbeglica na traktorima)

Hrvatski vojnik: "I Srbi su prošli i neka im je sretan put, da se nikad više ne vrate ako im je tamo ljeposamo neka ostanu, a Hrvatska je sad naša slobodna."

Srpska izbeglica: "Sve one rječi ružne, sve one psovke, sve ono... kad gledaš ono malo djete pruža dva prsta, ne znam... tamo nas psuje, viče - cigani..."

HTV: "Šta bi vam se desilo da ste ostali u Dugem dolu?"

Srpske izbeglice (pokazuju na vrat i na konpac): "Ništa drugo..."

Žarko Puhovski, Hrvatski helsinški odbor: "Činjenice su pokazale da su ti ljudi bili u pravu. Stotinecivila je pobijeno nakon akcije ili neposredno u akciji, ali pretežno nakon akcije zvane 'Oluja' i to je

pokazalo da su ti ljudi imali, iz ovih ili onih razloga, pa makar iz pogrešnih premisa, dobru procjenutoga što se može događati. Međutim, kako se to sljevalo niz malih usputnih kolona iz manjih mjesta ilika manjim mjestima, neki ljudi naprosto nisu znali dovoljno zemljopisa da znaju kako se ide tamo



kamo su na neki način željeli doći i zato se dogodilo to da su u nekim manjim mjestima bili slučajeviubojstava, ali ne u ovim glavnim kolonama."

HTV (11. avgust 1995.): "Veliki dio Srba sa oslobođenih područja odlučilo se napustiti Hrvatsku iotići u Srbiju, iako ih je hrvatsko vrhovništvo pozivalo da ostanu. Bio je to njihov slobodan izbor, iakoneki međunarodni čindbenici nastoje za to optužiti Hrvatsku. Komentar Marka Barišića:

Vidi se Piter Galbrajt kako se vozi u traktorskoj prikolici zajedno sa srpskim izbeglicama, mašehrvatskim civilima i u jednom trenutku pokazuje im, uz osmeh, preteće "no-no"

'Američki veleposlanik Piter Galbrajt jučer je na cesti Petrinja - Sisak nadgledao kolonu Srba s Banijekoji su prema vlastitoj želji odlučili otići iz Hrvatske u Srbiju. Dok je kolona promicala jedna grupahrvatskih prognanika nezadovoljna što se i Martićevi teroristi puštaju da slobodno odu, na jednom jemjestu bacala kamenje na kolonu. Hrvatska policija je ubrzo uspostavila red, a posljedice napada sunekoliko razbijenih stakala na automobilima. Ranjenih i ozljeđenih među srpskim izbjeglicama nije

bilo.'"

Ivan Zvonimir Čičak, Hrvatski helsinški odbor: "Dakle, oni prolaze kroz Sisak i tamo je neka grupakoja nekakve kocke kamene baca na auto koji prođe. I to jedan čovjek radi, a ostali odobravaju. Dolazi

jedan automobil, stojadin mislim, sa monahinjama i šoferom i ovaj čovjek koji je dizao kamenjezastane, jer vidi pak lica časne sestre, monahinje i on spusti kamen. Nakon toga, ta okolina oko njega,gotovo njega linčuje, uzima kamenje i oni interveniraju. Policija cjelo vreme stoji sa strane i gleda kakokamenuju ljude. Tek tada, kad ove časne sestre sve u krvi, monahinje pravoslavne, pokušavaju seizvući, onda policija intervenira i zaštiti ih i tad dolazi do reakcije...."

HTV (11. avgust 1995.): "Neosporno je da nema veće tragedije od one kada čovjek napušta svoj dom.I izbjegličke kolone hrvatskih Srba su jednako tužne kao i neke druge, ali američki veleposlanik nijeostao samo na tome. Počeo je upućivati teške reči na račun hrvatskog vrhovništva. Ponašao se sasvimneprimjereno službi koju obavlja.

Žarko Puhovski, Hrvatski helsiški odbor: "Galbrajt je shvatio da su stvari otišle predaleko i onda se,i to je ono što je izazvalo bjes, kako se činilo hrvatskoj javnosti solidarizirao s neprijateljem i to ne s

ljudima koji su bježali od nadmoćnog neprijatelja, nego s ljudima koji su smatrani naprosto četnicimakoji su toliko godina prije toga terorizirali Hrvatsku."

Srpske izbeglice: "Nisu u pravu, da sirotinja, da djeca moraju, ovakvi da moraju zato patiti, zbog političara. Da li su oni svoju djecu.... ikad pomislili da bi njihova djeca ovako mogla proći?"

"A ne znam kud idemo, vi nam obezbjedite, odmah idemo nazad i sve ćemo delati, i šahovnicu ću prihvatiti ako treba, ja ću je tu nositi, samo obezbjedite da živim."

Alun Roberts, portparol UN, sektor "jug": "Kada smo 4. avgusta gledali ulazak hrvatskih vojnika uKnin, mogli smo, na žalost, često da vidimo hrvatske vojnike kako ulaze u kuće i izlaze savrednostima, koje očigledno nisu njihove (...) Kuće koje sada posmatramo gore iznutr, dok se hrvatskivojnici nalaze u blizini. Katkad ulaze u kuće sa kantama benzina. Primetili smo hrvatske rezerviste,civilne policajce, videli smo hrvatske vojnike kako izlaze iz kuća i nose vrednosti koje očigledno nisunjihove".

Srpska izbeglica: "A šta nam je najteže, kad nas okupe kaže - dajte marke, đe vam je zlato, dajtemarke, đe vam je zlato, vi ste marke sakrili, vi ste zlato sakrili. A da mi imamo zlata onda bi mi ovu

jadnu kuću okrečili i sredili, a ne držali je ovako."

General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "To se sve odvija na vrlo uznemiravajućinačin. U samoj ratnoj operaciji gotovo da nije bilo razaranja, osim kuća blizu linije razdvajanja. Čak i uKninu, na koji je palo oko 2.000 granata, bilo je minimalne štete. Kuće koje vidite najvećim delom suzapalile i opljačkale hrvatske jedinice. To se događa i danas, gotovo mesec dana nakon okončanja

borbi. Pitate se zašto to čine. U isto vreme hrvatske vlasti tvrde da se to ne događa, dok vi to gledatesvojim očinma. Imamo dokaze da hrvatske snage to čine svaki dan".

Dr Franjo Tuđman, predsednik RH: "Hrvatska vojska nigdje nije poduzela paljenja, rušenja. Bilo je



rječi o tome kako je čitav Knin u plamenu. Ja sam došao u Knin i drugi su došli u Knin i Knin nije biou plamenu. Nasuprot borbi i otporu znači, bilo je veoma malo rušenja."

General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "Takođe, pronalazimo tela u malim selima,ljude koji su streljani ili im je prerezan vrat... Kakav život mogu očekivati ako ostanu ovde?"

Žarko Puhovski, Hrvatski helsinški odbor: "Radi se gotovo sigurno o gomili incidenata na koje sudjelovale emocije, ali su ti incidenti i te emocije bili pripravljeni godinama propagande u kojoj se odtelevizije do predsjednika države i svih javnih čindbenika uvjeravalo ljude u Hrvatskoj, a posebicevojnike, da su Srbi kao takvi, kao kolektiv krivi, i da ih kao takve, kao kolektiv treba kazniti."

General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "Mislim da je to etničko čišćenje, kako bi seosiguralo da se Srbi, koji su pobegli u Srbiju, više ne vrate. Ako se vrate, neće imati kuće, stoku - jer jeubijena ili ukrade, neće imati letinu - jer je popaljen, neće imati imovinu - jer je spaljena. Čemi semogu vratiti? Ničemu. Mislim da tako žele osigurati da se ne vrate."

Češki pripadnik snaga UN: "Nekoliko dana nakon zauzimanja Knina, naši su vojnici u jednoj kućinašli dve starije osobe, pedesetih godina, jednu u krevetu, drugu u fotelji, prostreljenih glava. Leševi su

bili stari 2-3 dana".

Marko Milovijević, svedok: "On je stradao '95. 7. 8. a 12. su iznešeni otalen pošto je ondaUNPROFOR, on je odvezao."

Žarko Puhovski, Hrvatrski helsinški odbor: "Ima nekoliko izvještaja, ono što je neosporno su tristvari. Prvo, Milivojevići nisu bili upleteni u vojne aktivnosti, oni su ubijeni kao civili, o tomu nemaspora po izvještajima koje smo dobili."

Marko Milovijević, svedok: "On je stradao u onoj prvoj sobi, a ćaća u kuhinji ubijen."

Žarko Puhovski, Hrvatski helsinški odbor: "Potpuno je očito da se tu radilo o ratnome zločinu, otomu da u tim trenucima kad se to dogodilo u Kninu nije bilo nikakvih drugih mogućnosti nego davojska te ljude ubije, i to hrvatska vojska, a koliko mi je poznato, stvar do dana današnjeg nije

procesuirana."

Marko Milovijević, svedok: "Ne zna se gdje je sahranjen ni kako, nit ćaća, nit brat. Išao sam ja pet puta, šest i uvijek, na Novo groblje tamo, ali ja ne mogu znati, ja hodam po onim grobovima, ali nemogu znati ništa. Po broju, poimenično nema ništa, kako ću onda znati?"

Žarko Puhovski, Hrvatski helsinški odbor: "Počelo se veoma precizno u skladu s međunarodnimkonvencijama, tako da su veoma uredno sahranjivani ljudi sa oznakom NN, za koje se u tom trenutkunije znalo tko su. Ono što je međutim problem, je da su nakon toga što se pokazalo da ima veći brojleševa nego što se očekivalo, nije bilo pravih borbi u Kninu, se sve ljude tako, s one strane, dakle, sasrpske strane, tako pokapalo."

Grubor - Plavno, UN TV (25. avgust 1995.)

Predstavnik UN: Juče smo posetili Plavno. Našli smo se sa grupom stanovnika jednog mesta, opazilismo da s druge strane doline mesto u plamenu. Posetili smo i to mesto. Otkrili smo da je gotovo svakakuća u tom selu spaljena.

Draginja, svedok: "Mi smo se svi pokupili da idemo za Jugoslaviju ko ima kome. Ja sam se primila daidem ćeri, ćer se primila mene i tako, mi smo sad došli da se upišemo, vojska je prošla kraj nas, dvije

partije, maskirani u onoj... crno..."

HTV (27. avgust 1995.): "Specijalne antiterorističke postrojbe MUP-a upravo obavljaju poslednjeakcije čišćenja ovdje na terenu oko Plavnoga, 20 kilometara udaljenom od Knina. U desetak zaselaka

pronađeno je oko sedamdesetak srpskih civila koji su tražili i dobili dozvolu ostanka ovdje u Hrvatskoj,dok ih je desetak zatražilo zaštitu UNKRO-a. Međutim, tjekom operacije u selu Gruber došlo je i dožestokog okršaja."



Marija, svedok: "Izišla jedna žena da ćera konje. Konji hoće u školu da idu i vratila se strina gore našiGrubar. I ovi sa Grubara i svi pokupili i odnećali u Grubar."

General pukovnik Ivan Čermak, zapovednik Zbornog mjesta Knin: "Nalazimo se u selu Gruboru, jednom od četničkih uporišta koje je u akciji čišćenja terena, kao što vidite, tu je došlo do vatrenogokršaja između specijalnih jedinica MUP-a i zaostalih četničkih grupa. Bilo je negde oko deset terorista

koji su pružali otpor i u tom trenutku došlo je do paljenja sela."

Draginja, svedok: "I tu je nas ko zapalio ono selo, svi su ćutili. Ja sam rekla - ko će nego ona vojskašto je prošla ovuda. I oni su rekli nama da mi čekamo, za zapisivanje da idemo i za Jugoslaviju, da iduoni viđet...

Oni su gore našli žene, nema ovijeh što su ostali u samijem Grubarima, nemoćni koji su ostali, njihšestoro ostalo i oni su nekoga našli odmah mrtve, nekoga nijesu. Vratili se Bugareći, kazuju šta je bilo,

ja sam tek sutradan otišla da vidim gore brata od tetke... I kad sam ja došla sa toga Bašinca, ja kažem -Miko, snao, gore Grubari. Ona veli - ajme meni, ubiće moga Miću, on ne čuje i ne vidi, pitaće ga neštoi on neće znati odgovoriti, ubiće njega. Tako je i bilo.

I kad su ga ubili, on je pao sa kreveta i evo, vidite krv, ona kaže, još nije otrata."

Dr Franjo Tuđman, predsednik RH: "Ali Hrvatska je nuđala tim Srbima i ove dane kad smooslobađali svoje krajeve, da ćemo im jamčiti i ljudska i etnička prava ako priznaju tu hrvatsku državu.Međutim, oni su se sami odlučili i pred silom naše vojske napustili su Knin, napustili su i dalmatinskuZagoru i Liku i Kordun i Baniju i otišli su, neka im je sretan put."

Draginja, svedok: "Videla sam očima, sve mu je presečeno, gornja vilica i donja rastavljene."

General pukovnik Ivan Čermak, zapovednik Zbornog mjesta Knin: "U samoj akciji došlo je dooružanog kontakta. U samom selu Grubori kod te akcije zapaljena je jedna ili dvje kuće, uhićen je

jedan srpski terorista i pronađen je jedan leš i to vjerujemo da je to bio leš pripadnika hrvatske vojske."

Predstavnik UN: "Uveče 25. avgusta, probili smo se u selo u kome smo našli još ljudi. Jaukali su od

tuge. Pronašli su drugo dvoje mrtvih, koji su očito ubijeni ranije tog dana. Vudeli smo tela. Jedna osoba je bila upucana u glavu, drugoj je bio prerezan grkljan. Obe su bile starije osobe."

Draginja, svedok: "Ja sam došla i stala Korajica i Jovo Grubor(?) i oni mene pitaju je li nađena Marija- nije. Ja ušla tu đe je ovo sad Marija, ođe ušla ja, i ja gledam puši, još vatra gori, ali mi se nešto činilokao panj. Ja sam došla njojzi - kuma Duška, đe je rekoh Marija ležala. Kaže - ležala je u toj tamo sobi,ajde amo, i ona došla. Veli, ovo je leš izgoreli.

Evo, ovo ti je sada kuća moga kuma Jove što ga nema i ova kuhinja njegova. Sad mi ne znamo, kum jeovđe kod šporeta sedio, ostao je iza žene svoje Milice koja je otišla na Bašinac tamo u školu da sezapiše da ide za Srbiju, kum je ovđe ostao sjedeći. Kasnije od njega nikad ništa."

General pukovnik Ivan Čermak, zapovednik Zbornog mjesta Knin: "Što se tiče kuća koje se stalnospominju i paljenja, hrvatskoj državi, niti hrvatskoj vojsci nije u interesu uništavati imovinu i buditeuvjereni da to nije masovna pojava."

Draginja, svedok: "Vojnik koji je bio u kući nešto je uzimao iz kuća, kaže - u ovome selu nema ništa,ovo je selo hranilo četnike. A ja sam njemu odgovorila - ma, đe su ti četnici, moj brate, kad ja nikogaživa ne vidim, nema četnika. Ima - ima."

HTV (slika pokazuje mrtvog muškarca u civilnoj odeći; oružje se ne vidi): "Ovom odmetniku nije pomogao ni arsenal oružja, pravda ga je zatekla na rubu šume".

Draginja, svedok: "Đuro Karanović bio živio u Beogradu, kad je Knin oslobođen, onda je on utekaoozdo i tako ga uhvatili tu na Plješevici i sve mu oduzeli, jer on nije imao ništa, a oni su kasnije rekli da

je on pripucavao, a nije, jadan, imao ništa."

HTV (27. avgust 1995): "U zaseoku Grubor zatičemo desetak staraca kojima je hrvatska vojska već



ponudila medicinsku i humanitarnu pomoć. Svi drugi već tjekom akcije 'Oluja' pobjegli su u pravcuSrbije."

Draginja, svedok: "E, on je bio, kako se zove, Čermak, on je bio. Kršan čovek, visok, debeo, pitao nas je jesmo li gladni, da će nam sjutra doneti mleka i kruha. Ja sutradan otišla, bome vojska zauzela, malme nisu i ubili mene i jednoga čovjeka. Nema ni Čermaka, nema nikoga da je donio ništa."

General pukovnik Ivan Čermak, zapovednik Zbornog mjesta Knin: "Ako bi se bilo šta desilo što je nezakonito, ako bi se desilo da je bilo namjerne paljenje imovine, a ne daj Bože da je bilo slučajnoubojstva civila ili nečega, u svakom slučaju išla bi istraga i to pod hitno i strogo."

Žarko Puhovski, Hrvatski helsinški odbor: "Meni nije poznato da je bilo koja istraga o civilimakorektno provedena u smislu da bi bila završena i da bi rezultati bili predani civilnim vlastima."

Dr Franjo Tuđman, predsednik RH: "Nisu imali vremena, nisu imali vremena da pokupe ni svoje prljave pare devize, niti gaće."

Pokolj u Varivodama

UN TV: Varivode u Hrvatkoj. 28. septembra 1995. godine, devetoro ljudi je ubijeno. Svi su bili stari preko 60 godina, svi Srbi. U Varivodama je živelo više od 500 Srba, dok u avgustu 1995. Hrvatska nije preosvojila Krajinu. Od onda ih je ostalo samo 17. Sada ih je pola mrtvo.

Janina Hrebičkova, UN TV: "Mi smo saznali noću i odmah, jedan dan nakon toga smo došli na licemjesta i mi smo ustvari bili prva televizijska ekipa koja je vidjela šta se ustvari dogodilo, ustvari vidjela

je trag toga što se dogodilo."

Ivan Zvonimir Čičak, Hrvatski helsinški odbor: "Jedan naš aktivist na terenu, Rogošić Mišo, koji jecjelu stvar javio meni, ja sam u to vreme bio u Austriji, moram reći na jednom seminaru koji je trajaomjesec dana, ja sam se vratio ovdje, nakon toga smo uspostavili kontakt sa ljudima iz Ujedinjenihnaroda. Oni su to provjerili, bio je obavješten MUP i onda smo mi išli sa time u javnost."

Janina Hrebičkova, UN TV: "Kad smo došli u selo mi smo ustvari odmah vidjeli njihove stvari, poslesmo ušli unutar njihovih kuća i videli smo ovu krv svugdje koja je još bila vrlo svježa..."

Svedok: "A njih dvoje su ovako sjedili ovđe, evo, ovđe su sjedili, ona i on, ovđe su sjedili... Očevidackoji je vidio, ona ih je našla da sjede onako mrtvi."

UN vojnik: "Očito je da nije bilo pucano s ulaza, nego ovdje, ovdje su rupe od metaka, to je ubojstvo."

Svedok: "Tako, išli su od kuće do kuće...."

Novinar: "Vi niste bili tu?"

Svedok: "Nismo, a da smo bili ne bi sad bili ovđe. Jednoga su ubili tu, u toj kući, jednoga dolje nižeisto u svom dvorištu su ga ubili i jednoga 'amo iza, i Dukića jednoga i Pokrajca jednoga, i gore trojicu."

Marko, svedok: "Ovi ljudi njesu nikome krivi, oni su bili ljudi stari, nisu bili u ratu, nisu ništa, starijičovjek, niti je njihov neko bio čak u vojsci toj..."

Svedok: "I djeca su im sva većinom u Hrvatskoj."

Ivan Zvonimir Čičak: "Tamo ništa nije odneseno, ništa nije opljačkano, ljudi nisu ništa imali njih su prije opljačkali, prema tome se očito radilo o osvjeti, a njima nisu imali šta odnjeti, to su bili goli zidovisve. Prema tome, ti su bili takorekuć, gladni, goli i bosi i njih su njihove familije, ne znam, iz Šibenikaili iz okolice hranili."

Svedok: "Ima postalje gdje su spavali i sve i onda su pitali stranci zašto spavaju pri zemlji, zašto ne iduu sobe, a Jovan pokojni rekao - neću da me pale gore, nek' me ođe pale. On bio bolestan čovjek na noge



i težak, ko će se penjati gore ako dođu, lakše ćemo pri zemlji smaknuti se i nije htio ići gore".

Janina Hrebičkova, UN TV: "I dva sata nakon nas, našoj ekipi je došla u selo velika ekipa hrvatske policije, ali ne ove oficijelne policije iz Ministarstva obrane i oni su posle nama zapretili... nisuomogućili više snimanje, ali mi smo ustvari sve snimili do tog vremena."

Nelson Garsija, komesar UN CIVPOL: "Kad se pokolj dogodio 28. septembra, hrvatska policija počela je sa redovom istragom 29. septembra, a mi smo to saznali 2. oktobra."

UN TV: "Ono što je neobično je to što je policija odnela tela u roku od tri sata. U sličnim situacijamatrebalo bi dva-tri dana"

Tomas Hensen, vojnik UNMO: "Stigli sam odmah sledeće jutro, pošto smo dobili informaciju.Odlučili smo poslati tim, kako bi osigurali nepovredivost dokaza."

UN TV: "Ali, tela više nije bilo".

Ivan Zvonimir Čičak: "I nije napravljena redovna dokumentacija koja se inače radi u jednoj klasičnoj policijskoj obradi kad nekog čovjek nađe, onda se to fotografira leš, tragovi i tako, sve ono što se radi."

Nelson Garsija, komesar UN CIVPOL: "Nismo imali nikakvih službenih spisa, zato ne mogu reći šta je hrvatska policija preduzela.

Ivan Jarnjak, hrvatski ministar policije 1995: "Ono što je posebno u javnosti stvorilo uznemirenost je vjesti o ubojstvima u selu Varivode i u selu Gošići koja su razjašnjena."

UN TV: No, na kninskom groblju je devet svežih grobova. Označeni su imenima devet ubijenih.

Ivan Benko, zamenik ministra policije HR: "Kriminalističkom obradom u saradnji sa vojnom policijom mi smo utvrdili počinitelje tih kaznenih djela i priveli ih u istražni centar županijskog suda uZadru."

Svedok: "Jesu li ti ljudi kažnjeni, nisu li, ko će to... o tome slabo javnost priča."

Svedok: "Mi ne znamo o tome ništa, ni ko je, ni što je... Uglavnom, njih nema."

Žarko Puhovski: "Za dvojicu ljudi, koliko ja znam, imamo izvještaj o tomu da su hitno demobiliziranida bi se olakšalo to da se ne sudi vojsci i vojnicima, nego civilima, i to je u skladu s onime što je tada

bila službena varijanta o kojoj su svi zapovjednici govorili, da zločine ne čine vojnici nego civili uvojnim uniformama."

Ivan Zvonimir Čičak: "Mislim, incidenti u takvim ratnim situacijama su svugdje, ja ću reći čak inormalni, ne samo mogući. Zato postoje organi jedne države pravne, to je policija, vojna policija kojaonda ureduje i osobe koje su sudjelovale u zločinima, u mnogim slučajevima iz čistog koristoljublja,

procesuira. To u ovim slučajevima jednostavno nije bilo tako, a iz toga se onda iščitava namjera jedne politike."

General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": U uslovima kada više nemaju kuće, jer su imspaljene, kada više nemaju stoke, niti od čega živeti, jer je letina spaljena, šta im je preostalo? Vladasilna mržnja među tim ljudima, jer Srbi su 1991. godine isto ovo uradili Hrvatima, a sad se Hrvatisvete. Kakav je to život koji mogu očekivati?

Svedok: "Kakav je ovo život? U pustome selu biti. Mi smo došli ovđe '97. kad nije postojalo ni ptice."

Draginja, svedok: "A ko će tu živit? Kuće zapaljene, uništeno sve, da bi se ko i vratio, neopravljeno,narasla svaka živica nevaljala, a jadni narod, vraćao bi se neko, ali nema đe."

Ivan Zvonimir Čičak, Hrvatski helsinški odbor: "Sjetimo se kako je to počelo '90. i '91. Srbi sugovorili - osvjetićemo se za zločine iz '41. pa su onda počeli masovni pokolji nevinog civilnogstanovništva i tako dalje. Onda, dakako su došli ovi naši dečki koji su rekli - e, sad ćemo se mi osvjetit,



ne znam, za '45. pa onda za '91. E, sad taj lanac stalno ide, pa '95. svetićemo se za '91., pa sad se pitamkad će taj lanac prestati i hoćemo li stalno razmišljati na nivou kolektivne krvne osvjete ili na nivouindividualne odgovornosti za ono što je počinjeno."

Radomir Čačić, ministar obnove i razvitka RH (Hrvatski sabor, 18. jun 2000): "Nije samovelikosrpska agresija rušila i palila i pljačkala po Hrvatskoj, nego je više toga bilo. Zločinci i kriminalci

su se nalazili na obje strane, a o tome, hvala Bogu, sam ja svjedok."

Predsedavajući Sabora: "Molim vas, gospodine Šeks, hvala vam ljepa, molim vas da..."

Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno jenajmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj

Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.).

Autor filma "Oluja nad Krajinom", Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine

Dokumenti: Plan Z-45. avgust 2005. | Izvor:B92PRVI DEO

USTAVNI SPORAZUM ZA KRAJINU

POGLAVLJE I: USPOSTAVLJANJE SRPSKE KRAJINE

Član I: 1. Granice

1. Biće uspostavljena autonomna Srpska Krajina ( u daljem tekstu "Krajina")od teritorija označenih na mapi u Aneksu A.*2. U svakom trenutku nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma granice Krajine mogu biti promenjenedogovorom vlade Republike Hrvatske (što mora biti ozakonjeno odgovarajućim pravnim propisima) izakonodavnog tela Krajine. U periodu od šest meseci od stupanja na snagu ovog Sporazuma, komisijaza sprovođenje stvorena na osnovu Paragrafa 2 Člana XVII ovlašćena je da promeni granice u dužinine većoj od 2 km u odnosu na Mapu 1 u Aneksu A, i pod uslovom da deluje na osnovu konsenzusa

postignutog između vlada Republike Hrvatske i Krajine.3. Između Krajine i drugih delova Republike Hrvatske neće biti granične kontrole.

Član I: 2. Primena zakona i vladinih uredbi

1. Zakoni usvojeni u Saboru Hrvatske primenjivaće se u Krajini samo u meri u kojoj spadaju uisključivu nadležnost centrale vlade, kao što je precizirano u Paragrafu 1 Člana II. 1, ako su preneti na

tu vladu u skladu sa Paragrafom 3 istog člana, ili ako ih je potvrdilo zakonodavno telo Krajine.2. Ustav Republike Hrvatske i svi zakoni primenjivi na Krajinu, u skladu sa Paragrafom 1, biće vernosprovođeni i primenjivani od strane kompetentnog organa vlade Krajine.3. Sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Republike Hrvatske vlada Krajine će prihvatatikao važeće i sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Krajine vlada Republike Hrvatske

prihvataće kao važeće.

Član I: 3. Zastave i grbovi

1. Krajina može usvojiti grb i zastavu koji se mogu isticati na njenoj teritoriji, uključujući sve njenegranice u skladu sa zakonima koje je usvojila Skupština Krajine.2. Zastava i grb Republike Hrvatske mogu se isticati na teritoriji Krajine na objektima gde su smešteneinstitucije hrvatske vlasti, kao i na međunarodnim granicama.

3. Pojedinci na bilo kom delu Republike Hrvatske slobodni su da ističu grb i zastavu RepublikeHrvatske i Krajine.



Član I: 4. Jezik

1. Skupština Krajine može omogućiti upoterbu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pod uslovom da suinteresi manjina u Krajini potpuno zaštićeni u skladu sa Poglavljem XI.

Član I: 5. Domicil

1. Svaki građanin republike Hrvatske sa stalnim mestom boravka u Krajini ima pravo da od vladeKrajine dobije dokumentaciju koja o tome svedoči i koja će se izdavati u skladu sa propisimadogovorenim sa vladom Republike Hrvatske.

POGLAVLJE II: PODELA OVLAŠĆENJA IZMEĐU CENTRALNIH I KRAJINSKIH VLASTI U POGLEDU KRAJINE

Član II: 1. Opšta podela

1. Vlada Republike Hrvatske (ovde "centralne vlasti"), u pogledu Krajine, imaće isključiva ovlašćenjau sledećem, izuzev ako nije drugačije precizirano ili dopušteno sadašnjim sporazumom:a) Vođenju spoljne politike, uzimajući u obzir Član II.2;

b) Odbrani Republike Hrvatske protiv spoljnih pretnji;c) Državljanstvo Republike Hrvatske, prema članu XI;d) Regulaciji, uz uslov da Krajina neće biti neravnopravna u odnosu na druge delove Hrvatske:I) međunarodne trgovine, uključujući carinu;II) unutrašnje trgovine preko granica Krajine, uključujući upotrebu glavnih putnih pravaca i pruga;III) finansija;IV) intelektualne svojine;V) proizvodnih standarda;VI) komunikacija;e) Štampanju i kontroli novca, prema Članu II.3;f) Raspodeli frenkvencija za radio, televiziju i druge svrhe, uz uslov da Krajini bude dodeljenonajmanje onoliko frenkvencija koliko ih trenutno koristi i za najmanje jednu televizijsku stanicu;g) Poštanske poslove;

h) Zaštitu životne sredine, izuzev u okviru koji bi prelazio granice Krajine.

2. Krajinske vlasti će imati sva ovlašćenja koja nisu obuhvaćena gornjim stavom 1, a posebno sledeća,izuzev ako nije drugačije precizirano ili dopušteno sadašnjim sporazumom:a) Obrazovanje;

b) Kultura;c) Stanogradnja;d) Javne službe;e) Biznis;f) Dobrotvorne aktivnosti;g) Energija;h) Lokalno raspolaganje zemljištem;i) Zaštita životne sredine Krajine, u skladu sa podstavom 1(h);

j) Prirodni resursi;k) Radio i televizija;l) Socijalna zaštita;m) Turizam;n) Potvrde o domicilu u Krajini, u skladu sa Članom 1.5;o) Formiranje korporacija i drugih pravnih lica;

p) Policija, u skladu sa Poglavljem VI;q) Poreska politika, u skladu sa Članom II.4.

3. Centralne i krajinske vlasti se mogu sporazumeti o međusobnoj razmeni svojih predstavnika ilizajedničkoj upravi ili koordinaciji za svako od navedenih ovlašćenja. U tu svrhu mogu formiratizajedničke komisije.

Član II. 2



Međunarodni sporazumi i predstavništva

1. Vlada Krajine može sklapati sporazume u vezi sa obrazovanjem, kulturom, dobrotvornimaktivnostima, radijom i televizijom i turizmom sa drugim entitetima ili državama sa predominantnosrpskim stanovništvom i može sklapati trgovačke i poslovne sporazume sa takvim entitetima ilidržavama koji podležu podparagrafima 1 (d) (I–II) Člana II.1 pod uslovom da svi ti sporazumi nisu u

suprotnosti sa interesima Republike Hrvatske.2. Vlada Krajine može sklapati i druge međunarodne sporazume sa odobrenjem Centralne vlade, koje(odobrenje) neće biti bezrazložno sprečavano.3. Vlada Krajine može slati svoje predstavnike državama i međunarodnim organizacijama.

Član II.3

Valuta

1. Centralna banka Hrvatske će izdati specijalni novac (novčanice i metalne novčiće) za Krajinu, čija ćevrednost biti jednaka valuti koju izdaje za ostatak Republike Hrvatske a čiji će naziv i oblik utvrditiVlada Krajine.2. Od banaka i drugih finansijskih institucija širom Republike Hrvatske biće zahtevano da primaju oba

oblika valuta koje izdaje Centralna banka Hrvatske. Zakonito platežno sredstvo u okviru Hrvatske bićenovac izdat za Krajinu, a za plaćanja u okviru drugih delova Hrvatske biće druga valuta koju izdajeCentralna banka. Pojedinci će, saglasno ugovornim i drugim potrebama, biti slobodni da upotrebljavaju

bilo koji ili oba oblika takvih valuta.

Član II.4

Oporezivanje

1. Centralna vlada neće uvoditi a Vlada Krajine može uvesti poreze na:

a) imovinu koja se nalazi u Krajini (uključujući poreze na nekretnine i nasledstvo); b) transakcije koje se sprovode u okviru Krajine (uključujući prodaju, poreze na promet i trošarinu);

c) dohodak koji su domaća lica koja žive u Krajini stekla u Krajini (uključujući poreze na socijalnoosiguranje);d) dohodak koji su u Krajini stekla pravna lica osnovana prema zakonima Krajine.

2. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume da spreče ili umanje izbegavanja plaćanja poreza i dvostruko oporezivanje konsekventno uslovima i pragrafu 1.3. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume za međusobno prenošenje sa jedne nadrugu bilo kakvih ovlašćenja za oporezivanje sadržanih u paragrafu 1. i za odgovarajući transfer Vladinih odgovornosti shodno paragrafu 3. Člana II.1.

POGLAVLJE III

STRUKTURA VLADE KRAJINE

Član III. 1.

Zakonodavstvo

1. Zakonodavna tela Krajine biće birana demokratski na propocionalnoj osnovi, na period od četirigodine. Svi građani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasatina izborima za zakonodavna tela i mogu biti kandidati za mesta u zakonodavnim telima.2. Zakonodavna tela mogu usvojiti zakone koji se odnose na:a) stvari koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;

b) organizacije i funkcionisanje svih organa Vlade Krajine, uključujući sve neophodne budžetskearanžmane i prikupljanje odgovarajućih poreza.

Član III. 2.



Predsednik

1. Predsednik Krajine biće biran demokratski na period od pet godina. Svi građani Republike Hrvatskenastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasati na izborima za predsednika i mogu bitikandidati za taj položaj.2. Predsednik Krajine biće odgovoran za izvršenje:

a) onih odredbi ovog Sporazuma koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine; b) svih zakona i dekreta Centralne vlade koji se odnose na Krajinu;c) svih zakona koje su usvojila zakonodavna tela Krajine;d) svih dekreta koje objavljuje predsednik Krajine.3. Predsednik Krajine može objavljivati dekrete dozvoljene zakonima Centralne vlade koji se

primenjuju na Krajinu ili po zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine.4. Predsednik Krajine će imenovati ministre prema zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine,koje će potvrditi ta zakonodavna tela i koji će imati dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja predviđenatakvim zakonima. Svaki ministar može biti u svakom trenutku uklonjen od strane Predsednika i bićeuklonjen tako što će zakonodavna tela glasati o nepoverenju. Ministri će formirati Kabinet Krajine, kojiće se sastajati pod predsedavanjem ministra koga će odrediti Predsednik i koji će imati dužnosti,odgovornosti i ovlašćenja predviđena zakonom ili dekretom.

Član III. 3.

Sudovi

1. Sudska vlast u Krajini biće utemeljena na prvostepenim sudovima i takvim apelacionim sudovimakoji će biti određeni zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine, a koji će (zakoni) odreditiodgovarajuću jurisdukciju ovih sudova, kao i plate i ostale uslove službe sudija. Sudije svih sudova uKrajini imenovaće Predsednik Krajine a odobravaće ih većina u zakonodavnim telima i oni će služitido starosne granice od 70 godina, osim ako ne daju ostavku ili ne budu uklonjeni zbog nekog povoda očemu će odlučiti sudije istog suda konsenzusom.2. Odluke apelacionih sudova Krajine mogu se podnositi specijalnom odeljenju Vrhovnog sudaRepublike Hrvatske, čije će članove imenovati predsednik Specijalnog ustavnog suda između sudijaVrhovnog suda Hrvatske, i najvišeg apelacionog suda Krajine, uz konsultacije sa predsednikom

Vrhunskog pravnog saveta Hrvatske i Predsednikom bilo kojeg odgovarajućeg tela u Krajini.

Član III. 4.

Nezavisnost službenika

Nijednom članu ili službeniku zakonodavnih tela, predsedniku, ministrima, sudijama ili bilo kojimdrugim organima Vlade Krajine neće biti potrebno odobrenje bilo kog službenika ili organa Centralnevlade za njihovo postavljenje, i nijedan takav službenik ili organ neće moći da ukloni bilo kog člana,službenika ili zvaničnika Vlade Krajine, pošto će oni moći da budu uklonjeni od strane Specijalnogustavnog suda u slučaju osude za zločin koji podrazumeva zatvor.

Član III. 5.

Prelazni aranžmani

1 Izbori predviđeni u paragrafu 1. članova III.1. i u paragrafu I Člana III.2. održaće se najkasnijegodinu dana nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma.2. Za prelazni period dok se ne održe izbori pomenuti u paragrafu 1, ali ni u kom slučaju kasnije od

jedne godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, funkcije organa i sliužbenika predviđenihčlanovima III. 1–3 obavljaće odgovarajući organi i službenici koji sada obavljaju te funkcije u Krajini.

POGLAVLJE IV

UČEŠĆE KRAJINE U CENTRALNOJ VLADI

Član IV. 1.



Izbori

1. Građani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini učestvovaće na isti način kao i svi drugi građani u biranju članova Centralne vlade, uključujući i izbore za Hrvatski sabor i Predsednika.2. Za svrhe izbora za Županijski dom Hrvatskog sabora, Krajina će se sastojati od dva okruga, čije ćegranice i naziv** odrediti zakonodavna tela Krajine.

3. Do novih izbora za Hrvatski sabor, zakonodavna tela Krajine imenovaće deset članova u Zastupničkidom Sabora i devet*** članova za Županijski dom.4. Sva lica koja služe u bilo kom domu Hrvatskog sabora a koja se deklarišu kao Srbi po nacionalnostisačinjavaće Srpski odbor u Saboru.

Član IV. 2.

Imenovanje u službe Centralne vlade

Prilikom imenovanja u bilo kakve službe ili na bilo kakve položaje u Centralnoj vladi, uključujući i oneministara i sudija, građani Republike Hrvatske koji su Srbi nastanjeni u Krajini biće tretirani na istojosnovi kao i svi drugi građani Hrvatske i ta zastupljenost po mestu stanovanja biće predstavljena uslužbama i na položajima u odgovarajućoj proporciji koju čine među svim građanima. Najmanje jedan

član Vlade Krajine biće imenovan za člana Centralne vlade.****

POGLAVLJE V

DEMILITARIZACIJA

Član V.1

Demilitarizacija Krajine

1. Krajina neće osnivati, održavati ili dozvoliti formiranje bilo kakvih vojnih snaga.2. Demilitarizacija Krajine započeće ne kasnije od tri godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma,i biće završena ne kasnije od pet godina nakon stupanja na snagu istog. Sve oružje uklonjeno iz Krajine

biće uništeno od strane Unprofora ili pod njegovim nadzorom.3. Osim u slučaju predviđenom u paragrafu 3. Člana V.2, vojne snage Centralne vlade neće ulaziti u

bilo koji deo Krajine, osim po specijalnom pozivu Predsednika Krajine.

Član V.2

Granica sa Bosnom i Hercegovinom

1. Vlada Republike Hrvatske nastojaće da sklopi sporazum sa odgovarajućim vlastima u Bosni iHercegovini o demilitarizaciji njihove zajedničke granice.2. Sve dok takav sporazum o demilitarizaciji sa Bosnom i Hercegovinom ne bude zaključen, Savet

bezbednosti Ujedinjenih nacija može odlučiti da rasporedi snage Ujedinjenih nacija na deo granica kojičini granicu sa Krajinom.***** Sa odobrenjem Vlade Republike Hrvatske i Vlade Krajine, na deo tegranice mogu biti raspoređene snage drugih međunarodnih organizacija ili država.3. Ukoliko ne bude moguće postići bilo demilitarizaciju ili raspoređivanje bilo kakvih međunarodnih ilistranih snaga na bilo koji deo krajinskog dela hrvatske granice sa Bosnom i Hercegovinom, VladaRepublike Hrvatske može rasporediti svoje vojne snage duž takvog dela granice pod uslovom da tesnage ne budu raspoređene dublje od pet kilometara od međunarodne granice.

POGLAVLJE VI

POLICIJSKE SNAGE U KRAJINI

Član VI.1

Regularna policija

1. Policijske snage Krajine biće osnovane u skladu Krajine i biće pod kontrolom Predsednika Krajine i



u skladu sa zakonima usvojenim od zakonodavnih tela preko ministra koga određuje Predsenik.2. Etnički sastav policijskih snaga odražavaće sastav stanovništva Krajine onako kako je bio označen u

popisu iz 1991. dok ne bude okončan budući popis širom zemlje, i bilo kakve policijske jedinicestacionirane u posebnim zajednicama odražavaće etnički sastav tih zajednica.3. Policijske snage biće opremljenje naoružanjem i vozilima istog ili odgovarajućeg tipa koje koristi

policija u drugim delovima republike Hrvatske.

Član VI:2

Granična policija

Postaje na zvaničnim prelazima duž granice Krajine sa Bosnom i Hercegovinom biće popunjenegraničnom policijom Republike Hrvatske. Patrole duž te granice obavljaće zajedničke jedinice hrvatskei krajinske granične policije.

DRUGI DEO

ARANŽMANI KOJI SE TIČU SLAVONIJE, JUŽNE BARANJE, ZAPADNOG SREMA I DRUGIH

OBLASTI POGLAVLJE VII

UPRAVLJANJE

Član VII.1

Opšti deo

Sve ove oblasti, izuzev onih koje su pokrivene Prvim delom, koje podležu zaštiti Ujedinjenih nacijashodno rezolucijama 743 (1992) i 762 (1992) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (u ovom tekstudalje "Oblasti Drugog dela) biće podložne upravljanju od strane Vlade Republike Hrvatske u skladu sa

odredbama postavljenim ili pomenutim u ovom Delu.

POGLAVLJE VIII

PRELAZNE ODREDBE

Član VIII.1

Međunarodne snage i posmatrači

1. Podložno odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ili kompetentnih organa drugihmeđunarodnih organizacija prihvaćenih od Vlade Republike Hrvatske i Krajine, Unprofor ili drugemeđunarodne snage, kao i civilne posmatračke jedinice, biće raspoređene u svim ili nekim delovima

Oblasti Drugog dela u prelaznom periodu od najmanje pet godina, kako bo se osigurala puna i verna primena Drugog dela i primenjivih odredbi Trećeg dela ovog Sporazuma, kao i "Vensov plan" izloženu Aneksu III u izveštaju Generalnog sekretara UN Savetu bezbednosti 11. decembra 1991. (S/23280).2. Vlada Republike Hrvatske će pružiti punu saradnju međunarodnim snagama pomenutim u paragrafu1, kako bi se olakšalo ostvarivanje njihovih ciljeva.

Član VIII.2

Demilitarizacija

1. Tokom prelaznog perioda pomenutog u paragrafu 1. Člana VIII.1. Oblasti Drugog dela bićedemilitarizovane, izuzev što vojne snage Republike Hrvatske mogu biti stacionirane u oblasti do petkilometara od međunarodnih granica i mogu koristiti prilazne puteve do takvih granica po sporazumu i

pod nadzorom međunarodnih snaga označenih u pomenutom paragrafu 1.2. Demilitarizacija Oblasti Drugog dela započeće najkasnije jedan mesec nakon stupanja na snagu ovog



Sporazuma i biće okončana najkasnije tri meseca nakon što taj Sporazum stupi na snagu. Sve oružjeuklonjeno iz Oblasti biće uništeno od strane Unprofora ili pod njegovim nadzorom.

Član VIII.3

Nadgledanje policije

Tokom prelaznog perioda određenog paragrafom 1. Člana VIII.1 sastav i operacije svih policijskihsnaga koje će delovati u oblastima Drugog dela biće podložni nadgledanju od strane policijskog delameđunarodnih snaga pomenutih u tom paragrafu.

POGLAVLJE IX

SPECIJALNO UPRAVLJANJE I PODELA VLASTI U ISTOČNOJ SLAVONIJI, JUŽNOJ BARANJI I ZAPADNOM SREMU

Član IX.1.

Specijalno upravljanje

1. Tokom prve dve godine prelaznog perioda opisanog u ovom delu, osim ako drugi period ne budeutvrđen od strane Saveta bezbednosti UN, Istočnom Slavonijom, Južnom Baranjom i ZapadnimSremom (u tekstu dalje "Istočna oblast), koji će sačinjavati teritoriju označenu na Mapi 2 Aneksa A,shodno odobrenju Saveta bezbednosti, upravljaće Ujedinjene nacije u skladu sa odredbama Aneksa F.2. Kako bi se dodatno obezbedilo miroljubivo upravljanje Istočnom oblašću kao i primena prelazniharanžmana u ovom delu, specijalni zadatak administracije biće da:a) ohrabruje i olakšava povratak osoba koje su bile prisiljene da napuste svoje domove u Istočnojoblasti nakon 1. jula 1991.

b) organizuje izbore za službenike i zakonodavce koji će, u skladu sa zakonima Republike Hrvatske,upravljati ili predstavljati Istočnu oblast nakon kraja specijalnog prelaznog perioda određenog u

paragrafu 1.

Član IX.2.

Podela vlasti

Na kraju perioda administracije UN u skladu sa paragrafom 1. Člana IX.1. sva sela, gradovi ili gradskanaselja u Istočnoj oblasti u kojima Srbi sačinjavaju većinu u značenju Člana XI.1, imaće samoupravu uskladu sa Članom XI.3.

POGLAVLJE X

POLICIJSKE SNAGE

Član X.1.

Sastav i naoružanje

1. Sve policijske snage u oblastima Drugog dela imaće etnički sastav koji će odražavati sastav oblasti ukojima te snage operišu, prema popisu iz 1991. dok ne bude sproveden kasniji popis širom zemlje.2. Policijske snage biće opremljene oružjem i vozilima istog ili odgovarajućeg tipa uobičajenim za

policijske snage u evropskim državama.

TREĆI DEO

ZAJEDNIČKE ODREDBE

POGLAVLJE XI.



LJUDSKA PRAVA I SLOBODE

Član XI.1.

Opšti deo

Primena najvišeg nivoa međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda predviđenih u UstavuRepublike Hrvatske, u Ustavnom zakonu o ljudskim pravima i slobodama i u Pravima nacionalnih ietničkih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj u instrumentima nabrojanim u Aneksu B, bićeobezbeđeni u čitavoj Hrvatskoj, naročito:1. Sva lica u Republici Hrvatskoj uživaće prava na:a) život;

b) slobodu, u kojoj će hapšenje i zatočenje biti dozvoljeno samo zakonom;c) jednakost pred zakonom;d) slobodu od diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, religiji ili veroispovesti,

političkom ili drugom mišljenju, i nacionalnom ili socijalnom poreklu;e) pravedan postupak u kriminalističkoj proceduri;f) slobodu od mučenja i surovog ili nehumanog tretitanja i kažnjavanja;g) privatnost;

h) slobodu kretanja;i) azil

j) zaštitu porodice i dece;k) pravo na imovinu;l) prava na osnovne slobode: slobodu govora i štampe; slobodu mišljenja, savesti i uverenja; slobodureligije, uključujući privatne i javne molitve; slobodu okupljanja; slobodu udruživanja, uključujući iformiranje i pripadanje radničkim sindikatima i slobodu neudruživanja; i slobodu na rad;m) obrazovanjen) socijalnu zaštitu;o) zdravlje;

p) ishranjenost;q) zaštitu;r) zaštitu manjina i ranjivih grupa.

2. Svi građani Republike Hrvatske uživaće prava:a) na formiranje i pripadanje političkim partijama;

b) učešće u javnim poslovima;c) mogućnost ravnopravnog pristupa javnim službama; id) glasanje i učestvovanje u izborima.

Član XI.2.

Povratak izbeglica i izmeštenih lica

Sve izbeglice i izmeštena lica imaju pravo na slobodan povratak svojim domovima.

Član XI.3.

Državljanstvo

1. Svako lice koje je bilo gražanin Socijalističke Republike Hrvatske u okviru SocijalističkeFederativne Republike Jugoslavije na dan 21. decembra 1990. biće od tog datuma smatrano zadržavljanina Republike Hrvatske.2. Dvojno državljanstvo biće dozvoljeno:a) nijedan građanin Republike Hrvatske neće moći, bez sopstvene saglasnosti, da bude lišen prava na todržavljanstvo samo zbog toga što ima i državljanstvo Savezne Republike Jugoslavije;

b) nijedan građanin Savezne Republike Jugoslavije neće moći samo zbog razloga tog državljanstva da bude sprečen da dobije državljanstvo Republike Hrvatske ili da se od njega zahteva da se odrekne prvog državljanstva kao uslova da bi dobio drugo.

Član XI.4.



Vraćanje ili kompenzacija izgubljene imovine

Sva lica će imati pravo, koje treba da bude primenjeno u skladu sa zakonodavstvom RepublikeHrvatske, i tamo gde je moguće, Krajine, na povratak bilo kakve imovine koje su bili lišeni tokometničkog čišćenja ili drugih nezakonitih akata ili da dobiju nadoknadu za bilo kakvu imovinu koja im ne

može biti vraćena. Sve izjave ili obaveze učinjene prinudom, naročiti one koje se odnose na odricanjeod prava na zemlju ili imovinu, tretiraće se kao ništavne i nevažeće.

Član XI.5.

Saglasnost Vladinih organa

Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine primenjivaće i pridržavatise prava i sloboda predviđenih u Ustavu i Ustavnom zakonu kako to stoju u Članu XI.1, i onimdrugačije specifiranim u ovom poglavlju, ili u instrumentima nabrojanim u Aneksu B.

Član XI.6.

Sporazumi o ljudskim pravima

1. Republika Hrvatska će što je pre moguće potpisati sve međunarodne ugovore nabrojane u Aneksu B.2. Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine sarađivaće sa bilo kojimnadzornim telima osnovanim od strane instrumenata nabrojanih u Aneksu B.

Član XI.7.

Sud za ljudska prava

Republika Hrvatska će napraviti aranžman sa Savetom Evrope za osnivanje Suda za ljudska pravaHrvatske u skladu sa Rezolucijom 93 (6) Komiteta ministara ovog Saveta i kako je to određeno uAneksu C.

Član XI.8.

Ombudsmen

Vlada Republike Hrvatske omogućiće imenovanje Ombudsmena koji treba da pomaže primenu prava isloboda pomenutih u ovom poglavlju. U početnom periodu od najmanje tri godine i sve dok ne budeusvojen odgovarajući zakon u Hrvatskom saboru sa pristankom Srpskog odbora u Saboru, odredbe uvezi sa imenovanjem i funkcijama Ombudsmena biće postavljene u Aneksu D.

POGLAVLJE XII

SAMOUPRAVA ADMINISTRACIJA U OBLASTIMA S MANJINSKIM STANOVNIŠTVOM

Član XII.1.

Oblasti sa manjinskim stanovništvom

Kad god u nekom selu, naselju ili gradu u Krajini većinu stanovništva čine Hrvati, ili Srbi u okviruOblasti drugog dela (dalje u tekstu "oblast manjinskog stanovništva"), odredbe postavljene u ovom

poglavlju primenjivaće se kako bi se obezbedio maksimalni stepen samouprave za takvu lokalnuvećinu.

Član XII.2.

Granice Oblasti manjinskog stanovništva

1. Uzimajući u obzir sve odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i administraciji od 29. decembra 1992



(dalje u tekstu "Zakon o samoupravi") ili Zakona o teritorijama županija, gradova i naselja u RepubliciHrvatskoj od 29. decembra 1992, granice oblasti manjinskog stanovništva biće povučene na taj načinda uključe što je moguće više članova grupe za koju ta oblast treba da bude ustanovljena, a da njihov

procenat ne sme da bude manji od 60 odsto.2. Oblast manjinskog stanovništva ne može se sastojati od dve ili više oblasti koje se ne dodiruju.3. Prilikom određivanja granica oblasti manjinskog stanovništva, vodiće se računa o mišljenjima osoba

koje bi mogle biti uključene ili isključene iz oblasti koja je u pitanju.4. Granice oblasti manjinskog stanovništva mogu se menjati kao rezultat zvaničnog popisa.5. Sporovi koji se tiču granica oblasti manjinskog stanovništva biće rešavani na Specijalnom ustavnomsudu osnovanom po Članu XIII.1.

Član XIII.3.

Odredbe o upravljanju oblastima manjinskog stanovništva

1. Zakon o Samoupravi primenjivaće se na oblasti manjinskog stanovništva sa sledećim izuzecima:a) Sve oblasti manjinskog stanovništva smartaće se jedinicama lokalne vlade i samouprave;

b) O svim referencama za Ustavni sud Republike Hrvatske procenjivaće Specijalni ustavni sudustanovljen Članom XII.1.

c) Sva imenovanja službenika ili zvaničnika u oblastima manjinskog stanovništva, uključujući iučitelje, biće vršena onako kako je predviđeno u Ustavu i primenjivim zakonima Hrvatske, poduslovom da kad ta imenovanja nisu izvršile vlasti u toj oblasti, onda te vlasti mogu postavitiobrazloženo suprotstavljanje instanci koja je izvršila imenovanje i ako se ne može naći rešenjezadovoljavajuće i za jednu i za drugu vlast, onda stvar može razmatrati Specijalni ustavni sud. Kad godto bude izvodljivo, imenovanje će se vršiti između pripadnika oblasti manjinskog stanovništva u kojojoni treba da služe, a etnički sastav svake grupe tih zvaničnika odražavaće, koliko je to izvodljivo,sastav stanovništva te oblasti.d) Član 65. ovog Zakona primenjivaće se samo ako je lokalna jedinica deo iste oblasti manjinskogstanovništva, kao i opština, naselje ili grad na koji se poziva u tom Članu.e) Članovi 71. i 82. i treći paragraf Člana 83. Zakona neće se primenjivati.f) Na raspuštanje predstavničkog tela jedinice lokalne samouprave u skladu sa Članom 81, ilismenjivanje opštinskog prefekta ili gradonačelnika u skladu sa trećim paragrafom Člana 83. može se

uputiti poziv od strane onih kojih se to tiče Specijalnom ustavnom sudu i u tom slučaju takva odluka nemože stupiti na snagu dok sud tako ne odluči.g) Suspenziju opšteg akta shodno Članu 80. Zakona može jedino narediti, kao privremenu meru,Specijalni ustavni sud.h) Sporovi u vezi sa drugom rečenicom drugog paragrafa Člana 87. biće podnošeni Specijalnomustavnom sudu.2. Pre nego što se neki spor ili predmet uputi Specijalnom ustavnom sudu shodno gornjem paragrafu 1,vlasti ili zainteresovane strane učiniće napor da razreše bilo kakve razlike zajedničkim sporazumom.Sud može u bilo koje vreme zahtevati da u tom pravcu budu izloženi dodatni napori.

POGLAVLJE XIII

SPECIJALNI USTAVNI SUD ZA KRAJINU I OBLASTI DRUGOG DELA

Član XIII.1.

Osnivanje, kompetencije i procedure

1. Za Krajinu i Oblasti drugog dela biće ustanovljen Specijalni ustavni sud (u daljem tekstu "Specijalniustavni sud" ili "Sud") kojem će na konačno rukovođenje biti upućivani svi sporovi koji mogu proizićiiz ovog sporazuma (izuzev stvari o kojima se odlučuje shodno paragrafu 2. Člana XVII.1), uključujući

bilo kakve sporove u vezi sa interpretacijom ili primenom bilo koje odredbe Ustava RepublikeHrvatske, Ustavnog zakona o ljudskim pravima i slobodama i Pravima nacionalnih i etničkih zajednicaili manjina u Republici Hrvatskoj, ili sa bilo kojim drugim zakonom ili zakonskim dekretom koji može

biti dodat shodno ovom Sporazumu ili biti zahtevana njegova primena.2. Izuzev ako nije drugačije predviđeno ovim Sporazumom, sporove Specijalnom ustavnom sudu mogu

podnositi Predsednik Republike Hrvatske ili njegov premijer, Predsednik ili zakonodavno telo Krajine iPredsedavajući Srpskog odbora u Saboru.



3. Specijalni ustavni sud će ustanoviti sopstvenu proceduru, koja može uključiti odredbe za osnivanjesudskih odeljenja i načine za razmatranje žalbi na odluke takvih sudskih odeljenja.4. Sve troškove Specijalnog ustavnog suda, uključujući i plate sudija, koje ne mogu biti niže od onihkoje imaju sudije Ustavnog suda Hrvatske, snosiće Republika Hrvatska.

Član XIII.2.

Sastav

1. Specijalni ustavni sud sastojaće se od:a) dvojice sudija Ustavnog suda Hrvatske, koje određuje Predsednik tog Suda;

b) Dvojice sudija najvišeg ili višeg apelacionog suda Krajine, koje će odrediti Predsednik tog Suda;c) Trojice sudija koji neće biti državljani Republike Hrvatske ili bilo koje susedne države, a koje ćeimenovati Predsednik Suda pravde Evropske unije.******2. Predsednik Specijalnog ustavnog suda biće biran većinom svih sudija ovog Suda, između onihizabranih shodno podparagrafu 1(c).

POGLAVLJE XIV

OPTUŽBE U VEZI SA SADAŠNJIM SUKOBOM

Član XIV.1.

Domaće optužbe

1. Ni republika Hrvatska ni Krajina neće sudskim putem goniti bilo koga za zločine navodno učinjene uvezi sa sukobom u Hrvatskoj nakon 1. avgusta 1990. izuzev onako kako je predviđeno u paragrafu 2.2. Podložno paragrafu 2. Člana XIV.2, optužbe će ipak biti pokrenute protiv bilo kog lica optuženog zaozbiljno kršenje Ženevskih konvencija iz 1949, povrede zakona i običaja rata, za genocid ili zločine

protiv čovečnosti******* prema bilo kojoj odredbi domaćeg prava koje dopušta takve optužnice.3. Procese licima optuženim shodno paragrafu 2, isključivo će voditi Tribunal za ratne zločine zaHrvatsku koji će biti ustanovljen i koji će raditi pod nadzorom Specijalnog ustavnog suda. Gonjenje

sudskim putem u ovom Tribunalu mogu obavljati tužioci imenovani za tu svrhu bilo od strane VladeRepublike Hrvatske, bilo Vlade Krajine.

Član XIV.2.

Međunarodne optužbe

1. Svi organi Vlade republike Hrvatske i Vlade Krajine sarađivaće sa Međunarodnim tribunalom zagonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede međunarodnog humanitarnog prava počinjene na teritoriji

bivše Jugoslavije nakon 1991, osnovanim Rezolucijom 827 (1993) Saveta bezbednosti Ujedinjenihnacija, u sakupljanju ili dopuštanju Tužiocu Međunarodnog tribunala da sakuplja dokaze o zločinima uokviru jurisdikcije ovog Tribunala, tako što će izručivati svedoke ili optužena lica ili na bilo koji druginačin koji bude zatražen od kompentennih vlasti Tribunala.2. Ukoliko to Međunarodni tribunal formalno zatraži, Tribunal za ratne zločine za Hrvatsku priklonićese kompetenciji prvog Tribunala ako je u pitanju bilo koji postupak.********

POGLAVLJE XV

AMANDMANI NA USTAV I ZAKONE HRVATSKE

Član XV.1.

Usvajanje amandmana

1. Ustav Republike Hrvatske, Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i Prava nacionalnih ietničkih zajednica i manjina u Republici Hrvatskoj, kao i drugi zakoni i zakonski dekreti biće menjaniili dopunjavani na način određen u Aneksu E, kako bi se primenile odredbe ovog Sporazuma.2. Amandmani i zakoni koji moraju da budu usvojeni prema paragrafu 1, stupiće na snagu najkasnije



šest meseci nakon potpisivanja ovog Sporazuma.

Član XV.2.

Dalje promene u amandmanima

Amandmani i zakoni usvojeni shodno Članu XV.1, kao i postojeće odredbe instrumenata koji se pominju u paragrafu 1. Člana XV.1, koji se zahtevaju za primenu odredaba ovog Sporazuma, neće bitimenjani ili opozivani bez odobrenja zakonodavnih tela Krajine i saglasnosti Srpskog odbora Sabora.

POGLAVLJE XVI

NEDELJIVOST HRVATSKE

Član XVI.1.

Bez namera za promene

Ništa u ovom Sporazumu neće biti tumačeno na način koji bi promenio nedeljivu prirodu Republike

Hrvatske određenu u Članu 1. njenog Ustava.

POGLAVLJE XVII

ZAVRŠNE ODREDBE

Član XVII.1.

Stupanje na snagu i primena

1. Ovaj Sporazum stupiće na snagu pošto ga budu potpisale obe strane jedan mesec posle stupanja nasnagu amandmana i zakona koji treba da budu usvojeni po paragrafu 1. Člana XV.1 i nakon okončanjaaranžmana sa Savetom Evrope određenih u Članu XI.7.

2. O bilo kakvim pitanjima u vezi sa vremenskim rasporedom ili načinima primene odredaba ovogSporazuma može odlučivati Komisija za primenu koja će se sastojati od po jednog predstavnika RuskeFederacije, Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenih nacija i Evropske unije, od kojih će poslednjudvojicu imenovati kopredsednici Stalnog komiteta Međunarodne konferencije o bivšojJugoslaviji.*********

Član XVII.2.

Jezici

Ovaj Sporazum biće zaključen na engleskom, htvatskom i srpskom. U slučajevima nepodudarnosti,odlučivaće engleski tekst.Završeno –––––––– dana ––––––––– 1995. u –––––––––– , u tri primerka.**********

Đakomo Skoti: Svirepo ubijanje Srba

M. KOVAČEVIĆ | 03. maj 2011. 20:58 | Komentara: 51

Autor knjige "Hrvatska operacija Oluja", ekskluzivno govori za "Novosti". Italijanskinovinar svedok mnogobrojnih zločina nad srpskim civilima

IMAO sam prilike da vidim strašne scene, ubijene Srbe kraj puta, zapaljene domove i

opljačkanu imovinu. Sa tadašnjim američkim ambasadorom Galbrajtom, kod Siskasam pratio srpske izbeglice - kaže ekskluzivno za "Novosti" Đakomo Skoti (83), autor

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:329126-Djakomo-Skoti-Svirepo-ubijanje-Srba






knjige "Hrvatska operacija 'Oluja' - oslobađanje Krajine i etničko čišćenje Srba".

On je devedesetih godina bio dopisnik italijanskog dnevnika "Il Manifesto". Njegoviizveštaji sa terena nepristrasno su oslikavali stanje na ratištima. Opisao je stradanje

srpskog civilnog stanovništva od početka avgusta 1995. godine do februara 1996.godine. Ovo štivo koristili su i istražitelji Haškog tribunala.

"Droga za ubijanje", "U Kninu strašni zadah pokolja", "Još samo fali žuta traka", "ZaSrbe nema povratka", "Izlazi ili ću te zaklati", "Srbin: dobar samo ako je mrtav","Krvava orgija", "Tuđman nagrađuje zločince", "Pakračka poljana, Medak i drugimasakri", "Vlade i kriminalni lobiji" samo su neki od naslova koji se nalaze uĐakomovoj knjizi.

Skoti, 16 godina od "Oluje", sa teškom mukom prihvata činjenicu da nisu zakopaneratne sekire u glavama običnih ljudi.

- Posle ove presude, javnost u Hrvatskoj je eksplodirala. Pošto živim na relaciji Italija-Hrvatska, osećam kako strasti svakodnevno rastu. Čitava ova euforija Hrvata me

podseća na period neposredno pred rat - konstatuje Skoti.

Kao pacifista i odličan poznavalac hrvatske i srpske kulture za nerazumne potezeokrivljuje pojedince.

- Tokom "Oluje" razgovarao sam sa mnogim hrvatskim vojnicima. Veliki broj njihnije se slagao sa zločinima koje je njihova vojska počinila nad civilnim

stanovništvom.

BIOGRAFIJA

ĐAKOMO Skoti rođen je davne 1928. godine u Savijanu, kraj Napulja. Od 1947.godine živi u Puli i Rijeci. Napisao je trideset zbirki pesama, 26 proznih dela, 28istoriografskih dela, više od trideset knjiga publicistike, koje su većinom posvećeneJadranu. Radio je prevode sa svih jezika bivše Jugoslavije. Dobitnik je mnogobrojnihmeđunarodnih priznanja i odlikovanja. Nedavno je u saradnji sa Srpskim nacionalnim

većem obradio na italijanski dvadesetak srednjovekovnih pesama iz Kosovskogciklusa.

Isečak iz dnevnika:

VUCIBATINE IZ ZADRA

25. januar 1996.

Prekjuče sam sa desetak mladih Venecijanaca prošao kroz Knin. Pre ponovnogosvajanja imao je 50.000 stanovnika, od čega 1.700 hrvatske etničke pripadnosti. Šest



meseci posle bekstva Srba, ima 7.000 stanovnika, uglavnom Hrvata iz Banjaluke. Nastavljaju se pljačke. Iz Zadra svakog dana stižu sumnjive vucibatine koje prisvajajuono malo upotrebljivih kuća i ističu na vratima natpis "Zauzeto". Poverenik vlade izZagreba, gospodin Petar Pašić, kaže otvoreno da mi nije po volji da se Srbi i dalje

vraćaju: "Mi smo na oprezu, svi Srbi koji su napustili grad 4. avgusta, a sada sevraćaju biće izvedeni pred sud zbog zločina. Neka tri puta razmisle pre nego što sevrate."

КO JE ОКЛЕВЕТАО ИВАНА ГРОЗНОГ?

Први и на престолу најдуговечнији руски царвећ вековима је омражен. Не само у свету негои у самој Русији. Томе је добрано допринела ичувена слика још чувенијег Иље Рјепина махом

темељена на лажима једног папског изасланика…

Слика је више него упечатљива и, рекло би се,надомештава океан речи. На платну гласовитог руског сликара Иље Рјепина (1844–1930) приказан је старац избезумљеног погледа у краљевској одори како у наручју држи беживотно тело младића коме се изслепоочнице слива крв.

Поред њих лежи палица умрљана крвљу којом је старац очигледно убио младића. Наизложби у Санкт Петербургу 1885. године већславни сликар представио је бројнимпосетиоцима дело које је назвао „Иван Грозниубија свог сина Ивана, 16. новембар 1581.године”.

Наш историчар Дејан Танић бавио се

генеолошким пореклом цара Ивана Грозног иутврдио да је први руски цар има српскепретке по такозваној трострукој линији. Помушкој линији, „баба по оцу Ивана Грозног,Софија Палеолог, била је чукунунука деспота Дејана и Теодоре Немањић, сестре цара Душана”. А „посредно преко Немањића,Грозни се генеолошки може повезати и са Лазаревићима-Бранковићима, јер је кнегињаМилица (у монаштву Евгенија), супруга кнеза Лазара, била кћи Вратка, праунука великог



кнеза (и дукљанског краља до 1208) Вукана, рођеног брата Стефана НемањићаПрвовенчаног”.Његова баба по мајци била је Српкиња Ана

Јакшић „кћи војводе Стефана Јакшића, који сеналазио у служби мађарског краља МатијеКорвина, а унука војводе Јакше, родоначелника ове знамените српскепородице”.У овој рођачкој причици неспорно је значајнаулога управо његове бабе по мајци Ане ЈакшићГлински. Она је на руски двор, а преко њега иу читаво царство, унела култ светог Саве кога је цар Иван Грозни узео за лични узор. Аколико је био развијен култ српских светитељана руском двору сведочи и податак да су поналогу Ивана Грозног у Архангелском сабору московског Кремља, његовој задужбини, живописана четири лика која не припадају кругу руских владара. Поред византијског цара Михаила VIII Палеолога, приказани су Симеон-Стефан Немања, свети Сава и кнез Лазар.

Шапућући од узбуђења пред готовонестварним призором, задивљени посетиоцигурали су се око овог великог уља на платну.Сликар је, разумљиво, био пун себе док су присутни имали прилику да три столећа после реченог догађаја готово уживо виде слику приче која се настанила у памћењу генерацијањихових предака. Уз то, Рјепин је већ биопознат, и признат, као сликар који је подробно

проучавао историјске изворе сваки пут кад бисе латио рада на неком платну. Дакле, ево још једне потврде да је цар властитим рукамаубио свог сина и престолонаследника.

Међутим, усхићење присутних није потрајало.Врховни прокуратор (старешина) Светог синода и чувени руски државник и мислилацКонстантин Петрович Победоносцев (1827–1907) пришао је чкиљећи платну, окренуо се и,

не скривајући срџбу, одмах напустио изложбу.



Тровање на све стране

Овом причом недавно се на Радију „ГласРусије” бавила Љубов Царевска, уз тврдњу да

је на платну Иље Рјепина овековечено једно однајукорењенијих историјских кривотворења оРусији. И не само то. По њој, један од ретких који су нешто учинили против овог успешног производа европске пропаганде из 16. века о „варварској Русији која угрожава Европу” био је главом и брковима сам – Јосиф ВисарионовичСтаљин, много векова касније. Али да првовидимо шта је то толико разбеснелоПобедоносцева.

По Царевској, један од тада најуважаванијих личности Русије био је љут не само што је руски цар представљен као убица, него јошвише што је овако отворено, и то од угледног домаћег уметника, изврнута историја, онакокако је то одговарало непријатељима Русије.

Не оклевајући, одмах је упутио писмо

императору Александру III (владао од 1881. до1894. године) у коме је излио сав свој беснаписавши „ова слика не може да се сматраисторијском, пошто је сцена која је на њој приказана (…) сасвим измишљена”. Нијенимало случајно што је убрзо после тога називслике измењен: уклоњен је датум како сесцена, је л’ те, не би везивала за историјски догађај. Оно у шта је већ тада Победоносцевбио уверен касније су потврдили и историчари

– Иван Грозни није убио сина у наступу беса,како се веровала и тврдило столећима.

По њима, царевић Иван је отрован, и не самоон. Научници су зато 1963. године отворилигробнице оца и сина, цара и царевића, у Архангелском сабору у московском Кремљу иоткрили присуство високе концентрацијеолова у њиховим костима. Био је то још један доказ у прилог тврдњи све гласнијих

историчара да први руски цар, Иван IV Васиљевич Грозни, није убио свог сина,



престолонаследника. И да су обојица, по свој прилици, отрована.

Ништа чудно, ако се зна да су постојале

основане сумње и да му је мајка ЈеленаГлинска, која је владала после смрти његовог оца Василија III, великог кнеза Москве,отрована после само четири године регенства.Верује се да је од отрова страдала и његоваобожавана жена Анастасија (1560), али иглувонеми брат Јурај, исте године. Завера до завере, смрт на смрт, живот о концу…

Окрутна намера

По многима, посебно оним који у историјивреднују искључиво документованаостварења, Иван Грозни био је један оннајзначајнијих монарха у повести Русије. Рођен1530. године, владао је педесет једно лето(дуже од свих владара), с обзиром да јепресто великог московског кнеза наследиопосле очеве смрти, са само три године.

После изненадне смрти мајке, која је владалау његово име, продубила су се стара ривалствабојара (племића) који су се трудили данаправе своја мала лична царства. Времепотпуног безвлашћа завршено је 1547. године,када је Иван крунисан за цара, првог у дугој историји Русије.

Одмах у почетку његове владавине приметан

је напредак Русије: Москва је постала државнои црквено средиште, реорганизована је војска,побољшан административни и законодавнисистем у држави, основане локалнесамоуправе, покренуте прве штампарије,наређена изградња преко сто цркава, забрањена употреба алкохола (осим запразнике). Врхунац је био раздобље између 1550. и 1560. године, кад је освојен Казањ (у ту част на московском Црвеном тргу подигнут

је и велелепни Храм Василија Блаженог) изкојег су Татари често упадали на руску



територију, пљачкали је и пустошили. Освојен је и Астрахањски канат, чиме су осигуранеисточне и јужне границе московске државе,што је омогућило Русима да припоје богато

земљиште иза реке Волге, у областицентралног Урала и Сибира.

Стари Влах је историјска и географска област на југозападу Србије. Обухватаобласти сјеверно од ријеке Лима и источно од Дрине, у сливу Моравице и Увца сјеверно од Сјенице.

На западу се Стари Влах граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком облашћу, на истоку са Шумадијом, а на сјеверу са

Колубарском облашћу.

Стари Влах је административно распоређен у оквирима Златиборског иМоравичког округа. Обухвата општине Прибој, Пријепоље, Нову Варош,

Чајетину, Ужице, Ариље и Ивањицу, као и дијелове општине Сјенице.

Стари Влах је планинска регија, па се становништво бави углавномсточарством. Отуда и води име – влах је био назив за сточара. Област је богатаводом. У регији се развија сеоски туризам. На Старом Влаху се налазе масивиЗлатибора и Златара. Они одређују подјелу Старог Влаха на Златиборски СтариВлах (обухвата Златибор), Моравички Стари Влах (обухвата слив Моравице) и

Златарски Стари Влах (обухвата Златар).

Читава ова област је богата културно-историјским знаменитостима. Једна однајпознатијих је манастир Милешева код Пријепоља.

Историја

Шездесетих година XII вијека Стефан Немања оснива српску државу Рашку која је обухватала Рашку област и јужне дијелове Старог Влаха (Прибој иПријепоље – Златарски Стари Влах). Сјеверни дијелови Старог Влаха

(Златиборски и Моравички Стари Влах) налазили су се у посједу жупанаСтрацимира, а Немањиној држави су припојени тек око 1180-те године. Тада сепрви пут помиње Стари Влах, који је био једна од административних јединицаРашке. Касније је Рашка подијељена на жупе, и на овом простору их је билонеколико.

Доласком Турака, сјеверни дијелови Старог Влаха, тачно одређени данашњим јужним границама општина Чајетине и Ивањице припадали су Смедеревском, а јужни Новопазарском санџаку.

Данас појам Санџак означава територије бившег Новопазарског санџака. Ту

спадају Рашка област, дијелови Старе Херцеговине код Пљеваља и јужни СтариВлах (златарски и мањи дијелови златиборског).

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BC_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%B0%D1%86_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%98

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/12._%D0%B2%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0_(%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0)


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%99%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BC_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%98

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/12._%D0%B2%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0





http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0




Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

Стециште добрих људи

Када и како је насељавана Шумадија

Према етнолошким истраживањима у првој половини овог века, у Шумадији је,као најпривлачнијој области усељавања, стапањем досељеника из свих српскихобласти настао јединствен, нови физички и психички тип становника, који јеЈован Цвијић означио као нови етнички амалгам или нови психички варијетет.

Савремена истраживања потврђују токове истих селидбених струја и истоветнипроцес етничког прожимања у Шумадији.

Обиље природних погодности и предуслова битних за људско живљење уШумадији били су познати и прачовеку, чије је присуство на овом подручјунесумњиво, што потврђују и бројна налазишта из старијег и новог каменог доба.

Данашње становништво Шумадије, која се празнила и пунила приликом свакогвеликог рата, праћеног сеобама, претежно је новијег постања и оно је веранодраз историјске судбине српског народа у последња три века.

Разматрајући својевремено прошлост и етнички састав Шумадије, великан нашенауке Јован Цвијић је установио две врсте узрока сеоба и усељавања уШумадију током векова, у којој се изгубило и са досељеницима стопилостариначко становништво. У првој врсти су историјски и психолошки узроцисеоба: турска најезда, узимање деце у јаничаре, сеобе проузроковане аустро-турским ратовима, миграције због буна, пљачкашке крџалијске хорде као узрок

расељавању, сеобе услед верских гоњења и пресељавање као последица ратоваза независност.

Друге врсте су економски узроци: сиромаштво земље матице, климатска

колебања (више узастопних сушних година, пресушивање извора, неродица,глад), сукцесивне сеобе или миграције у етапама, племенска нетрпељивост,печалба, аргатовање, и сл.

Као што је познато, услови за живот у Шумадији су благодатнији но у већинисрпских области. Због тога, за разлику од других области, исељавања изШумадије није било. По томе, како је Цвијић приметио, Шумадија „као да јестворена да апсорбује сав сувишак становништва које се брзо умножаваприраштајем и досељавањем.“

Особито је Шумадија почетком XИX века, услед познатих историјских догађаја,

привукла миграционе струје не само из ближих, и тада неослобођених српскихкрајева, већ и из најудаљенијих, па тако, на пример, „у ниској Шумадији има



досељеника од Велеса и Битоља, па и од Катранице и Граматика, близуОлимпа.“

У Шумадији, где, према испитивању Цвијићевих ђака и следбеника, превагу у

становништву имају досељеници са црногорских Брда, особито са висоравниоко Дурмитора и од Пиве, затим од Пештери и Сјенице, одвио се јединственипроцес прилагођавања становништва и његовог мешања и стапања. Упоследњих неколико векова је на немирном балканском тлу испремештано свестановништво од Демир-капије на југу до Загребачке горе на северозападу, али,по Цвијићевом уочавању, „нигде се досељеници нису тако брзо прилагођавалиновој географској и друштвеној средини и нигде се нису толико укрштали као уШумадији, слободној и својој држави, где су и земљу могли слободнозаузимати.“

У западној Шумадији стариначко становништво је у занемарљивом броју, а у

источној Шумадији и Поморављу се стопило са досељеницима динарске,косовско-метохијске и шопске струје. По испитивању Тодора Радивојевића(1911), у целој Лепеници је свега једанаест породичних скупина чији су прециту пребивали и у време Велике сеобе 1690. године.

Стапањем ових селидбених струја, како међусобно, тако и са припадницимаслабијих струја (тимочко-браничевска и тзв. инверсна, која се поврнула прекоСаве и Дунава), настало је биолошко изједначавање.

ИЗВОР: Миодраг Миле Недељковић, „Ко су Шумадинци“, Глас јавности 2001.године

Згуснута снага српских земаља

И премда становништво досељено из динарских области чини већину уШумадији, мешањем, међусобним прожимањем и утицајима досељеника истаријег становништва, створена је нова етничка група – Шумадинци, која,

разумљиво, нема чисте динарске особине. О овој снажној етничкој комбинацији,коју назива шумадијским варијететом, Цвијић каже да је створила нов етничкиамалгам и образовала нов физички и психички тип становништва. Отуда,другим речима, по Цвијићу: „У Шумадији је згуснута снага свих српских

земаља“.

Током августа 1995. године Шумадија је поново преживљавала неке страницесвоје историје. У окрутној врелини лета видели смо тада тужне поворкеневољника, прогнаника из Републике Српске Крајине, који су, бежећи испредгеноцидног насртаја Туђманове Хрватске, спас потражили у земљи матици.Многи од њих и у Шумадији. Овакво масовно збежавање у Шумадију нијевиђено од 1809. године, када се овамо запутило побуњено српско становништвоса Сјеничко-пештерске висоравни.

А пре ове масовне сеобе, после Другог светског рата, тихо и у сталном млазу,

дотицало је и српско становништво са Косова и из Метохије, сливајући сепретежно ка Подунављу, или се настањујући у прикрајку већих места,



стварајући својеврсне досељеничке колоније. Као трећи значајнији контигентстановништва што је пристигло у Шумадију могу се означити досељеници изСтаре Рашке и Црногорских Брда.

Узроци и разлози свих ових усељавања су тројаки. Крајишници су бежали одусташког ножа, они с Косова и из Метохије су, обесправљени, бежали изсопствене државе од шиптарског насиља, док су се житељи Старе Рашке и ЦрнеГоре, појединачно и природно, досељавали у потрази за бољим условимаживљења.

Ниједан од мотива ових долазака није нов, и ниједна од ових скупина такођеније нова. Све оне, у дугом низу деценија и векова, имају своје претходнице.Шумадија је за њих новина. Они, међутим, Шумадији – нису.

Етнолошко изучавање ће несумњиво научно расветлити низ драгоцених питања

наше историје и етничке прошлости, као и токове савремених збивања, етничкеодлике и промене у саставу, антрополошким својствима, материјалној,друштвеној и духовној култури становништва. Многе разлике се, још сада,безмало у сваком погледу, јасно уочавају. Али у основном, то не утиче на лик икарактерна својства Шумадинаца. Јер, оно што је стварано вековима – не можесе преконоћ изменити.

Као што данас Србина који се врати из Америке називамо „Американац“, такосмо и Србе који су у Шумадију пребегавали, услед невоље или склањајући се одкрвне освете, називали: Арнаути, Бугари, Власи, Грци, Мађари, Швабе, Ере,Сремци, Шопови, итд. Историјски се поуздано зна и кад је који таласдосељавања запљускивао Шумадију, па је то нашло одраза и у називима тла ипојединих породица. Тако су добеглице од Тимока и Старе планине названи„Бугарима“, „Бугарашима“, или „Шоповима“, из Старе Србије „Турцима“, изСрема „Швабама“, са Косова „Арнаутима“ итд.

О њиховом размештају у новој средини говоре данас многи топоними и називиили надимци појединих родова. Тако су настали Арнаутски крај у ДоњојШаторњи, Арнаутовац у Чумићу, Арнаутско брдо у Чумићу и ГорњимЈарушицама, Арнаутске колибе у Грошници, док се у Саранову родовиРадосављевићи и Обрадовићи, којих је почетком века било тридесетак кућа,

зову скупно Арнаутовићи, јер су пребегли из „Арнаутлука“, као и Арнаутовићиу Драчи, док су Арнаутовићи у Пајсијевићу досељени из села Павља код НовогПазара (село Павље је и данас српско село).

Досељеници са Истока

О досељавању са источних страна сведоче Бугар-мала у Белошевцу, с обестране Јагодинског друма, на Бугарском брду у Баточини је Бугарска мала, уГрошници су Бугарска страна и Бугарски поток, у Сибници Бугарска вода, уКрћевцу Бугарска водица (у пределу Гај), у Дреновцу Бугарске ливаде, уПоскурицама Бугарски крај, а у Сипићу и Црном Калу Бугарске њиве, док се у

Бадњевцу тзв. Миљковски крај назива тројако: Бугарски, Шоповски илиТорлачки крај.



Са североистока Влашка коса у Сепцима, Влашки крај у Новом Аџбеговцу(Ново Село) и Доброводици, док Влашки поток тече атарима села Вишевац,Лукање и Радовање, а са југа Грчки до у Доњим Грбицама, Грчко поље уГрошници, Аџиним Ливадама и Ердечу, итд.

Ерске мале постоје у Градцу, Јовановцу и Доњој Рачи. У Чумићу се један потесназива Еринац, јер је припадао тзв. „ерском“ становништву. У НовомМилановцу је Ерино шљивариште, у Светлићу Ерске њиве, Ботуње и Кијевоимају Ерско поље, у Доњој Сабанти се налази Ерско село, у Брзану Ерске куће, ау Горњим Грбицама један род називају Ере (тзв. Никољци).

У овом именовању се, у ствари, одсликава чињеница да су у ова насељаприметно ушли досељеници из Херцеговине и дела Старог Влаха, о чемусведочи и топоним Ерцеговац у Доњој Рачи.

Овоме треба додати и врло упутан пример Јеленца, села код Белосаваца, утополској општини, које се раније звало Љубинић, у којем такође постоји Ерскикрај – наравно, за разлику од већинског становништва, које је из Црне Горе, икоје се у ово село настанило средином прошлог века, што је и последњи примерпланског колонизовања досељеника у неком шумадијском насељу, па се поњима други, знатнији, део села зове Црногорски крај. Попут Јеленца, Ерски крајимају и још нека јасеничка села (Мраморац, Придворица) или гружанска(Коњуша).

Осим делова села, и поједине се породице се називају ерским: Ерићи у ГорњојЦрнући, иначе досељени из Старог Влаха (Нова Варош), чији су се огранци

раселили и у Липовац, Љуљаке и Опланић; Ерићи у Коњуши су пореклом изРаждагиње, села између Сјенице и Дуге Пољане; Ерићи у Жабару су одСтуденице, у Копљару из Драгачева, у Тополи од Новог Пазара, у Шумама одПећи, у Љубичевцу и Каменици од Бијелог Поља, Ерчићи (Миловановићи) уБаничини су из Босне, итд., што све показује сливање ове селидбене струје уШумадију.

На основу овога постаје разумљивије што Шумадинац, и те како, уме да сеправи Ера, тј. невешт, а чији је врхунски духовни израз оличен у сатиричаруРадоју Домановићу, чија је породица несумњиво херцеговачког порекла.

Као и већина шумадијских села и Овсиште нема компактно становништво попореклу и месту из кога су дошли. А дошли су углавном из два правца – одПирота и Беле Паланке, дакле из Понишавља и, наравно, од Сјенице, која јебила главна етапна станица за насељавање у Шумадију. Спомен на Сјеницусачуван је у надимку породице Вучићевић, у које се броје још Јовичићи иЈовановићи, а које све називају Ерама.

У науци је запажена велика подударност у обичајима, језику и менталитетужитеља Херцеговине и Шумадије, па су, заправо, ови топономастички подацисамо сведочанство о томе да сличности нису случајност, већ су резултат

миграције и мешања становништва.



У Жировници је мала Рвати (тј. Хрвати), која се другачије назива Рватски илиЦветковића крај, по томе што је род Цветковића, после 1737. године, како језаписао Тоша Радивојевић, „овај род (српски) досељен однекуд из Хрватске“.Међу Србима досељеним у XVIII веку из Хрватске (од Брибира) истиче се род

Тонковића у Бањи (славе Петровдан). Од њих су двојица нераздвојни одКарађорђа, у чијој су телесној гарди били, браћа Стеван и Теован, док је трећибрат, Јаков, погинуо приликом заузећа Београда 1806. године.

О путевима насељавања у Шумадију сведоче и родови Ашанићи у Трешњеваку,Жупљани у Новом Милановцу, Пипери у Јабучју, Бошњаци (Татовићи) уБошњану, Биорци у Борчу, Радмиловићу, Кусовцу и Цветојевцу, Солунци,Зајечарци и Параћинци у Лапову, Сјеничани у Ђуриселу и Горњем крајуДобраче, Сремчевићи у Гунцатима, Жабару, Рамаћи и Чумићу, Буђевци уДесимировцу, Маџаревићи у Лужници, Липовцу и Чукојевцу, Осаћани уГуберевцу, Јунковцу и Кијеву, Требињци у Горњој Сабанти, Мелајци (Милићи)

у Витановцу, итд.

Сеобе уз ратове

Васојевићи су образовани као племе у вековној борби, па су, из више разлога,морали и да се, у сталном млазу, исељавају – због турске одмазде, јер су сечесто дизали на буне, и пристајали уз све ратове против Турака, затим збогкрвне освете, из економских узрока (мали простор, неродица, глад), и сл. Затоданас безмало да нема предела у нашој земљи у којој се не налази неки од

родова Васојевића. Према претходним истраживањима, у средишној Шумадији – Гружа, Јасеница и Лепеница – Васојевића има у тридесетак села. Понајвише уГружи, што је и природно, јер је насељавање у овај део Шумадије теклоуглавном преко витановачке преводнице, значи долином Груже као природнимпутем, а одатле су се досељеници размештали даље ка Лепеници, или скреталипреко Рудничког превоја ка Јасеници, где су се стапали са другим селидбенимкраком Васојевића који је преко Ужица ишао ка Подрињу и Колубари.

Најранији видљиви доласци Васојевића у средишну Шумадију су у временуаустро-турских ратова, односно у сеобама које су њима подстакнуте. Тако су уВеликој сеоби 1690. године у Горњу Сабанту дошли Тарани, тако названи позавичају, јер им је матично насеље Лијева Ријека у горњем сливу реке Таре

(овдашња презимена су им Бранковићи и Димитријевићи). У Маслошеву суприближно у то време Јовановићи (данас Иванекићи у Крћевцу, Тополи,Белосавцима и Маскару).

Почетком XVIII века долазе Вукићевићи у Светлић, Лутовци у Борач иВрбљани у Грабовац. Вукићевићи су, као што смо писали, оснивачи Светлића иглавнина његових житеља, а њихови огранци се налазе још у селима Губеревац,Доње Јарушице и Ђурђево, док су Лутовци (друга презимена Мишковићи,Татићи и Ћурчћи) најстарији живући род у Борчу. Врбљани у Грабовцу се могупратити у селидбеном луку од четири стотине година. Прво су се почетком XVIIвека населили у села Церје и Врбу у пределу Гокчанице (копаонички крај), где

су дошли из Лопата у Васојевићима (Лопаћани су једно од пет братставаВасојевића). Данашњи родови Врбљана у Грабовцу, тако названих по селу Врби



из кога су дошли – данашњи родови Јанковићи, Петровићи, Васиљевићи,Ђоковићи, Симовићи и Срећковићи, као и њихови сродници Јовановићи,Дамњановићи и Павловићи, чији су род Милосављевићи (звани Глувачевићи) уЛипници и Врбљани у Честину, имају рођаке у Врби, који се тамо презивају

Антонијевићи (досељени ту из Церја, а у Церје из Лопата). Како је МихаилоДрагић записао, Врбљани у Грабовцу су бежали у Срем, изгледа и после сломаКочине крајине и после пропасти Првог српског устанка.

Упамћено је испаштање у Срему, где су, за глади, јели шишарке, а „сав им јемрс био лој намазан на пшенични хлеб“. По женској линији овој скупиниприпадају и Филиповићи у Липници, чији је предак, пореклом из Комадина уСтаром Влаху (општина Ивањица), ушао као домазет у једну кућуМилосављевића (Глувачевића). Следећи талас Васојевића је дошао у овај деоШумадије за време аустро-турског рата 1788-1791. године, када је била Кочинакрајина, или непосредно после тога. За време Кочине крајине у Топоницу долазеЂоковићи, који су сродници Мишковићима у Борчу, а за њима, од Сјенице,Матковићи и Прељићи (једна фамилија).

Непосредно по Кочиној крајини, када је у тадашњем Београдском пашалукустање за Србе било веома повољно, стижу Брђани (са огранком Васиљевића) уСтубал, Сарамандићи у Буковик и Јешовићи у Врбицу, у заселак Балабанац.Њихови преци ће ускоро учествовати у Првом српском устанку, међу којима ћесе истицати Василије Сараманда из Буковика, чији је ујак чувени протабуковички Атанасије, који је заклео устанике на завереничком збору у Орашцу1804. године. До данас је остала песма „Теша вуче, Сараманда туче“, јер су ова

двојица устаника, Теша Обрадовић из Гараша и Василије Сараманда, побиламного Турака. Сарамандин потомак је Живан Сарамандић (р. 1939), првакБеоградске опере.

Природно, у Првом српском устанку је хрупио нови, јачи таласа Васојевића.Тада долазе Бранковићи, Алексићи, Јовичићи и Јовановићи у Губеревац(Гружа), Кораћевићи и Спасенићи у Пајсијевић, одакле Кораћевићи убрзо пређуу Жуне. У Забојницу долазе Мркуљићи (старо презиме Проковића иМојсиловића – Прока и Мојсило су браћа од стричева. Прока се презивао Илић,по оцу Илији, а Прокини потомци ће се касније настанити и у Дубрави). УРашковић долазе Милошевићи, у Чукојевац Ђоровићи, у Јовановац и Кијево

Максимовићи, Марковићи и Обрадовићи.

Сви ови досељеници су или прави Васојевићи, или сплемењени саВасојевићима. Најуочљивија разлика међу њима је у крсном имену: правиВасојевићи славе Св. арх. Михаила и Св. Александра Невског. У сплемењенеспадају Лутовци (слава Св. Срђ), који су из племена Братоножића, и они којиславе Св. Николу, Св. Јована, Св. Луку и Ђурђевдан. Но, промена славе нијеутицала на свест о пореклу од Васојевића, и доласка из земље Васојевића, каошто је и сам Карађорђе (слава Св. Климент) убрајан у Васојевиће, или њиховесроднике, јер су му преци једно време пребивали међу њима.

У саставу становништва Шумадије има и породица које потичу из племенаДробњака. Ове породице у Шумадији нису тако бројне, као у неким другим



пределима Србије, али су својим присуством и значајем врло приметне.Племенску заједницу Дробњака је основало пет сродних братстава – Вуловићи,Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, који су почетком XVII века дошли из

Бањана на своје катуне у Дурмитору, где су им се, временом, придружилиКараџићи, Јакшићи и Абазовићи. Земљиште племена Дробњака је на просторуизмеђу Горње Мораче и Шаранаца, Никшићког поља и Жупе, Пиве и Таре, укојем су варошице Шавник и Жабљак.

По сачуваном племенском предању, старином од Травника, Дробњаци, који су уисторијским изборима први пут споменути као презиме 1354. године (личностименом Бран Дробњак), а као племе уписани 1390. године, сачували су у времетурске власти своју полуаутономију, чврсту племенску организацију и управу,која се одликовала демократијом и скупштином у којој су једнако право гласаимали сви који су носили или носе оружје.

Дробњаци су, каже њихов познавалац Светозар Томић, „чисто српско племе, безикакве туђе примесе и очували су необично чистоту језика и чистоту народнихобичаја. Горштаци су, високи, лепо развијени, потпуно здрави и бистри људи.“Услед оскудице у земљи, Дробњаци су најпре са подручја Језера протералистаро племе Криче у подручје преко Таре, али, како то није било довољно,морали су и сами да се исељавају, па је тако данас, као спомен и потврда тихсеоба, много топонима и презимена од Лике до Скопске Црне горе, од Рисна доПодриња и Београда, који подсећају на Дробњаке.

(Јован Цвијић, Психичке особине јужних Словена, план и методе у НАСЕЉА

И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА – књига 19 ( ``Српски етнографски зборник``издаје Српска Краљевска академија , књига XXXIV, Београд 1925.))

.............................

Следећа таблица укратко излаже психичку класификацију, коју мипредлажемо за Јужне Словене:

• Динарски тип

1. Шумадиски варијетет2. Ерски3. Босански4. Мухамедански5. Јадрански

• Централни тип

1. Косовско-метохиски варијетет2. Западно-македонски3. Моравско-вардарски

4. Шопски



5. Јужномакедонски

• Источнобалкански тип

1. Варијетет доњодунавске плоче2. Средње Горе Румелиско-трачки варијетет3. Помачки

• Панонски тип

1. Славонски варијетет2. Сремско-банатски варијетет3. Словеначки или алписки варијетет

ДРУГИ ДЕО ДИНАРСКИ ТИП

Динарски тип заузима не само целу динарску област већ и суседне земљепо којима се распростро миграцијама. Овај тип превлађује у моравској Србији;дао јој је значај који има и још отсудно утиче на њен развитак. Динарски судосељеници ушли у старо косовско-метохиско становништво не изменившињегове психичке особине; али су они на њега јако утицали. Како овостановништво има особина и централног и динарског типа, тешко му јеодредити место...

...............................

ТРЕЋА ГЛАВА ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ

У Шумадији и у доњој Босни Ерама називају становнике највишихдинарских области. Ово име не припада ни становништву ни крају са одређенимграницама. Њему одговара психички тип који се срета у многим динарскимобластима, нарочито у Старом Влаху. Ере су уопште најтипскији претставницидинарских особина и патријархалног живота.

Супротно другом динарском становништву, ово брђанско становништвоније било прожето другим миграционим струјама. Код њега се констатују

једино премештања из једног планинског предела у други, али је то било међуљудима истог психичког варијетета. Штавише, Ере су се исељавале у свимаправцима: у Шумадију, у јадранску област, у крајеве панонског типа и чак упределе централнога типа. У овим земљама у које су се досељавали, Ере сучесто примиле особине, обичаје и навике становништва међу које су седоселиле.

Све Ере говоре јекавским или ијекавским дијалектом српско-хрватског језика (млијеко и вјера наместо млеко, вера и млико, вира осталих српско-хрватских дијалеката: екавског и икавског). То је дијалекат већине народнихпесама и српског фолклора уопште. Изгледа, да се он слаже са једном од ерских

психичких црта. Многе речи постају дуге, премда и звучније; акцентуација јепродужена и спора. Говор добија тако спорост, која не одговара активној и



радној средини.

................................

Старовлашка група

Идући од Шумадије па на југозапад Стари Влах почиње јужно одУжица и шири се до реке Лима и местимице га прелази. Стари Влах обухвата иСјеницу и Равну Сјеницу или Пештер и на север се шири до Сарајева или допланине Романије...

...Највише пада у очи издвојеност породица и кућа по искрченомземљишту. Најближи сусед је скоро увек на другом врху. Ова усамљеност, јошпотпунија зими (а зима је овде дужа него у Шумадији) и за време непогода,утиче на развитак индивидуалистичких осећања, на образовање јакихиндивидуалитета , на начин мишљења и рада. Друга је последица ове

осамљености, коју појачава јако испресецан рељеф, велики физички напор накоји су Старовласи приморани да би задовољили свакодневне потребе: кад годиду по воду или намирнице, да надгледају стоку итд. морају се непрекидно петии силазити. Физичке последице тога осећају се. Људи су мршави, витки и јакомускулозни.

Црте су им врло изразите, лице каткад поцрнело од дима у кућаманедовољно проветреним. Даље су печене коже, с познатим црвенилом људи којешиба ветар и непогода. У њихову оделу превлађује црна боја; њиховипеленгири су врло карактеристични.

Живе уопште просто, али не без неке патријархалне угодности. Куће сувелике, често имају нарочите трпезарије. Около су вајати за сваког ожењеногчлана задруге. Кујна се одликује нарочитим јелима, непознатим у другимкрајевима Полуострва, јелима спремљеним вешто, нарочито са млеком, масломи сиром. Главна се јела готове од јагњетине, живине и сувог меса. И поред некеукочености облика женска ношња, ћилими и дрворези остављају знатануметнички утисак. Њихова морална осећања су каткад врло деликатна. Имајумного финоће и умешности. Духовити људи нису ретки. Они често на отменначин исказују своја осећања и жеље. Углавном Старовласи показују великуморалну енергију и драгоцене интелектуалне способности.

Каквог су порекла Старовласи? Неке породице су ту од старине, али јевећина становништва дошла из негдашњег новопазарског санџака, из Црне Гореи Херцеговине. Иако више не живе у племенским заједницама, ипак имају јошмного великих задруга; многобројне породице су јако разгранате и њиховиизданци до ниске Шумадије, у коју се гомилама исељавају, образују братствакао у Црној Гори.

Они су врло плодни. Али то није једини узрок миграционим струјама,које полазе из Старог Влаха према Шумадији. Ове високе површи, богатеиспашама, етапе су за многобројне исељенике из црногорских Брда, који после

дужег или краћег задржавања иду у Шумадију. У осталом Шумадинцима ихприближавају њихови обичаји, предања и њихова јака национална свест.



Нарочите психичке особине. - Старовлашани се иначе одликујунеким нарочитим психичким цртама. На први поглед пада у очи некаспорост у говору и у покретима. Старовлашани се дозивају иразговарају на даљини, чак с једног брда на друго. Они певају

монотоне и развучене песме , често запушивши једно ухо.

Старовлах је живог духа, често изналазачко у коме има кадштолукавства. Ово му лукавство служи, истину говорећи, како за задовољство такои за корист. И поред спорости он уопште говори чешће али и боље негоШумадинац. У згодној прилици зна употребити пословице и шале, заплестипитања, губити се у описивањима, не разумети оно што му се не допада…

…Старовласи лако схватају оно што је битно у неком питању, али неулазе увек у појединости и не предвиђају последице. Најдаровитији се, међутим,знају удубити у питања и способни су за велика психолошка проматрања.Понекад уз њихово лукавство иде дубока мудрост. Милош Обреновић је имаоове особине у највишем ступњу...

... Изгледа да у старовлашкој области има више импулсивних изанесених темперамената него у многим другим динарским крајевима и да сууслед тога чешћи хајдучки типови, којих уосталом нестаје из дана у дан. Утурско доба се Стари Влах сматрао као права хајдучка област. Још дуго послеослобођења Србије Старовласи су бежали у шуму и одметали се у хајдуке збогнеправде, често безначајне, бар по нашем данашњем схватању.

Народно певање извика карактеристично је за подручје Старог Влаха и деоужичког краја. Најзаступљеније је на територије данашње општине Нова Варошгде је овај начин народног певања једини аутентични вид певања у свим

руралним подручјима односно селима.

Тешко је и претпоставити када је настао овај вид народног певања. О овомеетнолог Боса Росић каже: "Светски познати и признат етномузиколог КонстатинБарлоу је на међународном конгресу фолклориста, одржаном 1961.године уУжицу, чувши овај начин певања изјавио да је то песма толико стара да му сечини да, слушајући је, присуствује моменту кад је Бог стварао свет."

Песма извика је пратила сељака горштака у свакодневном животу и раду, нањиви, на косидби, жетви, вршидби, сетви, копању. Песма се певала и напросидбама, свадбама, сјелима, прелима, комишањима, испраћајима у војскуали и без икаквог посебног повода, при случајном сусрету. Старовлашка брда сусвакодневно одзвањала од одјека предивне песме извика.

Мотиви текстова песме извика су разноврсни. Песма је најчешће љубавна алиможе да носи мотиве из свакодневнопг живота, да слика радост, срећу, рад,обичаје, страх од небеских сила а ређе тугу, бол и жалост.

Akademski slikar Nikola Milojević (Jagodina, 1865 – Beograd, 1942) spada u

najplodnije portretiste svoga vremena. Prema istraživanjima njegovog biografaUglješe Rajčevića, u periodu od 1885. do 1942. godine uradio je preko 250 slika,



crteža i litografija, od kojih je do današnjih dana sačuvano stotinak.

Persida Gođevac

Među sačuvanim radovima najviše ima portreta, po čemu je Milojević inače i bio poznat, kao portretista srpske srednje građanske klase. Upravo to sačuvano umetničkodelo ovog slikara, pomalo skrajnutog iz istorije srpske likovne umetnosti, moguće je

podeliti po fazama nastanka. Prvu fazu bi činili – slikarski počeci (1885 – 1891),drugu – dela nastala u vreme umetničkog školovanja i studija u Beču (1891 – 1893) itreću fazu, delo nastalo tokom dugogodišnje prakse i umetničke zrelosti (1893 – 1942).

Blagodareći ljubaznosti nedavno preminulog akademskog slikara Živana Vulića,

bliskog rođaka i usvojenika Nikole Milojevića, koji je 1980. godine Zavičajnommuzeju u Jagodini poklonio 30 crteža, slika i litografija svog poočima i 47 svojih

pastela, ulja i radova u drugim tehnikama, osnovan je legat akademskih slikara NikoleMilojevića i Živana Vulića u Jagodini.

U legatu Nikole Milojevića nalaze se dva portreta porodice Gođevac, uglednihValjevaca svog vremena. Na poleđini oba crteža naslikanih crnom kredom na papiru,veličine 48h63 cm, piše „Gospodin Gođevac”, odnosno „Gospođa Gođevac”. Oba

portreta su signirana „d.d. Milojević, 1889. god.”.



Ranko Gođevac

Ovi portreti pripadaju prvoj fazi Milojevićevog slikarskog opusa. Izložio, ih je izmeđuostalih, na svojoj prvoj samostalnoj izložbi u beogradskoj „Građanskoj kasini”, 6.

juna 1889. godine.Upoređujući ova dva portreta sa fotografijama porodice Gođevac, nedvosmisleno smoutvrdili da se iza imena „Gospodin Gođevac” i „Gospođa Gođevac” nalaze RankoGođevac (Zarube, oko 1817 – Valjevo, 1908), mehandžija i trgovac i njegova ženaPersida.

Osim u privatnom posedu, radovi Nikole Milojevića, nalaze se i u umetničkomzbirkama Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Memorijalnommuzeju Jovana Cvijića u Beogradu, Istorijskog muzeja u Beogradu, Matice srpske u

Novom Sadu, Narodnog muzeja u Kraljevu i u Vojnom muzeju u Beogradu, gde se

čuva Milojevićev portret vojvode Živojina Mišića, iz 1920. godine. Ovo ulje na platnu, dimenzija 58h72 cm, predstavlja, ne samo najbolji muški portret koji jeMilojević naslikao, nego i najbolji umetnički prikaz slavnog vojskovođe.

Pomenutim portetima znamenitih Valjevaca, Jagodinac Nikola Milojević, nepravednozaboravljeni akademski slikar, spojio je dva veoma slična grada – Jagodinu i Valjevo.

Никола Милојевић (1865-1942) био је омиљени сликар београдских трговаца,занатлија и чиновника. Деценијама се бавио портретисањем, натуралистичкисликајући на неутралној позадини, не упуштајући се у психологију личности.Најбоље се представио у том жанру својим Аутопортретом. Ово дело, по својим

особинама сасвим усамљено у сликаревој заоставштини, посебним чиникомпозиција слике као целине. Портрет је инвентивно постављен на



неприпремљену дрвену сликарску палету са четири сликарске четке у отвору задржање и металном плочицом, и тиме добио у свежини и непосредности. Такоаранжиран портрет фиксирао је на црвену плишану подлогу и ставио под стакло

са неокласицистичким рамом. Аутопортрет Николе Милојевића је јединственексперимент, сугестивно надахнуто дело усамљено у његовој сликарскојбаштини. Један је од његова три сачувана аутопортрета, настао 1900. у Београдуу атељеу у Кнез Михаиловој 30.

Biografija• Rođen je u Jagodini, majka Milica i otac Teodor Milojević, terzija[189]

• Slikarstvo je učio od Đorđa Milovanovića i na akademiji u Beču• Nikola Milojevića je pre svega bio slikar, u periodu od 1885. do 1942. godine

uradio je preko 250 slika, crteža i litografija[189], predstavljao se kao „nagrađeniakad. živopisac”[5]

• Druženje sa Leopoldom Leom Kenigom i Milanom Jovanovićem, uglednim beogradskim fotografima svog vremena, približili su Nikoli Milojeviću novizanat ili umetnost - fotografiju...

• Poznavanje fotografije, fotografisanja i razvijanja fotografskih ploča,olakšavalo mu je rad na portretu, kojim se kao slikar najčešće bavio[189]

• Posedovao je fotografsku opremu koja je u svoje vreme bila dovoljna da senjome opremi solidan fotografski atelje[189]. Nikola Milojević je u svomslikarskom ateljeu građanstvu pružao (sudeći prema broju sačuvanihfotografija, jedan kraći vremenski period) i fotografske usluge

•

Reklama ateljea (objavljena u oglasnom delu foto - priručnika štampanom1902. godine): Pored veštačke izrade portreta s prirode i ostalih veštačkih slikamasnom bojom na platnu, nalazi se odeljenje za uveličavanje slika, tako da sa

jedne najmanje pa i najstarije fotografske sličice, može uveličati slika do prirodne veličine na platnu ili hartiji. Naročito se obraća pažnja GospodiAmaterima, da se sa njihove ma i najmanje platne (negativa), može uveličatislika na najusavršenijoj preparisanoj hartiji do prirodne veličine[5]...

• Reklama Milojevića iz 1911. godine objavljena u dnevnim novinamanaglašava da se mogu „poručiti slike pored veštačke sa prirode rađene iuvećane sa fotografije bile one najmanje i najstarije. Uveličane fotografijedorađuju se masnom bojom, akvarelom, kredom i tušem prema

porudžbini”[3038]...

Fotografije iz ateljea Nikole Milojevića (imajući u vidu da mu to nije bilo osnovnozanimanje) izuzetno su retke

• Umro je i sahranjen u Beogradu.[189]

Tehnika

• Koristio je majolik tehniku[2822] i braon toner [2823]



U Sremskoj Mitrovici, na reci Savi, odrzano je 14. Bogojavljensko plivanje uorganizaciji Hrama Sv. Stefana i Svebor druzine "Sveti Dimitrije" (2013. g.).Ucestvovalo je 117 takmicara, medju kojima i 4 devojke. Do Casnog krsta prva jedoplivala Milica Lukic (1994) ucenica iz Srem. Mitrovice.

Hajka na Vukamomir turudić

Od kada je, davne 1986, postao direktor beogradskog zoološkog vrta, Vuk Bojović je bio objekat medijske pažnje, očigledno shvatajući da je marketing važan u svakom poslu, od politike do brige o životinjama. Istina, ta pažnja nije bila uvek izazivanasamo lepim događajima.

Na mesto direktora zoo vrta Bojović je došao iz Više trgovačke škole, gde je takođe bio direktor. O tome kako je diplomirani vajar stigao u zoo-vrt nije pričao nikadadetaljno, osim da to mesto tada nikome nije bilo atraktivno, a da su ga životinjeinteresovale još od ranog detinjstva, koje je proveo u durmitorskom selu Zminici. U toselo se njegova porodica preselila iz Pljevalja kada je počeo Drugi svetski rat.

Kažu da je Bojović zatekao na Kalemegdanskoj tvrđavi ruinu u kojoj je živelo jedva

http://www.vreme.com/pretrazivanje-rezultati.php?author=Momir+Turudi%C4%87&querytext=&startfrom=0&categoryid=-1&year=all&security=all

http://www.vreme.com/pretrazivanje-rezultati.php?author=Momir+Turudi%C4%87&querytext=&startfrom=0&categoryid=-1&year=all&security=all



šezdesetak životinja, u užasnim uslovima. Krajem osamdesetih je iz vrta dva putauspeo da pobegne njegov sigurno najpoznatiji stanovnik, šimpanza Sami. Potera zaSamijem po beogradskim ulicama i krovovima oba puta je imala srećan kraj, a uubeđivanju šimpanze da se dobrovoljno preda najveću ulogu imao je Vuk Bojović.

Mediji su ove događaje danima pažljivo pratili, a stečenu popularnost je Bojovićiskoristio da skrene pažnju na uslove u kojima životinje žive i zatraži pomoć da bi sestanje promenilo. Istrajan marketinški rad davao je rezultate, svi su se utrkivali daizveštavaju o vrtu, njegovim transformacijama i direktoru. Danas vrt ima više od dvehiljade životinja i postao je, po rečima Vuka Bojovića, brend ne samo Beograda već iSrbije. Ipak, ne slažu se svi sa Bojovićevim ocenama o sopstvenom delu, naročitozato što su u to delo utkane mnoge sporedne epizode.

Poznato je da su u balkanskim ratovima devedesetih godina neke životinje imaleznačajnu reklamnu ulogu. Još jedan ekspert primenjenog marketinga, KapetanDragan, poklonio je za vreme rata u Hrvatskoj beogradskom zoo-vrtu medvedića

nađenog negde kod Knina, maskotu jedinice zvane Knindže, koju je on obučavao ivodio. Ratni kičeraj izrodio je priču, tajanstveni Kep sa svojim tvrdim momcimamekog srca, meče siroče nazvano takođe Knindža, koje nalazi dom u toplom zagrljajuVuka Bojovića. Ratni mediji su egzaltirano razvlačili ovu patriotsko-životinjsku priču.

Nije to bila Bojovićeva jedina veza sa jedinicama koje su ratovale po bivšojJugoslaviji. Njegov poklon Tigrovima Željka Ražnatovića Arkana bilo je mladunčetigra, takođe maskota jedinice. Bojović je sa sinom Lukom bio na komemorciji

povodom Arkanove smrti. Ime Luke Bojovića pominjalo se po medijima kaonavodnog učesnika u pucnjavi u kafiću Trezor devedesetih godina, ali protiv Bojovićamlađeg nije bilo nikakvih zvaničnih prijava. Svoja poznanstva sa kontroverznim

biznismenima i kontroverznim vojnicima Vuk Bojović i danas hladnokrvnoobjašnjava činjenicom da zbog prirode svog posla upoznaje mnoge ljude.

U vreme NATO bombardovanja, Bojović je uveseljavao puk tako što je dva pitona uzoo-vrtu nazvao imenima Vorena Kristofera i Madlen Olbrajt, bivšeg i tadašnjegdržavnog sekretara SAD, zbog čega je opet bio nagrađen dužnom medijskom

pažnjom. U istu priču se uklapa i kasnija tužba protiv zemalja članica NATO-a kojesu učestvovale u bombardovanju SRJ, koju je Bojović podneo Haškom tribunalu zbogugrožavanja egzistencije i biološkog opstanka životinja smeštenih u beogradskomzoo-vrtu. U zahtevu za naknadu štete od 9,5 miliona američkih dolara tražilo se,taksativno, milion dolara za "patnju koju su mužjaci preživeli pokušavajući da

uspostave fizički kontakt sa ženkama, kao i njihovo agresivno ponašanje prouzrokovano neuspehom", dva miliona za "smanjenje opštih seksualnih aktivnostimuške faune", milion i po za "gubljenje muškosti kod velikih životinja", dva milionaza "mentalne patnje uzrokovane neostvarenim seksualnim kontaktima međuživotinjama"... Lascivni humor niskog nivoa Bojoviću ni danas nije stran.

Bojović se, inače, uvek klonio jasnog izjašnjavanja o svojim političkim sklonostima,mada se o njemu, i tada i sada, pričalo kao o čoveku koji ima jake veze svuda gde je

potrebno. Oduvek je bio majstor opštih mesta i neodređenih zamenica, koji je brižljivo gradio o sebi sliku usamljenog kauboja koji se bori protiv zla, čoveka koji predano radi svoj posao ali je zbog toga trn u oku mnogima, jer se ovde nikakav uspeh

ne prašta.



Na pitanje o tome ko je protiv njega, u jednom intervjuu iz 1997. on odgovara: "To ješačica minornih ljudi, koji nažalost sede na takvim mestima da nešto i odlučuju."Bojovićeva retorika od pre desetak godina ne razlikuje se od današnje. I tada i sadaVuk se borio sa istim problemima: "Naravno da nisam odustao. To ću sigurno učiniti,

jer sve one budalaštine koje moji protivnici iznose kao osnovnu tezu protiv proširenjavrta na Donji grad, čiste su laži. Oni tvrde da zoološki vrtovi u svetu nisu u centrugrada, a upravo je suprotno." "Više puta sam se obraćao nadležnima u Republici dame oslobode bar poreza, da me oslobode nekih doprinosa, međutim, ništa od toga."Ovaj frojdovski lapsus (da "me" oslobode poreza) i danas se često potkrada u rečimaVuka Bojovića kada govori o zoo-vrtu.

Od konkretnog političkog angažovanja, Bojović je na izborima 2003. bio na listiDemokratske alternative Nebojše Čovića (jedinog gradonačelnika Beograda, uzAleksandra Bakočevića, sa kojim je, kaže, dobro sarađivao), ali poslanik nije postao.Pre neku godinu je bio jedan od osnivača Ekološke stranke Srbije "Hrast", koja na

izborima nije do sada učestvovala. Pojavljivao se i u beogradskoj filijali Pokreta zazajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru, čiji su članovi bili i Ljubomir Tadić,Matija Bećković, Veselin Đuretić, Luka Karadžić...

Kada opisuje svoje delo, Vuk Bojović koristi samo superlative: "Iza nas su fantastičnirezultati, ovo što smo mi napravili za tako relativno kratko vreme, to se ni u jednoj,čak ni bogatoj zemlji ne bi uradilo. Ko god dođe sa strane od mojih kolega, on jefasciniran. Bili to Austrijanci, bili to Francuzi, Amerikanci, Englezi ili Rusi." Uznespornu istinu da je stanje u zoo-vrtu neuporedivo bolje nego pre nego što je on unjega došao, i da je mnogo urađeno, neke stvari iz Bojovićevih priča je moguće

proveriti. Na primer, da li, kao što on tvrdi, "naš vrt posećuje na hiljade stranaca kojiodlično znaju šta su i kako izgledaju svetski zoo-vrtovi i niko od njih nije imao

primedbe".

Te vrste oduševljenja nema ni u putničkim zapisima iz Beograda koji kružeinternetom, ni u malobrojnim knjigama vodičima koji o Srbiji postoje. U jedinomvodiču posvećenom isključivo Srbiji, edicije Bradt , beogradski zoo-vrt je na spiskuznamenitosti naveden pod "ostalo", uz par šturih podataka; u Lonely Planet vodiču zaIstočnu Evropu sudbina mu je još gora – tu se kao znamenitosti koje u Beogradu vredivideti pominju Narodni i Etnografski muzej, Galerija fresaka, Konak kneginjeLjubice, crkva Svetog Marka, Titov grob, Ada Ciganlija, Kalemegdan, Vojni muzej, a

zoo-vrt je samo obeležen na mapi grada, bez ijedne propratne reči.

Ocene koje o vrtu i njegovom upravniku daju neke organizacije koje se bave zaštitomživotinja, poput International Primate Protection League, daleko su od laskavih.Primedbe se odnose na neadekvatne uslove i veličinu prostora u kojima žive krupneživotinje poput medveda ili velikih mačaka, slonova i žirafa, gde se obično ti uslovikarakterišu kao nepodnošljivi. Tako tvrdnja da mnogi turisti dođu u Beograd samo da

bi videli zoološki vrt, pa pri tom ostave silne pare na noćenje po hotelima i hranu uglavnom gradu, ostaju samo prazne projekcije.

Ime Vuka Bojovića pominjano je u kontekstu optužbi za šverc retkih vrsta životinja u

nekim medijima. Prve takve optužbe pojavile su se 1990, kada je u zagrebačkom listu"Start" izašao tekst o slučaju šverca mladunčadi orangutana, o kome je govorila žena



koja je radila u beogradskom zoo-vrtu. Događaj je pomenut i u dokumentarnom filmu Ape trade koji je tada emitovao BBC, ali taj slučaj nije imao sudski epilog ni bilokakav odjek u domaćoj javnosti.

Iako ima i druge vrste angažmana – napisao je knjigu Priče iz zoo-vrta, vodio noćni program na Radiju S, vodi emisiju "Art boemija" na Art kanalu, učestvovao usnimanju filma Podzemlje, ono što je Bojović sigurno uspeo jeste da njegovo ime

postane sinonim za zoološki vrt, a on čovek koji se pita o svemu što sa vrtom imaveze. Pošto je već tako, ispada normalno da on imenuje i staze koje se u vrtu nalaze.

Neki nazivi deluju logično, poput posveta ranijim direktorima vrta, neki su posvetadonatorima, kao što su Beograd put i Cepter, neke posveta ličnostima sa kojima jeBojović imao dobru saradnju, poput pokojnog Aleksandra Bakočevića, bivšeggradonačelnika. Aveniju je dobio i naučnik Milutin Milanković, ali i Bojovićevi

prijatelji i poznati umetnici, Emir Kusturica i Dušan Kovačević. Ostaje, međutim,dilema kako odgovoriti na dečje pitanje "Šta je to Skver makedonskih konobara"? Svei da je u pitanju dobro informisan roditelj, koji zna da se taj naziv odnosi na slučajkada je 1999. u kafanskoj tuči u Skoplju grupa makedonskih konobara pretukla

NATO vojnike, kako objasniti detetu da je taj događaj za napaćenu i frustriranu balkansku dušu toliko važan da zaslužuje da se obeleži na mestu kao što je zoo-vrt?Teško da su i Makedonci, koji su takođe u ono vreme bili silno ponosni što je šačicanjihovih poslužitelja pića pretukla elitne vojnike najveće svetske sile, postavili sličanspomen. Inače, jedno od centralnih mesta u vrtu zove se Forum Vuka Bojovića.

Zoološki vrt i Vuk Bojović u fokus pažnje javnosti ponovo su počeli da ulaze početkom ove godine. Tada je u medijima, uz glasine o preseljenju zoo-vrta sa

Kalemegdana i izgradnji novog, po safari konceptu (pominjana je granica Surčina i Novog Beograda), počeo da izranja na površinu žestok sukob gradskih vlasti i VukaBojovića. Prava suština sukoba je šta će se desiti sa zoo-vrtom koji po zakonu, kaodruštveno preduzeće, što je sada, mora biti transformisan do kraja ove godine. Tada suu Agenciji za privatizaciju došli do zaključka da će status biti određen dogovorom

predstavnika vrta, agencije i grada Beograda, ali do dogovora nije došlo. Bojović jeizjavio da se ljubav gradskih čelnika prema životinjama ogleda u pohlepi za

prostorom na kojem se nalazi vrt, i da bi oni želeli da na tom mestu napravemenjačnice, kafiće, restorane, diskoteke i butike, čemu se on usprotivio.

A onda se desila tragična smrt mladića koji je sa tvrđave upao u kavez sa medvedima.

Spuštenog garda, gradske vlasti i Bojović nasrnuli su jedni na druge, razmenjujućioptužbe za ono što se desilo. Teške reči su pljuštali sa obe strane. Gradske vlastitvrdile su da je Vuk Bojović, zahvaljujući medijskoj podršci, država za sebe, da ni sakim iz nadležnih institucija ne želi da razgovora – ni sa stručnim organizacijama kojese bave zaštitom životinja, ni sa veterinarskim službama, da ne dozvoljava ulazak stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika, predstavnicima grada. Vuk Bojović jeodbacio kao netačno sve što je rečeno u tom saopštenju, negirajući bilo kakvu krivicuzoo-vrta za ono što se desilo, optužujući opet gradske vlasti da im je jedini ciljnjegova smena iz razloga koje je već pominjao. Da je situacija napetija nego ikada

pre, potvrdilo je i, za Vuka neuobičajeno, brecanje na novinare. Na pitanje zašto nazidu iznad kaveza sa medvedima ne postoje rešetke, Bojović je odgovorio:

"Postavljate glupa pitanja, je l’ treba da ogradimo planetu", tvrdeći da nigde u svetukavezi nisu pokriveni odozgo. U nervoznim reakcijama Bojoviću su se otimale i teško



razumljive rečenice: "Ne govorim o ovom slučaju, ali to mesto iznad kavezagodinama je stecište narkomana, satanista i ostalih rašomonaca."

Vuk Bojović je svoje viđenje kompletne situacije oko zoološkog vrta izneo u mnogimmedijima, između ostalog nedavno i na televiziji Palma plus, što je za njega nešto kaodomaća stanica – on je počasni građanin Jagodine, prijatelj predsednika jagodinskeopštine Dragana Markovića Palme, donator životinja za otvaranje jagodinskog zoo-vrta. U tom intervjuu je rečeno mnogo toga, između ostalog da su ga građani Dorćolamolili da im pomogne da se ukine Bir fest. Rekao je Bojović i da su "dolazili oniSolanini da mi nude da rade" (zoo-vrt na Velikom ratnom ostrvu). "Iz nekog inatanisam pristao, zbog čega se i danas kajem. Da sam pristao, ovi bi mogli samo da midanas dolaze da mi, kako se ono kaže..." (dvosmisleni osmeh). Gostovanje VukaBojovića oduševljeni reporter je propratio rečima: "Tako je govorio Vuk". Od svegarečenog tih dana, najviše će, nažalost, ostati citirana rečenica Vuka Bojovića koju je

preneo Rojters a preuzeli svi svetski mediji, odmah posle tragičnog slučaja: "Velikesu šanse da je bio pijan ili drogiran. Samo bi idiot skočio u kavez sa medvedima."

Kada je verbalna artiljerija malo utihnula, održan je sastanak Bojovića i predstavnikagradskih vlasti. Izdato je saopštenje o dogovoru da se napravi plan saniranja irekonstrukcije zoo-vrta. Stigle su i vesti da su se predstavnici Grada i Vuk Bojović

principijelno dogovorili da, pored postojećeg zoo-vrta na Kalemegdanu, budeizgrađen još jedan, ali sa drugim sadržajima. Vuk Bojović je rekao da snažno stoji izasvog stava da sadašnji vrt mora ostati tu gde jeste, a da na drugoj lokaciji trebaizgraditi veći, sa drugačijim sadržajem. Paljba je za sada prestala i borba je ponovo

postala rovovska, a Vuk Bojović je opet ostao na nogama.

Bojovićeva tvrdnja da su zoološki vrtovi u mnogim gradovima u blizini centra jestetačna, Berlin je jedan od najboljih primera za to. Tačno je, međutim, i da su uslovi ukojima borave životinje u berlinskom vrtu nemerljivo bolji od onih u beogradskom.

Nesporna je i činjenica da veliki broj ljudi voli da dođe u beogradski zoo-vrt, ali da jetaj vrt odavno prevazišao svoje kapacitete i sada je prijatnije mesto za šetnju ljudinego za boravak većine životinja, naročito onih najvećih. Koliko su iskreni u svojimobećanjima i dogovorima da će se nešto promeniti nabolje, brzo će moći da pokažu igradske vlasti i Vuk Bojović. Ako tako ne bude, onda možda ima istine u tome da jeod onoga što se zove javni interes važnije šest hektara u strogom centru grada i foteljadirektora zoološkog vrta, koja verovatno nije baš toliko neudobna kada se oko nje

tako ogorčeno i tako dugo bore Vuk Bojović i njegovi protivnici.

Вукосав Вук Бојовић (Пљевља, 18. децембар 1940) је српски вајар и тренутнидиректор београдског зоолошког врта „Врт добре наде“.

Биографија

Бојовић води порекло из села Зминица на Дурмитору где и проводи најраниједетињство. Са 3 године, остаје без оца Луке, предратног учитеља, који гине као

припадник четничких јединица. Дипломирао је и магистрирао вајарство наФакултету ликовних уметности у Београду. Урадио је тридесетак бисти, међу

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%BE%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D1%80%D1%82





http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8




http://sr.wikipedia.org/wiki/18._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99





којима и бисте Вељка Влаховића, Драгана Ковачевића, Стојана Церовића, СавеКовачевића.

Био је по дипломирању прво слободни уметник, затим професор у основној исредњој школи. Предавао је и у Вишој трговачкој школи у Београду, где је од1982. до 1986. године био директор.

Врт добре наде

На функцији директора Бео зоо-врта се налази од 1. маја 1986. године.

Широј јавности је постао познат када је крајем осамдесетих два пута из зоо-вртабежао шимпанза Сами. У потери по улицама и крововима Београда и убеђивањушимпанзе да се „преда“ највећу улогу је имао Бојовић. Тај догађај је он касније

искористио да скрене пажњу на стање у зоо-врту и да то стање унапреди.

Ko je Luka Bojović i zbog čega je postao važanslobodan georgijev

Medijske pretpostavke o tome da je Luka Bojović glavni izvođač radova u oblastiubijanja isturili su ovog Beograđanina na prvo mesto krimi skale u regionu

Beograđani i ostali koji su prolazili Vračarom, jednim od elitnih delova Beograda,obradovali su se početkom ove decenije kada je otvorena pekara "Bojović". Na ugluulica Kneginje Zorke i Njegoševe nikla je moderna velika pekara prepuna raznihđakonija, koja je uvek i u svako doba imala sveže proizvode. Nemali se broj mlađarijetu okupljao noću naročito da posle izlaska pojede nešto dobro. Od trenutka kada je

počela da radi oni iz kraja su znali da je to Lukina pekara, Luke sina Vuka Bojovićaupravnika beogradskog Zoološkog vrta. O tome kako je on došao do tog unosnog

posla i na koji način je otvorio tako skupu pekaru nije bilo previše pitanja.

DA LI JE ŠEŠELJ NAREDIO UBISTVO T.NIKOLIĆA: ...

Ljudi su znali da se on bavi nekim drugim stvarima i da to nije moglo da se napravi

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B8_(%D1%88%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B7%D0%B0)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B8_(%D1%88%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B7%D0%B0)

http://www.vreme.co.rs/pretrazivanje-rezultati.php?author=Slobodan+Georgijev&querytext=&startfrom=0&categoryid=-1&year=all&security=all



od tatine plate u Zoo vrtu, ali se niko nije bavio poreklom imovine dok je uz jogurt urane sate tamanio burek i rol-viršle.

Nekoliko godina docnije, danas, pecivo nije u sferi interesovanja ni klijenata ni

vlasnika. Dve su stvari u poslednje vreme mogle da uzbude Luku Bojovića: ranjeni jeSretko Kalinić u izjavi datoj hrvatskoj policiji navodno rekao da je Bojović na raznenačine učestvovao u režiji i sprovođenju gomile nerazjašnjenih ubistava u regionu

poslednjih godina, a potom je javnost bila preplavljena informacijama o tome da jeVojislav Šešelj iz Haga naručio ubistvo Tomislava Nikolića angažujući Bojovića.

LIČNOST IZ FILMA: Hrvatski su mediji preneli da u iskazu koji je Kalinić dao policiji stoji da je Bojović naručio ili suizvršio 11 ubistava. Između ostalih, Kalinićga, navodno, između ostalog, tereti za ubistvo nekih osoba koje su mogle da buduveoma važni svedoci u rasvetljavanju političkih ubistava u Srbiji u poslednjih

petnaestak godina: od Ivana Delića, važnog za rasvetljavanje ubistva nekadašnjegministra vojske SRJ Pavla Bulatovića, preko Zorana Vukojevića Vuka do KujeKriještorca, koji je trebalo da bude važan svedok u postupku protiv ubica ZoranaĐinđića. Drugi koji su pomenuti po pravilu predstavljaju likove iz podzemlja koji suse na neki način "zamerili" Bojoviću i to su uglavnom saradnici Andrije Draškovića iSretena Jocića.

Na kakvim osnovama stoje izjave MilošaSimovića i...

Ove dve stvari se povezuju u jednu karakteristiku koja ide uz "lik i delo"tridesetsedmogodišnjeg vlasnika pekare sa Vračara u Beogradu: Bojović je trenutnonajistaknutiji aktivni vođa kriminalne grupe u regionu koji posle udara na klan DarkaŠarića i ranije hapšenje i suđenje Sretenu Jociću pokušava da se instalira na mesto

prvog dona podzemlja.

Kako je do toga došlo i kako je moguće da tako opasan čovek nikada ne bude optuženza teže krivično delo od nelegalnog posedovanja oružja i falsifikovanja lične karte, tek treba da saznamo. Dok se sve u vezi sa pretpostavkama ne rasčivija u istragama kojese vode na raznim stranama, Bojović izgleda kao ličnost iz filmova o mafiji: lokalnizanatlija / trgovac koji se samo bavi uslužnim preduzetništvom, a iza pulta na kome senalaze kifle, burek i rol-viršle pripremaju se planovi o preuzimanju krimi scene i



ubijanju nepodobnih političara. Ovi događaji su pokrenuli iznova priču o umešanostiVojislava Šešelja u razne kontroverzne događaje u Srbiji protekle dve decenije, kojisu po pravilu završavali nekim ubistvom. Pored toga, pomenute veze Bojovića sagotovo svim većim i nerazjašnjenim ubistvima pokazuju smrtonosnu sponu između

kriminala i vlasti koja je uspostavljena početkom devedesetih godina u Srbiji i dodanas nije u potpunosti presečena. Svi akteri koji se pominju u vezi sa aktivnostimaLuke Bojovića imaju neke veze sa političkim životom u Srbiji – bilo kroz direktnekontakte sa osobama poput Vojislava Šešelja, bilo kroz veze sa nekadašnjomdržavnom bezbednošću. Njegova veza sa Šešeljem navodno je iz devedesetih, kada jeŠešelj bio na vlasti: on je uticao da se mladom Bojoviću izbrišu neka krivična dela.

...i Sretka Kalinića

DISKRETNA POJAVA: Prisustvo Luke Bojovića u različitim događajima opisanimna stranicama "crne hronike" i u internim istražnim dokumentima srpske policije jedugotrajno. On se pominje prvi put pre više od petnaest godina kada je, navodno, kaomlad momak, jedan iz ekipe Željka Ražnatovića Arkana, bio umešan u pucnjavu ukojoj je ustreljen Mihajlo Divac. On je u godinama rata bio pripadnik Srpskedobrovoljačke garde, a iza toga se posvetio raznim poslovima iz kriminalnog miljea.Početak i rast uz komandanta Arkana trajno će obeležiti njegovu karijeru. Poslelikvidacije mentora izgleda da je Bojović snažno pokušavao da se osveti nekimljudima koji su mogli da budu vinovnici tog ubistva, ali i da je nastavio da radi naonim poslovima koje je Arkan ustanovio. Uz njegovo ime se vezuju ubistva, otmice i

poslovi sa drogom. Nekoliko je godina bio aktivan na "zapadu". Neki izveštaji pokazuju da je radio sa većim kriminalnim preduzećima u Evropi na poslovimatrgovine drogom, prostitucije, otmica. Za njim je holandska policija raspisalameđunarodnu poternicu zbog sumnje da je organizovao likvidaciju Srđana Miranovićau Podgorici 12. januara 2006. godine. Kao mogući naručilac pominjao se Vilijem VimHoleder, 48, poznati holandski mafijaš svetske reputacije, koji se "proslavio" zbogotmice multimilionera Fredija Hajnekena 1983. godine. Pored ovoga, zanimljivo je da

ga je "tražila" američka policija zbog ilegalne trgovine životinjama.



Iako je ranije bilo rečeno da je njegova grupa trenutno jedna od najsnažnijih inajuticajnijih, nema podataka koliko ljudi radi u tom krugu. Za njegovu se ekipu tvrdida angažuje saradnike "na ugovor", "na odrađeno" i da oko sebe ima samo mali broj

privrženih saradnika. Osim što je imao pekaru u Beogradu, Bojović se nije posebno

isticao u "javnom životu". Za razliku od drugih članova raznih kriminalnih preduzećakoji su voleli da se šepure po gradu, da ih viđaju i da ih znaju, Bojovića takođe sviznaju, ali ga niko nije često viđao, niti je bio prisutan u javnosti kroz izjave medijima.

Njegova "diskretnost" ukazuje da je on svoj angažman shvatio ozbiljno i da je njegova procena da bi svako javno pojavljivanje bilo loše za posao.

U tom kontekstu se može tumačiti i njegova čuvena anfas fotografija koja prati većinunapisa: na njoj je osoba vojnički ošišana, oštrog pogleda, brade stare nekoliko danaokružene visokom kragnom italijanske košulje.

To je fotografija iz ranijeg perioda: posle toga imamo fotografije Bojovića po izlasku

iz pritvora 2008. godine. On je tu nešto deblji, ćelaviji, ali jednako elegantan. Uintervjuu "Reviji 92", Milan Živanović, koji je bio uhapšen zbog upada u američkuambasadu u vreme demonstracija posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru2008. godine, kaže o Bojoviću:

"Istetoviraću ga. Ali, neću onu sliku kao što je bila u novinama. Dečko uopšte nijeonakav. Plav je, lep kao lutka. Stražari ga se boje. Svi ga se plaše. On je tamo Bog.

Nije u fazonu da je opasan. Normalan je, ćuti."

OBRAZAC: Bojović je bio uhapšen u jesen 2007. godine zajedno sa prvimsaradnikom Veljkom Banovićem, dok se treći član ekipe naknadno predao. Tadašnjiministar unutrašnjih dela Dragan Jočić je izjavljivao da je reč o ozbiljnoj grupi koja je

planirala brojna ubistva u Srbiji i da pronađeni aresenal oružja to potvrđuje. Takođe,mediji su prenosili da je Bojovićeva grupa bila označena kao logistička podrškaodbeglim članovima "Zemunskog klana", za koje je obezbeđivala putne aranžmane ištekove. Nepune tri godine docnije izgleda da ne da Bojovićeva grupa nije bilalogistička podrška za "zemunce" nego da su pretekli članovi klana radili za Luku, što

bi moglo da ukaže da je on preuzeo one poslove koje su Dušan Spasojević i MileLuković vodili.

Hapšenje u jesen 2007. bilo je označeno kao veliki udarac srpske policije mafiji i

realno sprečavanje novih likvidacija. Ta priča liči na ovu u poslednjih nekoliko dana:"bezbednosne strukture su došle do saznanja", "na to upućuje", "iz toga može da sezaključi" samo su neke od uobičajnih fraza kojim se opisuje potencijalna opasnost oddelovanja ove kriminalne grupe koja je toliko jaka da će istovremeno preuzeti posloveklana Šarić i za vojvodu Šešelja "odraditi" koga treba. Bojović je tako predstavljenkao kriminalac opšte prakse koji nastupa tamo gde se "dobro plaća" ili gde je

potrebno vratiti uslugu. Država koja ima traumu ubistva premijera, posebno bi trebaloda bude oprezna kada su u pitanju i nagoveštaji da bi neki drugi političar mogao da

bude ubijen, ali bi ovakve stvari mogle da dovedu i do rasvetljavanja uloge nekih iz političkih partija u vezi sa ubistvom Zorana Đinđića, atentata na Vuka Draškovića,ubistva Slavka Ćuruvije, pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića i njegove porodice i

drugih teških likvidacija.



Pored toga, saznali smo takođe da se pretpostavlja da je on uspeo da utekne i to čak uJužnu Ameriku ovoga puta kada je shvatio da bi najavljeno izručenje Sretka Kalinića,čoveka sa kojim je godinama radio, moglo da ga ugrozi i da bi novi odlazak u

pritvorsku jedinicu Centralnog zatvora u Beogradu mogao da znači i dugogodišnje

izbivanje sa slobode.

Verovatno će se prema obrascu koji smo videli u slučaju klana Šarić sledeća pričavezati za imovinu koju na neki način poseduje Bojović i njegova bliža rodbina. Prema

podacima Agencije za privredne registre on je vlasnik samo jednog preduzeća, ali bidetaljnija istraga mogla da pokaže da je njegova imovina daleko veća kada se ukrsteimena njegovih prijatelja, saradnika i rodbine. Zbog poslova svog sina, otac vuk Bojović je često bio "prozivan" da se izjasni. U jednoj od poslednjih izjava on kaže, sa

puno razuma, da je Luka odrastao čovek koji odgovara za svoje postupke i ako sedokaže da se bavi nekim kriminalnim radnjama, za to treba da odgovara.

"Nisam zaslužio da mi se preko njega pripisuju kojekakve mutne rabote", preneo jereči dugogodišnjeg direktora Zoo vrta beogradski dnevnik "Pres" posle hapšenja2007. godine.

NOVINARI ZNAJU: Kada je jednom izašao iz pritvora, teško je verovati da će seLuka Bojović u nj vraćati tek tako. Na policiji ostaje ne samo da "prozove" nekoga ida udeli obezbeđenje ugroženima nego i da poradi na prikupljanju dokaza koji moguda dovedu do presuda sa višegodišnjim kaznama. Dosadašnja praksa snažne medijskeeksploatacije spektakularnih hapšenja šalje neku poruku da se kriminal ne isplati, aliako to ne dovede do realnog smanjenja "stope kriminala", ne oteža mafiji trgovinu i

distribuciju droge, priče o novim šefovima mafije biće više od zanimljivog medijskogštiva. Policije regiona su mnogo učinile poslednjih meseci raznim zajedničkimakcijama na suzbijanju rasta kriminalnih preduzeća, ali ostaje i dalje sumnja da vezamafije i politike nije raskinuta. Zato su i akcije ponekad više medijske nego realne.Kao što je onomad rekao bivši ministar Jočić.

"Novinari koji su upoznati sa dešavanjima na srpskoj kriminalnoj sceni znaju odnoseizmeđu pojedinih kriminalaca i poslovnih ljudi i mogu da pretpostave da je to oružje

bilo namenjeno za likvidaciju određene ličnosti. Policija nema te podatke, ali bitno jeda su uhapšene vođe jedne od opasnijih kriminalnih grupa u Srbiji", prenele su"Večernje novosti" njegovu izjavu.

Poljubac smrtifilip švarm

Ko je Luka Bojović, kako je pokušao i zbog čega nije uspeo da zavlada srpskim podzemljem, šta ga je u tome pokretalo, čime se sve bavio i kako je na kraju pao uŠpaniji

Za Luku Bojovića Pekara, Vladimira Milisavljevića – Vladu Budalu (vidi tekst"Nadničar iz Klana"), Sinišu Petrića Zenicu i Vladimira Mijanovića Zubu devetogfebruara u Valensiji završio se bijeg od zakona u kome ničeg glamuroznog nije bilo.Godine su to provedene u paranoji da bi netko od njihovih ortaka mogao biti doušnik

policije ili prebjeg u suparnički kriminalni klan; u strahu da će se postati žrtve

http://www.vreme.co.rs/pretrazivanje-rezultati.php?author=Filip+%C5%A0varm&querytext=&startfrom=0&categoryid=-1&year=all&security=all

http://www.vreme.co.rs/pretrazivanje-rezultati.php?author=Filip+%C5%A0varm&querytext=&startfrom=0&categoryid=-1&year=all&security=all



naručene likvidacije na isti način kao što su oni drugima radili; u stalnom preispitivanju da li ih neki neoprezni gest rodbine ili nekog od njih samih možekoštati slobode; u stalnim lažima, skrivanjima, prerušavanjima i bijegu; u

preznojavanjima na aerodromima i naplatnim rampama; u podilaženjima lokalnim

mafijama i predstavnicima najnižeg ranga moćnih latinoameričkih narkokartela odčije milosti im zavise životi i poslovi; u beskrajnom čekanju po prljavima i smrdljivimćumezima; u povremenim bahatim ispadima po javnim kućama i prčvarnicama; urazbijanju glave da li im iskazi uhapšenih partnera mogu dovesti policiju na vrata; usjenci i podzemlju nečeg što se zove život... Bojovićevi poljupci poslati u kameru dok su ga sprovodili ne mjenjaju tu baš ništa. U okolnostima u kakvim je živjela četvorkaiz Valensije, sve najgore u ljudima ispliva prije ili kasnije. A oni ionako ni po čemudobrom nisu bili poznati – naprotiv.

EKSPLOATACIIJA DOBRE VIJESTI: Španjolski policajci, izgleda, vole hapsitiBalkance po kafanama. U restoranu na Tenerifima uhapšen je 2005. hrvatski general

Ante Gotovina zbog optužbi za ratne zločine pred Haškim sudom; u restoranu"Bodega La Paz" u Valensiji, pali su Bojović, Milisavljević i društvo. Kako zvaničnicisaopćavaju, to je rezultat akcije "Kros" španske i srpske policije.

"Srbija je danas veoma blizu da organizovanom kriminalnu zada udarac od kojeg sene može oporaviti u narednih nekoliko decenija", rekao je predsjednik Boris Tadić u

Novoj Varoši, gdje se zatekao obilazeći općine najteže pogođene snijegom i niskimtemperaturama. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naprosto je sijao nakonferenciji za novinare: "Zemunski klan više ne postoji! Nisu uhapšeni još samoMilan Jurišić Jure i Ninoslav Konstantinović za koje se pretpostavlja da su mrtvi.Zbog svih sumnji u mene kao ministra koji dolazi iz SPS-a, ponosan sam što su zamog mandata uhapšeni svi pripadnici Zemunskog klana."

Ne treba biti ciničan. Ako se izuzme političko hvalisanje vazda od koristi u predvečerje parlamentarnih izbora, mora se priznati da je policija postigla zaista velik uspjeh. Bojović, Milisavljević i Petrić optuženi su za čitav niz teških krivičnih djela – od pokušanih i izvršenih ubojstava, šverca droge i pljački do otmica i učešća uatentatu na premijera Zorana Đinđića. Srbija, region, Evropa i svijet zaista će biti

bolje mjesto kada se svi oni nađu sa one strane zatvorskih rešetaka.

Policija, političari i mediji nazivaju Luku Bojovića šefom Zemunskog klana. Koliko

to odgovara realnosti, veliko je pitanje: već dugo u Srbiji nema ni okolnosti nimogućnosti za djelovanja kriminalne organizacije poput one na čijem su čelu stajaliDušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija. Udruživanje sa preteklim članovima ovogklana samo po sebi ne znači i održavanje kontinuiteta u dominaciji podzemljem. Ipak,kao što organizirani kriminal i dalje postoji u Srbiji, tako je i Luka Bojović veliko imeu tom svijetu.

"NEMA TU POVLAČENJA": Željko Ražnatović Arkan, svjetski poznat paravojnikomandant i apsolutni gospodar srpskog podzemlja, spremao se da u proljeće 1992. sasvojom privatnom vojskom upadne u istočnu Bosnu. Dok je izdavao naredbe za

pokret iz štaba u svojoj kući na Dedinju, oko Arkana je obigravao devetnaestogodišnji

Luka, sin njegovog prijatelja Vuka Bojovića, vječnog direktora Beogradskogzoološkog vrta.



"Nikud ti ne ideš mali, je l’ jasno", proderao se Arkan kada mu je dosadiloBojovićevo moljakanje da ga povede – nije za razmaženog momka iz bolje kuće da selomata po Bijeljini, Zvorniku ili Brčkom.

Ipak, Bojovićeva fascinacija komandantom Srpske dobrovoljačke garde nije nimalooslabila. U to vrijeme je Arkan iz baze u Erdutu držao istočnu Slavoniju kao nekuvrstu feuda, razne javne ličnosti ulagivale su mu se na svakom koraku kao uzor-

patrioti, a svakom kriminalcu bila je čast da se najmoćnijem od njih smije javiti iliučiniti neku uslugu... Bilo je to doba u kome znanje, poštenje i rad nisu značili ništa iu kome su nasilje, licemjerje i grabež predstavljali dobitnu kombinaciju. Ne čudi zatonimalo što se Luka Bojović trudio da koliko može imitira svog idola i što je visio unjegovom kafiću "Trozubac" u Čumićevom sokaku u centru Beograda.

"Ja sam reagovao kad je on mene pogledao – jebi ga – onako provokativno", pričaMihajlo Divac, dvadesetčetvorogodišnji bokser i kriminalac sa Novog Beograda udokumentarnom filmu Vidimo se u čitulji Janka Baljka i Vojislava Tufegdžića, kakoga je Luka Bojović ranio u "Trozupcu" 1994. "I onda sam ustao i krenuo premanjemu. I on je ustao. Ja sam napravio dva-tri koraka, a on je pucao u mene sa četiri-

pet metara. Prvi metak me je pogodio u stomak – ja sam i dalje išao; drugi metak mi je prošao kroz ruku i stomak – i dalje sam išao prema njemu. Tada sam mu rekao‘Mali, nabiću ti tu utoku u dupe – razumeš’. Šta sam trebao? Ovaj me upucao, ova

pičketina i šta sam ja trebao? Ja ne verujem u to povlačenje – to je priča za nekenabeđene mangupe. Nema tu povlačenja! Čim si jednom počeo da živiš jednimovakvim životom, živećeš tako dokle postojiš."

Upravo taj život o kome je Divac govorio izazvao je sukob: do pucnjave i ranjavanjadošlo je isključivo radi odmjeravanja rejtinga u podzemlju, neophodnog za nametanje poslušnosti u grupama mladića poput njih dvojice, otimačinu, reket i druge kriminalnerabote. Također, ni Bojović ni Divac nisu se povukli. Prvi se sklonio u Arkanovukasarnu u Erdutu gdje je vladao dril i apstinencija od alkohola, a drugi je ubijennekoliko mjeseci kasnije nakon ranjavanja u "Trozupcu".

KORISNI I OSTALI PRIJATELJI: U drugoj polovini devedesetih i kasnije, gotovoda se ništa više nije čulo o Bojoviću. Nije ni bilo potrebe: em se uz Arkanovu podrškuuvijek mogao ugraditi u kakav šverc cigareta, nafte ili heroina, em je nakon pucanja uDivca stekao optimalan potencijal za reketiranje, a uz to se i zbog moći i uticaja svog

pokrovitelja osjećao relativno zaštićenim od dušmana iz drugih kriminalnih klanova i policije.

Ni nakon Arkanovog ubojstva u januaru 2000. Bojović nije ostao "siroče" izloženomilosti i nemilosti ulice. U "Trozupcu", Erdutu i drugim mjestima družio se saLegijom uključujući i Zoološki vrt gdje je komandant Jedinice za specijalne operacijedolazio da se rve sa tigricom. To druženje sa bivšim Arkanovim zamjenikom u Gardi,Bojoviću se više nego isplatilo početkom prethodne decenije ovog vijeka kada suLegija i Spasojević nametnuli svoju dominaciju u podzemlju. Kako je i koliko radioza originalni Zemunski klan, nije poznato. Po svoj prilici, Bojović je spadao u vanjskikrug suradnika ove kriminalne grupe; njene članove svakako je morao poznavati, ali

čini se da nisu imali zajedničkih djelatnosti izuzev razmjene informacija, glasina ilogističkih usluga. U to vrijeme, Bojović je na uglu ulica Kneginje Zorke i Njegoševe



u Beogradu otvorio veliku pekaru i time stekao nadimak Pekar.

Njegov trenutak je kucnuo kada je nakon atentata na premijera Đinđića 12. marta2003. u policijskoj akcija "Sablja" razbijen Zemunski klan: Spasojević i Mile Luković

Kum ubijeni su u Meljaku prilikom hapšenja, Legija se predao godinu dana kasnije, adobar dio članova ove kriminalne grupe uveliko je bio iza rešetaka. Preteklim – VladiBudali, braći Milošu i Aleksandru Simoviću, Sretku Kaliniću, Milanu Jurišiću Juretu i

Ninoslavu Konstantinoviću – Bojović je, kako se tvrdi, omogućio i financiraoskrivanje. Nije tu bilo nikakvog sentimenta niti kriminalne solidarnosti. Za Bojovića

je ostatak Spasojevićeve ekipe predstavljao jezgro grupe potpuno zavisno od njegovevolje i samim tim prinuđeno da izvršava sve što im on naredi; za članove Zemunskogklana na slobodi, Pekar je bio jedina slamka koja ih je držala u životu i van zatvora – njih su jurili, a ne njega.

Ipak, ne postaje se tek tako šef izvršilaca i učesnika u dvadeset i više naručenihlikvidacija i ljudi osuđenih u odsustvu na četrdeset godina robije pa se Bojović moraoi dokazati kao vođa klana. Tragedije se zaista ponavljaju kao farse: početkom 2000.Spasojević i Legija svoj krvavi pohod za prevlast u podzemlju pokrivali susmokvinim listom tobožnje osvete za Arkanovu smrt; četiri godine kasnije, LukaBojović nije se mogao dosjetiti nikakvog boljeg izgovora kada je odlučio da likvidiraAndriju Draškovića, Zorana Nedovića Šoka i druge konkurente na kriminalnoj sceni.Međutim, ništa se nije odvijalo kao u doba pravog Zemunskog klana.

CRNA SERIJA: Početak je obećavao. Iz Španije gde su se krili, stigli su prekoZagreba u Beograd sredinom ljeta 2004. Kalinić i Miloš Simović: premda su imali

lažne pasoše, u Srbiju su ušli preplivavši Drinu – za svaki slučaj. Odmah su udarili. Nakon hapšenja u Zagrebu u junu 2010, Kalinić je ispričao da su Bojović i on pucali26. jula 2004. kod Beogradske arene iz vozila u pokretu koje je vozio Miloš Simovićna automobil sa Zoranom Nedovićem Šokom. Oprobani recept za "sačekuše"Zemunskog klana ovaj put je omanuo. Kaliniću se nakon drugog metka zaglaviokalašnjikov: premda su ubili Milutina Jovičića, sam Šok je sa druga dva tjelohraniteljalakše ranjen.

I napad na Andriju Draškovića 24. oktobra 2004. završio se sličnim ishodom. PremaKalinićevom iskazu, ponovo su pucali Bojović i on, ponovo iz jednih na druga kola u

pokretu: ubijen je Dejan Živančević, ranjena još trojica tjelohranitelja, a sam

Drašković je prošao bez povreda. Ova sačekuša također je izvršena na autoputu, kodkvantaške pijace s tim da je vozač bio Vlada Budala. I on je, dakle, našao neki načinda se ponovo vrati u Srbiju.

Bojovića ovi neuspjesi nisu zaustavili. Po njegovom nalogu, Kalinić je 30. oktobra2004. hicima u potiljak ubio Branka Jeftovića Jorgu na uglu ulica Koče Kapetana i

Njegoševe.

Bilo je tu još ubojstava, ali Bojoviću nije pošlo za rukom da se nametne kao novi šef srpskog podzemlja i preuzme one kriminalne poslove zbog kojih je i krenuo u serijulikvidacija. Za razliku od Spasojevića, nije imao podršku ni Državne bezbjednosti, ni

Legijine Jedinice za specijalne operacije, a ni dovoljan broj korumpiranih ikriminaliziranih ljudi u državnom aparatu. Pored toga, Bojović se na velikoj sceni



organiziranog kriminala pojavio kao neuračunljivi desperados i neko tko se ponašamimo svake logike u trenucima kada je nakon "Sablje" moćnim igračima u podzemljutrebalo zatišje, a ne pucanje po ulicama. A da se i ne govori da su baš oni bili njegovemete... Zato, ako policija i nije imala dokaza protiv Bojovića, podzemlju nisu ni

trebali pa je on zajedno sa ekipom iz Zemunskog klana postao prinuđen da se skloni ukriminalnu pečalbu po zemljama regiona i Evropske unije. Neki izvještaji govore dase bavio trgovinom droge, otmicama, vodio prostituciju... Holandska policija tereti gaza organizaciju ubojstva Srđana Miranovića iz Podgorice 12. januara 2006. godine ponalogu Vilijema Vima Holedera, mafijaša tamošnjeg, a američka policija zbogilegalne trgovine životinjama.

ŠARIĆ, KALINIĆ I BABAROGA: Kao grom iz vedra neba odjeknula je 22.septembra 2007. vijest da su u Beogradu uhapšeni Luka Bojović i njegov ortak VeljkoBanović, dok se treći član ekipe naknadno predao. Prema tadašnjem ministruunutrašnjih poslova Draganu Jočiću, riječ je bila o grupi koja je planirala brojnaubojstva po Srbiji na što su ukazivale razne skice, fotografije, pronađeni arsenaloružja...

Međutim, od velikih najava nije ostalo ništa. Bojović je osuđen samo za nelegalno posjedovanje pištolja i falisificiranje ličnih dokumenata na petnaest mjeseci pa je već14. aprila 2008. pušten da pravosnažnost presude čeka na slobodi. Kako i zašto, dodanas nije objašnjeno.

Tko zna što bi se dalje dešavalo s njim da se nije pojavio narko-klan Darka Šarića:ako nije postao šef podzemlja, makar je uspio kao visokorangirani najamnik. Zajedno

sa preteklim ostatkom Zemunskog klana on od tada djeluje kao servisna organizacijaza Šarića. To će reći da obezbjeđuju transporte kokaina koji preko balkanskih i drugihzemalja idu prema Evropskoj uniji i dalje, u SAD; da utjeruju dugove od šefovalanaca za distribuciju narkotika; da uklanjaju odmetnute ili nepouzdane Šarićeve

partnere i konkurente... Naravno, i da kad god mogu i kad imaju priliku obave i nekisamostalni kriminalni posao.

Bojović ipak nije bio Spasojević: kako je vrijeme odmicalo, čini se da je sve težekontrolirao preostale članove Zemunskog klana. Moguće je da je Sretko Kalinić 2004.ubio Ninoslava Konstantinovića, raskomadao ga i sahranio kod Ikarbusa, kako jerekao, zato što su smatrali da bi ih mogao odati policiji; moguće je i da je Kalinić ubio

Milana Jurišića Jureta u Španiji i samljeo ga u mašini za meso, a moguće je i da jesvojim priznanjem samo nastojao da im zametne tragove.

Međutim, izvjesno je da se ova ekipa sve teže podnosila i surađivala. U Zagrebu je u proljeće 2010. ubijen i raskomadan Cvetko Simić, za što je Miloš Simović nakonhapšenja optužio Kalinića. Godinu dana ranije, ugljenisani leš Ilije Novovića, još

jednog od ljudi iz Bojevićeve ekipe, nađen je zajedno sa ostacima Gorana MarićaMareta u zapaljenom džipu u Dobanovcima. Očigledno, oko i unutar ovog klana

počelo je sve više da se puca i gine. A onda, kada je Miloš Simović ranio Kalinića uZagrebu 9. juna 2010. a ovaj pao u ruke hrvatskoj policiji, Bojović je netragomnestao. Jasno je bilo i zbog čega. U zatvoru, Kalinić je optužio Bojovića da zajedno sa

Vladom Budalom i Simovićem stoji iza pokušaja njegove likvidacije te u svom iskazu priznao čitav niz najtežih krivičnih djela koje su zajedno izvršili. Motivi za uzajamno



istrebljenje su možda bili vezani za kriminalne aktivnosti, možda za ličnunetrpeljivost i ljubomoru vezanu za supruge, a možda se skupilo sve zajedno. Krugnjihovog kretanja i druženja ionako je bio više nego ograničen.

U svakom slučaju, Bojović je nakon Kalinićevog iskaza postao dežurna kriminalna babaroga u regionu. Iz političkih i policijskih krugova navodilo se da je planiraoubojstva više ministara, da je za račun Vojislava Šešelja trebalo da likvidiraTomislava Nikolića, da je povezan sa oružjem i eksplozivom pronađenim u sportskojdvorani Borik u Banjaluci neposredno prije nego što će se tu 9. januara okupiticjelokupni državni vrh Srbije i Republike Srpske... U zemlji gdje organiziranikriminal stoji iza atentata na premijera ovakvi navodi uzimaju se ozbiljno. Da li jeBojović sve to zaista namjeravao da uradi, radi li se o glasinama koje je sam proturaokako bi u podzemlju stekao što veći rejting krajnje opasnog i moćnog čovjeka ili onečem trećem, teško je procjeniti.

E VIVA ESPAŇA: Kao bjegunac od zakona, Luka Bojović je na kraju ostao samo saVladom Budalom. Jedni za drugim padali su članovi Zemunskog klana: Aleksandar Simović u Beogradu, pa Kalinić u Zagrebu i, odmah potom, Miloš Simović, navodnona srpsko-hrvatskoj granici.

Bojović se, kako se čini, sklonio u Španiju. Odatle je za Darka Šarića, također u bjekstvu i sa također ograničenim manevarskim prostorom, nastavio da – vjerovatno umanjem obimu – obezbjeđuje narko-kanale držeći se zemljaka sa Balkana. Tajzaključak se izvodi na osnovu hapšenja crnogorskih i srpskih kurira u maju inovembru prošle godine, kada je zapljenjeno 77, odnosno 36 kilograma kokainašvercanih brodovima iz južnoameričkih luka. Inače, Španija zbog jezika, istorijskih ikulturnih veza sa Latinskom Amerikom predstavlja čekaonicu za kontakte sa

predstavnicima kokainskih kartela iz Bolivije, Kolumbije, Argentine i drugih zemalja.

Po svoj prilici, upravo su zbog tih veza i članovi Zemunskog klana i Luka Bojovićodabrali Španiju za svoje boravište; sa pristojnim lažnim dokumentima i pod uvjetomda se ne mješaju u lokalni kriminal, mogli su dugo da opstanu na slobodi i da seosjećaju sigurnim. Koliko – svjedoči i podatak da su u Španiji bili Bojovićeva djeca,supruga i braća. Na kraju, postavlja se pitanje kako je sa Vladom Budalom i ostalim

pao u Valensiji? Iz policije stižu informacije da su praćeni nekoliko meseci, što jeuobičajna praksa, čiji je cilj da se utvrdi što sve rade i s kim su sve u kontaktu.

Međutim, o načinu kako su locirani gotovo da se ne zna ništa, a i navodi "procurili" umedije daleko su od pouzdanosti: možda su ih "druknuli" neki od uhapšenih ortaka,možda konkurenti iz drugih klanova, a možda je to rezultat praćenja rodbine ikontakata s njom ili nečeg potpuno četvrtog iz repertoara poznatog među policajcimakao operativni rad. To, kao i ono s čim se ova ekipa zaista bavila trebalo bi da pokažeistraga – da se upotrebi ova uveliko otrcana fraza.

U svakom slučaju, čini se da je Luka Bojović završio sa svojom kriminalnomkarijerom. Ukoliko bude izručen Srbiji – za sada teško da postoje razlozi da budedrugačije – i ako bude osuđen za makar i dio krivičnih djela za koje je optužen, čekaga decenijska robija. Međutim, to nipošto ne znači da je organizirani kriminal

pobjeđen. Luka Bojović i ekipa iz Zemunskog klana predstavljaju samo reliktdevedesetih, a tu su formu krupni mafijaši iz regiona odavno prevazišli.



Ali, kako je rekao Mihajlo Divac u "Čitulji": "Čim si jednom počeo da živiš jednimovakvim životom..."

Rafal u brata Luke BojovićaE. H. | 29. april 2013. 09:07 > 18:13 | Komentara: 18

Klasična mafijaška sačekuša - u ponedeljak ujutro, u centru Beograda, dok je izlazioiz pekare, brutalno ubijen Nikola Bojović. Ubica ispalio 15 metaka. Podzemlje tumačilikvidaciju kao osvetu zbog zlodela koja je počinio njegov brat

Nikola Bojović, foto: MUP / Policijski uviđaj na mestu ubistva , foto: Tanjug

BEOGRAĐANIN Nikola Bojović (39), rođeni brat jednog od vođa zemunskog klanaLuke Bojovića, ubijen je u ponedeljak ujutro u pravoj mafijaškoj sačekuši u centruBeograda. Ubica je u njega ispalio 15 metaka, u Ulici carice Milice, kod broja 11, a

potom, iskoristivši nastali opšti metež, nestao u nepoznatom pravcu.

Nikola Bojović je stanovao u neposrednoj blizini i ubica ga je čekao da izađe iz stana.Čim ga je ugledao počeo je da puca iz automata. Ranjeni Bojović je pao na trotoar, ali

je napadač nastavio da puca. Jedan od metaka pogodio je žrtvu u glavu.

Na licu mesta ubrzo su stigla kola Hitne pomoći i policija. Bojović je još davao znakeživota, pa je prebačen u Urgentni centar, na Odeljenje za reanimaciju. Uprkosnaporima lekara, podlegao je povredama.

Operativci beogradske policije pokušali su kroz razgovor sa svedocima da na licumesta dođu do nekih informacija koje bi ukazale na mogućeg počinioca ovog zločina.U toku je i pregled snimaka nadzornih kamera, koje su u blizini mesta likvidacije.

Nema sumnje da je napadač pratio Nikolu Bojovića koji se, za razliku od brata Luke,

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:431799-Rafal-u-brata-Luke-Bojovica

http://www.novosti.rs/upload/images/2013/04/29/Bojovic%203.jpg

http://www.novosti.rs/upload/images/2013/04/29/Bojovic%203.jpg

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:431799-Rafal-u-brata-Luke-Bojovica



nije mnogo eksponirao, niti je javnost imala informacije o njemu. Ipak, sumnjalo seda je on taj koji je pružao logistiku bratu za skrivanje posle bekstva iz Srbije 2010.godine. I on, poput brata Luke, ima podebeli policijski dosije, pa njegova smrt

poznavaoce prilika u beogradskom podzemlju nije iznenadila. Bojovićevu likvidaciju

tumače kao poruku njegovom rođenom bratu, kao osvetu. Koliko je to tačno, teško jereći.

- Luka je u španskom zatvoru i ko zna kada će izaći - objašnjava naš izvor. - Ipak, ovo je osveta za zločine koje je počinio, nema šta drugo. Prvo mu je ubijen kum CvetkoSimić, a sada brat. Daj bože da se tu stane.

Luka Bojović napustio je zemlju posle sukoba odbeglih „zemunaca“ Sretka Kalinića iMiloša Simovića i ranjavanje ovog prvog. U zagrebačkoj bolnici Kalinić je optužioLuku Bojovića da je organizovao niz ubistava. Ubrzo posle toga, vođa klana, koji je

jedini bio van zatvorskih zidina, pobegao je iz Srbije.

OTAC: STRAŠNO NIKOLIN otac, Vuk Bojović, direktor Beogradskog zoološkogvrta, u ponedeljak, po saznanju da mu je sin ubijen, ostao je bez reči.- Strašno - kratko nam je rekao, a posle nekoliko sekundi dodao da „jednostavno nemakomentar za ovo što se dogodilo“.

Ipak, u Srbiji su se ređala ubistva za koja se sumnjalo da ih je organizovao Bojović.Prvo je još 2009. godine nestao Slobodan Radonjić. Njegov otac Danilo krenuo je u

potragu za njim. Već u to vreme počelo je da se šuška da bi Luka Bojović mogao daima veze sa nestankom Radonjića. Danilu se u potrazi za sinom u jednom trenutku

priključio i Branislav Brana Šaranović. Postojalo je sve više indicija da je Slobodanotet i ubijen, a da je u zločin umešan Bojović.

Posle nekoliko meseci potrage, na meti ubica našao se i sam Šaranović. Ubijen jeoktobra 2009. u beogradskom naselju Dedinje. Tada je već svima bilo jasno da ga jeglave koštalo traganje za kumčetom Slobodanom. Danilo je, međutim, nastavio da juriubice ne samo svoga sina, već sada i kuma. Zločincima je bilo jasno da moraju i njegada uklone. U kiši metaka ispaljenih iz najmanje dva automata, dve godine kasnije, useptembru 2011. ubijen je i sam Danilo, koji je bio u društvu Dženana Ramovića.Usmrćeni su dok su bili u automobilu, u Zemunu uporištu klana Luke Bojovića.

ČUDOM OSTALA NEPOVREĐENA

U PEKARI koja se nalazi svega nekoliko metara od mesta brtutalnog ubistva, polupana staklena vitrina ukazuje da je jedan od metaka zalutao kroz rafove. Prava jesreća da niko u ovoj radnji nije stradao.

- Samo što sam se odmakla od tog ćoška, začulo se pucanje stakla i pločica o koju seodbio metak. U prvom trenutku nisam ni znala šta se dešava, jer se ništa nije

prethodno čulo - ispričala nam radnica, koja je, čudom ostala nepovređena. - Metak je prozujao tik pored moje glave.

Jedan metak završio je u motoru kombija, parkiranog ispred pekare. Radnici marketakoje sa nalaze u neposrednoj blizini zatečeni su pucnjavom ispred njihovih lokala. Da



se nešto strašno zbiva, shvatili su kada su slučajni prolaznici počeli da utrčavaju uradnje, tražeći zaklon.

- Stajala sam za kasom kada sam čula nešto što je zvučalo kao pucanje petardi.

Nekoliko sekundi posle praska, utrčao je jedan prolaznik u radnju i rekao nam da ječovek upucan i leži na ulici - govori radnica iz obližnje prodavnice.

HAPŠEN U ŠPANIJI

* U akciji razotkrivanja članova grupe Luke Bojovića, u Španiji je 12. oktobra 2012.godine izvedena akcija u kojoj su uhapšene 24 osobe, među njima i Nikola Bojović iLukina supruga Barbara.

* U više od 30 objekata u Las Palmasu i Alikanteu pronađeno je i zaplenjeno 550.000evra, velika količina narkotika, laboratorija marihuane i dokumentacija. Ovu grupu

sumnjičili su za pranje novca, likvidacije, trgovinu narkoticima.

* Međutim, dvadesetak dana kasnije Nikola i Barbara pušteni su iz pritvorske jedinicezatvora „Fontakalent“ u Alikanteu. Tada je advokat Dragoslav Ognjanović, branilacLuke Bojovića, izjavio da „njihovo puštanje pokazuje da je sve bila farsa i da je svešto je objavljeno izmišljotina“.

(Ne)slavni naslednici

„Tatina deca” na stranputici

Luka Bojović, sin direktora beogradskog Zoo-vrta, osuđen na petnaest meseci zatvora,tek je poslednji u nizu dece javnih ličnosti koja su se sukobila sa zakonom

Marko Milošević, Marija Milošević, Luka Bojović, Miljko Živojinović, Stefan Karić iZvezdan Slavnić

Okružni sud u Beogradu osudio je pre nekoliko dana Luku Bojovića na 15 mesecizatvora zbog neovlašćenog držanja jednog pištolja i falsifikovanja isprave – ličnekarte i ukinuo mu pritvor do pravosnažnosti presude. Bojović je istovremenooslobođen optužbe za oružje i municiju, koje je policija pronašla u stanovima u

Bulevaru Arsenija Čarnojevića i Ulici vojvode Prijezde. Uhapšen je krajem septembra prošle godine, kada je policija saopštila da je reč o vođi jedne od najopasnijih



kriminalnih grupa koja je pružala utočište određenim pripadnicima „zemunskogklana”. Optužnica ga za to, međutim, nije teretila. Njegovo ime se svojevremenodovodilo u vezu sa ranjavanjem Mihajla Divca, nekadašnjeg vođe „bežanijskogklana”, u kafiću „Trozubac”, u Nušićevoj ulici u Beogradu, ali je cela priča ostala u

domenu nagađanja.

Luka Bojović je, pored svojih neslavnih poduhvata zbog kojih je mogao da nađe svojeime na stranicama „crne hronike”, poznat i po tome što je sin Vuka Bojovića,direktora beogradskog Zoološkog vrta.

Ovaj slučaj, da se sin poznate ličnosti u javnosti često dovodi u vezu sa kriminalom,nažalost, nije usamljen. U poslednjih 15 godina, policija je napunila arhivu sa

podacima o deci javnih ličnosti koja su krenula mimo staza koje su utabali njihoviroditelji. Povezivani su, pa i optuživani zbog raznih incidenata, tuča, izazivanjasaobraćajnih nesreća. Neki su nisu libili da u obračunima upotrebe i vatreno oružje.

Najpoznatiji „tatin sin” svakako je Marko Milošević, sin bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Marku se sudilo u odsustvu za zlostavljanjeaktiviste Otpora Zorana Milovanovića u Požarevcu. On je, prema tužbi, sa svojimsaradnicima Aleksandrom i Vladislavom Ašaninom, Milanom i Sašom Lazićem,Milanom Bajićem, Bojanom Tadićem i Zoranom Ivanovićem Roleksom, 7. marta2000. godine oteo Milovanovića, tukao ga i pretio mu upaljenom motornom testeromda će ga iseći na komade i baciti u Veliku Moravu. Ovaj slučaj, međutim, završen jetako što je tužilac odustao od krivičnog gonjenja.

Marko Milošević se dovodio u vezu i sa narkotržištem, švercom cigareta, kafe,alkohola i goriva. Mnogi su ga optuživali da je naručivao brojna premlaćivanja svojih

poslovnih konkurenata, a bilo je i onih koji su ga dovodili u vezu sa ubistvom VladeKovačevića Trefa. Trenutno se protiv njega vodi istraga zbog učešća u državnomšvercu duvana tokom devedesetih. Marko se sa porodicom nalazi u Moskvi.

I njegova sestra Marija dospela je pred sud. U Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv nje se vodio postupak pod optužbom da je ugrozila život više ljudi pucajući urezidenciji svoga oca, u vili „Mir”, u noći kada je on hapšen. O bliskom susretu sa

pištoljem Marije Milošević i njenim pretnjama da će je ubiti svojevremeno jesvedočila i Mirjana Bobić.

Iz „garniture” sinova poznatih političara iz doba Miloševića, u policijskim izveštajimase najčešće spominje Darko Lilić, sin bivšeg predsednika Jugoslavije Zorana Lilića.

Njegovo ime pominjalo se kada je uhapšen u novembru 2003. jer je u noćnom klubu„Nirvana” u hotelu „Metropol” učestvovao u pucnjavi u kojoj su lakše povređeneBojana Bradić i Slađana Martić. Sa njim se tada nalazio i Milan Mitrašinović, bivši

policajac koji je ubijen u septembru 2006. godine u vatrenom obračunu naBežanijskoj kosi. Neki njegovi prijatelji tvrdili su da je Mitrašinović samo preuzeokrivicu na sebe, a da je u stvari te večeri pucao sin bivšeg predsednika Jugoslavije.Ovo nikada nije dokazano.

Darko je prvi put bio hapšen pre nekoliko godina jer je s društvom lomio čaše ukafani, a kada su stigli policajci on im se suprotstavio. Posle toga je pušten iz pritvora,



a policija je protiv njega podnela krivičnu prijavu zbog napada na policajce i prekršajnu zbog remećenja javnog reda.

Na stranicama „crne hronike” pojavljivao se i Jovan Šainović, sin bivšeg

potpredsednika Savezne vlade i haškog optuženika Nikole Šainovića. On je unovembru 2004. godine privođen zbog ubistva Sretena Markovića iz Meljaka ispreddiskoteke „Sargon”, za koje je osumnjičen Branko Lazić, zvani Bane Kockica, skojim je Šainović prethodno bio u društvu. Šainović je u policiji negirao da je umešanu ovo ubistvo i ubrzo je pušten. Protiv njega se ne vodi postupak zbog ovog slučaja,ali je on, najverovatnije, jedan od svedoka.

Sin poznatog glumca Velimira Bate Živojinovića, Miljko Živojinović, advokat i bivšiupravnik građevinskog preduzeća „Rad” optužen je za umešanost u malverzacije„stečajne mafije”. U bekstvu je i za njim je raspisana Interpolova poternica.

Zbog droge, ali i zbog drugih izgreda, policija je svojevremeno podnela krivičnu prijavu i protiv Vojkana Stefanovića, sina bivšeg narodnog poslanika AleksandraStefanovića (DHSS). Prema podacima policije iz Valjeva, krivične prijave protivnjega podnete su i za otimanje vozila, teške krađe, zbog nasilničkog ponašanja,nanošenja teških povreda i protivprirodnog bluda. Protiv Stefanovića je podneto devet

prijava za prekršaje protiv javnog reda i mira, uz napomenu policije da im nije poznato da je Stefanović osuđivan zbog pomenutih dela.

Ipak, najviše pažnje je izazvalo kada je Stefanović, naočigled prolaznika, u Valjevu pokušao da siluje maloletnu K. A. (15). Istražni sudija Okružnog suda u ovom graduokončao je istragu protiv njega ocenom da je u trenutku napada bio neuračunljiv, pa jezbog toga doneo rešenje o njegovom smeštanju u zatvorsku bolnicu Okružnog zatvorau Beogradu.

Praksa pokazuje da u slučaju „tatinih sinova” nije presudno šta otac radi. Praktično,nije bitno da li je tata političar, sportista ili estradna zvezda. Vedran Repčić, sin bivšegfudbalera Crvene zvezde Srebrenka Repčića, hapšen je više puta. Pri pokušaju pljačkeizrešetao je Predraga Milosavljevića, vlasnika prodavnice u naselju Braća Jerković.Osuđen je 2002. na 10 godina. Vedranu je prethodno suđeno i za ubistvo taksisteBranka Topalovića čije je telo nađeno 1996. u istom naselju, ali je tada, uslednedostatka dokaza, oslobođen optužbi.

U medijima se mnogo govorilo i o Zvezdanu Slavniću, sinu poznatog košarkaša itrenera Zorana Moke Slavnića. Zvezdan je osuđen zbog ubistva Olivera Jovanovića umartu 1998. godine. Slavnić je hapšen i tokom jednog odsustva iz zatvora pošto je,kako je saopštio tada MUP, udario vlasnika beogradskog restorana „Trag” jer mu nijeostavio slobodan sto. Tokom pretresa „pontijaka”, koji pripada Zvezdanovom ocu,

pronađen je pištolj bez dozvole, a na sebe ga je „preuzeo” Danilo Bojičić koji je bio udruštvu s mladim Slavnićem. Protiv Slavnića je podneta prekršajna prijava zbognarušavanja javnog reda i mira.

Osim na slobodi, tatina slava uticala je i na zatvorski tretman. Mlađani Slavnić, tako je uživao razne privilegije zajedno sa Andrejom Kovačevićem, još jednim žiteljom

ovog doma, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 2006. godine u Beogradu.Kovačević je sin poznatog biznismena Vladimira Kovačevića Trefa, a u Valjevu



izdržavao maksimalnu kaznu od deset godina zbog ubistva čuvara u očevoj firmi, prilikom čega je opljačkano 7.000.000 maraka.

U pojedinim medijima se pisalo da je Vojkan Stojčić, sin Radovana Stojčića Badže,

nekadašnjeg pomoćnika ministra policije, kao maloletnik ispoljavao bahatost. Navodno je pretio policajcima koji su mu tražili na uvid vozačku dozvolu. Zbog bahatog ponašanja jedan policajac mu je udario šamar i zbog toga prvo biosuspendovan, a zatim je izgubio službu.

U policijske arhive ubeležen je sin pevača Sinana Sakića – Rašid Sakić. Rašid jeosuđen na tri i po godine zatvora zbog napada na Dragoljuba Despotovića kojem jeoteo „golf 3”, ali ga ta kazna nije mnogo potresla. Dok je na slobodi čekao

pravosnažnost presude, Rašid je, kako se sumnja, ubio Despotovića. Zbog toga jekasnije osuđen na 15 godina zatvora, ali je odlukom Vrhovnog suda presuda ukinuta.

Dosije Rašida Sakića otvoren je još dok je bio maloletan zbog nasilničkog ponašanja inanošenja teških povreda, a kasnije je „kompletiran” napadima, pokušajem ubistva iiznudama novca. Rašid, kome je „ulično ime” Ćelo, bio je uhapšen i tokom akcije„Sablja” zbog trgovine drogom.

Među takozvane „tatine sinove” ubraja se i Nenad Ćosić, sin bivšeg komandantaGardijske brigade Radomira Ćosića. Nekoliko puta je bio osumnjičen za krivičnadela, ali je on to uvek negirao.

Ime sina bivšeg komandanta Gardijske brigade pominjalo se i u vezi sa pogibijom

dvojice gardista 5. oktobra 2004. godine u Topčiderskoj kasarni. Ćosić je, kako je tada pisano, bio u krugu objekta Karaš na Topčideru, gde su pronađena tela DraženaMilovanovića i Dragana Jakovljevića, i to kao civilno lice koje je radilo na održavanjuelektronskog sistema. Ćosić je na mestu tragedije bio kobnog dana iako tog jutra nije

bila njegova smena.

Marku Gvozdenoviću, sinu pevačice Snežane Đurišić, na teret je stavljeno da jevozeći velikom brzinom „pežo 504”, sa nedozvoljenom dozom alkohola u krvi, uBulevaru mira na Dedinju, sleteo s puta i udario o banderu, izazvavši saobraćajnunesreću u kojoj je poginula Jelena Paunović (25).

Na stranicama „crne hronike” pojavljivao se i sin Sretena Karića, Stefan (22) zbogizazivanja saobraćajne nesreće u kojoj je teško povređena Stanislava Pavlović (30),igračica plesne grupe Ksenije Pajčin. Do nesreće je došlo pošto je automobil BMWkojim je on upravljao u velikoj brzini udario u betonski stub na Dedinju. Devojka jeizletela kroz šoferšajbnu i odletela 15 metara od vozila. Zadobila je brojne unutrašnje

povrede, frakturu lobanje i izvađena joj je slezina.

objavljeno: 17/04/2008

Nakon što je Lukin „butik peciva“ zatvoren, Vuk gubi kontakt sa svojim sinom koji je, kako kaže, tada otišao u Španiju gde je „radio adaptacije sa nekom građevinskomfirmom“.



- Lukina žena oduvek živi u Španiji sa detetom, ona i Luka više nisu u braku. Čuosam se s njom i rekla mi je da joj policija nije dozvolila da ga poseti pre prebacivanjau Madrid. Tada bi i Lukini advokati trebalo da doputuju u Španiju – kaže starijiBojović.

mafijaŠki bos pao zbog supruge - VoĐa „zemunaca" uhapŠen jer nije izdrŽao da sene viĐa sa Ženom u koju je ludo zaljubljen

20. 02. 2012. - Izvor: PRESS Autor: Milan Stojadinović

Lepa Barbara došla glave Bojoviću

Privržen: Srpska policija upozorila špansku da je Luka izuzetno vezan za suprugu itroje dece i da će tražiti svaki način da dođe do njih. Čim je Barbara locirana uAlikanteu, Španci su, prateći je, vrlo brzo došli i do Luke.



Vođa „zemunskog klana" Luka Bojović uhapšen je pošto nije odoleo da se ne viđa sasuprugom Barbarom, u koju je ludo zaljubljen, otkrivaju španski mediji.

Naime, u vreme dok je Bojović bio u bekstvu, srpska policija poslala je informacijušpanskim kolegama da je mafijaški bos izuzetno posvećen porodici i da je u iskrenojljubavi sa suprugom. Tada je navedeno da će se, ukoliko bude locirana Barbara, vrlolako ući u trag i njemu. Španci su ubrzo otkrili da Barbara sa troje dece živi uAlikanteu, u blizini Valensije, i tako su pronašli i Bojovića.

Inače, španska policija je skoro dvadeset meseci pratila njeno kretanje i registrovala skim se viđa. Samo hapšenje u Valensiji izvedeno je nakon što su španski agenti pratiliLukinog kuma Vladimira Mijanovića, koji je u više navrata obilazio Barbaru i decu.

Tajni susreti

Barbara Bojović je sa troje dece živela u iznajmljenom stanu, u turističkom naselju



Finestrat kod Alikantea. Ona je imala otvoren račun u banci na svoje ime, a i deca su bila upisana u školu pod pravim imenima, pa ih je španska policija lako pronašla. Nakon lociranja Barbare i troje dece, od kojih najstarije ima devet godina, bilo jeočigledno da ona vodi normalan život sa dnevnim rutinama. Odvodila je decu u školui na treninge tenisa i plivanja, kupovala hranu i odeću za celu porodicu, a 3. juna

2011. godine otvorila je kafeteriju i poslastičarnicu u Finestratu pod nazivom„Ajskrims end dezerts" i započela sopstveni biznis. U više navrata supruga i deca suodlazili na vikende i španski agenti veruju da su se u tim situacijama sastajali saLukom. Kako je navedeno, komunicirali su u šiframa i bilo je vrlo teško otkriti gde suse sastali.Inače, španska policija je u jednom trenutku želela da prekine praćenje Bojovićevesupruge jer je veliki broj agenata bio angažovan na tome, a nije bilo nikakvihrezultata. Ipak, nastavili su akciju koja se na kraju završila hapšenjem Bojovićevegrupe.Policija je paralelno sa Barbarom pratila i Lukinog kuma Vladimira Mijanovića, koji

je živeo u Las Palmasu. Neposredno pre akcije hapšenja, on je doleteo sa Kanarskih

ostrva u Madrid, a kada je napustio aerodrom „Barahas", bio je praćen u stopu. Naaerodromu je iz telefonske kabine pričao sa nekim, nakon čega je izašao i odvezao setaksijem, ali je više puta presedao u druga taksi vozila i vozio se po gradunajverovatnije pokušavajući da utvrdi da li ga neko prati. U izveštajima agenata kojisu ga pratili navedeno je da je Mijanović i dok je ručao sve vreme gledao oko sebe, aonda je otišao na železničku stanicu Atoča i vozom otputovao u Valensiju. Tamo jeotišao u stan u ulici Svetog Vinsenta, a napustio ga je u društvu Siniše Petrića. Njihdvojica su potom došli u zgradu u ulici Nino Bravo broj 3.

Barbara ćerka Petra Borote

Lukina supruga Barbara Bojović ćerka je čuvenog golmana Partizana i OFK Beograda Petra Borote, koji je umro u Đenovi u februaru 2010. godine. Barbara je u Beogradu

poslednji put javno viđena upravo na sahrani svog oca na Novom groblju, kojoj je prisustvovao i Vuk Bojović. Barbara je važila za jednu od najlepših Beograđanki, adevedesetih godina pojavljivala se i u nekoliko muzičkih spotova. Poznata je anegdotada je Luka Bojović pre nego što su počeli da se zabavljaju sa celom svojom ekipom

jurio mladiće koji su joj iz kola u pokretu dobacivali na ulici.

„To je Luka, to je on..."

Agenti su nastavili da nadgledaju zgradu i nešto kasnije iz nje je izašao još jedanmuškarac, a agent koji je bio najbliži ulazu je rekao: „To je Luka, mislim da je on", ali

je dodao: „ Ne znam, nisam siguran, ima naočare za sunce i kapu."Celo društvo se tog popodneva sastalo u ekskluzivnom restoranu „Bodega la Paz" ucentru Valensije, a u restoran je došao i Vladimir Milisavljević - Vlada Budala, koji jetakođe bio praćen. Španski policajci su dozvolili četvorki da završi ručak i agenti ucivilu su prišli stolu dok je četvorka čekala desert.Kako navode španski mediji, razgovor je išao ovako:„Policija! Pokažite vaša dokumenta!" Na to je Luka Bojović odgovorio: „Zašto, zatošto smo stranci? Ništa nismo uradili." Pokazao je litvanski, lažni pasoš, Petrić i

Milisavljević su izvadili hrvatske pasoše, dok je Mijanović pokazao svoj srpski pasoš.„Da li imate da platite račun?" Pitao je policajac, a Luka se nasmejao i rekao:



„Naravno" i na sto bacio više od 300 evra. Ipak, vrlo brzo maske su pale i Bojović jeuhapšen.Inače, u apartmanu koji je Luka Bojović iznajmljivao u ulici Nino Bravo i koji je

policija pretresla nakon njegovog hapšenja pronađeni su tri škorpiona, automati, pištolji, prigušivači, municija, ali i 557.000 evra. U španskim medijima je objavljeno

da je pored arsenala i novca pronađeno i više ljubavnih pisama koje je Luka dobijaood supruge Barbare i koja su navodno ukrašena nacrtanim srcima.

Uspeh: Još jedna akcija španske policije

Uhapšena i Ana Marija, kraljica kokaina

Španska policija je pre razbijanja Bojovićeve grupe uhapsila i izvesnu Anu Mariju,koju na Pirinejima nazivaju kraljicom kokaina i šeficom podzemlja. Ona je u svojojhacijendi na 20 kilometara od Madrida imala najmoderniju laboratoriju za preradudroge, a kada je policija ušla u vilu, pronašla je 300 kilograma kokaina i 33 toneostale droge. Ana Marija, atraktivna i superinteligentna, dugo je izbegavala hapšenje,vešto izmičući poterama i koristeći svoje veze, ali je na kraju uhvaćena sa 27 milionaevra u gotovini.

Ko je bio Nikola Bojović?

Iako manje poznat srpskoj javnosti, Nikola Bojović bio je u vrhu "zemunskog klana".Bio je hapšen više puta, a na teret su mu stavljana maltretiranja, iznude, pranje novca itrgovina narkoticima.

Nikola Bojović, brat Luke Bojovića koji je jutros u 7.05 ubijen iz vatrenog oružja uUlici carice Milice u Beogradu u srpskoj policiji bio registrovan kao jedna od osoba uvrhu kriminalne grupe svog brata

Njega je među prvima spomenuo Sretko Kalinić koji ga je povezao sa ubistvomBranka Jevtovića Jorge, za šta se tereti Luka. Kalinić je i pred sudom kazao da je

Nikola neposredno pre ubistva javio gde se nalazi žrtva, ali on za to nije procesuiran.

Bojović je 2008. godine optužen za maltretiranje i iznudu 7.200 evra od M. E, a zaisto delo optužen je bio i Luka, kao i još dvojica njihovih prijatelja. Međutim, tadašnjiPrvi opštinski sud je odbacio tužbu zbog zastarelosti krivičnog dela. U optužnici je

stajalo da su od M. E. zahtevali da povuče tužbu koju je podneo protiv jednognjihovog prijatelja.

Tvrdi se da su ga sačekali ispred njegovih poslovnih prostorija i zatim odvezli urestoran u beogradskom zoološkom vrtu. Tamo su ga “ubeđivali“ udarajući ga bejzbol

palicama po glavi i telu. Zatim su ga, navodno, stavili u automobil i rekli mu da gavode u njihov privatni zatvor. Na kraju je M. E. obećao da će povući tužbu.

U oktobru 2012, godine Nikola je zajedno sa Lukinom ženom Barbarom uhapšen uŠpaniji u okviru zajedničke akcije bezbednosne službe Uprave kriminalističke policijeSrbije i španske policije. Bojovići su uhapšeni zajedno sa još 22 člana kriminalnegrupe iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, osumnjičene za pranje novca itrgovinu narkoticima.

http://www.nadlanu.com/pocetna/info/hronika/Izresetan-mladic-u-Carice-Milice-je-brat-Luke-Bojovica.a-178745.866.html






Oni su 30. oktobra prošle godine, nakon što su dvadeset dana proveli u pritvoruzatvora Fontakalent u Alikanteu pušteni na slobodu.

29. 04. 2013. -

Nova vlast za osam meseci smenila skoro 3.000 ljudi!

Vlada Srbije i predsednik su za osam meseci rada razrešili 1.096 službenika udržavnoj upravi, pokazuje analiza organizacije Centar za praktičnu politiku, pišeDanas.

Analiza nevladine organizacije CPP pokazala je i da su gradske vlasti Novog Sadarazrešile 977, a gradske vlasti Niša 698 ljudi, prenosi "Danas".

Analizom su obuhvaćena samo razrešenja i opozivi koji se objavljuju u Službenomglasniku i službenim listovima.

Uvidom "Danasa" u listu imenovanja i razrešenja, tokom dosadašnjeg rada VladaSrbije je razrešavala najviše u novembru i martu, po više od 200 službenika, dok je pogotovo 200 smenjeno tokom decembra i februara. Najmanje rešenja o prestankudužnosti doneto je u oktobru prošle godine - pedesetak.

Prema navodima direktora CPP Dragana Popovića, ovi podaci ukazuju na "linearnootpuštanje svih koji nisu iz partija na vlasti na lokalnom i nacionalnom nivou“.

Kako ukazuje, masovne smene obuhvatile su sve oblasti državne uprave, pa se takosmenjuju direktori javnih preduzeća, ambasadori, članovi upravnih i nadzornihodbora, direktori domova zdravlja, škola, centara za socijalni rad, direktori muzeja,galerija, pozorišta, kulturnih centara, biblioteka, članovi školskih odbora, čak ifunkcioneri Sigurne ženske kuće u Nišu ili ustanove za izradu tapiserija u NovomSadu.

"Prema važećim propisima, vlast nema obavezu da obrazloži smene izabranih i postavljenih lica. Međutim, odsustvo obrazloženja i indikativno linearno smenjivanje i postavljanje novih funkcionera ukazuje na odsustvo svake evaluacije i donošenje

odluka na osnovu partijske pripadnosti. Ovakva praksa potpuno učvršćuje partijskudržavu i ruši vladavinu prava u Srbiji. Nasilnim smenama, bez obrazloženja i bezocene rezultata rada, uvodi se partijska pripadnost kao apsolutno načelo u upravljanjudržavom“, napominje Popović.

On ističe da se na taj način istovremeno šalje poruka svim izabranim i postavljenimfunkcionerima da rezultati rada nisu merilo i da nije važno kako rade, već da li

pripadaju vladajućoj stranci.

"Iako su neke od smena izazvale brojne reakcije stručne javnosti, vlasti u Srbiji nisureagovale, a stranke vladajuće koalicije javno brane partijsku pripadnost kao vrhovno

načelo rada državne uprave. Na mesta smenjenih dovedene su stotine partijskihčinovnika, od kojih su mnogi bez ikakvih kvalifikacija za posao koji bi trebalo da



rade“, ukazuje Popović.

S druge strane, Transparentnost Srbija je početkom marta objavila da je Vlada dotada od 162 državna službenika njih 148 postavila na položaje bez konkursa, što

je suprotno zakonu.

Od formiranja, Vlada je raspisala svega 12 konkursa za ove službenike na najvišimfunkcijama ispod ministara i zamenika.

"Vlada Srbije ne samo što je postavljala visoke državne službenike na osnovu članazakona koji je prestao da važi pre dve godine, već je bez konkursa postavila idirektore novoformiranih kancelarija“, upozorila je Transparentnost Srbija.

Vuk sa Lukinom majkom profesorkom ima troje dece. Dva sina i cerku. Sa drugomcerku. Jeste cetvoro al ukupno.

Приручници ЈНА су борбени буквар побуњеникау Азији и Африци

29. април 2013.

Диверзантска упутства војске бивше СФРЈ као приручници у савременим ратовима

Диверзантски приручници ЈНА су борбени буквар побуњеника који воденеконвенционални рат против НАТО снага у Азији и Африци.“Диверзантски кувари” са једноставним рецептима за подмукле и убојитемине изненађења које се праве дословно у кухињи од приручних средстава,били су ноћна мора за војне конвоје у Ираку.

- Припадници међународних снага у Ираку су код побуњеника проналазили многе приручнике бивше ЈНА о постављању импровизованих експлозивнихнаправа – изјавио је потпуковник македонске војске Методи Хаџи-Јанев, који јекао командант специјалне јединице “Вукови” од 2003. до 2008. био у Ираку.

Прича македонског специјалца открива да герилци – побуњеници у земљамаАфрике и Азије само примењују доктрине масовног и јефтиног општенародног рата, коју је промовисала ЈНА. Југословенски војни обавештајци још одпочетка Хладног рата укључили су се у ратни бизнис у Африци и Азији,конкуришући и већим службама које су ангажоване на некој од зараћенихстрана.

Ветеран из Ирака Методи Хаџи-Јанев открио је да су ирачки диверзантисмислили и нову врсту даљинског активатора упаљача за експлозивне направе,у складу с доктрином ЈНА о јефтином рату. – За активирање тих експлозивнихнаправа често користе алармни системи из возила, што ствара нови проблем,

јер се не могу приводити сви који имају код себе кључеве за аутомобил са



алармом. У Ираку нема конвенционалног рата, увек морате узети у обзирцивиле – закључио је Хаџи-Јанев.

- Код нас су на школовању били слушаоци из Либије, Замбије, Судана, Египта, Индонезије, наородноослободилачких покрета из Алжира, Анголе, Вијетнама,

палестинског ПЛО, Полисарио, АНЦ и других – оставио је сведочанствопуковник Милан Петковић, један од највећих обавештајца ЈНА, који је и сампровео дуго времена у тајним мисијама.

Он је оставио и ретко сведочанство како су склапани тајни послови у ТитовојЈугославији, која је често служила и као посредник за препродају совјетскеили НАТО робе афричким и азијским купцима.

Тако су, на пример, амерички војни вишкови из Другог светског рата, одуниформи до наоружања, завршили код бораца антиколонијалногалжирског Националног ослободилачког фронта – ФЛН. Француска је

жестоко протестовала и умало растурила тек формирани НАТО. Де Гол јепосебно оштар био према Титу кога је називао “убицом”, јер је отвореноподржавао алжирске герилце и терористе.

Са алжирским борцима је као новинар, мада у униформи, био бивши хрватскипартизан Здравко Печар, који је врло детаљно описао и популарисао улогумуџахедина и федајина – претеча терориста самоубица – у “алжирскомнародноослободилачким рату”.

Контакте са “ослободилачким покретима” неупадљиво је оствариваоСоцијалистички савез радног народа Југославије (ССРЊ) који је важио задуштвено-политичку организацију, народни фронт. Личност за везу снароднослободилачким покретима у ССРЊ био је Стане Доланц, тадасвемоћни шеф савезне полиције. Он је закључивао политичке уговоре, а онда сепосао спуштао на ниво ЈНА, у центар за обуку диверзаната из“ослободилачких покрета” у Пазарићу крај Сарајева.

После једне представе у Пазарићима, шездесетих година прошлог века,Агостино Нето, вођа једног од три наороднослободилачка покрета упортугалској колонији Анголи, затражио је да се његови борци обучавају у ЈНА.Склопљен је споразум о сарадњи и школовању кадра за специјалне мисије у

Југославији, снабдевање оружјем и војном опремом МПЛА и слање југословенских војних инструктора.

Најважнији међу њима био је капетан ЈНА, који је у Анголу отишао подшифрованим именом “Симба”. Кустос војног музеја у Луанди и данас каонајвреднији експонат показује стари “Симбин тенк” Т-54.

- Југославија нам је упутила тенкове као помоћ, али у тренутку искрцавања у луци Луанде непријатељске снаге су биле на прилазима граду. Ситуација је билакритична, наша одбрана је попуштала. Тенкови су искрцани на кеј, али без

муниције и посада, само с возачима. Тад је Симба скочио на тенк и крикнуо из

свег гласа “аделанте” (јуриш) и тенкови су јурнули. Симбина варка је успела,



противник се уплашио и побегао, а Луанда је спасена – прича кустос споштовањем о командосу ЈНА.

Тај ратник с хиљаду лица умро је тихо пре неколико година као пензионисанипуковник ЈНА, носилац највиших војних одликовања, војни стручњак светског

гласа, предавач на домаћим и страним универзитетима.

Извор: Вечерње Новости

Милан Предић (1881‐1972) био је српски драматург, позоришни и ликовникритичар и преводилац. У Народном позоришту у Београду радио је од 1909, апосле И светског рата у више наврата био је његов директор и управник.Учесник је оба Балканска и И светског рата. Богосав Војновић Пеликан (1894‐1942) је био самоуки сликар, карикатуриста и новинар. Најпознатији је посвојим сликама мотива старог Београда, српских средњовековних споменика и

ратних тема. Био је сарадник Музеја града Београда. Учествовао је уБалканским и И светском рату. Света Миловановић, потоњи учитељ, био једобровољац Сремског добровољачког одреда 1915. године.

Од Риголета до експлозија

Милан Предић, који је као резервни поручник учествовао у Одбрани Београда1914. и 1915. године, као човек од пера, следећим речима забележио је последњедане релативног примирја и почетак борби за Београд 1915: „Стари фонограф,довучен однекуда, кривио је на грудобрану у понеке расположене вечери својолупани мегафон, док му је иглица извлачила квартет из Риголета, скачући дуж

зареза старе плоче и грумуљица блата… Београд је изгледао као да траје својестаре дане, као да се горе код Москве седи у вечерњем чарлијању… Тако сведок једног јутра, рано, уз кафу узету пред шатором, у свежини влажне долинеизмеђу Цареве ћуприје и Чукарице, није дошао први весник, огромни прљавистуб од земље и дима, који се уз прасак, широк, потмуо, подигао из двориштафабрике шећера. Од њега почиње оно што се свршило немим ноћнимукрцавањем у Драчу…“

Несретна судбина „српског Немца“

Аустроугарски поручник Игњат Кирхнер родиосе у Руми 1877. године. Родитељи су му били Срби, али је он носио презимесвог очуха који га је усвојио и одгајио. Завршио је Војну академију у Бечу и 7година службовао у Винковцима где је заправо по први пут и научио својматерњи српски језик. Кажу да га је касније одлично говорио, мада се уњеговом изговору увек симпатично осећао немачки акценат.



Кирхнер је дезертирао из Царско‐Краљевске војске 1914. и пребегао уСрбију, где је указом Краља Петра И примљен у Српску војску. Преманепровереним причама неких његових сабораца Кирхнер је дезертирао пошто јепретходно убио једног свог претпостављеног официра, који је знајући или не заКирхнерово српско порекло, крајње увредљиво и понижавајуће говорио о

Србима. По неким још мање вероватним причама Кирхнер је у Србију пребегаопрепливавши Саву код Београда, у лето 1914. и српским властима први донеовест о томе да се аустрогарска влада спрема да објави рат Србији, без обзира нато какав ће бити српски одговор на Ултиматум Црно‐жуте монархије.

У почетку рата Кирхнер је ратовао као четник‐добровољац. Учествовао је узаузимању аустријске карауле на левој обали Саве 1914. У овој акцији поручникКирхнер бива рањен у десну ногу, али није отишао у болницу. У току одбранеБеограда, у јесен 1915, Кирхнер командује чувеним Сремскимдобровољачким одредом. Био је омиљени командир својим војницима, којису га сматрали за великог српског патриоту. Учествовао је у чувеном

јуришу 7. октобра под командом мајора Гавриловића и при том био тешкорањен у ногу. Сремски добровољци извукли су свог омиљеног командирапод кишом куршума са прве борбене линије и тако му спасли живот. Претходно је поручник Кирхнер само Божијим промислом избегао сигурнусмрт, када је једна аустроугарска граната ударила у бараку где се налазилањегова команда.

Потом је поручник Кирхнер евакуисан из Београда. Лечен је у Нишу, а затим јеса осталим рањеницима пребачен на Крф. Сво то време о њему се бринулаболничарка Босиљка Чајкановић, сестра резервног капетана Веселина

Чајкановића, чувеног српског етнолога и историчара религије и потоњегакадемика. Боса и Игњат су се у току повлачења заљубили. Све време у токуисцрпљујућег путовања, на носилима и на болесничкој постељи, Кирхнер јечувао, око појаса обмотану заставу Сремског добровољачког одреда.

Са Крфа је Кирхнер упућен на лечење у Тулуз. Тамо су му ране залечене,али је од последица рањавања на Дунавском кеју, пошто је 1914. и 1915. двапута рањаван у исту ногу, остао инвалид са ногом краћом 6 цм. УФранцуској је завршио и Електротехнички факилтет, па је после рата у ВојсциКраљевине СХС и Југославије обављао високе дужности у Војнотехничкој иинжињеријској служби Министарства војске и морнарице. Оженио се својом

неговатељицом из ратних дана Босом Чајкановић (једна од ретких сачуванихфотографија И. Кирхнера у дну носи посвету: Мојој Босиљки). Напредовао је услужби до чина бригадног ђенерала (1939). Једно време био је председникДруштва бранилаца Београда 1914‐1915. године.

На сопствени захтев пензионисан је уочи II светског рата. Одбио је понудуНемаца да учествује у окупационој влади 1941. Погинуо је на Васкрс 1944. одсавезничког бомбардовања. Игњат Кирхнер до данас није добио улицу уБеограду са својим именом.

Уличне борбе



Српска артиљерија у одбрани Београда

Учитељ Света Миловановић, добровољац Сремског одреда у својиммемоарима, овако се сећао последњих борби за слободни Београд 1915. године:„Друга чета Сремског одреда, под командом Кирхнера, развила се у стрелце ипотпомогнута малим бројем кадроваца 10. пешадијског пука лавовски се коље,на нож, од куле Небојше до кафане Шаран на Дунавском кеју. У Дубровачкој иЦара Уроша улици камаре мртвих; леже мртви и бледи младићи из Сремскогодреда. Поубијаше их у момнету када су хтели прећи преко улице. У Банатскојулици, на кућу број 40 наши поставили митраљез. На кров исте куће попео сечетник Жика Јелић и баца бомбе. Једна граната удара у ту кућу и у минуту убијана месту 40 добровољаца Сремског одреда. Глава Жике Јелића пада на улицу,као крушка, док му труп остаје под рушевинама. Болничара нема! Рањенике,непревијене, у општинским колицима за ђубре одвозе у болнице. Не знамоткуда се ту створи и госпођа Јелена, супруга нашег познатог уметника ДобрицеМилутиновића. Она скинула са своје куће врата и на њих са једним војникомполаже тешко рањеног поручника Роша.Тек око пет сати ујутро, када се мало

разданило, видели смо да се не бијемо са Аустријанцима, већ са Немцима. Имаих много. Као пободени кочићи што бране обалу од поплаве штче шиљци сањихових шлемова, тамо иза кланичне пруге. Тада нам јавише да је и ИгњатКирхнер тешко рањен.“

Ђорђе Рош ‐ Од Дунавског кеја до Хиландара

Ђорђе Рош је рођен у Београду 1896. године као најмлађи синнатурализованог Немца, стручњака за изградњу железничких пругаСебастијана Роша и Словенке Антоније. Понегде се грешком наводи да суРошови норвешко‐швајцарског порекла. Као ђак шестог разреда Реалнегимназије био је добровољац у Другом балканском рату. Две године каснијепостао је питомац 46. класе Ниже школе Војне академије. Као командиржандармеријске чете истакао се у борбама за време херојске одбранеБеограда 1915. године. Тешко је рањен у јуришу на Дунавском кеју, подкомандом мајора Гавриловића. Заробљен је у Војној болници и одведен узаробљеништво, али је размењен 1917. године.



Ђорђе Рош се још пре рата живо интересовао за авијацију и летење. Крајемрата, на Солунском фронту постаје војни пилот. Он је један од пионирасрпског цивилног, спортског и војног ваздухопловства. После ратаунапређен је у чин капетана, али напушта војну службу и са братомДушаном одлази на лечење и студије у иностранство.

Између два светска рата браћа Рош, Душан и Ђорђе, били су власницитрговачке фирме Еxпорт‐импорт Рош и званични представници немачке тешкеиндустрије у Југославији. Њихова фирма снабдевала је ЈугословенскуКраљевску војску војном опремом из Немачке. За њихово име везано је низафера наводног подмићивања војних врхова. Најпознатија је она око увозатенкова и авиона типа Дорније 1935. године, када су обојица доспела и у затворпод оптужбом да су оштетили државну касу. Ослобођени су на личнуинтервенцију кнеза Павла.

Рошови су били веома имућни, поред велике породичне куће у Катићевој 8‐10

поседовали су и зграду у Бирчаниновој 28 б са 32 стана, вилу на Хвару и низдругих непокретности. Пре и после II светског рата у њиховој згради уБирчаниновој 28 б становали су многе познате личности: чувени сликар ПајаЈовановић и његова супруга Муни (од 1939. до 1947. године), фудбалер РајкоМитић, академик Др Никола Чобељић, амбасадор Владимир Роловић, генералМилутин Морача, новинарка Деса Павловић‐Тревисан, дописница Тајмса изБеограда…

Ђорђе Рош је у Бечу упознао Норвежанку Осту (која је касније променилаиме у Љубица) и са њом се венчао 1924. у манастиру Раковица. Био је и

почасни конзул Краљевине Норвешке у Београду.Поводом петнаестогодишњице одбране Београда, 1930. Ђорђе је штампаосвоје мемоаре и у њима први пут објавио текст чувеног говора свогкоманданта, мајора Драгутина Гавриловића.

Као сувласник великог извозно‐увозног предузећа у Београду, организовао је и финансирао обнову манастира Грачаница, од 1935. до 1939. године.Познанство Ђорђа Роша и четничког војводе Косте Пећанца датира још саСолунског фронта, а у послератним годинама се претворило у пријатељство ипословну сарадњу. Постоје неке сумње да је новац који су Немци наводно

обећали Кости Пећанцу да се четничка организација не противи приступањуЈугославије Тројном пакту исплаћиван преко фирме браће Рош. Ђорђе Рош јеоптуживан и да је за време II светског рата, осим са Пећанчевим четницима,одржавао контакте и са Др Карлом Краусом, шефом Гестапоа за Србију и некимфамозним вишеструким шпијункама попут мис Рут Мичел и „балканском МатаХари“ Вером Пешић.

Ђорђе Рош емигрирао је са породицом из Југославије у Немачку 1944.године. Налазио се на комунистичком списку људи за ликвидацију пократком поступку. Он и супруга су годинама живели недалеко од Штутгарта.Њихова кућа била је Србија у малом ‐ прави музеј српских старина и

драгоцености: оригинална застава из Првог српског устанка, униформа исабља краља Александра Карађорђевића, десетак слика Паје Јовановића, и



на стотине других вредних експоната и књига. Ђорђе и Љубица су честобили домаћини бројним српским емигрантима, финансирали их ипомагали док се не снађу у „белом свету“. Од 1961. Ђорђе Рош све чешћепосећује Свету гору и манастир Хиландар. Затекао је манастир у приличнотужном стању, због стицаја историјских, економских и других околности. У

договору са малобројним братством предузео је кораке за обновуманастира. Године 1965. Ђорђе се настанио у Неа Роди, месту на границиСвете горе.

Основао је Комитет за обнову манастира у коме је био активан до крајаживота. Заједно са принцом Томиславом Карађорђевићем, такође честимпосетиоцем Свете горе и Хиландара сакупљао је по свету новац за обновуманастира. Новац су подједнако добијали и од Срба али и од странаца,католика, протестаната, од једног Јеврејина, чак и од извесног богатогнемачког аристократе који је био уверен „да ће то бар мало допринети да сепред Србима опере немачки образ”. После делимичне обнове манастира, од

новца који су Ђорђе Рош и принц Томислав сакупили изграђена јесавремена Хиландарска библиотека.Ђорђе Рош, један од хероја са Дунавског кеја, умро је 1977, изненада, напуту ка Хиландару. Својевремено је то као своју жељу и записао. Захвалнихиландарски монаси сахранили су га у манастирској порти и он је јединимирјанин који је сахрањен на тлу Хиландара.

Рошове кћери Јелена, Инге и Татјана даровале су Народном музеју у Чачку30 вредних предмета везаних за њиховог оца и одбрану Београда 1915. Отада почиње формирање Збирке Ђорђа Роша у овом музеју који се налази у

родном граду Пошовог ратног команданта мајора Гавриловића.

Отворени гробови

Парни млин у Душановој улици, последње аустроугарско бомбардовање уБеограду 1915. године.

Због великог броја жртава, Београд се тих октобарских дана 1915. полакопретварао у једну велику гробницу. Богосав Војновић Пеликан забележио јесвоја сећања на једну чудну београдску сахрану из тих дана: „Жртава јебило много и онај ко замркне није био сигуран да ће осванути. Свакога

јутра из рушевина су извлачени лешеви поубијаних грађана, стараца, женаи деце… Сад је Београду било јасно шта му се спрема! После тешке артиљерије

дошли су и аероплани да нас дотуку у теме… Тако се на углу Његошеве иКраља Милутина улице, тачно код III мушке гимназије, одиграо један случај.



Око три часа поподне наишао је један спровод са нешто света. Баш када јеспровод наишао зачуло се у ваздуху шиштање, као да лети неколико авиона.Подигли смо главе, погледали у небо и изгубили смо се… Некакав неодређеносећај шчепа нас. Неодређен зато јер човек не бива често ударан гранатом да бисе на то навикао. Тресак, задах шедита и сумпора, осећај да вас нешто подиже са

земље и опет враћа натраг. Кад је све то прошло, на улици је био страшанпризор: мртвачка кола разлупана, без крова; између точкова лежао је мртвац,

један старији човек, пресечен напола. Коњи, нетакнути, дрхтали су у покиданимкајишима, док је њихов кочијаш, сав раскомадан, лежао по њима. Пратња нијемогла продужити даље, а жандарми су на рукама однели мртваце до староггробља и на брзу руку укопали их на почетку улице. Тих дана на старомегробљу код Маркове цркве било је пуно отворених гробова и избаченихкостију. Кад у гробље падне већа граната она потпуно отвори гроб и костиизбаци напоље… После тога примера Београђани су своје умрле и погинулесахрањивали где су стигли. По авлијама, по пољима, на утрини.“(БогосавВојновић Пеликан, Агонија Београда 1915.године

Хероине из Душанове бр. 6

У Душановој улици бр. 4, у домету и топовских и пушчаних зрнааустругарске војске, становала је за време I светског рата госпођа ВукаЈовановић (касније Попадић) са својом једанаестогодишњом ћеркицомЈеленом и сестром Јеленом‐Лелом Милутиновић, глумицом Народногпозоришта и супругом чувеног позоришног барда Добрице Милутиновића.Сестре Вука и Лела одбиле су да напусте Београд и у првим годинама ратасу у суседној згради, у Душановој бр. 6, самостално организовалепревијалиште, тј. импровизовани тријажни центар. Њих две су, уз помоћмалене Јелене, извесне г‐ђе Олге Јовановић и г‐ђе Ленке, супруге једног одкомита који су се борили на Дунавском кеју, не само неговале и лечиле рањенебраниоце града, већ су и саме, под кишом граната, у најтежим данима Београда,сакупљале рањенике широм престонице и доносиле их на одваљеним вратима,пошто носила није било, у превијалиште у Душановој 6.

Госпођа Вука је својом храброшћу, још у првим данима рата задивила несамо своје суграђане него и саме војнике и официре, који су се налазили наположајима на Дорћолу. Када је, после прве, једанестодневне окупацијеБеограда, у новембру 1914. непријатељ почео да одступа из града, г‐ђа Вука је

сама заробила и разоружала 15 аустроугарских војника. Нашла их је,заостале у повлачењу, шћућурене, уплашене. Одсечним, готово војничкимгласом, налик команди, успела је да их наговори да јој предају оружје иповела их кући. Спасла их је од српских и аустријских граната склонивши их усвоју зграду. Послужила их је слатко и воду, а по уласку ослободилаца упрестоницу, Вука је своје заробљенике предала команди града. Српскикомандант јој је честитао, а Аустријанци су јој били захвални што им јеспасла животе.

У својој кући гђа Вука је читавог рата окупљала жене и децу са Дорћола,храбрила их и тешила, нарочито онда када би се на овај крај града спуштала

паклена киша граната. Касније, кад је непријатељ у два маха заузимао



Београд, Вука је у свом дому окупљала избеглице, сиромашне и убоге изБеограда и са периферије, па и из целе Србије.

Гђа Вука Јовановић је преживела рат. Удала се за Живка Попадића, благајникаДирекције трамваја и осветљења. Преживели, које је неговала и помагала сећали

су је се читавог живота и о њој причали са највећим поштовањем. Ни једнаулица у Београду још увек не носи име ове наше храбре и племенитесуграђанке.

„Лудачка“ песма

У одсудним тренуцима живота људи често чиненеобјашњиве, ирационалне ствари. Један такав тренутак у последњим борбамаза одбрану Београда описује и поручник Света Миловановић: „Када је четнићата, поред шаторских крила делио војницима по два завоја за ране, четникЖика Јелић подозриво махну главом и рече: Ово није добар знак. И збиља,истога дана увече отпоче страховито бомбардовање вароши и Тврђаве. Гранатесу као ватрени град падале из ведрог неба. Наша артиљерија је одговаралаонолико колико је имала средстава за то. Девет је сати увече. Једна граната

удара у четну профијант‐комору и све, коње и кола, разнесе у парампарчад.Неки рањени коњи вриште у стењу… Ми у рововима, ни сад не знам како је дотога дошло, сви у један глас запевасмо: Душманска рука пали и руши / У огњу пламте села и град… Официри нас ућуткују, ал узалуд. Дошло намнешто да певамо и ми певамо… Одједном, сви некако чудно мењамо песму,као да смо знали да ће нас зора многе заувек раставити, и певамо: Свјатибоже, Свјати крепкиј… Певамо сами себи посмртну песму. А певамо је некао црквену песму, већ, буди Бог с нама, некако дивљачки, лудачки, као дасмо сву памет изгубили… За непун сат све нам је било уништено. И

рефлектори и топови…“

Сремски добровољачки одред

У београдској кафани Златни топ, у улици Краља Александра Савездобровољаца је почетком I светског рата почео је упис добровољаца. Оддобровољаца, претежно малолетних дечака из Баната и Срема, који супребегли на територију Краљевине Србије Савез је образовао два одреда:Банатски и Сремски. Један део ових добровољаца са територијеАустроугарске били су младићи који су били дошли на прославу Косовскебитке, 28. јуна 1914. и остали у Србији. Већу групу добровољаца чинили суСрби из Срема, који су се са српском војском повукли у Србију у септембру1914. године.



У почетку је Сремски одред био бројно мањи. Имао је свега 30 бораца и био јеупућен на Аду циганлију, да под командом тадашњег мајора Светомира Ђукића(оснивач Српског олимпијског клуба, 1910, прим. аут.) учествује у одбраниБеограда.

Административна јединица у саставу Српске војске Одред је постао тек 1. јуна1915. године. Тада је добио и своју заставу, ону исту коју је њен командант,поручник Кирхнер пренео на Крф и донео натраг у Београд.

После мајора Ђукића Одредом је командовао четнички војвода Петковић,који убрзо бива смењен због неких грешака у командовању. Команду потомпреузима четник‐добровољац поручник Игњат Кирхнер, бившиаустроугарски официр и велики српски патриота. Отада почињекраткотрајна, али јуначка каријера овог малог одреда. У августу 1914. годинепоручник Кирхнер са 25 својих четника без ичије помоћи заузима караулуна Савском гвозденом мосту са леве обале Саве. Ово је био први прелаз

српске војске преко Саве, на аустријску територију. Четници су напустилиову караулу тек онда, када су аустријски војници први пут ушли у Београд.

Од 19. септембра 1915. године, на пет дана пред своју јуначку погибијуСремски одред добива сасвим другу форму: бива попуњен младићима којису у Скопљу полагали испит за пријем у подофицирску школу, али су каопрекобројни одбијени. Око 250 младића млађих од 18 година, из срцаШумадије, ступају као добровољци у Сремски одред да младим животимабране своју престоницу. У Одред ступају и нови добровољци са територијеАустроугарске, већином младићи из Лике и српских крајева који су некадабили под турском влашћу. У одред се пријављују и многи београдски ђаци,студенти, шегрти, мајстори, жандарми и други Београђани који нису ималисвој ратни распоред. Одред од тада броји 340‐360 бораца и добија рангполубатаљона.

Под командом Кирхнера Одред ступа у борбу на Дунавском кеју 24. септембрау 3 часа изјутра. По борбености Сремски одред су касније поредили сачувеним 2. пешадијским Гвозденим пуком „Књаза Михаила“. У јуришу подкомандом мајора Гавриловића сви официри Сремског добровољачкогодреда, изузев поручника Кезића, који после преузима команду, бивајутешко рањени. Највећи број бораца своје кости су узидали у темеље српске

престонице. Од бораца који су учествовали у одбрани Београда погинуло је или рањено 223 добровољца Сремског одреда. Они који су преживели овај пакао1915. године, после опоравка распоређени су у друге јединице Српске војске.Рат је преживело свега око 50 четника из овог одреда.

Изгубљена застава

За заставу Сремског добровољачког одреда многи извори неутемељено тврде да је „једна од најстаријих српских застава“. Спомиње се да је то наводно била„једна од Карађорђевих застава из I српског устанка“ предата Одреду 1. јуна1915. И само по причи, ово звучи крајње невероватно. Међутим, на једној од

ретких, ако не и јединих групних фотографија официра и војника Сремскогдобровољачког одреда види се и њихова застава: српска тробојка на коју је



пришивен комад тамног платна са извезеним грбом Краљевине Србије из 1882.године. Пошто је поручник Кирхнер успео да је сачува до краја рата 1918, та сезастава између два светска рата налазила у Савезу добровољаца. Немци су поокупацији 1941. забранили рад Савеза и запечатили његове просторије у зградиДома добровољаца у Молеровој улици у Београду и оне су остале до краја рата

под стражом немачке војске. Савез је после ослобођења Београда 1944. добиопривремену дозволу за рад и вратио се у своје просторије, а документи говореда је имовина Савеза била у потпуности сачувана. Међутим, министарунутрашњих послова Александар Ранковић забранио је 1947. године радСавеза добровољаца са лажним образложењем да је „Савез за време ратаделовао као династичка, националистичка, великосрпска ипрофашистичка организација“. Имовина Савеза тада је конфискована, акартотека и архива су вандалски уништене. И застави Сремскогдобровољачког одреда се од тада губи сваки траг.

Повлачење у сузама

„Одступамо… Сузе нам у очима. Груди нам се надимљу и срце стеже.Обузима нас неко чудно, болно осећање. И плакали би и смејали би се, урлалии цвилили, миловали и уједали… Хтели би да дамо последњи, најјачи отпор,да голим грудима налетимо на голе немачке бајонете! Али шта нам товреди? Нас је једва 40 а њих на хиљаде… На једном брежуљку на Вождовцу

заустављамо се, са жељом да бар још једном видимо наш драги Београд. Видимо га. Наш лепи Београд сав је порушен, упламену. Од дима са згаришта небо се не види. А тамо на рушевинама и на згаришту остале сунам старе мајке, сестрице, дечица… Ах!, кликнух, Нека! Овако, као сад наш

лепи Београд у 1915. години, морала је 1812. изгледати Москва, кад ју је састена кримловских посматрао велики Наполеон како у пламену гори и димсе са реке диже…“ Овако је поручник Војновић описао тугу и немоћ српскевојске у тренуцима повлачења из Београда 1915.

Немачка почаст Србима

Споменик палим српским јунацима у Кошутњаку



Истог дана кад су се први изнурени српски војници искрцавали на Крф, 19. јануара 1916, немачки цар Вилхелм II Фридрих Виктор Алберт од Прусијепосетио је освојени Београд, а дан раније у Нишу се састао с бугарским царемФердинандом I Максимилијаном Карлом Леополдом Сакс-Кобургготским. Наповратку, није пропустио прилику да „као други немачки цар, а први после

Фридриха Барбаросе (који је, наводно, током крсташких похода, и то баш 28. јуна 1189, боравио у Београду!!!)” обиђе један од освојених бисера – српскупрестоницу. Цар је разгледао Аду Циганлију, двор и Калемегдан, градилиштежелезничког моста на Сави који су Немци склапали од делова добијених изРешица, а обишао је и тада „мађарски” Земун. Није заборавио да, као и његовпрослављени војсковођа Макензен, ода почаст изгинулим српскимвојницима. У Кошутњаку је подигнут скроман камени споменик на коме је,на немачком и српском језику, урезано: „Овде почивају српски јунаци.”Истовремено, на врху Авале сахрањен је млади, непознати српски војник,који још није успео да добије ни идентификациону значку, у џепу је имаосамо муницију и три сребрне кованице од два динара. Немци су му на

узглавље поболи дрвени крст на коме је било написано: „Непознати српскивојник.” Знатно касније, 12. новембра 1936, на овом месту освећен јеМештровићев споменик Незнаном јунаку.

Најмлађи браниоци Београда

У својим успоменама Богосав Војновић Пеликан, тада поручник српскевојске, забележио је и делић тужних успомена на децу која су тихоктобарских дана гинула у Београду. „Своје огорчење што са борбама јошније свршено, изливали су над нејаком децом и немоћним старцима… Београд

је заиста пао, али је остао Подвис, остало је Петлово и Бумбарево брдо,Девојачки гроб, Дучине и пуно нових Београда где су завојевачи имали дапроспу још коју кап крви. У херојском коштацу на Бумбаревом брду имали смои заробљеника. Том приликом код заробљеног фелдвебела (наредника, прим.аут.) Оскара Блума нађена је и једна фотографија.“

На фотографији су били аустроугарски војници са пушкама упереним углаве тројице дечака, снимљени само моменат пре него што ће их мучкиубити. Дечија лица била су избезумљена од страха. Поручник Војновић јепрепознао малишане са фотографије и према сопственом казивању, једва сесуздржао да на месту не убије заробљеног наредника. У томе га је спречила част

и заклетва српског официра и саосећање за беспомоћност заробљеногнепријатеља. Све оно што непријатељски војници са фотографије нису имали.

„ Шта сте урадили с децом када сте их ухватили? ‐ питао је поручник Војновићаустријског фелдвебела.

„ Криегсгерицхт (Војни суд, прим. аут.)! Знате утврдило се да су додавали метке војницима.“ ‐ Одговорио је наредник, без трунке кајања и гриже савести.Војни суд у тим данима значило је да су та деца стрељана у некој забаченојбеоградској улици или неком дворишту, без икаквог суда, „по краткомпоступку“.



Реч је о дечацима Душану Вујићу (14 година, син општинског деловође),Светиславу Ђорђевићу (14 година, учитељски син) и Јовану Станићу (12 година,син капетана српске војске). Сва тројица су била из Београда и сва тројицаученици I београдске гимназије. Били су браћа школских и ратних друговаБогосава Војновића. Он се у том тренутку сетио како су заправо ова

тројица дечака доспела до стрељачког строја. У једном тренутку борби заодбрану Београда појавили су се на првим линијама фронта да донесупреобуку својој браћи. Као чланови соколског гимнастичког друштважелели су да и они допринесу одбрани свог родног града. Поручник збогњихових година није желео да их задржи на борбеној линији, али било једалеко ризичније да их по убиственој артиљеријској ватри одатле врати.Наредио им је да остану у рову, поред сандука са муницијом и чекају дасрпски војници крену у пробој. Да не мрдају одатле док наша војска непотисне непријатеља. Војници са тог положаја никада нису кренули упробој. Побијени су, готово сви, у борби. Аустријанци су, по уласку усрпски ров, дечаке затекли живе крај сандука са муницијом.

Данас ниједна београдска школа не носи њихово име, ни једна улица, дечијепозориште, обданиште… Они и многа друга деца побијена у Београду тихдана, живела су још само у успоменама својих ближњих и савременика, а ондасу и те успомене нестајале, како су са овог света нестајали они у чијим сусрцима живеле. Остајале су само оне записане, у нечијим мемоарима,историјским књигама, на надгробним споменицима. „Воx аудита перит, литерасцрипта манет“ („Изговорено нестаје, записано слово траје“).

Почасни плотун над гробом града

Овако је поручник Богосав Војновић Пеликан, касније чувени ликовни уметник,описао растанак српске војске са Београдом, те 1915. године: „У овој ноћи чуднопада киша, као да небо плаче над једним узвишеним мртвацем, који је пренеколико часова пустио свој последњи ропац. Тако је Београд изгледао ноћасгледан са наших положаја; мртав и миран. Нигде светлости. Киша је погасилапожаре који су већ догоревали на Дунавском кеју. Иако смо добили смену, ипакнисмо одлазили с положаја; хтели смо да се нагледамо нашег Београда макар и

у тами, јер можда је то последња наша ноћ са драгим Београдом, а прва одноћи робовања која се спуштала над њим. Збогом Београде! Почивај мирно усвојој тами, јер сутра, сутра и за твоју децу настаје једна тама,

неизвесност, бој за бојем, изгнанство, а затим потуцање по туђини… Збогом Београде! Кад мине ова ноћ, сутра, ми ћемо ти с нашег положајапослати неколико плотуна; то ће бити наша почасна паљба над твојим

гробом Београде! То ће бити плотун туге, али ће се из њега извити и ускликвере да ће Београд васкрснути, да он мора васкрснути!“

Аутори: Никола Гиљен и Јелена МандићТекст је публикован у ревији „Историја“ и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера“

kosta pecanac

Documents