Aleks an dar Do bri je vić UDK 17.02: 17.036.2In sti tut za fi lo zo fi ju i društvenu teo ri ju Ori gi nal ni nauč ni radBeo grad

„KRITIKA INTUITIVNOG UMA“∗

Ap strakt: Au tor izlaže i preis pi tu je He ro vu teo ri ju o dva ni voa nor ma tiv nogmo ral nog mišljenja – „in tui tiv nog“ i „kri tič kog“, kao i cil je ve koji se žele pos tićinje nim us ta novljen jem. Gle da no iz per spek ti ve He ro vog ho liz ma, me tae tič ki nivo,shvać en kao fun da men tal ni ili „treći“ nivo, u znat noj meri utiče na pro ces nor ma tiv -nog rasuđivanja, po go to vo uko li ko se uzi ma kao jed na od de ter mi nan ti kri tič kog mo -ral nog mišljenja. Cen tral ni deo ana li ze pred stavlja ispi ti van je uti li ta ris tič kogka rak te ra ove teo ri je.

Ključne reči: teo ri ja dva ni voa, me tae tič ki nivo, in tui tiv ni nivo, kri tič ki nivo,pre dra sude, mo ral ni kon flik ti, ideal ni pos ma trač, pri ma facie i kri tič ki mo ral ni prin -ci pi, prin cip ko ris nos ti, ko ris nost od prin ci pa, fan tas tič ni pri me ri, fa na ti zam.

1. Teorija o dva nivoa moralnog mišljenja

Her pra vi razli ku između tri ni voa mo ral nog mišljenja, jed nogetič kog ili me tae tič kog i dva mo ral na ili nor ma tiv no-etič ka ni voa.**

Na me tae tič kom ni vou us ta novlja va mo se man tič ko-lo gič ka svojstvamo ral nih pojmo va, bez či jeg pozna van ja, pre ma nje go vom uver en ju,teo ri ja o dva ni voa (two-le vel theo ry) nor ma tiv nog mo ral nog rasu -đivanja ne bi mo gla da za do bi je ob lik ko her ent nog uč en ja. Da kle,teo ri ja o znač en ju mo ral nih reči pred stavlja os no vu za dvovrs nu

179

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

* Članak je rađen u ok vi ru nauč noist raživač kog pro jek ta In sti tu ta za fi lo zo fi ju idruštvenu teo ri ju u Beo gra du, pod na zi vom Mo guć nost pri me ne mo der nih fi lo zof -sko-po li tič kih pa ra dig mi na trans for ma ci ju društva u Srbi ji/Ju gos la vi ji, koji fi nan si -ra Mi nis tarst vo nau ke i zaštite život ne sre di ne Re pub li ke Srbi je (br. 2156).

* Kao i ra ni je (vi de ti ovaj ča so pis, broj XXII-XXIII i XXV), za He ro ve glav ne knji ge ko ris tiću skraće ni ce FR (Free dom and Rea son), MT (Mo ral Thin king: ItsLevels, Me thod and Point), SOE (Sor ting Out Et hics), a za He ro ve zbir ke ese jaskraće ni ce EPhM (Essa ys on Phi lo so phi cal Me thod), EMC (Essa ys on the Mo ralCon cepts), EET (Essa ys in Et hi cal Theo ry), EPM (Essa ys on Po li ti cal Mo ra li ty),ERE (Essa ys on Re li gi on and Edu ca ti on), OP (Ob jec ti ve Pres crip tions and Ot herEssa ys). Za He ro ve od go vo re kri tiča ri ma u zbor ni ku ra do va koji je pos već en nje go -voj knji zi MT ko ris tiću skraće ni cu HC (Hare and Cri tics: Essa ys on Mo ral Thin -king). Za pot pu ni je po dat ke o korišćenoj li te ra tu ri vi de ti bi blio gra fi ju.

teoriju o nor ma tiv nom mo ral nom rasuđivanju, od nos no sa čin ja vafor mal nu kom po nen tu same nor ma tiv ne dok tri ne. Neiz be žna pos le -di ca He ro vog ukup nog shva tan ja sto ga jes te sle deća: „Od go vor napi tan je šta tre ba da propišemo uni ver zal no proiz la zi iz nje go ve de fi -ni ci je ono ga šta znači pro pi si va ti uni ver zal no“ (Scan lon, 1988: 104 –pod vu kao A. D.). Ali uvođenje različi tih ni voa mo ral nog mišljenjasugeriše da se ter min „tre ba“, na sva kom od njih, upo treblja va na ra -zliči te na či ne, u različi tim okol nos ti ma i u različi te svrhe (up. MT: 26, 28, 57, 153). Za da tak teo ri je o dva ni voa onda ne bi bio ništa dru go do razjašnjenje, razgra nič en je i oprav dan je dvo di men zio nal ne sup stan -ci jal ne upo tre be ovog ključ nog etič kog ope ra to ra.

Her tvrdi da teo ri ja o dva ni voa nije nje go va ori gi nal na za mi -sao, već da se u ru di men tar nim ob li ci ma i u ne ko li ko nav ra ta, i u antičko i u mo der no doba, javlja kod različi tih mis lio ca. Otud nijesuvišno da se ukrat ko osvrne mo na „in spi ra to re“ ove ide je. Ro do -nač el na razli ka između dva ni voa mišljenja može se, pre ma Heru,naći u Pla to no vom di ja lo gu Me non, gde se uvo di dis tink ci ja izmeđuznan ja i is ti ni tog ver ovan ja, tj. znan ja i (pra vil nog) mnen ja (epis té -me – alet hes dóxa), pri čemu se pret hod no „više ceni“ od po ton jeg(Pla ton, 1970: 417; up. MT: 25). On, na dal je, veru je da je i Aris to telra za bi rao različi te ni voe mišljenja kada je u Ni ko ma ho voj eti ci go -vorio o dis tink tiv nim ulo ga ma i funk ci ja ma etič kih i di ja noe tič kihvrli na u prak tič nom mišljenju (EET, „Re le van ce“: 202; up. MT: 25).U mo der nim vre me ni ma ta je razli ka „oživlje na“ najpre u Mi lo vomdelu Uti li tari zam, gde se, s jed ne stra ne, skreće pažnja na is to rijskobuđenje sves ti o dis tink ci ji između za ko na koji pos to je i za ko na kojitre ba da pos to je (dis tink ci ja na ko joj će Her u knji zi MT uve li ko in -sis ti ra ti), a s dru ge, na suštinsku nadvla di vost (ali ne i od ba ci vost)mo ral nih prin ci pa u kon teks tu su ko ba između različi tih društvenihdužnos ti (up. Mil, 1960: 52, 70). In ter esant no je da Her u pret hod ni -ke „two-le vel“ teo ri je ne svrsta va Hen ri ja Sidžvika, iako se za togkla sič nog uti li ta ris tu, pre nego za bilo kog dru gog, može tvrdi ti da jebio „sves tan“ različi tih ni voa mo ral nog mišljenja.1 Kada je reč o

180

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

1 Na taj momenat Sidžvikove teorije podseća nas Bernard Vilijams kadagovori o Sidžvikovoj verziji indirektnog utilitarizma, gde društvenoj razlici izmeđudve klase ljudi, utilitarističkoj eliti i ostatku, korespondiraju dva različita stilamišljenja: „U toj verziji utilitarizma... postoje jasne razlike između mišljenja te dveklase ljudi... Čisto logička ili semantička razlika između mišljenja prvog i drugogreda ogleda se u činjenici da elita razmišlja o praksama drugih, ali drugi ne reflektuju

etič kim teo ri ja ma dva de se tog veka, He ro va za mi sao najpre du gu jenešto Ro so voj razli ci između ak tu al nih i pri ma fa cie dužnos ti, pričemu su pret hod ne ar bi trar ne i go vo re nam šta tre ba da učin imo u nekim izu zet nim si tua ci ja ma (i, pre ma tome, pra vi la koja iz njihproiz la ze dopuštaju izu zet ke), dok su po ton je ne ar bi trar ne (samo o -či gled ne) i go vo re nam da u uo biča je nim si tua ci ja ma uvek tre ba dapos tu pa mo uni form no (te, pre ma tome, pra vi la koja iz njih proiz la zene dopuštaju ni kak ve izu zet ke, prem da se dozvol ja va pre va ga jed -nog pri ma fa cie pra vi la nad dru gim u sluča je vi ma nji ho vog uza jam -nog su ko ba) (up. Ross, 1930: 19 i dal je; Fran ke na, 1963: 23-24). Inajzad, Her in spi ra ci ju pro na la zi i u ču ve nom Rol so vom ogle du„Dva pojma pra vi la“, koji da ti ra iz nje go ve uti li ta ris tič ke faze, a uko jem se tra ga za lo gič kom os no vom razli ke između oprav da van janeke prak se i oprav da van ja po je di nač nog pos tup ka što pod tu prak su pot pa da (Rols: 1985). Ne upuštajući se u eks pli ka ci ju ovog teks ta,reći ćemo samo to da je ar gu men ta ci ja koja je u nje mu iz ne se na pre -sud no uti ca la na He ro vu re vi zio nis tič ku ver zi ju uti li tariz ma u for -mal nom smis lu (up. Do bri je vić, 2005).

Međutim, uspos tavlja jući ove razli ke, Her sma tra da ni je danod na ve de nih mis lio ca nije iz vu kao važne im pli ka ci je koje bi iz njihmog le sle di ti kada bi se sa stro gom doslednošću pri men ji va le u do me -nu nor ma tiv ne i prak tič ne eti ke. Za ne ma ru jući bliže i dal je ana lo gi je ini jan se između vlas ti te i tuđih kon cep ci ja, on je pokušao da sve po me -nu te razli ke sve de na jed nu os nov nu – na razli ku između in tui tiv nog ikri tič kog ni voa mo ral nog mišljenja. Sami pojmo vi in tui tiv nog i kri tič -kog u fi lo zofs koj li te ra tu ri, na rav no, ne pred stavlja ju ni kak vu no vi nu,ali je on, stavlja jući ih u kon tekst rešavanja na ro či tog fi lo zofs ko-mo -ral nog pro ble ma – pro ble ma mo ral nih kon fli ka ta ili su ko ba dužnos ti,nas to jao da im pri da novo znač en je i novu funk ci ju. Uz gred reče no,pri li kom rađanja ide je o ne ophod nos ti ovog razli ko van ja, ti su ni voioznača va ni jed nos tav no kao nivo-1 i nivo-2 (Hare, 1975: 215).

Ali, zašto nor ma tiv no mo ral no rasuđivanje izis ku je dva ni -voa? Šta uopšte znači razli ka – mis li ti in tui tiv no i mis li ti kri tič ki?Kak va je pri ro da i svrha tog razli ko van ja? U čemu se sas to ji spe ci -

181

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

o naročitim mišljenjima elite – pogotovo (kao što Sidžvik razjašnjava) zbog toga štoza njih ni ne znaju. Štaviše, ta je elita posebna ne samo u smislu da se odlikujemišljenjem drugog reda; ona i o partikularnim praktičnim pitanjima rasuđuje najedan drugačiji način, budući da njena mišljenja o tim pitanjima uglavnom izražavaju direktni utilitarizam, a tek retko zdravorazumske principe“ (Williams, 1988: 188).

fič nost sva kog ni voa po nao sob i ka kav je nji hov uza jam ni od nos?Ovo su pi tan ja koja ćemo razma tra ti u na red nim odeljci ma.

2. „Kritika intuitivnog uma“

„In tui tiv no mo ral no mišljenje“ nije sin tag ma koja se is klju či -vo ve zu je za in tui cio ni zam kao mo ral nu teo ri ju, već is tov re me notre ba da naznači glav nu ka rak ter is ti ku kon ven cio nal ne ili zdra vor a -zum ske (com mon-sen se) mo ral nos ti. Uto li ko se može tvrdi ti da moralne in tui ci je čine os nov ne kon sti tu en te oba ova shva tan ja.Među tim, Sidžvik je u svom re mek-delu The Me thods of Et hics na -sto jao da ras vet li mnoštvo po je di nos ti koje su za jed nič ke po ton joj iuti li ta ris tič koj mo ral nos ti (up. Sidgwick, 1893, knji ga IV, po glavljeIII; vi de ti i Hoo ker, 2000). Zaključ ak nje go vog istraživan ja jes te daono što na zi va mo zdra vor azum skom moralnošću po sebi nije sas vim jas no i pre ciz no, niti do kra ja pro zir no, bu dući da i in tui cio nis ti i utilitaristi u njoj ne ret ko pre pozna ju svo ju pol aznu ili uporišnu tač -ku. Pod njom s pra vom po dra zu me va mo ono što se uč es ta lo na zi va„obič ajnim mo ra lom“, a kat kad i „prih vaće nim mišljenjem“ (re cei -ved opi ni on). Tak vu je mo ral nost mo guće odre di ti i kao „aku mu li ra -nu mu drost čo več anst va o poželjnim i nepoželjnim pos le di ca made lan ja“ (Schnee wind, 1991: 152).

S dru ge stra ne, uti li tariz mu se obič no upu ću je pri go vor da dajekon train tui tiv na mo ral na uputstva što su u za va di s uputstvi ma koja bipodržala zdra vor azum ska mo ral nost. Her je, na tra gu Si džvi ka, za jed -nu od glav nih svrha svo je teo ri je o dva ni voa odre dio upra vo uskla đi -vanje ove dve vrste mo ral nos ti, a što bi razno li ke pri go vo re uti li tari -zmu (pre sve ga uti li tariz mu pre fer en ci ja) učin ilo suvišnim i jed nom za svag da odag na lo sumnje u nje go vu kon train tui tiv nost (uko li ko se taoso bi na shva ta u čis to ne ga tiv nom smis lu) (up. HC, „Com ments onWil li ams“: 288).2 U tome leži razlog što je prvi, in tui tiv ni nivo najpreoka rak ter isan kao „zdra vor azum ski nivo“ (Hare, 1975: 216).

182

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

2 Sidžvik je, sa svoje strane, verovao da „utilitarizam pruža najbolji teorijskiopis zdravorazumskih ubeđenja“ (Schneewind, ibidem: 153). Skenlon, pak,izjavljuje da je utilitarizam pravila taj koji se često razumevao „kao sredstvousklađivanja utilitarističke teorije sa svakidašnjim moralnim mišljenjem, bez obzirana to da li je to ono što su zagovornici tog shvatanja zaista imali na umu“ (Scanlon,1988: 129).

Za razli ku od Sidžvi ko vog ned vos mis le no afir ma tiv nog tu -mač en ja, Her o mo ral nim in tui ci ja ma go vo ri čas pot cen ji vač ki časkao o neče mu što u pro ce su mo ral nog rasuđivanja ima ne zao bi lazno, prem da stro go de ter mi ni sa no mes to i funk ci ju. S jed ne stra ne, on ihmal te ne pois to ve ću je s pre dra su da ma, koje su ka dre da „pospešujuna sil je“ (MT, pred go vor: v). S dru ge stra ne, one po se du ju moć da upot pu nos ti obra zu ju in tui tiv ni ili zdra vor azum ski nivo mo ral nogmišljenja koji, iako ne re pre zen tu je ce li nu tog mišljenja, sa čin ja vasuštinski deo či ta ve nje go ve struk tu re (up. MT: 40; OP, „In ter na lismand Ex ter na lism in Et hics“: 105). Na pe tost između ove dve pro tiv -reč ne He ro ve per cep ci je tre ba da bude razrešena obe lo dan ji van jemfunk ci je i svrhe onog dela struk tu re mo ral nog mišljenja u koji mo ral -ne in tui ci je ne ma ju pris tup.

Na rav no, mo ral ne in tui ci je, ili mo ral na uver en ja, izis ku ju odgovarajuće ver bal ne iz ra ze. Sle deći Rosa, Her sma tra da ih jenajpri klad ni je ozna či ti zbir nim ter min om „pri ma fa cie mo ral ni prin -ci pi“ (ili „pri ma fa cie in tui tiv ni prin ci pi“). „De set Božjih za po ves ti“(sve jed no da li u svom ver skom ili se ku la ri zo va nom smis lu) adek -vat no ilu stru ju ka rak ter pri ma fa cie prin ci pa, kao re la tiv no opštih ijed no s tav nih uni ver zal nih pres krip ci ja. Sam im tim, „tak vi prin ci piizraža va ju ‘pri ma fa cie dužnosti’“, od nos no uka zu ju na niz mo ral nore le vant nih oba ve za koje su, pod pri tis kom mo ral nog va spi tan ja, ilire li gi oznog ver ovan ja, ili ra ni jih is kus ta va u donošenju mo ral nih odluka, obič no po duprte „veo ma snažnim i du bo kim dis po zi ci ja ma i oseć an ji ma“ (MT: 38). Onaj ko se pridržava pri ma fa cie prin ci pa ne -pos red no, bez premišljanja rea gu je na ono što oni pro pi su ju ili ih automatski pri men ju je na sluča je ve na koje nai la zi i s ko ji ma se suo -ča va. A to što oni, kao in ter na li zo va ni, nalažu stiče sta tus pri rod nihdužnos ti ili „mo ral nih za ko na“. Bu dući da su pri ma fa cie prin ci pioni koje sle di mo u sva kod nevnom živo tu, možemo ih ozna či ti i kao„pro seč ne“ (run-of-the-mill) mo ral ne prin ci pe (MT: 203). Ru ti na uizvršavanju na lo ga ovih prin ci pa do pri no si tome da oni pos ta nu„dru ga pri ro da“, ojača va jući na taj na čin ras pro stran je no uver en je unji ho vu „urođenost“ ili „du bo ku usađenost“. Sto ga ne tre ba da čudišto nji ho vo kršenje sa ves ni de lat ni ci mogu dožive ti kao nešto ne pri -

183

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

rod no i pos le dič no pod leći ne ga tiv nim „mo ral nim“ oseć an ji ma, kaošto je, na pri mer, griža sa ves ti.3

Her će tvrdi ti ne samo da su pri ma fa cie prin ci pi re la tiv no jed -nos tav ni i opšti, već da oni mo ra ju da budu tak vi, kako bi nešto po -put mo ral nog obra zo van ja i for mi ran ja lič nos ti uopšte bilo mo guće(MT: 59; EPM, „Po li ti cal Ob li ga ti on“: 11). Pa ipak, njih tre ba pri -hva ti ti kao razlo ge za pos tu pan je, ali ne i kao kon klu ziv ne razlo ge za pos tu pan je (up. Stu par, 1996: 31). Jer, mo glo bi se ispos ta vi ti da su ti prin ci pi, koji savršeno funkcionišu u uo biča je nim si tua ci ja ma, sa -svim ne pri klad ni i ne pri me re ni za si tua ci je s ko ji ma se naše mo ral nois kust vo ra ni je nije sus re ta lo. Tako se ot va ra mo guć nost, tamo gde je to po treb no, za nji ho vu mo di fi ka ci ju ili poboljšanje: „Opšti prin ci pimogu da se pro me ne, i tre ba lo bi da se pro me ne (zbog toga što seokruženje men ja)“ (EET, „Et hi cal Theo ry and Uti li taria nism“: 223).Međutim, nji ho va re la tiv na jed nos tav nost i opštost os ta ju kod Herado kra ja neodređeni: „Još uvek ni sam na čis to s tim ko li ko mo ral niprin ci pi mo ra ju da budu jed nos tav ni... to za vi si od toga za koje svrhe prin ci pi tre ba da budu upo treblje ni, a različi te vrste prin ci pa od go va -ra ju različi tim ulo ga ma u našem mo ral nom mišljenju“ (MT: 35);„ko li ko bi baš tre ba lo da budu opšti, za vi siće od okol nos ti i tem pe ra -me na ta in di vi dua“ (MT: 41).

Bliže gle da no, pos to ji ne ko li ko psiholoških i prak tič nih ra zlo -ga zbog ko jih se re la tiv na opštost-jed nos tav nost ovih prin ci pa u mo -ral nom rukovođenju sa gle da va kao nužnost, a bez ko jih kao takvih ne bis mo nau či li „da se ponašamo ni mo ral no ni vešto ni ra zbo ri to“ (MT: 39). Prvi, psihološki razlog je u vezi s po men utim (po č et nim) mo ral -nim va spi tan jem i (samo)obra zo van jem, tj. sa uč e n jem, koje bi bilone mo guće kada bi in tui tiv ni prin ci pi bili lišeni ovih ka rak ter is ti ka:„Ako prin ci pi dos tig nu veći ste pen složenos ti, neće mo moći da ihver bal no formulišemo u reče ni ca ma po des ne dužine“ (MT: 35; up.HC, „Com ments on Hud son“: 211). Dru gi, prak tič ni razlog je u vezisa okol nos ti ma nji ho ve upo tre be: „Si tua ci je u koje do spe va mo nećebiti do ta nči na slič ne jed ne dru gi ma. Prin cip koji će ko ris ti ti kaoprak tič ni vo dič mo raće da bude do voljno ne spe ci fi ko van kako bi po -krio razno li ke si tua ci je ko ji ma su za jed nič ke neke upadlji ve oso bi ne“

184

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

3 Unutar svoje psihologije morala, odnosno analize moralnih emocija kaopratećih činioca i indikatora jačine subjektivnog vezivanja za prima facie principe,Her pravi suptilne razlike između griže savesti, kajanja i žaljenja (up. MT: 28-31).

(MT: 35-36). I treći, prak tič no-psi ho lo ški razlog je u vezi sa spreča -van jem mo guć nos ti iz la gan ja iskušenju prevrtlji vos ti: „U prak si, po -go to vo kada smo u žurbi ili pod stre som, možemo lako, s ob zi rom nato da smo lju di, ‘podesiti’ (‘cook’) naše mo ral no mišljenje kako biono ugađalo našim sopstve nim in ter esi ma. Na pri mer, odviše je lakoube di ti sebe da pos tu pak la gan ja, kako bis mo se iz vu kli iz neke ne -vol je, nama sa mi ma do no si mno go do bra, a da je cena koju dru gi zato plaća ju re la tiv no mala. U stva ri, ako si tua ci ju sa gle da mo ne pri -stras no, vi deće mo da su in di rekt ni gu bi ci mno go veći od ukup ne do -bi ti. Tak vo podešavanje de lom iz be ga va mo time što ima mo in tui ci jeili dis po zi ci je koje su čvrs to usađene u naš ka rak ter i naše mo ti va ci je“ (MT: 38).

Ovde tre ba reći da se He ro va des krip ci ja pri ro de mo ral nih in -tui ci ja do određene tač ke ni ma lo ne razli ku je od in tui cio nis tič ke. Nai -me, on ovu prih va ta kao isprav nu sve dot le dok se od no si na in tui tiv ninivo mo ral nog mišljenja.4 Uko li ko se pret pos ta vi da u mo ra lu pos to jekako jed nos tav na tako i nešto kom pleks ni ja pi tan ja (tzv. „laki“ i„teški“ sluča je vi), in tui tiv no mišljenje može biti do voljno da od go vo -ri na sva man je složena mo ral na pi tan ja. „Teški sluča je vi“, međutim,sugerišu po tre bu za pri be ga van jem ne koj vrsti zah tevni jeg ili anga -žova ni jeg mišljenja od onog koje se tro mo os lan ja na već pozna te, na -vi kom učvršćene mo ral ne in tui ci je. I to je ono što, pre ma He ro vomsudu, in tui cio nis ti ne vide: „[Oni] greše u pre neb re ga va n ju dru gog ni -voa mo ral nog mišljenja, koji ja na zi vam kri tič kim“ (EPM, „Uti li tyand Rights: Com ment on Da vid Lyons’s Pa per“: 98). No, pos to ji jošje dan, teo rijski razlog za od bra nu shva tan ja da mo ral no mišljenje nijefik si ra no samo za je dan nivo: „Po zi van je na mo ral ne in tui ci je ni ka daneće pos lužiti kao os no va za mo ral ni sis tem“ (MT: 12). Ima jući naumu da je izgrađivanje mo ral nog sis te ma He ro va najveća am bi ci ja,bez pre ter ivan ja možemo da tvrdi mo da iz navedenog is ka za iz vi re či -ta va nje go va priča o ne ophod nos ti teo rij skog razdva jan ja ni voa mo -ral nog rasuđivanja, prem da ono, vi deće mo, nije to li ko oštro ko li ko naprvi po gled možda iz gle da. Iako pov re me no do la zi u isku šenje da „in -

185

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF4 „Intuicionistički opis intuitivnog moralnog mišljenja nije sam po sebi

pogrešan već pre nekompletan. Greška tog opisa je što implicira da je to jedini nivomoralnog mišljenja koji nam je potreban“ (HC, „Comments on Frankena“: 223);videti i MT: 82; EPM, „Arguing about Rights“: 108.

tui tiv no mišljenje“ na zo ve ok si mo ro nom,5 on ga mno go češće kva li fi -ku je kao nužno ali ne i do voljno, pa sam im tim im pli cit no uka zu je nastruk tu ral nu međuza visnost dva ni voa.

Pre nego što ovu temu de taljno razmo tri mo (a to ćemo učin itiu na red nom odeljku), mo ra mo da ob jas ni mo šta se u He ro voj eti cipo dra zu me va pod spo men utim „teškim sluča je vi ma“. Nai me, oviozna ča va ju ništa dru go do si tua ci je per ac ci dens ili per se su ko baizmeđu najman je dva opšta i jed nos tav na mo ral na prin ci pa (izmeđudve mo ral ne in tui ci je ili dužnos ti, tj. dva mo ral na uver en ja), kojizah te va ju dve ne kom pa ti bil ne radnje, i zbog toga im se u da tom tre -nut ku ne možemo obo ma po vi no va ti.6 Kao što je već nagovešteno,os nov na funk ci ja pri ma fa cie mo ral nih prin ci pa sas to ji se u tome daupravlja ju našim ponašanjem u svim nor mal nim ili ne pro ble ma tič -nim, ali i u tzv. stres nim si tua ci ja ma, kada smo prinuđeni da rea gu je -mo spon ta no i kada ne ras po lažemo do voljnom ko liči nom vre me na iin for ma ci ja koji su po treb ni za de taljno sa gle da van je svih re le vant -nih ka rak ter is ti ka određene si tua ci je u svrhu donošenja najpri klad -ni je i kon kret ne mo ral ne od lu ke. Sve dok ne do spe mo u nekumo ral no kon flikt nu si tua ci ju, ne oseća mo po tre bu da preis pi tu je movlas ti to „sle po“ sleđenje pra vi la. Međutim, kada su naše mo ral nedužnos ti u ko li zi ji i kada se nađemo u okol nos ti ma u ko ji ma nije mo -guće po ko ri ti se su prot stavlje nim prin ci pi ma do ko jih po nao sob,inače, pod jed na ko držimo, po tre ban nam je na čin od lu či van ja koji se neće po zi va ti na mo ral ne in tui ci je, već na ra zum. I to je tač ka u ko jojHe ro vo ne po ver en je u in tui tiv no mišljenje, nje go va „kri ti ka in tui tiv -nog uma“, do bi ja svo ju punu ar ti ku la ci ju: ono, samo po sebi, nijespo sob no da kon flik te između prin ci pa razreši na ra cio na lan na čin,

186

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

5 „Mnogo od onoga što se dešava na tom [intuitivnom] nivou jedva da bi semoglo označiti imenom ‘mišljenje’. Ukoliko smo dobro odgojeni, često odmahznamo šta je ispravno ili pogrešno a da uopšte ne mislimo“ (OP, „Methods ofBioethics: Some Defective Proposals“: 144).

6 „Dva principa su u konfliktu per accidens kada, pod pretpostavkom danjihova veza nije samoprotivrečna, što bi bio konflikt per se, ne mogu oba, kao što toobično biva, biti primenjena“ (MT: 32); up. MT: 26, 39, 41. Izgleda da Her prećutnoponištava razliku između sukoba moralnih intuicija i sukoba dužnosti. Iz te nivelacije bi sledilo da sve dužnosti, suprotno Kantu, imaju intuitivno poreklo ili intuitivnu osnovu. Nije li ovo još jedan pokazatelj da je zamisao kantijanskog utilitarizmapseudosofisticirana? (up. Dobrijević, 2005).

niti da ra cio nal no preis pi ta prin ci pe koji se ne kri tič ki prih va ta ju.7

Ovaj stav se kat kad zaoštrava do krajnjih gra ni ca, pa nai la zi mo na iskaze da in tui tiv ni nivo ne može pred stavlja ti ce li nu mo ral nogmišljenja, jer u tom sluča ju ne bi pos to jao ni je dan, a ka mo li ra cio na -lan na čin rešavanja kon fli ka ta između mo ral nih in tui ci ja (up. OP,„In ter na lism and Ex ter na lism in Et hics“: 105). Štaviše, fi lo zo fi koji„svo je mišljenje o mo ral nos ti ogra niča va ju na in tui tiv ni nivo“ sma -tra ju da pos to je je di no nerazrešivi kon flik ti dužnos ti, i da je sto gasas vim le gi tim no reći: „Imam su koblje ne dužnos ti: tre ba da učin imA i tre ba da učin im B, a ne mogu oba“ (MT: 26, 53).

Ako prih va ta mo da je jed na od glav nih ulo ga fi lo zo fa reša -vanje spe ci fič nih pro ble ma što se pred njih pos tavlja ju, onda namvrlo teško pada da ova ko opi sa ne in tui cio nis te na zo ve mo fi lo zo fi mau pra vom smis lu te reči. To nam pruža razlog da najpre po sumnja mou pot pu nu isprav nost He ro vog oštrog suda. Jer, da li bis mo Rol sa,ko jeg Her svrsta va u in tui cio nis te, mo gli oprav da no da optužimo zaman jak fi lo zo fič nos ti i re flek siv nos ti? Da li in tui cio nis ti odis ta natako tri vi ja lan na čin odus ta ju od rešavanja pro ble ma mo ral nih kon -fli ka ta? Da li su oni to li ko površni i plit ki da mo ral ne in tui ci je svag -da uzi ma ju zdra vo za go to vo? Na nešto umer eni jim, ali ništa man jepo le mič ki obo je nim stra ni ca ma svo jih spi sa, Her razma tra dve eta -bli ra ne me to de ili pro ce du re za suoča van je s ovim pro ble mom, kojebi se upra vo mog le nazva ti in tui cio nis tič kim. Prva od njih je tzv.„pro ces prosuđivanja ili od mer avan ja“ (jud ging or weig hing pro -cess), pos redstvom kog bi tre ba lo da pro su di mo ili od me ri mo ak tu al -nu važnost su prot stavlje nih prin ci pa, koji se u ne koj par ti ku lar noj si -tua ci ji na la ze u per ac ci dens kon flik tu, kako bis mo odre di li ko jemod njih u toj si tua ci ji da se pot čin imo (MT: 34). No, pre ma nje go vommišljenju, ovaj pro ces je „više iz be ga van je pro ble ma nego me tod,jer nam se ne kaže kako da od me ri mo ili pro su di mo su prot stavlje neprin ci pe“ (MT: 34-35). Pod pri tis kom Urm so no ve kri ti ke ovog tu -mač en ja, u ko joj se iz no si mišljenje da se na ve de na pro ce du ra uzi ma kao stan dard na i re le vant na u svim nauč nim oblas ti ma (kako u oni -ma što se bave čis to čin jen ič nim pi tan ji ma, tako i u eti ci) gde se za -hte va brižlji va pro ve ra do ka za, te da sto ga čak ni kri tič ko mo ral no

187

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF7 „Iz racionalne rasprave želim da isključim razmatranja koja nemaju nijednu

drugu osnovu izuzev intuicije“ (HC, „Comments on Scanlon“: 268); „Mi tragamo zamoralnim principima koji se mogu racionalno braniti. Na takav način intuicionisti nemogu da odbrane nijedan od svojih principa“ (HC, „Comments on Singer“: 270).

mišljenje ne može da je iz be gne (Urm son, 1988: 166-169), Her jedo ne kle pokušao da prei nači svoj prvo bit ni is kaz go voreći da nje gov pri go vor „nije upuć en prosuđivanju ili od mer avan ju dužnos ti, većpre ten do van ju da se to uči ni“ bez pret hod nog, jas nog i pre ciz nogpravljen ja razli ke između isprav nog i pogrešnog od mer avan ja (HC,„Com ments on Urm son“: 277). Pod tim se ver ovat no mis li da od me -r avan je koje se is klju či vo os lan ja na mo ral ne in tui ci je ni ka da nemože biti ili po sta ti isprav no.

Dru ga pro ce du ra, koja je na još već em kri tič kom uda ru odpret hod ne, jes te ona koju je pred ložio Rols, na zi va jući je me to dom„re flek siv nog ek vi li bri ju ma“. Ovaj me tod, na rav no, nije zamišljenda služi samo za obra ču na van je s kon flik ti ma prin ci pa. Gru bo reče -no, on se sas to ji u promišljenom usklađivanju ili urav no teživan jurazliči tih, ali razložnih mo ral nih prin ci pa kako bi se dos pe lo do jed -nog svi ma (ili veći ni) prih vatl ji vog i ko her ent nog nor ma tiv no-etič -kog sis te ma. Međutim, Her ne veru je da je tako nešto mo guće, poštoprin ci pi od ko jih se po la zi i koji ovom me to dom tre ba da buduusklađeni jesu na pro sto iz raz sup stan ci jal nih mo ral nih in tui ci ja. Akrajnji re zul tat koji odat le pro is ho di je, sto ga, sas vim sumnjiv – ekvi librijum do ko jeg se do spe va „jes te onaj između sila što su mo -gle biti stvo re ne pre dra su dom, a od čega se ni kak vom ko liči nom re -flek si je ne može na čin iti čvrs ta os no va za mo ral nost. Bilo bi mo guće da dva uza jam no ne kon zis tent na sis te ma budu od bran je na na ovajna čin, a time bi se samo po ka za lo da su nji ho vi zas tup ni ci odras li urazliči tim mo ral nim okružen ji ma“ (MT: 12). Her predviđa da će ovanje go va kri ti ka izazva ti bur no ne go do van je, ali uprkos tome istra ja -va u pre zi ru pre ma pris tu pu mo ral nim fe no me ni ma uz po moć oveme to de: „Nema sumnje da će mno gi in tui cio nis ti (uklju ču jući i krip -toin tui cio nis te)... prih va ti ti po de lu mo ral nog mišljenja na dva ni voa, ali će tvrdi ti da se oni toga već pridržava ju. Zar oni ne re flek tu ju i nekri ti ku ju svo je sopstve ne i tuđe mo ral ne prin ci pe? Pi tan je je,međutim, da li ta re flek si ja i ta kri tič nost ima ju neku do kaznu, ilipak, za sva kog ko ra zu me ovu po zi ci ju, neku ubeđivačku moć uko li -ko šrafovi koji učvršćuju tu ar gu men ta ci ju jesu sup stan ci jal ne mo -ral ne in tui ci je, koje same nisu kri ti ko va ne. Kada se prođe kroz tak vespi se i opovrg nu svi ar gu men ti što se os lan ja ju na ne od bran ji vesadržins ke mo ral ne in tui ci je, ne pre os ta je ništa dru go sem pu kih mo -ral nih shva tan ja pi sa ca koji se na da ju da ćemo se složiti sa nji ma“

188

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

(MT: 76). Na kon sve ga, nije tač no da in tui cio nis ti ne pro na la ze ni je -dan na čin da se suoče s pro ble mom su ko ba između mo ral nih prin ci -pa ili dužnos ti i da pred njim zat va ra ju oči. To je čin je ni ca koju i sâmHer (možda nes ves no) priz na je kada pomišlja da bi pro ce du raprosuđivanja i od mer avan ja mo gla da se uči ni „plo dot vor nom un u -tar adek vat nog sis te ma sa dva ni voa“ (MT: 35). Da kle, najviše što sepro tiv na ve de nih me to da može reći jes te to da one za rešavanje problema o ko jem je reč nisu sas vim adek vat ne, i u skla du s timpred ložiti neki al ter na tiv ni me tod. A to je upra vo ono što Her čini. Udo dat ku, ako pret pos ta vi mo (ali bez dal jeg razvi jan ja te pret pos tav -ke) da me tod re flek siv nog ek vi li bri ju ma u sebi već sadrži određenupro ce du ru prosuđivanja i od mer avan ja, nije ne mo guće za mis li ti dabi i on, ana lo gno toj pro ce du ri, mo gao da se uči ni plo dot vor nim unutar teo ri je o dva ni voa mo ral nog mišljenja.

Sada je vre me da se vra ti mo He ro vom in tri gant nom pois to -veći van ju mo ral nih in tui ci ja i pre dra su da ili, šire gle da no, „prih va -će nih mišljenja“ i pre dra su da, i da pro ve ri mo ko li ko se ta teza drži.Od mah tre ba reći da tak vo pois to veći van je nije uvek dos led no, i dase Her po ne kad ograđuje od sopstve nih ten den ci oznih sta vo va:„Važno je na po me nu ti da se u fi lo zo fi ji mo ra la možemo na le gi ti man na čin po zi va ti na prih vaće na mišljenja“ (MT: 12).8 Međutim, ono što zbun ju je jes te tobožnja blis ka i ne ras ki di va veza koju on pro na la ziizmeđu po ton jih, pu kih pre dra su da i mo ral nih in tui ci ja. Kako to Vi -li jams pri me ću je, ako in tui ci je jesu pre dra su de, to mogu biti samozato što veru je mo da su, na lik svim pre dra su da ma, lišene bilo kak veos no ve, te bi onda i nji hov au to ri tet bio čis to fik ti van (up. Wil li ams,1988: 194). Ako, na dal je, iza svih pre dra su da, mo ral nih in tui ci ja iprih vaće nih mišljenja sto ji je dan te isti in tui cio nis tič ki na čin rasu đi -vanja (a vi de li smo, i još ćemo vi de ti, da Her u to tvrdo veru je), ondaje teško shva ti ti kako bis mo na le gi ti man na čin mo gli da se po zi va -mo na mišljenja s fik tiv nim, ne do ka za nim ili lažnim au to ri te tom. On bi na ovom mes tu od nas tražio da bu de mo strplji vi, jer će se na konce lo vi tog iz la gan ja teo ri je dva ni voa po ka za ti da su neka od takoopi sa nih vrsta mišljenja čak ne ophod na za uspešan mo ra lan život! Usvom od go vo ru Vi li jam su, Her nas to ji da do ne kle ola ba vi ili ublažiprvo bit no tvrdo kor nu tezu o pre dra su da ma, koje su same bez (ra cio -

189

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

8 Ovu napomenu Her izdvaja kao krajnji zaključak svog ranijeg ogleda „TheArgument from Received Opinion“ (EPhM: 117-135).

nal nih) os no va, kao os no va ma in tui cio niz ma: „Ne kažem da su in -tui cio nis tič ka shva tan ja uvek ‘puke predrasude’, već samo da ona topo ne kad jesu, i da in tui cio nis ti sami ne ma ju ni je dan na čin da saopšte da li ona to jesu. Neka bol ja fi lo zo fi ja mo ra la od nji ho ve mo gla bi dapokaže da je veći na nji ho vih shva tan ja oprav di va“ (HC, „Com ments on Wil li ams: 292). Dru gim reči ma, on sma tra da in tui cio niz mu (ilizdra vor azum skoj mo ral nos ti, ili prih vaće nom mišljenju) na pro stone dos ta je do kazna sna ga, i da je sto ga „bol ja fi lo zo fi ja mo ra la“, tj.nje go va, pozva na da ih oprav da, ali ne i da ih prevla da u smis lu nji -ho vog pot pu nog od ba ci van ja. Jer, čini mi se da je Vi li jams sas vim upra vu kada tvrdi da He ro vi pri go vo ri ovim shva tan ji ma nisu upuće ni nji ho voj even tu al noj kon zer va tiv nos ti, pošto „‘intuitivni’ prin ci piko ji ma se on vraća na kra ju svog istraživan ja na gin ju tome da, u ne -kim oblas ti ma, budu još kon zer va tiv ni ji nego što su to ra ni je bili“(Wil li ams, ibi dem; up. MT: 160).

No, ipak bi se još nešto mo glo reći u ko rist man je ko leblji vograzdva jan ja prih vaće nog mišljenja od pre dra su da. S tim u vezi, vred -ni su pažnje pri go vo ri Sti ve na Sa tri sa (Ste phen Sa tris), upuće ni nara čun He ro ve nivelišuće stra te gi je. Pre ma mišljenju ovog kri tiča ra,Hera bi tre ba lo uh va ti ti za reč i ozbiljni je uze ti u ob zir is kaz da nijesluč aj da su sva prih vaće na mišljenja puke pre dra su de. Jer, čak i akose složimo da je pre dra su da neka vrsta de fek ta, odat le se ne možeplau zi bil no tvrdi ti da mišljenje (ili mnen je), zato što je prih vaće no ili us vo je no, sam im tim mora biti manj ka vo: „Uko li ko pos to je de fek tiili pre dra su de u iz ves nim prih vaće nim mišljenjima, pra vi pred metpro tes ta jesu ti de fek ti i te pre dra su de, a ne čin je ni ca da su nekamišljenja prih vaće na“ (Sa tris, 2001: 21). Ovo je snažan ar gu ment,jer, gle da no sa sub jek tiv ne stra ne, svi mi prih va ta mo iz ves na „go to -va“ mišljenja i tru di mo se, ko li ko je to u našoj moći, da ot klo ni mo ilire vi di ra mo one ele men te u nji ma koje pre pozna je mo kao manj ka vea da ne od ba ci mo sama ta mišljenja. Međutim, Sa tris pre te ru je kadatvrdi da nas Her stavlja pred lažnu di ho to mi ju, na vod no težeći tomeda nas pri mo ra da se opre de li mo između prih vaće nog mišljenja kaoap so lut no au to ri ta tiv nog i prih vaće nog mišljenja kao pot pu no be -sko ris nog ili bezvred nog (Sa tris, ibi dem). To ni iz da le ka nije nje govcilj, prem da, is ti na, nje go vi mno go brojni pro tiv reč ni is ka zi mogu dastvo re ta kav uti sak. Pre će biti da on stre mi tome, kako je već ra ni jena po me nu to, da na neki na čin us kla di tzv. kri tič ko i prih vaće no ili

190

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

us vo je no („ne kri tič ko“) mišljenje (a na ro či to zbog toga što je,uprkos Sa tri so voj sumnji, sves tan toga da i neke opšte pozna te uti li -ta ris tič ke nor me u ve li koj meri važe kao prih vaće ne ide je).9 U tom bi se smis lu funk ci ja kri tič kog mišljenja sas to ja la u oslobađanju od„nužnos ti sleđenja prih vaće nog mišljenja“ (HC, „Com ments onHud son“: 216), uko li ko se ono poi ma kao au to ri ta tiv no. S dru gestra ne, Her nig de ne go vo ri o prih vaće nom mišljenju kao pot pu nobe sko ris nom, već, na pro tiv, is tiče da bis mo mi i na kon nje go ve kri -tič ke re vi zi je nas tavlja li da ga sle di mo u našem uo biča je nom in tui -tiv nom rasuđivanju (HC, ibi dem). A ako bis mo hte li da na pra vi mojas ni ju razli ku između prih vaće nog mišljenja i mo ral ne in tui ci je,mo gli bis mo da us vo ji mo Sa tri sov pred log i da pret hod no uvažimokao društveni (sta tič ni), a po ton ju kao lič ni (di na mič ni) kon cept (Sa -tris, ibi dem: 22). Za to ima mo do vol jan razlog, bu dući da prih vaće na mišljenja u društvenom smis lu zais ta pred stavlja ju iz ves tan sta tusquo: „Mo ra mo poći odan de gde se na la zi mo, a čin je ni ca je da za po -čin je mo un utar spe ci fič nih mo ral nih tra di ci ja. Po ne kad iz gle da da se Her pra vi da mo ral no istraživan je za po čin je mo u oblas ti koja je ne -ka ko u pot pu nos ti od vo je na od uo biča je nih, sva kod nevnih doga -đaja“ (ibi dem: 24).

Da kle, da re zi mi ra mo, či ta va He ro va priča o dvos lojnom ilidvovrs nom mo ral nom mišljenju pre vas hod no je osmišljena kaomoć no metodološko sredstvo za suoča van je s pro ble mom mo ral nihkon fli ka ta. Bu dući da dotadašnje me to de tome na men je ne nisu bileni pri bližno od go va ra juće, on nas uver ava da sada na po kon možemoda odah ne mo. Jer, osim što će nas bezre zervno prih va tan je teo ri jedva ni voa ospo so bi ti za prevla da van je „teških sluča je va“,10 ono ćenam u isti mah ot kri ti i pri ro du in tui tiv nog rasuđivanja, ko jem sva -kod nevno „ro bu je mo“ i čije nas vođstvo uglav nom vodi u ćor so ka -ke, kao uz roč ni ka svih naših mo ral nih ne dou mi ca. Na kon toga ćemoshva ti ti da je tak vo rasuđivanje, iako sve pri sut no i nužno, krajnje ne -pouz da no. Ono, nai me, nipošto nije samoo prav da va juće ili sa mo -

191

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

9 To najbolje ilustruje Herov stav da čak i načelo korisnosti jeste samo jedanintuitivni prima facie princip (OP, „Foundationalism and Coherentism in Ethics“:124).

10 Her dopušta da oblici tog prevladavanja ponekad mogu biti izraženi u viduekstremnog diktuma: „Ako imate sukobljene dužnosti, jedna od njih nije vašadužnost“ (MT: 26).

podržava juće, zato što se ne možemo bez cir ku lar nos ti po zi va ti namo ral ne in tui ci je kako bis mo iste oprav da li: „Uvek se možemo za pi -ta ti da li je naše va spi tan je bilo najbol je koje smo mo gli do bi ti, ili dali su mi nu le od lu ke bile one pra ve i, ako jesu, da li bi tada for mi ra neprin ci pe tre ba lo pri me ni ti na neku novu si tua ci ju, ili, uko li ko se nemogu svi oni pri me ni ti, koje bi to prin ci pe tre ba lo pri me ni ti“ (MT:40). Za in tui tiv no mišljenje, pre ma Heru, nije ka rak ter is tič no da po -stavlja tak va i ovi ma slič na pi tan ja. Na pro tiv, ono će pre stva ra ti iodržava ti mo ral ne kon flik te nego što će ih rešavati. Sto ga je sas vimlo gič no pret pos ta vi ti da „neka dru ga, nein tui tiv na vrsta mišljenja“(MT: 40) mora u tu svrhu biti priz va na u po moć.

3. Kritički sa intuitivnim nivoom

Ako je in tui tiv no mo ral no mišljenje vođeno is klju či vo mo ral -nim in tui ci ja ma, čime bi onda bio vođen dru gi, „nein tui tiv ni“ i,možemo da do da mo, be spre dra sud ni tip mo ral nog mišljenja? Her ćereći da je po ton ji zas no van je di no na ling vis tič kim in tui ci ja ma (MT:40),11 koje su, kao što smo ra ni je vi de li (Do bri je vić, 2003), sas vimrazliči ta vrsta in tui ci ja od mo ral nih. One, na kra ju kra je va, nisu ništadru go do al ter na tiv no ime za lo gič ka svojstva mo ral nih pojmo va,koje us ta novlja va He ro va uni ver zal no-pres krip ti vis tič ka me tae ti ka.Po čemu se, onda, ovaj tip nor ma tiv nog rasuđivanja razli ku je od metaetičkog? Od go vor je, na rav no, oči gle dan: za razli ku od me ta -etič kog, on nije i ne može biti vred nos no in di fer en tan pre ma van mo -ral nim čin jen ica ma (pre ma „sve tu ka kav jes te i lju di ma kak vijesu“)12 kako bi uopšte bio kva li fi ko van kao nor ma ti van. Bu dući daje od nos ovog pre ma in tui tiv nom mo ral nom mišljenju go to vo u pot -pu nos ti kri tič ko-re vi zio nis tič ki, Her sma tra da ga je najpri klad ni jenazva ti kri tič kim mo ral nim mišljenjem. U nje mu nam, da kle, „nijedozvol je no da se po zi va mo na bilo šta izu zev na čin je ni ce i lo gič kasvojstva mo ral nih reči“ (Hare, 1989: 189). Her ide čak dot le da iz ja -vlju je da bi uvođenje mo ral nih in tui ci ja tamo gde im nije mes to zna -

192

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A 11 Utoliko nije sasvim precizno nazivati ga „neintuitivnim“ moralnimmišljenjem.

12 Ovo je jedna od omiljenih Herovih fraza koju u svojim spisima često ponavlja.

či lo „in kor po ri ra ti u kri tič ko mišljenje istu onu sla bost koju, pre maza mis li, ono tre ba da iz leči“ (MT: 40).

Da bi nam što jas ni je pre dočio šta sve po dra zu me va pod ovom„slabošću“, on pos tu li ra i razvi ja ide ju o dva ek strem no različi ta ima -gi nar na bića, koje na zi va „arhanđelom“ i „pro lom“ (preu zi ma jući po -ton ji ter min iz Or ve lo vog ro ma na 1984) (up. MT: 44-45). To muomo guća va da kri tič ki i in tui tiv no nivo mo ral nog rasuđivanja najpreza mis li kao međusobno pot pu no od vo je ne, a što se za širu i uverl ji vi -ju eks pli ka ci ju teo ri je dva ni voa po ka zu je kao metodološki ne opho -dan po tez.

He rov arhanđeo je, nai me, zamišljen kao be ste les no i su pe ri -or no biće koje, kada razmišlja o stva ri ma mo ra la, nema na či na nitipo tre be da pri be ga va ni jed nom dru gom mišljenju izu zev kri tič kom,jer rasuđuje samo i je di no u skla du s lo gi kom i čin jen ica ma. Za razli -ku od ljuds kih bića, on je lišen svih ka rak ter nih sla bos ti, pa čak i pri -stras nos ti (koju Her, ipak, ne ubra ja u sla bost) pre ma sebi ili pre mabilo kom dru go me biću, oslobođen hitnji u od lu či van ju i iz la gan jastres nim si tua ci ja ma. Mimo toga, nje ga kra se i sle deće moći: več nado ko li ca, neo gra niče na ko liči na znan ja i pot pu na in for mi sa nost osve mu i svače mu, savršeno lo gič ko i razložno rasuđivanje, pot pu nora zu me van je mo ral nih reči i nji ho ve upo tre be, nadljuds ka moć de -taljnog i iz ves nog predviđanja bu duć nos ti i pos le di ca sva kog mo -guć eg pos tup ka,13 moć pro zorl ji vos ti, savršena moć uživlja van ja utuđa stan ja (ili iden ti fi ka ci je s tuđim stan ji ma), te sto ga i moć ra zu -me van ja i po dražavan ja pre fer en ci ja svih smrtnih bića. Jed nom rečju, on pred stavlja He rov ideal ra cio nal nos ti.

Na su prot noj stra ni na la zi se prol, biće koje po mno go čemuna li ku je čo ve ku, ali koje je, u poređenju s arhanđelom, in fe ri or ni jeod čo ve ka, i čije su sla bos ti mak si mal no preu ve liča ne. Za pro la se ne može reći da ika da razmišlja o stva ri ma mo ra la, čak i kada je do ko -lič an, već pre da in stink tiv no i sas vim sle po sle di opšte i jed nos tav ne in tui tiv ne prin ci pe, koje stiče va spi tan jem i po dražavan jem. Kri tič -ko mišljenje mu je ne dos tižno i stra no isto ono li ko ko li ko arhanđeluin tui tiv no (s tom razli kom što arhanđeo ima ma kar po jam o in tui tiv -nom mišljenju). Ukrat ko, prol je pot pu no nein for mi sa na, to tal na

193

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

13 Dok se za čoveka može reći da „kao izvesno tretira samo ono što je vrlo ve -ro vatno“, arhanđeo „nema potrebe da donosi sudove o verovatnoći, jer što on znakakve bi bile posledice alternativnih postupaka“ (MT: 177).

nezna li ca, a prol sko in tui tiv no mišljenje je krajnje pri mi tiv no i iracionalno.14

Kad je o lju di ma reč, Her veru je da ćemo se, bi va jući u istimah i ra cio nal ni i ira cio nal ni, pre pozna ti neg de između ova dva ekstremna bića.15 Pa ipak, prol ski na čin mišljenja nam je une ko li kobliži, pošto nje mu, već po se du jući ga u nešto sup til ni joj for mi, ni ka -da ne mo ra mo da težimo. Na su prot tome, arhanđelskom na či nu mi -šljenja uvek stre mi mo i tre ba da stre mi mo, iako se nje go vom čis tomob li ku možemo samo u man joj ili već oj meri pri bližiti. Ima jući uvidu da smo da le ko od toga da bu de mo pot pu no ra cio nal na bića, sa -svim je le gi tim no za mis li ti savršeno ra cio nal no biće kao uzor sa či -jim bi mo ral nim od lu ka ma naše sopstve ne od lu ke ma kar pri bližnokoin ci di ra le (EET, „How to De ci de Mo ral Que stions Ra tio nal ly“:111). Tako bi, pre ma He ro vom sudu, ideal ni ra cio nal no-mo ral ni lju -di, ospo soblje ni za donošenje zre lih i val ja nih mo ral nih od lu ka, bilioni koji su do bro in for mi sa ni (iako nam, real no gle da jući, vazda ne -dos ta je vre me za sti can je re le vant nih in for ma ci ja, a ka mo li za po -drob ni je razmišljanje o is ti ma), što su osetlji vi i maštoviti (iako namstavljan je na mes to dru gih lju di i zamišljanje da smo po put njih usuštini vrlo loše ide), koji su psihološki sta bil ni (što veći na lju diuglav nom ret ko jes te) i koji jas no mis le (za šta, i po red do bre vol je,nis mo uvek ka dri) (up. EPhM, „The Prac ti cal Re le van ce of Phi lo so -phy“: 116; EET, „The Struc tu re of Et hics and Mo rals“: 188).

Tre ba reći da Her arhanđela na zi va još i „ideal nim pos ma tra -čem“ ili „ideal nim pro pi si vač em“, bu dući da svo ju priču o arhanđelu razvi ja upra vo kao jed nu ver zi ju teo ri je ideal nog pos ma trača (MT:44; HC, „Com ments on Brandt“: 219). Opšte je pozna to da ova teo ri -ja nas ta je na tlu kla sič ne uti li ta ris tič ke mis li i da ima po seb no mes tou fi lo zo fi ji Ada ma Smi ta. Her i Haršanji nas pod seća ju da je ovaj

194

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

14 Poslednja dva pasusa up. sa MT: 44-45.15 „Daleko je od moje namere da podelim ljudsku rasu na arhanđele i prole.

Svi mi u različitim vremenima do ograničenog i promenljivog stepena delimokarakteristike i jednih i drugih.“ (MT: 45). Dakle, ako je istina da „ono o čemu Herraspravlja zapravo nisu dve odvojene grupe ljudi, već dve tačke gledišta koje istaosoba može da usvoji u različita vremena“ (Scanlon, 1988: 131-132), onda mu se nemože uputiti prilično vulgaran prigovor da ova podela stoji u funkciji afirmacijenekakve elitističke, bistrije, vladajuće klase naspram tuplje, proleterske populacije.Pored Skenlona, o ovoj temi u knjizi HC na slične načine raspravljaju Ričards iVilijams.

kla sik mo ral nu tač ku gledišta kao tak vu iz jed načio s tač kom gledišta ne pri stras nog i sim pa te tič kog pos ma trača (FR: 94; Har sa nyi, 1982:39). To znači da bi mo ral no isprav ni pos tup ci bili oni što bi ih odo -bri la oso ba koja je ne pri stras na, be ne vo lent na, ple me ni ta, savršenosao seć ajna (tj. zain ter eso va na za sreću dru gih kao za svo ju sopstve -nu), a uz to, da ka ko, svezna juća i savršeno ra cio nal na. Pre ma teo ri jiideal nog pos ma trača, da kle, „mi tre ba da mis li mo po put oso be kojapri da je jed nak, i po zi ti van, znač aj in ter esi ma svih stra na i u tome nepra vi ni kak ve čin jen ič ne i pojmov ne greške“ (EPM, „Ru les of Warand Mo ral Rea so ning“: 47). Ona uč es ni ke u mo ral nom živo tu i njihove pre fer en ci je pos ma tra sa pris tojne dis tan ce, kako bi bila ustan ju da sve te pre fer en ci je sa be re u „je dan ko her ent ni sis tem“(Rols, 1998: 41), da ih po dik ta tu ima gi na tiv ne iden ti fi ka ci je doživikao svo je i ure di pre ma nji ho vom in ten zi te tu, da svo ju ko nač nu pre -fer en ci ju for mi ra kom bi nu jući pre fer en ci je svih mo ral nih de lat ni ka i re ci pi je na ta (up. Feld man, 1984: 282), i da u skla du s tim do ne senajpra ved ni ji ili ne pri stra san mo ral ni sud. Otu da je ova oso ba na likna ideal no-ra cio nal nog i ne pri stras nog su di ju, koji, za pra vo, rasu -đuje na uti li ta ris tič ki na čin: „On, po put uti li ta ris te, pokušava da sene ogreši o različi te stra ne, uka zu jući im jed na ku bri gu i poštovanje“ (HC, „Com ments on Ri chards“: 257). Kas ni je ćemo vi de ti da je Herov arhanđeo za pra vo za kle ti uti li ta ris ta, tj. ideal ni uti li ta ris ta postupaka. Ali, pre ma nje go vom shva tan ju, ideal ni pos ma trač je isto vre meno i ideal ni uni ver zal ni pres krip ti vis ta, pošto bi on, suoča -va jući se sa no vom si tua ci jom, bio „od mah u stan ju da po drob noispi ta sva nje na svojstva, uklju ču jući i pos le di ce al ter na tiv nih pos tu -pa ka, i da formuliše uni ver zal ni prin cip (možda neki krajnje spe ci -fič an) koji može da prih va ti za pos tu pan je u toj si tua ci ji, bez ob zi rana ulo gu koju bi on sam u njoj zau zi mao“ (MT: 44). Iz reče nog sle dida teo ri ja ideal nog pos ma trača, uopšte uzev, u He ro voj fi lo zo fi jisluži kao još jed na vrsta spo ne između uni ver zal nog pres krip ti viz ma i uti li tari zma (pre fer en ci ja) (up. Do bri je vić, 2005).

Ovde nije na od met da skre ne mo pažnju na dva pri go vo ra teoriji ideal nog pos ma trača, koji se u isti mah od no se i na nje nu he -rovsku ver zi ju. Pre ma prvom pri go vo ru, koji iz no si Ber nard Vi li -jams, mo glo bi se tvrdi ti da „ako ideal nom pos ma traču nije data neka mo ti va ci ja kao do da tak nje go voj ne pri stras nos ti, ne pos to ji ni je danrazlog zbog ko jeg bi on tre ba lo da iza be re bilo šta uopšte“ (Wil li -

195

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

ams, 1985: 84). Na prvi po gled ovo je snažan ar gu ment. Međutim,ako pe dant ni je razmo tri mo for mu la ci ju ovog pri go vo ra, pri me tiće -mo da Vi li jams brka ne pri stras nost ili neut ral nost s ravnodušnošću.Jer, onaj ko do no si neki ne pri stra san sud uvek je ma kar im pli cit nomo ti vi san (izazvan) pri sust vom su prot nih, pri stras nih su do va, za -hval ju jući ko ji ma pret hod ni tek za do bi ja svoj smi sao. Dru gi pri go -vor po tiče od Rič ar da Bran ta, koji tvrdi da bi ideal ni pos ma tračmo gao da bude ne zain ter eso van za pre fer en ci je onih oso ba koje ra -zu me va kao ira cio nal ne (Brandt, 1988: 36). No, ra ni je smo vi de li(Do bri je vić, 2005) da Her, upra vo sle deći Bran ta, naglašava pu no -važje kri ter iju ma „ko gni tiv ne psi ho ter api je“, na os no vu kog se iracionalne pre fer en ci je be skom pro mis no is klju ču ju iz razma tran ja,a ko jim bi se pre svih ru ko vo dio ideal ni pos ma trač.

Na ve de nim pri go vo ri ma pri družuju se još dva što su po seb noupuće ni He ro voj kon cep ci ji arhanđela. Pre ma Haršanjijevom mi -šljenju, ta kon cep ci ja pred stavlja „pogrešan ana li tič ki apa rat za pro -uča van je mo ral nog od lu či van ja... u pri sust vu ri zi ka real nog živo ta ineiz ves nos ti“ (Har sa nyi, 1988: 89). Her ovu pri med bu od ba cu je kaone os no va nu, jer svo ju kon cep ci ju savršenog bića konstruiše kao alternativni pris tup ideal nom ili čis tom kri tič kom mišljenju, koje,na su prot in tui tiv nom, nema pos la sa neiz ves nos ti ma (HC, „Com -ments on Har sa nyi“: 241). Dru gi, Vend le rov pri go vor uvo di neke in -ter esant ne kom pli ka ci je. Nai me, pre ma ovom au to ru, mi najpremo ra mo da pret pos ta vi mo da su arhanđeli be ste les ni, a što za so bompov lači da oni ne ma ju, niti mogu da za mis le da ima ju, re ci mo, zu bo -bol ju. Tak vom jed nom stvo ren ju će, eo ipso, biti ne mo guće da sebipred sta vi i stra ho ve po je di nih lju di od zu bars ke or di na ci je. Vend lerna ovom mes tu pra vi skok i sma tra da „ova teškoća trans cen di raanđele i doseže do Stvo ri tel ja“, te se pita da li bi Bog mo gao da ose tii da zna kako to iz gle da ima ti bol (Vend ler, 1988: 173). Ako, pak,pret pos ta vi mo da arhanđeo po se du je moć ote lot vor en ja i da pos ta jeneka vrsta or ganiz ma, is krsao bi pro blem ve zan za ogra niče na is ku -st va koja su svojstve na toj vrsti or ganiz ma: „‘Savršenstvo’ ovogpret pos tavlje nog tela nije od po moći. Mi ne možemo da za mis li mokako to iz gle da biti sle pi miš ili žaba, de lom zbog toga što su našatela da le ko ‘savršenija’, tj. razvi je ni ja i osetlji vi ja od nji ho vih“(Vend ler, ibi dem). Iz sve ga toga Vend ler iz vo di zaključ ak da je He -ro va ide ja arhanđela, u ce li ni uzev, ne ko her ent na, pošto se ideal no

196

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

pred stavljan je tuđih sves ti, i za lju de i za stvo ren ja koja su even tu al -no savršenija od njih, po ka zu je kao ne mo guće.

Iako se sa svo jim kri tiča rem slaže da pro blem Boga u ovomkon teks tu pred stavlja samo jed nu di gre si ju, te da, zbog vlas ti te ne -struč nos ti, iz be ga va de taljno ra spravljan je o pro tiv reč ju kak vo un u -tar hrišćanske teo lo gi je pos to ji „između dok tri ne da je... Bog beztela, de lo va ili stras ti, i dok tri ne... da Bog može da pati za jed no s oni -ma koji pate“ (HC, „Com ments on Vend ler“: 282),16 Her na dru gommes tu pak iz javlju je da Boga uzi ma kao „pa ra dig mu ideal nog po -sma trača“ (HC, „Com ments on Ri chards“: 257). Sto ga nam se činida on ne pra vi ni kak ve suštinske razli ke između Stvo ri tel ja i stvo re -nog (arhanđela) koji zadržava božans ke atri bu te. Ovo (im pli cit no)shva tan je dozvol ja va mu da, „bez ogrešenja o lo gi ku“, pret pos ta vida i Bog i arhanđeli ima ju jed na ku moć da sebi pred sta ve kako to izgleda na la zi ti se u ljuds kom telu (HC, „Com ments on Vend ler“:282). Odat le, po tom, sle di stav, i od go vor na dru gu Vend le ro vu pri -med bu, da nije „ne ko her ent no pret pos ta vi ti arhanđela ob da ren ogsavršen stvom jed ne moći koju mi po se du je mo u nesavršenom sta -nju“, pri čemu se ta nesavršenost ogle da u čo ve ko voj ne mo guć nos tida u pot pu nos ti sazna, pred sta vi ili ose ti kako to iz gle da biti nekidru gi or ga ni zam (HC, ibi dem).

Upra vo ljuds ka nesavršenost tre ba da pred stavlja ključ ni argu ment u He ro voj tezi da, kad je reč o sup stan ci jal nim mo ral nimpi tan ji ma, čo vek izis ku je oba ni voa mo ral nog mišljenja – i in tui tiv nii kri tič ki. Smešten neg de između arhanđela i pro la, u ne kak voj epi -stemološkoj međupoziciji, čo vek rasuđuje čas ova ko čas ona ko, popo tre bi ili nuždi. Pi tan je koje se ovde na meće (sâm Her ga po s ta -vlja), a koje, po nje mu, nema fi lo zofs ki od go vor, gla si: „Kada trebada mis li mo kao arhanđeo, a kada kao prol?“ A nje gov ne-fi lo zofs kiod go vor na ovo pi tan je gla si da „to za vi si od toga u ko joj meri sva kood nas, u po je di nač nom sluča ju ili uopšte, na li ku je jed nom ili dru -gom od ovih dva ju lič nos ti“, od nos no „od toga koje moći mi šlje nja i

197

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

16 Moguće razrešenje ove protivrečnosti nudi pravoslavna (i katolička)hristologija, po kojoj je Hristos, bogočovek, kao prvorođeni bio bestrasan, a da je tekkao otelovljen spoznao sve dimenzije ljudske patnje i stradanja.

lič nos ti sva ko od nas, u sadašnjem tre nut ku, sma tra da po se du je“(MT: 45).17

Pošto je za savršeno mo ral no mišljenje „po tre ban božans ki ili bar arhanđelski um“ (HC, „Com ments on Brandt“: 219), koji je ka -dar da čis tim kri tič kim mišljenjem u sva koj pri li ci od luči šta jeisprav no ili šta tre ba čin iti (MT: 46), lju di su prinuđeni da pri be ga va -ju iz ves noj ne-prol skoj vrsti in tui tiv nog mišljenja (koje je, za razli ku od prol skog, pod ložno usavršavanju) ili, u najbol jem sluča ju, vrstineč is tog kri tič kog mišljenja. Tre ba reći da Her nije eks pli cit no go -vorio (to je umes to nje ga na bril jan tan na čin učinio Fran ke na) o me -đustupnjevima u nor ma tiv no-mo ral nom rasuđivanju, čije pos to jan je sugeriše upra vo upo tre ba pri de va čis to-neč is to ispred pojmo va in -tui tiv no i kri tič ko mišljenje. Re le vant nost ovih međustupnjeva bićenam od na ro či te ko ris ti u po drob ni jem ispi ti van ju od no sa izmeđuove dve vrste mišljenja kao ele me na ta un utar is tog ustrojstva.

Pre nego što se u to upus ti mo, krajnje je vre me da razmo tri mošta to Her za pra vo po dra zu me va pod „kri tič kim mo ral nim mišlje -njem“ i u čemu se sas to ji nje go va ulo ga. Kao i ra ni je kod određi -vanja znač en ja mo ral nih reči, i ovde se zas tu pa teza da de fi ni ci jakri tič kog mišljenja nije ne za vis na od nje go ve upo tre be. Ali, dif fer -en tia spe ci fi ca u od no su na tu tezu pred stavlja sa gle da van je tak vogmišljenja pre sve ga kao jed nog po seb nog ili izu zet nog me to da – kri -tič kog i ra cio nal nog promišljanja o sup stan tiv nim mo ral nim pi tan ji -ma (MT: 87). To je me tod, reći će Her, koji nam se ne nudi kao jed naal ter na tiv na kon cep ci ja koju bis mo u mnoštvu dru gih mo gli i da neiza be re mo, već nam ga, pot po mog nu ta van mo ral nim čin jen ica ma,na meću sama lo gič ka svojstva mo ral nih pojmo va.18 U iz ves nomsmis lu, pos to ji ek vi va lent nost u znač en ju, ili se ma kar može de tek to -va ti tes na veza, između lo gič kog, ra cio nal nog i kri tič kog. Ta kav stav najbol je ilu stru je sle deći He rov is kaz: „Naše kri tič ko mišljenje je ra -cio nal no ako ko ris ti mo ras po ložive čin je ni ce i ra zum u skla du sa lo -gič kim zah te vi ma što ih stva ra ju pojmo vi upo treblje ni u pi tan ji makoja pos tavlja mo“ (MT: 218). Dru gim reči ma, kri tič ko mo ral no

198

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

17 Nešto kasnije Her iznosi uverenje da će osoba koja ima veliko iskustvo sateškim slučajevima „steći neke metodološke prima facie principe koji joj govorekada da se upusti u kritičko mišljenje a kada ne“ (MT: 52).

18 „Kritičko mišljenje se sastoji u tome da se određeni izbor napravi podprinudama što ih nameću logička svojstva moralnih pojmova i vanmoralne činjenice, i ničeg više“ (MT: 40).

mišljenje po dra zu me va ap so lut no po ver en je u lo gi ku je zi ka mo ra la,u ra cio nal nost koju ta lo gi ka dik ti ra, kao i do voljnu in for mi sa nost osluča je vi ma što su pred met kri tič kog razma tran ja. Ovo pos lednje,kako je ra ni je reče no, od no si se na „teške“ sluča je ve. Ovi mogu bitito li ko složeni, spe ci fič ni, neuo biča je ni ili ret ki da za svo je rešavanjezah te va ju na ro čit pris tup. A upra vo je kri tič ko mišljenje to kojeomo guća va „da se us reds re di mo na spe ci fič ne de tal je ne kog par ti ku -lar nog pro ble ma i da pronađemo pra vi od go vor u tom sluča ju“ (HC,„Com ments on Hud son“: 211 – pod vu kao A.D.). Pod „pra vim od go -vor om“ po dra zu me va se ništa dru go do donošenje adek vat ne alisložene mo ral ne od lu ke, koja po pri ro di stva ri ne nas ta je kao re zul tat jed nos tav ne pri me ne opštih pri ma fa cie prin ci pa. Na pro tiv, tek po -javlji van je „teških sluča je va“ ra zot kri va ogra nič en domašaj tak vihprin ci pa kao iz ra za mo ral nih in tui ci ja.

No, složene od lu ke, bu dući da su mo ral ne, nisu ništa man jeprin ci pi jel ne. Sto ga će mo ral ni prin ci pi koji iza njih sto je zah te va tijed no dru ga či je imen ovan je, a Her se s tim u vezi opre del ju je za na -ziv kri tič ki mo ral ni prin ci pi (MT: 41). Između pri ma fa cie i kri tič kihmo ral nih prin ci pa, na rav no, pos to je iz ves ne lo gič ke slič nos ti, ali isto tako i razli ke: „U oba sluča ja radi se o uni ver zal nim pres krip ci ja ma,a razli ka leži u di men zi ji opštost – spe ci fič nost“ (MT: 41). Kako smoo tome u iz ves noj meri već nešto ra ni je go vo ri li (Do bri je vić, 2005),ovde možemo, ima jući po me nu tu di men zi ju na umu, da He ro vomsa gle da van ju razli ke između dve vrste mo ral nih prin ci pa do dat nopris tu pi mo pre ko pojma „nadvla da van ja“. Tada bis mo kao „kri tič kemo ral ne prin ci pe“ kla si fi ko va li one uni ver zal ne pres krip ci je kojede lat ni ci tre ti ra ju kao nadvla da va juće: „Tre ti ra ti je dan prin cip kaonadvla da va jući znači do pus ti ti mu da uvek nadvla da dru ge prin ci pesa ko ji ma dođe u su kob i, na isti na čin, do pus ti ti mu da nadvla da svedru ge pres krip ci je, uklju ču jući i one neu ni ver za li za bil ne (npr. obič -ne želje)... Ako neko tre ti ra je dan prin cip kao da on nadvla da va svedru ge, ali ne dozvol ja va ni jed nom dru gom da ga nadvla da, onda sureči koje ko ris ti u izražavan ju tog prin ci pa upo treblje ne tako daizražava ju neki za nje ga nadvla da va jući prin cip“ (MT: 56-57). Na su -prot tome, kao „pri ma fa cie mo ral ne prin ci pe“ kla si fi ko va li bis moone uni ver zal ne pres krip ci je koje de lat ni ci tre ti ra ju kao nadvla di ve.Važno je, međutim, na gla si ti da nji ho va nadvla di vost ni na koji na -čin ne nagoveštava nji ho vu od ba ci vost: nai me, pri ma fa cie prin cip

199

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

može biti nadvla dan po je di nom mo ral nom od lu kom a da ne iz gu bisvoj sta tus pri ma fa cie prin ci pa za bu duće mo ral ne od lu ke.19 Na pro -sto biva tako da onaj ko pod pri tis kom spe ci fič ne si tua ci je do no sineku kri tič ku od lu ku os tavlja po stra ni (in hi bi ra) svo je pri ma fa cieprin ci pe i formuliše novi, „kri tič ki mo ral ni prin cip“. Ili bi, pre maHe ro vom idea lis tič kom uver en ju, ma kar tre ba lo tako da bude. Usva kom sluča ju, upra vo se opštost pri ma fa cie prin ci pa može sma -tra ti od go vor nom za nji ho vu nadvla di vost: „Pri ma fa cie prin ci pi suopšti u dva po ve za na smis la: oni su pri lič no jed nos tav ni i ne spe ci fič -ni, i oni dozvol ja va ju izu zet ke, u smis lu da je mo guće i dal je ih sepridržava ti dok se u po je di nim sluča je vi ma dopušta nji ho vo krše -nje... Dru gim reči ma, oni su nadvla di vi. Opet, iako su oni, u smis lu uko jem sam upo treblja vao taj ter min, uni ver zal ni (ne sadrže in di vi du -al ne kon stan te i po čin ju uni ver zal nim kvan ti fi ka to rom), oni u dru -gom smis lu nisu uni ver zal ni (nisu uni ver zal no oba ve zu jući, jer se od njih mogu pra vi ti izu ze ci). Pri ma fa cie prin ci pi ne bi mo gli da ispu -ne svo ju prak tič nu funk ci ju uko li ko ne bi ima li ove oso bi ne, koje sateo rijske tač ke gledišta mogu iz gle da ti kao ne dos ta ci“ (MT: 59). Sdru ge stra ne, kad je reč o kri tič kim mo ral nim prin ci pi ma, nji ho vi„ne dos ta ci“ (ili tač ni je – ne po god nos ti) uo čl ji vi su pre s prak tič netač ke gledišta. Pošto oni, za razli ku od pret hod nih prin ci pa, mo ra juda budu krajnje spe ci fič ni, is krsa va pro blem nji ho vog ver bal nogfor mu li san ja, koje se, pod te re tom spe ci fič nos ti, može razvi ja ti u ne -do gled („Ni ka da ne tre ba po čin iti ubist vo, izu zev kad..., i izu zevkad..., i izu zev kad...“).20 Sle deća prak tič na teškoća u vezi s prin ci pi -ma neo gra niče ne spe ci fič nos ti leži u tome što su oni, uopšte uzev,pri menlji vi samo u mo ral no izu zet nim sluča je vi ma za koje su po seb -no „skro je ni“, te otu da ne mogu da pos luže kao vrsta opštih pra vi laza rukovođenje (up. HC, „Com ments on Hud son“: 211; ERE, „Sa ta -nism and Ni hi lism“: 110). Ali to ni ka ko ne tre ba uze ti kao pri med bu, jer kri tič kim prin ci pi ma i nije svrha da služe kao opšti vo diči. Po ka -

200

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

19 „Neki moralni principi mogu biti nadvladani a da ne prestanu da se smatrajumoralnim principima“ (MT: 60).

20 Her veruje da s njihovim mentalnim formulacijama pak nikada nemamostvarne probleme, budući da u složenim situacijama „podrazumevamo“ neophodnost i primerenost njihove aplikacije (tj. prilagođavajući se kontekstu, približno ih odre -đu jemo u sopstvenom umu), bez potrebe i sposobnosti da ih svagda i u svakoj priliciverbalno izrazimo u nekoj precizno uobličenoj formi (up. EET, „A Reductio ad Absurdum of Descriptivism“: 126).

zaće se da tek određivanje nji ho ve (ogra niče ne) svrhe pov rat no bacasvet lo na nužnost pos to jan ja i po se do van ja pri ma fa cie prin ci pa kaouo biča je nih os lo na ca u mo ral nom živo tu; da tek nji ho va re la tiv noret ka pri me na na knad no oprav da va uč es ta lu i ras pro stran je nu pri -me nu man je spe ci fič nih prin ci pa. Ukrat ko, uko li ko se prih va ti su ge -sti ja da su in tui tiv ni prin ci pi (ili pra vi la nižeg reda) na men je ni zaupo tre bu u sva kod nevnom prak tič no-mo ral nom mišljenju (podstres nim us lo vi ma i pri re la tiv nom neznan ju), onda bi kri tič ki prin ci -pi (pra vi la višeg reda) bili oni do ko jih bi se dos pe lo u tzv. „hlad nomčasu“ („cool hour“) re flek si je, tj. po moću teo rijskog, sis te mats kog,do ko lič ars kog mo ral nog mišljenja (up. EET, „Et hi cal Theo ry andUti li taria nism“: 221-222; MT: 175; Wil li ams, 1988: 188; Ri chards,1988: 114).

Ako nam, da kle, kri tič ko mišljenje ne go vo ri samo o tomekoje mo ral ne prin ci pe ima mo, već i o tome kak ve mo ral ne prin ci petre ba da ima mo,21 onda iz gle da da je bez bližeg objašnjenja nje go vog funk cio ni san ja ne mo guće shva ti ti pri ro du same nor ma tiv ne etike.Ispa da da je kri tič ko mo ral no rasuđivanje u neku ruku nor ma tiv ni je iau to ri ta tiv ni je od in tui tiv nog, pošto se po ton je uzi ma kao os nov nipred met kri ti ko van ja ili re vi zi je.22 Time se na iz ves tan na čin i u istimah uka zu je na nji ho vu ne ras ki di vu po ve za nost, što ide u pri log tezida oni „nisu dve su par nič ke pro ce du re“, već pre „ele men ti u jed nojza jed nič koj struk tu ri, pri čemu sva ki igra svo ju ulo gu“ (MT: 44).

Tre ba reći da razli ku između in tui tiv nog i kri tič kog ni voa, iliizmeđu prin ci pa upo treblje nih na ta dva ni voa, Her, za jed no sa svo -jim kri tiča ri ma, razjašnjava na više slič nih na či na. Pri tom je in te -resant no pri me ti ti da su se ti isti au to ri uglav nom sa sim pa ti jomod no si li pre ma nje go voj ide ji o po de li mo ral nog mišljenja na dva ni -voa, uz na po me nu da razli ka o ko joj je reč i sama izis ku je iz ves nu re -vi zi ju (što je, izu zi ma jući Fran ke nu, kod dru gih kri tiča ra ipak os ta lona ni vou pu kog ape la). Iz pret hod no reče nog najpre sle di da izmeđudva ni voa, stro go uzev, ne pos to ji ko re ni ta razli ka u vrsti, već prerazli ka u ste pe nu, gra du el na i spe ci fič na razli ka. U hi jer ar hi ji ni voakri tič ko mišljenje jed nos tav no pred stavlja viši nivo. Među nji ma

201

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF21 Ovaj iskaz često figurira u Herovim spisima, a prvi put se pojavljuje u

ogledu „Abortion and the Golden Rule“ (1975: 215).22 „Centralni deo moje teorije jeste da kritičko mišljenje može da menja

intuitivne principe“ (HC, „Comments on Scanlon“: 264).

pos to ji kon ti nui tet, jer oni sim bo li zu ju dve tač ke gledišta koje istaoso ba može da zauz me u različi tim vre me ni ma, si tua ci ja ma i radirazliči tih svrha, i gde je kri tič ko mišljenje, pre ma reči ma To ma saSken lo na, „samo upot pun ja van je man je re flek siv nog mo ral nog ra -su đivanja“ (Scan lon, 1988: 130). Na to se na do ve zu je Vi li jam so vozapažanje da je He ro va razli ka „pre psihološka nego sociološka: ona is tiče dva sti la mišljenja, pri čemu oba mogu biti re pre zen to va na usves ti jed ne oso be“ (Wil li ams, 1988: 189), dok će pri be ga van je jed -nom ili dru gom sti lu za vi si ti kako od spoljašnjih čin io ca tako i odsklo nos ti, mo guć nos ti i ta le na ta mo ral nih de lat ni ka. Oba po me nu takri tiča ra isprav no pre pozna ju (kom ple men tar ne) cil je ve koje Herželi da pos tig ne ovom svo jom dis tink ci jom, pri čemu se kao pri mar -ni cilj određuje obezbe di van je adek vat ne teo rijske pro ce du re zadonošenje mo ral nih od lu ka, a kao se kund ar ni adek vat no objašnjenje i oprav dan je uo biča je nog in tui tiv nog ponašanja mo ral nih de lat ni ka.No, pos to ji je dan po se ban ugao iz ko jeg Her pokušava da pos ma tra iras vet li pri ro du ovog razli ko van ja: po nje mu, iako nema hronološkiili kau zal ni pri mat, kri tič kom mišljenju se, zbog toga što in tui tiv nomo ral no mišljenje nije sa mo podržava juće, mora dati epistemološkiprio ri tet (MT: 46). Na do pun ju jući ovaj uvid, Fran ke na iz javlju je dakri tič ko mo ral no mišljenje epistemološki pret ho di in tui tiv nom, ne usmis lu da se po ton je uvek os lan ja na pret hod no, „već u smis lu da bipri ma fa cie prin ci pi koje upo treblja va in tui tiv no mišljenje tre ba lo da budu od ab ra ni ili bar tes ti ra ni kri tič kim mo ral nim mišljenjem, kojesamo po sebi ne može i ne bi tre ba lo da na bilo koji na čin za vi si odprin ci pa i su do va in tui tiv nog mo ral nog mišljenja“ (Fran ke na,1988b: 780).

Time ujed no do spe va mo do pi tan ja kon kret ni jeg od no saizmeđu dva ni voa mo ral nog mišljenja, a na koje Her najpre nas to jida od go vo ri pu tem određivanja tri os nov ne funk ci je (svrhe, ulo ge)kri tič kog mišljenja. Ono, nai me, tre ba:

(1) da rešava međusobne su ko be in tui tiv nih pri ma fa cie prin -ci pa (za šta in tui tiv no mišljenje, zbog vlas ti tih in her ent nih gra ni ca ili sla bos ti, nije spo sob no);

(2) da oda be re najbol ji (na ji sprav ni ji) skup pri ma fa cie prin -ci pa za upo tre bu u in tui tiv nom mišljenju (jer ono, iz is tih razlo ga, zato nije spo sob no), tj. da nam pruži od go vor na pi tan je koje bi mo ral -

202

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

ne in tui ci je tre ba lo prih va ti ti, us vo ji ti (in ter na li zo va ti), kul ti vi sa ti isle di ti;

(3) da oprav da ce lo ku pan sis tem pri ma fa cie prin ci pa, što in -tui tiv ni nivo sam po sebi ne može da obezbe di (up. MT: 45; EPM,„Jus ti ce and Equa li ty“: 182-183; Hare, 1991: 461).

Bu dući da smo u pret hod nom odeljku već razma tra li u čemuse sas to ji funk ci ja (1), sada ćemo se osvrnu ti samo na neke de tal jekoje smo tada iz kon teks tu al nih razlo ga pres ko či li. Je dan od tih de -tal ja tiče se He ro vog dopuštanja da in tui tiv no mišljenje, bez pos re -do van ja kri tič kog, rešava tzv. „lake sluča je ve“, tj. one pro ble ma tič ne pri li ke u ko ji ma kon flik ti između prin ci pa ne izis ku ju re vi zio nis tič -ku in ter ven ci ju na bilo ko jem od njih. S tim u vezi on kaže: „Prin cipmože biti nadvla dan a da ne bude za men jen... U jed nos tav ni jimsluča je vi ma možemo ‘sa sigurnošću osećati’ da je neki prin cip ilineka oso bi na si tua ci je u toj si tua ci ji važnija od neke dru ge oso bi ne.Onda ćemo biti u stan ju da tu stvar ra za be re mo in tui tiv no, dopu -štajući da u tom sluča ju je dan prin cip nadvla da dru gi bez osvrtan jana kri tič ko mišljenje“ (MT: 50). Po sve mu su deći, iz gle da da Her pod „lake sluča je ve“ sup su mi ra i onaj prin ci pi jel ni su kob za koji se sma -tra lo, i još uvek se sma tra, da za so bom pov lači i kon flikt na teo rijskaopre del jen ja. To se da zaklju či ti na os no vu toga što za nje ga i prin cip ko ris nos ti, kao in tui tiv ni pri ma fa cie prin cip, „u sluča je vi ma kon -flik ta može biti nadvla dan ne kim dru gim prin ci pom (na pri mer, prin -ci pom prav de)“ (OP, „Foun da tio nal ism and Co her en tism in Et hics“:125). Razlog za ovu sup sum ci ju podržava nje go vo shva tan je da na -ve de ni prin ci pi pri pa da ju sku pu prin ci pa koji do spe va ju samo douza jam nog per ac ci dens, a ne per se su ko ba. Uko li ko se, pak, ukažepo tre ba za kri tič kom in ter ven ci jom u tak voj vrsti su ko ba, on sma trada pos le di ca toga može biti „poboljšanje sam ih prin ci pa“ (MT: 50),prem da ne objašnjava u čemu bi se ono sas to ja lo i kako bi na kon svega iz gle da li „poboljšani“ prin ci pi. Na su prot tome, au ten tič no pri -be ga van je kri tič kom mišljenju nas tu pa onda kada nas kon flik ti pri -sil ja va ju „da ispi ta mo same pri ma fa cie prin ci pe i da ih možda,umes to da je dan pret pos ta vi mo dru gom, od tog mo men ta bliže ok va -li fi ku je mo... Kva li fi ka ci ja prin ci pa sa so bom će do ne ti rešenje kon -flik ta, jer prin ci pi kao kva li fi ko va ni nisu više ne kon zis tent ni čak niper ac ci dens“ (MT: 51). Ovo „kva li fi ko van je“ prin ci pa nije ništadru go do nji ho va go re po me nu ta spe ci fi ka ci ja, koja neu mit no vodi

203

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

pre t va ran ju in tui tiv nih u kri tič ke prin ci pe, tj. stva ran ju tzv. prin ci paneo gra niče ne spe ci fič nos ti.

Pre du zi man je ispi ti van ja va lid nos ti in tui tiv nih prin ci pa na -javlju je i označa va funk ci ju (2) kri tič kog mišljenja. Ta se funk ci ja,da kle, sas to ji u se lek ci ji onih opštih prin ci pa za upo tre bu na in tui tiv -nom ni vou koji će proiz ves ti re zul ta te (pos tup ke, dis po zi ci je) kojebis mo, ideal no uzev, vazda pos ti za li kada bis mo prak ti ko va li mi -šljenje na dru gom ni vou u sva kom po je di nač nom sluča ju (up. Hare,1975: 215).23 Vi de li smo da je tak vo prak ti ko van je svojstve no je di no He ro vim arhanđelima, i da mi to ne ra di mo ni čes to ni u savršenomob li ku (zbog ne dos tat ka slo bod nog vre me na, ni ka da sas vim pouz da -nih in for ma ci ja o dru gim mo ral nim de lat ni ci ma i si tua ci ja ma u kojeoni do spe va ju, ne do voljno razvi je nih ko gni tiv nih spo sob nos ti irazno raznih psiholoških smetnji). No, ne za vis no od toga, ovde jevažno na gla si ti da, pre ma He ro voj za mis li, in tui tiv ni prin ci pi što sa -čin ja va ju našu sva kod nevnu mo ral nost tre ba da budu pro cen je ni nakri tič kom ni vou u ter mi ni ma „ko ris nos ti (koju možemo ima ti) odnji ho vog prih vat an ja“ („ac cep tan ce-uti li ty“), od nos no „ko ris nos ti(koju možemo ima ti) od nji ho vog kul ti vi san ja i sleđenja“ („uti li ty ofcul ti va ting and fol lo wing“) (up. MT: 50, 113, 137; HC, „Com mentson Fran ke na“: 226). Da bi se iz be gle za bu ne, „ko ris nost od prin ci pa“ najpre val ja razgra niči ti od sup stan tiv nog „prin ci pa ko ris nos ti“.24

Pošto po ton ji Her svrsta va u pri ma fa cie prin ci pe, kri tič ko mišljenjene bi sme lo, i ne sme, nji me da se ru ko vo di. On, doduše, sma tra da bire flek siv no rasuđivanje taj prin cip pred ložilo za us va jan je radi upo -tre be na in tui tiv nom ni vou, zato što bi nje go vo opšte prih va tan je vo -di lo stan ji ma stva ri koje možemo uni ver zal no i ra cio nal no pro pi sa ti.Ali ono samo ne može da se pri tom na nje ga po zi va, jer se me tod kri -

204

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

23 U skladu sa svojim kantijansko-utilitarističkim pogledom, Her dopušta dafunkcija (2) kritičkog mišljenja ima i određeno kantovsko naličje. Tako nekikantovac, kad je ovoj funkciji reč, „u suštini može da kaže istu stvar tako što će sezaložiti za usvajanje skupa maksima za opštu upotrebu čije prihvatanje proizvodipostupke itd. najbliže onima koji bi bili izabrani kada bi arhanđeo u svakoj prilicidirektno primenjivao kategorički imperativ“ (MT: 50).

24 U istoriji utilitarizma sadržaj ovog principa varirao je u zavisnosti od tvrdnjio tome koji se postupci mogu nazvati moralno ispravnim. Utoliko je princip korisno -sti na izvestan način ekvivalentan određenom kriterijumu ispravnosti. Uopštenogovoreći, u klasičnom utilitarizmu postupci su nazivani moralno ispravnim ukolikodoprinose uvećanju količine sreće najvećeg broja ljudi, dok se u modernom utilitari -zmu umesto o sreći radije govori o blagostanju (opštem ili prosečnom).

tič kog mišljenja upravlja je di no for mal no-lo gič kim svojstvi ma uni -ver za li za bil nos ti i pres krip tiv nos ti, i je di no se po moću tog me to daprin ci pu ko ris nos ti može obezbe di ti iz ves no povlaščeno mes to unutar šireg i ko her ent nog sku pa mo ral nih prin ci pa (up. OP, „Foun -da tio nal ism and Co her en tism in Et hics“: 125). Šta onda Her po dra -zu me va pod ovom korisnošću koja, iako pred stavlja svo jevrs tanuti li ta ris tič ki zah tev kri tič kog mišljenja, nije svo di va na važeće uti li -ta ris tič ko me ri lo? Iz javlju jući da mo ral ne in tui ci je po svom po re klu i u svo joj os no vi nisu ni egois tič ke ni uti li ta ris tič ke (MT: 205), on ćetvrdi ti da ni prin ci pi koje bi kri tič ko mišljenje tre ba lo da oda be reneće biti tak vi, već da će pre pri pa da ti „vrsti koja je dra ga de on to lo -zi ma i in tui cio nis ti ma“ (MT: 162).25 To bi zna či lo da „ko ris nost odprin ci pa“ pre sve ga označa va ko ris nost koja se, u svet lu nji ho vihopštih pos le di ca, može ima ti od prih vat an ja, kul ti vi san ja i sleđenjaonih mo ral nih uver en ja, oseć an ja i dis po zi ci ja što ih kod Hera, naj -šire gle da no, podržava zdra vor azum ska mo ral nost određene za jed -ni ce. S tim u vezi on kaže da bi to bio skup in tui tiv nih prin ci pa,mo ral nih uver en ja itd. čije bi „opšte prih va tan je u ne koj za jed ni cida ro va lo najveću ko rist, ukup no uzev, čla no vi ma te za jed ni ce, pocenu najman jih šteta“ (ERE, „Equa li ty in Edu ca ti on“: 216; vi de ti iMT: 156).26 Pro la zeći kroz „sito i rešeto“ kri tič kog mišljenja, ta kavbi skup bio pro cen jen i afir mi san na pro sto kao najbol ji (ili na ji sprav -ni ji), jer bi iz nje go vog sveopšteg prih vat an ja i pridržavan ja sle di lenajmo ral ni je pos le di ce.

Ukrat ko, ko ris nost od prih vat an ja, kul ti vi san ja i sleđenjapred stavlja os nov ni kri ter ijum za se lek ci ju pri ma fa cie prin ci pa zaupo tre bu na in tui tiv nom ni vou. Međutim, Her je priz nao da u knji ziMT nije po nu dio za do vol ja va jući opis pro ce du re za oda bi ran je ovih

205

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

25 Jedna od dobrih posledica pažljivog odabiranja „deontoloških“ i„intuicionističkih“ principa biće ta da će konflikti između njih „iskrsavati samo uizuzetnim situacijama“ (MT: 50). Međutim, Dejvid Ričards smatra da negativnaposledica Herove nivelišuće pozicije, po kojoj su „osobine konvencionalnemoralnosti same po sebi opravdane na utilitarističkim osnovama na temelju toga da, s obzirom na ograničeno vreme i iskušenja od zloupotrebe, povinovanje timograničenjima uvećava ukupnu korisnost“, jeste takva da se deontološka ograničenja više neće shvatati kao principijelna pitanja, već naprosto kao utilitarističke strategije(Richards, 1988: 123).

26 U skladu s utilitarizmom preferencija, „najveću korist“ treba uzeti u smislumaksimizacije zadovoljenja (minimizacije osujećenja) preferencija, i ličnih idruštvenih.

prin ci pa, pa je shod no tome tu „grešku“, pre ko već pozna tog alinešto mo di fi ko va nog mi sao nog ek spe ri men ta, pokušao da ispra vi na dru gim mes ti ma. Pretpostavivši da se između ideal nog ima gi nar nogbića i čo ve ka može za mis li ti od nos uči telj-uče nik, on će dozvo li ti dapro ce du ru oda bi ran ja pri ma fa cie prin ci pa svo jim kri tič kim mišlje -njem spro vo di uči telj, dok će na uče ni ka pas ti te ret us va jan ja i upo -tre be od ab ra nih prin ci pa, za jed no s te re tom ne go van ja dis po zi ci ja za po ko ra van je tim prin ci pi ma. Su pe ri or ni ali ne de lat ni uči telj će pritom zna ti sve o pos le di ca ma pri me ne ovih radnji, tj. izvršenih pos tu -pa ka u skla du s od ab ra nim prin ci pi ma, uklju ču jući i ver ovat noću po -javlji van ja različi tih vrsta okol nos ti u ko ji ma iste val ja pri me ni ti (up. HC, „Com ments on Fran ke na“: 225). Pre ciz ni je reče no, pro cesarhan đelskog kri tič kog mišljenja će se od vi ja ti kroz dva sta di ju ma,što će u isti mah označa va ti dvos te pe nu pro ce du ru za oda bir pri mafa cie prin ci pa za po tre be i upo tre be uče ni ka na nje mu pri mer eni jemin tui tiv nom ni vou mo ral nog mišljenja. Prvi sta di jum kri tič kogmišljenja, ili prvi ste pen pro ce du re za oda bir prin ci pa, sas to ji se u sa -kupljan ju de taljnih i re le vant nih in for ma ci ja o si tua ci ja ma ili sluča -je vi ma, na os no vu ko jih (in for ma ci ja ili čin je ni ca) pos ta je mo gućedo no si ti od lu ke o tome šta, ideal no gle da no, tre ba čin iti u nji ma.Dru gi sta di jum kri tič kog mišljenja (dru gi ste pen pro ce du re) zadužen je za pro cen ji van je ver ovat noće da se ti sluča je vi do go de, tj. zaprosuđivanje od go va ra juć ih (la na ca) pos tu pa ka u svet lu nji ho vihver ovat nih opštih pos le di ca, te da na os no vu tih ukup nih pro ce na ko -nač no oda be re najbol ji skup pri ma fa cie prin ci pa (HC, ibi dem: 227;EET, „Re le van ce“: 203). S ob zi rom na to da se ovde radi o arhan đe -lovom pro ce su mišljenja, Her će reći da se kod tak vog sve ob da ren og bića ver ovat noća pret va ra u iz ves nost o uč es ta los ti po javlji van ja izvesnih ti po va okol nos ti i pos le di ca koje pra te iz ves ne vrste pos tu -pa ka, ali da će on, snis hodlji vo objašnjavajući svom uče ni ku razlo ge za iz bor određenih prin ci pa, biti prinuđen da „te uč es ta los ti pre ve deu ver ovat noće“: „On će reći nešto po put: ‘Ako stvoriš na vi ku la ga -nja, ver ovat no ćeš učin iti više štete nego dobra’; ali, on će po se do va -ti znan je o uč es ta los ti šteta i ko ris ti od la gan ja na ko jem [znan ju] jeova kal ku la ci ja o ver ovat noći zas no va na“ (HC, ibi dem). Pozna va -jući čo ve ka i ono što bi za nje ga bilo najbol je da uči ni, arhanđeo biisto tako mo gao pouz da no da tvrdi da bi on u po je di nim sluča je vi matre ba lo da prekrši obeć an je, ali da bi „zbog vlas ti te ne spo sob nos ti da

206

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

bude si gu ran da će kršenje obeć an ja u tom sluča ju biti najbol jerešenje“ za nje ga ipak bilo mu dri je da ga održi (HC, „Com ments onHar sa nyi“: 244).27 Uos ta lom, ko ris nost od pra vi la koje nalaže da seobeć an ja održava ju, sma tra Her, do ka za na je, u sve tu ka kav jes te,trajnošću same in sti tu ci je obeć an ja (HC, ibi dem).

Na kon pret hod no reče nog, Heru se može pos ta vi ti sle dećesmis le no pi tan je (koje mu je, za pra vo, upu tio Fran ke na i na koje,kako stva ri sto je, nije do bio ni in di rek tan od go vor): u čemu bi se sastojala svrha kri tič kog mišljenja kada jed nom iza be re mo najbol jeprin ci pe za bu duće in tui tiv ne pri me ne? Ako bis mo, u He ro vom duhui umes to nje ga, pokušali da damo man je-više uverl jiv od go vor na ovo pi tan je, re kli bis mo da su mo ral ne in tui ci je, uprkos svo joj traj nos ti,pod pri tis kom is to rijsko-društvenih okol nos ti uvek bile fluid ne i pod -ložne pro me na ma (prem da u neu po re di vo man joj meri nego pukepre fer en ci je), i da otud s razlo gom možemo oče ki va ti da ništa dru kči -je neće biti ni u bu duć nos ti. S dru ge stra ne, ret ko ko bi se usu dio da za razvi jen mo ral ni život ve zu je vrstu mišljenja koju ne kra se oso bi nevi tal nos ti, di na mič nos ti i ot po ra pre ma okoštalostima.28 Pre ma tome,kri tič ko mo ral no mišljenje, ma u kako nesavršenom ob li ku ga po se -do va li, biće nam po treb no sve dot le dok nam bude sta lo do mišljenjauopšte i uko li ko za nje ga bu de mo na la zi li do voljno vre me na.

Apo lo gets ki ton ovih is ka za ver ovat no zvuči bla go u pore đe -nju s He ro vim is ka zi ma iz go vor enim u kon teks tu objašnjenja funk -ci je (3) kri tič kog mo ral nog mišljenja. Jer, osim što je ta funk ci janajuže po ve za na s pret hod nom (sa ko jom, ta ko reći, sa dejstvu je),ona is tov re me no biva zamišljena kao sredstvo obe lo dan ji van ja teo -rijske nad moć nos ti ver zi je uti li tariz ma kak vu zas tu pa au tor teo ri je odva ni voa mo ral nog mišljenja. Ovoj temi ćemo se de taljno pos ve ti timalo kas ni je. Sada, međutim, mo ra mo da obra ti mo pažnju na dva

207

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

27 Her nastoji da ovaj stav generalizuje kada izjavljuje da su „naše intuicije,ako smo dobro vaspitani, osposobljene da ovladaju onim vrstama slučajeva na kojećemo verovatno naići u stvarnom životu, te u neobičnim slučajevima mogu datiupravo one odgovore koji su u sukobu s onim što bi arhanđeo odlučio. Pa ipak,obično bismo postupili racionalno kad bismo sledili intuicije, zbog dve opasnosti štosu inherentne našoj ljudskoj situaciji: manjkavoj informisanosti i sklonosti kasamoobmani“ (MT: 147).

28 Iako ga u svom delu nigde ne navodi, sasvim je izvesno da bi se Her složiosa Vilijamom Džejmsom (William James) kada ovaj kaže „da se najuzvišeniji etičkiživot sastoji... u kršenju pravila koja su postala preuska za aktualni slučaj“ (navedeno prema Elster, 1992: 39, fn. 51).

ele men tar ni ja (i uza jam no pre kla pa juća) za dat ka ove pos lednjefunk ci je rasuđivanja na višem ni vou. Njen prvi za da tak sas to ji se uoprav dan ju sam og oda bi ra najbol jeg sku pa in tui tiv nih prin ci pa:„Do bro vođeno kri tič ko mišljenje oprav daće se lek ci ju pri ma fa cieprin ci pa na os no vu toga što će nji ho vo opšte prih va tan je vo di ti po -stup ci ma koji čine ono li ko mno go do bra i ono li ko malo štete ko li koje to mo guće“ (MT: 62). Njen dru gi za da tak, pak, sas to ji se u oprav -dan ju sam og pos to jan ja in tui tiv nih prin ci pa ili pra vi la, da kle pre ine za vis no od nji ho ve so fis ti ci ra ne se lek ci je. S tim u vezi Her će rećida smo vrlo čes to prinuđeni da se čvrs to pridržava mo tako oka rak -ter isa nih pra vi la i da tre ba da nam bude „dra go što ih ima mo... podus lo vom da se ona mogu oprav da ti... kri tič kim mišljenjem“ (HC,„Com ments on Har sa nyi“: 245). Pri tom najviše ra ču na tre ba da vo -di mo o nji ho voj isprav nos ti. A da bis mo bili si gur ni da su naši pri mafa cie prin ci pi tak vi da ih je zais ta isprav no ima ti, ne opho dan nam jeje dan re flek siv ni ji nivo mišljenja koji će to ned vos mis le no de mon -stri ra ti. Jer, kao što to uviđa Sken lon u svo joj re cep ci ji He ro vog uče -nja, be spo go vor no po vi no van je tak vim prin ci pi ma na in tui tiv nomni vou ne ga ran tu je da će pos tup ci koji se u skla du sa nji ma izvrša -vaju biti isprav ni (Scan lon, 1988: 131). Iz ves tan skup in tui tiv nihprin ci pa bio bi oprav dan tek „uko li ko bi nas to jan je da se pos tu pa potim prin ci pi ma mak si mi zo va lo naše šanse da izvršavamo pos tup kekoji su isprav ni“ (ibi dem: 130-131). Ovde se od mah pos tavlja sle -deće pi tan je: koje to vrste prin ci pa po moću ko jih operišemo na in tui -tiv nom ni vou (vrste pos tu pa ka koje tamo pri men ju je mo) mo žemo,na kon re flek si je, za pra vo pro gla si ti za isprav ne? I od Hera dobijamokrajnje iznenađujući od go vor: one koje poi ma mo kao pri stras ne.Obrazloženje ovog sta va pos ta je um no go me lakše uko li ko prih va ti -mo nje go vu tezu da kri tič ko mo ral no mišljenje mora biti u pot pu no -sti ne pri stras no. Ako je tako, onda je, na rav no, mišljenje na nižemni vou (bar kad je reč o onom prol skom) u pot pu nos ti pri stras no.Sam im tim, ljuds kom in tui tiv nom mišljenju mora se dozvo li ti dabude ume re no pri stras no. Razvi ja jući ovu ar gu men ta ci ju, Her će reći da „kri tič ko mišljenje, koje je po sebi ne pri stras no, može zaklju či tida pri stras ni prin ci pi tre ba da budu us vo je ni za upo tre bu na in tui tiv -nom ni vou, jer su nam na tom ni vou po treb ni“ (HC, „Com ments onNa gel“:. 252). Ono će nam sa ve to va ti (pre po ru či ti, pro pi sa ti) da, po -red na po ra kul ti vi san ja ne pri stras nos ti za iz ves ne ulo ge i si tua ci je(što će se na ro či to od no si ti na su dijsku pro fe si ju, u ko joj se, između

208

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

os ta log, zah te va pra vič no dis tri bui ran je ko ris ti i šteta), ne za ne ma ru -je mo ni preg nuće kul ti vi san ja pri stras nih prin ci pa (vrli na) što igra juve li ku ulo gu u sva kod nevnom, in tui tiv nom mišljenju, a čije se is po -lja van je na ji lu stra tiv ni je oči tu je u bri zi ro di tel ja pre ma vlas ti toj deci(up. OP, „Me thods of Bi oet hics: Some De fec ti ve Pro po sals“: 146).Sve u sve mu, „pot pu na ne pri stra nost na kri tič kom ni vou možeoprav da ti se lek ci ju prin ci pa koji zah te va ju pri stras nost na in tui tiv -nom ni vou, uko li ko su to prin ci pi čije će opšte prih va tan je najvišedo pri ne ti do bru svih“ (EPM, „Phi lo so phy and Prac ti ce: Some Is su esabout War and Pea ce“: 71 – pod vu kao A. D.). Tak vi prin ci pi su, da -kle, isprav ni i kri tič ko mišljenje će ih „fa vo ri zo va ti“, pošto će nji ho -vo ne go van je, „ne pri stras no gle da no“, ima ti najbol ji uku pan is hod(MT: 129). Ako se zadržimo na pri me ru bri ge ro di tel ja za vlas ti tudecu, pos to je dva snažna ar gu men ta koja se mogu iz ne ti u pri logoprav dan ja tak ve (pri rod ne) pri stras nos ti. Pre sve ga, teško bi se moglo tvrdi ti da kri tič ko mo ral no mišljenje pri da je isti znač aj in te -resi ma sva kog uko li ko ignoriše in te res koji ro di tel ji ima ju za bla go -stan je svog po tomst va (HC, „Com ments on Har sa nyi“: 247). Idru go, uko li ko bi ono sa ve to va lo majka ma da bri nu pod jed na ko (ne -pri stras no) za svu decu sve ta, „malo je ver ovat no da bi se o deci sta -ra lo ono li ko do bro ko li ko se to za pra vo čini“ (MT: 137).

Na kon sve ga, po ka zu je se da kom plek san od nos između dvani voa mo ral nog mišljenja Her sa gle da va čis to in stru men ta lis tič ki:kri tič ki nivo se ne uspos tavlja kao svrha po sebi, već pre kao (je di no)sredstvo za oprav dan je in tui tiv nog ni voa, iako mišljenje na po to n jem ni vou sebe može ra zu me va ti kao sa mo do voljno. Tak vo sa mo ra zu me -van je, pre ma ovom fi lo zo fu, os ta je manj ka vo uko li ko ni ka da ne is po -l ja va po tre bu za vlas ti tim preis pi ti van jem, za „osvešćivanjem“, zauz di zan jem do kri tič kog ni voa, tj. za pri be ga van jem re flek siv nomrasuđivanju. Međutim, s razlo gom možemo da pret pos ta vi mo da biljuds ko kri tič ko mišljenje što se ne oba zi re na uo biča je ne mo ral ne in -tui ci je takođe bilo manj ka vo, pošto bi iz nje ga pro is ho deći su do vi,koji zah te va ju to tal nu ne pri stras nost, u sve tu ka kav jes te ver ovat nona ne li više zla nego do bra. Upra vo „svet ka kav jes te“ izis ku je oba ni -voa mo ral nog mišljenja, i Her će sto ga sma tra ti da ne tre ba da do vo -di mo u pi tan je nji ho vu „di ja lek tič ku“ vezu, već samo da po drob noistražimo nji ho vo za jed nič ko ustrojstvo.

209

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

Za tu svrhu najviše ko ris ti možemo ima ti od ra ni je nago ve -štenog Fran ken inog či tan ja Hera, koje nam u isti mah može pos lužiti kao neka vrsta re zi mea dosadašnje priče o razli ci između dva ni voa inji ho vom međusobnom od no su. Uko li ko čo vek nije ni arhanđeo niprol već „nešto između“, onda je sas vim lo gič no pret pos ta vi ti da onni jed no od dve ju vrsta mišljenja ne po se du je u čis tom ob li ku. Odat lesle di da bi un utar He ro ve ce lo kup ne, ho lis tič ke kon cep ci je struk tu renor ma tiv nog mo ral nog mišljenja, i ljuds kog i nel juds kog, tre ba lorazli ko va ti sle deća če ti ri ele men ta: (a) čis to in tui tiv no mišljenje najed nom ni vou (koje je ka rak ter is tič no za pro le, ali i za lju de „len je“in te li gen ci je); (b) čis to kri tič ko mišljenje na jed nom ni vou (koje jesvojstve no je di no ne be skim bići ma, dok za lju de pred stavlja ideal nugra ni cu); (c) neč is to in tui tiv no mišljenje, koje uzi ma učešće na dvani voa zbog toga što je „kri tič ki zas no va no“; (d) neč is to kri tič komišljenje, koje takođe uzi ma učešće na dva ni voa uto li ko što kao viši ak tu al no interveniše na nižem ni vou (up. Fran ke na, 1988a: 44-46).29

Jas no je da su za nas nain ter esant ni ji i najvažniji ele men ti (c) i (d).Nji ho vo pre pli tan je još jed nom tre ba da potvrdi da He ro vo razdva -jan je ni voa nije zamišljeno kao ra di kal no. No, dok se pre ma ele men -tu (a) možemo od no si ti mal te ne s prezren jem, ele ment (b) će za nasbiti re le van tan samo kao kon trol na ins tan ca.

Na dal je, mo glo bi se tvrdi ti da je sva kom od ovih ob li ka mi -šljenja svojstve na po seb na vrsta mo ral nih prin ci pa. Her i Fran ke na,doduše, go vo re samo o dve vrste prin ci pa – pri ma fa cie i kri tič kim –ali mi bis mo u skla du s pret hod nim pa su som mo gli da pokušamo daih spe ci fi ku je mo kroz određene ti po ve. Tako, mo ral ni de lat ni ci kojipri be ga va ju (a) upo treblja va li bi tip 1 – naj jed nos tav ni je i najopštijepri ma fa cie prin ci pe („Ne ubij!“, „Ne čini prel ju bu“!, itd). Oni kojipri be ga va ju (c) ko ris ti li bi tip 2 – pri ma fa cie prin ci pe ogra niče ne

210

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

29 Ovaj autor je sklon da navedene elemente poima kao međusobno različitevrste mišljenja. Međutim, u svom odgovoru Frankeni, Her insistira na tome da, strogouzev, razlika u vrsti (uprkos tome što je možda preciznije govoriti o razlici u stepenu),ma kako bila sirova, postoji samo između intuitivnog i kritičkog mišljenja, i da se stogane može reći da, na primer, postoje dve vrste nego samo dve „upotrebe“ kritičkogmišljenja (HC, „Comments on Frankena“: 227). Iako je protivno duhu našeg jezikagovoriti o „upotrebi“ mišljenja, smatram da se u ovom kontekstu to može dozvoliti poanalogiji s odomaćenim frazama „upotreba (raz)uma“ ili „korišćenje inteligencije“.

spe ci fič nos ti („Ne ubij, izu zev u sluča ju samo od bra ne!“).30 Oni štosu spo sob ni za (b) upo treblja va li bi tip 3 – kri tič ke prin ci pe neo gra -niče ne spe ci fič nos ti,31 koji se, iz arhanđelove ne be ske per spek ti ve,mogu pri me ni ti u svim par ti ku lar nim (ak tu al nim i hi po te tič kim)sluča je vi ma, ali koji se, iz nje go ve ote lovlje ne per spek ti ve, pri me -nju ju samo u ne kim par ti ku lar nim zamršenim pri li ka ma. I na kra ju,oni što su spo sob ni za (d) ko ris ti li bi tip 4 – kri tič ke prin ci pe ogra -niče ne spe ci fič nos ti, od nos no one kri tič ke prin ci pe koji su po jed no -sta vlje ni i us vo je ni kao pri ma fa cie prin ci pi tipa 2. Ovde od mahtre ba reći da je razli ka između prin ci pa tipa 2 i tipa 4 genealoškevrste. Nai me, do pri ma fa cie prin ci pa ogra niče ne spe ci fič nos ti nijenužno da se do spe bilo kak vom pret hod nom upo tre bom kri tič kogmišljenja: oni se mogu steći pri li kom mo ral nog sazre van ja, „ne kri -tič kom in ter na li za ci jom ro di teljskog ili društvenog koda“ (Fran ke -na, ibi dem: 50). Nji ho vo pret va ran je u kri tič ke prin ci pe ogra niče nespe ci fič nos ti (i, pov rat no, ovih u tip 2) nas tu pa na kon nji ho vog tes ti -ran ja (kao pu kih pre mi sa) u po je di nač nim sluča je vi ma32 po moću (b)kao kon trol ne ins tan ce, „kako bi se uvi de lo da li je to što oni nalažunešto što bi arhanđeo učinio“ (Fran ke na, ibi dem), i na kon što se pomo ću (d) ve ri fi ku ju, pro ce ne, mo di fi ku ju, izu me ju, oda be ru ilioprav da ju za upo tre bu u (c). Sto ga, ako je is ti na da naše in tui tiv nomo ral no mišljenje tre ba da bude kri ti ko va no in tui tiv no mišljenje(Fran ke na, ibi dem: 44), onda, eo ipso, naši in tui tiv ni prin ci pi tre bada budu kri ti ko va ni in tui tiv ni prin ci pi.

Pri ro da neč is tog kri tič kog mišljenja zah te va neka do dat naobjašnjenja. Da je ono u iz ves nom smis lu neč is to, do ka za no je timešto, po red prin ci pa neo gra niče ne spe ci fič nos ti, pod jed na ko proiz vo -di i prin ci pe ogra niče ne spe ci fič nos ti (ibi dem: 46), prem da se pri

211

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

30 Po Frankeni, princip ograničene specifičnosti jeste „grubi princip oblika: ‘usvakoj situaciji sa karakteristikama ABC, čini (ili ne čini) postupak sakarakteristikama DEF’, pri čemu su te karakteristike prilično ograničene po broju ispecifičnosti“ (ibidem: 48). On takođe smatra da imati takav princip znači imatidispoziciju, praćenu ili podržanu nekim snažnim moralnim osećanjem, da se učinepostupci sa karakteristikama DEF u situacijama sa karakteristikama ABC (ibidem:48-49).

31 Služeći se Rosovom terminologijom, Frankena kaže da, za razliku odprethodnih, principi neograničene specifičnosti ne predstavljaju prima facie, većaktualne dužnosti (ibidem: 44).

32 „Jedino testiranjem opštih principa u specifičnim situacijama... možemo seuveriti da oni jesu najbolji“ (EET, „Principles“: 65).

tom ne os lan ja na bilo koje sup stan tiv ne mo ral ne in tui ci je. Ali, onoje takođe neč is to ili ne dos led no u smis lu da će nas kat kad sa ve to va tida iz laz iz mo ral nih tes ko ba po tražimo u di rekt nom pri be ga van juono me za šta zamišljamo da je arhanđelski na čin rasuđivanja, a kat -kad, što je do ne kle pa ra dok sal no, upo zo ri ti da ne pos tu pa mo po pro -pi si ma ko jih bi se arhanđeo pridržavao. Razlo zi za to već su pozna ti:dos led na ra cio nal nost može se pret vo ri ti u pot pu nu ira cio nal nost,uko li ko pre neb re ga va sla bos ti što su in her ent ne ljuds koj pri ro di, aoliča va ju se pre sve ga u čo ve ko voj emo tiv noj ve za nos ti za pri ma fa -cie mo ral ne prin ci pe. Uti li ta ris ta po put Hera će, otu da, tvrdi ti da kri -tič ka mo ral nost, da bi bila plau zi bil na, ne sme ima ti neo prav da nene ga tiv ne pos le di ce po emo tiv nu sta bil nost mo ral nih de lat ni ka( usko ro ćemo vi de ti da bi u ne kim vrlo neo bič nim sluča je vi ma tak vepos le di ce, po nje mu, ipak mog le da budu oprav da ne). Svezna jućebiće, na rav no, ex hy po the si ne bi mo glo da za pad ne u pro tiv reč nostili proiz ve de ko li zi ju između dve različi te upo tre be kri tič kog mi -šljenja. Sve He ro ve opas ke o ne po god nos ti ma kri tič ke mo ral nos tiim pli cit no se od no se na naše krnje oponašanje, pod te re tom in tui tiv -nog mišljenja, ne kog pra vič nog i do bro ćud nog stvo ren ja za ko jeg ne zna mo ni to da li uopšte pos to ji.

Sada je vre me da vi di mo na koji na čin on po ve zu je svo ju teo -ri ju dva ni voa sa uti li tariz mom. Jer, pos tavlja jući razli ku između in -tui tiv nog i kri tič kog mo ral nog mišljenja, Her nije na mer avao dapo nu di samo ko nač an mo del za rešavanje pro ble ma su ko ba izmeđumo ral nih dužnos ti, već i to da po moću nje na je dan dru ga či ji (i možda uverl ji vi ji) na čin izloži vlas ti tu ver zi ju uti li tariz ma, a po tom da jeoprav da i od bra ni od raznih vrsta pri go vo ra (MT: 25). Pre ma nje go -vim reči ma, teo ri ja dva ni voa pred stavlja „pokušaj pos re do van jaizmeđu uti li tariz ma pra vi la i uti li tariz ma pos tu pa ka“ (HC, „Com -ments on Har sa nyi“: 242). Uko li ko se prih va ti teza da su ni voi mo ral -nog mišljenja ko eg zis tent ni, onda važi i to da ove „dve vrsteuti li tariz ma mogu da ko eg zis ti ra ju na svo jim vlas ti tim ni voi ma“ (MT: 43). Tako bi za in tui tiv ni nivo bio pri kla dan uti li tari zam pra vi la, a zakri tič ki, pak, uti li tari zam pos tu pa ka. Međutim, tak vu „pri klad nost“ot kri va mo tek pri be ga va jući kri tič kom mišljenju, koje nam, shod nosvo jim funk ci ja ma, nalaže da pro ce ni mo koja bi to opšta mo ral napra vi la tre ba lo da upo treblja va mo na in tui tiv nom ni vou, kao i to kojispe ci fič an pos tu pak da pri me ni mo u ne koj par ti ku lar noj si tua ci ji gde

212

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

in tui tiv ni mo ral ni prin ci pi, iz pozna tih razlo ga, nisu od neke ve li kepo moći (Har sa nyi, 1988: 95). Ove po ve za ne stva ri sugerišu da se nakri tič kom ni vou uti li tari zam pos tu pa ka i uti li tari zam pra vi la pret va -ra ju u jed nu teo ri ju, i da dis tink ci ja između ove dve vrste teo ri ja imasmis la tek u svet lu različi tih funk ci ja koje mo ral no mišljenje obavlja.Stro go uzev, je di no bi se za arhanđela mo glo reći da je „čis ti“,„brižlji vi“ ili ideal ni uti li ta ris ta pos tu pa ka. Ne os lan ja jući se na bilokoje mo ral no pra vi lo nego samo na me tod uni ver zal nog pres krip ti -viz ma, on bi u svo me dos led nom ne pri stra s nom mišljenju nas to jao da naiz men ič no zau zi ma po zi ci je svih ak te ra u mo ral no dis ku ta bil nimsi tua ci ja ma, i ne bi mu bio „prih vatl jiv ni je dan sud koji, kad se sveuzme u ob zir, nije najbol ji za sve stra ne“ (MT: 42). Iz ove per spek ti vegle da no, na ja dek vat ni ja mo ral na teo ri ja (koja pre ma He ro vom nacrtu je dinst ve nog mo ral nog sis te ma mora biti plod na ja dek vat ni je etič keteo ri je – up. Do bri je vić, 2003; 2005) ne može biti ona što una predpret pos tavlja va lid nost iz ves nih sup stan tiv nih pra vi la, već ona što usvet lu čin je ni ca (pos le di ca izvršenih radnji) uvek iz no va dopuštapreis pi ti van je (ili zah te va potvrđivanje) val ja nos ti čak i for mal nihnače la. A tak va teo ri ja, po nje mu, jes te upra vo uti li tari zam pos tu pa -ka. Ako za tre nu tak za bo ra vi mo na pos tu li ran je ideal nog bića i za -mis li mo da se pret hod no reče no is klju či vo od no si na „svet ka kavjes te“, iz toga bi se mo gao iz vući sle deći niz po ve za nih i va ri ja bil nihtvrdnji: (I) da samo onaj ko rasuđuje na na čin uti li ta ris te pos tu pa ka(koji je is tov re me no i uni ver zal ni pro pi si vač) rasuđuje „kri tič ki“, asva ki dru gi ob lik mo ral ne ar gu men ta ci je sadrži cir ku lar no po zi van jena sadržins ke in tui ci je (Scan lon, 1988: 138); (I’) da sva ko ko pri be -ga va mo ral nom rasuđivanju i ne do spe do ne kog uti li ta ris tič kog za -ključka ovog tipa mora ili rasuđivati loše ili ima ti pogrešnein for ma ci je o dos tup nim čin jen ica ma; (II) da sva ko tre ba da budeuni ver zal ni pres krip ti vis ta; (II’) da sva ko tre ba da bude uti li ta ris tapo s tu pa ka (ili „he ri jans ki“, ili „kan ti jans ki“ uti li ta ris ta).33

213

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

33 Po svemu sudeći, Her stavlja znak jednakosti između bivanja utilitaristomove tri vrste. Imajući na umu ono što je ranije rečeno o njegovom čitanju Kanta(Dobrijević, 2005), ovde možemo da dodamo da takvo čitanje ima određenu ulogu iu izgradnji teorije dva nivoa, iako „Kant nije pravio dovoljno jasnu razliku izmeđudva nivoa“ (EPM, „Punishment and Retributive Justice“: 212). Tako će Her tvrditi da kritičko mišljenje ne označava ništa drugo do kantijansko-utilitaristički metod (Hare, 1991: 461). Pa ipak, objašnjavajući poreklo ove sintetičke ideje, on će biti neštoprecizniji: „Kritičko mišljenje, po metodi, mora biti utilitarističko; ali moj način da to

Bez arhanđela, da kle, He ro va fi lo zo fi ja mo ra la je ne sumnji vo ap so lu tis tič ka. Međutim, po nov no uvođenje ovog stvo ren ja u igrutre ba lo bi da ublaži nje nu pre ten ci oznost i da je uči ni „rea lis tič ni -jom“: „Arhanđeo zais ta može da razmišlja na na čin uti li ta ris te po -stu pa ka. Ali po lju de bi čes to bilo po gub no kada bi nas to ja li darazmišljaju na ta kav na čin“ (EET, „The Struc tu re of Et hics and Mo -rals“: 188; up. MT: 175-176). Najdal je što čo vek može otići jes te dapos ta ne ra cio nal ni uti li ta ris ta pos tu pa ka, koji će biti sves tan svo jihljuds kih sla bos ti ili ogra nič en ja: „S ob zi rom na ta ogra nič en ja, onmora težiti da pos tu pa na na čin koji će najve ro vat ni je biti u skla du sideal om uti li tariz ma pos tu pa ka – tj. s onim što bi arhanđeo, kao uti li -ta ris ta pos tu pa ka i bez ljuds kih ogra nič en ja, iz ab rao“ (EET, „Uti li -taria nism and the Vi ca ri ous Af fects“: 240).34 Od sust vo iz ves nos ti umo ral nom od lu či van ju prinuđuje ra cio nal nog uti li ta ris tu pos tu pa kada iza be re pra vac de lan ja čija se isprav nost može pro ce ni ti samo uter mi ni ma mak si mal ne ver ovat noće: „Čak i uti li ta ris ta pos tu pa ka(što ja je sam) mora da priz na da je naša spo sob nost da pred vi di mopos le di ce vlas ti tih pos tu pa ka... vrlo ogra niče na“ (EPM, „Li ber tyand Equa li ty: How Po li tics Mas que ra des as Phi lo so phy“: 129; up.EET, „Et hi cal Theo ry and Uti li taria nism“: 227). Na ve de ni is ka zi jošjed nom potvrđuju po tre bu da se pra vi razli ka između „čis tog“ i „ne -či s tog“ kri tič kog mišljenja. Jer, kako stva ri sto je, ra cio nal ni teo re ti -čar o ko jem je reč biva ka dar da kri tič ki rasuđuje samo na „neč is ti“na čin, te će u skla du s tim uti li tari zam pos tu pa ka na sebi dos tup nomkri tič kom ni vou pret vo ri ti u uti li tari zam spe ci fič nih pra vi la (štomogu biti mi nu ci ozne spe ci fič nos ti), a uti li tari zam pra vi la na kri tič -ki zas no va nom in tui tiv nom ni vou nazva ti uti li tariz mom opštih pra -

214

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

pokažem gotovo sve duguje Kantu“ (EPM, ibidem: 211-212). Ilustraciju ovog dugaili inspiracije on nudi u sledećem pasažu: „Na kritičkom nivou, kada odabiramoprincipe koje treba da upotrebljavamo na intuitivnom nivou, mi svakoga tretiramojednako kao svrhu... Tako, kao zakonodavni članovi carstva svrha, odabiramo onemak sime za opštu upotrebu za koje možemo hteti da postanu univerzalni zakon... Točineći, nastojimo da maksimizujemo ostvarenje svrha onih ljudi kojih se one tiču, tj.da, kako bi to savremeni utilitaristi nazvali, zadovoljimo njihove (racionalne) prefe -rencije“ (EPM, ibidem: 212-213).

34 U MT: 133, utilitarizam postupaka se definiše „kao metod izabiranjanajracionalnijeg postupka... u nekoj moralnoj dilemi“.

vi la (ogra niče ne spe ci fič nos ti).35 Ovo prei men ovan je je, sva ka ko,kon teks tu al no us lovlje no, po go to vo tamo gde Her na po ma lo usil jen na čin nas to ji da uman ji pret hod no uspos tavlje nu na pe tost izmeđukri tič ke i in tui cio nis tič ke mo ral nos ti, pret pos tavlja jući, za jed no saSken lo nom (Scan lon, 1982: 108), da je in tui cio ni zam pri ma fa ciekom pa ti bi lan sa stanovištem uti li tariz ma pra vi la. S tim u vezi on izja vljuje da će se ra cio nal ni uti li ta ris ta pos tu pa ka „ponašati po putin tui cio nis te, izu zev što će ima ti svest, koja in tui cio nis ti ne dos ta je, o nužnos ti da se po ne kad pos ta vi kri tič ko pi tan je: ‘da li su in tui ci jekoje imam one koje tre ba da imam?’“ (EET, „Uti li taria nism and theVi ca ri ous Af fects“: 243-244). Bliže objašnjenje funk ci je (2) kri tič -kog mo ral nog mišljenja, po Heru, is tov re me no opi su je i teo ri ju kojaje pri me re na ka rak te ru tak vog mišljenja, oprav da va jući time tvrdnju da se ujed no može biti i uti li ta ris ta pos tu pa ka i uti li ta ris ta pra vi la,od nos no „uti li ta ris ta na dva ni voa“ („two-le vel uti li tari an“): „To jeuti li tari zam pos tu pa ka koji po seb nu pažnju obraća na pos tup ke kul -ti vi san ja pra vi la, i sto ga je takođe iz ves na vrsta uti li tariz ma pra vi la“(HC, „Com ments on Har sa nyi“: 243; up. HC, „Com ments on Fran -ke na“: 227). Na rav no, razli ka između „čis tog“ i „neč is tog“ kri tič kog mišljenja dozvol ja va (ili čak izis ku je) da se uti li tari zam na dva ni voa pro tu mači kao uti li tari zam pos tu pa ka na dva ni voa, pri čemu bi, dare zi mi ra mo, pret hod nom mišljenju od go va rao „čis ti“ ob lik ove vrste teo ri je, a po ton jem „uti li tari zam spe ci fič nih pra vi la“. Na kon ovih di -fer en ci ja ci ja, He ro va kri ti ka tzv. „si ro vog“ uti li tariz ma pos tu pa ka,koju smo ra ni je po min ja li (Do bri je vić, 2005), ne bi tre ba lo da naszbun ju je: zas tup ni ci tog stanovišta jed nos tav no previđaju fi ni ju di -men zi ju vlas ti te teo ri je.

Kako god bilo, Her će uti li ta ris tič koj teo ri ji kao tak voj datipred nost u od no su na os ta le etič ke kon cep ci je, zbog toga što se ona,„za razli ku od ne kih dru gih teo ri ja, izlaže čin jen ica ma“ (EPM,

215

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

35 Her smatra da je distinkciju između ove dve vrste utilitarizma najboljepredočiti u terminima korisnosti koju možemo imati od njima svojstvenih principa ili pravila. Tako, dok će se utilitarizam opštih pravila pozivati na korisnost koja se možeimati od opšteg prihvatanja, kultivisanja i sleđenja izvesnih principa, utilitarizamspecifičnih pravila će zahtevati da „o moralnosti nekog partikularnog postupkaprosuđujemo procenjujući korisnost koja se može imati od univerzalnog pokorava -nja (utility of universal observance) krajnje specifičnom principu što zahtevapostupke upravo ove vrste u upravo ovoj vrsti okolnosti“ (EPM, „Rules of War andMoral Reasoning“: 56).

„What is Wrong with Sla very“: 162-163).36 Ako se pri se ti mo nje go -ve teze da se uti li tari zam sas to ji iz dve kom po nen te – for mal ne i supstancijalne – za da tak iz la gan ja čin jen ica ma ili suoča van ja srealnošću pripašće po ton joj kom po nen ti, bu dući da je ova „zas no va -na na čin jen ica ma kak ve jesu“ (koje, zauzvrat, mogu da dik ti ra junaše mo ral no suđenje) i da je „for mu li sa na da služi do bro, u ce li niuzev, u sve tu ka kav jes te; sto ga je oči gled no da će ona ver ovat noproiz ves ti bi zar ne re zul ta te kada se pri me ni na fan tas tič ne i neo bič -ne sluča je ve“ (EET, „Uti li taria nism and the Vi ca ri ous Af fects“:235). Upra vo u tzv. „fan tas tič nim i neo bič nim sluča je vi ma/pri me ri -ma“ (u nji ho vom „izmišljanju“) Her pre pozna je iz vor iz kog veći napri go vo ra uti li ta ris tič koj eti ci crpi svo ju sna gu, te će po moću teo ri jedva ni voa nas to ja ti da ih u pot pu nos ti opovrg ne kao ele men teozbiljne mo ral ne ar gu men ta ci je: „[Fan tas tič ni pri me ri] čine da uti li -ta ris ta iz gle da po put mo ral nog čudovišta“ (EET, „Et hi cal Theo ryand Uti li taria nism“: 222).37 Pri go va rače što vole da na vo de pri me rekoji se, pre ma nje go vom sudu, kose s realnošću de li mič no oprav da -va čin je ni ca da sve do nje go vog „ot krića“ na pro sto nisu mo gli dazna ju za pos to jan je dru gog ni voa mo ral nog mišljenja, koji je,između os ta log, kon ci pi ran za rešavanje pro ble ma tič nih si tua ci ja što ne pri pa da ju ka te go ri ji uo biča je nih ili sva kod nevnih. Sto ga on do la -zi na ide ju da ubeđenim uti li ta ris ti ma osveži uver en je i da im, na kon

216

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

36 Svakako, to nije jedini razlog zbog kojeg Her favorizuje utilitarizam. Ključnirazlog verovatno predstavlja njegovo uverenje da su alternativni filozofski modeliopravdavanja moralnih intuicija u najmanju ruku neadekvatni: „Moje je shvatanje daće mudri utilitarista negovati, dok ne postanu druga priroda, principe i dispozicije nakakve intuicionisti vole da se pozivaju... Postoji mala razlika između ova dva shvata -nja, koja se sastoji u tome što utilitarista može a intuicionista ne može da kaže zbogčega bi trebalo da negujemo te dispozicije“ (HC, „Comments on Richards“: 259).

37 Interesantno je da je otpor korišćenju „nestvarnih“ primera u moralnojargumentaciji pružao i rani Rols (1985: 144-145). Nakon svog „preobraćenja“, on je, naravno, prestao da se protivi pribegavanju raznim primerima koji mogu biti„razarajući“ po utilitarizam. Kao Rolsov simpatizer i sledbenik, Dejvid Ričards sironijom izjavljuje da Herovo negiranje validnosti „fantastičnih“ primera predstavlja „posled nji trzaj davljenika“, odnosno bezuspešan i nemaštovit pokušaj spasavanja usuštini prevaziđenog utilitarističkog učenja: „Nasuprot fantastično nerealnom rasu -đivanju kritičara utilitarizma, Her stoji na čvrstoj zemlji činjenica takvih kakve jesu... Njegovo pozivanje na činjenice, a u odbranu utilitarizma, jeste jedna veštačkamanipulacija idejom realni versus hipotetički slučajevi, kako bi se sporna normativna teorija odbranila od nekih razarajućih prigovora na koje se ne mogu dati odgovori“(Richards, 1988: 125).

pos tavljan ja svo je nove teo ri je, u os mom po glavlju knji ge MT pružiko nač an niz in struk ci ja za od luč no i su pe ri or no su prot stavljan je antiutilitaristima u mo ral nim (jav nim) de ba ta ma. Te man je-više re -to rič ke in struk ci je ovde, međutim, neće mo razma tra ti. Ali, ko su za -pra vo ti an tiu ti li ta ris tič ki na stro je ni pri go va rači? Kao i ra ni je, nikodru gi do in tui cio nis ti u najširem smis lu (što znači da u ove Her ubra -ja i de on to lo ge), pošto su, po nje mu, svi an tiu ti li ta ris tič ki ar gu men tina pravlje ni „u sti lu in tui cio nis tič kog“ mo ral nog ar gu men ta (Ri -chards, 1988: 114). Najveća greška in tui cio nis ta leži u tome što, zarazli ku od uti li ta ris ta, naiv no veru ju „da sa sve tom mogu da se suočenao ružani nič im dru gim do svo jim urođenim in tui ci ja ma“ (EPM,„What is Wrong with Sla very“: 163). Nji ho vo na vod no pre neb re ga -van je stvar nih čin je ni ca nei zos tav no ih vodi ka bavljen ju ne si gur -nim pos lom „po pun ja van ja praznog pro sto ra“ u vidu fan ta zi ran ja očin jen ica ma. A ob je din ju jući stil svih pro tiv ni ka uti li tariz ma ogle dase u nji ho voj uni so noj završnoj oce ni – da uti li tari zam u neo bič nimpri me ri ma iz da je kon train tui tiv na uputstva, tj. „pro pi se koji su u za -va di s našim za jed nič kim in tui ci ja ma“ (MT: 49).

Razmo tri mo sada je dan ču ve ni pri mer „fan tas tič nog“ ili„neo bič nog“ pri me ra, koji iz no si („izmišlja“) Ber nard Vi li jams usvom ogle du A Cri ti que of Uti li taria nism. Džim je za lu ta li član izvesne gru pe bo ta niča ra koja je put prašuma Južne Ame ri ke kre nu la radi nauč nog istraživan ja. U jed nom tre nut ku svo ga lu tan ja on do -spe va do trga neke male južno ame rič ke varoši. Na trgu za tiče sle -deću sce nu: uza je dan zid po stro je ni su sta ro se deo ci-po bun je ni ci(njih dva de set), a na spram njih se na la ze nao ružana i uni for mi sa nalica na čelu s ka pe ta nom Pe drom. Ka pe tan Pe dro s dobrodošlicomdoče ku je Džima, i u znak poštovanja pre ma iz nen ad nom gos tu izino stranst va izlaže mu sle deću „mi los ti vu“ op ci ju: da će os lo bo di tide vet na es to ro po bun je ni ka uko li ko Džim prih va ti da na su mi ce, ilipo svom iz bo ru, ubi je jed nog od njih. Ako Džim, pak, od bi je ovu po -nu du, svi po bun je ni ci biće strel ja ni. Džim je sves tan da nije ka dar dapruži ot por i da sam sav la da osio nog ka pe ta na i os ta le vojni ke, te gau ovoj neo bič noj si tua ci ji muči pi tan je: šta bi tre ba lo učin iti? Nje go -vo je od lu či van je do dat no op ter eće no pre klin jan jem po bun je ni ka inji ho vih po ro di ca da prih va ti ka pe ta no vu po nu du. Vi li jams sma trada bi uti li ta ris tič ko rešenje ove di le me bilo ne po ko leblji vo: Džimtre ba da ubi je jed nog od po bun je ni ka, jer će, u su prot nom, krajnji re -

217

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

zul tat biti gori (više ubi je nih, više patnje, i sl.). A tak vo rešenje je zauti li ta ris te je di no ot vor eno, pošto oni ne dele jed nu važnu „za jed nič -ku in tui ci ju“, tj. ne ma ju oseć aj za ono što ovaj kri tič ar na zi va „vred -nošću (lič nog) in te gri te ta“. Između ove i vred nos ti „sta ran ja za opšte do bro“, oni bi se bez dvoumljen ja opre de li li za po ton ju (Wil li ams,1973: 99).38

Iako im pli cit no priz na je da Vi li jam sov pri mer nije sas vimfan tas tič an (da bi se mo gao do go di ti u sve to vi ma u ko ji ma vla da dik -ta tu ra, u ko ji ma se vodi građanski ili ge rils ki rat) već samo neo bič an(prem da „na teg nut“), Her iz jed ne ta ko reći pedagoške per spek ti ve, a na po za di ni teo ri je dva ni voa, kri ti ku je nje go vo tu mač en je uti li ta -ristič kih na zo ra: nai me, po nje mu, svi smo mi „isprav no va spi ta ni daosuđujemo ubi jan je nedužnih lju di, kao i da osuđujemo pod le gan jeucen ji vač kim pretnja ma ove vrste. Mogu se na ves ti do bri uti li ta ri -stič ki razlo zi koji bi oprav da li tak vo va spi tan je. Ali, kada kre ne moda razma tra mo šta bi zais ta tre ba lo da se uči ni u ovoj bi zar noj si tua -ci ji, iz gle da da čak i Vi li jams u najman ju ruku razmišlja o mo guć -nos ti da je isprav no da se ubi je nedužan čo vek kako bi se spas loos ta lih de vet na est nedužnih lju di. On je samo po ka zao da ćemo, akosmo ‘pristojni’ lju di, do ovog zaključ ka do spe ti s najveć om odvrat -nošću. Ipak, ne pos to ji ništa što bi uti li ta ris te spreči lo da se s timslože“ (MT: 49; up. Wil li ams, ibi dem: 117). To bi zna či lo da, pre maHeru, uti li ta ris ti da ka ko dele „za jed nič ke mo ral ne in tui ci je“ (u ob li -ku „ap sor bo va nih“ pri ma fa cie prin ci pa), uklju ču jući i onu koju Vi -li jams po min je; da sma tra ju da je „krajnje poželjno da svi mi ima moove in tui ci je i da naše sa ves ti tre ba da nas upo zo re ako se okre ne mopro tiv njih“ (MT: 49); ali da su one na men je ne za uo biča je ne ili ve -rovat ne be zazle ne mo ral ne si tua ci je, te nam sto ga ne pružaju ni ka -kvu ga ran ci ju da će biti pri klad ne za neo bič ne sluča je ve (MT: 132;up. EET, „Re le van ce“: 202). Isto važi, ex hy po the si, i za in tui tiv nomo ral no mišljenje u ce li ni. Da kle, uko li ko u živo tu ika da do spe mo u iznenadne i neo bič no opas ne pri li ke, biće mo prinuđeni da pri be gne -mo kri tič ko-uti li ta ris tič kom rasuđivanju: „Uko li ko naše kri tič ko

218

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

38 Ova vrednost je, prema Vilijamsu, blisko povezana s idejom da je „svako odnas naročito odgovoran za ono što sam čini, pre nego za ono što drugi ljudi čine“(ibidem). Utilitaristi su skloni da ovo shvatanje obrnu u doktrinu tzv. negativneodgovornosti, po kojoj bi u navedenom slučaju za ubistva delimice bio odgovoran iDžim, zbog vlastitog nečinjenja ili suzdržavanja (up. ibidem: 108).

mišljenje upu ti mo na čud ne sluča je ve, do biće mo čud ne od go vo re“(MT: 182). Ono bi Džimu najve ro vat ni je za po ve di lo (prem da je ovu„au to nom nu“ za po vest teško ili sko ro ne mo guće neut ra li sa ti od za -po ves ti ka pe ta na Pe dra) da pređe pre ko svog mo ral nog oseća ja gnu -šanja pre ma ubist vi ma i uce na ma, da „in hi bi ra“ svoj lič ni in te gri tet ida ubi je jed nog od po bun je ni ka, „jer ono što tre ba da bude učin je no,po sva koj teo ri ji uklju ču jući i uti li ta ris tič ku, za vi si od al ter na tiv nihpos tu pa ka“ (MT: 142). Za teo re tiča ra dva ni voa, kon train tui tiv norešenje ove mo ral ne di le me jes te je di no rešenje koje kri tič komišljenje, shod no svom ka rak te ru (lišeno mo ral nih in tui ci ja, obraćapažnju na re le vant ne čin je ni ce, os lan ja se na lo gič ka svojstva mo ral -nih pojmo va što dozvol ja va ju uni ver zal no pro pi si van je spe ci fič nogprin ci pa koji bi proizašao iz ove i važio za njoj re le vant no slič ne spe -ci fič ne si tua ci je), može da po nu di. A krajnji zaključ ak je da kon tra -in tui tiv nost ove vrste (koja is ho di iz „upo tre be“ ove vrste mo ral nograsuđivanja) nije za osu du.

Gle da no iz aspek ta teo ri je dva ni voa, ču ve ni He rov sluč aj„fa na tik“ (ili, tač ni je, jed na nje go va ver zi ja) takođe pre la zi u gru pu„fan tas tič nih“ pri me ra. Pošto je utvrdio da sa tak vim pri me ri ma ba -ra ta ju an tiu ti li ta ris ti na nižem ni vou mo ral nog mišljenja, Her će nauštrb svo jih pro tiv ni ka iz reći je dan pri lič no iri ti ra jući, uv redljiv iteško održiv sud: „Ko re ni fa na tiz ma leže u in tui cio niz mu i od bi jan ju ili ne spo sob nos ti da se kri tič ki rasuđuje“ (MT: 172). Nji me se za pra -vo sugeriše da je či tav in tui cio nis tič ki na čin rasuđivanja zas no vanis klju či vo na mo ral nim in tui ci ja ma kao pre dra su da ma, a ne (kako sena dru gim mes ti ma tvrdi) kao nužnim ele men ti ma mo ral nog mi -šljenja. Štaviše, po ne kad nam se može učin iti da on sve ili veći nune-uti li ta ris tič kih etič kih kon cep ci ja sma tra pod jed na ko fa na tič nim.Čak i ako je ovaj uti sak pogrešan, ne kim He ro vim is ka zi ma bez pre -ter ivan ja možemo pri pi sa ti od go vor nost za stva ran je tak vog utis ka.Da bis mo to ilu stro va li (ali to ovde neće biti naša je di na svrha), razmotrimo najpre razli ku koju on pra vi između tzv. „neč is tih“ i„čis tih“ ili „čis tokrvnih“ (pure-bloo ded) fa na ti ka. Kako je izmeđuknji ga FR i MT ova razli ka pretr pe la iz ves ne bla ge mo di fi ka ci je,biće ne ophod no da bar uz gred no skre ne mo pažnju na to u čemu seone sas to je.

Pre ma de fi ni ci ji iz po ton je knji ge, neč is ti fa na ti ci su „oni kojidrže do mo ral nih shva tan ja što se ra zi la ze sa shva tan ji ma uti li ta ris ta

219

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

samo zato što su sla bi ili ne voljni da se upus te u ono što ja sada na zi -vam kri tič kim mišljenjem, možda zbog od bi jan ja ili ne spo sob nos tida se suoče sa čin jen ica ma, ili da mis le jas no, ili iz ne kih dru gihrazlo ga. Ova vrsta ‘fanatika’... za nas ne pred stavlja teo rijsku teško -ću, prem da nam neo spor na čin je ni ca da tak va vrsta lju di pos to ji uve li kom bro ju za da je ogrom ne prak tič ne pro ble me. To što ar gu men ti zas no va ni na me to du kri tič kog mišljenja ne utiču na ne kog ko nemože da ih shva ti, ili neće da priz na čin je ni ce na koje se ti ar gu men tios lan ja ju, ne znači da sam taj me tod nije val jan“ (MT: 170-171 –pod vu kao A. D.). Kla si neč is tih fa na ti ka, do daće on, pri pa da ju svi„stvar ni“ fa na ti ci (MT: 171) i uto li ko ne spa da ju u „fan tas tič ne“ slu -ča je ve, ali zbog toga što se ne uzdižu do kri tič kog ni voa ne re pre zen -tu je „pra ve“ (pro per) fa na ti ke.39 „Pra ve“ fa na ti ke, da kle, mo ra mo dapo tražimo u kla si „čis tih“ fa na ti ka, koji se opi su ju kao de lat ni ci štosu spo sob ni i voljni da rasuđuju na kri tič ki na čin, ali i dal je dos led noi is kre no drže do mo ral nih shva tan ja koja su različi ta od uti li ta ris tič -kih (MT: 171), po cenu da ih tak va tvrdo korn ost vodi do do bro -voljnog samouništenja. Još od vre me na knji ge FR ova vrsta fa na ti kase poi ma kao fi gu ra čija is kre nost pred stavlja ozbiljnu teškoću zauti li ta ris tič ku teo ri ju. Jer, tada se pret pos tavlja lo da na ro či ta is kre -nost fa na ti ka na le gi ti man na čin uspos tavlja na ro či tu fa na tič no-kri -tič ku mo ral nost (iako je po jam kri tič kog u pot pu nos ti ar ti ku li sanznat no kas ni je),40 pro tiv koje pos to ji je dan je di ni, i možda ne do -voljno snažan, psihološki lek (ili sredstvo za „na go vor“ fa na ti ka nauti li tari zam) – sim pa te tič ka ima gi na ci ja.41 Tek kada ovaj ne ophod niele ment mo ral nog rasuđivanja po čin je da se sa gle da va kao svo jevr -sna kon cep tu al na teza, čija je sna ga tak va da iz kri tič ko-mo ral nih

220

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

39 U ogledu „Wrongness and Harm“ Her izjavljuje da čistokrvni fanatici, iakokrajnje retki, predstavljaju jedinu pravu vrstu fanatika (EMC: 106). Kasnije, me đu -tim, priznaje da je opaska o njihovoj retkosti bila krajnje neoprezna (HC,„Introduction to Comments“: 203).

40 U to vreme Herovi protivnici su tvrdili da on naprosto brka test iskrenosti(koji rasista, kao par excellence ilustracija fanatika, prolazi) sa etičkim zahtevima(koje rasisti na supstancijalnom nivou ne ispunjavaju, uprkos tome što su sa sta no -višta univerzalnog preskriptivizma, kao formalno-etičkog testa, njihove pre skripcijepodložne univerzalizaciji) (videti: Richards, 1988: 116-117).

41 „Ne vidim da išta može da se učini s ostatkom onih koji mrze kukastenoseve, izuzev da pokušamo da ih, psihološkim pre nego logičkim sredstvima,navedemo da prevladaju svoju odvratnost prema tome“ (EMC, Wrongness andHarm: 108). Pod „ostatkom“ se ovde misli na „čiste“ fanatike.

razma tran ja a prio ri is klju ču je ira cio nal ne pre fer en ci je (idea le) iliim ne pri da je ni ka kav znač aj, pos ta je mo guće da se fa na tič nim shva -tan ji ma na lo gič kim os no va ma oduz me le gi tim nost. Her će sadatvrdi ti, kako to Rič ards isprav no pri me ću je, da „nji ho va shva tan ja,ma ko li ko bila is kre na, po či va ju upra vo na neu spe hu da su de lu ju upro ce du ra ma koje su suštinske za kri tič ku mo ral nu mi sao“ (Ri -chards, 1988: 116).

No, i po red ove od luč nos ti, Her će nas ta vi ti da pro ble ma ti zu je „čis tog“ fa na ti ka, i to tako što će pokušati da razgra niči dva na či nana koja ova fi gu ra može da pred stavlja man je-više samo teo rijskuteškoću: „Prvi na čin, koji bi zais ta pred stavljao iz ves nu teškoću, do -go dio bi se onda kad bi se pronašao sluč aj u ko jem bi čis ti fa na tiknas ta vio da drži do svo jih shva tan ja, a od ko jih kri tič ki ar gu men ti nebi mo gli da ga odvra te, te u ko jem bi se do ka za lo da su ta shva tan jazais ta različi ta od onih do ko jih bi do speo uti li ta ris ta. Dru gi na čin,koji ne bi pred stavljao teškoću iste (ili možda, na kon cu, bilo koje)vrste, do go dio bi se onda kad bi fa na tik nas ta vio da drži do svo jihshva tan ja, ali bi se ispos ta vi lo da ova, na kon sve ga, nisu ne kon zi -stent na s uti li tariz mom. Mo guć nost ovog po ton jeg sluča ja jes teupra vo ona koju pri li kom pi san ja FR ni sam za mis lio“ (MT: 171).Pretpostavivši da se pro blem fa na ti ka sada u ce los ti mora pos ma tra tiis klju či vo iz ugla teo ri je dva ni voa, Her nam saopštava da ipak nijemo guće pro naći rea lan pri mer koji bi pos lužio kao ilu stra ci ja pos to -jan ja prve vrste čis tog fa na ti ka, i sto ga ga au to mats ki svrsta va u red„fan tas tič nih“ pri me ra. To znači da ra ni jim ote lot vor en ji ma ovetvrdo kor ne vrste fa na ti ka (ra sis ti ma/na cis ti ma) on im pli cit no odu zi -ma moć dos led nog kri tič kog rasuđivanja (jer je to, pre ma no voj in -ter pre ta ci ji, svojstve no je di no uti li ta ris ti ma).42 Što se, pak, tiče dru ge vrste čis tog fa na ti ka, teo re tič ar dva ni voa iz javlju je da ovaj „lo gič kimože pos to ja ti, iako ga u prak si neće mo sres ti“ (MT: 171). To bi, naime, bio neko čiji s uti li tariz mom sa glas ni idea li i na kon kri tič ke

221

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

42 Po svemu sudeći, način rasuđivanja rasiste/naciste sada biva u potpunostizadržan i zaptiven na intuitivnom nivou, bez obzira na univerzalizabilnost jezičkeformulacije njegovih ideala (preskripcija): „‘Užasni’ principi se mogu konzistentnoizgovoriti a da se ne ogreše o logiku moralnih pojmova. Ali oni se ne mogu...odbraniti a da se ne pozivaju na iracionalne intuicije“ (HC, „Comments on Nagel“:253). Nešto ranije Her izjavljuje da se „oni mogu ‘konzistentno izgovoriti’, ali da bibili odbačeni od nekog ko kritički razmišlja i uzima u obzir njihovu primenu navlastitu poziciju kao žrtve u hipotetičkim slučajevima“ (ibidem: 249).

re flek si je os ta ju to li ko snažnog in ten zi te ta da na uti li ta ris tič koj vagipre težu nad pre fer en ci ja ma svih onih koji su nje go vim pos tup ci maoštećeni. A kako su idea li puki odra zi pre fer en ci ja ili želja, nji ma se,pre ma jed nom od os nov nih pos tu la ta uti li ta ris tič kog mo ral nogmišljenja, pri da je znač aj srazmer no nji ho voj sna zi i ko liči ni lju dikoji do njih drže (up. MT: 180).43 Za tak vu pre fer en ci jal nu sna gu uti -li ta ris ta bi, po de fi ni ci ji, po ka zi vao sao seć ajno ra zu me van je, te biost va ren je tih-i-tak vih pre fer en ci ja, bez ob zi ra na patnje koje bi onona ne lo, uživa lo nje go vu bezre zervnu podršku. Je di na sreć na okol -nost, sma tra Her, jes te ta što je „ver ovat noća pro na laženja fa na ti kasa tako snažnim žel ja ma“ to li ko mala da on prak tič no „nes ta je sasce ne“ (HC, „In tro duc ti on to Com ments“: 203), tj. pre la zi u ka te go -ri ju „fan tas tič nih“ pri me ra. Međutim, on ipak os tavlja ot vor enommo guć nost ot kri van ja dru ge vrste čis tog fa na ti ka kao real ne po ja ve,i pred laže da ga za mis li mo kao stvar nog u liku „sa ves nog zdravstve -nog rad ni ka“, od nos no „dok to ra“. Slič no ra ni joj fi gu ri „ra sis te/na ci -s te“, sadašnja fi gu ra „dok to ra“ tre ba da pred stavlja prob ni ka men zaHe ro vu mo ral nu dok tri nu.

Na prvi po gled iz gle da sas vim ne ra zum no pret pos ta vi ti „dok -to ra“, sa svim nje go vim poštovanja vred nim ulo ga ma, kao adek vat no olič en je bilo koje vrste fa na ti ka. No, Her će ovu pret pos tav ku zas no -va ti na po za di ni jed ne šire, ništa man je pro vo ka tiv ne pret po s tav ke:„Mo ral na shva tan ja mogu biti fa na tič na čak i kada je reč o zdra vimmo ral nim shva tan ji ma. Pos to ji je dan ve li ki broj pri ma fa cie prin ci pado ko jih s razlo gom držimo, ali koji nas mogu učin iti fa na ti ci ma uko -li ko ih se pridržava mo u sluča je vi ma na koje bi mo gli da se pri me ne idru gi prin ci pi, i u ko ji ma bi ti dru gi prin ci pi, kad bis mo te meljno kri -tič ki pro mis li li, bili oni po ko ji ma bi tre ba lo da pos tu pi mo. Na pri -mer, izvrs tan prin cip za dok to re pred stavlja onaj koji nalaže da se,kad god je to mo guće, spa su ljuds ki živo ti. No ako neki dok tor kaže:‘Moj po sao je spa sa van je živo ta; da kle, lju de mo ram da održa vam uživo tu do pos lednjeg mo men ta, ma ko li ko ih to sta ja lo patnje’, on sepo ka zu je kao fa na tik u uz di zan ju ovog do brog prin ci pa iz nad ne kogdru gog koji bi ga, na kon kri tič kog promišljanja, u po je di nač nim slu -

222

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

43 Her katkad predlaže da validnost izvesnih ideala procenjujemo na osnovukorisnosti koju možemo imati od njihovog opšteg prihvatanja. Sledeći taj kriterijum,on je sklon da idealu umerene (društvene) jednakosti unutar svog sistema moralaobezbedi povlašćeno mesto (videti: HC, „Comments on Singer“: 269; „Commentson Brandt“: 220; MT: 164-167).

ča je vi ma nadvla dao – nai me, prin cip koji od nje ga zah te va da sprečipatnju. Nije sadržaj in tui tiv nih prin ci pa ono što neku oso bu čini fa na -ti kom, nego njen stav pre ma nji ma“ (MT: 175).44 Na ve de ni pri mernajpre nam može pos lužiti kao ilu stra ci ja He ro ve go re po me nu te tezeda su određena „zdra va ali fa na tič na shva tan ja“ u sa glas ju s uti li tari -zmom, uto li ko što bi ih kri tič ko mišljenje, u od sust vu već ih mo ral nih„po tre sa“, odo bri lo ili pre po ru či lo za upo tre bu na in tui tiv nom ni vou.Dru gim reči ma, ono dok to ru-fa na ti ku (ubeđenom pro tiv ni ku eu ta na -zi je) ne bi sa ve to va lo da se u uo biča je nim be skon flikt nim si tua ci ja ma odriče sve tog prin ci pa spa sa van ja ljuds kih živo ta. Ali su ko bi izmeđudva jed na ko uni ver za li za bil na prin ci pa u ovom pri me ru, kad se sveuzme u ob zir,45 stavlja ju dok to ra pred jed nu mo ral nu di le mu: „[O]nmora da priz na da nje go ve lič ne pre fer en ci je, uklju ču jući i one što suzas no va ne na nje go vim mo ral nim ubeđenjima, nisu do voljno snažneda pre vag nu nad pre fer en ci ja ma dru gih koji bi nji ho vim ispun jen jembili oštećeni. U tom sluča ju, ako sebi u pot pu nos ti pred sta vi snažnijepre fer en ci je dru gih, i sam će ot kri ti da ima pre fer en ci je da, kad bi senašao na nji ho vom mes tu, ne bi tre ba lo da pati u onoj meri u ko jojnudi da patnju na ne se ili da ga dru gi pus te da pati. A tada će na pus ti tisvoj fa na tič ni na čin pos tu pan ja i uni ver zal nu pres krip ci ju koju istizah te va. Da kle,... fa na tik će pre sta ti da bude fa na tik. U su prot nom,mo raće da tvrdi kako su nje go ve lič ne pre fer en ci je (za jed no sa pre -fer en ci ja ma lju di koji razmišljaju po put nje ga) to li ko snažne i ne pro -menlji ve da će nas ta vi ti da pre težu nad pre fer en ci ja ma dru gih ko ji maće nje go vi pos tup ci prič in iti ili do pus ti ti patnju. Ako bi se prih va ti la

223

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

44 Her tvrdi da ilustraciju doktorevog fanatičnog stava ponekad može dapredstavlja i njegovo uopšteno pozivanje na pravo na život: „Ukoliko neki na aparate privezani pacijent preklinje svoga doktora da mu okonča muke... bilo bi suludozasnivati zabranu eutanazije na pacijentovom pravu na život. To pravo postoji zatošto gotovo u svim slučajevima ljudi ne žele da budu ubijeni. U slučajevima gdepacijent pak želi da bude usmrćen..., zar on ne može voljno da se odrekne tog prava?“ (OP, „Methods of Bioethics: Some Defective Proposals“: 147).

45 „Doktor je suočen s izborom između dve univerzalne preskripcije, od kojihjedna kaže da bi u takvim slučajevima patnju trebalo sprečiti, a druga da bi pacijentatrebalo održati u životu“ (MT: 178). Unapred pretpostavivši da su moralna ubeđenjaili moralni stavovi prevodivi u preferencije, Her isključuje mogućnost da se sakritičke instance prethodnima daje prvenstvo u odnosu na potonje: „Sve preskripcijesu ekspresije preferencija“ (MT: 179). Stavljajući, dakle, i jedne i druge na istu ravan, on će tvrditi da su moralni stavovi, poput preferencija, podložni promenama, iako jetempo njihovih promena uglavnom znatno sporiji (videti: MT: 180; Hare, 1989: 188).

ova tvrdnja, onda će kri tič ko mišljenje odo bri ti uni ver zal nu pres krip -ci ju da bi u tak vim sluča je vi ma pre fer en ci je fa na ti ka tre ba lo da buduispun je ne. U tom sluča ju, fa na tik ne mora da bude fa na tik – samooso ba sa pri lič no fan tas tič nim snažnim pre fer en ci ja ma. Ni u jed nomsluča ju kri tič ko mišljenje nije ospo re no, a nije ni uti li tari zam. U obasluča ja isprav no rešenje jes te uti li ta ris tič ko rešenje“ (MT: 181-182).

Jas no je da ne bis mo svi mo gli jed no glas no da se složimo sovim, najblaže reče no, pren aglje nim zaključ kom. Pri družujući seoni ma koji sumnja ju u isprav nost po men utog uti li ta ris tič kog re še -nja, ovaj ogled možemo da završimo kon sta ta ci jom da Her nije po -nu dio ni je dan uverl jiv ar gu ment zbog čega bi kri tič ko-ra cio nal nomo ral no mišljenje tre ba lo, ili čak mo ra lo, da popušta i po kle knepred pre ve li kom sna gom i in ten zi te tom par ti ku lar nih želja ili pre fe -ren ci ja, ne za vis no od toga što „na kri tič kom ni vou nema mes ta zadis kri mi na ci ju između pre fer en ci ja... na os no vu nji ho vog sadržaja“(MT: 145). Zar to ne bi uka zi va lo na neke in her ent ne sla bos ti te vrstemišljenja, koje tek u sus re tu sa gra nič nim sluča je vi ma pos ta ju vidlji -ve? Otu da mi se čini da je po treb no iz gra di ti, prem da to pre va zi la zimoje moći, jed nu kon cep ci ju teo ri je dva ni voa mo ral nog mišljenjakoja svo je sla bos ti ne bi tu ma či la kao svo je pred nos ti i koja, sam imtim, ne bi bila uti li ta ris tič ka.

Literatura

a) Primarna literatura – Rich ard M. Hare

Free dom and Rea son (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1963).Es says on Philo soph i cal Method (Berkley and Los An geles: Uni ver sity of

Cal i for nia Press, 1972).Es says on the Moral Con cepts (Lon don: Macmillan, 1972). „Abor tion and the Golden Rule“, Phi los o phy and Pub lic Af fairs 4 (1975),

pp. 201-222.Moral Think ing: Its Lev els, Method and Point (Ox ford: Ox ford Uni ver sity

Press, 1981).„Com ments“, u: Hare and Crit ics: Es says on Moral Think ing, eds. Douglas

Seanor & N. Fotion (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1988), pp.199-293.

Es says in Eth i cal The ory (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1989).

224

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

Es says on Po lit i cal Mo ral ity (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1989). „Fa nat i cism: Re ply to Thomas Wetterström“, Theoria: A Swed ish Jour nal

of Phi los o phy 55:3 (1989), pp. 186-190. „Uni ver sal Prescriptivism“, u: A Com pan ion to Eth ics, ed. Pe ter Singer

(Ox ford: Blackwell, 1991), pp. 451-463.Es says on Re li gion and Ed u ca tion (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press,

1992).Sort ing Out Eth ics (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1997).Ob jec tive Pre scrip tions and Other Es says (Ox ford: Ox ford Uni ver sity

Press, 1999).

b) Sekundarna literatura

Brandt, Rich ard (1988): „Act-Util i tar i an ism and Metaethics“, u: Hare andCrit ics: Es says on Moral Think ing, pp. 27-41.

Dobrijević, Aleksandar (2003): „Ka adekvatnoj etičkoj teoriji“, Filozofija idruštvo XXII-XXIII, str. 65-114.

——— (2005): „Od univerzalnog preskriptivizma do kantijanskogutilitarizma“, Filozofija i društvo XXV, str. 113-173.

Elster, Jon (1992): Kiselo grožđe: istraživanje o podrivanju racionalnosti,Dečje novine: Gornji Milanovac.

Feldman, Fred (1984): „Hare’s Proof“, Philo soph i cal Stud ies 45, pp.269-283.

Frankena, Wil liam K. (1963): Eth ics, Englewood Cliffs, N. J.: Prentice-Hall,Inc.

——— (1988a): „Hare on the Lev els of Moral Think ing“, u: Hare and Crit -ics: Es says on Moral Think ing, pp. 43-56.

——— (1988b): „Hare on Moral Weak ness and the Def i ni tion of Mo ral -ity“, Eth ics 98, pp. 779-792.

Harsanyi, John C. (1982): „Mo ral ity and the The ory of Ra tio nal Be hav iour“,u: Util i tar i an ism and Be yond, eds. A. Sen & B. Wil liams, Cam bridge: Cam bridge Uni ver sity Press, pp. 39-62.

——— (1988): „Prob lems with Act-Util i tar i an ism and with Ma lev o lentPre f er ences“, u: Hare and Crit ics: Es says on Moral Think ing, pp.89-99.

Hooker, Brad (2000): „Sidgwick and Com mon-sense Mo ral ity“, Utilitas12:3, pp. 347-360.

Mil, Džon Stjuart (1960): Utilitarizam, Kultura: Beograd.Platon (1970): Menon, u: Dijalozi, Kultura: Beograd.

225

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

Rich ards, Da vid A. J. (1988): „Prescriptivism, Constructivism, and Rights“, u: Hare and Crit ics: Es says on Moral Think ing, pp. 113-128.

Rols, Džon (1985): „Dva pojma pravila“, Gledišta 3/4, str. 134-160.——— (1998): Teorija pravde, JP Službeni list SRJ: Beograd/CID:

Podgorica.Ross, W. Da vid (1930): The Right and the Good, Ox ford: Ox ford Uni ver sity

Press.Satris, Ste phen (2001): „Re ceived Opin ion and Util i tar i an ism“, The Jour -

nal of Value In quiry 35, pp. 13-25.Scanlon, T. M. (1982): „Contractualism and Util i tar i an ism“, u: Util i tar i an -

ism and Be yond, eds. Amartya Sen and Ber nard Wil liams, Cam -bridge: Cam bridge Uni ver sity Press, pp. 103-128.

——— (1988): „Lev els of Moral Think ing“, u: Hare and Crit ics: Es says onMoral Think ing, pp. 129-146.

Schneewind, J. B. (1991): „Mod ern Moral Phi los o phy“, u: A Com pan ion toEth ics, ed. Pe ter Singer, Ox ford: Blackwell, pp. 147-157.

Seanor, Douglas & Fotion, N., eds. (1988): Hare and Crit ics: Es says onMoral Think ing, Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.

Sidgwick, Henry (1893): The Meth ods of Eth ics, 5th edn., Lon don:Macmillan.

Stupar, Milorad (1996): Teorije o političkim dužnostima, FDS: Beograd.Urmson, J. O. (1988): „Hare on In tu itive Moral Think ing“, u: Hare and

Crit ics: Es says on Moral Think ing, pp. 161-169.Vendler, Zeno (1988): „Chang ing Places?“, u: Hare and Crit ics: Es says on

Moral Think ing, pp. 171-183.Wil liams, Ber nard (1973): „A Cri tique of Util i tar i an ism“, u: J. J. C. Smart &

Ber nard Wil liams, Util i tar i an ism: For and Against, Cam bridge:Cam bridge Uni ver sity Press.

——— (1985): Eth ics and the Lim its of Phi los o phy, Cam bridge, Mass.:Har vard Uni ver sity Press.

——— (1988): „The Struc ture of Hare’s The ory“, u: Hare and Crit ics: Es -says on Moral Think ing, pp. 185-196.

226

ĆI VE JI

R B

OD

RA

DN

A SKEL

A

Aleks an dar Do bri je vić

“CRITIQUE OF INTUITIVE REASON”Sum ma ry

The aut hor dis plays and re-exa mi nes Hare’s “two-le vel theo ry” of nor ma ti ve mo ral thin king (“in tui ti ve” le vel and “cri ti cal” le vel), in clu ding go als that are in ten -ded by its estab lis hing. Gi ven Hare’s ho lism, the me ta et hi cal le vel, con si de red asfun da men tal or the “third” le vel, has no tab le ef fect on pro cess of nor ma ti ve rea so -ning, espe ci al ly if it is ta ken as one of the de ter mi nant of the cri ti cal mo ral thin king.Cen tral part of the ana ly sis is exa mi na ti on of uti li tari an cha rac ter of the theo ry.

Key words: two-le vel theo ry, me ta et hi cal le vel, in tui ti ve le vel, cri ti cal le vel,pre ju di ces, mo ral con flicts, ideal ob ser ver, pri ma fa cie and cri ti cal mo ral prin ci ples,prin ci ple of uti li ty, uti li ty of prin ci ples, fan tas tic ca ses, fa na tism.

227

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF