krivicno procesno pravo - posebni deo - postupak pred sudom pravnog leka

КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО – ПОСЕБНИ ДЕО

ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ ПРАВНОГ ЛЕКА

Скрипта посебног дела кривичнопроцесног права рађена на основу предавања др. Момчила Грубача

ФППС Нови Сад

Кривично процесно право – посебни део поступак пред судом правног лека

ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ ПРАВНОГ ЛЕКА О поступку правних лекова уопште После поступка пред првостепеним судом могућ је и поступак превних лекова који представља последњу фазу кривичног поступка. Карактеристике овог поступка су:

Поступак правног лека није обавезан Циљ поступка је у контроли нижег суда од стране вишег.

Овај поступак чини саставни део јединственог кривичног поступка, у коме за разлику од првостепеног поступка преовлађују начела посредности и писмености. Појам, оправдање и циљ правних лекова Правни лекови су правна средства којима странке или друга законом овлашћена лица побијају судску одлуку кад сматрају да је незаконита или неправилна, и траже од суда превног лека да је својом одлуком укине или преиначи. Правни лекови представљају једну врсту процесних радњи странака, са циљем да се отклоне недостаци у изреченим судским одлукама. Могућносту употебе правних лекова против одлука државних органа је старо уставно право грађана, у складу са разлозима правичности и разлозима остваривања законитости. Могућност улагања правних лекова делује и превентивно јер самим својим постојањем смањују количину грешака и подижу квалитет правосуђа. Основи и врсте правних лекова Основ правног лека је врста или категорија недостатка збој којег се може изјавити правни лек. Основ правног лека треба разликовати од разлога правног лека, јер је разлог конкретан недостатак, којих има неограничен број. Број основа правног лека је ограничен и има их 4 за жалбу против пресуде. Недостаци могу бити:

Правни основ – грешка у примени права - непримена и погрешна примена материјалног или процесног права.

Чињенични основ – погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање. Правни лек се може уложити само због битне повреде закона. Битне повреде закона могу да буду: 1. Апсолутне – код којих постоји необорива претпоставка због којих се

одлука мора укинути или преиначити. Апсолутне повреде могу бити и материјалне и процесне.

2. Релативне – које остављају суду да сам утврди у конкретном случају да ли ће доћи до укидања или преиначења одлуке. Релативне повреде могу бити само процесне, јер су све материјалне повреде апсолутне.

Обим побијања одлука према врсти повреда може бити делимичан или у целини.

Врсте и број правних лекова Основна подела правних лекова је на:

Редовни – којима се побијају одлуке пре него што ступе на правну снагу. Редовни правни лекови су:


1. Жалба против првостепене пресуде, 2. Жалба против другостепене пресуде, 3. Жалба против решења

Ванредни – којима се побијају одлуке које су ступиле на правну снагу. 1. Понављање кривичног поступка, 2. Ванредно ублажавање казне 3. Захтев за заштиту законитости и 4. Захтев за ванредно преиспитивање правоснажне пресуде.

Поред тога постоје правни лекови са суспензивним и несуспензивним, затим са деволутивним и недеволутивним дејством, и са екстензивним и неекстензивним дејством. Према основу правни лекови се деле на:

Потпуне – којима се могу побијати одлуке по свим основима и Делимичне – само по једном – правном основу.

Редовни правни лекови у нашем праву су потпуни правни лекови. Субјекти правних лекова

Оптши услови за стицање статуса субјекта правних лекова Да би се постало субјектом у поступку правних лекова треба имати: 1. Апстракти интерес – који имају све процесне странке а поред њих и

друга лица (заступник, сведок, вештак и тд. када је против њих уперено неко решење у поступку).

2. Конкретни интерес – нпр. оштећени се не може жалити у корист оптуженог, а оптужени се не може жалити против ослобађајуће пресуде.

Жалба оптуженог против ослобађајуће пресуде Таква жалба би била оправдана само у случају не да би је заменио другом врстом пресуде, већ да би постиао ослобођење по другом, повољнијем основу. О овом питању ЗКП нема став, а судска пракса је неуједначена. Овакву жалбу би требало дозволити јер после ослобођање по неком основу, јавни тужилац може предложити покретање поступка за примену мере безбедности обавезног психијатријског лечења, што би се жалбом могло оспоравати нападајући основ осуде.

Субјекти правних лекова код нас 1. Овлашћени тужилац – који може бити јавни, супсидијарни и

приватни. Јавни тужилац може да изјави жалбу како на штету, тако и у корист оптуженог, и само њему припада право на захтев за заштиту законитости. Тужиоци не могу побијати одлуке о имовинско-правним захтевима, јер у том атхезионом поступку нису субјекти.

2. Оптужени – има право да изјави правни лек по свим основима и све пране лекове, осим захтева за заштиту законитости. Он једино може изјавити правни лек против одлуке у атхезионом поступку.

3. Бранилац – може изјавити правни лек у корист оптуженог и без његове воље али не и против његове воље, осим кад је у питању смртна казна.

4. Брачни друг – и блиски сродници оптуженог (процесни заменици) могу такође изјављивати правне лекове у корист оптуженог.


5. Оштећени – као споредни субјект има ограничено право на правни лек, и по правилу само на одлуке о трошковима.

6. Трећа лица и лица којима је одузета имовинска корист односно ствар – имају право правног лека у границама свог интереса.

Ограничења права на употребу правног лека 1. Искључење употребе правног лека – право на жалбу је искључено:

Против свих наредби – имају привремени значај Против неких решења – када је то законом одређено Против пресуде другостепеног суда – осим у три законом

предвиђена случаја, и против пресуде у трећем степену. 2. Одлагање употребе правног лека – код неких решења се не може

искључити нити дозволити жалба, па се њена употреба одлаже за крај кривичног поступка (решења за припрему поступка, о одбијању изузећа и сл.).

Границе испитивања пресуде која се побија правним леком Испитивање судских одлука се никада не врши по службеној дужности вишег суда. У вези са поднетим правним леко постоје три схватања: 1. Испитивање се врши само у границама изјављеног правног лека – ако

на одређени недостатак правни лек не указује виши суд га не може уклонити,

2. Одлука нижег суда се испитује у потпуности – правни лек је само повод. Судови би на овај начин били затрпани послом.

3. Мешовито решење – испитивање одлуке се креће у границама правног лека, али је виши суд обавезан да у јавном интересу испита и друге недостатке, и ако их нађе да одлуку укине или преиначи.

Виши суд мора изаћи из оквира правног лека у следећим случајевима: Да испита да ли постоје одређене апсолутне повреде поступка, Да ли је закон повређен на штету оптуженог, Виши суд може по службеној дужности ублажити казну или

меру безбедности и одузету имовинску корист. Може разлоге једног оптужено који се жалио пренети и на друге

саоптужене који нису изјавили жалбу.

Забрана преиначења на горе Reformatio in peius – је правило које важи у поступку против првостепене пресуде када је изјављена само жалба у корист оптуженог а значи да суд побијану одлуку не сме изменити на његову штету. Ова забрана важи за све правне лекове, осим за ванредно ублажавање казне, јер је он увек у корист оптуженог. Циљ је да се оптуженом омогући да без икаквог ризика користи своје уставно право на правни лек. Ова забрана обухвата: - Забрану осуде по строжем закону и - Забрану изрицања строже санкције. Одлуке жалбеног суда не сме ни по једном питању да буде неповољнија по оптуженог.


Дејства правних лекова

Деволутивно дејство правног лека Ово дејство означава да о правном леку не одлучује никад исти суд него други – по правилу виши суд. Сви правни лекови имају деволутивно дејство осим захтева за понављање кривичног поступка. Постоји и окрњено или ограничено деволутивно дејство, када о правном леку одлучује други орган у оквиру истог суда.

Суспенсзивно дејство правног лека Суспензивно дејство се састоји у спречавању правоснажности и извршења судске одлуке која се побија. Сасвим је логично и оправдано да се ступање на снагу и извршење судске одлуке спречи све док се не одлучи о правном леку. Редовни правни лекови увек имају суспензивно дејство, док ванредни то дејство не могу имати. Постоје изузеци код решења у случају када је законом иричито утврђено да „подношење жалбе не одлаже извршење решења“.

Екстензивно дејство правног лека То је дејство ширења користи правног лека на све саоптужене. Назива се још и погодност придруживања (benefitium cohaesinos). РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ ЖАЛБА НА ПРЕСУДУ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА

Појам жалбе на пресуду првостепеног суда Жалба против првостепене пресуде је редован, деволутиван, суспензиван и потпун правни лек. Овом жалбом се од вишег суда тражи да првостепену пресуду укине и замени својом пресудом или новом пресудом првостепеног суда или преиначи делимично или потпуно. О жалби мериторно одлучује непосредно виши суд, а док не истекне рок за њено решавање она има суспензивно дејство. Жалба је допуштена против свих првостепених пресуда. Основи жалбе С обзиром да је жалба потупун правни лек она се може изјавити и збо правних (формалних) и због чињеничних (метеријалних) недостатака. Код правних недостатака ту је реч о повредама кривичне процедуре, а код чињеничних повредама кривичног материјалног права. То су следећи разлози: - Битна повреда одредаба кривичног поступка, - Битна повреда кривичног законика, - Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и - Неправилна одлука о кривичној санкциј, одузимању имовинске

користи, трошковима и објављивању одлуке преко штампе, радија и телевизије.


Поведе одредаба кривичног поступка Апсолутне повреде – одредаба кривичног поступка када је ЗКП погрешно примењен или уопште није примењен неком процесном радњом која је проглашена апсолутном повредом, а релативне када је повређен и то је могло да утиче на одлуку суда. Апсолутне повреде се не доказују јер је то необорива законска претпоставка, док се релативна поведа мора доказати.

Апсолутне повреде одредаба кривичног поступка 1. Суд непрописно састављен 2. Учешће судије које се морао изузети 3. Главни претрес одржан без лица које је морало присуствовати 4. Искључена јавност противно закону 5. Суђење одржано без оптужбе овлашћеног тужиоца 6. Стварна ненадлежност 7. Непотпуно решен предмет 8. Пресуда заснована на доказу на којем се не може заснивати 9. Прекорачена оптужба 10. Повеђен принцип reformatio in peius 11. Изрека неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде

Релативне повреде одредаба кривичног поступка Постоје када је било или је могло бити од утицаја на законито доношење пресуде:

Повређена нека одредба ЗКП-а осим апсолутиних, Повреда се десила у време припрема, одржавања или окончања

главног претреса или у вези са њим Повреда је била или могла да буде од утицаја на законито

доношење пресуде. Нпр.: окривљени испита на главном претресу а није упозорен да није дужан да изнесе одбрану; није му омогућено да се изјасни о свим околнотима итд. Повреде кривичног законика (повреде материјалног права) 1. да ли је дело које се гони кривично дело 2. да ли постоје околности за искључење кривичне одговорности 3. да ли постоје околности за искључење гоњења 4. примењен закон који се не може применити (погрешна квалификација) 5. прекорачено овлашћење суда 6. погрешно урачунавање/неурачунавање притвора

Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање Суђење подразумева примену материјалног права на претходно утврђено чињенично стање. Погрешно утврђено чињенично стање постоји када се погрешно оцени значење изведених доказа и дође до погрешног закључка. То је грешка у оцени доказа. Непотпуно утврђено чињенично стање може бити услед тога што суд неке чињенице уопште није утврђивао или их у пресуди није узео у обзир, и није их до краја извео.


Значајно је питање да ли је приликом одлучивања по жалби дозвољено подношење нових чињеница и нових доказа. Наш законик то дозвољава. Садржина и форма жалбе

Садржина жалбе Жалба мора имати закоником одређену садржину из принципијелних и правно-техничких разлога. Потпуно слободно састављање жалбе није могуће. Жалба се састоји из пет обавезних елемената: 1. означење пресуде - навођење имена суда, пословног броја и датума. 2. Основ за побијање пресуде – повреда кривичног поступка, повреда

кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање 3. Образложење – конкретни недостаци пресуде (у теорији се сматра да

је основ непотребан када се наводе разлози) 4. Жалбени предлог – да се пресуда укине или преиначи 5. Потпис жалиоца

Формалности у поступку по жалби Подношење и предаја жалбе – жалба се подноси вишем суду али

преко суда који је донео пресуду (јер се код њега налазе списи предмета). Подношење директно вишем суду је без вредности.

Одрицање и одустанак од жалбе – може се одрећи од жалбе изјавом лица да је неће користити. Изјава је неопозива.

Одустанак од жалбе – могућ је све до доношења одлуке другостепеног суда. Повлачи се већ поднета жалба.

Допуна жалбе – не може се дозволити по истеку рока за жалбу са новим основима и доказима.

Достављање на одговор другој страни – првостепени суд је дужан да достави другој страни на одговор а она је дужна да у року од 8 дана одговори.

Рокови за жалбу – опти рок је 15 дана, а у скрћеном поступку 8 дана од достављања.

Поступак по жалби Поступак по жалби пред првостепеним судом 1. Пријем жалбе – је обавезан за суд, чак и ако је жалба очигледно

неуредна и недозвољена, ипак се мора примити. 2. Испитивање техничке исправности жалбе – суд испитује да ли

садржи све саставне делове по законику. Ако не садржи подносилац се позива да отклони недостатке у одређеном року.

3. Могуће одлучивање по жалби у првом степену – само формално, не и мериторно. Жалба ће се одбацити ако је неблаговремена и ако није изјављена од овлашћеног лица или лица које се одрекло жалбе.

4. Достављање другој страни на одговор – оптуженом и браниоцу. Потупак по жалби пред другостепеним судом Пред апелационим судом се води пред седницом већа или претреса. Ако се поступа на седници већа:


1. Припремни поступак – ту се не одлучује мериторно већ се врше припреме. Поставља се судија известиоц који проучава списе и припрема реферат већу. Он у потпуности припрема предмет за решавање у седници већа. Ако је у питању кривично дело по службеној дужности списи се достављају јавном тужиоцу који их разматра без одлагања и ставља свој предлог.

2. Седница већа – на њој се одлучује о жалби и тиме се завршава жалбени поступак. Седнице су јавне али странке нису обавезне да присуствују. Јавни тужилац се увек обавештава о седници већа. Седница већа почиње подношењем извештаја судије известиоца. Не изводе се никакви докази а жалба се може: одбацити, одбити или усвојити. Ако се усвоји пресуда се може: преиначити или укинути и вратити првостепеном суду.

3. Поступак на претресу пред другостепеним судом – другостепени суд може сам да исправи погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање али само на претресу. То није ново суђење, већ суђење по жалби. Претрес се не може одржати без оптуженог. Започиње извештајем судије известиоца, па образлагањем жалиоца, и одговором противника. Након тока се изводе докази и на крају се износе завршне речи. И овде важи начело мутабилитета.

Одлуке вишег суда по жалби

Одлука којом се жалба одбацује Жалба се одбацује у форми решења, када је неблаговремена и недозвољена. То је формална одлука другостепеог суда, није мериторна. Неблаговремена и недозвољена жалба нема никакво дејство на пресуду.

Одлука којом се жалба одбија а пресуда потврђује Када суд утврди да је жалба неоснована одбиће је а пресуду ће потврдити, из разлога што виши суд није нашао повреде закона. Ова одлука се доноси у форми пресуде и мериторна је.

Одлике којима се жалба уважава Када виши суд уважи жалбу има две могућности: 1. Да пресуду укине – у том случају одлучује се решењем, када се утврди

битна повреда кривичног поступка или погешно и непотпуну утврђено чињенично стање. Може се укинуди делимично или у целини, а предмет се враћа првостепеном суду на поновно одлучивање. Ако је за суђење у првом степену надлежан сам виши суд, неће пресуду нишег суда заменити својом, већ ће пресуду укинути и предмет упутити већу на вишег суда на ново суђење о чему ће обавестити нижи суд.

2. Да пресуду преиначи – одлучује се у форми пресуде. Она представља допуну првостепене пресуде због погрешне примене кривичног материјалног права или одлуке о казни итд.

Жалба проти пресуде другостепеног суда Против одлука другостепеног суда по правилу нема даље жалбе. Жалба суду трећег степена дозвољена је само у једном случају:


1. Ако је другостепени суд изрекао осуђујућу пресуду којом је преиначио првостепену ослобађајућу пресуду. Основ жалбе лежи у великој контрадикторности на штету оптуженог, па је потребно да се случај испита још једном. Суд трећег степена решава у седници већа а претрес није могућ. Важе правила за другостепени поступак. Benefitium cohaesionis важи за све, па и за оне саоптужене који није изјавио жалбу мада је могао, и за оне који нису имали право жалбе у другом степену.

Понављање кривичног поступка Понављање кривичног поступка је ванредни правни лек, и постоји право и неправо понављање кривичног поступка. Само је право понављање кривичног поступка ванреднти правни лек. Појам понављања кривичног поступка Правило је да се правоснажне судске одлуке не могу нападати правним лековима. У малом броју случајева то је ипак могуће када се појаве нове чињенице и нови докази који указују да одлука није заснована на истини, или да у том погледу постоји озбиљна сумња. Када се после правоснажности пресуде или решења о обустави поступка изнесу нове чињенице и нови докази за које се раније није знало а могу остварити законом одређени процесни циљ – долази до понављања кривичног поступка. Услови су:

Нове чињенице и нови докази после правоснажности које суду нису биле познате и

Те чињенице и докази могу да доведу до другачијег процесног циља.

Могуће да чињенице нису постојале пре правоснажности, или су постојале али се тада за њих није знало нити се могло знати. Те нове чињенице могу бити: - Опште – признање кривичног дела за које је осуђено друго лице,

проналажење ствари за коју се сматроло да је уништена итд. - Посебне – пресуда заснована на лажној исправи, исказу сведока,

вештака итд, или је до ње дошло услед кривичног дела судије или јавног тужиоца и сл.

Понављање поступка не може се тражити због грешака у примени закона без нових чињеница. Нове чињенице и нови докази морају бити такви да могу довести до:

Ослобађања осуђеног лица, Осуђивања ослобођеног лица, Осуђивања по блажем или стожем закону Нужности новог суђења због заснованости на кривичном

делу Постојања могућности наставка суђења у правоснажно

обустављеном поступку

Услови за понављање правоснажно обустављеног поступка и правоснажно одбијене истраге - решењем Постоје две групе разлога за ово:


Привремене, отклоњиве и формалноправне сметње – у том случају окривљеном није ни суђено у правом смислу речи, па према томе то није право понављање поступка већ само настављање поступка.

Суштински, трајни и неотклоњиви разлози – недовољно доказа и сл. У овом случају понављање кривичног поступка је могуће подношењем нових чињеница и доказа који тада нису били познати.

Услови за понављање поступка који је завршен правоснажном пресудом Понављање поступка је могуће из два основа:

Због појаве нових чињеница и нових доказа и Због заснованости пресуде на кривчном делу судије или трећих лица.

То су следећи случајеви: 1. Пресуда заснована на лажној исправи или исказу сведока, вештака

или тумача. Лажност се може доказивати по правилу само правоснажном пресудом.

2. Услед кривичног дела судије, судије поротника, лица које је вршило истражне радње – треба утврдити узрочну везу тог кривичног дела и пресуде.

3. Услед злоупотебе службеног положаја јавног тужиоца – доказује се правоснажном пресудом о кривичном делу јавног тужиоца

4. Докази сами за себе подобни да произрокујуослобођење или осуду лица – понављање на штету осуђеног или ослобођеног није дозвољено ако је протекло више од 6 месеци од сазнања за нове чињенице.

5. За исто дело више пута суђено – 6. За продужено кривично дело.

Поступак по захтеву за понављање кривичног поступка 1. Постављање захтева – захтев могу поднети странке (сваки овлашћени

тужилац и окривљени) и бранилац окривљеног. Подношење захтева није временски ограничено, ни посебним роком ни роком застарелости. Поступак има 2 фазе:

Поступак одобравања захтева – захев се подноси суду који је судио у првостепеном поступку. О захтеву одлучује ванрасправно веће првостепеног суда. Чињенице се могу доказивати свим доказним средствима. Ако нема свих података тражиће се допуна у одређеном року. Ако захтев није поднет од овлашћеног лица одбациће се. Противној страни се доставља захтев на одговор у року од 8 дана. Након одговора извиђају се чињенице, и веће моће уважити захтев и дозволити понављање поступка или ће га одбити. Одлука се доноси у форми решења. Захтев нема суспензивно дејствао, али суд факултативно може одлучити да му да то дејство.

Поступак понављања – започиње истрагом. Ново суђење је потпуно и обухвата сав доказни материјал. Главни претрес се завршава пресудом којом се дефинитивно решава и судбина раније


пресуде. Дозвољени су сви правни лекови као и код првостепених одлука.

Захтев за заштиту законитости Појам захтева за заштиту законитости Захтев за заштиту законитости је деволутиван, насуспензиван и за рок невезан ванредни правни лек којим надлежни јавни тужилац побија правоснажне одлуке и поступке кривичних судова ако је њима повређен закон. Захев за заштиту законитости може користити само јавни тужилац, не и остале процесне странке. Овим захтевом се могу побијати судске одлуке али и сам судски поступак. Циљ захтева је да се обезбеди спровођење начела законитости судског рада и једнообразна примена права. Захтев се може поднети због сваке повреде закона. Веома широк круг.

Надлежност и поступак по захтеву О захтеву за заштиту законитости одлучује врховни касациони суд. Надлежни јавни тужилаца самостално одлучује о подношењу захтева а друге странке могу само подносити иницијативу и предлоге тужиоцу. Захтев има екстензивно дејство на саоптужене. Када се решава о захтеву испитивање повреда закона се своди само на оне повреде на које се јавни тужилац позива. Забрањено је преиначење на горе.

Одлуке о захтеву за заштиту законитости 1. Захтев ће бити одбачен – ако је изјвављен од неовлашћеног тужиоца. 2. Захтев ће бити одбијен – ако не постоји повреда закона. 3. Ако се утврди да је захтев основан суд ће правоснажну одлуку:

Преиначити, Укинути (у целини или делимично)или Констатовати да је повређен закон (деклараторна пресуда).

У новом поступку, после укидања правоснажне пресуде, суди се на основу раније оптужнице, или оног њеног дела који се односи на укинути део. Скраћени поступак Скраћени поступак је посебан кривични поступак које је предбвиђен за суђења кривичних дела мање сложене структуре. Упрошћавање поступка се постиже изостављањем појединих фаза општег поступка, одступањем од основних процесних начела, модификацијом појединих процесних установа и сл. Скраћени поступак се може водити пред судом који суди само у правом степену за кривична дела за које је прописана новчана казна или затвор до 3 године.

Покретање скраћеног поступка У скраћеном поступку не постоји истрага. Поступак започиње подношењем оптужног предлога, или приватне тужбе. Он се подноси на основу саме кривичне пријаве. Јавни тужилац може да затражи извођење појединих истражних радњи, али се истрага не отвара и не спроводи.


Оптужни акт подноси јавни тужилац, или оштећени као тужилац и он се назива – оптужни предлог. Оптужни предлог се разликује од оптужнице јер не мора да садржи:

Законски назив кривичног дела, Правну квалификацију и Образложење.

Контрола оптужбе У скраћеном поступку нема приговора јер не постоји оптужница. Овде постоји само испитивање оптужног предлога – да ли је суд надлежан и да ли треба спровести поједине истражне радње. 1. Одлука о надлежности – након испитивања оптужног предлога суд

доноси одлуку о томе да ли је месно и стварно надлежан. 2. Одбацивање оптужног предлога – је могућа одлука ако то дело које се

у њој наводи није кривично дело или околности искључују кривичну одговорност или гоњење.

3. Одлука о спровођењу појединих истражниг радњи – је такође једна од могућих одлука. Председник већа их може извести сам или затражити да то учини истражни судија.

У скраћеном поступку по приватној тужби суди судија појединац.

Заказивање главног претреса Ако се не донесе одлука о ненадлежности, одбацивању или спровођењу поједних истражних радњи, суд односно судија појединац може да одреди рочиште ради претходног разјашњења. На том рочишту ће се покушати мирење странака. Такође, може се одмах отворити главни претрес. Ипак и ту је обавезан покушај мирења приватног тужиоца и окривљеног пред мировним већем. Ако миривно веће у року од 3 месеца не достави било какав извештај, сматра се да мирење није успело и судија заказује главни претрес.

Положај оштећеног Положај оштећеног је нешто повољнији него у општем поступку. Проширено је његово право да се јави уместо јавног тужиоца и кад јавни тужилац у року од месеца дана од пријема пријаве не поднесе оптужни предлог. Главни претрес се може одржати и без позваног јавног тужиоца, и тада оптужни предлог заступа оштећени (само заступа – не може од ње одустати, нити је проширити или изменити).

Притвор Специгичност скраћеног поступка је у одређивању притвора: - Не постоји ни један случај обавезног притвора, - Основи за одређивање притвора су много ужи (ако се крије, или за кд

против јавног реда и морала. - Пре подношења оптужног предлога притвор не може да траје дуже од 8

дана. - Веће је дужно да на сваких 30 дана преиспита одлуку о притвору.

Припремање главног претреса На главни претрес се позивају:

Окривљени и његов бранилац,


Овлашћени тужилац, Оштећени и њихови законски заступници и пуномоћници, Сведоци, вештаци и тумачи.

Позив се мора доставити окривљеном и рок од уручења позива до почетка главног претреса не може бити краћи од 3 дана. Окривљени се мора поучити да има право на браниоца, а уз позив му се доставља и препис оптужног предлога. Окривљени се у позиву такође упозорава да се претрес може одржати и у његовом одсуству.

Главни претрес Претрес у скраћеном поступку ће се одржати иако не дође уредно позвани јавни тужилац. У случају одсуства јавног тужиоца оштећени има право да заступа оптужбу. Ако приватни тужилац не доће рочиште ће се одржати ако је сам ставио предлог да тако буде. У одсуству окривљеног суд ће одржати рочиште ако је пре тога био испитан, а уредно је позвани и није се одазвао, или му позив није уручен због промене боравишта коју није пријавио. У скраћеном поступку се може догодити ситуација да сем судије и записничара нико више не присуствује главном претресу. Започети главни претрес по могућству треба завршити без прекидања. Пресуда се мора писмено израдити у року од 8 дана од дана објављивања. Ако су се и тужилац и окривљени одрекли права на жалбу и ако нико није захтевао достављање пресуде, она не мора садржати образложење.

Правни лекови Против пресуде у скраћеном поступку дозвољена је жалба у року од 8 дана од достављања.

С а д р ж а ј

ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ ПРАВНОГ ЛЕКА ............................................................................................ 1

О поступку правних лекова уопште ................................................................................................... 1

Појам, оправдање и циљ правних лекова ................................................................................... 1

Основи и врсте правних лекова ....................................................................................................... 1

Врсте и број правних лекова ......................................................................................................... 1 Субјекти правних лекова ...................................................................................................................... 2

Оптши услови за стицање статуса субјекта правних лекова .................................... 2 Жалба оптуженог против ослобађајуће пресуде .............................................................. 2 Субјекти правних лекова код нас ............................................................................................... 2 Ограничења права на употребу правног лека.................................................................... 3

Границе испитивања пресуде која се побија правним леком ....................................... 3

Забрана преиначења на горе ........................................................................................................ 3 Дејства правних лекова ......................................................................................................................... 4


Деволутивно дејство правног лека ........................................................................................... 4 Суспенсзивно дејство правног лека ......................................................................................... 4 Екстензивно дејство правног лека ............................................................................................ 4

РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ..................................................................................................................... 4

ЖАЛБА НА ПРЕСУДУ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА ............................................................................ 4

Појам жалбе на пресуду првостепеног суда ........................................................................ 4 Основи жалбе ............................................................................................................................................... 4

Поведе одредаба кривичног поступка ......................................................................................... 5

Апсолутне повреде одредаба кривичног поступка ........................................................ 5 Релативне повреде одредаба кривичног поступка ........................................................ 5

Повреде кривичног законика (повреде материјалног права) ...................................... 5

Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање ..................................................... 5 Садржина и форма жалбе ..................................................................................................................... 6

Садржина жалбе .................................................................................................................................... 6 Формалности у поступку по жалби ........................................................................................... 6

Поступак по жалби ........................................................................................................................................ 6

Поступак по жалби пред првостепеним судом ....................................................................... 6

Потупак по жалби пред другостепеним судом ....................................................................... 6

Одлуке вишег суда по жалби ............................................................................................................. 7

Одлука којом се жалба одбацује .................................................................................................. 7 Одлука којом се жалба одбија а пресуда потврђује ........................................................ 7 Одлике којима се жалба уважава................................................................................................ 7

Жалба проти пресуде другостепеног суда ................................................................................ 7

Понављање кривичног поступка ......................................................................................................... 8

Појам понављања кривичног поступка ....................................................................................... 8

Услови за понављање правоснажно обустављеног поступка и правоснажно одбијене истраге - решењем ......................................................................................................... 8 Услови за понављање поступка који је завршен правоснажном пресудом ..... 9 Поступак по захтеву за понављање кривичног поступка ........................................... 9

Захтев за заштиту законитости ......................................................................................................... 10

Појам захтева за заштиту законитости .................................................................................... 10

Надлежност и поступак по захтеву ........................................................................................ 10 Одлуке о захтеву за заштиту законитости ........................................................................ 10

Скраћени поступак ..................................................................................................................................... 10

Покретање скраћеног поступка ............................................................................................... 10 Контрола оптужбе ............................................................................................................................ 11 Заказивање главног претреса ................................................................................................... 11


Положај оштећеног .......................................................................................................................... 11 Притвор ................................................................................................................................................... 11 Припремање главног претреса................................................................................................. 11 Главни претрес ................................................................................................................................... 12 Правни лекови .................................................................................................................................... 12

krivicno procesno pravo - posebni deo - postupak pred sudom pravnog leka

Documents