kyle smith - majmun u ljubavi

5/24/2018 Kyle Smith - Majmun u Ljubavi

1/289

01


2/289

02


3/289

Naslov Originala:Kyle Smith LOVE MONKEYCopyright 2004 by Kyle Smith

Izdava: STYLOS d.o.o. STYLOS IZDAVATVO, Novi Sad

03


4/289

Mojoj majci,baki i deki

04


5/289

Strano je lako biti dasa preko dana,

nou je to ve sasvim druga pria.HEMINGVEJ

Sunce se ponovo raa

05


6/289

ZAHVALNICA

Bez truda mog fenomenalnog agenta, Harijet Vaserman, i mog fantastinogurednika, Dena Konaveja, ova knjiga ne bi postojala, sem u obliku fajlova namom hard-disku. U tom sluaju morali biste da doete u moj stan da jeproitate. To bi moglo biti nezgodno za sve nas.

Zahvaljujem se svima koji su me ikad zasmejali, naroito Pukovniku, Derpancu i Die Austrijanki, Groveru, Min, i J. Reku.

Za svaki urnebesan komentar i primedbu zahvaljujem se Katleru DarkijuLeriju Heketu, Deriju Hauardu, Donu Karpu, Geru Kancmanu, SjuuMarkesu, Dil varcman, i onom borbenom daktilografu koji voli make,

Majku Hehtmanu.

06


7/289

SUBOTA, 7. JUL

Moj dan.8:00. Buenje.8:00-8:15. Lagano protezanje. Pazi na ligamente kolena. Nekoliko sklekova

za zagrevanje krvi.8:20. Izalazak iz kue; odlazak do Central parka. Istrati est krugova.

Tempo: sedam minuta po kilometru. To je deset i po kilometra zasedamdeset pet minuta.9:45. Povratak kui. Tuiranje; ponovo proitati Brau Karamazove(samo

epizodu Veliki inkvizitor).11:45. Nazvati mamu.12:30. Ruak. Peena prepelica, integralni pirina, salata od spanaa,

ceeni sok od pomorande.13:00. Odlazak do Metropoliten muzeja. Pogledati izloenog Vermera.

Zapoeti razgovor sa slatkom dvadesetpetogodinjom apsolventkinjom izHolandije koju u upoznati ispred slikeena s krpom oko vrata; nabavitinjen broj telefona, dogovoriti se da popijete pie u Karlajlu poetkomsledee nedelje.

16:00. Povratak kui. Rad na romanu do veere. Jedan prekid: poziv odsuperagenta.

20:30. Mirna veera s nekoliko prijatelja u Le Bernadinu.Ne, stvarno,momci, ja astim. Svi znaju da mi je izdava uplatio ogroman avans za

predstojei roman. Smejemo se.23:45. Odlazak u Vija Vangar na dez. Razmeniti masne viceve s

kompanjonima, bezobrazno flertovati s konobaricom koja mi, dok teatralnoizlazim, kriom daje ceduljicu sa svojim brojem telefona.

2:00. Vratiti se taksijem kui, vebati klavir pola sata, pa u krevet. Usluaju nesanice, proitati jedno poglavlje biografije Dona Adamsa o kojojsvi priaju. (Je li zaista bio vei meker od T. Defersona?)

07


8/289

Barem je tako pisalo u mom Yahoo! Rokovniku za danas. Ali ovde, naPlaneti Menhetn, iunjao sam se se iz kreveta dok je dan svitao nadHonoluluom i bakario se etrdeset pet minuta pod tuem. (Znam da je proloetrdeset pet minuta jer sam na Rejndens CD plejeru pustio The Wall od

Pink Flojda, i zavrio se ceo prvi disk.) Onda sam s poda pokupio nekolikoopalih latica preostalih od Veere i posadio se na kau koji je jo nosiootisak moje zadnjice od prethodne noi, okruen ureajima dvadeset prvogveka namenjenjih za zabavu i isputanje natrijuma sa etiri zlokobnoprekomplikovana daljinska upravljaa nepodesna za enski rod i dve skoroprazne, utave kesice slanih grickalica. Na kauu sam naao zaostalu belumrvu. Isuvie sam civilizovan da je ostavim, pa sam je podigao. I ubacio uusta. Fuj. Perut. U najboljem sluaju.

Nekoliko napomena o meni.Zovem se Tom Farel. Ja sam pripadnik One generacije. Znate na koju

mislim. Na onu posle generacije koja je otkrila Bitlse i neobavezni seks, apre one u kojoj sedamnaestogodinjaci trae da budu osloboeni fizikog dabi mogli da surfuju Internetom.

Da, to smo mi: Najtrulija generacija. Antropolozi iz budunosti pamtie naspre svega po ne-crnim frakovima, Valeriji Bertineli, i grupi Men at Work.Oevi naih oeva dobili su Drugi svetski rat. Mi ne umemo ni da veemo

leptir-manu.Nisam u sjajnoj kondiciji. Ipak, ponekad, istrim jedan zadihani krug oko

parka. Kad trim, to je proza u pokretu. Stomani miii mi se razlivaju.Ruke su mi poput rastopljene karamele. Zubi su mi izrezbareni od voska.Neki su me uporedili sa crvenokosim Vini Puom, Umpa Lumpom bez losionaza tamniji ten, pomalo izduenim Teletabijem. U jednom razvojnom razredu petom bio sam poznat iskljuivo pod nadimkom Testasti. Prvi put kad mi

e neki mangup na igralitu bocnuo stomak u nadi da e izmamiti kikotdevojica, bilo je smeno. Stoti put je ve bilo manje smeno. Do petstotogputa, ve sam poeo da razvijam kompleks, a posle 603. (brojao sam, o, i tekako sam brojao), poeo sam s psihijatrijskim leenjem. Kod 607. mojpokojni otac je otvorio koverat s raunom, zapoeo petominutnu raspravu smojom majkom (Kakvo je ovo sranje, do avola?) i leenju je bio kraj.

Prkosno sam prosean, studiozno u redu, neoenjen. Znate ono kad odete uapoteku i ugledate neki proizvod te apoteke pored jednog sa logom i

08


9/289

upeatljivom istorijom zabavnih i informativnih televizijskih reklama?IBUPROFEN. RASTVOR ZA ISPIRANJE USTA. ANTIHISTAMINIK. Tosam ja: ovek bez marke. Nikad ne biste potroili na mene pare koje stedobili na lutriji. Sadrim sve potrebne sastojke, i veoma sam povoljan. Ali,

ne izgledam dobro na polici. Da me neko vidi u vaem ormariu s lekovima,umrli biste od stida.Imam trideset dve godine, i zdrav sam koliko i bilo koji drugi ameriki

mukarac odrastao na brzoj hrani. Izgledam prilino mladoliko. Kosa mi sepovlai sa skalpa, ali na sreu nije me jo napustila: samo se premeta unozdrve i ui. Lice moja patriotska faca sa crvenom kosom, belom koom iplavim oima sasvim se dobro dri. Nemam linije od smeha oko usana (ta

e uopte smeno). Nisam nizak, ne ba. Ja sam minimalne prihvatljive visine

za odraslog mukarca. (Neke zvezde za koje znam da su nie od meneRedford, Stalone, Pit.) Ali, nikako se ne bih mogao nazvati visokim. Vie sene bavim sportom ba mnogo, pa to nadoknaujem time to malo vie gledamsport na televiziji. Je li neko za golf po australijskim pravilima? Treba li vamneki podatak o favoritima na trci u Luksumburgu?

Imam dvosoban stan, friider pun (iskljuivo) pia i slatkia, minimikrotalasnu veliine Menhetna koju koristim samo za pravljenje kokica,zalihu mrvica od keksa sa sirom koju skladitim pod jastucima na kauu

gomile pranjave, crne stereo opreme i Materhorn kompakt diskova kojimapreti sve vea opasnost od pokretanje lavine. (Neudate ene u tridesetimgodinama sakupljaju make; ja gomilam kunu elektroniku.) Posedujempotreban asortiman koulja u stilu banana republika, raznih boja (tamnoplavasvetloplava, plava). Posedujem etrdeset i tri majice kratkih rukava. GledamSimpsone 3,7 puta nedeljno, i upotrebljavam konac za zube 3,7 puta godinje.Kad se svetla u sali ugase pred poetak rok koncerta, esto sam prvi kojipoinje da urla.

Hobi kojem posveujem najvie vremena je sakupljanje bivih devojaka.Kad sam lepo raspoloen, prizivam probrane numere iz svog linog duboksaza muenje. E-6: Tes. Devojka koju sam ostavio kad sam napustio posao uutogljenoj novinskoj redakciji u Londonu gde sam radio nekoliko meseci.Mrzela je Ameriku iako tamo nikad nije ni bila. to se nije promenilo, kolikoe meni poznato. C-l1: Dudi. Prva devojka sa kojom sam spavao, neveto.

Udala se za Japanca, preselila u Kjoto i rodila blizance. Mislite li da kod nje

09


10/289

o imam neke anse? Pa onda imamo A-2: onu koja me je skoro sredila.Besti, moja Besti. S njom sam se zabavljao do, i preko (mada ne mnogopreko) sve-definiue granice od dve godine. Poznavala me je bolje nego biloko drugi. Taj oseaj bio je i divan i zastraujui. Na kraju naprosto nisam

mogao da podnesem pomisao da e moj seksualni rezultat do kraja ivotaostati na etiri recke. Imao sam dvadeset i etiri godine. Ona sad ivi sanekim dasom. Drueljubiv je, veseo i dobroudan momak kojeg bih voleo dazadavim na spavanju.

Razmiljao sam o jednom tipu koji je napisao jednu knjigu. Radi se oobinom, toplom, nesavrenom liku i njegovoj devojci. Govori o svojimenjama, potrebama i strahovima i kako stalno neto zabrlja na armantannain. Cela pria je napisana u vidu Top 5 listi. Sve devojke koje poznajem

su itale tu knjigu, i sve ele (ili misli da ele) da upoznaju tipa poput tog izknjige. Preciznije, elele bi da upoznaju tipa koji je knjigu napisao. Kako liizgledaju njegove urke? Kad se uvee vrati iz paba sigurno izvre depove ipokuava da se priseti iji li je ovo broj telefona? I zato li je napisan nagaicama? Napisao je najdui oglas line prirode na svetu a jo su mu iplatili za to. ak je snimljen i film: sastojao se iz zgodnih ljudi koji itajuTop 5 liste iz knjige.

I tako sam trenutak razmiljao o tome da poboljam svoje veze. O

skrivenim mukim tugama i objavljenim enskim potrebama. O ljubavi ipratanju i kako mudri ljudi naue da vole nesavrenosti svojih partnera.

I doao sam do zakljuka: trebalo bi da se posvetim Top 5 listama.Trenutno nemam devojku: igrao sam na sreu ali me je srea napustila.

Polako ve postajem sumnjiav. ta nije u redu sa mnom? Da nisam modahomi? (A voleo bih: stalna akcija bez grie savesti, a uz to dobro izgleda iima ukusa, a sve to treba da radi jeste da koristi kondom, to u veinisluajeva ionako radim. Izgleda da veliki broj kvazi intelektualnihfeministiki nastrojenih, njujorkih devojaka misli da je pilula nekakvamuka zavera da im se natovari rak ili tako neto, o emu razgovaraju dokpale cigarete.) Jesam li ja nesposoban da izrazim svoja dublja oseanja?Imam li ja tih dubokih oseanja uopte? Jesam li samo probirljiv? Mogue.Ali, u trideset i drugoj godini poinje da shvata: tanka je linija izmeuprobiraa igubitnika.

Uprkos manama imao sam manje-vie standardni broj devojaka. Izlazio sam

10


11/289

sa tri razliite devojke po imenu Denifer, to je malo ispod proseka zamomka mojih godina, i dve Azijatkinje: daleko ispod proseka. Izlazio sam sdevojkama koje citiraju Doni Miel i s devojkama koje citiraju Madonu. Sdevojkama koje se rasplau iz neobjanjivih razloga i s onima koje se

potpuno narogue ako ih nazove devojkama. S devojkama koje vole da ihizvede na in urke i s onima koje vole da ostanu kod kue uz Fred Astera.Svim tim devojkama su dve stvari bile zajednike. Svaka od njih je, zadevojku, lepe izgledala nego to ja izgledam za jednog momka. I sve doedne su me na neki nain poboljale. (Neka renoviranja linosti koja su

njihova zasluga: prestao sam da nosim bele sportske arape uz SMBbermude; poeo sam da nosim kai svaki dan; prestao sam nos da briem narukav kad me neko posmatra; nauio sam kljune enske termine kao to su

salonke, nadogradnja, visoki struk, nisko seeno, itd., koji su neophodni dabiste razumeli veinu enskih razgovora.)

Nemati devojku ima svojih prednosti: nema ko da kontrolie unos alkohola.Kukuruzne pahuljice ne moraju da se jedu samo za doruak! Mogu da gledamboks kad god mi se prohte. Veoma malo vremena se gubi na razgovore oemotivnim problemima i na prekopavanje po oiljcima od porodinih rana.Ukoliko elim seksualni doivljaj pre spavanja, ne moram ruci da seumiljavam ceo dan. Tokom odnosa nemam obavezu da uzviknem svoje ime:

posle toga nije neophodan nean zagrljaj narednih sat-dva.Meutim. Boks je dosadan. Moja ruka se nikad ne doteruje da bi mi

privukla panju. Nemam kome da uputim sarkastine komentare dok gledamteleviziju. I u momakom svetu, veoma retko ima priliku da upita: jesi li tito upravo prdnula?

A to se tie onog emotivnog sranja. Nemam nita protiv da priam o sebi.(Zato bih imao neto protiv? Svakako mi ne smeta da priamsa sobom.) Inije ba da nemam problema. Samo su sakriveni negde u pozadini. To supozadinski problemi. Da li bih bio harmoninije ljudsko bie kad bihpovremeno obrisao prainu s njih? Jedan od onih pesnika koje smo morali daitamo na koledu, kae da je najvie dostignue upoznati sebe. A ta ako jetvoje pravo ja zapravo mali, ljigavi reptil? Da li je zaista dostignue pustitiga da otpuzi u posudu sa punem?

Sigurno postoji jedan nain da pronaem odgovore kojima teim. TV.Klik, klik. Vesti o najnovijem lokalnom masakru, zastraujua emisija o

11


12/289

srednjoj koli. arli Rouz (zar njega ba sve vreme prikazuju), kanalArgument, reklama za dnevne uloke, kanal Hitler, novosti u emisijiNacionalne katastrofe, Dosadni kanal (morske kornjae i korali), kanalKlubdoruak, reklama za OB tampone (koja me uvek podseti na onaj stari vic:

otac kae svom desetogodinjem sinu: ta bi eleo za roendan, sine? Asin kae: OB tampone. Tata ga pita: Zato OB tampone? Sin odgovara:Jer onda mogu sve da radim. Mogu na plivanje, na plesanje, na tenis...),maioniar (zar jo prikazuju takve stvari), kanal Grupe-na-drogi-ali-im-je-mnogo-ao, neto to lii na jo jedan proleni MTV ou (zar prolee nijebilo pre neka etiri meseca), kanal Ljudi-s-britanskim-naglascima-razgovaraju-o-ozbiljnim-stvarima, i, ah! ta je ovo, gospodo? CartoonNetwork.

Retrospektiva Duka Dugouka. Duko stoji Elmeru na glavi i utrljava mutonik za kosu onim svojim velikim, gumastim zejim apama. Kosa poinjeda raste. Elmer, primetivi razvoj dogaaja u ogledalu, postaje ushien.Pojavljuju se latice. Ne! To nije bio tonik za kosu ve ubrivo! Ono ubrivood kojeg cvee raste na skalpu! Sad je Elmer veoma, veoma ljut, i prua rukuu koulju, gde je sve vreme krio muketu. Kako je pametan, naoruao se prenego to je krenuo kod frizera. Ali, znao sam ta sledi. U narednih tridesetsekundi Duko e ga na trenutak zbuniti time to e odjuriti sa scene, vratiti

se obuen kao devojka (kao zeica, u stvari) i dati Elmeru cvee ibombonjeru, ime e ga osvojiti i navesti ga da urui burmu Duku, to epotom Duka inspirisati da obue venanicu i sve to uz nju ide. Duko iElmer e pronai matiara i izrei propisne zakletve, pa e Duko Elmeraponeti uz stepenice do apartmana za mladence, to, naravno, uopte nee bitiapartman ve samo vrata koja vode u prazno. Duko e onda Elmera baciti urunu i nasilnu smrt, to nije ba poteno ponaanje prema momku koji ti jeupravo izgovorio ozbiljnu zakletvu, bez obzira na oigledne preprekevenanja homoseksualnog ludaka s pukom i antropomorfnog glodara-transvestita koji jedva da se i poznaju, barem u kontekstu ovog crtaa. Etokako izgleda brak, momci. Kome to treba?

Pet sati kasnije, Sima Strahota je upravo pucao u Duka iz topa kad jetelefon zazvonio. Bio sam pomalo iznerviran jer sam hteo da vidim ta e sedalje dogoditi, mada sam bio svestan da e Duko najverovatnije pronai jovei top, uhvatiti svojim topom ule i ispaliti ga u Simu Strahotu, to e Simi

12


13/289

oprljiti brkove i oaaviti lice. Malo me je grizla savest, ali planirao sampotajno da se radujem kad se Sima ve sledee sekunde oporavi.

Telefon. Moda je bila vana vest od nekog poznanika. Mogla bi biti nekaod slatkih devojaka koje poznajem, mada je ta pomisao bila matovita preko

svake mere. Moda je bio drugar s kojim se nisam uo jo od srednje kole.A moda i jedan od onih neverovatno duhovitih i ivahnih momaka kojepoznajem, koji zove da mi ponudi fenomenalan provod.

Ali, zato rizikovati?Kad je telefon po etvrti put zazvonio (ukljuila se sekretarica; s druge

strane se spustila slualica), shvatio sam: pre dvadeset godina, subotnja jutraprovodio bih na potpuno isti nain, sa dve kljune razlike: 1) nije biloCartoon Networka, tako da sam Duka Dugouka mogao da gledam samo od

pola jedanaest do podneva, kad bi me majka naoruana usisivaem ustroizbacila iz dnevne sobe i oterala u dvorite gde su me ekala psihotinastarija braa i smiljala komplikovane metode za muenje; i 2) jeo samokoladne pahuljice iz inije sa slikom izImperija uzvraa udaracumesto izstaklene koju sam upravo drao u krilu. (Nemojte misliti da mi ne nedostaje.)

Imam trideset dve godine. Samo ne ba. Zapravo sam trinaestogodinjak sakreditnom karticom. Ja nisam mukarac. Ja sam mukarac-deak. ene znajuda se deaci ponaaju kao deaci, ali na njihovu alost, morae da naue da

se isto ponaaju i mukarci.Nisam jedini. Moete u bilo kojoj dobi biti mukarac-deak, bez obzira na

nacionalnost ili rasu. Adam Sendler, Tom Henks, Pol Makartni, Majki J.Foks, Bil Gejts, Met Dejmon, Robin Vilijams, Deki en, Miki Runi, KrisRok, Don Kjusak, Hju Grant, Metju Broderik, Deri Sajnfeld, Bil Klinton iDord Bu hej, dva predsednika zaredom, to se nije dogodilo jo odTedija Ruzvelta (iji je sekretar kabineta jednom rekao, negde sam toproitao: Morate imati na umu da predsednik ima oko dvanaest godina.)

Prema tome: mukarci-deaci caruju u bioskopima, Beloj kui, Forbs 500.Zato bih se brinuo? Nae vreme dolazi. I vladam sopstvenim ivotom. Samsvoj kralj. Niko mi ne govori ta da radim. Ja sam nezavisna dua, lutalicaradoznalac. A sad izvinite, moram da pozovem mamu.

ao, rekoh. Ja sam, rekoh. Nekako sam uvek imao utisak da treba dadodam i ono Tom.

Moja mama ima pedeset osam godina. Voli biuteriju, radnje sa koncem i

13


14/289

vunicom, kafu Deneral Fuds Internenal, i Dereka Detera. Uprkos injenicida ve godinama radim u novinarstvu, jedina publikacija koju ona dobija jesunedeljne novine, koje kupuje iskljuivo zbog kupona koje uredno slae u sivuplastinu kutijicu. San joj je da to pre ode u penziju da bi mogla u

potpunosti da se posveti svom hobiju, ribanju kupatila. Kupatilo moje majkeizgleda kao da nijedno ljudsko bie u njega nikad nije kroilo. To je izlobeniprostor za Sutranjicu bez neistoe. Mikroipove biste mogli da pravite unjemu.Ne bih pogreio kad bih rekao da mama voli da se stvari odvijaju

dogovorenim tokom.Zdravo, duo, rekla je mama. Zar nije trebalo jutros da me zove?Da. Istina je. Jue sam joj obeao da u je pozvati ujutru.Prirafila me je

elektronskom potom, koju ona koristi kao globalni lokator. Ni kad sam biotinejder nije, kao sad, znala gde se tano nalazim svakog dana. ak me terada joj dnevno aljem elektronska pisma i kad sam na odmoru, tokom onihretkih avanturistikih nedelja kad se zaputim do (i irom) Italije ili Engleskeili Francuske.

Hmm, rekao sam. Jesi li me ti maloas zvala?Da, odgovorila je.Zato nisi ostavila poruku?

Pitala sam te zato me nisi ni pozvao, rekla je.Da budem iskren, majko, zato to mi se ne svia ba mnogo.Nisam to stvarno rekao.Izvini, promrmljao sam.Jednostavno ne razumem, ree mama.Stvarno mi je ao, rekoh ja.Tomi, rekao si da e zvati prepodne! Mama je poput negativca na kraju

horor filma, s jednom malom razlikom, umesto da je ubije tri puta, moratriput da slua svaki njen komentar.

Mama, zaboravio sam. Pod tolikim sam stresom na poslu ovih dana...tugaljivo sam utihnuo.

Pod-stresom-sam-na-poslu (ili u koli)-ovih-dana je moj neprobojni izgovor,na prvom mestu (i dalje!) posle 562 nedelje na mojoj top listi vienamenskihizgovora za ene koje pokuavaju da mi nabace oseaj krivice. Mama jestomatoloki higijeniar u Rokvilu, u Merilendu, i kao takvoj ivot joj nije

14


15/289

ba pun stresa. U globalu, vrati se kui u razumno doba dana i posao jepredvidljiv. Niko ne kae stomatolokom higijeniaru: Do avola, sve sidanas zeznuo. Morae da ostane do ponoi. Svi ovi pacijenti e se vratitida moe ponovo da im uglavi sisaljke u usta, ali ovog puta to uradi kako

treba! Retko se nailazi na hitne sluajeve u oblasti stomatoloke higijene.(Brzo! Nestalo nam je one pepermintaste smese za mazanje na okruglualatkicu!)

Da li je malo nefer to sa majkom stalno koristim taj tos, to joj stalnonatrljavam moj posao u odelu o naborani radniki nos, podseajui je kolikosam ja uspeniji sa trideset i dve godine nego to e ona ikad biti?

Jeste. Nefer je. S druge strane, zar nije malo nefer od nje to oekuje da ue zvati jednom meseno samo zato to me je rodila? Imam bolju ideju: zato

e ne bih zvao jednom godinje? Ne, jo bolje, svaki put kad budem imaonovu devojku. Bar bismo imali o emu da razgovaramo.

Mama nema nita da mi kae. Ja nemam ta da kaem njoj. Dok mi je otacbio iv, uvek je imala puno da kae: o tome kako je tata uasan. Meutim, nakraju joj je ta tema dosadila, tek pet godina nakon njegove smrti. Ja majku nezovem jer meu naim linostima nema poklapanja. Nismo itali iste knjige oenerginim momcima koji se provode po Londonu ili Njujorku; nismo gledaliiste filmove o elokventnim gangsterima koji barataju s neverovatno velikim

orujem dok priaju o stripovima.Ona veruje da sam ja Dobar deko. To je moja uloga. Izgleda da joj tako

odgovara. Kad sam imao trinaest godina, nisam psovao u njenom prisustvu.Sad ne mogu. Prekasno je. Imao sam priliku kad sam prvi put s koledadoao kui za Boi. Tad sam mogao da se pozovem na promenu ivotnogstatusa, i da ponovo pregovaram o uslovima naeg odnosa. Moj prozor zapsovanje se zatvorio. Sad mora zaista da veruje da nisam prost.

I ta ima novo? upitala je mama.Mrzim kad ljudi postave to pitanje. Jer nema ama ba nieg novog. Moj

ivot je stalna rutina. Ili, da budem iskren, prazna rutina. Nemam kola. Nikadih nisam ni imao. Nemam nekretnine. Nikad ih nisam ni imao. Najskupljastvar koju imam je ova kona fotelja: 1.099 $ plus porez i dostava. U sutini,najhitnija stvar koju sam u ivotu kupio, jeste mekano parking mesto zazadnjicu.

Nita bitno, odgovorio sam, koristei Veselu boju glasa broj 3. ta ima

15


16/289

novo kod tebe?To je jo jedna riskantna faza razgovora, jer mamin sluh nije onako dobar

kao to je bio i uvek pogreno uje to pitanje. Kad kaem: ta ima novo?ona uje: Molim te, daj mi specifikaciju svih bolesti koje trenutno napadaju

lanove nae porodice, zajednike poznanike, i ljude s tvog radnog mesta.Pa, sea li se Henrijete?Ne.To je jedna od devojaka u kancelariji. udno, kad mama kae devojka

zapravo misli pedesetdevetogodinja ena sa osteoporozom. Kad neko naMenhetnu kae ena misli dvadeset etvorogodinja devojka sadetinjastim rancem.

Aha, rekao sam neobavezujue.

Pa, apnula je mama, pa, ima leukemiju.I poela je da me vodi za ruku kroz udesni svet nagle, neobjanjive

munine. Presaivanja kotane sri. Povraanja u mlazu. Uplakanog bdenjapokraj bolesnike postelje. Nekog koga ne poznajem.

A da, upravo sam razgovarala sa bakom i dekom. Deka je pao i polomiokuk. Baka se ba oporavlja od prehlade.

Moji baka i deka su se venali kad je njoj bilo sedamnaest a njemudevetnaest godina. Tako se to radilo u njihovo vreme. Nije bilo ezdeset

sudara u ezdeset minuta. Nije postojao [email protected]. Nije biloorganzovanih veeri za Jevreje bez partnera. Nita od onoga A ime se tibavi? dok joj dodaje flau hajnekena. Njihov dom bio je neki siromanigradi u Misuriju, gde su mukarci radili u rudniku cele nedelje, izlazili navazduh petkom uvee, presvlaili se u rezervnu koulju i ili na igranku uneki bar gde su flertovali s devojkama kao da dolazi Sudnji dan. Jer, madadan koji je dolazio, verovatno nije bio Sudnji, svakako nije bio ni prijatan.Jo jedan dan u rudniku, kaemo na Menhetnu dok odlazimo u svojeklimatizovane kancelarije, prekrivene tepisima, sa slatkiima i zanimljivimoznakama na stolovima. Moj deda je radio u rudniku soli. (Ili rudniku srebra,nisam siguran. Seam se uasnutog, drhtavog pominjanja iskopina.) On i bakasu u braku ve ezdeset i jednu godinu i ne samo da se vole, ve ne provodeni jedan jedini sat razdvojeni. Bukvalno se nikad ne zasite.

Slino je i sa mnom i sa Dulijom. Samo to nismo bili u braku ezdesetednu godinu, ve smo se druili pet meseci. A da, i osim onog da nikad

16


17/289

nismo bili razdvojeni. Ne viamo se. Sem povremeno na poslu.Ali, u svakom sluaju tu je. Nikad me ne naputa. I trenutno je tu, sedi

pored mene i itaNjujorker.U mislima sve vreme razgovaram s njom.ta to ita?

Priu Stiva Martina. I ona voli Stiva Martina. Jedina razlika je to jaelim da gledam njegove filmove. Ona, eli da gleda njegove filmove a ondada ode kui i vodi ljubav s njim. Jednom smo otili na razgovor StivaMartina i nekog tamo pisca izNjujorkera.Stajali smo u zadnjem redu a Stive iz glave stalno ispaljivao urnebesne komentare, savreno otre primedbe i

duhovite opaske. Dulija se pored mene topila. Nosila je neku cvetnu,mladalaku haljinicu (kasnije mi je priznala da se namerno slatko obukla unadi da e privui Stivovu panju, iako je bila previe stidljiva da bi mu

prila i zapoela razgovor) i sve vreme je izvlaila levo stopalo iz besandale i senzualno ga trljala o desni list. Kako da se takmiim sa StivomMartinom? S druge strane, verovatno shvata da nema ba mnogo anse saStivom. Moda e se ipak odluiti za mene. Mogao bih biti bledunjavaverzija Stiva, redigovanog sadraja i prilagoena zadatom roku. Blag, prijatantip.

Je li smena? rekoh Duliji u mislima.Aha, ree ona. Ali, vie je slatka.

Ja sam sladak ja sam sladak ja sam sladakpoeleo sam da joj kaem. Ali,to je teko rei, zar ne? Mora da pokae, a ne da kae. A jednom kad impokae, na primer, spremanjem raskone veere sa podmetaima i svimeonda se zamisle. Ovaj momak se previe trudi. Znam jer sam bio i video.Imam podmetae kao dokaz.

Jesi li tu? upita mama.Jesam, mama. Izvini. Odlutao sam. I koji je sledei korak za Henrijetu

posle presaivanja kotane sri?Ne, duo. Upravo sam ti rekla da su je iz bolnice poslali kui. Ostalo joj

e svega nekoliko nedelja.Izgleda da Henrijetu nikad neu upoznati.Stvarno mi je ao. Jeste li bile dobre drugarice?Klikem daljincem: JFK i jo neki crno-beli ljudi. Govor stisnutih vilica.

Onaj smeni Jenki naglasak. Podneemo svaki teret. Platiti svaku cenu. toznai: Sve emo uiniti da bismo zaustavili komunizam. To je direktno

17


18/289

dovelo do Vijetnamskog rata. Ovo je ili dokumentarac ili emisija o najveimgrekama u istoriji.

Zaa-pravo, rekla je mama onim naglaskom sa Srednjeg zapada koji jokoristi i posle etrdeset godina u Merilendu, da budem iskrena, uvek sam

mislila da pomalo radi ljudima iza lea. Traarila je o jednom momku kojiovde dolazi, a sluajno znam da to nije bila istina.Sad shvatam. Razgovaramo o nastupajuoj smrti ene koju jedno od nas ne

poznaje a drugom se ne svia.Pa, siguran sam da nije mislila nita loe. Ovo sam ja u ulozi Dobrog

deka. Uvek pripisujem potenje ljudima kod kojih za to nema ama banikakvih dokaza.

Via li se s nekim? dodala je.

Uh. To nisam oekivao. Mama i ja obino imamo dentlmenski dogovor dane razgovaramo ni o emu ozbiljnom, sem ako je u pitanju naa rodbina. Timpitanjem me zaskoi otprilike jednom godinje, obino oko Dana zahvalnosti.To je, naravno, period kad mi je devojka najvie potrebna. Jer mora imatinekog s kim e se uukati pored ognjita kad se porodice okupe danazdrave. Ili, u mom sluaju, koga e koristiti kao tit od majke. Ne gnjavime kad joj gurnem devojku pod nos. Vidi se da je veoma srena kad sam uvezi.Moj sin je normalan,pie joj na elu.

U stvari, rekao sam, upravo sam raskinuo s nekim, mada to nije babila istina.

ao mi je, duo. Kako moe da joj bude ao? Duliju nije ni upoznala.Nikad nisam ni pominjao da smo u vezi. (Ispravka. Nikad i nismo bili u veziSamo smo se druili.)

U redu je, slagah.Siguran sam da e nai nekog, slagala je ona.Znam, slagao sam ja.Ti si tako divan deko, laga ona.Istina, slagah ja.Uskoro e se desiti, slagala je ona.Moda, slagao sam ja.Kad smo zavrili s lepim reima, poeo sam da oseam glad.Napravio sam obrok od knedliRamenov ponos iz kesice i dva pareta

bajatog belog hleba namazana namazom za sirotinju: kikiriki puterom. Znam

18


19/289


20/289

NEDELJA, 8. JUL

Sedeo sam sa slualicama na uima, prikaen za muziki ureaj. Putao sampreterano glasnu muziku. Kao to rekoh, imam trinaest godina.

To je eer, to je ukus lud,To je cimet, to je Holivud!

Igrao sam rok-en-rol u fotelji, bacakajui glavu u ritmu, i razmiljao, kao iobino kad bih sluao rei Majkla Stajpa, i: Ovo je sjajno! i: nemampredstavu o emu on pria! ta je sad pominjao? Slatkie? Pa, rei su bilerazumljive. Barem one u refrenu.

Dok sam sluao muziku listao sam kroz nestabilnu gomilu kompakt diskovana vrhu ureaja. ta je ovo? Mora da me je sino spopao trenutak Sajmona iGarfankla, mala stanica za tramvaj zvani oajanje. Oseam potrebu za

Polovim uslugama samo kad me obuzme ekstremno, neprijatno, raskonosamosaaljenje. Ja sam stena. Ja sam ostrvo. Ali, koje ostrvo? To je lako:Engleska. Hladno, kiovito s najboljim danima koji su proli pre jednog veka.Neke albume vie ne mogu da sluam.

Murmur,R.E.M.Putao sam ga onda kad je dola kod mene unedelju popodne.Automatic for the people,R.E.M.Putao sam ga one noi, kad je

bila Veera, ona sa podmetaima i svime.Up,R.E.M.Iste noi. Vee je bilo dugo, poelo je dok je josijalo sunce, zapravo, i dok je bilo nade u vazduhu. Dugoputovanje u propast.Wish,The Cure.Jer ona voli pesmu From the Edge of the DeepBlue Sea a oboje volimo A Letter to Elise i mislim da sam tajalbum jednom putao uspeno! kao pripremnu muziku za

20


21/289

ljubljenje u mom stanu. Ionako je ceo album prilino depresivan.Parachutes,Coldplay.Jer su u Sviftu putali Yellow utrenutku kad sam saznao da me Dulija ne eli.

Kasnije sam se probudio iz fine, neplanirane dremke na podu. Ovde dole, slicem naslonjenim na tepih, imao sam dobar pogled na ono to je ispodkaua, i proveo par lenjih minuta posmatrajui zloslutne, upave gomilepomerajue dine praine. Neko bi zaista trebalo to da poisti. Ali, ja samoptimista, i istinski verujem da postoji ansa da e same nestati. ta je ovocrno? Vidi, vidi. Devedeset dva procenta pamuka, osam procenta lasteksa,sedamdeset pet procenata prekriven prainom. Nije bio suvie ipkast. 34B.Mogao bi pripadati bilo kojoj od desetak devojaka koje su negde u okolini

bile osloboene grudnjaka u proteklih par godina. Kao da sam pronaaoPepeljuginu cipelicu. Moda bi trebalo da se etam Menhetnom i pitamdevojke smem li da im ga navuem i vidim da li im odgovara veliina? To bimoglo da potraje. Izgleda da sve devojke danas nose 34B. Seam se kad samednom izlazio s veliinom 34C. Mesecima sam se hvalio time. (Kako li se

zvala?) A desio se i onaj grozan incident sa 34A, onom koja je koristilanapredne metode prikrivanja da bi, s druge strane dempera, liila na 34B.Naravno, nikad je vie nisam nazvao. Lana reklama.

Koliko je sati? Sranje, pola est. Gde li mi je otiao dan? Onih est satiotkad sam se prvi put probudio, u stvari. Jesam li jeo uopte? A, da: u polaedan sam se poigravao s idejom doruka. Odluio sam da popijem lek i

dvolitarku vode.Dosta je bilo ovog besposlenog vucaranja po stanu u samosaaljenju.

Navukao sam cipele, zgrabio kljueve i proetao iza ugla do parka Riversajd.Gde sam seo na klupu u samosaaljenju.

Moram nai neto za gledanje. Naravno, u parku ima dejih igralita, ali

mada bi me posmatranje dece koja se zabavljaju moda i razveselilo, imajuiu vidu moj trenutni izgled, verovatno bi me uhapsili ako bih se u blizinipoeao izmeu nogu ili tako neto.

Ne, zauzeo sam klupu kraj etalita za pse. To je u stvari vie liilo na barza pse bez partnera. Psi me uvek razvedre. Psi nemaju problema supoznavanjem, askanjem, parenjem. Psi ne pitaju ime se drugi psi bave:Po profesiji, ja sam pas. Jesu li njihovi rituali manje apsurdni od naih?

21


22/289

Mogu li da te astim piem? Mogu li da ti onjuim dupe? U emu je razlika?Reio sam da kupim primerak Tajmsa,ne zato to sam imao i trunku elje

da mastiljavo prelistavam etrdeset sedam odeljaka tih novina ve zato tomi je trebao TV program. Svake nedelje zaokruujem najbolje filmove koji

e se davati na kablovskoj. To je jedan od vedrijih trenutaka moje sedmice.I tako sam se prikljuio vikend paradi na Brodveju, japi Zapadnoj stranigde osnovci govore hip-hop, gde je odgajanje dece postalo ee takmienjeod rolerbola, i gde je Ljubav apoteka. Uetao sam da kupim vake i novine.

Tri dolara i sedamdeset pet, rekla je gospoa s druge strane pulta.ta je ovo? upitao sam, uzimajui staklenu flaicu punu mutne tenosti.Gricni me, odgovorila je.Molim?

Zove se Gricni me. Stavi to na nokte i vie ih ne grize.Pogledala je u moje nokte. Izrovareni i zakrvavljeni u predelu zanoktica, ali

samo u poslednjih dvadeset pet godine. Tokom ivota sam verovatnodovoljno sebe odgrizao da bih mogao napraviti jo jednog Toma, mada binezgrapno bio sastavljen iz zanoktica i noktiju; moda bi to i bilo poboljanje.

Savreno, rekoh. Uzeu. U emu je stvar sa natpisima? Svuda su biliveliki kartoni s obavetenjima.

Ovo nam je poslednji mesec, rekla je.

Savreno. Ljubav se zatvara. Bankrotirala je.S novinama u ruci vratio sam se u stan. Nadmeni profesionalci u mom kraju

grada zbijaju ale na raun oloa iz prikolica jer nam je prosean prihod podomainstvu 86.000 $ ali bi 90 posto ljudi moglo da smesti celokupanivotni prostor na oveu kamionsku prikolicu. Nae prikolice su samoparkirane u visinu, to je cela razlika. U parkiralitima za prikolice u Biloksijuili Birmingemu za veeru lepo bace maku na rotilj, a mi naruujemokinesku hranu.

Bina zvana trotoar. Da li je ikada postojalo bolje vreme za razgledanjedevojaka? Svi smo se sloili po pitanju kose: neka bude ravna, ista, uredna,sjajna, duine od brade do ramena. Kosa. Moe se ogledati u njoj, ahemikalije joj daju tako prirodan izgled. Ali, ako je kosa kratka, gornji deloviodee su jo krai. Ovde u svetu devojaka kao da je potpisan nekakavsporazum o majicama i tesnim topovima. Sad se svi prave u istoj veliini:malo premali. Kad se to ukombinuje sa pantalonama s niskim strukom, svaki

22


23/289

put kad se sagnu ima ta da se vidi. Ovo je leto dekoltea na dupetu, i svedevojke koje odaberu da pokriju celo telo, ubrzo se zapitaju da li lie naPrve dame.

A onda imamo sprat. Toliko prikazanog, a tako mala ponuda. Pogledaj

gornji sprat na onoj devojci, dobro su podvezane, podignute, stisnute jedna uzdrugu, tesno utegnute ona ima ormaneu majici s velikim mnogo velikim izrezom. Dulijine nisu bile tako velike. Pa, da. ta e mi ona?

Vreme je da se saberem. Veeras imam sastanak. S Lizi Leng, vitkomplavuom koju sam sreo na urci u Park Sloupu. Ona je seksi, ali kad sam jepar puta odveo na ruak nije me ba ohrabrila. Morao sam da se svaam snjom oko rauna, i nije pruila ruku ka njemu na onaj usporeni nain na kojito radi veina devojaka. zaista je elela da plati svoj deo. Moda samo ima

previe izraen oseaj za fer. Ta devojka je tako potena da nikad ne biupotrebila slike, opise i izvetaje s utakmice bez pismenog odobrenja bejzbolsaveza. Reio sam da je otkravim tako to u je odvesti na finu, ne preskupuveeru. Moj plan je, naravno, da je napunim alkoholom. Delimino zbog njea delimino zbog mene. Poto i meni treba otkravljivanje, jer u sutini bezalkohola i nemam neku linost.

Razgovori izmeu Lizi i mene teku ovako. Ja pokuavam da joj izmamimsmeh ali ga nema. Ona samo eka. Pa, ja pokuam ponovo. I ona se ponovo

ne smeje. Ima ozbiljan ivot, ozbiljan posao. Radi kao glavni pomonik uednoj od onih kancelarija razuzdanih javnih pravobranilaca u centru grada

koje prihvataju sve sluajeve, pod uslovom da su izgubljeni. Brane tipovekoji pokuaju da dignu zgrade u vazduh, tipove koji ree da Bog eli dapobiju sve putnike u vagonu popodnevnog voza za Garden Siti, tipove kojispaljuju none klubove jer im je tako lake nego da saekaju da bivadevojka izae iz kluba. Imam mali problem sa javnim pravobraniocima: zatoti ljudi misle da su tako plemeniti? One veeri kad smo se upoznali, pitaosam je: Hm, zar veina ljudi koje branite nisu krivi? Svi su krivi,odgovorila je. Onda mi je, naravno, servirala standardnu vaku svi-imaju-pravo-na-advokata. Naravno. Jasno mi je. Ali, loi ljudi imaju pravo na loeadvokate. ta dobre ljude navodi da kau: A, imate serijskog ubicu kojemtreba pomo da izbegne pravdu? Evo me! Kju Klaks Klan ima pravo nasvoje prolene zabave, ali neete videti naotrene mlade diplomce s najboljihfakulteta kako se prijavljuju za mesto u komitetu za odlikovanja.

23


24/289

A uostalom, ona nije Dulija.Pa, zato onda ne krene dalje? Dulija sedi pored prozora i pui. ak mi

i njeno puenje nedostaje. Kako moe da mi nedostaje puenje? Zagaujevazduh. Od toga mi suze oi. Kad bii prdnula, da li bih na planinarenju

Stenovitim planinama razmiljao. Ah, ovaj planinski povetarac je lep, ali niupola toliko sladak kao Dulijin prde? Kad bi me bola noem svake veeridok spavam, da li bih milovao oiljke?

Da i da.Pametan si, kae ona. Ima dobar posao.Da, kaem, ali ko bi eleo da izlazi sa bledunjavim patuljkom graenim

poput kegle?Ja mislim da si ba zgodan, kae ona.

Vidi, zato i ne uspevam da te prebolim. Ko jo pria tako? Ba zgodan.Sve to kae ima tako bezazlen, umiljavajui prizvuk.

Ma, hajde. Izlazio si sa dosta devojaka. ak si izlazio s drugim devojkamai dok smo se ti i ja, hm, druili.

To poslednje joj nikad nisam ispriao, ali Zamiljena Dulija zna sve omeni. Zato jo vie moe da me povredi.

To je istina, priznajem. Zato da ne budem iskren kad priam sam sasobom? Ali, samo zato to mi je trebao vazduni jastuk za sluaj da se s

tobom slupam.Eto, vidite. Opet sam je oterao. I ostao sam da gledam u prozor, i video

samo staklo. Pa dobro, i prljavtinu na njemu.Nazvao sam drugara Majka Vegu, tipa koji je preao na Drugu stranu pre

etiri godine. Majk i ja smo drugovi jer smo nekad imali mnogo togazajednikog. Ruali smo zajedno svakog dana u naoj srednjoj koli uPotomaku, zajedno smo igrali fudbal, prilagali klimavu fikciju kolskimnovinama (moje prie su bile o vampirima, njegove o evropskim pijunimakoji zavode lepotice). Godine koje su u meuvremenu minule, za njega, subile prie o sve manjem oseaju neprijatnosti zbog toga to ima novca.Prekasno sam shvatio da su bogati veoma, veoma drugaiji od mene i tebe:mnogo ee imaju seksualne odnose. Novi Kamaro koji mu se iznenadapojavio pred kuom jednog dana u zavrnom razredu, bio je poprite mnogoveeg broja razdevienja nego apartman za mladence u prelepom planinskomhotelu. Onih dana je govorio da o sebi nikad ne razmilja kao o bogatoj osobi

24


25/289

naime, njegovi roditelji su imali novac, a ne on, on je samo imao pravo daga troi ali poznavanje novca je u genima i dok smo napunili dvadeset est,on je ve diplomirao prava i zaposlio se u vrhunskoj advokatskoj firmi. Sad,poto je sa suprugom udobno situiran, njegovo malo domainstvo se svakog

dana moe pohvaliti nekim novim predmetom ovde trpezarijski sto odpunog drveta ili digitalni televizor, tamo Stajnvej ili Leksus. Stalno se pitamkad e me obavestiti da se ne uklapam u njegov ivotni stil i narediti mi damagistriram. Ili bar da ponem da igram golf.Nije bio kod kue. Zdravo, uo sam njegov glas na sekretarici. Mi smo

u bolnici i poraamo se, tako da u morati kasnije da vam se javim.Nije da sam imam neku razarajuu, ivotinjsku potrebu za porodom ili tako

neto, ali ipak sam osetio da Majk danas postie vie nego ja. Uini neto.

I tako sam ukljuio televizor. Duko se rvao s nekim zlikovcem zvanimRazbija. Razbija je na razne naine pokuavao da smiri Duka (sam sebe jeispalio iz topa do topova se lako dolazi u crtaima, uvek moe neki dapronae u zadnjem depu i sagradio kocku od cigala i maltera oko ake dabi njome mlatnuo Duka) pa je onda odluio da ga pregazi vozom. I tako jeRazbija vezao Duka za neke ine koje su se naprasno pojavile u ringu iotiao da doveze voz koji je izgleda stajao parkiran na gornjim tribinama.Voz je krenuo. Dugouko je delovao uplaeno. Razbija se zlokobno smeio.

Lokomotiva je ubrzala. Duko se potpuno preznojio. Razbija je jedvaobuzdavao sadistiko oduevljenje... a onda je film odjednom poeo dapodrhtava i zaustavio se, kao da je otpao s projektora. Duko se uetao nascenu, koja se sada sastojala samo od bele pozadine. Uz izvinjenje, rekao jeda se film pokidao. Rekao je da nema predstavu o tome kako se to dogodilo.Potom je, s mangupskim osmehom, pokazao makaze iza lea. Sec, sec.

Duko stalno radi takve kul stvari. Ne samo da ima pristup neogranienomspektru scenskih pomagala, minke i kostima, nego ima i tu nadrealistinu,boansku sposobnost da jednostavno iskorai iz situacije i nadjaa sve to sezbiva. Ja pomalo liim na njega. Stalno mi se dogaaju loe stvari, najeemojom krivicom, ali oiljci se na meni ne vide. Pojavljujem se na poslusvakog dana i skoro svako vee odlazim na neku urku i ispaljujem dosetkeo likovima iz popularne kulture. I, poput Duka, ja sam veiti stanovnikDoline neoenjenih.

Mogu li da iseem film i ponem iz poetka, molim? Ovo nije moj ivot.

25


26/289

To je samo grubi nacrt. Urediu stvari kako treba sledei put.Telefon. Bila je Lizi. Da otkae, najverovatnije. Devojke umeju da nanjue

neuspeh, ak i preko telefona.Idem do pozorita u Harlemu, rekla je otkazujuim tonom.

Aha, rekao sam.Kad da se naemo, ili? upitala je nesigurno.Ne odaj slabosti. Kamufliraj smrad. Natrljaj dezodorans za slomljena srca.Zato ne navrati posle predstave?Lukavo. Namami je u stan.Neizvesnost me je razdirala dok se premiljala.Hm, rekla je. U redu.Sad se opusti. Traljavo sam vebao klavir stvarno, imam elektrinu

amahu od 99 dolara, reder iz arli Brauna je imao bolji klavir a ondaitao nezainteresovano. Uzeo samNjujork obzerver u ruke. Izbaci lanke.Oni su samo hleb u sendviu oajanja. Meso je na zadnjim stranicama. Umalim oglasima.

Neudata belkinja s facijalnim deformitetom trai mukarca 29-40, 180 cmnagore, u dobroj kondiciji.

Ta ena ima deformitet lica, a ja se ne uklapam u zahtevanu visinu. Mi sebojimo obavezivanja? ene ne mogu da se obaveu na jedno pie s najboljim

frajerom na svetu ako je par centimetara nii od njih. Negde sam itao daMenhetn nema najvei procenat neoenjenih u Americi. Mi smo na drugommestu. Prvo mesto pripalo je jednom okrugu na Havajima. Grad za provode?Mesto gde napaljeni diplomci odlaze da proslave dahuu mladost? Ne:biva kolonija gubavaca. Da li je ena s facijalnim deformitetom dala oglas,na primer, u ilustrovanom asopisu za bolesti i povrede? Ne. Odabrala jenajelitnije Gucci-i-Harvard novine u zemlji za svoj oglas line prirode, a ondase zavalila u fotelju i pomislila:sad e Dord Kluni da me nazove.

Lizi me je zvrcnula oko pet. Nisam je zaskoio, iako je izgledala seksi ube topu iz kojeg su sa strana virile bretele od grudnjaka iste boje. Laganonaminkana. To je vano: nedelja je, a ona je feministkinja. Ne usputnafeministkinja u stilu: Pa, ena sam, pa pretpostavljam da moram bitifeministkinja, zar ne? nego ona prava, koja pie besna pisma Tajmsu da biim skrenula panju na njihov seksualno diskriminiui renik. U pitanju jejujork tajms, novine koje su pojam beli mukarac pretvorile u

26


27/289

iznenaujue efektnu uvredu.Mnogo mi se svialo kako izgleda, s tim plavim oima, svetlim tenom i

srednjeplavom kosom. Izgleda kao Firerov bezobrazni san, a zato ne bi? Bilae Nemica. Polu-Nemica, u stvari. Rodila se ovde: majka joj je pedesetih

godina pobegla iz Istonog Berlina. Zamiljao sam kako e moji prijatelji porodice Koen i Rabinovi, Majer i apiro, Flaj, Gud i Kuneman iznutikad je budu upoznali.

Svia mi se tvoja gajba, rekla je, razgledajui kao da se premilja da jeiznajmi. Jao, ono cvee,rekla je. Vreme je da ga zameni.

Pogledao sam ka prozoru: a da. Cvee. Od Veere. Izgledalo je kao tosam se ja oseao.

Bio sam usred gledanja oua Brajana Vilsona. Poeo sam da joj priam o

tome. Moda ga je volela.A ko je Brajan Vilson? upitala je.Ko je Brajan Vilson? ovek koji je napisao Good Vibrations. Wouldnt

it be Nice i Dont Worry, Baby. Mogu da shvatim da neko ne zna ko jeBrajan Vilson ako ne zna ni ko je Mocart. Ali, ova devojka je definitivnoznala ko je Mocart. A rasla je u Brajanovo vreme, a ne u Austrijiosamnaestog veka.

Postajalo je jo bolje: nije ula ni za Caroline, No.

Kerolajn zna? upitala je. Mislila sam da je Dragi Bog zna.U ovakvim trenucima, uzdam se u viu silu za savet. Sreom, Njegova slika

mi visi na zidu: Bogart. Na posteru je prikazan kako sedi za pisaommainom. Pored njega stoje dva tipa i dre pitolje uperene ka njegovoj glavi.On ne obraa panju na njih ve nastavlja da kuca. Ta slika sve govori. Filmse zvaoNa usamljenom mestu. Igrao je prekaljenog pisca, tipa tolikoestokog da je zbijao ale kad je saznao da je devojka koju je poznavao izvienja, ubijena. Moja omiljena reenica je ona kad mu njegov drug, detektiv,saopti da se nedavno oenio. Bogi je samo upitao: Zato?Ne samo da je Bogart bio pravi ovek za tu ulogu, ve je devojku koja gae navela da se zaljubi i po prvi put se suoi sa emocijama, igrala zanosna

plavua, Glorija Grejam. Bila je pametna i otra, devojka koja je umela sveda kae sa izvijenom obrvom ili rairenom nozdrvom. Ingrid Bergman u

azablanci? Posesivna dosada koja eni pred onim bljutavim dobricomLaslom. Gde je njena misterioznost? Uvek bih odabrao Gloriju. U svakom

27


28/289

filmu stie utisak da bi ona mogla biti sposobna za bilo ta. A u stvarnostie bila udata za tipa koji je reiraoNa usamljenom mestu, onog udaka

Nikolasa Reja. Dok ga nije utnula. Onda se udala za njegovog sinaiz nekogprethodnog braka. E, to je ena koja ume da povredi mukarca. I da on prie

moli za jo. Jer zna da e mu trebati itav ivot da je shvati. Kad reimorebus ne vraamo se na njega, je li tako?ta bi Bogart uradio sa Lizi? Odveo bi je u kul lokal. U neki malo

pretenciozan kafe u francuskom stilu, od onih u kojima devojke poele dapiju jer je to tako evropski. Sreom ima jedan takav ba u mom komilukuTo je jedan od glavnih razloga iz kojih sam odabrao ovaj stan. Mnogo samposlova zavrio u kafeu aba.

Seli smo za sto obasjan suncem. Pokuao sam sa starim tosom: eli li da

naruimo flau vina?Ne, rekla je.Sebi sam naruio pola flae. Ona je uzela pivo, i razvukla ga. I time mi je u

startu minirala vee. Nikad ne muvaj enu koja bi mogla da proe alkotest.Mmmm. Viski.Pristala je da se vrati sa mnom u stan posle pia. Moj arsenal je bio

spreman.Oruje broj jedan: moje slike iz detinjstva. Time a) dobijam notu ljudskosti;

b) delujem oseajno; c) navodim je da pomisli da bi nam deca bila preslatka(jer ipak, i ja sam bio takvo dete); i d) prikazujem se u najboljem svetlu, jeriskreno, izgledao sam boanstveno sa pet godina, to od tada retko uspevamda postignem. Ko ne izgleda sjajno na slikama iz detinjstva? ist ten,uklopljena odea, veseo izgled. Plus neslomljeno srce je jo kao novo. Kosanije poela da se povlai a stomak se jo nije sreo s badvajzerom i pilsom.Deje fotke su razarajua maina kad eli akciju. Stisne dugme i gotovo je.

Imam slike roditelja na Nijagarinim vodopadima na medenom mesecu, mojeslike u raznim zategnutim dresovima bejzbol klubova (Zato su uvek bilipremali, iz godine u godinu? Zar nisu mogli unapred da mi daju dresove zasledeu sezonu?), u kostimu Duka Dugouka, ja ruku pod ruku sa najboljimdrugom, Bakijem, na kojoj obojica nosimo bele majice i teget pantalonice. Natim slikama je uvek leto, ili neki praznik. Uoavam pravilo. Prvo su bilePotpuno neodoljive godine (0-6) i Sasvim prihvatljivo detinjaste godine (6-11). Onda su dole Godine uda (11-32), u smislu: udim se kako su tako

28


29/289

zgodni roditelji mogli da proizvedu takvog gabora?Dok sam Lizi dodavao jednu po jednu sliku radi divljenja, shvatio sam da

ih uredno slae po hronolokom redosledu. Nije ak ni isputala oekivanibroj odobravajuih zvukova. Ma daj: ja u eiru Paje Patka, kad sam imao

est godina? Ko bi mogao da odoli?ekaj, ekaj, rekla je kad sam joj pruio sliku tate i mene u Dizni Vorldu,negde 1979. Nosio sam ogromne plastine naoare i majicu sa znakom grupeElektric Light Orchestra.

Lizi ju je razgledala, okrenula, bacila pogled na datum, i pronala pravomesto za nju u gomili slika. Mamilo me je da promeam pil i vidim da li bie to rasplakalo.Izvadio samNajvee hitovegrupe Beach Boys iz CD plejera (pustio sam ih

sa sarkazmom svojstvenom mukarcima-deacima: na disku se nalaze iCaroline, No i God Only Knows ali izgleda da Lizi nije shvatila poentu) ipripremio oruje broj dva: Cowboy Junkies, The Trinity Session.U ovakvimtrenucima uvek biram taj album. S njim je uspeh zagarantovan. Tokomgodina je u petnaest od moguih petnaest puta doveo barem do ozbiljnijegvatanja. Nemojte misliti da ne vodim evidenciju o takvim stvarima.

ta je ovo? upitala je Lizi.Cowboy Junkies, rekao sam.

Je li to neka ala? upita ona.Ne, odgovorio sam, stvarno se tako zovu.Ima li neto zanimljivo na TV-u?Nakon to smo odgledali komini ou o (ehem, ehem) napaljenim

devojkama u Njujorku (Nije mi ba bilo mnogo smeno, obavestila me je)doneo sam joj au vode (zar ne bi to trebalo da doe na red posleseksa).

Ali, priali smo i askali pa onda askali i priali i razmatrali i priali oozbiljnim stvarima vezanim za budunost a jedino to sam zaista eleo bilo jeda zavuem jezik u njena usta. Nisam mogao, jer je jo drala au vode.Uzela bi gutljaj, i onda nastavila da je dri. Ko jo to radi? Pa stoi jeodmah pored nje! Uzela je jo jedan gutljaj, i stezala au i dalje. I tako svedok nije ispraznila au. A onda konano, nervozno (uticaj pola flae vina jeve popustio tako da sam opet bio kao na iglama) nagnuo sam se ka njoj i pa, nisam ba mnogo uradio jer sam se povukao u poslednjoj sekundi i nakraju je samo ovla cmoknuo. Onako kako mame ljube. Kratko, i ne naroito

29


30/289

slatko.Hmm, rekla je.E, sad e. Govor na temu hajde-da-budemo-prijatelji. Ili jo gore: na temu

ne-gajim-takva-oseanja-prema-tebi.

Da? rekao sam, pokuavajui da pritulim odzvanjajui oseaj oajanja.Boe, moram da dokaem da mogu s nekim da imam uspeha.Nita, odgovorila je. Devojke uvek kau nita ali uvek je neto.Ma hajde, ubeivao sam je. Zato vas uvek teraju da ih molite za loe

vesti?Samo...Da?Da li bi mogao...

Da ti izmasiram lea? Ljubim uvo? Skinem grudnjak?Da?Da li bi mogao da me isprati do metroa?Bilo je deset sati. Jebenih deset sati.Krenusmo put metroa. Jo nekoliko sitnih poljubaca, a onda me je dugo

toplo zagrlila. ta bi to moglo da znai? Moda bi htela da krenemo u akciju.Moda bi volela da joj budem brat.

Pet minuta kasnije ponovo sam gledao Duka, ali nakon nekog vremena,

reio sam da mi je dosta takvog neproduktivnog ponaanja za jedan vikend.Uspravio sam se. Ugasio sam svetla i programirao CD plejer da redom pusti

urmur, Up, From the Edge of the Deep Green Sea, A Letter to Elise iYellow. Ponovo sam seo. Sljutio sam pet aa viskija dok sam to sveodsluao a onda sam se oteturao do kuhinje i popio pet aa vode ne bihprevario bogove mamurluka i kau je izgledao tako toplo i neno i izazovnoi...

30


31/289

PONEDELJAK, 9. JUL

kad sam jutros uetao u predvorje, ije sam lice prvo ugledao? Njeno. Nenjeno zamiljeno lice: njeno stvarno lice. Ipak smo jo radili u istimnovinama. Zar to nisam spomenuo? Meutim, retko sam se sretao s njom,poto joj je radni sto bio na drugom kraju zgrade.

Danas joj je bio prvi dan na novom poloaju. Bila je unapreena iz

zamenika pomonika s platom manjom od radnike u, otprilike, zvaninogprikupljaa medijskih podataka.Naalio sam se s njom. Neprimereno.I? upitao sam nervozno. Nervozna?Ne ba, odgovorila je.I zato bi bila? Pred njom je bio itav dan primanja faksova. Bilo je 9:37, a

ve sam ispao majmun.Kako si provela vikend? pitao sam je veselo dok smo ulazili u lift i

zapoinjali dugaak put do 42. sprata.Nije bilo loe, rekla je s distance, na nain koji je vritao: Vodila samstrasnu, ivotinjsku ljubav s nekim ko nisi ti, svih etrdeset osam vlanihsati.A ti?

Uh. ah-mat. Kako sam proveo vikend? Kako su se proveli u Hiroimi?Potpuno sam pocrveneo. Ja sam riokos. Riokosi ne bi mogli da budu dobripijuni.

Odgovorio sam s nekim zvukom, ali prilino sam siguran da to nije bila

prava re.Kao u stripovima, baloni sa tekstom su nam lebdeli nad glavama:JA:Voleo bih da me nikad ne ostavi.ONA:Volela bih da me ostavi na miru.JA:Voleo bih kad bi ovaj lift putovao do Saturna.ONA: Volela bih kad bih mogla da smislim uverljiv izgovor da izaem

31


32/289

trideset pet spratova ranije i saekam drugi lift.Vozili smo se utke.S druge strane: bili smo zajedno!

Radili smo u tabloidu. Pravom, pravcatom tabloidu. Za razliku od Dejlinjuza, sa pro-emigrantski orijentisanim grafikonima i sladunjavim priama opreduzetnicima koji krpe kraj s krajem na ulicama onoga to dobrostojeiljudi sad nerado nazivaju getom, mi se nikom nismo izvinjavali. Nismo slaliozbiljne reportere da piu lanke o getu. Bili smo geto za ozbiljne reportere.Nae novine bile su zasnovane na premisi da ako je oveku trebalo deset

milijardi godina da se izvue iz blata, onda je ve bilo krajnje vreme da setamo i vrati. Nae pretplate su jednom porasle za 20 procenata kad smo

smislili emu unakrsne promocije koja nam je omoguila da budemosakriveni unutar Tajmsa dostavljenog na kunu adresu. Ostale novine nasnisu potovale, moda zbog naziva koji smo nosili: nae novine zvale su seTabloid. (Moto: Najglasnije novine u Americi.) Ljudi u godinama shvatalisu ta dobijaju, buntovnici u irokim pantalonama voleli su nae drsko samo-reklamiranje. Interno, mi smo ih nazivali stripom: tu smo radili da bismomogli da se smejemo svetu. Svako mora u neto da veruje, pa smo mi veruuloili u skepsu. Nismo prvi otkrili da je svet u stvari klozetska olja. Samo

smo obezbeivali materijal za itanje dok sedite na njoj.Pre tri godine bio sam najmlai novajlija na preradama starih lanaka. Nas

etvoro imali smo radne stolove jedan do drugog, itava eta pametnjakoviaiz zadnjih klupa smetenih zajedno u prednji red naspram urednitva, nakrofnomet od Maksa, urlajueg, poremeenog gradskog urednika. Povremenobi neki stariji novinar pomenuo jamu za prerade i mada smo bili na istojnadmorskoj visini sa ostalima, voleli smo sebe da posmatramo kaoetvoroglavo udovita koje pretee mae pipcima ka nadreenima.

Po nepisanom pravilu, kad jednom dou na posao, preraivai ne naputajukancelariju. Oni ne idu na ruak niti u teretanu niti odlaze na pie saizvorima. Nikad ne znaju dokad e ostati na poslu; pravi vojnici naoruanimastilom nikad ne poele da odu. Svaki dan provodimo u zloupotrebi trivrste droge: kofeina, kompjutera i informacija. Preraivai znaju sve to sedogaa pre nego to se dogaaj i zavri. Zadihani terenski reporter bi svakogtrenutka mogao nazvati sa novim podatkom o nekoj prii o kojoj se pisalo

32


33/289

proteklog meseca genocid na Balkanu, takmienje u jedenju hotdoga naKoni Ajlendu i morali smo da postavimo sva prava pitanja da bismo navreme zapuili sve rupe i spremili lanak do tampanja. Preraivaiprouavaju sve telegrafske vesti, upijaju svako televizijsko emitovanje (to i

nije bilo teko: sve su prie ionako krali od nas), gutaju sve novine.Loui kafu, sipajui dosetke, spremni za svaki naporni trenutak stvrdokornom oputenou, mi, etiri pesnika s tesnim rokovima obraivalismo skoro sve vesti. Radili smo iskljuivo iz sopstvenog zadovoljstva, nepridajui ama ba nikakav znaaj miljenju spoljnog sveta. Maks je izdavaokomande Izazovite malo besa, rekao bi, dok je obrvom pucketao kaobiem i stizali su naslovi, propraeni uobiajenim sumnjivim citatom uvek spremni da na zahtev posejemo ljutnju. Nije bilo teko pronai nekog

ko je poznat, ili ima sledbenike, ili je na politikom poloaju, ili je to nekadbio, ili u najmanju ruku ima re udruenje u zaglavlju poslovnekorespondencije i lanstvo od jednog ili vie i spreman je za malu igrukontroverzije. Rokovnici su nam bili prepuni njihovih imena. Imali smonjihove kune brojeve telefona. Mogli smo ih pronai i vikendom i usrednoi. Ti brojevi su bili naa sama, s kojom smo odlazili u umu i pucali uistinu, ponekad pogaajui, uglavnom ne, ali kad uvee donesete veeru zacelo pleme niko vas ne pita koliko ste metaka morali da ispalite.

Kad su nam stvari ile na ruku, Maks, anonimna figura, osoba ije se licenikad nije pojavljivalo na televiziji niti u sindikalnim rubrikama, ije se imenije moglo pronai ni u jednim novinama, ak ni naim, tip kojem nije pretilanikakva opasnost da e ga prepoznati na veernjim skupovima na kojima bise ljudi sjatili oko mokljana koji vode Forbesili Vanity Fair(dodue nije niiao na takve skupove od est do osam: uvek je do deset bio na poslu) bio jenajmoniji novinar u Americi. A kad bi on riknuo, republika bi mahnularukom ispred lica i klonula od njegovog zadaha. Po njegovim instrukcijamaosuivali smo sudije, stavljali veto na politiare i utirali koarkake trenerekoji nam se nisu sviali. Srcu grada bili smo poput duplog espresa, a naekarikature su koriene kao sjajne grafike za televizijske vesti. ak i cenjenilistovi, previe plaljivi ili suvie dosadni da bi poveli sopstvene napadekoji su sve komplikovali preko svake potrebe, setno bi donosili izvetaje onaim krstakim ratovima. Nama su oni bili poput praznog kanjona u koji jetrebalo vikati. To je bila naa Amerika. Kad ste poslednji put videli naslovnu

33


34/289

stranuNjujorkog knjievnog glasnikana vestima iz sveta?Preraivai jednu greku nikako nisu smeli sebi da dopuste onu o kojoj se

potajno aputalo u pospanim pononim razgovorima kad se svaije misliokrenu ka najblioj kafani; onu o kojoj su roditelji preraivai upozoravali

svoju decu koja kreu njihovim stopama: nemoj da ti se dogodiJeingrad.Jeingrad je re kojom je osamdesetih godina jedan od glavnih kandidata zapredsednika opisao na grad. Kandidat je usputno spomenuo taj kolokvijalninadimak u intervjuu s reporterom Vaington posta koji je, suoen s veugodine, onom koja je mogla da preokrene tok predsednike kampanje i unitilinost koja je stremila ka vrhu, tu vest smesta zakopao u trideset sedmompasusu intervjua. Poto niko van novinske industrije nikad ne ita do tridesetsedmog pasusa nekog lanka (nai napisi nikad nisu bili vie od etvrtine te

duine), taj komentar bi imao krai vek trajanja od banane da neki zombi izTabloidovogodeljenja za prerade, noobdija u prekopavanju groblja rei, nijepreeljao svaku reenicu lanka Vaington posta u jedan sat ujutru iiupao onu jednu imenicu koja je vredela u celom napisu od dve hiljaderei. Kao da je pronaao ranjenu pticu u izgaenom gnezdu, pruio joj je svupotrebnu negu i panju i smestio je pod topla svetla inkubatora nae naslovnestrane. I tako su okonale kandidatove anse da dospe na vodeu foteljudrave Njujork. Do dana dananjeg u kolama novinarstva ue ake da je

Vaington post doneo priu o Jeingradu. Da, oni su je doneli. Mi smo jepopravili.

Kad se spoljni svet previe lepo ponaao, postalo bi nam dosadno i nae binovine preraivale vesti o svemu to se zbivalo. itave jedne novine bi semogle ispuniti naim raspravama i lancima o sitnom kriminalu, ekskluzivnimunutar-redakcijskim priama koje smo saznavali kriom itajui ceduljice izastaklenog zida urednikove kancelarije ili pecanjem poverljivih prepiski izkorpi za otpatke. Poto je celokupna naa obuka bila zasnovana naskraivanju vremena od saznavanja do objavljivanja, niko od nas nije nipokuavao da sauva tajnu: ako nema vesti, to su loe vesti. Puno vremenabismo posveivali goruim pitanjima. Ko je otputen? Ko se razveo? Ko jezatrudneo? Preraivai znaju, i otkrivaju. Kad je posuda zlatna, dobijatedodatne poene kad delite traeve siromanima, i one kolege koje ive ivot utehnikoloru bile su predmeti divljenja. Novinarska kancelarija nikad nas nijerazoarala. Bila je prava riznica ekscentrinosti i gadosti. Ponaanje koje bi u

34


35/289

drugim velikim meunarodnim korporacijama (tako sam uo; nikad nisamradio na drugom mestu) izazvalo negodovanje, nailazilo je na zdunoodobravanje u odeljenju za prerade: osobe koje bi preterivale s alkoholom,bivale uhapene ili dopustile sebi da budu zateene u kompromitujuim

okolnostima s nekim ko im nije suprunik ili, jo bolje, sve odjednom mesecima bi bile heroji, i pribliile se vrhunskom priznanju: tituli legende,koja bi, jednom steena, nepovratno bila pridruena njihovom imenu kad godbi ih neki kolega, pripadnik istog plemena, upoznao s nekim u baru.

Bila je to bitka. Pogledajte naa imena, ak zvuimo kao municija zatopove iz filmova o Drugom svetskom ratu: Rozen, Burk, Feldman i Farel.ene, Rita Rozen i Liz Burk, jo uvek su bile tu, i svakog dana dolaze naposao ba kao to je Nikol stalno dolazila kod O.J.-a. Feldman je na

Maksovo dvanaestogodinje maltretiranje odgovorio tako to je baciokompjuter kroz prozor. Nakon toga niko nije hteo da ga zaposli sem asopisaUS. Ja sam se borio s tri krajnja roka dnevno dok nije pokrenuto nedeljnoizdanje. Neko je morao da postane urednik nedeljnih vesti. Prvi sam podigaoruku.Nije bilo poveanja plate, ali jedva sam doekao desetoprocentno snienje

pulsa. Sad sam urednik filmskih kritika petkom, intervjua sa zvezdicama iprikaza barova subotom, i najzanimljivijih zbivanja u gradu nedeljom. U to

vreme sam mislio da sam postigao uspeh. Mislio sam da je vano uspeti izistog razloga iz kojeg to svi misle: jer sam se potajno nadao da u bitinadmoan pred drugovima iz razreda na proslavi neke godinjice mature. Ali,prolo je nekoliko godina otkad su me poslednji put nazvali perspektivnim, iu nekom trenutku se svako udo od deteta probudi i shvati da je postaoprosean.

Moje pisanje je bilo tako lagano da je mastilo prosto lebdelo na otisku,moje stranice bile su one koje ne vrite, ne ljuljaju, ne plave i ne optuuju;drugim reima, ono to moemo zakljuiti etiri dana unapred da bismoizdanje pripremili na vreme. Ako bih napisao neto previe nalik na vest, tobi mi oteli i ubacili u dnevne novine. to bi onda napravilo rupu u nedeljnimnovinama koju bih morao da popunjavam u letu. Prema tome, moj posao jebio sledei: da svoj posao ne obavljam suvie dobro, i da se odlikujemosrednjou. Deset najboljih mesta u gradu za sreivanje noktiju? To smoobradili prolog meseca. Kao i u novembru, januaru i aprilu.

35


36/289

Vrata Tabloida od mutnog sivog stakla u stilu privatnih detektiva izetrdesetih ak nam je i ulaz izgledao opasno otvarala su se premaprostoriji gradske redakcije. Pod celononim fluorescentnim svetlima zaprenje insekata, estoki momci i ene kojima to nije smetalo, priali su

masne viceve, vreali se i sedeli zajedno pred televizijskim aparatima. Korpeza otpatke su se prelivale, miris prene hrane maglio je vazduh, telefoni suzvonili, prazne kutije od pica bile su poslagane u nestabilne solitere. Uz malomate to bi mogla biti soba nekog bratstva na bilo kojem amerikomuniverzitetu.

Kod skupine televizora kraj prozora tip obuen iskljuivo u neformalnoodelo narueno iz kataloga, gledao je vesti na kanalu Njujork 1. Bio je tomoj, retko sretani, arhi-protivnik Ilaj Kneht. Nekad je bio moj arhi-prijatelj,

momak iji su ukasti ten, neispeglane koulje i lauf umesto struka prualistalan, tihi podsetnik enama da bi se na kraju mogle nai s nekim joneprivlanijim od mene. Ilaj je odrastao u malom gradu u dravi Njujork iudeo za arima velikog grada, u oima su mu cakleli soliteri a iroko elobilo je spremno da srui svaka vrata. Jedino to je ikada eleo, bila je ast danosi jeftino odelo. Ne samo to je jedva ekao da odraste, jedva je ekao daostari, da poseduje teku palicu znanja da bi mogao s njom da mlati ljude.Tip je bio mojih godina, a razgovori su mu bili puni usputnih pominjanja

preminulih gradonaelnika, prastarih trajkova, zaboravljenih skandala. Uodeljenju za prerade, odavno se govorilo da je namerno bio potpuno elav, dabi liio na nekog dovoljno starog da se sea izborne trke za gradonaelnika1965. Sad je Ilaj bio naa trea violina za izvetaje iz gradske skuptine,prodirao je svaku odluku o zonama i donacijama da bi mogao u potpunostida dokae da bogati imaju vei politiki uticaj.

Kad sam zapoinjao, on me je upoznao s ulicom. Za razliku od mnogihnovinara, velikoduno je delio svoje znanje i nauio me je nekim stvarimakad sam, pre dosta godina, napravio svoje prve teturave korake du dugakihtepiha slomljenog stakla koji uvek obeleavaju krajeve grada u kojima jekriminal vodea industrija. Ilaj je znao vie trikova od jeftine prostitutke:uvek nosi obinu olovku jer hemijske uvek puknu, ostanu bez mastila ili sezamrznu; nemoj gubiti vreme s kasetofonom jer e onda provesti pola dana uprepisivanju (taj predlog su podrali nai advokati i ko moe da dokae da siga pogreno citirao ako ne postoji kaseta); i dri novinarsku karticu u depu,

36


37/289

nemoj je kaiti oko vrata ako ne eli da provede celo popodne u prostoruodvojenom za novinare s gomilom kvazi reportera pola bloka od lea koji seve hladi, dok se promuurniji novinari predstavljaju kao obini graani kojisluajno ive u tom kraju i, neprimeeni, dolaze do prie.

Godinama smo zajedno ili u Saut na pivo i kikiriki, on i ja i Hilarikoleginica iz redakcije, devojka koja je bila tako neverovatno zgodna da biflertovanje s njom imalo smisla otprilike koliko i pojaviti se na bejzbolstadionu Jenkija i rei: Hej, mogu li da igram s vama? Jednom sam jeposmatrao dok je prolazila pored gradilita na Brodveju. Zidari nisu zvidaliNisu dobacivali nepristojne rei. Umesto toga su, sloni kao jedan, pognuliglave. Sem toga, tu je bilo i pitanje metala koji je nosila na domalom prstudesne ruke. Poeo sam da je doivljavam kao jednog od momaka, dodue

edinog kojeg sam zamiljao oskudno odevenog, i tako bismo svi otili posleposla i igrali bilijar ili pokuavali da podrigujemo pesmu Hotel Kalifornia(ona je jednom stigla ak do warm smeli of colitas). Preraivai su zbijaliale na raun nae trojke, ali onda sam naprasno ostao sam i niko me vienije pominjao. Zna da si patetian kad i odeljenje za prerade obustavipaljbu.

Sad je Ilaj bio u Zoni sa Hilari. Jedne veeri otvoreno sam ga pitao o tome.Slali su slatke male nazovi-me-kasnije gestikulacije preko stolova dok sam

punio ranac ukradenim kancelarijskim materijalom, a kad sam krenuo, izrazna njegovom licu koji je govorio posrei e mi se veeras ispratio me je dolifta.

Ti si u Zoni? upitao sam.Moda. Moda u i biti u Zoni.Kad? rekao sam.Moda za godinu, moda i due.Siguran si?Stalno mi nagovetava. Recimo da smo poeli da se druimo u krevetu i

kadi.Seronja. Lepo, rekao sam. Nikad me nee pozvati na venanje, to me je

nerviralo jer bih voleo da napravim veliku frku oko nedolaenja.Aha, rekao je.A onaj drugi tip? upitao sam.A, on,rekao je. Nije ni postojao. Morala je da nosi vereniki prsten da

37


38/289

e gubitnici ne bi spopadali. Bio je odstakla,Tome, zar nisi primetio?Sranje. Matiralo me je neznanje u oblasti nakita.Nisam mogao da saraujem s njim nakon toga. Kao da je on maturirao

otiao na Harvard, a mene ostavio u vrtiu. Danas sam mu samo klimnuo

glavom.Zdravo, Ignjac, rekao sam. Iz nekog razloga kojeg se nijedan od nas nijeseao uvek sam ga zvao Ignjac.

Zdravo, Papi, odgovori Ilaj, a nonalantna kravata bila mu je prebaenaoko vrata, potpuno nevezana, poput ala nekog letakog asa. Iz nekog razlogakojeg se nijedan od nas nije seao, uvek me je zvao Papi.

Krenuo sam ka radnim stolovima, proao pored dve poprene uliceogromnih, preglasnih televizora i kancelarija s akvarijumima rezervisanih za

vodee ljude. Moj sto je bio ba tamo gde sam ga ostavio, na uglu Tmurne iMrzovoljne.

Jo jedan dan u mojoj peini, mojoj kocki: deset godina sam u poslu anisam imao kancelariju. Na sred moje stolice, gde sam izriito zamoliomomke da ih ne stavljaju jer ostavljaju nedoline crne fleke na zadnjici stajala je uobiajena hrpa dananjih novina.

Pritisnuo sam dugme i kompjuter je poeo da prede. Time se ja bavim:provodim ivot pred tastaturama. Jednu sam prilino dobro savladao.

Smestim se ispred nje s piem u ruci i rei same pohrle iz mene, esto i prenego to sam ih pomislio.

Drugu jo uvek prouavam. Sastoji se iz oko osamdeset i osam tastera.Morate da nauite kako da pritisnete ovo i zadrite ono, da izvoditekompleksne zadatke jednom rukom dok druga radi potpuno drugaije stvarina sasvim drugom delu. I dok to radite, morate ostati u ritmu i paljivooslukivati trenutak klimaksa.

Poeo sam da kucam. Kucam, kucam. Danas su na redu bili naslovi.Kljune rei. Cilj im je bio da vas istovremeno preplae i nasmeju. Netopoput Majka Tajsona. I poput Majka, i mi smo voleli da uemo u ring smonima, ali ponekad smo bili sasvim zadovoljni i glockanjem tuih lanaka.Naiao sam na priu o seksualnim podvizima Tomija Lija i momaka iz

njegove bive grupe: PEVAC U AKCIJI otkucao sam.Evo jedne o budunosti toples barova: OGOLJENA VEST. To je bilo

oigledno.

38


39/289

Radili smo jo jednu priu oProducentima. Bio je to najvei hit naBrodveju. Nacisti u haljinama moraju da budu pun pogodak. Ve smo estlanaka napisali o njima. Ovaj je bio o kostimografu. FETI-FAISTI,napisao sam.

Novi ogranak judaizma koji je mnoge mlade profesionalce namamio uhramove: SEKTE I GRAD naravno.Pa onda onaj od naeg reportera iz Holivuda, koji je imao prilike da uiva u

pred-projekcijiParka iz doba Jure III.Pa, nije ba uivao u stvari. Njegoverei preko telefona bile su: Nije ba onakvo puenje kao to se moglooekivati s obzirom na to da ga Spilberg nije reirao. Preradio sam priutako da sadri malo vie entuzijazma, iz jednog razloga: oduvek sam eleo daupotrebim naslov JE LI DOBRO? JURASINO JE.

Bio sam dobar u svom poslu. Da, ja sam bio taj koji je preuzeo lanakOtkaeni Dek iz britanske tampe. I bio sam prvi sastavlja naslova kojie Hju Granta nazvao preuvelianim. Jo sam se s ponosom seao kad sam

video slatku malu s tom stranicom novina na Zapadnoj osamdeset drugojulici. Koristila ju je da pokupi ogromne hrpe koje su ostale iza njenog Erdelterijera. Ne moe se rei da nisam ovek od monih rei. I upijajuih.

U pola est se do mog stola dogegao gospodin koji je izgledao kao najboljeobuena olupina na svetu, utvara koju su lak za kosu i din spreavali od

raspadanja. Njegovo prugasto dvoredno odelo pripadalo je modi od pre okosto godina, i visilo na njemu kao arav na iviluku. Koa mu je liila napergament. Njegovim jagodicama, pa i otrom linijom srebrne frizure, moglisu se otvarati koverti. Kad bi se pojavio na nekoj sahrani, rekli bi mu da sevrati u koveg. Postojala su samo dva posla koja je taj tip mogao obavljati:vampir ili novinar.

Kako si, drugar? Ja sam Rolo, rekao je, pruajui mi napuderisanuruiastu kandu.

Tom, rekao sam, i dodao u ime starih dana, poznajemo se ve trigodine.

Poloio je obe ruke na ivicu mog radnog stola i vrsto se drao, radeineto nalik na nevoljne unjeve dok je upijao tu novu informaciju ipokuavao da se prilagodi. Burma mu je izgledala ogromno na koatomprstu.

A na kom si poloaju, mome?

39


40/289

Ja sam tvoj urednik, obavestio sam ga.Odrastao u Londonu, odgajan u Sidneju, Rolo Tre bio je Obi-Van svih

novinara, glavni izvor prihoda Ilejnsa i Langansa, vodei branilac vudu veretabloida u doba kad je novinarstvo poelo da se ponaa kao dete roeno u

avnoj kui koje odrasta u propovednika smernosti i mere. Kad biste setakmiili s njim u piu pali biste pod sto, pa kroz patos u podrum, na ta bivam on doviknuo da prestanete s glupiranjem i donesete mu jo jedan kartondina. Niko ga jo nije video da jede.Najbolja Roloova pria a njegove najbolje prie uopte nisu stizale od

njega, morale su malo da se krkaju u Langansu, polako se kuvajui upotpuno neuverljivim detaljima bila je o tome kako se on naao u HongKongu, gde ga je poslala neka sidnejska uta tampa da izvetava o nekom

kinesko-australijskom disidentu koji je, nakon hapenja po osnovu smenihoptubi i pravljenja diplomatskog skandala, napokon trebalo da bude putenna slobodu. To je bilo u vreme kad je bilo nemogue dobiti vizu za Kinu. Pasu zatvorenika pustili na kinesko-hongkonkoj granici. Preko granice jepreao peice. Kraj njega se zaustavila crna limuzina sa zatamnjenimstaklima, uniformisanim ovekom za volanom, obezbeenjem s linimnaoruanjem, australijskom zastavom na izglancanim branicima, s celomopremom. Disident je mahnuo pratnji, zdravo naivine, i uao u kola. Kola su

otila. Deset minuta kasnije pojavio se pravi australijski ambasador samapom i zbunjenim vozaem u ofucanom mercedesu, i pitao narodnuoslobodilaku vojsku kuda je disident otiao. Vojnici su slegnuli ramenima.To vie nije bio njihov problem. U meuvremenu, u crnoj limuzini, koju jeRolo iznajmio i opremio za tu priliku, Rolo ne samo da je dobio ekskluzivniintervju, ve je i otpremio tipa u zaklon u luksuznom Kaulun hotelu podlanim imenom da nijedan drugi novinar ne bi mogao da dopre do njega, bardo objavljivanja broja.

Tom, ree on sada. Nije ba neka verbalna slika. Gde je otrina poezije,ar plamena? Koja re e doarati oveka preda mnom: izraz lica, njegovenade i htenja? Suoeni smo s kategorikim imperativom neophodnou zanadimkom, rekao je, vie tugaljivo nego ljutito.

Kad bi ga uhvatilo pie, poinjao bi obilato da deklamuje. Neki odnadimaka koje mi je ve nadenuo: Pibo, Lukavi, Vreica, Deko plus, Grom(rimuje se sa Tom), i najdugoveniji, abojebac, u znak seanja na Parianku

40


41/289

sa skupocenom obuom koju sam slueno obasipao brijem i booleom. Ali,ne samo da nikad nisam spavao s njom, nikad je nisam ni poljubio na tipinofrancuski nain.

A Vojvoda, na primer? upitao sam.

Nema anse, odgovorio je, tapkajui prstenom po metalnoj barijeri okomog stola.Kong? rekao sam. Bogi?Deak koji nikad nije odrastao, ko to bee? rekao je. Govorio je glasno

verovatno da bi dreao vie od svoje kravate.Majki Dekson? odgovorio sam.Pognuo je elo i, na moje zaprepaenje, to lice koje je ve imalo po jednu

boru za svaki pab odavde do Sidneja, uspelo je da napravi jo koju. Kunem

se da se zaulo blago pucketanje, kao kad neko na drugoj strani hodnikaotvori kesicu ipsa. Mozak mu se dao na posao.

Petar Pan. Keti Rigbi. Elenor Rigbi. Pol Makartni. Tako je, rekao je. Odsad u te zvati Ringo.

Ringo? upitao sam.To e sasvim odgovarati.Jesi li napisao onu filmsku kritiku? upitao sam, pomislivi: ja bih mogao

da piem filmske kritike. Kad me ljudi pitaju ime elim da se bavim kad

porastem (a jo me to pitaju: to je taj kvalitet mukarca-deaka), uvekkaem: Misli, sem pisanjem filmskih kritika? Mislim stvarno, ta bi moglobiti bolje? Filmski kritiar je superstar; onaj iju ogromnu sliku objavljuju uznjegov napis i kome plaaju put u Kan i Sandens i na takva mesta; onaj ijeime je napisano ogromnim slovima u novinskim reklamama, onaj koji nemora da dolazi u kancelariju iako, u kancelariji, on ima kancelarijusklonite, zvuno izolovani zaklon od preglasnih ljudi koji se etaju etrdesetdrugim spratom. Rolo je ve etrdeset godina radio za razne novinepridruene ovoj kompaniji. S odelom kao jedinom opremom, odlazio je usredita atentata, invazija i uasa na etiri kontinenta, i uvek se poigravao nasamoj ivici provalije. Nebrojeno puta napisao je prvi, ili netaan, nacrtistorije. On je za mene bio superheroj. Poput agenta 007, mogao je daprepliva reku vatre, zbaci mokru odeu i osvane u veernjem odelu, spremanda izdaje naredbe konobarima ili otkopa tesnu, crnu haljinicu. Danas, uzrelim godinama, reio je da spakuje kamuflane pantalone i ukrasi nae

41


42/289

stranice u svojstvu glavnog filmskog kritiara.Rolove kritike. Jadni izvetaji o paranju moralnog tkanja Amerike, koje je

sa barske stolice dojavljivao ostareli australijski novinar. Iscedio bih din izpasusa, naterao pripite reenice da se usprave pred oljom kafe i onda

rezultat toga upotrebio kao grubi nacrt, koji bih potom potpuno preradio.Dobro podmazanom Rolou svaki politiar je bio arlatan, svaka lazameateljstvo, svaki sitni kriminalac desperado. Ponekad bih ostavio sve tevelike rei, ali ponekad bih morao paljivo da odstranim one nepoznatemojim itaocima, pa i Vebsterovom reniku. Malo koji standard sam, kaourednik, negovao to mi je pojednostavljivalo ivot ali pokuavao sam daizbegnem tampanje rei koje zapravo i ne postoje. Sperd? Pring?Zmukler, ispostavilo se jednom u opkladi koju sam izgubio, i jeste re ali

samo onima preko grane.Ispostavilo se da je njegov dar da istinu i neistinu iznosi podjednako

prodorno i sveznalaki bio koristan za kritiara, i danas je on ponovo biopoznata linost. Fotografija stara petnaest godina osveila mu je lice, koje jeizgledalo kao da stari unazad da bi je sustiglo; uostalom, stvarnost je uvekpokuavala da sustigne tabloide. I sam je postao starleta; ja sam bio samomokljan koji mu pridrava kaput dok on mae snimateljima. Povremeno bihmu spazio ime na nekom filmskom posteru zalepljenom na autobuskoj stanici

ili prodavnici video kaseta i eludac bi mi se stegnuo kad bih primetio da surei u navodnicima moje.

Filmska kritika? Zavrena je, Rimbo.Ali, zamolio sam te da je malo preradi, sea se? Dao si mi sedamsto

pedeset rei o ustima Ris Viderspun.Tako je, Limbo, tako je, rekao je. Zaboravio sam na njene sise. I otiao

e pazei gde gazi, kao pudlica kad naie na led. Nije se uputio ka svojojkancelariji, onoj u kojoj su prozori od poda do plafona bili izlepljenianonimnim pismima punim mrnje (postavio ih je tu da bismo mi bililjubomorni, a i da bi mogao neometano da drema). Krenuo je u istom pravcuiz kojeg je doao.

Hoe li biti u Langansu? upitao sam.Pokazao mi je nadlanicu jedne drvenaste ake.Upravo sam gasio kompjuter kad se Krastaina otkaena, bela

ajntajnovska frizura pojavila preko pregrade koja je u irokom luku

42


43/289

uokvirivala glavni sto. Ogroman zlatni ram na naoarama koji nikad nijebio u trendu, ak ni u Evropi, ni ironino liio je na par ratkapni, to jedavalo izraz ludosti oima u kojima je plamteo sarkazam, oima morskoplavim. Kravata mu je izgledala kao reklamni slajd za specijalne rukove 1-8

u kineskom restoranu. Klatio se u hodu kao bokser, ili gusar s drvenomnogom, usled neke davnanje, loe uraene operacije posle koje je morao danosi ortopedske, neverovatno nemoderne patike. Spustio je najlon kesu sknjigama i teturavo se zaputio ka meni. Blago meni: uvek je svraao na putudo kupatila, zraei veselim cinizmom.

Zdravo, Tome, rekao je. Klac, klac. Ba izgleda posrano. Glas mu jezvuao kao taksi koji besomuno trubi usred pica. Dah mu je nalikovao nasuzavac.

Aha? rekao sam. A ta si ti? Olienje seksi mukarca?Ne, ozbiljno, nastavio je. Jesi li proveo vikend u zatvoru ili tako neto?Pomislio sam na svoj maksimalno neobezbeen stan, na samicu, lou hranu

nedostatak vebanja i sveeg vazduha. Kad bih dodao i pokoje analnosilovanje i ribanje na rasnoj osnovi, imao bih svoju linu apsanu.

Tako nekako, rekao sam.Irving T. Foks, zamenik gradskog urednika, bio je ezdesetogodinji

Jevrejin s tri make, dve bive ene i nijednim televizorom. U odeljenju za

prerade dobio je nadimak Krastaa zbog svog hitrog jezika. Bar smo mu takorekli. Pravi razlog bile su njegove buljave oi, po jedno sa svake stranekrastave glave.

I, na emu radi?Treba mi naslov za ovaj lanak o proganjanju zvezda. Razmiljao sam,

zato bismo pisali iz perspektive slavnih?Nego s take gledita crva? rekao je. Savreno. Nai itaoci e se

pronai u tome. Nije morao da pomene stari vic o tome zato robna kuaMejsi nee da se oglaava u naem listu: predsednik robne kue je navodnorekao naem izdavau: Vas itaju oni koji kradu u mojoj radnji.

ta misli o Ovako se proganja?To nikad nee proi, odgovorio je. Iako smo nosili titulu najtuenijih

dnevnih novina u Americi, ipak smo imali i ekipu advokata za klevete, kojisu itali sve to napiemo. Inae bismo stvarno mogli da se zabavljamo.Naslov koji bi ohrabrivao uznemiravanje poznatih linosti, navukao bi nam

43


44/289

najbolje tuioce na vrat iz momenta.Oni najbolji nikad i ne prou, rekao je sa setnim izrazom na licu, kao da

se priseao svog braka s Merilin Monro ili tako neto. Bio je jednom nekilik kojeg su uhapsili zbog ubijanja maaka-lutalica. Ubacivao ih je u rernu i

putao plin. Svi su znali da je Irvingovo saoseanje prema tim upavimbrkatim stvorenjima bila njegova glavna slabost, zbog ega su mu stalnopriali viceve o mrtvim makama.

Grozna osoba, nastavio je. I tako sam kao naslov stavio Mjauvic.Nisu dopustili da se to tampa, rekao je. Jo ga je to peklo.

Rekao si mi to, odgovorio sam. Zar to nije bilo pre petnaestak godina?Ili onda kad je onaj ludak ubio violinistkinju njujorkog filharmonijskog

orkestra? Kad ju je odveo na krov Metropolitena i gurnuo je preko ograde?

Znam, rekao sam. Violinista s krova.Hej, hoe da uestvuje u naoj igri najkrai vic na svetu? Zapoeli su

e u redakciji. Ja vodim.S im?Italijanska vojska. Sedamnaest slova.Taj je dobar, rekao sam. Hmm. Nai disko. Devet slova. Naila je

Hilari. Nosila je Krastai neke faksove. Sjajno bi izgledala i u poreenju svisokim, nemogue graenim vedsko-holandskim plavuama.

Hej, Hilari, hoe da se igra najkraeg vica na svetu? upitao je Krastaa.Imam jedan. Vrui gej. Osam.

Perot, rekao sam. Pet.Cima, ree Krastaa. etiri.XFL, rekoh. Tri.Hilari nas je pogledala kao da smo idioti, i smesta nas potukla obojicu.

L.A., rekla je, i morali smo da priznamo poraz.Iz pravca stola glavnog urednitva zaula se uobiajena halabuka pred

izlazak broja. Maks, urednik gradske rubrike, i urednik veliki ef, Kroninkoji se s njim slagao kao sok od pomorande sa svee opranim zubima,pominjali su jedan drugom anatomski neizvodljive radnje. Kronin je bioglavni urednik. Tip iji bi posao Maks voleo da dobije. Tip kojeg su upreradama zvali Kroni1 jer se druio s Tajronom Rutled-Svopom, naimnemilosrdnim, jeolikim vlasnikom iz Australije jo od vremena kad suobojica bili u svojim prvim novinama. Kraj prozora, grcala je u suzama jedna

44


45/289

od naih staistkinja, dvadeset jednogodinja Velsli, devojka kojoj je majka,rodom iz Skarsdejla, zabranila da se bavi novinarstvom koje bi zahtevaloizvetavanje iz Bronksa, to je Maks upravo saznao. U preradama kau da jemajka Velslijeve bila jedna od Kroninovih ljubavnica, te zbog toga nismo

mogli da je se otarasimo. Neko se sagao da izbegne letei telefon, koji je, streskom, aterirao na radijator.Radi u ovim novinama ve dvadeset pet godina, rekao sam Krastai.

Kako?Jesi li itao Ja,Klaudije? upitao je Krastaa.Ne, odgovorio sam. Hteo sam da iznajmim kasetu, ali umesto toga

otiao sam da pogledam film s Bilom Marejem.Kad se svi rimski imperatori izbodu i potruju, ko ostaje da vlada

civilizovanim svetom? upitao je.Ko? rekao sam.Tip koji balavi po sebi, odgovorio je. I oteturao se prema kupatilu kao

kauboj u gojzericama, s kouljom koja mu se polako izvlaila iz farmerki.

45


46/289

UTORAK, 10. JUL

Izaao sam iz voza na uglu Brodveja i Pedesete ulice. Tano ispred ulaza, naednoj od najveih raskrsnica u gradu, nalazio se prosjak-nacista. Liio je na

oklopno vozilo, s dugim nizom metalnih novinskih kutija uvezanim tako damu tite desni bok. Prljave maskirne pantalone imale su neodoljiv prizvukvijetnamskog veterana, ili, verovatnije, s obzirom na to da se rat zavrio pre

dvadeset est godina a on nije delovao kao da ima vie od etrdeset, prizvukvojnog otpada. Kao svaki dobar nacista, imao je ak i vujaka(ZLOSTAVLJANO TENE, pisalo je na sraunato neproverljivom, rukomispisanom znaku). Potpuno je zablokirao prolaz tako da je bilo potrebno iiokolnim, mnogo duim putem. I tako smo morali da uemo pravo u srnjegovog mehanizovanog bia, tik pored odseene plastine boce napunjenenoviima koju je tresao kao musavu zveku. Tokom pedesetak sekundikoliko sam ekao zeleno svetlo, video sam da je dobio oko sedamdeset pet

centi. To je devedeset centi u minutu. Puta osam sati. Tip ubire etiri stotinedolara dnevno, bez poreza. Ponekad bi reio da pree ulicu i popije oljicukafe. Da bi to manje vremena izgubio van radnog mesta, u tim trenucimanije se ni trudio da se pretvara kako mu noge ne funkcioniu; jurio bi ulicomu nekakvom sedeem trku, odgurkujui se nogama dok se obema rukamadrao za povodac. Pas bi jurcao kroz masu brzohodajuih kancelarijskihmieva. Naglo sam se pomerio u stranu da bih izbegao tragove tokova napoleini moje koulje. Ali, nisam mu dopustio da se tek tako izvue. Uputio

sam mu zaista ruan pogled dok je prolazio. Ljudi ispred mene su se hitrorazilazili dok je tip jurio kroz guvu kao odseena verzija Ben Hura. Ljutitosu se okretali i ugledali: momka u kolicima. Toliko postieni tom ljutnjom,zarekli su se da e prvom prilikom izglasati jo jedno uveanje poreza.

Oseao sam se zlobno kad sam stigao na posao. Zlobnije od Sadama,zlobnije od Staljina, zlobnije od francuskog konobara. Uao sam u lift. Jedinaosoba koja je ula sa mnom bila je matorka s elom i oblakom parfema

46


47/289

Raspada oko sebe. Bila mi je poznata. Je li urednica? Bibliotekarka? Nekos kim sam se zabavljao?

Zdravo, rekla je.Kako ide? promrmljao sam.

Dobro, odgovorila je.I ve sam oseao ta sledi. Razgovor o vremenu.Zar nije bio prelep vikend? upitala je.Razgovor je razgibavanje, veba u pronalaenju teme koja oboje interesuje.

Vremenski uslovi su otprilike neto najrasprostranjenije to je svimazajedniko, zar ne? To je samo za nijansu bolje nego: Primeujem da obojeivimo na planeti Zemlji. Zar to nije divna planeta? A to se tie nostalgijeza vikendom: trebalo bi da je ve prola do ponedeljka u podne.

Aha, rekao sam, kopajui po rancu ne bih li naao neki asopis da listamtih poslednjih etrdeset sekundi.

Bilo je toplo, analizirala je, ali uopte nije bilo sparno!O emu ljudi u Los Anelesu razgovaraju u liftovima? Pitam se hoe li

danas biti sunano i toplo? S druge strane, imajui u vidu da odatle potieUSA kanal, to bi se moda i smatralo ustrim prepucavanjem.

Upravo tako! rekao sam, vano listajui pamflet koji mi je neko (padobro, devojka s nasmejanim oima i belom oksfordskom kouljom na kojoj

e samo tri od sedam dugmadi bilo u funkciji) ugurao u zaslepljenu ruku nauglu Osamdeset este i Brodveja. Nabacio sam izraz fascinacije na lice ipretvarao se da itam lanak o mukom raku dojke.

Ding, ree lift, i bio sam slobodan.Jo jedno vedro jutro u stripu. Dananji zadatak: napisati knjievnu kritiku.

Za novu knjigu o Donu Adamsu od Dejvida Mekaloa. Kao kritiar morambiti savreno neutralan, fer i neopredeljen. Da bih um u potpunosti oslobodiopredrasuda, nisam proitao ni slovce romana. Umesto toga proitao samskraene verzije svih ostalih kritika. Prema tome, moja kritika bie neka vrstametakritike. Kritika kritika. Kako mi esto ovde kaemo: Ovo je samotabloid. Nasumice sam otvorio knjigu:

Bio je tajac u parlamentu, dok Oliver Elsvort, koji je glasio za

autoritet u oblasti ustava, nije ustao. Nalazim, gospodine, rekao je,da je oigledno i jasno, gospodine, da kad god Senat mora biti

47


48/289

prisutan, gospodine, vi treba da budete na elu. Ali, dalje od toga,gospodine, ne bih sebi dao slobodu da kaem.

Da, gospodine, pravi triler. Ali, dau mu dobru kritiku. Svi ostali su to ve

uradili. Sem toga, niko vas nikad nee optuiti da niste proitali knjigu akovam je kritika poput ljubavnog pisma. Ovakva knjiga ima samo jednu svrhu:da je poklonite ocu za roendan. On e se nasmeiti (Moje dete misli dasam inteligentan!), vi ete se nasmeiti (Ja sam paljivi patriota!), mamae se nasmeiti (Bie sjajna za uspavljivanje!) a izdavaka kua Sajmon iuster bie bogatija za trideset pet dolara.

Telefon. Bio je toj moj bliski lini savetnik uter. Nismo se pozdravili.Nastavili smo ve zapoeti razgovor.

Problem sa enama je u tome, poeo je uter, to ne znaju ta ele.Sea se onog mormona?

Aha, rekao sam. Retko bi mi ustrebala jo koja re u razgovoru sauterom.

Poslali su ga u zatvor zbog bigamije. Zatvor. Jer je imao deset ena. Nijeprotivzakonito imati deset devoja

kyle smith - majmun u ljubavi

Documents