lazovic zivan, bertrand rasel - dve prekretnice u empirizmu

5/14/2018 Lazovic Zivan, Bertrand Rasel - Dve Prekretnice u Empirizmu - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/lazovic-zivan-bertrand-rasel-dve-prekretnice-u-empirizmu 1/8

182 Mihailo Durie

MIHA ILO D JUR IC

N IETZSCHES S pA TER NACHLAB

(Zusammenfassung)

Dieser Termin wird hier vorgeschlagen als zutreffender Titel f li r die

samtliche Masse fragmentarischer NachlaBaufzeichnungen aus Nietzsches letzter

Schaffensperiode (Sommer 1882 - Januar 18.89), wel~?e in Abtei lungen VIIund VIII der von Colli und Montinari bearbeiteten kritischen Gesamtausgabe

von Nietzsches Werken veroffentlicht sind. Gewichtige Argumente gegen den

Gebrauch des Tite ls "Der Wil le zur Macht", den die ersten Herausgeber des

spaten Nachlasses eingeflihrt haben, und der gelegentlich noch immer umlauft,

werden vorgelegt. .Es entbehrt jeder Grundlage, die handschriftlich zurtickg~bheben~.No-

tizen Nietzsches, die er selbst nicht autorisiert hat, alsmehr oder weruger gegluckte

Bestandteile eines vermeintlich streng entworfenen Arbeitsprogramms zu rek-

lamieren. Besonders ist es unstatthaft und ungerechtfertigt, diese Aufzeichnungenin irgendwelcher verbesser ter ode~zurec~tgemach.ter Fo~ zu :dieren, u~ de.nzunstizeren Eindruck von deren philosophischer Reife und hteranscher Fertigkeit

hervor~urufen. Ais rohes und ungeordnetes Material, freilich von [J.szinierende~

Ideenreichtum, sind diese Aufzeichnungen durchaus ungeeig?et, auch nur ~Ie

groben Umrissen eines angeblich letzten H~uptwerk~s de~ Phllosoph~n fest in s

Auge zu fassen. Nicht nur, daB der gedankhche.Gefuge.dleser Aufzeichnungen

undurchsichtig bleibt - teils wegen deren Verschiedenartigkeit, tells.weg.en ~eren

Mehrdeut igkeit - sondern auch die mogliche Zusa~mengehoflgkeJt diese r

Aufzeichnungen zu irgendeinem idealen Ganzen bleibt IIIder Schwebe.

Bertrand Rasel: dye prekretnice u empirizmu 183

Originalni naucni rad

UDK- 165

Z IV AN LAZOVIC

BERTRAND RASEL :

DVE PREKRETNICE U EMPIR IZMU*

Empirizam je svakako jedna od ~Eominanl!!ili!!._tradicij'!.JLfilozofi.j~.Najuopstenije govoreci, njega karakterise cvrsto~ve.r:.~nje d'!.j~JjudskQ..znanje

zasnovano n<l_.culnom.iskustvu, preko kojeg je riajdirektnije povezano sast"ar-n~;'Tda:·~'y9j_najreprezentativniji oblik.ima u empirijskim naukama zbog toga

"SfOo·vepodlezu iskustvenoj proveri. Bez obzira na ovu opstu karakterizaciju,

tokom svoje istorije empirizam je kao filozofsko ucenje trpeo znatne promene i

modif ikacije, tako da se savremeni empir izam znatno razlikuje od klasicnog

Lokovog (Locke) i ii Hjumovog (Hume) ucenja, U clanku "Pet prekr~t_ni.cau

ernpirizrnu'' V. Kvajn' navodi pet po njegovom misljenju prelomnih momenatau'razvoju savremenog, dvadesetovekovnog empirizma. To su:

. t - L (_ ._. .flll\p\r.eb.a..civ~.~je_in.~~~ov~nj<l~~.~.ho..... s~ih~~~an~i~ka ~~I_!l.atr~~.·a"to Jest, shlteja kao psiholoskih kategorija na re~l kao_§i!!l1<il:!yckea~egofiJej-ono je zapocelo dosta davno, jos krajem 18. veka, u delu danas manje poznatogempiristickog filozofa oz. H. Tuka (J. H. Tooke);

't.(2).pretpostaY!<..ii ilili!.Losnoyninasiaci 7~~~eJJj<l.is~~zi_Cl_eJ20 j!:.~il:!ac.niizr_azi - istorijski gledano, ovu prekretnicu empinzam duguje Dz. Bentamu (1.

Bentham), koji se prvi zalagao za postupak p'!r.,!fraziranja iIikonti;!XsJualnedefi-

nicije, a ciju osnovnu ideju su kasnije razvili Bolcano (Bolzano), Frege (Frege) iRasel (Ru.lli\ll);

:(3)/umereni iii relativni holizam - pretpostavka da i pojedinacni iskazisvoje znaCenle.§ticu_!~~Y.!lu~a!_liregsi~.ema iskaza:·ij . teoriJe-1Lkuj.oJ....tiii!ri@j!I_.(Kvajn) iii mozda i citavog jezika u kojem su formulisani (Dejvidson /Davidson/);

..--~-------.--_._---_.,-_._-

* Ovaj clanak je doradena verzija predavanja odrzanog novembra 1995. godine na Kolarcevom

narodnom univerz itetu u Beogradu. u okviru c ik lusa predavanja povodom dvadese tpezo-

godisnjice Raselove smrti . Rekonstrukc ija Raselov ih ontoloskih shvatan ja dobrim delom se

oslan ja ju na tekst V. Kva jna (W. Quine), "Russel l' s ontolog ical development", objav ljen u :

The Journal of Philosophy, 63, 1966, pp. 657·667.

W. Quine , "Five Miles tones of Empiric ism", u : Theories and Things, Harvard, 1981. (Videtiposebno pp. 67·72.)

'.'j



184Zivan Lazovic

tr4j~odoloski monizam - odbacivanje dualiz~a i~medu a.naFtickih i

. tet icki~kaza, s to je zapoceo Karnap (Carnap) a dovr~;o sam Kvajn;sin ~pustanjeide.j~yaj fi.loz~fiji"(koja bi l:nala pnontet u ~ dnosu

na prirodne nauke) i zalaganje za naturahstlckl Enstup -.zacet~e ovakvog pnstu~a,

za ciju zastupljenost u savrernenom emplrizmu jenajzasluznIjl upravo Kvajn,

nalazimo jos kod O.Konta ( A ; . Comte). .' .U dve od ovih pet prekretnica ogroma~ je, ako ne.1presudan, .dopnn~s

IBertranda Rasela. Prva od njih je usmeravanje hlozofs~og mter~~ovanja ~n~reci

\

kao osnovne sernanticke jedinice, a druga je prenosenje semantlckog ~ezl.stasa

pojedinacnih izraza na obuhvatnije jezicke celine, pre svega na recernce III

Iiskaze.

Prva prekretnica

Uopsteno govoreci, empirizam karakter ise uverenje ~a je znanje i u

,pogledu svog porekla i u pogl~~u svog vazen~a_z~snovano ~a culnom IS~ustvu

1 ~aoezultatu uzrocne interakcije izrnedu s'p?ljasnj~g ~vet~ I .nas~a~ subjekata

aznanja. Centralna tacka u klasicnorn empmzI?u blla.~e .ucenj~.o ~deja!1la.Kada

I··· adu "..1 \r";,,, .se sastoji Rase saznanje, klasicni empmsn (najreprezen-

ana iziraju gr~~ . . iu idei Ideitativniji predstavnik je Lok) z~~te uZll:naj~~esu shvaeene kao psiholoski ili mentalnu~-?-!.ltet~one su sadrZaj naseg Iskustva,Mo d~ ie ovo culno ili refleksivno; .~ok I~uopsteno od:eduje k~o~n~posredne~sljen.i~. Sa stanov.lsta sticanja :aznanp 0 spoljasnjem svetu,

vaznije su ideje koje poticu iz cula I cine sadr~aJ ~.ulno~ iskus tva. One su, p~retpostavci, nastale uzrocnim delovanjem spoljasnjlh obje~ata na .n~s~.cula, al.1

fre predstavljaju sarno uzrocne posredn.ike u nasern op.a~zanJuspoljasnjih ~tv~n,

1Lpego su ujedno i epistemicki posredmCl: prema klaslcn~I? Lo~ovo~ ~cenJu:V takozvanoj reprezentacionoj teoriji, i~reze.illilllll. l. l.u~pl.stemlck~ znaci

na osnovu kojih sticemo.znanje 9_spolJ.aSDJ.l:n.stY!ln.~a.1~JI~OVI~osobmama.B u a u C i da im pripisuje takvu ulogu, klasicrn ernpmzam (kao sto je Lokuv]-

suocava s~ dva osnovna pitanja: . ~..\~ako nam ideje kao sadrzaji culnog Isk~stva m~g~ ?o~luzltl . ka~

svedocan~ na osnovu kojeg bismo mogli steer saznanje 0 spoljasnjirn :tv~nma.(2 Kako one, kao mentalni entiteti, mogu reprezen~ovatl nesto sto s~,

buduci da j fizickog karaktera. od njih toliko razlikuje a opet ih, po pretpostavci,

uzrokuje? . .' .. ~ .Za dvadesetovekovni emplflzam je karakteristicno da paznju preus-

, !merava sa ideja kao mentalnih entiteta najezicki plan, bave~~se nasim govoroI?~o fizickim objektirna i njihovim osobinama. U tom semantlckom duhu, pitanja

2Vee holizam, po Kvajnovom misljenju. retativizuje razliku izmedu analitickih i.sintetickih

iskaza tako sto se organizaciona uloga analitickih iskaza unutar sistema Iempin jski sadrza J

sintetickih iskaza prenose preko logickih veza i difuzno protezu kroz cltav sistern iskaza.

Bertrand Rasel: dye prekretnice u empirizmu 185

repistemoloskog statusa ideja i relacije reprezentovanja bivaju preforrnulisana ul_pitanja 0 znacenju i referenciji jezickih izraza. Nimalo slucajno, u pozadini ovogsernantickog obrta lezi jedna dosta stara pretpostavka (koja, u najmanju ruku,datira jos od Aristotela) da je stvamost na odgovarajuci nacin reprezentovana u

, nasern govoru i da ce nam uvid u najopstija strukturalna obelezja jezika kojim 0I njoj govorimo ujedno pruziti kljuc za otkrivanje najopstijih strukturalnih obelezja

same stvamosti. Neposredna korist od ovakvog pomeranja interesovanja pOkazala:~

se u to~e s t.osmo.umesto i~~ja kao nedovoljno jasnih i u krajnjoj l in ij i sarno v . . .rivatnih ob e ta introspekcije za predmet filozofske analize dobili)ntersubjek-

jixnn __.illmne, jayne nosioce znacenja i referencije.Upravo se ovakva korist na najbolji nacin manifestovala u Raselovom

doprinosu semantickoj prekretnici u savremenom empirizmu. Nairne, posebno u

periodu od 1900. do 1920. gOdme (koji mnogi smatraju filozofski najplodnijim i

najznacajnijim u njegovom misaonom razvoju) Rasel se zalagao za to da se kao

~snovni filozofski metod usvoji metod logicke anal ize. Ubrzo je ovaj metod

zaista I postao obrazac za veliki dec savremene filozof ije. Zalaganje za metod

l logicke analize proisticalo je iz uverenja da je citava filozofija u osnovi logika i

da su svi pravi filozofski problemi u osnovi logicki. Tako je Rasel u knjizi Nase

znanje 0 spoljainjem svetu (1914) pisao: "Za svaki filozofski problem, kada se

podvrgne neophodnoj analizi i preciscavanju, pokazuje se i ii da uopste nijefilozofski, iii pak da je (... ) logicki., ,3 Logicka analiza nije, rnedutim, shvacena

kao predmet suvopamog interesovanja za forrnalna pitanja. Naprotiv, u nacinunakoji suje Rasel injegovi sledbenici upraznjavali provejava duh vee spomenutog\anstotel.ovskog u~v~re?jada ce ~as razot~~vanje lo?ick~ strukture jezika dovesti

\~O vaznih ontoloskih I metafizickih zakljucaka 0 prirodi stvarnosti.Na Raselovo opredeljivanje za metod logicke analize po svoj prilici su

)presudno uticala dva momenta. ~rvi je njegov.o bavljenje od.nosom izrnedu logikeI rnaternatike. Raselov rad, zajedno sa Vajthedorn (Whithead) , na Principia

Mathematica imao je vaznefilozofske dimenzije, koje su se kasnije, kroz njegova

uze filozofska dela, ispoljile u teoriji znacenja (teorija deskripcije, teorija de-notacije i dr.) i u ontologiji (logicki atomizam). Globalni cilj Raselovih logickih

interesovanja bio je izgradnja jednog idealnog, formalf!~_~ika (jezika PM)

koji ce biti semanticki i sintaksicki dovoljno bogat da moze, koristeci odgovarajuce

korelativne izraze, izrazit i sve one s to se moze izreci u obicnorn, prirodnom

jeziku. Potrebu za takvim jezikom otkriva drugi od pomenutih momenata. Nairne,

f ilozofske rasprave se vode i ideje izrazavaju u obicnom, prirodnom jeziku.

ilMedutim, povrsinska, gramaticka forma recenica koje u prirodnom jeziku koris-

t imo ne mora u potpunosti odgovarati njihovoj logickoj fermi, tako da nam nemoraju uvek biti ocigledne logicke i ontoloske implikacije naseg govora. Izvor

3 B. Russell, Our Knowledge o f the Externa l World . London, 1914. Ovo Raselovo glediste

s licno je (mada sarno na prv i pogled) kasnijem Vitgens ta jnovorn s tavu da da svi f ilozof sk i

problerni moraju prvo bit i jasno formulisani da b i uopste mogli b it i raz reseni , buduc i da je

njihovo poreklo u pogresnoj upotrebi reci naseg jezika (upor. Wittgenstein, 1.,Philosophical

Investigations, Oxford, 1958, §§ 123 , 133).



186 Zivan Lazovie

mnogih pojmovnih nedoumica i zbrka, pa samim tim i mnogih filozofski~ pro-

blema, lezao je u tome sto su filozofi bili obmanuti povrsinskom, grarnatickom

formom recenica ko jima su izrazava li svo je ide je , izvodec i pogre sne ontoloske

metafizicke zakljucke. Kao primer moze narn posluziti jedan od najopstijih

stavova tradicionalne metaf iz ike, 0 r az lici izmedu sups tanc ije i n jenih a tributa:

jed an od razloga za prihvatanje ove teze 0 strukturi stvarnosti svakako je u

prenaglasavanju znaca ja recenica koje u pri rodnom jez iku izrazava ju kategor icke

sudove i cija je gramaticka forma "5 jeP". Sa nekim jos ociglednijim primerimau koj ima nas gramaticka forma recenica obmanjuje i navodi na pogresne onotlos~e

zakljucke upoznacemo se kasnije. Imajuci u vidu da nevolje poticu otuda sto Je

pri rodn i.jez ik - inace podesan u mnogim aspekt i~a - c~s t? ne~ovolj~o .prec!~a~. .. :.

'yisesmislen, nezgrapan i neprikladan za izrazavanje suptilnih pojmovnih Ilogickihd ist inkci ja , Rasel je predloz io na izgled sasv im jednostavan put : da bi se fi lozofski

problemi uspesno resili, urnes to da ih iz~az~vamo sredstvi~a obicn?g jezika,

moramo ih izraziti sredstvima idealnog jezika. Metod loglcke anahze u tom

~

lkontekstu nalazi ~vo)u prim~~u: on .~e nam pos.ltlfit.i. d~ isp~d 'pOV[SiIlS~, gra-

, \ma ticke forme recemca, otkri je rno nj ihov s tva rm logick i sadrza j, da promknemo

. ~ njihovu cesto prikrivenu logicku struktur~, i tako vidimo sta zaista tvrdimo i

( jkoje stvari podrazumevamo kada ih upotrebljavamo. .. ... ..

Za ilustraciju nam moze posluziti anegdotski pnmer kOJI koristi I Ra-

sel." Vlasnik jedne luksuzne jahte pozvao je prijatelje na veceru, i jedan od

njih mu prilikom pozdravljanja, bacivsi pogled na jahtu, kaze: '''~islio sa~ da ~etvoja jahta veca nego sto je." Vlasn ik mu odgovara : "Ne, m~J3 jahta mJe veca

nezo sto je." Duhovit odgovor vlasnika jahte na pomalo zajedljivu pnmedbu

o~ogucen je cinjenicom da je posetilac izrekao recenicu koja je p.o. s~ojoj gra-

matickoj formi dvosmislena, i u jednom smislu - upravo onom kOJIje iskoristio

vlasnik jahte - moze se protumaciti kao da krsi princip iden.titeta,.odnosno, ka.o

da tvrdi da velicina jahte nije ista kao velicina jahte. Ipak, jasno je da gos t ruje

bio toliko neoprezan u pogledu principa identiteta, i da nije hteo da kaze: "Mislio

sam da je velicina tvoje jahte veca nego sto je velicina tvoje jahte", vee nesto

poput : "Zamisl jena ve licina tvoje jahte veca . je od s tva:ne velic~ne tvoje jahte. "

Nedoumicu u pogledu toga sta je gost zaista tvrdio, nastalu usle d

dvosmislenosti koju u sebi nosi gramaticka forma recenice "Mislio sam da je

tvoja jahta veca nego sto je", rnozerno _otkloniti :k~pli( iran)em prikr ivene .l.ogicke

forme recenice. U ovakvom tipu pnmera, tacruje u recerucama u kojima se

izrazavaju takozvani propozicijski stavovi (propo.sitional attitudes)5: pr.imenljivo

je Raselovo razlikovanje takozvanogprimarnog I sekundarnog j3vIJan.@ denota-

4 B. Rasel , "0 deno tacij i", u : Ogledi 0 jeziku i znacenju, (p ri r. A. Pavkovi c i Z . Lazovic),Beograd, 1992, str. 58.

Termin je prvi skovao upravo Rasel , i t a problernatika, inici rana osim Raselovim i nekim

ranirn Fregeovirn zapazanjima (upor . Fregeov clanak "0 smislu i nomin~tumu" u: Ogledi 0

jeziku i znacenju, sir. 35-50), veoma je zastupljena u savremenoj filozofiji jezika.

5

j

I~

I'

I

j

Bertrand Rasel: dve prekretnice u empirizmu 18 7

c ionih izraza , odnosno njihovog sireg i uieg opsega.6

Ako se u nasem primeru

denotacioni izraz "velicina tvoje Jahte" tumaci kao da se javlja sekundarno, to

jest, ako se uzme u uzern opsegu (kao da je obuhvacen operatorom "mislio

sam"), dobi ja se besmisl ic a tipa :I

l:Mislio sam da A :t ; A ."

Ako se, pak, izraz protumaci kao da se javlja primamo, odnosno, ako

se uzme u sirern opsegu (kao da obuhvata operator "mislio sam", dobijamo

smislen iskaz forme:

l_:.A i mislio sam -, A."

Povlacenje distinkcije u nacinu na koji se denotacioni izraz moze javiti

u recenici, kao i u njegovom opsegu, pokazalo se~ebno kOiisnim u~dalnim

kontekstima. Recimo, Rasel je zaista napisao (zajedno sa Vajthedom) Principe

~-; iTke, a li je to bi la kon tingentna c in jenica i,osim ekstremnih determinista,

svi cerno se sloziti da se moglo dogoditi da Rasel ne bude koautor Principa

matematike. Ali, mada bismo se oko toga slozili, nije svejedno kako cerno tu

mogucnos t izrazi ti . Na irne, ako b ismo rekl i:

!"Moguce je da koautor Principa matematike nije bio koautor Principa

Imatematike",tvrdili biSmo iskaz oblika:I

~oguce je da A : t;A",

c ime bismo pro tivreci li log ickom princ ipu ident iteta. Al i, ako bismo rekl i:

j"Koautor Principa matematike je mogao da ne bude koautor Principa

._!!!...atematike"

izrekli bismo iskaz oblika:

binoguce je -'A",

sto bi bio logicki sasvim neproblernatican iskaz, jer bismo njime tvrdili da je

neko (Rase l) ko je bio koautor Principa matematike mogao da to ne bude (a da

ostane ista osoba, tj, Rase!).

Irnajuci ove distinkcije u vidu, Rasel nije zeleo da bude prestrog sudija

u pogledu obicnog jezika, jer je bio sasvim svestan da se u njemu ovakve i

slicne dvosmislenosti cesto ni ne mogu izbeci. Kao i Frege, i on je smatrao da se

one mogu izbec i tek u jednom idea lnom, ves tackom jez iku u kojem cerno otpoce tkabiti pazljivi u pogledu toga kakvu logicku ulogu imaju pojedini izrazi i u kojem

ce se gramaticka i logicka forma iskaza potpuno podudarati, tacnije, u kojem. ce

nam logicka forma nasih iskaza biti sasvim prozima i netaknuta pragrnatickim,

6 U clanku "0 denotacij i" (st r. 58) , Rase1 def inise sekundarno javljanje denotacionog izraza

kao onoj avl janje koje j e ogra Il i.c eno na L1 .~i _kon~.:Aii ,l :( ii navedenorn pnmeru to je

iskaz 'I~a j"hta j i:' veCa.ne~o sto je.t'lkoji jes,!s~a.Jni-:-d~o siJ~g,jsk.,!~aJ:~Mi~i.9__'illl.g_aj~

. .!yoja jahta veca nego sto Je. J tako da, ako ga zamen juj er no nekim drug ir n i zrazom kOJ I

denotira isti o],jikt:~an1el1ase ograni~.av.'!.na!.;o.I\I\;k~L!-!t~g.i.!!gza. Vee iz ovog odredenja

se vidi u kom smislu ce Rasel kasni je govor it i i 0 uzern i sirern opsegu.



18 8 Zivan Lazovic

kontekstualnim iii nekim drugim spoljasnjim faktorima. Ali, osim sto su ucinili

presudne pocetne korake u izgradnji jednog takvog jezika, obojica su bili uvereni

\?a nam .me.todlogicke analize moze biti od neprocenjive koristi u raskrinkavanju

\~otk!~nJan_Ju.~lozof:~i~p:oblema koji u osnovi imaju karakter logickih zagonetkit kOJIproisticu lZ cmjemce da nas gramaticka forma recenica obicnog jezika~esto vara u pogledu njihove logicke forme.

los jedna od logickih zagonetki kojima se sam Rasel svojevremeno

bavio ilustrovace nam primenu metoda logicke analize u resavanju filozofskih:pr~b~e.mai ujedno nas uvest i u drugu prekretnicu u savremenom empir izmu u

[kojoj je Raselov udeo veoma veliki. Rec je 0 reeenicama koie za zramaticke

,1Fu~j_ekteim~ju denotacione izraze koji nista Bedenotiraju, odnosl!Q,lle~zn~avaju

,,\VlKafiv objekat u stvarnom svetu.' Zagone tka koja se kod takvih recenica. J~ijaTeuimT1esfo()fll narz led krse zakon iskJ"' . eceg (Avo A). Na

primer, recenica "Sadasnji kralj audijske Arabije je celav" nam izgleda potpuno

neproblerna ticna, kako u pogledu svoje gramaticke tako i - r ekli bismo - i u

pogledu svoje logicke forme: to je naizgled tipicna predikaciona recenica (S-P)

u ~o)oj _jednojosobi (koju identifikujemo kao sadasnjeg kralja Saudijske Arabije)

pnpisujemo izvesno svojstvo (da je celava), i ciju istinosnu vrednost relativno

lako mozemo ustanovit i. Ali , pogledajmo recenicu: "Sadasnji kralj Srbije je

cela.v." Ona ima istu gramaticku formu kao i prethodna recenica i naizgled je

podjednako logicki neproblernaticna i smislena. Medutim, problemi nastaju iz

cinjenice da Srbija u ovom trenutku nema kralja. Razume se da nije rec 0

problemima politicke prirode, koje bi i nasi vajni monarhisti imali u vidu, vee 0

logickim problemima. Jer, bez obzira na uocenu slicnost po gramatickoj i, sled-

s tveno tome, po logickoj formi izmedu navedenih recenica, nevolja je u tome

sto nije lako ustanovit i i st inosnu vrednost druge recenice. Kao sto bi Rasel

l lduhovito prirnet io , ako bismo sva postojeca bica grupisali u dye klase, klasu

~ nih koja 'esu i onih ko'a nisu celaya nia e bismo naW sadasnjeg kralja

~i rile, je:. o~aj ?i ne"postoji. Logieka. teskoca j~ u tome .s~o~a.reeenicu "S,~dasnjiI ~!kTalJSrbije Jecelav ne bismo mogli dautvrdimo da h Je rstmita. Buduci da se

\'~sta teskoca jav.lja i sa suprotnqm recenicom, "Sadasnji halj Srbije nije celav",

hgleda kao da Iedoveden u opasnost princip iskljucenja t~ceg.

Pre Rasela, teskoca je otklanjana na dva nacina. Prema Fregeu, recenice

ciji gramaticki subjekti nista ne oznacavaju mogu biti smislene, sarno sto bismo

\

za njih priznali da nemaju nijednu ist inosnu vrednos t. Fregeovskim jezikomreceno, one bi izrazava le misao a li ne bi imale nominatum. Ovim resenjern

~as~1?ij~ bio ~adovoljan z~g tog~ sto ono.oci.gledno ogranicava vazenje principaIskl~ucenJa.treceg. Na dfugoJ strani, Rasel Je bio nezadovoljan i drugim, Majnon-_gov,mlMemong) resenjern, po kojem bi iz same cinjenice da je recenica-smislena

s ledilo da njen gramaticki subjekt nes to oznacava, ako ne u s tvarnorn, onda unekom subzistentnom syetu u kojem hi prebivali homerovski bOgQvi, Odisej,

sirene, Hamlet i druga fiktivna bica. Majnongovsko resenje bi mozda obradovalo

7 Ibid., s tr . 55, 58.

Bertrand Rasel: dve prekretnice u empirizmu 189

pomenute srpske monarhis te jer bi nebeska Srbija konacno irnala kralja kojeg i

\

ZaSIUZuje,nebeskog, ali je Rasela ~r.inula ~inj.enica da. bismo onda morali bitiblagonakloni I prema samoprotivrecrum enutenrna kao sto su "okrugli kvadrat",

"drveno gvozde" i slicnim, cijoj subzistenciji se protive logicki razlozi.

Po Raselovom mis ljenju , oba predlozena resenja pocivaju na preura-

njenom poistovecivanju gramaticke i logicke forme recenica, Nairne, pogresno

se smat ra da navedene recenice ne sarno gramat ick i nego i logick i gledano

imaju predikacionu formu S-P iskaza i daje njihov grarnaticki subjekt ujedno injihov logicki subjekt. Njihova gramaticka forma nije sporna,ali je sporno da Ii

oQ~.Il.i~gI1.<?.!!.d.t?~~~!.'!.~.i_?:L\lta.Y.~.Lnjihov_uJ()gi~kuormu. UpravojeovoRaselporicao, isticuci da je njihova stvarna logicka forma-pi-lkrivena gramatickom i

da se, kada se ona eks£licir:.'!...P9..ka.zJ.ije._daiiiiQ_YJi.itarii!IJir.~dik3.cioniS"'::Pskazi,nego slozena konjunkcija jednog egzistencijalnog iskaza, u kojemse tyrd"i"jJoStO-

1!-nJeJe.~no~().a.:.~~,n()fobJekta, I.dva-mVi~e'pr~dlkaciOnTfilsKaZalj""k6jima setom ob)_e..~~~~IPISUJUl.vesn! __:;.Y.QJ~!~!l.:...Takoi, prema Raselovoj analizi, svakoK O bi izrekao recenicu "Sadasnji kralj Srbije je celav" u s tvar i tvrdio: "Pos toji

jedan i sarno jedan entitet koji ima svojstvo da je sadasnji kralj Srbije i taj entitet

ima svojstvo da je celav." Prevod nam doduse daje slozeni ji iskaz, a li je sada

pitanje njegove istinitosti iii laznosti resivo, posto je rec 0 konjunkciji nekoliko

iskaza odkojih bi svaki morae biti istinit da bi citav iskaz bio istinit.Ukonkretnom

primeru, slozeni iskaz je neistinit zato sto je vee prvi clan konjunkcije, egzisten-

c ija lni i skaz u kojem se tvrdi postojanje jednog jedinstvenog entit et a koji jesadasnji kralj Srbije, pogresan.

Druga prekretnica

Ako pazljivije pogledamo i uporedimo recenice:

"Sadasnji kralj Srbije je celav"

i:

"Postoji jedan i sa rno jedan entit et koji je sadasnji kra lj Srbije i ta j j e

entitet celav"

uocicemo nagovestaj Raselovog vaznog doprinosa drugoj prelomnoj tacki u

razvoju savrernenog empir izma. Ekspliciranjem logicke forme prve recenice

pokaza lo se da ~amaticki subjekt t e reeenice ni je i stovremeno i njen log ieki

~ubiekt: termin '}~asnii..kr~)j_SI.:Rjj~:.'j!;...a TIl~~tfl_g[<;l.matiG...k9_g__S_lJb$l<.t~l!.Prv.9j

~E~nici dospeo na mest.?.E.r.~.~Wi.ata.jLg_nl_gQj.re.cenic.~-Daklei.ctok-je--&-pr-v-omslueajUiiraesKiirit!vnl",iraz naizgled upotrebljen da bi nesto imenovao, u pred-

8 Najuverlj iv iju kri tiku Raselove ana lize nalaz imo kod Strosna (P. F . S trawson, "On Referring",

Mind, 1950). Strosnova kritika Raselovog ucenja 0 opisima poc iva u s tvari na odbac ivan ju

I~eorijen ace nja od ko je polazi Ras e! . Osnovna ide ja n a koju se po ziva S trosn je d a i zraz i

nernaju znacenje nezavisno od upotrebe, nit! recen ice irnaju ist inosnu vrednos t nezav isno od

konteks ta u kojama se koris te da b i se n jima nes to tvrdilo .



190 Zivan Lazovic

~

1.ozenom prevodu on je tu prividnu ulogu izgubio i prepustio je kvantifikovanoj

i\vezanoj) promenljivoj, dok je on sam dobio predikativnu ulogu. Time je potpunotscezla i prividna a problematicna ontoloska obaveza koja se nametala Majnongu,

da gramaticki ispravno upotrebljeno ime mora imati nosioca da bi iskaz u kojem

seono javlja na mestu subjekta imao smisao.Pos tupak kojim se Rasel u prevodu posluzio da bi dati deskr iptivni

izraz lisio referencijalne upotrebe, a time i problernaticne ontoloske implikacije,

jos od Bentarna je poznat pod nazivom para(raziran;e. a u literaturi se josnaziva i kontekstualnom definicijant.-.Rec : r e : - nairne, 0 tome da se jedan izraz

definise ne koriscenjem semanticki ekvivalentnog izraza, nego tako sto se utvrduje

1

1Postupak putem kojeg se svi iskazi u kojima se taj izraz javlja mogu prevest i u

~gieki ekvivalentne iskaze u kojima se taj izraz vise nejavlja (i ii se ne javlja u

isioj logickoj ulozi). Korist od ovakvog postupka je zaista neprocenjiva. Uopsteno

govoreci, kad god imamo neki problematican izraz, cija nas upotreba naizgled

uvlaci u krupne ontoloske obaveze iii sernanticke teskoce, probleme mozemo

lotkloniti tako sto cerno naci nacin da ga kontekstualno definiserno i pokazerno

da se, logicki gledano, iste one stvari koje smo tvrdili pornocu recenicnih kon-strukcija koje su sadrzavale taj izraz mogu izreci i pomocu recenicnih konstrukcija

IkOjetaj izraz ne sadrze (ili ga sadrze u nekoj drugacijoj, logicki neproblernaticnoj

ulozi).S obzirom na veliki znacaj koji postupak parafraziranja iiikontekstualne

definici je moze imati u resavanju f ilozofskih problema, nije neobicno da jeRem.zii..E.amsey)kasniie Ras~!9_v.1J1~tod-pro.glasioaradigm_omfilozofske ~!!..a!i?:e.Medutim, metodrJo"l iva na znacajnorn f ilozofskom uvidu koji u stvari i cini

( drugu od pomenutih prelomnih tacaka u razvoju savremenog empir izma: d.a

~osnov~e jed~ni.~~_j~~~kog~!l~ee~j.a",_nisuJ>~gi.naeni !~r~i .negg_9_i2~.hva~!!46! Iezieki_~]_~p?~,_t~~mJe, recemce Ih IskaZI u kO]lma~e ~:mazl ~~otreb~JavaJu.Lklasicni empinsti pOlazlh su od tradicionalne, atornisticke teonje znacenja, po

kojoj su primame znacenjske jedinice pojedinacni izrazi koji svoje znacenj~

dobijaju zahvaljujuci tome sto nesto oznacavaju: izuzetak su sarno takozvani

s inkategorematicki izrazi kao s to su, na primer, veznici , koji imaju pornocnu

9 U torn pog ledu je i Kvajn srnat rao d a log ick a an al iza i po stupak p arafr azi ran ja i rn aju vel iki

znaca j u resavan ju ontoloskih neodurn ica --prelazak sa n ivoa obicnog na nivo forrnalnog

jezika irna karakter razjasnjavajuceg parafraziranja recenica iz prvog pomocu recenica drugog

jez ika, p ri cernu log icki sadrzaj prv ih recen ica b iva sacuvan i osloboden problerna ticn ihpre tpos tavk i i zbunjujuc ih dodataka. (Upor. W. Quine , Word and Object, MIT, 1960, pp .

258-259.)

10 I stor ij ski gl edano, o va j u vid dugujerno F re geu i on je z ai st a i rna o d aleko se zne pos led ic e ne

s arno u sav rerne no rn e rnp ir izmu nego i u c it avo j s avremenoj fi lo zo fi ji , po se bno u onom

n je no rn d elu ko ji j e bio upu cen n a p rou ca van je j ez ika . Radikal izovan je u Kvajnovorn i

Dejvidsonovom ucenju 0 globalnorn jezickorn holizrnu, po kojern primarni nosioci znacenja

nisu cak ni pojedinacne recenice (iskazi), nego citav jezik. Vise 0 ovom radikalnijem holizrnu

moze senaci u zbomicirna c lanaka ovih f ilozofa: D. Dejvidson , Metafizicki ogledi, (prir. Z.

Lazovic), Beograd, 1995; V. Kvajn, Jezik istvarnost, (prir. Z. Lazovic: knjiga je u priprerni

i bice objavljena iduce, 1998. godine u izdanju FDS, Beograd).

Bertrand Rasel: dye prekretnice u empirizmu 19 1

ulogu u obrazovanju slozenijih jezickih celina od prostijih. Najdovrsenija verzijaove teori je moze se naci kod jednog od eminentnih predstavnika klasicnogempirizma, D. S. Mila (1. S. Mill).

. Sve do 1905. godine, tacnije do clanka "0 denotaciji", Rasel je usvajao

tradlc~onaln~ teori ju znacenja. Neke njene elernente zadrzao je i u kasnij im

~ad.ovlma, ~h je, koristeci opisanu analizu, za s iroku klasu izraza iz obicnog

jezika (za smgulame opise tipa "sadasnji kralj Srbije") pokazao da su nepotpunisimboli, odnosno, ~a nemaju izdvojeno znaeenje nezavisno od sire jezicke celine

(re~~!1i_~_(!).~()joj,se JavlJaJ¥ . 1 _ Q l l . .1>e.dgovaraju_cilJl_prev_oQQi1ffl]_o:gJl~mu_~aci~~~.~k~ celina (reeenJca~ ne gubi na svom :?~aeenju ( logickom sadrzaju) .Na ta nacm je potvrdeno da je pretpostavka da je osnovni nosilac znaeenja.

recenic .f t ne pojedinacna rec, u o~!!o....p_Q§J!)-p-k;u_onteks!!!_C!ln.9gefin.~anja., ohkOlJIsastavfl l oelO"vlrecenice bili sernanticki pr imarni, kao s tc;- j"e

smatrano u tradicionalnoj teoriji znacenja, datu recenicu bismo morali analizirati

tako sto bismo za svasi njen deo pruf il i odgovarajuci sernanticki ekvivalent.

~~ bi, pak, r~ceni.ca bila osnovni nosi lac znacenja otvorena je rnogucnost da se)prilikom analize njenog znacenja neki njeni sastavni delovi uklone postupkom

)parafraziranja, uz uslov da recenica dobijena parafraziranjem izrazava isti logicki

~addaj kao i polazna recenica.Znacaj postupka parafraziranja iii kontekstualnog definisanja nije sarno

• \ u ~om.esto nam om~~ucuje da e,!splivcir~mostvamu logieku formu problematie!!_e~eceillce. los krupniji filozofski znacaj je u tome sto nam on pruza mocno orude

~.~a el!min.i.sanjeonih izraza koji naizgled imaju neprihvatljive i spome ontoloskemphkacI e. Sa takvom njegovom pnmenom zalazimo u najdublje f ilozofske

rode,.u ~ode ontologije i pitanja 0 tome kojim cemo sve vrstama stvari pripisatiostojanje. Naravno, u duhu prve prekretnice savremenog empir izma 0 kojoj

mo u prethodnom odeljku govori li , put do odgovora na ovo pitanje takode bi

~

ebalO da nas vodi preko jezika. Po pretpostavci na koju se oslanja Rase l, on-

~os~eobaveze jezika bic~ sadrzan.e u ?nim jz~azima cije se znacenje i upotrebajeziku prvenstveno sastoje u referiranju na objekte, a koje nije moguce ukloniti

jezika koriscenjem kontekstualne definicije.

. . Kao stosmo vee spomenuli , sve negde do 1905. godine Rasel je prihvataotr~dlclonalno ucenje po kojem svaki smisleni izraz oznacava neku vrstu objekta.

NJeg~va u osnovi realist ieka ontologija bila je veoma sirokogruda, jer je svet

naseljavala ne sarno tgzistentnim entitetijpa (postojecim pojedinacnim stvarimaoznacenim vlast it im imenima I vezanim promenljivama) nego i takozvanim

subzistentnim entit~ (najpre pojmovima, ali i brojevima, homerovskim bogo-VIrna,relaclJama, himerama itd). To se odrazilo i u jeziku Principa matematike

(PM-jezik) iz 1903J~0'i kao n si~ce ontoloskih.obaveza.sadrzikonstante

_d~ vr~te~ne ipredik.!!tske.1 a sva og kasnijeg ogicara OJI I 0~TiSl(juc;voeFsrenzioiialiiom-piis' tupu (primer je, recimo, Kvajn), a posebno

za radikalne nominaliste, ova ontologija bi bila nedopustivo bogata i nediskrirni-nativna. Slikovito govoreci, Rasel je u svom ontoloskom stavu majnongovskizapustio bradu ibilo je potrebno sarno da pronade adekvatno sreds tvo koje ce



19 2

Zivan Lazovic

~

mu pos luzin kao okamovskj b_ili~da tu bradu potkrese i dovede u red. Ovo

sredstvo je otkrio upravQU postuP~~rvu uspesnu primenu ovog

postupka nalazirno u njegovom ucenju 0 deskrlpclJama, u kojem je pokazao da

se·~ngl!.~arniopisi tipa "Sadasnji ~~!lSr:.l2i.i~~:JkojeFrege uvrstio u primitivnu

((l1\~o~bC~J~~ogj(kontelfuualt1-6 de.finlsatI I ~l!mi?isati iz_~lasei~ka~a_k9-iie!~.:i~1\7I\~a 0 leAl<

I----- .--Osim ~govskih objekata, drugi krupan izvor Raselovih ontoloskih

nedaca bile s~£e/i to jos otkako je u prvoj verziji Principa matematikeformulisao paradoks klase svih klasa koje nisu clanovi same sebe. IIParadoks jeprvi 1897. godine otkrio Burali-Forti, i to u vezi sa infinitnim ordinalnim bra-

jev irna, a li je njemu tada izgledalo da je lako resiv lokalnim podesavanjem

teorije. Raselova formulacija paradoksa zadirala je, medutim, u same ternelje

matemaricke logike koju je pokusao da izgradi Frege, i Rasel nije imao mira sve

dok nije 1908. godine dovrsio svoj e resenje u vidu teoMJ .moya, koja je uobrisima bila nagovestena u Principima matematike.

Ontolos~~obaveze PM::- . i~§,u_JiQ~. I i sI11Q,~kveda se.E~~~p'os~~vljapostoj_anjepojedinac'1.ih,~!\'_!lr.~,.~!i.~"'p~j_I_!I~v~.!~9_pstr~~t~i~~b~~ata. Pojmo'd.~IJ shvaceni intenzionalno, i u njibjeB-as_e1liyrstava_Q.1_v2_jstva,

ekstenzionalno shvacene entitete, svrstao u stvari:_Kada_~..rec_o.klasir-Gna __ije

istovetna s o<!govagj_y.cill1-PQjm.Qffi.(naS_l}_Ovu9je_gj~_ll_asaormirana) .upravoIzato~io imaobelezje ekstenzionaln()sti: dYeklase koje imaju iste clanove identicneI SU,lako mogu biti obrazovane pornocu razlicitih pojmova (poznati primer su

lklase "bica sa bubrezima" i "bica sa srcem"). U tome je Rasel nalazio argument

za pretpostavku 0 nezavisnom postojanju klasa. Naravno, osnovna ontoloska

obaveza potice izjezika, odnosno, iz cinjenice da PM-jezik sadrzi izraze pornocu

kojih se referira na klase, sto znaci da se pretpostavlja niihoYQ__p'_Q§_~Qj~je.

buduci da se ~l;l..&.ne_mQgupoistovetiti sa Odg~Cim..klasnimp __jm()~!~a,

j~Qjna_altematwa koja preostajeu_dv.odelnoj ontologiji f.rincipa matematlke'jestecl!!:._o~_spadaju medu stvari.

Ipak, osim'sto--se'siJocio sa paradoksom klasa, Rasel je smatrao da su

svojstva i epistemoloSki.i-Qntolo&k-i--primamija_()QJ<:lasa:edno svojstvo F moze

b~e stvari, dok klase mogu biti obrazovane i take da clanovinemaju nikakvo zajednicko svojstvo osim formalnog obelezja da pripadaju istoj

f klasi. Zato je i kasniji Raselov rad na resavanju paradoksa bio usmeren ka~gr~dnji teorije u.kOjoj,n_ecebiti mesta za klas,~:~ec sa~? za svojstva: ~ako.~e

tu SPISU"Matematlcka logika zasnovana na te.onJItipova zalaze za elirninaciju

klasa po modelu singularnih opisa, odnosnQJLduhu ucenja-o-nepotpunim sim-

boEma, Nairne, buduci da prividna ontoloska obaveza u pogledu klasa proistice

11 B. Russell, The Principles of Mathematics, Carnbridge&New York, 1903; dobar pregJed je

moguce naci u: J. van Heijenoort, "Logical Paradoxes", objavljeno u Edvardsovoj (Edwards)The Encyclopedia of Philosophy, New York, 1967, vol , 5 ,

12 B, Russe ll , "Mathemat ical Logic as Base d on the Theo ry of Types" , American Journal ofMathematics 30.1908,

19 3ertrand Rasel: dve prekretnice u empirizmu

.. . I" u referencijalnoj ulozi, na mestu gramatickogiz t oza sto se izrazi za k lase jav JaJu . ,J izbeci ako se izrazi za klase

e- ceni . t ntolosku obavezu Je moguce I . ~\ subjekta u re eruct, u 0 k I'd finiciji ovih izraza Rasel koristi izraze' kontekstualno definisu, U konte stua nOJ e I , " '.\-. -',- "- - -.~ '- d I t akve kontekstualne definicije bio:za svojstva, pa or mo e ,

. . ~ F ( )"H" f "X J1X .. , ,.. • , . 'k k d kriptivne konstante koje

Izrazi z~ Sv?]stva zadrza~1 su ~ jezi uT:~n~;loska obaveza je sasvim

imaju ulogu termma I n?se o~~?I~ske 0 av:z~~, se za potrebe rekonstruisanja

eksplicitna u Ras,elovoJ, te?nJI tIY.~~~:rifi~~Janj~ svojstava: Raselovi aksiomimatematike u,d~~uPM-Jez,lka"vr~1 i a "Posto'i!,. Samog Rasela prito:nbeskonacnos~1 I izbora ukljucuju ISka~e t p u pool~dU svojstavs, koliko pitanje

nisu toliko brinule pr~uze~eo~toloSkke,oa,vezeuno~ smislu reci, odnosno, da Iida Ii su uvedeni aksiorni zaista a ~1O,mlu p

predstavljaju analiticke. i primiti.vne ,Istm,e. za klase i njihovoID._eJirnina£:jjQmKontekstualnim definisanjem Izraz~ . '--ot~~ana Uklanjanjem

r.RaselQY!l__Z~S_t_~~~~~jnOng6:~~i~ti ln;!~~~~;~~tike, ali ti~e nije bio u

\}Iasa zna~no Ie ~proscena omo Of \s Jer, sto je i Rasel dobro znao, parado,kspotpunosti razresen, Raselov p~ra 0, k'. fuokcije. U Principima matematike

vali i za k lasne pOJmoye kao 1 za IS ,aroe. )' od 1908 zodine Rasel pocinje- iednak t pljene obe vrste Izraza, a I . 0podjedna 0 su, zas u, , nk " koie se teorija..tipova prvenstveno

" d mo 0 i skaznim fu cIJamana J _... '--.- I' ickiradije a g o~o!!.~~__ -; . c'gledno sve-Visepf6vejava nomma IStlC

r:OOSi

,U tim njegovim nasto~~n~lma,0 I tacioni iezicki status, Ipak,

h, buduci da i,~kaznefu~kc~Je l~aJu p:ea~~~~~~;roCisti; ~rvobitni PM-jezik,

Rasel jos uvek nije u dovoljno j men ~?~I~ da vrsi kvant ifikaci ju nad iskazn imjer se on toloske ~baveze ~onovo up ICUIa

bd se sarno u kontekstima u kojima

funkcijarna. Takvlh ontoloskl~ obave~a ?sk? as:edstvima (takozvanim otvorenimo iskaznim funkcijama govon kao 0 jezic im

recenicama iii pr~di,~atima). d z 0 se zapitati: litaje Rasela spreea-Uocavajuci ovu ned?s le nost, m\ emb iiaca izlozi jos neki deo svoje

valo da nominalistickom secivu oka:n?vs ogvtor~ije pokusao da po uzoru na

majnongovsk~ ontolo~ke brade? T~~~!e~s~:~im entia non grata, odnosno, pre-klase izbegne I ontolo~~u obavezu ~ rzal i i V" ie ontoloski status predmetrna svojstvima i relacI]amA..kao uJ~lY..e , f D t ll~Ife~an od razloga sto to nije

vekovnog spora ~~medu revalis,taI ~~:::~n;al~e~~ijatipova, i pored problema saucinio svakako lezi u tome st,oje sm k • ti iizbora daje dovol jno dobro

litic v, k oma bes onacnos I ,navodnom ana incnoscu a Sl rekonstruisanje maternatike u

resenje paradoksa i do~oljno bogat~ resurse o~~ovnog bilo je i drugih razloga

duhu Principa mate"!(1tlke. Ipak, OSI~ ~VO~ologiji zad~zi univerzalije. Nevolja

zbog koji~ je ~ug~ bio sklon d~ .u svo~~~o~ru im razlozima zapao u is tu onu

je, medutl,m" st,o je rukovov~ec,1~ ?k vao ko~ nekih drugih filozofa (recimo,

gresku koju Je Isp:avno UOCIO ~Ih ~ da 'e neosnovano projek tujuci izvesnekod Majnonga). S jedne strane, p o ~azaced l J , 0 resci brkanja gramaticke ijezicke strukture u stvamo~t, I sam po egao~, g, e daje Rasel zadrzavajuci

r logicke forme izvesnih recenica. Sa druge strane, cim s



194 Zivan Lazovic

izraze za svo jstv a kao deskr iptivne konstan te ko je su nosioci on toloskih obaveza

upao u jos jednu gresku karakte ri st icnu za t radicionalnu teori ju znacenja - pogresno

~ poistovetio znacenja sa referencijom, buduci da je iz sernanticke uloge koju je

l !t im konstantama pripi sao proiz is lo da one moraju nes to oznacavati ,

Pr va Raselova pogreska, pro jektovanje jezicke struktur e u stv amost,

najociglednija je u njegovom poznatom ucenju 0 logickom atomizmu, cija je

\ snovna postavka da strukturi takozvanih atomnih iskaza odgovara struktura

~\ tomnih cinjenica. Okol"91:4.godine Rasel prestaje da govon 0 dva domena -

,\ ostojanja, domenu egzistentnih pojedinacnih stv ari i domenu subzistentn ih po j-

\~va. Mnoge vrste pojmove je izricito odbacio, a mnoge je poistovetio sa

pr edikatskim jezick irn izrazima. Ipak , i d alje usvaja ontologiju ko ja je u osnovi

dualisticka i realisticka: pored konk r~j)je.din a.Cnih ...S1Y.ar i.kojepo sto je ..u

!2LostOrlli yremenu, pretpostaylja i postojanj~er7ali,ja_(s:v.ojstav.aj_relacija)

koje se tu i tamp po~~~na konkr~a. Ovaj dualizam partikularija

Wo jeainacmtlstv'ari) i univerzalija nalazi se u sred istu n jegovog logickog atom-

izma i ucenja 0 atomnim cinjenicarna.

U clanku "Filozofija logickog atornizrna" (1918) Rasel se bavi "naj-

pro stijirn sastavnim delov ima iz ko jih se svet sasto ji ( . .. ) cija je stv arno st samos-

vojna i nezavisna od drugih delova. Te proste pojedinacnosti su bezgranicno

r aznov rsne - postoje partiku larije i svo jstv a i r elacije razlicitog reda, citava je-

dna hijerarhija.?'" Ovakvo ontolosko ucenje delom pociva na pretpostavci 0 10-

gickoj st ruktur i.j ez ika, t acni je i skaza kao osnovnih se rnanti ckih jedin ica. Podela

postojecih stvari iz kojih je svet konst ituisan na partikulari je i univerzal ije paralelnaje podeli jezickih sirnbola na individualne i predikatske konstante, odnosno

podel i jezi ckih iz raza na sups tant ive ( irnenice ) i adjektive (pr ideve) . Ovu jezicku

podelu Rase l i zvodi i z pre tpos tavl jene asimetr icne logicke st rukture i skaza, nai rne,

i z pre tpostavke da usvom baz icnom, a tornnom obl iku, iskazi i rnaju S-P strukturu,

pri cemu si rnboli S iP i rnaju raz li ci tu logicku funkc iju. Logicki g ledano, supstantivi

se mogu jav ljati sar no na mestu sub jek ta ujednom takvom iskazu, i kada i rnaju

logicku ulogu subjekta , oni onda refer iraju na par tikula ri je . Gramaticki g ledano,

afiiflJivi se . I T l _ Q _ g ! l j<l'yj.tij_D.<Lllle.lliL~Ybj~.kt1Lj_!}jLme..,'m.1.pIedikata, ali.oni ne

J Il_Qgull it i. .lQgiCki.subjekt i. Adj~_k~ je Rasel shva tao kao nepotpune izraze koj i

nagoves tava ju i skaze u tom smislu s to ne rnoguli a-stoje-sa rnoS ta lno kaologicki

subjekti iskaza, vee moraju da budu dopunjeni iskazom u kojem preuzirnaju

logicku ulogu predikata. Tako, na primer, odgovarajuc i s irnbol za svoj stvo beline

nije rec~bdQ", negoJunkcija"x je belo", a belina moze dospeti uiskaze samo"

posredstvorn sledece funkcije: ---. -.~-""-

"Be lo je boja. " HZa svako x, ako je x belo, onda je x boja."".

Ovo ucenje bice u o snov i 2. izdan ja Principa matematike (1918-1919).

Imajuci u vidu upravo naveden primer Raselovog tumacenja iskaza "Belo je

boja", namece sepitanje zar drugi iskaz, "Za svako x, ako je x belo, onda je x

13 B .Russ el l, "Th e Phi lo sophy of Log ic al A tomism", u :R.C. Marsh, ed., Logic and Knowledge,

London, 1956,p.270.

Bertrand Rasel: dve prekretnice u ernpirizrnu 195

boja'', ne rnoze da posluzi kao parafraza kojom cerno se osloboditi ontoloske

obaveze postojanja svojstva beline, obaveze koju sa soborn donosi javljanje

izraza "belo" na mestu subjekta u prvoj recenici? Naravno, da bisrno nacinili

ovaj korak koji ukljucuje postupak kontekstualne definicije, morali bismo da

p rornenimo kriterijum on toloske obaveze ida, u rnes to Raselovom kriterijurnu

po kojern su:cleskri tivne konstan te no slOcTO toloskih obaveza12r ibegnemo

c_uvenorn vajnovom kriterijumu po kojem su ontoloske obaveze povezane ne

sa-k-onstantama_nego.sakvantifIkovanim (vezanim) promenljivama jezika; drugim

reCima, morali bi.s~'!i~<;l.!1..9_s_;]<vajn9rn da kazerno<!.a_."p~~tgj~C_~naci "bjt!_

vrednost (vezane) prornenljive". Ipak, sam Rasel je ontolosku obavezu prerna

partiJ(ulanJama-l-ufiTveriali jama izvodio iz asimetricne S-P s trukture atornnih

iskaza (tipa "lepta je bela"). Rasel je tada bio uveren da razlici u gramatickom i

logickom funkcionisanju sirnbola SiP u atornnorn iskazu korelira u samoj

stva rnost i raz lika izrnedu objekata koj i konsti tu isu odgovarajucu a tomnu c injenicu .

Dak le, kao sto atomnorn iskazu po pr etpostavci odgovara ato rnna cinjenica, tako

i elernentima u iskazu koreliraju odgovarajuci konstitutivni elementi atornne

cinjenice. Ujednostavnornpr ir neru iskaza "Lep ta je bela" , odgovarajuca ato rnna

cinjenica sasto jala b i se iz partikular ije (lopta) i unive rzalije (belo ) instancirane

u toj partikulariji. Istovetnost strukture se proteze i dalje. Vide Ii smo da je u

iskazu "Lopta je bela" predikatski izraz "bela" nepotpun i da zahteva dopunu.

Par alelno tome, struk tura ato rnne cin jenice jr takva da vezu izmedu dva elernenta

stvara jedan od njih koji je, kako je Rase! smatrao, sam po sebi nezasicen i

zahteva dopunu . Takvu vezivnu ulogu Rasel je pr ipisiv ao univerzaliji belo, zakoju se partikulari ja lopta vezuje tako da su oba dela na okupu u atornnoj

cinjenici lopta je bela. Po Raseiovom misljenju, sarna reiacija p rediciran ja kao

bazicna logicka r elacija u atomnorn iskazu pr etpostavlja, n a nivou jezika, razliku

izmedu supstantiva i adjektiva kao c lanova relac ij e, a na nivou s tvarnost i postojanje

par tikula ri ja kao subjekata predikaci je i unive rzal ija kao onoga s to-j e par tikula ri -

jarna predicirano.

Osnovno pitanje koje se moze postaviti u vezi sa ovirn Raselovirn

ucenjem proistice upravo iz toga sto Rasel 0 atornnirn Cinjen icama govo ri iz

perspektiv e jezik a. Nairne, ocito je da je ontologija ato rnn ih cin jenica d ik tirana

usvojenirn pretpostavkama 0 a tomnirn i skaz irna kao baz icnim iskazi rna i 0 njihovoj

logicko j str uktu ri. Na taj nacin je jed no struktur alno obelezje svojstveno nasem

govoru 0 svetu projektovano u sarnu stvamost i shvaceno kao njeno bazicno

obelezje. Ali, n?s prirodni jezik je takav da je njegova upotreba uslovljena irazni rn ne- logickim pot rebarna i svrharna . Koje cemo iz raze kor is ti ti kao subjekte,a koje kao predika te nij e ust anovlj eno a priori, nit i j e logicki , j ez icki i ii ontoloski

u slovljena cinjen ica. U dovoljno elasticnom i p rilagodljivor n jeziku izrazi mogu

rnenjati svo j polozaj i svo ju ulogu unu tar iskaza; cak i citavi atornni iskazi rnogu

14 W. Quine, "De sign at io n a nd Exi st enc e" , The Journal of Philosophy, XXXVI , 1939, p p.

707-708.



196 Zivan Lazovic

menjati svoju strukturu." Tesko da bismo se mogli sloziti sa tadasnjim Raselovim

uverenjem da postoji jedna bazicna asimetricna relacija predikacije koja se refle-ktuje u bazicnoj asimetricnoj S-P strukturi pretpostavljenih atomnih iskaza. Naprimer, po uzoru na parafrazu:

"Belo je boja'' HZa svako x, ako je x belo, ondaje x boja".

u nekoj drugacijoj ontologiji kao sto je kasnije bila vajthedovska mogli bismo

da objekte shvatimo ne kao partikularije nego kao skupove adjektiva dogadaja

unutar kojih su ti skupovi situirani, pa bismo za neki atomni iskaz imali sledecu

parafrazu:"A je belo" HPostoji dogadaj E, A je situirano u E i bela je situiranouE".

Time se pokazuje daje distinkcija "supstantiv-adjektiv", bez obzira sto je (bar u

indoevropskim jezicima) usvojena i siroko zastupljena, u osnovi arbitrama.

U Raselovom ontoloskom ucenju 0 atomnim cinjenicama pogreska

Jhxkanja znacenja i referencije ispol java se i na nivou recenica koje izrazavaju

t t!pretpostavljene atomne iskaze. Jer, ocigledno je da je Rasel pretpostavljao da~mislene recenice moraju u samoj stvamosti imati odgovarajuce korelate; atomnim

recenicama bi odgovarale atomne, a molekulnim recenicama molekulne cinjenice.

Zastupajuci tezu da cinjenice pripadaju spoljasnjoj stvamosti i konstituisu obje-ktivni svet, Rasel je prevideo ono sto u clanku "Filozofija logickog atomizma"sve vreme prosto bode oci - daje analiza cinjenica izvedena iz analize jezika.

** *

Izrazumljivih razloga u ovam clanku smo se ogranicili na rekonstruisanje

i razmatranje sarno nekih osnovnih filozofskih postavki Bertranda Rasela, i to iz

odredenih perioda njegovog misaonog puta. Poznato nam je da je Rasel najcesce

sam uvidao pogreske u koje je zapadao, korigujuci ih u kasnijim delima i ne

tako retko znatno menjajuci svoje pog!ede. U tom smislu, i njegov filozofskirazvoj bio je pun prekretnica . Ovde smo se dotakli sarno onih segmenata u ko-

jima se najbolje ogleda Raselov doprinos razvoju dvadesetovekovnog empirizma

i koji su, gledano jos sire, ostavili neizbrisiv trag u savremenoj filozofiji.

25. 10. 1997. Filozofski fakultet, Beograd

15 Ovu primedbu Raselu upucuje Kvajn. Upor. W. Quine, "Russel l' s ontological development",

p.664.

Bertrand Rasel: dve prekretnice u empirizmu 197

ZIVAN LAZOVIC

BERTRAND RUSSELL: TWO MILESTONES OF EMPIRICISM

(Summary)

"Empiricism" always tended to be scientific philosophy. Starting from

QUine's list of "five milestones" of empiricism, this article shows that B.Russellmade substantial contribution to at least two of them. The first Russell 's contri-

bution concerns the shift from ideas to words and displays itself inhis view that

philosophy as such is logic and that real phi losophical problems reduce upon

analysis to logical problems. According to Russell , in analysing language by

means of which we describe the world philosophy should use the method of

logical analysis since ordinary language is onto logical ly misleading and it i s

frequently the case that the grammatical and logical forms of language areincongruent. The source of most philosophical problems lies in this incongruence.

The second Russell's contribution to the development of contemporary empiricism

concerns the shift from terms to sentences and consists in the use of the method

of paraphrases or contextual definition. Russell employed this method to show

that descript ions are "incomplete symbols", which acquire meaning only incontext and have no significance on their own account. The philosophicallymost interesting point i s that Russell ian analysis is very significant for our

treatment of ontological issues.

lazovic zivan, bertrand rasel - dve prekretnice u empirizmu

Documents