Shiitake je gljiva parazit koja u svojoj domovini raste na shiitake drvetu po kome je dobila ime, odnosno izvorni prijevod bi bio shii-hrast, take-gljiva. Dakle, hrastova gljiva koja se jo moe uzgajati i na bilo kojem tvrdom listopadnom drvetu (bukva, breza, kesten). Osim na drvenim oblicama, moe se uzgajati i na supstratu od piljevine iji bi proces prema vlastitim iskustvima opisali. Za uzgoj se koristi svjea piljevina tvrdog bjelogorinog drveta. Piljevina se zatim na suho mijea sa dodacima u omjeru 90% piljevine i 10% dodataka. Cilj dodataka je poveanje duika i ugljikohidrata u supstratu radi veeg prinosa gljiva. Dodaci mogu biti mekinje, zob, jeam, kukuruz itd.Nakon mijeanja na suho, supstratu se dozira voda da bi dobili prikladna vlaga u supstratu. Da bi utvrdili optimalnu vlagu, napravimo jednostavnu runu probu tako da zahvatimo aku vlanog supstrata i snano stisnemo. Kod toga se supstrata nebi trebala cijediti voda, a nakon otvaranja ake supstrat se nebi smio raspasti. Nakon to smo izmijeali i odredili prikladnu vlagu, supstrat punimo u polypropylenske vreice otporne na visoke temperature. Napunjenim vreicama se na vrhu stavlja pamuni ep i vrsto zavee obinom pagom. ep slui za izmjenu plinova, proputa zrak u vreicu, a ne omoguuje kontaminaciju.

Nakon punjenja i vezivanja vreica slijedi toplinska obrada supstrata, odnosno sterilizacija ija je svrha ubijanje svih tetnih mikroorganizma u supstratu. Sterilizacija se vri u autoklavu pod tlakom na temperaturi preko 110 C u trajanju od 3 sata. Nakon vaenja i hlaenja vreica iz autoklava slijedi unoenje micelija u vreice, odnosno inokulacija. Najlaki nesterilan nain inokulacije je brzo otvaranje vreica na vrhu, unoenje micelija te ponovno stavljanje i vezivanje epa. Jasno da ovaj nain nije 100% siguran i da se moe raunati na manju kontaminaciju, odnosno pojavu zelene plijesni. Puno sigurniji nain je vriti inokulaciju pod sterilnim uvjetima. Takva se inokulacija vri u malim sterilnim komorama, tzv. digestorima, koji u sebi sadre HEPA filter, ventilator i UV lampu. Filtrirani isti zrak se ubacuje na mjesto inokulacije i na taj nain nemoe doi do kontaminacije supstrata. (Slika 1)

Za inokulaciju supstrata najee se koriste sljedei tipovi micelija:Micelij na piljevini- podloga ovog micelija je mjeavina piljevina i mekinja te ga prilikom uporabe treba usitniti. Prednost mu je u tome to je jeftiniji, ali ga je tee usitniti. Tekui micelij- je otopina na bazi eera koja se pomou price ubrizgava u supstrat. Koristi se iskljuivo kod sterilnog naina inokulacije i ne preporua se kod poetnikog uzgoja. Micelij na tapiima-podlogu ovog micelija ine prokuhani drveni tapii koji su prilino otporni na kontaminaciju, a i proratanje supstrata ovom metodom je bre.Zrnati micelij- podloga ovoga micelija su zrna penica, prosa ili jema . Lako se usitnjuje te sadri hranjive vrijednosti koji ujedno slue kao dodaci u supstratu. Lako je nabavljiv u Hrvatskoj, jednostavan za primjenu te ga preporuuju mnogi uzgajivai.Slika 1 Inokulirani supstrat shiitake

Slika 2 Stupi u poetnoj (bijeloj) fazi inkubacije

Slika 3 Stupi u zavrnoj (smeoj) fazi inkubacije

Nakon odabira najboljeg tipa micelija i inokulacije, vreice se stavljaju u istu prostoriju gdje dolazi do proratanja supstrata micelija, odnosno inkubacije na temperaturi od 18 do 25 C u trajanju od 30 do 50 dana. Vano je napomenuti da se vreice nesmiju meusobno dodirivati niti stavljati jedna na drugu da se nebi pregrijale, odnosno da temperatura unutar stupia ne dostigne 30 C to dovodi do izumiranja micelija i propasti stupia. Ako se radi o veoj koliini inokuliranog supstrata potrebna je ugradnja ventilatora za unutarnje mijeanje i ubacivanje svjeeg zraka, naroito u vrijeme ljetnih vruina jer je tada opasnost od pregrijavanja stupia najvea. Kraj ove faze oituje se time da je micelij u potpunosti obrastao supstrat, odnosno da su stupii pobijelili. (Slika 2)

Time je zavrila poetna faza inkubacije nakon ega se stupii vadi iz vreice i zapoinje akumulaciona faza gdje uz obavezno svjetlo u trajanju od 8 sati dnevno stupii lagano iz bijele boje polako poinju smeiti (Slika 3) te se stvaraju kvrge uz isputanje tamne tekuine. Temperatura se i u ovoj fazi treba kretati od 18 do 25 C. Nakon to su vreice posmeile otprilike 70% svoje povrine, a to se dogaa u vremenu od 80 do 120 dana, slijedi skidanje najlona i okiranje supstrata. okiranje je zapravo namakanje stupia u hladnoj vodi u trajanju od 24 do 48 sati. Treba napomenuti da stupii cijelo to vrijeme moraju biti pod vodom. Za namakanje se moe koristiti obina bava optereena na vrhu da stupii ne isplivaju izvan vode. Stupii se nakon okiranja stavljaju na police u prostoriju sa novim klimatskim uvjetima, razliitim nego u fazi inkubacije.

Slika 4 Stupi u fazi fruktifikacije

Temperatura prostorije treba se kretati od 15 do 25 C, vlanost zraka od 85 do 95% te svijetlo u trajanju od 8 sati dnevno. Ako se radi o veoj koliini supstrata potrebna je ugradnja ventilatora za mijeanje i ubacivanje svjeeg zraka. Time su stvoreni svi uvijeti za fazu fruktifikacije ili poetka rasta gljiva. Pojava prvih gljiva moe se oekivati od 7 do 10 dana, ovisno o uvjetima. Gljive se beru prije nego se klobuk previe rairi, tj. dok su rubovi klobuka zavrnuti prema dolje. Bere se jednostavnim zavrtanjem nogica gljive ili rezanjem nogice (kare, skalpel). Nakon prvog vala berbe slijedi faza odmora koja traje od 10 do 21 dan. U ovoj fazi stupii ne daju gljive te ih je potrebno odravati vlanima laganim pricanjem, a u prostoriju ubacivati svjei zrak. Nakon faze odmora slijedi ponovno okiranje te berba gljiva. Takav postupak okiranja, branja i odmora ponavljati 3 do 4 puta kako bi se postigla maksimalna iskoristivost stupia. Prinos gljiva po stupiu je od 20 do 30 %, ovisno o teini stupia. (Slika 4)

Shiitake moete gajiti u svakom objektu, podrumu, ostavi, praznoj sobi, garai, plasteniku, itd. Od opreme Vam je potrebna samo vea posuda ili bure od 100 litara ili kada za kupanje. Prostor u kojem gajite gljivu mora biti ist sa mogunou provetravanja, prirodnim ili vetakim svetlom i ako je mogue grejanjem u zimskom periodu.

Ovim poslom se moe baviti bukvalno svako, jer osim priprema na poetku (izrade komposta) u toku dana potrebno je svega desetak minuta posvetiti gljivama, osim u odredjenim fazama, a to je dva do tri dana meseno kada se malo vie panje posveuje kvaenju i obradi supstrata (supstrat je hranljiva podliga na kojoj rastu peurke), to emo kasnije u ovom tekstu objasniti.

Zahvaljujui jednostavnoj tehnologiji izrade supstrata kao i same proizvodnje peurke shiitake postiu se dobri prinosi na malim prostorima, a nove hibridne sorte omoguavaju bavljenje ovim poslom u toku cele godine.

PROSTORKao to smo rekli svaki prostor (garaa, podrum, prazna soba, plastenik itd.) moe biti budue uzgajalite peurke shiitake. Prostor treba da je prazan, detaljno oien, opran i dezinfikovan nekim sredstvom za dezinfekciju (za dezinfekciju mozete koristiti kre ili bilo koje dezinfekciono sredstvo koje se koristi u prehrambenoj industriji).

Higijena treba da je prisutna u svim fazama gajenja pecurke.

Prostor takodje treba da ima mogunost provetravanja, to mogu da budu prozori ili vrata u prostoru ili postavljena dva manja ventilatora gde jedan ubacuje, a drugi izbacuje vazduh (kiseonik, ugljen dioksid) iz prostora namenjenog za gajenje. U prostoru treba da je prijatno provetreno, te ete u tom rezimu vriti i provetravanje (dva do tri puta dnevno po 10 minuta).

Osim higijene i provetravanja u prostoru treba odravati temperaturu od +15C do +25C (idealna temperatura je 22C - 25C). Ako je temperatura ispod 15C komposti i peurke e se sporije razvijati (produava se ciklus), a iznad 35C komposti se nepovratno unitavaju (umire seme).

Takodje je u fazi pojave peuraka potrebno imati prirodan ili vetacki izvor svetlosti u trajanju od po 12h (dan, no). Poeljno je da ako je izvor svetlosti vetaki i da to bude beli spektar (neonke, ivine sijalice,...)U prostoru takodje treba u poetku (prvih 30tak dana) odravati vlagu oko 70 %, a sa pojavom peuraka izmedju 85% - 90%. Vlaga se postie jednostavnim oroavanjem prostora (u prolenom periodu je praktino spoljna vlaga u potrebnim granicama za ono sto prija peurkama).Naglaavamo da to nije vlaga koja e Vam otetiti prostor, te ako planirate da peurke gajite u nekoj sobi, ne treba da se plaite mogue pojave vlage u zidovima.Da ponovimo jo jednom: HIGIJENA, VENTILACIJA, VLAGA, TEMERATURA I OSVETLJENJE. Police treba da budu od metala, plastike, a ako su od drveta treba ih dobro zatititi (masom bojom, sadolinom, lakom).Dimenzije polica:

irina 30cm do 60cm

Razmak po visini 40cm do 50cm

Moete imati 4 do 5 etaa to zavisi od visine prostora, gde prva polica ide deset centimetara od poda.

Ako imate vie redova polica razmak izmedju njih je obino 60cm do 80cm (da moete normalno prolaziti).

To je otprilike ono najbitnije to se tie PROSTORA, reima za gajenje i preporuke za police ako ih postavljate.

POSTUPAK PRIPREME (proizvodnje) SUPSTRATA1. Uzeti neki vei sud ili metalno bure (moe i kada) i u njemu pomeati sve satojke na suvo (na primer 11 dakova slame I 2,5-3 daka piljevine hrastovog ili bukovog drveta, u zavisnosti da li je sredina bazna ili kisela dodajemo kredu I gips poeljno je oba) . To je mera za 100 l mase sto odgovara koliini od oko 100 briketa. Preko tako izmeane mase sipajte vodu temperature od 80C 90Cili naliti hladnom vodom i zagrevati masu do te temperature.

3. Dobro zatvoriti posudu i ostaviti da sadraj upije vodu i da se polako hladi oko 24 h sto je sporije moguce. Bilo bi odlino ako bi posude bile izolovane. Kada se masa ohladi ispustiti vodu ostaviti da se izcedi i tako spremljenu masu ostaviti 10h do 12h ili 24 ako je vlana i due za to vreme masu nekoliko puta dnevno meati da se ravnomerno hladi i prosui (kondicioniranje).4. Posle tog vremena tako pripremljena masa predstavlja podlogu za zasejavanje, sada se to naziva supstrat.5. Sada poinjemo sa zasejavanjem. Uzmemo kesicu za zamrziva dimentije 450x300 mm i punimo slojevito masom pa semenom. U jednu kesicu komposta potroi se od 250-300 ml micelije. Napunjena treba da ima izmeu 3,8-4kg. Potrudite se da imate sto ravnomernije slojeve i da vam kesa bude vrsta i kompaktna. Na zasejanoj kesi cokice povrnuti na unutra i zalepiti providnom ili mat trakom sitine 5 cm tako ce briketi dobiti oblik oblice. Sada nam preostaje samo da cekamo. Nakon dva do tri dana primetiete da se oko semenceta koje se vidi kroz kesicu stvara pauina i to su prvi znaci dobrog razvoja. Briketi ce mozda poeti malo da magle jer u njima poinje rasti temperatura. Temperatura u briketu tokom preioda inkubacije nebi trebala prelaziti preko 25C a najnia 18C. Prostoriju prvih nekoliko dana nije potrebno provetravati ali kasnije to treba shvatiti ozbiljno i provetravati na vreme. Posto svako gajilite ima svoje posebnosti necu vam govoriti koliko je to izmena na sat ili koliko puta dnevno po koliko sati ili minuta to ce te sami videti po mirisu i po kompostu . Sto se tie vlage pozeljno je da bude oko 55-65% . U ovom periodu dok su u kesi spoljna vlaga ne utie na brikete. Posle 7 dana trebalo bi da se uoe peati micelije koji polako osvajaju briket. Po nekada ih moete prevrtati za 180 ili lagano lupkati pendrekom. To stimulie rast micelije.Kada micelija potpuno obraste briket i on pone da dobija boju bele kafe vadimo ga iz vree . Tada moramo da podignemo vlagu u prostoriji na 80-90%. U poetku ce vlagomer pokazivati vrednost koju traimo ali to je vlaga koja nastaje isparavanjem vlage iz briketa. Poznat vam je zakon spojenih sudova . Ako saekate da vam vlaga opadne bie kasno. Brikete ponite 1-2 puta dnevno blago oroavati vodom koja ima sobnu temperaturu. Kada na briketu pone preovladavati boja okolade spreman je za okiranje. Poinjemo da uvodimo svetlosne reime koji su na 12 sati . Simuliramo dan i no. Najbolje florescentnim sijalicama.Poreajte ih u burad kade sudove i obezbedite dobro da ne isplivaju. Sada se ponaaju kao pluta. Prelijte ih sa to hladnijom vodom i ostavite izmeu 12-24h . videcete kada prestanu da izbijaju balonici. Prvo potapanje ne traje dugo ali kasnije cesto i 36h. Kada smatrate da su dovoljno natopljeni i ohlaeni izvadite ih iz vode i ostavite da se malo prosue (toliko da prestanu da kaplju). Dovoljno je ispustiti vodu i neka se ocede u sudu dge su potopljeni. Sada ih stavljamo u prostoriju za plodonoenje gde nam je vlaga 95% i temperatura 18-22. Za nekoliko dana poee da niu peurke. Berete ih kada se otvore ali dok se klobuk ne prevrne na gore. Ukupan period od setve do berbe je oko 45 dana . Od parametara u gajilitu zavisi da li e biti 40,45 ili 50 dana ali to nije puno bitno. Ako se sve razvija kako treba sve ce se cekanje isplatiti. Poeljno je da budu ujednaene i da im eir bude od 3-5 cm . Tada su prva klasa. Poto sve poberete podignete temperaturu u gajilitu na 25 C i snizite vlagu na 55-60% i intenzivirate provetravanje. ( Da napomenem da od momenta kada se skinu kese morate posvetiti punu panju provetravanju kao i vlazi, higijeni i temperaturi. Provetravajte ih esto jer im je u fazi plodonoenje potrebno puno kiseonika. U suprotnom moe doi do deformiteta. ) Kada se odmore nakon 7-10 dana ponavljamo postupak potapanja i tako svih 6 talasa.Briket u najboljem sluaju rodi 40% od svoje mase. Idealna berba je oko 300 gr po briketu u toku jednog talasa.Cena u maloprodaji je 500 din/gk dok je po beogradskim pijacama i vea 800-900. Moda se nekom nee svideti moja receptura i nain gajenja ali je imam veoma dobar prinos a peurke sam nosio u labaratoriju na pregled i nemaju tetnih agenasa. Predlaem da piljevinu naete na nekoj strugari. Ljudi to uglavnom daju samo da neko odnese da ne pravi ubre. Miceliju ce te nai ima je na slobodnom tristu. Vrece su takoe dostupne. I mislim da je to sve od potrebnog materijala. Ne preporuujem sredstva za zastitu jer svakako stete miceliji i smaljuju prinos pa se bolje potrudite da higijena bude na nivou. Ako vas plase za zelenom bui samo se osmehnite ako briketi tj masa nije previe vlana nae biti bui. A ako je nebude prvih dve nedelje nece se ni pojaviti jer je micelija osvojila dobar deo briketa i bu tu nam sta da radi.Ako ulazite u posao verovatno ste proitali brdo literature i videli da su usluvi da bi gajili shiitaku veoma strogi ali budite sigurni da je i hobi proizvodnja moguca i bez skupih ureaja .Vlagomer , termometar , mikrorasprskiva, ph meter se mogu nai u poljoprivrednim apoterkama i sve komplet ne kota vie do 10-12000 din . Kada jednom izmerite ph vrednost komposta i doterate u okvire zahtevanih parametara stalno se drite iste recepture i to je to tako da ga moete i pozajmiti od nekog . On je i najskuplji u celoj prii sve ostalo je sea.Ako neto nije lepo objanjeno javite se na markovicradovan@hotmail.comMiroslav Stojanovi: 063 631 296, 035 614 075.Proces proizvodnje supstrata obavlja se od 80% iste hrastove strugotine i 20% topolove piljevine uz dodatak peninih klica i gipsa. Sva smea se sterilie a zatim odlaze u prostoriju za hlaenje na 24h. Nakon toga se obavlja proces zasejavanja u prostoriji koja je strogo kontrolisana sa UV lampama i HEPA filterom koji proiavaju vazduh. Kada se proces zavri, supstrati se odlazu u komore za inkubaciju u kojoj je higijena strogo kontrolisana. Inkubacija se obavlja od 40 do 70 dana. Nakon toga, supstrat je spreman za proces proizvodnje gljive shiitake. Nai kapaciteti fabrike iznose od 7000 supstrata u turnusu.

Proces proizvodnje kod nas se obavalja u nekoliko podeljenih segmenata po prostorijama: prostorija gde se obavlja proizovdnja piljevine hrasta, prostorije za inkubaciju i za plodonoenje. Optimalna temperature u prostorijama gde se vri proces proizvodnje gljive Shiitake tokom process inkubacije je oko 25C.

Obuhvata pripremu supstrata sitnjenje, sterilizaciju i inokulaciju. Nakon temljenog meanja i umerenog vlaenja vri se tehnika obrada, sterilizacija gde se supstrat hladi, zatim sledi etapa inokulacije. Pri pravljenju supstrata ubacuje se potrebna koliina micelije, dobro izmea a potom se pristupii punjenju vrea. Vree se vrsto nabiju i izbue na vie mesta radi vee prolaznosti kiseonika.

Obuhvata inkubaciju supstrata odnosno prorastanje. Supstrati su u komorama zatieni UV lampama i aparatima za insekte. Inkubacija supstrata traje 40-70 dana. Zavretak ove faze prestaje kada micelijum u potpunosti proraste u meavini i tada je supstrat sreman za gajenje gljive shiitake.

Fruktifikacija - Plodonoenje. Period plodonoenja iznosi oko 90 dana, a jedan turnus ukupno traje oko 120-130 dana. Prinos gljiva Shiitake u ovoj fazi iznosi 30-40% od poetne teine supstrata u zavisnosti od odravanja uslova i kvaliteta supstrata.

tvrde da se posejava -njem ove japanske gljive na sto kubika drvenih oblica moe ostvariti ve

a zarada nego zasejavanjemnajskuplje sorte maline na jednom hektaru.

Cena svee itake na doma

em tritu kod proizvo

a

a je 5-7 evra, a u maloprodaji se kre

e od 17 do 20 evra po kilogramu

.

U Evropi je svea gljiva 15-25 evra/kg umaloprodaji. U prodaji se mogu na

i i osuene gljive itake, odnos je 1:10, kada se osui 10 kg sveihgljiva dobija se 1 kg suvih. U nikim prodavnicama zdrave hrane suene itake se prodaju za 270-300dinara (pakovanje od 50 grama!).

Opis proizvoda

:

Gljiva

Lentinula edodes (sin. Lentinus edodes)

ili shii-take ime je dobila od japanskognaziva za hrast-shii i take-gljiva. Druga je po zna

aju u ukupnoj svetskoj proizvodnji, a Japan, Kina iJuna Koreja dre 95 odsto svetskog trita. Veoma je traena jer ima ogromnu nutritivnu i medicinskuvrednost. Sadri oko 13-14% belan

evina, 1,5-2,5% masti, te zna

ajne koli

ine esencijalnih aminokise -lina.Od vitamina sadri B1, B6, B12, A2, C, D, E i K, kao i minerale (selen, magnezijum, gvo

e, kalijum,kalcijum, fosfor...). itake smanjuju holesterol u krvi (15 odsto za sedam dana), uve

avaju otpornost naviruse, a njen ekstrakt ima anitikancerogeno dejstvo. Lekovitost ove gljive poti

e od polisaharida, odkojih je najlekovitiji lentinin. Deluje na tumore, oboljenja debelog creva, jetre, dojke i plu

a. U organizmustimulie stvaranje interleukina, koji sloenijim hemijskim procesima podsti

u stvaranje prirodnih

elija "ubica" tumora.

Opis proizvodnog procesa:

Proizvodnja gljive itake moe se vriti tradicionalnim na

inom na drvenimoblicama ili na odgovaraju

em supstratu. Kada je re

o gajenju na oblicama drveta kao podloga oblicese koriste razli

ite vrste drveta kao to su hrast, bukva, grab, breza, javor. Mogu se koristiti i

etinarskevrste, kao i topola i vrba, ali su prinosi na ovom drve

u slabiji. Gajenje carske gljive na oplemenjenomsupstratu novijeg je datuma, a osnovni elementi supstrata su: piljevina (strugotina) drveta (60 do 90% odukupnog sastava), slama itarica (penica, je

am, ovas, ra, pirina

), kukurozovina, zatim zrna penice,prosa, soje, mekinje tih gajenih vrsta, uz dodatak manjih koli

ina mineralnih materija. Cena inkubiranogsupstrata je 2 evra za jednu vre

icu od 2,7 kg (to je oko 0.75 evra/kg), a sa nje se dobija oko 1 kg gljivaza 4 meseca plodonoenja u 6-8 talasa.( Izvor: Saa Cvetkovi

)

Prostor za proizvodnju itake:

U naim klimatskim uslovima najbolje je proizvodnju organizovati unekori

enim objektima od

vrstog materijala (tale, magacini, svinjci) ili plastenicima. Osnovno je dasvaki gljivarnik ima dva odeljenja: jedno za inkubaciju, a drugo za plodonoenje.

Ekoloki uslovi:

Optimalna temperatura za vreme inkubacije, odnosno prorastanja micelija krozhranljivi supstrat, iznosi oko 25

0

C. Svee gljive sadre visok procenat vode (85-94%) koja je nuna i zagradnju, ali i razne biohemijske procese i termoregulaciju. Svetlost nije toliko bitna u periodu inkubacije,ali je izuzetno vana u vreme plodonoenja. U drugom delu inkubacije, a naro

ito u periodu plodonoe -nja, dolazi do uve

avanja koncentracije ugljen dioksida, te su potrebna kra

a ili dua provetravanjainkubacione prostorije.

Tehnologija proizvodnje:

Kompletan tehnoloki proces proizvodnje itake ima

etiri faze:

I faza:

Priprema prostorija, dezinfekcija, dezinfekcija

.

Prostorija za uzgoj mora biti savreno

ista.

II faza

:

Priprema supstrata-sitnjenje, sterilizacija, inokulacija.

Nakon temeljnog meanja i umerenogvlaenja sledi tehni

ka obrada, pa inokulacija.

Pri pravljenju supstrata potrebna koli

ina micelijeprose

no iznosi 5-6 l na 100 kg. Kori

enje ve

e koli

ine micelije doprinosi brem prorastanju supstrata.

III faza

:

Inkubacija supstrata.

Kod nas se koriste sojevi itake sa periodom inkubacije 30-40 dana.

IV faza

:

Fruktifikacija plodonoenje

. Period plodonoenja iznosi oko 90 dana, a jedan turnusukupno traje oko 120-130 dana. Prinos gljiva iznosi 30-40% od po

etne mase supstrata.

K

_1421595519.unknown