ИМПРЕСУМ

Главни и одговорни уредник:Дејан Михајловић

Помоћник главног уредникаи ИТ сектор: Милан Гајић

Уређивачки колегијум:Немања Јовановић, Мирослав Ж.

Симић, Александар Ристић, Виолета Алексић, Бора Јелић

Колумнисти:Наташа Лазић,

Александар Сретеновић.

Фотографија:Радован Раша Тодоровић

Влада Милојевић

Дописно из иностранства:Виолета Алексић,

Нена Неговановић

Лектор:Јелена Вишњић

Спољни сарадници:

Милан Васић, Бојан Нешковић,Милорад Стевановић, Срђан Ди-

митријевић

Контакт и интернет:www.levackenovine.com

levacke.novine@gmail.com

Овај лист је подржан од Удружења новинара Србије!Насловна страна: Зоран Петровић

Историјска фотографија за

историјски број новина

Изградњаробне кућеу Рековцу

Фото архив:Бора Јелић

ЗАХВАЛНОСТ СПОНЗОРУ ИЗ ШВАЈЦАРСКЕПрви број Левачких новина не би угледао светлост дана да нијеспонзора из Швајцарске. Овим путем одајемо захвалност Алек-сандру Саши Прокићу који је донирао новац нашим нови-нама. Захваљујемо се и осталим оглашивачима као и ОпштиниРековац која је спонзорисала Левачке новине. Редакција!

ПРВИ БРОЈ ИЗАШАО 15. ЈУЛА 2013. ГОДИНЕ У РЕКОВЦУ

Прошло је нештовише од годинудана када смо

покренули интернет из-дање Левачких новина.Из дана у дан пунилисмо портал са информа-цијама, а посећеностсајта је бележила врто-глави пораст.

Данас нас читају људи уСрбији и иностранству. Највишеу Швајцарској, Француској, Не-мачкој, Америци, Аустралији...Пуно је напора уложено у овајпројекат, који смо заједно реали-зовали. Левачке новине су глассвих Левчана, без обзира где ониживели. Зашто баш Левачке но-

вине? Зато што глас изЛевча мора да се чује!Зато што не желимо дабудемо скрајнути одостатка Србије и гур-нути у рупу којој се на-зире дно. Зато што сможиви и постојимо. Затошто су ово вести из срцаСрбије. Зато што Левач

не сме да се угаси и постане демо-графска црна рупа.

Пожелећу нам срећу и успехи да сви заједно 15. јула следећегодине прославимо годину данаод излажења првог штампаногмедија у Левчу - Левачких но-вина.

До читања!

Реч уредника Прва година рада!

4 Инфо-општина

44. САБОР ,,ПРОЂОХ ЛЕВАЧ, ПРОЂОХ ШУМАДИЈУ

Каленић - ризница српства!О

вогодишњи 44. традицио-нални сабор народногстваралаштва ,,Прођох

Левач, прођох Шумадију“ темат-ски је назван Каленић – ризницасрпства.

У склопу предсаборских дана,сабор народног стваралаштва, одр-жаће се у неколико левачких села.Место дешавања најсвечанијег деласабора је у самом срцу Левча, крајшест векова старог манастира Кале-нић, 3. и 4. Авугста.

У културном програму, под на-зивом ,,Каленић – ризница српства“учествоваће хор и фолклор АКУД,,Иван Лола Рибар“, под диригент-ском палицом Милована Панчића.Фолклор ће изводити одломке из

представе ,,Фреска вива“ – женскиоро и русалије, скромашка игра иженска игра повратешкото, мушкаигра надигравање и игре из Шума-дије. Хор ,,Лола“ на свом репер-тоару имаће песме ,,Свјати боже“,,,Тебе појем“, одломак из Литургије,као и Другу руковет ,,Из моје домо-вине“. Између наступа хора и фолк-лора представиће се глумци Момир

Брадић, Бојан Кривокапић,Андрија Кузмановић, ВикторСавић, Петар Стругар и Ненад

Хераковић. Они ће говоритистихове и одломке из дела ВаскаПопе, Добрице Ерића, Светог Саве,Деспота Стефана Лазаревића, као иМиланског едикта.

Очекује се квалитетан програм,пуно гостију и велики број кул-турно-уметничких друштава изземље и иностранства.

Каленић – ризница српства бићеу два дана синоним српске духовно-сти, традиције и културе. Шест ве-кова блиста његова лепота надлепотама и несебично дарује љубавсвима који роду српском припадају.ИНФО - ОПШТИНА РЕКОВАЦ

Каленић

је срце

Србије

Након завршених успешних преговора,председник Општине Рековац, Пред-раг Ђорђевић, потписао је са хумани-

тарном организацијом „ЛДС ЧЕРИТИС“ изНовог Сада уговор, који нашој општини обез-беђује 7.500.000,00 динара за потребе водо-снабдевања.Д о б и ј е н асредства ћебити уло-жена у купо-вину новеопреме за из-градњу новогбунара ДБ-5на изворишту „Рековац“ у Рековцу и његовоспајање са постојећом водоводном мрежом, штоће решити проблеме са водоснабдевањем.Одмах након потписивања уговора, председ-ник је наложио да се крене у поступке јавнихнабавки, како би Рековац, у што је могуће кра-ћем року, можда и до краја текуће године,добио нови бунар. Такође, изразио је и великузахвалност представницима хуманитарне орга-низације за Србију, на разумевању проблема,који општина има са водоснабдевањем и њихо-вом ангажовању у донирању средстава, у циљурешавања истог.

Обезбеђено 7.500.000 динара

за потребе водоснабдевања

НОВИ БУНАРИ У РЕКОВЦУ

НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ОПШТИНИУскоро топлана на биомасу!

УРековцу ће бити из-грађена топлана, којаће већ од половине

октобра да загрева све јавнеустанове и заинтересованеприватне фирме и домаћин-ства.Као гориво, рековачка то-плана ће кори-стити биомасу,чиме ће топлотнаенергија за ко-риснике бити да-леко јефтинија, азагађење неупоредиво мање.Општина Рековац је уговор за

изградњу градске топлане набиомасу склопила са инвести-тором ,,Топлинг грејање“ изБеограда.-Све послове, од израдепројекта до комплетне из-градње, финансира извођачрадова, а локална самоуправа

је дала локацију иобавља грађевинскерадове. Ми имамообавезу и око израдеинфраструктуре, од-носно прикључака –

рекао је Предраг Ђорђевић.

ФОТО

ВЕСТ

Конфекција “Лабод” покренула

текстилну производњу у Рековцу!

Живот једног Левчанина није живот, већ полусаниз којег често пресипа из шупљег у празно.

Скрајнути од великих центара, насађени накриво,без праве памети и са пркосом и инатом без по-

крића, Левач тавори на дну развијености у Србији. Упитомини Србије, која је погодна за развој свих пољо-привредних култура, нисмо успели да се пронађемо ниу једној од њих. Инвестиције су биле пусти снови, а не-успеле приватизације гурнуле су Рековац у апокалип-тичну депресију.

Народ је у рековчакој општини неопогрешивобирао погрешно. Махом необразован, политички

заслепљен и опијен “медицинским“ причама о идеал-ном животу, Левчани (без стереотипије) су за своју суд-бину одредили ћорсокак. Не слутећи своју несрећуишли смо странпутицом, којој се не на-зире срећај крај. Веровали су у причеса срећним крајем, а испоставиће се даје све у ствари било шминкање ствар-ности.

Без правих стратегија, планова и ци-љева одређивана је судбина Ре-

ковца. Можда су и понајмањеодговорни њени представници свихових година. Одговорност су преузелиљуди, који су таквим персонама дозво-лили да поведу брод у олују. Тај бродбез кормила убрзо ће напустити сви.„Човек без циљева у животу је каоброд без кормила“. Без политичкеелите, која је кукајући над својом про-клетом судбином дозивала помоћ сасвих страна, Левач је постао заборав-љен од свих.

Прототип једног Левчанина јечовек из народа. Бави се пољо-

привредом и сточарством. Има око 55 година. Неретконоси бркове и шајкачу. Устаје рано и целог дана је упољу. Воли да попије испред продавнице пиво некад и

више пива у комбинацији са ракијом. Гостопримљив је.Слабо путује. Иностранство му је Јагодина, Крагујевац,Крушевац и Краљево. Главно „осећање“ му је незадо-вољство. Кавгаџија је и воли жене што подразумева ишвалерацију. Неће се сви пронаћи у овом опису, алини сурову истину тај Левчанин не воли.

Политика пресипања из шупљег у празно, по мо-гућству, да се узме и оно чега нема, кулминирала

је овим крајем. Буразерска политика, калдрмашко пре-пуцавање и коришћење отрцаних фраза, део су поли-тичке културе овдашњих политичара. Политичари безполитичке памети. Људи, који су углавном мислиливише на свој интерес, него на интерес целе општине(п.с. што је у Србији сасвим нормално!). Ни народ нијеимао превише памети, уосталом у Левчу већину чине

необразовани или полуобразовани људи.Такав човек ретко може да изабере пра-вилну одлуку о томе ко ће да га поли-тички представља.

Левач је већ одавно крај пропуштенихприлика и накнадне памети. Докле

иде наше колективно лудило? Годинамасе најбоље идеје налазе у безваздушномпростору. Политика верања уз страшновисоку литицу, камење здравих идеја, теградња куће од темеља од сопственогзноја, крви и памети. Да ли смо заиста до-вољни сами себи?

Одувек је било- услуга за услугу. Гла-сај да ти дам наду за нешто чега неће

ни бити. Нада- излизана реч, због којесмо пропустили море шанси. Заштонисмо користили реч - хтење? Увек смодобри за закаснеле анализе и за сажаље-вање. У томе смо најбољи, а да ли је тосмисао овог палацања у муљу?! Више се

не препознајемо.

Левчани ће увек непогрешиво изабрати погрешно!

БУРАЗЕРСКА ПОЛИТИКАТРАГ У БЕСКРАЈУ ... ЛЕВАЧ КРЧМА КАЗАБЛАНКА

УНИШТИЛА ЛЕВАЧ!

5

“Срби ће увекнепогрешивоизабрати по-

грешно”“Човек без ци-

љева у жи-воту је као

брод без кормила”

Уместо увода

6 У фокусуПРОЈЕКАТ “МЛАДИ И СПОРТ ЗА БОЉИ И ЛЕПШИ ЛЕВАЧ

Током јуна почео јеса реализацијомп р о ј е к а т

,,Млади и спорт забољи и лепши Левач“.Сврха пројекта је опре-мање игралишта голо-вима у Кавадару и малимголовима у Беочићу, Опарићу,Урсулу и Рековцу.

У оквиру истог пројекта постав-љен је кош за улични баскет у Бе-

лушићу. Место догађаја био је

градски стадион у Ре-ковцу. Око седамдесетучесника (младих) су у

мешовитим категоријама(дечаци и девојчице) иг-

рали фудбал и подржализдраве токове живота. У оквируреализације пројекта наступилису млади из Рековца, Опарића, Бе-очића и Урсула.

Школа одбојке и фуд-

бала у РековцуПочела је са радом школа фуд-

бала и одбојке за девојке а све у

циљу популаризације женског

спорта. Школу одбојке води про-

фесор Ненад Симић. Тренинзи су

два пута недељно. Тренинзи су

бесплатни два месеца!

ЕКИПА ЛЕВАЧКИХ НОВИНА

БУДУЋНОСТ МЛАДИХНЕМА АЛТЕРНАТИВУ!

Млади из Левча уз спорт реализовали пројекат у Рековцу

Млади

подржали

здраве

токове живота

Фо

то: С

аша И

ли

ћ - К

али

мер

о

ЛЕТЊА ПРОМЕНАДА НА БАЗЕНУ!

Отворена је

сезона купања

на базену у

Рековцу

ЛЕВАЧКЕ НОВИНЕ ПОКЛАЊАЈУ ДВЕ КАРТЕ ЗА ШВАЈЦАРСКУ

Никада нисте

били у ино-

страству?!

Пружамо вам

јединствену

прилику да са

нашим нови-

нама видите

Швајцарску

У Европу са Левачким!

НАЈЛЕПШЕ ДВОРИШТЕ У ЛЕВЧУ!

Туристичка организацијаопштине Рековац већтрећу годину за редом

учествује на манифестацији,,Дани отворених дво-ришта Шумадије“. Досада је имала запа-жене резултате инеколико награђе-них дворишта.

Туристичка организа-ција из Рековца и ове го-дине је обишла сва најлепшадворишта у Левчу. Изабрана су че-тири најлепша дворишта у катего-ријама: најлепше двориште,двориште парк, етно двориште инајлепши детаљ.

Проглашење најлепшег биће завреме овогодишњег сабора ,,Про-ђох Левач, прођох Шумадију“.Најлепше двориште Шумадије биће

изабрана 15/16. августа у Деспо-товцу.

Директор Туристичке организацијеиз Рековца Ненад Филиповић кажеда је циљ ове акције је да људи по-веду рачуна о животној средини и

живе у лепом окружењу.-Жеља нам је да анимирамо људе дасвоја дворишта одржавају што ће јемогуће боље – казао је Филиповићнагласивши да најлепште дво-риште у Левчу има МилановићЈагода из Драгова.

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗ РЕКОВЦА ИЗАБРАЛА

У сарадњи са нашим спонзоримаомогућили смо вам да путујете уЕвропу. Овог пута вас водимо уШвајцарску. На сабору ,,ПрођохЛевач, прођох Шумадију” доде-

лићемо две карте нашим верним чи-таоцима. Читајте Леваче новине ипратите обавештења на нашемсајту. Са нама сте увек на добитку.Најбоље новине из срца Србије!

Циљ акције да

људи поведу

рачуна о живот-

ној средини

7

8 Фељтон

Прва књига садржи по-датке из 49 насеља ле-вачког среза, друга за

46 темнићког и трећа за 58 бе-личког среза. Све три књиге су,због обимности, подељене утри тома, па ће цео пројекат,кад буде (2014) завршен, битисадржан у девет књига. Овакњига има два дела, први „ОдСклавиније до авлије“, у комесу садржани подаци онастанку назива иг е о г р а ф и ј иЛевча, његовомнасељавању ипресељавању, оцрквама и шко-лама, пописимастановништва ибаштинама и о свим љу-дима који су „криви“ што сунам преци прошли како супрошли, што нам је територијаоволика колика је и што миданас живимо како живимо,јер су водили државу, округ,срез и општину. Статистика иостали подаци у овом делукњиге су слика, тј. лична картаЛевча.

Према досадашњим археолош-ким открићима и подацима, измени доступних историјских доку-мената и књига (трагова, записа пи-саних и наративних), каовише-мање субјективних истражи-вања овог подручја, издвојио сам и

20 важнијих садржаја,биљега-бивствовања,који нам указују да је уЛевчу:1. Град добрих људи укоме створен свет!, 2.Светилиште богаМитре, 3. Најстарији ћи-рилични запис, 4. Ли-сица открила Келте наЈухору, 5. Левачка Све-тигора, 6. Најстарија

школа у Србији, 7. От-почео Први српски

устанак, 8. Животдуговечан, 9.Живео највишиСрбин, 10. Пре-стони град, 12.

Краљево дрво,13. Рођена књегиња и свети-

тељка, 14. Рођен први српскивојвода, три премијера и један бан!,15. Краљево склониште, 16. Првафабрика стакла у Србији, 17. Говорвода и трава говорак, 18. Гвозденипут, 19. Божји мир, 20. Међа Левча иШумадије – центар Србије!Благотин – град добрих људи!Пред крај 20. века, у подножју ле-вачког брда Благотин, на јужнојстрани, локалитету Тресаве, неда-леко од села Пољне, археолози суоткрили темеље урбаног града, укоме је преко 8000 година (у времестварања света), живело око 500 жи-теља! У центру града откривено је нео-литско светилиште – први зиданихрам у историји човечанства! Храмје био религијски центар у коме се

сакупљао народса простора Бал-кана и целе Ев-ропе. У храму јеоткривен олтарса четири пре-стола, који пока-зују апсолутнеправце север-југ,јер се на овимпросторима посунцу или ме-сецу никада неможе одредитиапсолутни пра-вац север-југ.У граду који сепростире на по-вршини од јед-ног хектара,

пронађена је лобања јелена, зрнопшенице од глине, две скулпуре,,Богиње мајке“ – симбол жене пра-родиљице са стилизованом главомјелена – симболом мушких прин-ципа, затим алати, играчке и аму-лети за заштиту од злих духова.Археолошка екипа са београдскогуниверзитета, који је предводиопроф. др Светозар Нани Станко-вић, утврдила је да су се у Благо-тину први хлебови, што за 3000година помера старост првог хлеба,јер се раније сматрало да се првихлеб појавио око 3000 године п.н.е.Благотински град са око 100 стамбе-них објеката, повезаних улицамакоје воде ка тргу и његовом центру,није имао бедема, па су га архео-лози крстили називом ,,Благотин,град добрих људи“.

Пише: МИРОСЛАВ Ж. СИМИЋ

ГРАД ДОБРИХ ЉУДИ УГРАД ДОБРИХ ЉУДИ У

КОМЕ ЈЕ СТВОРЕН СВЕТ!КОМЕ ЈЕ СТВОРЕН СВЕТ!

Из књиге “Жупа Левач”

Град

Благотин се

простирао на

површини од

једног хек-

тара!

9Око нас...

Потиснуте слике мину-лих дана разноси покоји дашак ветра и уза-

луд терана поспаност. И те-раса, привилегија лета, отваранове видике, разбија маске... икад не гледаш дуго, највишевидиш и кад неко појури наосвежење, неко за искушењем.

Гледамо, наизглед, срећне, какоизлазе из скупих кола, очискривају иза тамних наочара

и боре се да усправним ходом на-двисе тежину живота и немоћ дапризнају себи да су више изгу-били, него добили.

Начује се и по која хвала осрећном браку и истинада улицом ходају два

странца раме уз раме, тек да ихљуди виде и да им се диве при-сталим и успешним. На папиру без-вредна бледа слова сведоче овеликим обећањима и њих требаокачити о зид да хране гладнеочи, празну душу и лече болеснусујету.

Иније само љубав спој муш-карца и жене, љубав је ипосао од кога живе и хоби

за који живе. И шта год да волиш,опроштај не тражи и бори се за то.

Зашто лагати, када се од лажи жи-вети не може. Чему страх од судадругих, када нас сопствене бедеспасити неће.

Идеалан партнер не постоји,Бог спаја супротности даби искушао нашу снагу и

дао нам шансу да се допуњујемо.Срећа се не купује, она се гради.Не буди роб туђих жеља, јер ћештиме убити човека у себи. И нећешбити већи у очима малих, који теспутавају да будеш то што јеси. Инема то везе са полом, већ са онимколико у теби има снаге и способ-ности.

Нема страха од олује. Сунцеувек дође после облака. Изато горе главу, ово се лето

не понавља, дајмо све од себе да бу-демо оно што смо. И не изговарајтесе послом, за живе буде га увек. Свеје у вољи, да се покренеш и проме-ниш. Позив на кафу не коштамного, али зна да се добрим врати.Одлазак међу људе јача самопо-уздање и храни душу. Игра у колускида и по неки грам, а песма враћадуши снагу, дај до знања да се убрак улази да се размножиш, а незаробиш. Поздрави старепријатеље и наздрави свом буђењу.Превелики је терет бити оно што,заправо, ниси. Лето је, чекају нас са-

бори и саборчићи, терасе и слу-чајни пролазници. Наша посла инаша Србија. И мамурно јутро ибурно вече, све је то за људе и оне,који не беже од себе. Будимо оношто јесмо. Не заборави да живот јеједан и прекратак је. Летовање нијесваком доступно, али дан за себе, упапучама, са сендвичима у ранцу ишетња поред реке, јесте. Поклонисеби време за омиљену књигу, вечеза неодгледану представу. Нећешстићи до нове планете, али ћеш от-крити да робовати, без зидова и ла-наца, највећа је мука земаљска.

Свој свет по сопственој вољистварамо. И не показуј слике:куће, аута, не звецкај наки-

том, јер твоје очи о теби највише го-воре. Имам све - је највећа лаж, којуизговара сваки други, а, заправо,слобода ума и кретања је твоје све.Сан је леп, али буђење болно. Сре-ћан си кад те буди осмех и не гле-даш у сат да ли си спавао петминута дуже. Живот без протоколаје срећа и уз осмех ношене, избле-деле фармерице, безбој путаопране, са траговима лепих успо-мена, привилегија која нема цене.Маркирана блуза у орману само заславе и сахране код родбине, којуједва и познајемо, само је крпавише.

Лето - време за искушењеи отрежњење!

колумнистичка фарсаколумнистичка фарса

Пише: Наташа Богосављевић

10 Репортажа

ЧУДОТВОРНЕМОШТИ СВЕТЕ САРЕ

На самом ободу атара села Велике Пчелице и Ратковића, на малом платоу изнад

ушћа Сариначког потока у Дуленску реку, налази се обновљени Световазнесењски

манастир - Саринац. Манастир је последњих година постао стециште много-

бројних поклоника и верног народа са свих страна. Највише побожника у Саринац

долази из Крагујевца, Рековца и Дулена. Сви верују у исцељење, прибегававши са

својим недузима Светој Сари, чијим молитвама задобијају утеху и многоструку ра-

дост од Господа, о чему сведоче и заветни дарови приложени на њене свете мошти

За разлику од својихсестара, Свете Рале-тине и Дене, које су

као ктиторке сахрањенеунутар самих храмовакоје су подигле, обзиромда је Света Сара била мо-нахиња сахрањена је наманастирском гробљу.Искушеник Никола (30) изКрагујевца је већ десет ме-сеци на служби у мана-стиру Саринац. За овократко време наслушао се сва-којаких прича од тамошњих меш-тана. Најупечетаљивији догађај јеиспричао специјално за Левачке но-вине. Прича говори о трагачима зазлатом, који су копајући злато крам-пом пробушили лобању СветеСаре.

Светлост избијала из земље!

После Другог светског рата групамладића из овог краја била је поне-шена причом да је на месту мош-тију сакривено злато. По народномверовању оно тек тада почиње дасазрева и ври. Веровали су да са тогместа избија светлост од злата!Група младића почела је да копа натом месту не слутећи да је баш тусахрањена Света Сара. После неко-лико удараца по земљи зачуо се туп

ударац, као да је ударио у ћуп. Мла-дић је сав у чуду клекнуо на земљи,

али је уместо ћупа у рукама имаолобању. Схватио је да у рукаму иманешто изванредне жуте боје и да не-вероватно лепо мирише. Када јевидео да је то људска лобања, устаоје и бацио исту на земљу – причаНикола за наш лист, додајући да се

цео догађај одиграо 1950. го-дине.-Чим је дошао кући, мла-дићу почела да отиче глава,опала му је сва коса и изушију и носа текао му је гној.Није могао ни да говори!Његови укућани су виделида ту нису чиста посла и по-звали су оца Гаврила из Ра-летинца да га исповеди.Отац Гаврило га је испове-дио прочитавши му раз-

решну молитву. Кажу да је изњегове главе изашао пун лаворгноја, што на уши што на уста, насве стране. Тако су мошти СветеСаре пронађене – каже он.

Сан као указање!

Од тог доба мошти Свете Саресе налазе у Ралетинцу, пошто на са-дашњем месту манастир у Саринцуније постојао. Црква је у Саринцуобновљена тек 1993. године. СветаСара се игуману јављала три ноћизаредом у сну и говорила му дањено тело врати у њен гроб у њенманастир и да она неће да боравиван свог манастира. Тако су моштиСвете Саре поново враћене у њенгроб и тада је настао крст о белогмермера, који и данас стоји нањеном гробу.

Мошти Свете

Саре исцељују

Манастир Саринац,

бисер Шумадије

У манастир ишао: ДЕЈАН МИХАЈЛОВИЋ

11

ЦИРИХ – Сви смо ми људи, треба бити човек!

Реч је о жени која је у времену од 1991. до 2001.године несебично помогла многима. НарочитоДечијем селу у Сремској Каменици. Јасмина

Хегилин-Југовић је оставила иза себе причу и порукукоју треба чути и следити.

У поменутој књизи, на којој је радио мр Живко Мар-ковић, су сакупљена писма деце, која су у том временуписала Јасмини.Та писма су на промоцији измамиласузе, дивљење и велико поштовање. Јасмина је тој децибила и мајка и пријатељ и једина светла тачка у животу.Те исте вечери је на промоцији била присутна и девојкакоју је Јасмина усвојила, а која је била дете из Дечијегсела. Девојка се такође зове Јасмина, па смо чули ињену, личну причу о сусрету и дружењу са ЈасминомХегилин-Југовић. Не кријем да сам и ја заплакала.

Књига је представљена и прошле године у Београдуу кући Ђури Јакшић на којој је говорио и Рале Дамјано-вић. Промоција је била и поновни сусрет Јасмине идеце из Дечијег села, која су сада одрасли људи. Врло

потресно!Разговарала сам са две Јасмине након промоције,

као и са мр Живком Марковићем и Драганом Николи-ћем, човеком који је био десна рука Јасмини у реализа-цији читавог пројекта. Не скривам одушевљење премаовој храброј жени са жељом да нас је више оваквих.

Недавно је у просторијама СРПСКОГ КОНЗУЛАТА У ЦИРИХУ одржано књижевновече. На предлог Милисава Ђурића, отишла сам да посетим тај догађај и видимо чему се ради. Представљена је књига мр Живка Марковића -"Писма Јасмини".

ЈАСМИНА, МАЈКА И ПРИЈАТЕЉ!ЕКСКЛУЗИВНО ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ ЗА ЛЕВАЧКЕ НОВИНЕ ПИШЕ ВИОЛЕТА АЛЕКСИЋ

Наша дописница

са аутором књиге

Никола прича да су људска обе-лежја на манастирском гробљу крозвекове нестала. Господ је ноћуисијавањем стуба светлости изгроба Свете Саре, знаменовао местопокоја своје угоднице. До проналаска чудотворних моштиСвете Саре из којих се непрестаношири благоухани миомирис, као ипоновног обележавања гроба,дошло је у време Авве Гаврила.

Молбе и жеље пред Саром!

-Пре шест година Саринотело је извађено из гробаи пренето је у цркву. Идан данас се налази унашој храмовној цркви уједном лепом кивоту, којиурађен у дуборезу. Њен скелет је употпуности сачуван, мошти су бојевоска, а из њих се шири специфи-чан миомирис. Миомирис се завреме празника и литургије интен-зивније осећа него обичним да-нима. Миомирис је најизраженијиза време Спасовдана, кад је мана-

стирска слава – прича он и додаје дасе на моштима Свете Саре налазедве сребрне плочице тзв. заветнидарови набављени из Грчке, збогдве породице, у знак захвалности зато што је Света Сара посредовалаГосподом за њихове молитве.

На једној плочици налази севенац и говори о љубавним пробле-мима једног брачног пара, који ни-како није могао да се венча, иако јебило љубави. Након доласка у ма-

настир, њихове молбе и жељеСара је услишила и посредо-вала пред Господом. Данасје тај брачни пар венчанима децу. На другој

плочици се налазиугравирана кућица и

сведочи о једној породици,која је имала стамбени про-блем. Та породица је месецима мо-лила Свету Сару да проблем решишто се на крају и десило. У знак за-хвалности они су ту плочицу при-ложили цркви. Најновија прича долази из Кра-

гујевца, где је једна породица ималастрашан проблем са ћерком. -Њи-хово дете је напустило кућу, а лошидогађаји надвили су се над њиховомкућом. Они су били упорни истално су посећивали манастир до-лазивши на сваку литургију тра-живши помоћ од Саре. Наконодређеног времена чудо се дого-дило. Њихова ћерка не да се вра-тила на прави пут, него је изненададобила посао у иностранству –прича Никола, напомињући да сеовај последњи догађај ретко дешавапосебно нама обичним смртни-

цима.Благословом Божијим иСвете Саре манастир се не-престано изграђује и раз-вија. Тако је засађен и нови

виноград и основан је мана-стриски пчелињак.

Породица манастира својим пропо-ведом и гостопримством настоји даи у данашње тешко време свакомесведочи Васкрслог Господа ИсусаХриста.

Из Сариних

моштију се

шири специфи-

чан миомирис! Све више

људи долази у

манастир по

благослов!

12 Спорт

Колико пара - толикофудбала! Добро је да сеспортом бави све више

младих у рековачкој општини.Последњих година бележимоекспанзију левачког фудбала.У сезони 2012/2013. ОпштинаРековац је имала једног канди-дата у Окружној лиги и чактри у Међуопштинској лиги.Битно је да се лопта котрља уЛевчу!

Општинска лига - Првак Оп-штинске лиге Рековца за сезону2012/2013 је ФК Зенит из Опарића.Екипа из Опарића ће се наредне се-зоне наћи у Међуопштинској лиги(Рековац, Јагодина и Свилајнац). Увишем рангу ће се наћи и омладин-ска школа фудбала ФК Зенит.

Међуопштинска лига – ФК Ур-суле из истоименог места заузео јеосмо место у Међуопштинској лиги,док је екипа Шумадинца из Драговаиспала из ове лиге као последње-пласирана. ФК Младост из Течићаизборио је опстанак у овом так-мичењу.

Окружна лига – Једини левачки

представник у овом такмичењу јеФК Левач из Рековца. Рековчани суове сезоне освојили четврто место уОкружној лиги – помораваскогокруга. Иако су постојале шансе датим из Рековца следеће сезоне играу „Зони“, то се ипак неће догодит.

Срце Србије и даље пулсира уритму фудбала и спорта. (Е.Л.Н.)

Експанзија фудбала у Левчу!РЕЗИМЕ СЕЗОНЕ 2012/2013 - ФУДБАЛСКИ КЛУБОВИ ОПШТИНЕ РЕКОВАЦ

ФК Левач из Рековца

Да ли је на помолу исто-ријски договор дваклуба или само још

једно спиновање јавности?Рембас из Ресавице спреман једа иступи из Поморавско-ти-мочке зоне и то место препусти

Левчу из Рековца. Како наводе наши добро оба-

вештени извори, било је разговораизмеђу руководства Рембаса иЛевча, да Рековчани преузму местоу ,,Зони“ али до договора ниједошло. Након ових неуспелих

преговора у целу причу сеукључила екипа СФС Борац из Па-раћина. Како сазнајемо, ни Пара-ћинци нису издејствоваликонкретан договор. Зато је ФК

Левач поново актуелан и имавелике шансе да се у сезони2013/2014 нађе у Помо-равско-тимочкој зони.

Играње у зонској лигиизискује велике трошкове. Реко-вачки клуб би осим на судије и одр-жавање терена много новца трошиои на путовања. –Путовало би се доБора, Кладова и Зајечара, а то пунокошта – наоводи наш саговорник.

Челни људи ФК Левач су спремнида преговарају и даље али са опре-зом. -Жеља је да играмо у зони алине по сваку цену. ФК Левач ће мо-рати да плати око 300.000 динараРембасу, на име њихових дуговања,уколико жели место у вишем рангу- рекао Милан Стојковић за ЛН.

ЛЕВАЧ УМЕСТО РЕМБАСА У ЗОНИ?

,,Зона”

скупа али и

атрактивна!

МОЖЕ ЛИ ФК ЛЕВАЧ ИЗ РЕКОВЦА У ВИШИ РАНГ

Неизвестан пут у ,,Зону”!

13Kолумна

Да ли увек чекамонешто да се деси?Колико ће наша от-

уђеност и самоубилачкинагон наше ,,одузете среће“да нас гурне у јалак бездна? Времена је на претек,које се троши странпути-цом и ни у шта. Народ уЛевчу је затрован којекак-вим паролама да ће сутрабити боље, а то сутра већаје прошлост од било каквебудућности.

Рековац нема више вре-мена да чека. Ова општинаналази се у запећку целеСрбије. Последњих деценијастоји у ходнику и плаче.Суза сузу стиже. Не зна никуд је пошла, ни где ће дастигне. Најгоре од свега је тошто се понаша као дете одтри године. И то оно не-мирно дете што неће никогада слуша. Неће ни какохоће!? Рековац се сагињати неће.Он није уморан да свакога јутра оп-сује и каже најгоре о себи. Његовалењост одговара ,,другима“! Непо-слушност се не кажњава јер је умород кажњавања превелик. Кафицасе испија и не гледа се да ли је му-шица у шољи. Верујемо, покуша-вамо да поверујемо и најбољој кафекуварици у Рековцу!

Гасе се села у Левчу. Нежење судигле руке од оне ствари и од жена.Туга око срца се стегне кад прођешноћу кроз неко левачко село. Пу-стош. Као да је неко проклео накрају седамдесетих година:,,Да-богда вам опустело све!“ Србија по-стаје земља старих! Левач намумире пред очима. Сви се кријемои не видимо црно пред очима. Свиби волели да виде лепо у ружном,али политика то не дозвољава. Овоје реалност која нас закопава. Левачје ништа без народа.Ко би рекао да ће то ,,срце Србије“бити на издисају? Забога, зар нијереалније да је Рековац срце, негошто је Косово!? Џаба му је што јесрце, кад прескаче! Готово наумору. Доктори га већ означили

као ,,хитан случај“.Левач је крајем 1991. године имаонешто више од 16.000 становника.За десет година (2001. године) бројстановника се смањио за око3.000 људи. По последњемпопису има једва 10.000становника (уколико је итај податак веродо-стојан).

После безуспешнихприватизација почетком 21.века, пропала су скоро свапредузећа која су радила у оп-штини Рековац, међу којима су:Фабрика каблова, Благотин, Под-рум „Левач“, Хотел „Левач“, „Ку-прес“, конфекција „Тренд фешнлајн“.

Лепа је и раскошна та левачкаприрода. Свака неупотребљена ле-пота је грешно лепа.

Рековац спада је тзв. четвртугрупу (читај: изразито недовољноразвијене општине, чији је степенразвијености испод 60 одсто репуб-личког просека). Друштво муправе општине попут ВладичиногХана, Малог Црнића, Босилеграда,Тутина или Гађиног Хана. И ту смо

у последњим редовима.Не видимо се. Док су серазвијали Крагујевац,Крушевац и Јагодина,Рековац је слабио. Ло-калне самоуправе супрема развијености по-дељене у четири катего-рије и на основу тогадобијају средства из бу-џета. Рековац је залутаона сваком списку а борисе и батрга! Као не-срећни случај пропада усвом безнађу.Нисмо успели да за-држимо омладину даостане у Левчу. Сви сувећ одавно схватили данема перспективе уЛевчу. Ту реченицу ом-ладина понавља и у сну.Опустело је све. Сви сувидели спас у другимградовима. Великавећина омладине запу-

тила се у иностранство. Ретко ко дасе вратио. Долазе обично лети даобиђу најмилије. Нико није изашао

последњих дванаест година сапланом и програмом - како

да се задржи омладина уЛевчу? Њихове паролебиле су црне, већигареж од обичног

мрака. Дотакле су самоЊих и њихове интересе.

Сви су постали незаин-тересовани и боли их брига.

Не примећују шта се дешава окоњих. Сви су спремни да упере сут-радан прстом у оне који су погре-шили, а не хтедоше савет да имуделе! Та безочна ненавидност ле-вачка никако да нестане. Она је по-стала популарна, јер се преноси саколена на колено. Људи нису на-викли да се мењају, јер је то за њихравно промени навијања са Парти-зана на Црвену звезду. Докле годбудемо гледали како се ко обукаоили шта купио за доручак, до тадћемо да пропадамо.

Једна несрећа не иде сама. Кадкола крену низбрдо, имају још већеубрзање.

РЕКОВАЦ

НЕЋЕ НИ

КАКО ХОЋЕ

ГДЕ ЈЕ РЕКОВАЦ ДАНАС У ОДНОСУ НА ЈУЧЕ

“Свака не-

употребљена

лепота је

грешно лепа”

14 Истражујемо

САМОСЕКСЛЕВАЧ СПАШАВА!

Шта је становништву у Левчу постало стварно битно? Шта може дага усрећи у овом тескобном времену? Има ли краја нашој посрнулојсвести? Да ли је тачно да нашу општину може само СЕКС да спаси?У супротном, угасиће нам се општина, јер нас има све мање!

КОЛИКО НАС ЈЕ СТВАРНО У ЛЕВЧУ?

Секс је остала последња ипрва сељачка разонода.Ништа више не увесељава

тај суморни сељачки живот каосекс. Рад на њиви, у штали, ушуми. Све су то, како кажу населу, мушки послови. Ни жене сене штеде у Левчу кад је посао у пи-тању. Одмах се бацају у прве ре-дове, док се мушкарци склањају ипред најтежим пословима. По-следњих година то је све очиглед-није. Благо левачком сељакупоред сељанки какве их Левачима.

У Левчу се људи махом баве по-љопривредом и сточарством. Сва-ког дана псују дан кад су први пут

ушли у башту или њиву, али ипакраде. Каже да се не исплати, алишта би радили код куће – се-дели и гледали нешто изшароликог тв програма!Чујем да нема куће уЛевчу која не прати,,Фарму“! Доконост сеусадила у Левчане илије нешто друго. Недо-статак било каквих садр-жаја, велики проценатнеобразованих и тежак со-цијални статус, условио је данарод буде везан за кућу. Не иде сенигде или се иде, али слабо. Поново ће секс сељака највише уве-селити. Не може да прође ниједан

разговор, а да се речи не преусмереу тон са сексуалном конотацијом.

Поред мушкараца нижене не недостају. Те-

левизија је много ути-цала да Левчани иЛевчанке постанусексуално напаље-нији. Последњаистраживања пока-

зују да се у Левчу,поред РТС1, највише

гледа ПИНК! Маса теле-визијских садржаја алудирају

и подстичу сексуално размишљање.Неки би рекли – боље да се сексамо,него сахрањујемо! Левач је одавно уканџама Фарме и Великог брата!

Поново ће

секс сељака

највише ус-

рећити!!!

БЕЗ

ЦЕНЗУРЕ

15ИстражујемоДомаћинства у Левчу пропадају!Баште се више не заливају на време,кукуруз се не окопава, Фарма је по-стала левачко питање број један. УЛевчу бомба прво експлодира углави! Левач постаје место ,,забав-ног карактера“! Сексуална револу-ција узима данак!

Годинама је кружила прича дасе у једном левачком селу (ГорњиЛевач) људи највише сексају. Тамоје и највећи наталитет од двехиља-дите године. То брдско-планинскосело предњачило је у повећању на-талитета, испунивши сва очеки-

вања у спашавању рековачке оп-штине од гашења. Да је срећа да сватридесет и два села следе примеровог села, где би нам крај био.

Трагедија ће наступити уколикосе нешто не промени. Млади ма-совно беже из Левча, а они којиостану или су неожењени или имајутек једно дете. Главни разлог је не-маштина и тешка социо-економскаситуација, која потреса овај крајСрбије. Неопходно је отрежњење.Уместо да нас сада има више, у од-носу на пре двадесет година, су-протно је, има нас мање. Наиме, из

података са интернета 1991. годинеЛевчана је имало укупно 16.075!?Уколико и овај податак није ,,шмин-кан“?! Међутим, десет година кас-није, тј. 2001. општина Рековацброји 13.760 душа! Вртоглави пад,сложићете се. Од 2001. па све доданас – све нас је мање, из године угодину! 2007. године рековачка оп-штина броји 12.122 становника, а попоследњем попису у Рековцу и јоштридесет и два села једва да имаједанаест хиљада становника.ФЕНОМЕН ИСТРАЖИВАЛА ГРУПА ЛЕВЧАНА

ЗАБРИНУТИХ ЗА ОПСТАНАК ЛЕВЧА

Ф

О

Т

О

М

Е

С

Е

Ц

А

Село Малешево, 3.7.2013.

Жупањевац, 3.7.2013.

ДАНИ КУПИНЕ У РУЈИШНИКУ!Село Рујишник, у општини Трстеник, биће дома-ћин тродневне пете Пољопривредно-културнеманифестације ,,Дани купине” Рујишник 2013.Покровитељи су Министарство пољопривреде,Регионална привредна комора Крушевац, Оп-штина Трстеник и Месна заједница Рујишник.На репертоару је културно-уметнички и забавнипрограм.

Манифестација ће се одржати 31, 1. и 2. ав-густа 2013. године. (ЕКИПА Левачких новина)

16 Погледи

Кад сам једном мом пријатељу над пријате-љима рекао да идем за викенд у Левач, јер онима најбољу ’ладовину у земљи, мислио је да

се спрдам са њим, са Левчем, са ’ладовином, наљутими се кум. Али када сам га позвао да крене са мном икада се уверио да се не зезам, једва сам га одлепио одстолице, човече, испод дедине беле трешње у недељупредвече.

Многима је Левач почетак и крај... а средина је раз-ервисана за неки од околних градова или иностран-ство. Оно мало њих што је остало, углавном, га куне, аони који су побегли из њега хвале га на сав глас, малосу им једна уста за то. Постоји по-дела, да се не лажемо, наши смо...подела на полутане и домороце, накобојаги господу и одистинске се-љаке. И гледају се некако тако по-дељени са подозрењем, као да нисунајземаљскији земљаци и најрође-нији рођаци. Ови први мисле оонима другима што мисле да они оњима мисле и обрнуто. Комплико-вано је, а? Е, а нико ту ништа на-рочито не мисли и све то траје допрве реченице уз чашицу препече-нице. Није то толико екстремно, дане испадне да смо ми Левчани некинамћори и свађалице, не дај боже,али има инсинуација, што би рек’онаш народ... није без ништа. Свеређе због крштења и преко ви-кенда, углавном за славу, саборе,вашаре, а чешће због сахрана ичетр’ес дана, кад ’’господа’’ свратиу завичај, Левач оживи или дабудем прецизнији, живне. Сви семаксимално скоцкају, чак и прете-рају.

’Ладне трајне, црвенокосе бакеи деке начете бријачем. МиришеЛевач на Брион после бријања, на истину после кијања,на освеживач ваздуха звани Промаја, на пуслице и сал-чиће, на млади сир и кајмак, на ракију и вино, насифон-соду, на ’ладну воду. Пошто сам претходнуреченицу почео и завршио са ладовином, ред је да се ињој мало посветимо.

Најлепша хладовина је у Левчу. Други крајеви имајулепе аква паркове, лепе фарбике и бабе к’о барбике, аЛевач?! Е, Левач има ’ладовину да се смрзнеш. Лети,кад је напољу 40°С, у Левачкој ’ладовини мораш да об-учеш вунени прслук, дотле то иде. Ту се пије кафа, до-ручкује се, руча, вечера. Кад падне мрак на тај сокак икад свака нормална хладовина оде негде, јебем је ’де,ова наша... јок, ма какви. Она се опија са домаћином намесечини до касно у ноћ. Е, так’а је наша ’ладовина. Дасе зна. Притом, нисам нимало ироничан, не дај, боже,циничан. Хладовина нас је одржала, њојзи хвала. Ето,таза парафраза.

Пошто је у нашем Левчупривреда пукла, да не паме-тујем (нумем), нема ту некеперспективе. Али пошто нидоброг ’лада нема без доброграда, ја ни ’ладовини не про-ричем неку светлу будућност.Тачније, проричем јој светлубудућност, што једино хладо-вини не иде у прилог. Позивамсве Левчане, од добричина догадова, Левчане из села и гра-дова из иностранства, из све-мира и даље. Позивам их надружење са Левачком ’ладови-ном. Једино нас она још под-сећа на светле дане, једино јошона није оронула и запуштена.Једино се у њој не осећа задах,него се чује уздах. Уздах послезавршеног посла, уздах последоброг јела, уздах заљубљено-сти и занесености. Али акопукне рад, пући ће и ’лад. Акосе затварају фабрике, а не ди-ректори, ако школа има вишеучитеља него ђака, нема о’ та

посла ништа. Ја не знам како, нисам иш’о у ту школу,али мора да постоји неки мелем и за то. Или да се Левачзатре, да се запарложи, па да га поново населимо некимновим Црногорцима, неким новим Херцеговцима иКосовцима, па да кренемо из почетка. Не постоји ниједан крај који бих заменио за Левач, нити иједан поче-так, а да није из Левча.

Пише: Александар Сретеновић,фронтмен групе ,,Пропаганда 117”

У ЛЕВАЧКОЈ ХЛАДОВИНИ, ИЛИ

МИ ЛЕВЧАНИ О ЊИМА ЛЕВЧАНИМА!

17

Левач је област смеш-тена између Шума-дије и Поморавља.

Распет је између Крагујевца,Јагодине, Трстеника и Кру-шевца. У Левчу доминираопштина Рековац, а ста-новништво је пре-тежно сеоско. Данассе о Рековцу могучути, нажалост,тужне и потреснествари, те како станов-ништво полако изумире, текако је индустрија умрла , апољопривреда умире, итд.Али није баш све тако црно,напротив. Привреда каопривреда зависи од поли-тике, а све остало је део кућ-ног васпитања, вере, љубавии наде, него да кренеморедом.

Левач је старији од СједињенихАмеричких Држава, модерних Ев-ропских држава или Русије у овак-вим размерама. Спомиње се још оддванаестог века. Сама територијаЛевча је таква да је физичи ширицентар Србије, који полако нагињека југу. Један је од центара моравскешколе. Левач је, у склопу Србије,прошао сва могућа друштвена уре-ђења. Левач, као спона Шумадије иПоморавља, увек треба да пред-ставља бисер, а не зид између оведве регије. У загрљају листопаднихшума Гледићких планина, покри-вен ћилим пољима, тканих од вред-них сељака, окупан локалнимречицама, Левач представља неис-коришћени потенцијал, али и ду-шевни мир, праву малу ваздушнубању.

Не живи се од природних лепота, тоје свима јасно, али се живи уз помоћњих, живи се са њима и за њих, јерсве што је човек кроз бурну исто-рију правио, ако се није одржавало,постало је згариште.

Све почива на менталитету на-рода, на етици, на васпитању. У

Левчанима је превелика љубавпрема свом крају, где год даоду, поносно ће рећи одаклесу. Породице у Левчу су,углавном, патријархалне,

син слуша оца и бори се засвоје, тако да, са те стране,

влада једна породична хармонија,у којој свако зна где му је место.

Причао сам о двема врло бит-ним стварима, лепоти и васпитању,а сад о решавању проблема. Про-мене су неминовне, али не поли-тичке, већ моралне. Те променеморају да се одвијају годинама, дадеца настављају тамо где су роди-тељи стали. Свака реч, сваки по-крет, свако дело је битно, а никонеће нешто боље да одради заЛевач од самих људи који живетамо или који су одатле, што је инормално. Дакле, сви они који за-вршавају школе ван Левча, нека севрате у њега. Нека оснују породице,нека путују на послове ако треба,нека се боре за огњиште, са чврстомвером у себе. Кад је нешто искренои лепо, па нека је и наивно, успеће.Времена су тешка, глобализацијаразара мања места, али против мо-дерног може се само традицијом.Годинама, још у прошлим веко-вима, породице по Левчу су оп-стајале, без обзира на тежинувремена, да није тако, не би ни насбило, данас. То мора да буде главнимотив за даље. Свако нека ради оношто најбоље зна, економисти некапривуку инвестиције, просветаринека одрже школе, сељаци нека об-

рађују земљу, свештеници нека учео вери. Ако нам је Бог дао земљу,здраву средину, животе као шансе,на нама је све остало, без лажне па-тетике, ово је реалност.

Уз јаку вољу, уз Божију помоћ,устанимо сви као један и вратимоЛевчу место које заслужује.

Кад кажемо-Левач! Пише:

Немања Љ. Јовановић

Левач за-служујелепшу

будућност

Дух из боце

18 Култура

КУД "Левач" као удружење грађана по-стоји од 15. фебруара 2010. године. Удру-жење је настало као плод ентузијазма,

жеље и интересовања за очување народне тра-диције и обичаја левачког краја. До 2010. годинеКУД из Рековца је пасивно деловао у оквирушколских приредби, без значајних интерна-ционалних наступа. Од тогфебруара, 2010. године, све серапидно побољшало. Учеста-лиле су се пробе, дошло је доомасовљавања друштва и ре-зултати нису изостали.

Данас КУД "Левач" броји окодеведесет активних чланова,углавном деце предшколског,школског и омладинског узраста.

Председник друштва и корео-граф, Горан Петровић, каже да јеосновни циљ друштва окупљањедеце и младих, учење чувања тра-диције и обичаја и усмеравањедеце, да би изашла на прави жи-вотни пут.-У удружењу се трудимо да не-гујемо обичаје и фолклор из чи-таве Србије, чиме обогаћујемоквалитет и разноликост нашихнаступа, како у земљи, тако и у иностран-ству. Чланови нашег друштва делују каоједно, како на пробама, тако и на сцени.Наступамо свуда по Србији, а радо ви-ђени смо гости у иностранству. Овде семлади друже, упознају нове пријатеље и кул-туре, развијају се као личности у правом смеру- рекао је Петровић за Левачке новине, додавши да сеудружење може похвалити и бројним наградама за раз-них такмичења.

Кад год се организују манифестације или приредбе,сала рековачког Дома културе увећ ће бити мала даприми све знатижељнике и заљубљенике у фолклор,певање и игру. Подијум поскакује док фоклораши изКУД "Левач" изводе своје уметничке бравуре уз песму.Публика све помно прати и аплаузима награђује свакукреацију омладине, која је своје слободно време кори-сти за неговање народне традиције.

- Коло које изводи оркестар КУД"Левач" обично је у другомплану, јер су играчи на бининајатрактивнији. Међутим, свесу то људи који без икакве надо-кнаде долазе на пробе, вежбају садецом и ово раде јер воле фолк-лор. Њихов ентузијама је непро-цењив. Без чланова оркестра(Стефан Вукосављевић - првахармоника, Дејан Маринковић -друга хармоника, Богољуб Ми-лојевић - фрулаш, Никола Мило-сављевић Гара - бубњеви иклавијатуриста СретенијеГрујичић) извођење било ког на-ступа не би било могуће - казалаје за наше новине Јелена Цакић,секретар КУД "Левач".Много труда и напора је уло-жено до сада у пројекат КУД-а, а

тако ће се наставити и у будућности. За њихсе чуло сада и у Бугарској, Словенији иАустрији. Где год да се појаве добијају на-граде, а овације и одушевљење публике

не изостаје.Пробудили су левачки крај и желе да от-

ргну од заборава српску традицију. Деца се неокупљају више на улици, они вежбају, друже се и учеда постану прави људи. Њихов рад и ентузијазам јевредан пажње и пуне подршке.

ФЕНОМЕН /// КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО ,,ЛЕВАЧ” РЕКОВАЦ

Удружење за понос!

Где год да се

појаве освајају

награде