lf biobrennstoffe srb web 20150318

7/25/2019 Lf Biobrennstoffe Srb Web 20150318

1/205

BIOENERGIE

nachwachsende-rohstoffe.de

PRIRUNIK O VRSTIMBIOGORIVIMA

bioenergie.fnr.de

PRIRUNIK


2/205

IMPRESUM

Prirunik o vrstim biogorivima nastao je kao preraeno i aktuelizovano izdanje Prirunika o bioenergiji iz . godine u okviruprojekta Strune agencije za obnovljive resurse.

Nosilac projektaStruna agencija za obnovljive resurse, registrovano udruenje, (FNR), oznaka projekta (FKZ)

Uz podrku Saveznog ministarstva za ishranu i poljoprivredu na osnovu odluke nemakog Saveznog parlamenta

Realizator projektaInstitut za energetiku i racionalno korienje energije (IER), Odeljenje za sistemske analize i obnovljive izvore energije SEE,dr Ludger Eltrop, Univerzitet tutgart, Hebrhlstrae a, Stuttgart, www.ier.uni-stuttgart.de

Projektni partneriInstitut za tehniku sagorevanja i energetsku tehniku (IFK), Odeljenje za decentralizovanu konverziju energije, dipl. ing. Norman Pobos,Univ. pro., doktor tehnikih nauka Ginter ekneht, Univerzitet tutgart, Paenwaldring , www.ik.uni-stuttgart.de

dr Hans Hartman, Tehnoloki razvojni centar (TFZ) u Centru izvrsnosti za obnovljive izvore energije, Schulgasse , Straubing,www.tz.bayern.deFICHTNER GmbH & Co. KG, Sarweystrae , Stuttgart, www.ichtner.de

IzdavaStruna agencija za obnovljive resurse, registrovano udruenje, (FNR), OT Glzow, Hoplatz , Glzow-PrzenTel.: + /-, aks: + /-, [email protected], www.nr.de

Autori izdanja iz . god.Poglavlje , , i : dr sc. agr. Ludger Eltrop, dr sc. agr. Marlis Hertlajn, dr ing. Til Jensen, dipl. ing. Martin Hensler, dr ing.Kristo Kruk, dr ing. Enver Doruk Ezdemir Institut za energetiku i racionalno korienje energije (IER), Odeljenje za sistem-ske analize i obnovljive izvore energije (SEE); sada Ministarstvo za ivotnu sredinu, klimu i energetiku Baden-Virtemberga,tutgart; sada Nemaki centar za vazduhoplovstvo i kosmonautiku (DLR), Institut za automobilske koncepte, tutgartPoglavlje : dr sc. agr. Hans Hartman Tehnoloki razvojni centar (TFZ) u Centru izvrsnosti za obnovljive izvore energijePoglavlje : dipl. ing. Norman Pobos, Univ.-pro., doktor tehnikih nauka Ginter ekneht Institut za tehniku sa-gorevanja i energetsku tehniku (IFK), Univerzitet tutgart. Odgovornost za sadraj snose iskljuivo autori.Autore prvog izdanja i ranijih aktuelizovanih verzija moete pronai u prilogu.

UrednikStruna agencija za obnovljive resurse, registrovano udruenje, (FNR), Odeljenje za odnose sa javnou

FotografijeNaslov: Fotolia, FNR/dr Hansen, bioenergana Emsland GmbH & Co. KG. Ukoliko uz otograiju nije drugaije naznaeno: FNR

Dizajn/realizacija

www.tangram.de, Rostok

PrevodSneana Gvozdenac

LekturaGoran Boji

tampaPublikum d.o.o., Beogradtampano na FSC sertiikovanom papiru

., kompletno preraeno izdanje, maj . god.

Sva prava zadrana.Nijedan deo ove publikacije bez pismene saglasnosti izdavaa ni u kom obliku ne sme da se reprodukuje ili da se primenom elek-tronskih sistema prerauje, distribuira ili arhivira.
http://../Dokumente%20und%20Einstellungen/Frank/Lokale%20Einstellungen/Anwendungsdaten/Adobe/InDesign/Version%208.0/de_DE/Caches/InDesign%20ClipboardScrap1.pdfhttp://../Dokumente%20und%20Einstellungen/Frank/Lokale%20Einstellungen/Anwendungsdaten/Adobe/InDesign/Version%208.0/de_DE/Caches/InDesign%20ClipboardScrap1.pdf


3/205

PRIRUNIK O VRSTIMBIOGORIVIMAPlaniranje, rad i ekonomska isplativostbioenergana srednjeg i

velikog kapaciteta


4/205

PREDGOVOR

vrsta biogoriva predstavljaju najznaajnije regenerativnenosioce energije u oblasti proizvodnje toplote iz obnovlji-vih izvora i znaajne nosioce energije sa razvojnim poten-

cijalom za primenu u kogenerativnim postrojenjima. Poreddrveta razliitog porekla, npr. korienog drveta, umskihi industrijskih drvnih ostataka, kao i drveta od odravanjapredela i sa brzorastuih plantaa koje moe da se koristiu energetske svrhe, veoma su relevantni i kao vrsta biogo-riva znaajni potencijal poseduju i razliiti etveni ostaci isporedni proizvodi iz prerade poljoprivrednih proizvoda, alii specijalno gajene energetske biljke.

U okviru energetske tranzicije Savezna vlada postavila jeambiciozne ciljeve radi poveanja efikasnosti i smanjenjaenergetske potronje u oblasti elektrine i toplotne energijei mobilnosti, kao i radi prelaska energetske privrede na pre-

vashodno obnovljive izvore. Pri tome se takoe stremi kapoveanju udela kogeneracije (KOG) u proizvodnji elektri-ne energije, to se podrava okvirnim zakonskim propisima.Primena vrstih biogoriva je pri tome posebno pogodna zaispunjavanje zahteva klimatske zatite, bezbednosti snab-devanja i odrivosti.

Ovaj prirunik daje inormacije o svojstvima i proizvo-dnji, odnosno pripremi razliitih vrsta vrstih biogoriva.Opirno su opisana i tehnikim podacima potkrepljenakako proverena, tako i inovativna sistemska tehnika re-enja za proizvodnju toplotne energije, ali i za proizvo-dnju elektrine energije kogeneracijom u postrojenjimasrednjeg i velikog kapaciteta. Prirunik prikazuje aktuelneokvirne uslove izmeu ostalog u pogledu pravnih propisakojima se regulie izdavanje dozvola i daje sugestije u vezisa koncipiranjem ugovora o isporuci toplotne energije igoriva. Nekoliko obimnih poglavlja bavi se pitanjima eko-nomske isplativosti postrojenja na biomasu i aspektimaplaniranja i sprovoenja projekata. Prirunik je dopunjenbazom podataka koja stoji na raspolaganju onlajn podhttp://mediathek.fnr.de/leitfaden-bioenergie

Nadamo se da e Vam ovaj prirunik pomoi prilikomplaniranja i realizacije projekata u oblasti korienja bioma-se.

Ing. dr Andreas iteDirektor Strune agencije za obnovljive resurse,registrovano udruenje, (FNR)


5/205

SADRAJ

Uvod . Polazna situacija

.. Bioenergija i vrsta biogoriva u Nemakoj .. Biogena vrsta goriva .. Potencijali i korienje biogenih vrstih goriva u Nemakoj .. Razvoj trita u domenu termoelektrana na biomasu .. Razvoj trita u domenu termohemijske gasifikacije biomase .. Budui izazovi za odrivo energetsko korienje vrstih biogoriva . Ciljevi i ciljna grupa . Struktura i podela Prirunika o vrstim biogorivima . Baza podataka . Spisak literature

Proizvodnja, priprema i svojstva biogenih vrstih goriva

. Nastanak i proizvodnja drvne biomase .. umski drvni ostaci .. Ostaci od obrade i prerade drveta .. Otpadno drvo .. Drvo iz brzorastuih plantaa . etva i sakupljanje drvne biomase .. umski drvni ostaci .. Drvo od odravanja predela .. etva brzorastuih plantaa . Nastanak i proizvodnja slamaste biomase .. Slamasti sporedni proizvodi, ostaci i otpad .. Miskantus (kineska trska) . etva i sakupljanje slamaste biomase .. Seka .. Bale .. Peleti . Postetveni postupci za drvo i slamasti materijal .. Transport .. Prerada .. Skladitenje .. Suenje . Svojstva i kvalitet goriva .. Elementarni sastav .. Druga svojstva goriva i njihov znaaj .. Fiziko-mehanika svojstva

.. Procena koliine energije . Spisak literature


6/205

Prirunik o vrstim biogorivima

Sistemska tehnika za proizvodnju energije . Tehniki okvirni uslovi i stepen razvoja .. Svojstva goriva .. Karakteristini naini korienja energije .. Stanje tehnike za proizvodnju energije . Koncepti sagorevanja

.. Fiziko-hemijske osnove sagorevanja .. Priprema i skladitenje goriva, sistemi za punjenje i izuzimanje sa skladita .. Loini sistemi .. Kotlovi i prenosnici toplote .. Tehnike za iskljuivu proizvodnju elektrine energije .. Kogeneracija kod loinih postrojenja .. Tehnike za distribuciju toplotne energije .. Mogunosti smanjenja emisije i preiavanja otpadnih gasova .. Sastav i iskorienje pepela . Koncepti gasifikacije .. Fiziko-hemijske osnove gasifikacije .. Priprema i skladitenje goriva, sistemi za punjenje i izuzimanje sa skladita

.. Reaktori za gasifikaciju .. Preiavanje gasa .. Korienje proizvedenog gasa . Elektro- i upravljaka tehnika . Postavljanje bioenergana, potrebni objekti, potreban prostor i protivpoarna zatita . Spisak literature

Pravni okvirni uslovi . Pregled regulativa relevantnih za bioenergetske projekte . Pravni propisi kojima se regulie izdavanje dozvola .. Postupak za postrojenja koja prema BImSchG ne zahtevaju dozvolu .. Postupak izdavanja dozvole u pogledu zatite od imisija .. Zbirni pregled propisa prema BImSchG i graninih vrednosti emisija .. Druge relevantne regulative . Propisi kojima se reguliu podsticaji .. Zakon o obnovljivim izvorima energije .. Zakon o kogeneraciji . Ugovori o isporuci goriva i toplotne energije .. Ugovor o isporuci goriva .. Ugovor o isporuci toplotne energije . Spisak literature


7/205

Sadraj

Trokovi i ekonomska isplativost . Investicioni trokovi bioenergana .. Graevinsko-tehnika oprema za proizvodnju energije .. Mainsko-tehnika oprema za proizvodnju energije .. Elektro-tehnika i upravljako-tehnika oprema za proizvodnju energije .. Distribucija toplotne energije

.. Ostali nabavni trokovi . Operativni trokovi bioenergana .. Trokovi za remont i odravanje .. Personalni trokovi .. Trokovi za sredstva za rad i uklanjanje pepela .. Trokovi poreza i osiguranja . Trokovi goriva (ranko postrojenje) .. Osnovni podaci i polazita .. Trokovi pripreme umske drvne seke .. Trokovi pripreme drveta iz brzorastuih plantaa .. Trokovi pripreme slame itarica .. Trokovi pripreme miskantusa

.. Trokovi pripreme materijala od odravanja predela .. Poreenje trokova pripreme razliitih biogenih vrstih goriva . Razvoj trokova goriva od . godine . Prihodi iz redovnog poslovanja i subvencije . Utvrivanje trokova proizvodnje energije na osnovu primera . Spisak literature

Razvoj i realizacija projekta . Organizacija odvijanja projekta i meusektoralni zadaci .. Projektni menadment .. Finansiranje i podsticaji .. Odnosi sa javnou .. Operativni modeli i pravni oblici .. Sistem upravljanja kvalitetom za toplane na drvo . Projektni nacrt i studija izvodljivosti .. Analiza tehnikih aspekata .. Analiza ekonomskih aspekata .. Analiza netehnikih/neekonomskih aspekata .. Evaluacija i preporuka . Preliminarno, konceptualno i implementaciono planiranje . Postupak odobravanja . Faza raspisivanja tendera . Isporuka, montaa, obuka, stavljanje u pogon, probni rad, tehniki prijem . Rad postrojenja . Spisak literature

Prilog


8/205

Program Nemake organizacije za meunarodnu saradnju

(GIZ) Razvoj odrivog trita bioenergije u Srbiji zajedno

sprovode KW (finansijska komponenta) i GIZ (komponenta

tehnike podrke). On se finansira od strane nemakog Sa-

veznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u

okviru Nemake klimatsko-tehnoloke inicijative. Glavni im-

plementacioni partner i korisnik tehnike podrke je Ministar-

stvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine Republike Srbije.

Glavni cilj projekta je jaanje kapaciteta i stvaranje povoljnog

ambijenta za odrivo korienje bioenergije u Srbiji. Kompo-

nenta tehnike podrke obuhvata sledee oblasti:

. Politiko savetovanje: utvrivanje bioenergetskogpotencijala i uspostavljanje regulacionog okvira za stva-

ranje povoljnog okruenja za privatne investicije u bio-

energetske projekte itd.

. Snabdevanje biomasom: pruanje tehnike pomoi

pri investicijama u toplane na biomasu u najvie tri pilotregiona radi odrivog obezbeivanja pouzdanog i tro-

kovno efikasnog snabdevanja biomasom.

. Efikasno korienje ogrevnog drveta u domainstvi-ma: poveanje efikasnosti korienja ogrevnog drveta udomainstvima promovisanjem suenja drveta i efikas-

nih pei.

. Razvoj projekata:u saradnji sa nacionalnim i meuna-rodnim privatnim sektorom pruanje podrke razvoju i

implementaciji izvodljivih bioenergetskih projekata od

postrojenja za biogas ili spaljivanje slame u industrij-

skom sektoru do kotlova na drvo za grejanje privatnih i

javnih objekata.

Srpska verzija Prirunika o biogenim vrstim gorivima fi-

nansirana je od strane projekta GIZ-a Razvoj odrivog tri-

ta bioenergije u Srbiji sa ciljem pruanja tehnikih i eko-

nomskih inormacija dobijenih na bazi iskustava i saznanja

steenih u bioenergetskom sektoru u Nemakoj radi razvoja

odrivih projekta korienja biomase u Srbiji.

Uz podrku nemakog Saveznog ministarstva za ekonom-

sku saradnju i razvoj (BMZ) i sprovedeno od strane:

Deutsche Gesellschaf r

Internationale ZusammenarbeitDag-Hammarskjld-Weg -

Eschborn

Germany

T + -

F + -

E [email protected]

I www.giz.de

NAPOMENE UZ SRPSKU VERZIJU PRIRUNIKA


9/205

UVOD

Drvo predstavlja klasino i ve vekovima korieno vrsto gorivood biomase. I danas teite energetskog korienja biomase jouvek lei na ovom biogorivu. U toku proteklih godina je, meu-tim, u ovoj oblasti dolo do znaajnog i novog razvoja. Ne samoda sada imamo i druge oblike vrstih biogoriva, na primer sla-mu, seno ili materijal od odravanja predela, ve su i u znatnojmeri dalje razvijene, odnosno poboljane tehnike za korienjevrstih biogoriva. Tako je udeo obnovljivih biogoriva u odrivomenergetskom snabdevanju u Nemakoj znaajno proiren i po-veana je odrivost korienja biogoriva.

Ovaj Prirunik o vrstim biogorivima koji predstavlja aktu-elizovanu i preraenu verziju ranijeg Prirunika o bioenergiji uobzir uzima upravo ovaj razvoj, prikazujui najznaajnije tehnolo-gije i postupke aktuelnog stanja tehnike i predstavljajui osnovnasaznanja o njima. Namera je bila da se preradi i aktuelizuje jednapublikacija koja se proteklih godina pokazala kao veoma uspe-na da bi moglo da se prati energetsko korienje biomase kojese nalazi u azi sazrevanja i da bi se obezbedio razvoj dobrihprojekata.

Prirunik o vrstim biogorivima je tako uao u zbirku priru-nika Strune agencije za obnovljive resurse koja je objavila od-govarajue publikacije i za druge vidove korienja bioenergije.Pri tome je postojei Prirunik o vrstim biogorivima koji seprevashodno bavi postrojenjima srednjeg do velikog kapaciteta(> kW) s jedne strane proiren, a s druge strane je delimino

saet da prikazi ne bi bili preopirni. Sutinski delovi koji su re-levantni i za druge mogunosti korienja biomase su izdvojeni,odnosno iznova ormulisani u novoobjavljenom Optem priru-niku. Taj Opti prirunik bi ubudue trebalo da prui obuhvatniprikaz optevaeih inormacija pre svega o potencijalima, aspek-tima odrivosti i razvoju projekata u oblasti korienja bioener-gije u Nemakoj. Onaj ko, dakle, eli da stekne obuhvatan uvidu korienje bioenergije u Nemakoj, trebalo bi prvo da proitaOpti prirunik kao osnovnu publikaciju, da bi se nakon toga uzpomo pojedinanih prirunika inormisao o odreenim vrstamatehnologije.

. Polazna situacija

.. Bioenergija i vrsta biogoriva u NemakojBioenergija je u Nemakoj u toku proteklih godina postalaznaajni stoer energetskog snabdevanja. Uslovi za razvoj bio-energetskih projekata su se nakon bezbroj iskustava i projeka-ta proteklih deset godina sutinski promenili. Bioenergija je umnotvu razliitih energenata postala jedan od uobiajeno ko-rienih oblika energije. Pri tome se razvilo i trite za biogorivai bioenergetske tehnologije koje nudi mnotvo razliitih opcijaza tehnologije i postupke pripreme goriva iz biomase.

Meu obnovljivim izvorima energije u Nemakoj bioenergijaima najvei udeo. Pri potronji finalne energije od . PJu . godini (potronja primarne energije . PJ) i uzukupan udeo obnovljivih izvora energije od , % (. PJ),udeo bioenergije ukupno iznosi PJ odn. oko % (Saveznoministarstvo za privredu i energetiku - BMWi, ). Pri tomeje udeo u proizvodnji toplotne energije sa od ukupno TWh ( %) znatno vei nego u proizvodnji elektrineenergije ( od TWh, to ini %). U oblasti proizvodnjemotornih goriva iz obnovljivih izvora biomasa sa TWh ini % sirovine za proizvodnju energenata biodizela, biljnogulja i bioetanola (svi podaci iz /BMWi /). Energetsko ko-rienje biomase je u Nemakoj u pogledu spreavanja emisi-ja staklenikih gasova u . godini u domenu proizvodnje

elektrine energije imalo doprinos od mio. t, a u proizvodnjitoplotne energije od mio. t i motornih goriva od mio. t /BMWi /. Time bioenergija u ukupnom smanjenju od oko mio. t uestvuje sa gotovo polovinom ( %). Osim togaenergetsko korienje biomase doprinosi razvoju poljoprivre-de i umarstva kao i razvoju ruralnih predela. Tu se mobiliu iprevashodno regionalno koriste znaajni potencijali stvaranjadodate vrednosti.

U toku proteklih godina u Nemakoj porastao je broj rea-lizovanih projekata za korienje biomase. To je sporadinodovelo do bojazni da je korienje bioenergije ve premailomeru odrivog korienja. injenica je, meutim, da su se do

drugog saveznog popisa uma (BWI) . godine drvne zali-he u umama poveale. umske povrine poveane su za oko. hektara godinje, dok su drvne zalihe porasle za


10/205


mio. kubnih metara /BMELV /. Trenutno () se spro-vodi trei savezni popis uma. Studija o popisu iz . god.za pripremu treeg saveznog popisa pokazala je da su i u izve-tajnom periodu do . god. zalihe ugljenika porasle za ,mio. t godinje i da su drvne zalihe od drugog saveznog popisau . godini porasle za % /AFZ /. To pokazuje da

ume u Nemakoj i u toku proteklih godina uprkos poveanomkorienju drveta i dalje predstavljaju znaajnu rezervu uglje-nika. Meutim, projekcije bazirane na modelima takoe poka-zuju da se ubudue mora raunati sa smanjenjem drvnih zalihai da stoga dalje intenziviranje korienja uma za proizvodnjubiogoriva mora da se razmotri veoma paljivo /AFZ /.

vrsta biogena goriva se, meutim, usled uporedivo velikihraspoloivih potencijala mogu i dalje koristiti. Pri tome bi veupanju trebalo posvetiti korienju ostataka i kaskadnom, tj.stepenovanom korienju u smislu kombinacije oblika materi-jalnog i energetskog iskorienja. Ali, usled ograniene raspo-loivosti slobodnih potencijala goriva, srednjerono, uz odrivo

korienje, mogu se oekivati ogranienja za domae trite.Stoga se na meunarodnim tritima vie trae i mobiliu novipotencijali.

Sutinski aktor za bolje rasporeivanje potencijala predsta-vlja dalje poveanje ukupne efikasnosti tehnologija za korie-nje vrste biomase. Tu spada pre svega i iskorienje toplotneenergije prilikom istovremene proizvodnje elektrine, toplotnei rashladne energije. Ovde jo uvek nisu iskorieni svi potenci-jali, ve se moraju dodatno mobilisati.

Intenzivnije korienje bioenergije je u toku proteklih godi-na bilo praeno irokom ponudom instrumenata podsticaja, odZakona o obnovljivim izvorima energije (EEG) preko programatrinih podsticaja (MAP), pa sve do specifinih podsticajnihsredstava na nivou EU, savezne drave, pokrajina i lokalnih

samouprava. Osim toga, postoji raznovrsna ponuda inorma-tivnog materijala i savetodavnih usluga tome su doprinelai prva dva izdanja Prirunika o bioenergiji. Mogunosti kori-enja podsticaja podleu konstantnoj promeni, pre svega radiprilagoavanja dotinim trinim uslovima i njihovim promena-ma. Postojei prirunik stoga moe da prikae samo osnovne

principe podsticajnih mera, ali ne prua pravno obavezujueinormacije o nainu korienja i visini dotinih podsticajnihsredstava.

Organizacija, izgradnja kao i upravljanje radom energane nabiogena vrsta goriva sa stanovita energetske i ekoloke poli-tike predstavlja svrsishodan i isplativ zadatak, ali delom pove-zan i sa posebnim izazovima . Preraeno izdanje dosadanjegPrirunika o bioenergiji i novoizraeni Prirunik o vrstimbiogorivima za postrojenja srednjeg do velikog kapacitetastoga ele da prue aktuelan i zasnovan pregled relevantnihinormacija o korienju vrstih bioenergenata i da tako dodat-no podre razvoj dobrih i uspenih bioenergetskih projekata.

.. Biogena vrsta gorivaOd biomasa korienih u energetske svrhe, biogena vrsta gori-va imaju najznaajniji udeo. vrsta goriva od biomase, pre sve-ga drveta, u dananje vreme u energetskom sistemu zamenjujuznaajan deo primenjenih osilnih goriva i tako doprinose sma-njenju energetski uslovljene emisije staklenikih gasova.

Biogena vrsta goriva predstavljaju goriva od biomasekoja su u trenutku energetskog korienja u vrstom stanju.Shodno tome npr. umski drvni ostaci, slama uljane repi-ce, seno, ali i drveni ugalj spadaju u biogena vrsta goriva.Raspoloiva i tehniki iskoristiva biogena vrsta goriva delese na ostatke, odnosno sporedne proizvode i specijalno ga-jene energetske biljke. Prema razliitim svojstvima razlikuju

VRSTE BIOGENIH VRSTIH GORIVA

Biogena vrsta goriva

Ostaci, sporedni proizvodi

Drvni

od odravanjasastojina

od daljeprerade

nakon finalnogkorienja

umski drvniostaci

tanka oblovina

drvenasti zeleniotpad

materijal ododravanjapredela

industrijskidrvni ostaci

pilanski drvniostaci

piljevina i drvnapraina

drveni ugalj

netretiranootpadno drvo

tretiranootpadno drvo

Slamasti Ostali

slama

seno od odra-vanja predela

trava sa zelenihpojaseva dusaobraajnica

zeleni otpad

ostaci od ienjazrna itarica

kontaminiranoi ito loegkvaliteta

ostaci od ceenja

ostali ostaci

Energetske biljke

Drvni Slamasti

iz brzorastuihplantaa

cele biljkeitarica

energetske tra-ve, viegodinje

energetsketrave, jednogo-dinje

Izvor: /FNR /, izmenjeno

Slika .: Vrste biogenih vrstih goriva u Nemakoj


11/205

Uvod

se slamasta, drvna i ostala goriva. Slika . daje pregled bi-ogenih vrstih goriva.

Energetski iskoristivi ostaci, odnosno sporedni proizvodinastaju, na primer, u proizvodnji poljoprivrednih i umskih bilja-ka (umski drvni ostaci, tanka oblovina, slama). Osim toga, zna-ajne koliine ostataka i sporednih proizvoda dolaze iz indu-strija u kojima se koristi biomasa, pre svega drvopreraivake igraevinske industrije (industrijski drvni ostaci, drvena graa iotpadno drvo) koji se delom i svrstavaju u otpad. Ostali vrstienergenti obuhvataju npr. ostatke od ienja zrna itarica iliostatke od ceenja koji se pod odreenim okolnostima moguuiniti raspoloivim za proizvodnju energije, ali koji u pogledukoliine ne igraju znaajnu ulogu. Srazmerno velik je i rasponkoristivih energetskih biljaka, od drveta sa brzorastuih plan-taa do slamastih biogoriva, npr. viegodinjih trava kao to jemiskantus.

.. Potencijali i korienje biogenih vrstih gori-va u Nemakoj

Potencijali biogenih vrstih goriva su se u Nemakoj na naci-onalnom nivou utvrivali u nekoliko navrata. Uprkos tome jepotrebno da se ti podaci o potencijalima kritiki analiziraju i presvega iznova utvrde na lokalnom ili regionalnom nivou i u odno-su na zahteve odrivog korienja.

Ukupni energetski potencijal biomase u Nemakoj kree seu rasponu od . do . PJ /BMELV /. Tehniki isko-ristivi potencijal biogenih vrstih goriva u Nemakoj iznosi oko. PJ/a. On se, izmeu ostalog, sastoji od oko PJ oddrvnih goriva iz umarstva, oko PJ od drvnih sporednih pro-

izvoda iz drvopreraivake industrije, oko PJ od otpadnogdrveta, oko PJ od slame i jo oko PJ od vrstih gorivaiz poljoprivredne proizvodnje i energetskih biljaka, npr. brzo-

TEHNIKI ISKORISTIVI POTENCIJAL BIOGENIH VRSTIH GORIVA

Zeleni otpad

Otpadno drvo

Industrijski drvni ostaci

Slama

umska biomasa

Energetske biljke

Scenario B

Iskoristivi potencijal goriva u PJ/a

Izvor: prema /BMVBS / FNR

Slika .: Tehniki iskoristivi potencijal biogenih vrstih goriva u Nemakoj za . god. i za scenario B

rastuih plantaa /BMVBS Bd. /. Ovi podaci o poten-cijalima se u zavisnosti od izvora znaajno razlikuju u pogledunavedenih vrednosti i njihove pouzdanosti. Poto su ovi podaciprikupljeni uzimajui u obzir tehniku izvodljivost, oni se vre-menom sa daljim tehnikim napretkom mogu i poveati. TakoNemaki centar za istraivanje biomase (DBFZ) polazei odraznih pretpostavki govori o poveanju ukupnog energetskogpotencijala do . godine na . i . PJ i o udelu uproizvodnji elektrine energije u Nemakoj od %, u pro-izvodnji toplotne energije od % i u potronji pogonskihgoriva od %.

Izvetaj Bioenergija: mogunosti i granice koji je . go-dine objavljen od strane Akademije nauka Leopoldina /Leopol-dina / grubom procenom iskorienja i ubiranja biomaseu Nemakoj dolazi do zakljuka da bioenergija moe da zado-volji samo jednocireni procentualni udeo potrebne primarneenergije. Prema tom izvetaju, od ukupno poseenog drveta

reda veliine od PJ se direktno energetski koristioko %, dok se preostalih % tek u daljim azama iskori-enja eventualno koristi i u energetske svrhe. Autori smatrajuda se od poljoprivredne proizvodnje manje od %, odnosno PJ, koristi energetski, pri emu i korienje slame sa koli-inom od ispod PJ jo uvek nije odrivo. Tako Leopoldinadolazi do znatno pesimistinije procene potencijala bioenergijenego drugi autori.

Slika . pokazuje poreenje energetskih potencijala za raz-liite rakcije vrstih biogoriva.

Veliki deo potencijala vrstih biogoriva se u Nemakoj vekoristi. Godine . je oko , mio. atro tona vrstih bio-

goriva korieno u (termo)elektranama na biomasu koje su uNemakoj u pogonu /DBFZ b/. Od biogenih vrstih gori-va proizvedeno je oko , TWh elektrine energije i TWh


12/205


toplotne energije /BMU /. To ini oko , % potronjefinalne energije za elektrinu i % potronje finalne energijeza toplotnu energiju. Pri tome se prevashodno koristi drvo, presvega umsko drvo. Oko % postrojenja koristi neobraenoprirodno drvo, % koristi sortimente otpadnog drveta klaseAI i AII. A % postrojenja koristi i meovite sortimente, dakle i

prirodno i otpadno drvo (svi podaci iz /DBFZ b/).

.. Razvoj trita u domenu termoelektrana nabiomasu

Razvoj trita je u domenu termoelektrana na biomasu oduvoenja Zakona o obnovljivim izvorima energije . godinedo . godine bio izuzetno dinamian. On se . i .godine usporio. Dok su u toku prvih godina uglavnom graenetermoelektrane prevashodno za otpadno drvo i esto sa sna-gom izmeu i MWel, u toku proteklih godina izgraene supreteno manje termoelektrane na biomasu za korienje drvneseke od umskih drvnih ostataka i materijala od odravanja

predela.Aktuelni broj postrojenja za korienje vrste biomase (bez

kogenerativnih postrojenja sa gasifikatorom) koja dolaze u ob-zir za tarifiranje prema Zakonu o obnovljivim izvorima energijena kraju . godine iznosio je termoelektrane na bioma-su. Do kraja . godine instalisana je nominalna elektrinasnaga od oko . MWel/DBFZ b/. Broj termoelektranana biomasu se zahvaljujui Zakonu o obnovljivim izvorima ener-gije od . do . godine poveao desetostruko, a instali-sana snaga vie nego devetostruko. Uz to dolaze kogenerativnapostrojenja za gasifikaciju drveta koja se od . godine sve

vie uvode na trite i kojima je u narednom delu posveenozasebno poglavlje.

Broj termoelektrana na biomasu trenutno iznosi postro-jenja ( % ukupnog broja postrojenja) sa snagama preko MWel. postrojenja ( % ukupnog broja postrojenja)poseduje snagu u rasponu od , MWeldo MWel. Termoelek-

trane na biomasu snage manje od , MWelposeduju udeo natritu od ispod % (vidi sliku .).

Razvoj trita za vrsta biogoriva i prilagoavanje okvirnihuslova, pre svega u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, uposlednje vreme su podstakli dodatnu izgradnju postrojenjasrednje snage od , do MWeli pri tome avorizovali postroje-nja sa obuhvatnim iskoriavanjem toplotne energije.

Kao tehnologija konverzije se za proizvodnju elektrine ener-gije iz biomase kod snage preko MWelprevashodno koristeparne turbine koje takoe imaju i najvei udeo u pogledu in-stalisane elektrine snage i u odnosu na proizvodnju elektri-ne energije iz vrstih biogoriva. (Termo)elektrane na biomasu

sa parnim turbinama postoje u rasponu snage od , MWeldo MWel, a u pojedinanim sluajevima i iznad toga. Parne tur-bine se pri tome koriste u kombinaciji sa kotlovima sa luidizo-vanim slojem ili reetkastim loitem. Bruto elektrini stepeniefikasnosti tih postrojenja se u zavisnosti od snage i ekstrakcijetoplote kreu izmeu i %. Postrojenja sa stepenom efi-kasnosti od preko % ne poseduju, odnosno poseduju samoveoma nisku ekstrakciju toplotne energije. U rasponu snage od, MWeldo MWeletablirala se tehnologija organskog Ran-kineovog ciklusa (ORC) i stekla sve vei znaaj na tritu. Bru-to elektrini stepen efikasnosti tih postrojenja, dodue, iznosi

POSTOJEA POSTROJENJA I INSTALISANA ELEKTRINA SNAGA TERMOELEKTRANA NA BIOMASU

Broj postrojenja

Instalisana elektrina snaga (MWel)

.

.

Broj postrojenja > MWel Broj postrojenja >, MWel Broj postrojenja >,,MWel

Broj postrojenja , MWel Instalisana elektrina snaga (MWel)

Izvor: /DBFZ b/ FNR

Slika .: Postojei broj postrojenja i instalisana elektrina snaga (termo)elektrana na biomasu koje su u pogonu (stanje s kraja . god. bezpostrojenja za gasifikaciju, celulozno-papirne industrije i mikrokogenerativnih postrojenja < kWel)


13/205

Uvod

RAZVOJ BROJA POSTROJENJA U DOMENU TERMOELEKTRANA NA BIOMASU

Broj postrojenja

*

Parna turbina ORC-turbina

Gasni motor

Gasna turbina

Stirlingov motorParni motor

Izvor: /DBFZ b/ FNR

Slika .: Razvoj broja postrojenja u domenu (termo)elektrana na biomasu prema primenjenim tehnologijama (* vrednosti za . god. su prelimi-narne)

samo oko %, ali uz obuhvatno iskorienje toplotne energi-je, odnosno uz temperaturni reim rada, ona postiu relativnovisoke ukupne stepene efikasnosti.

Razvoj broja postrojenja u oblasti proizvodnje elektrineenergije od biomase, iskazan prema tehnologiji konverzije ko-rienoj za proizvodnju elektrine energije, prikazan je na slici.. Parni i Stirlingovi motori koji se prevashodno primenjuju urasponu snage ispod , odn. ispod , MWeldo sada pose-duju samo ogranieni trini znaaj za proizvodnju elektrineenergije od vrstih biogoriva. Za taj raspon snage je trenutnoupadljiv porast sistema sa gasnim motorom i generatorom ukombinaciji sa postrojenjima za gasifikaciju drveta.

Postrojenja na biomasu za proizvodnju elektrine energije,ali i ona sa maksimalnom prosenom snagom, postoje pre sve-ga u velikim saveznim pokrajinama bogatim umama kao to su

Bavarska, Baden-Virtemberg i Severna Rajna-Vestalija.Kao ukupan doprinos bruto proizvodnji elektrine energije

(ukljuujui postrojenja za gasifikaciju drveta, onog dela pro-izvodnje elektrine energije koji se ne tarifira prema EEG, kaoi udeo kosagorevanja biomase u termoelektranama celulozno-papirne industrije) za . godinu navodi se oko TWhel.Pri tome je tarifiranje prema EEG odobreno za oko , TWhelelektrine energije. U godinama od . do . veliki brojtermoelektrana na biomasu preao je na direktan plasman natritu, tako da je . godine oko % instalisane snage ta-rifirano prema modelu trinih premija shodno Zakonu o obno-vljivim izvorima energije /DBFZ a/.

Na osnovu prosenog broja radnih sati u reimu punog op-tereenja u proizvodnji toplotne energije u termoelektranamakoje rade iskljuivo na vrsta biogoriva i tarifiraju se prema EEG

i u postrojenjima za gasifikaciju drveta, proizvodnja korisnetoplote u . godini procenjuje se na oko , TWh /DBFZa/.

.. Razvoj trita u domenu termohemijskegasifikacije biomase

Tehnologija za termohemijsku konverziju i korienje biomaseje u toku protekle tri godine kod nekoliko projektanata, odnosnoproizvoaa kogenerativnih postrojenja za gasifikaciju bioma-se, znaajno uznapredovala. Prvi tipovi postrojenja dostigli sutrinu zrelost i proizvoai su otpoeli serijsku proizvodnju. Ugodinama od . do . se stoga moe zabeleiti znaa-jan porast broja instalisanih postrojenja za korienje biomaseu kogenerativnim postrojenjima za gasifikaciju (vidi sliku .).

Nemaki centar za istraivanje biomase DBFZ je u okviru mo-

nitoringa proizvodnje elektrine energije iz biomase pratio i do-kumentovao razvoj postrojenja za gasifikaciju /DBFZ b/,/DBFZ /, /DBFZ /. Prema tom posmatranju je do. god. bilo u pogonu ukupno postrojenja ukupne sna-ge od oko MWel. Pri tome je prema bazi podataka DBFZ samou . godini izgraeno dodatnih postrojenja za gasifi-kaciju drveta sa kumulativnom elektrinom snagom od oko MWel. Ta kogenerativna postrojenja za gasifikaciju drveta po-sluju prevashodno kao postrojenja ija se proizvedena energijatarifira shodno EEG. Veina tih postrojenja poseduje elektrinusnagu od ispod kW, a postrojenja koja su . bila upogonu kree se u rasponu snage od kWeldo kWel i

samo mali broj postrojenja poseduje snagu od preko kWel.U domenu malih snaga najee se koriste gasifikatori sa sila-znim istosmernim strujanjem, dok se gas koristi preko gasnog


14/205


RAZVOJ BROJA POSTROJENJA ZA TERMOHEMIJSKU GASIFIKACIJU

Broj postrojenja


Broj postrojenja >, MWel Broj postrojenja >,,MWel Broj postrojenja , MWel


Izvor: /DBFZ b/ FNR

Slika .: Razvoj instalisane elektrine snage i broja postrojenja prema kategorijama veliine postrojenja za termohemijsku gasifikaciju ( do )

Dodatne detaljne inormacije o razvoju korienja vrste bio-mase mogu da se pronau u redovno objavljivanim izvetajimao praenju uticaja Zakona o obnovljivim izvorima energije narazvoj proizvodnje elektrine energije pomou biomase /DBFZ/.

.. Budui izazovi za odrivo energetsko kori-enje vrstih biogoriva

U oblasti vrstih biogoriva postoje potencijali koji se energetskivrlo malo koriste. To vai za slamu, odnosno energetske biljkekao biogena vrsta goriva, za koje do sada, izmeu ostalog, us-led tehnikih potekoa odnosno velikih proizvodnih trokovagotovo da ne postoje mogunosti plasmana na tritu. Trenutnoje poznato jedno postrojenje u Nemakoj (bioenergana Emslandu Emlihhajmu) koja slamu komercijalno koristi kao gorivo i koja utemperaturnom reimu rada vri ekstraciju toplote od , MW.Do sada se potencijal slame usled problematinih svojstava go-riva i gotovo nepostojee sistemske tehnike koristi veoma malo.

umsko drvo/umski drvni ostaci se, meutim, u Nemakoju velikoj meri koriste za zadovoljavanje postojee potrebe zavrstim bioenergentima. Industrijsko drvo se gotovo u celinikoristi kao nosilac energije esto u samim preduzeima iliu neposrednoj okolini. Frakcija ostale drvne biomase se kaodelimino problematino gorivo i nadalje koristi samo u malomobimu, ali se u Nemakoj postojee otpadno drvo gotovo %koristi u energetske svrhe. U buduim godinama treba rauna-ti sa daljim, mada u poreenju sa poslednjim godinama ipakmanjim, poveanjem korienja biogenih vrstih goriva. Taj ra-zvoj povezan je i sa poveanjem trokova goriva i daljim sma-njenjem slobodnih, neiskorienih potencijala.

Oto motora. Kod veih snaga se pored gasifikatora sa istosmer-nim strujanjem koriste i gasifikatori sa luidizovanim slojem idvostepeni, odnosno gasifikatori sa unakrsnim strujanjem.

Veina proizvoaa je svoja postrojenja projektovala zakorienje drvne seke kao goriva, dok jedan proizvoa dis-tribuira kogenerativna postrojenja za gasifikaciju drvnih peleta.

Primena drugih vrsta biogoriva u postrojenjima za gasifikacijuje u razvoju.

Postojea kogenerativna postrojenja za gasifikaciju za kom-binovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije uglavnomrade u temperaturnom reimu. Ova postrojenja se najeekoriste u poljoprivrednim i drvopreraivakim preduzeima, alii u mreama lokalnog grejanja u bioenergetskim selima i kodgradskih komunalnih preduzea.

Dok je trite pre . godine bilo obeleeno velikom ne-sigurnou i veliki broj izgraenih postrojenja ponovo zatvoren,jer tehniki i/ili ekonomski nisu bila uspena, ini se da su glav-ne dosadanje tehnike prepreke sada viestruko prevaziene.

Mnogi tipovi postrojenja i danas jo uvek predstavljaju indivi-dualne primere. Samo malobrojni proizvoai, prevashodno zapostrojenja u domenu malih snaga, u meuvremenu su ponu-dili standardizovana i u serijskoj proizvodnji izraena postroje-nja. Bezbedan i pouzdan rad postrojenja mora da se obezbedidobrom obukom. esto se za pouzdan rad moraju ispuniti i spe-cijalni zahtevi u pogledu kvaliteta drvne seke (izmeu ostalogu odnosu na klasu veliine estica, udeo sitne rakcije i sadrajvode). Trokovi postrojenja su jo uvek relativno visoki i vero-vatno e tek sa obimnom serijskom proizvodnjom biti mogueznaajno smanjenje.


15/205

Uvod

Za dalji razvoj energetskog korienja vrstih biogoriva bie

bitno da se obezbedi poveanje odrivosti korienja biomasei ouva stepen prihvaenosti bioenergije, tako da obeavajuiprojekti mogu uspeno da se realizuju. Pri tome, izmeu osta-log, u obzir treba uzeti sledee aspekte: Mora se osigurati ekonomska isplativost loinih postrojenja

na vrstu biomasu. Vei broj projekata, dodue, dovodi dosmanjenja investicionih trokova, ali se to smanjenje usledporasta trokova pripreme goriva ponovo nadoknauje. Re-alizacija ekonomski isplative proizvodnje toplotne, odnosnoelektrine i toplotne energije iz biogenih vrstih goriva stogauprkos mnotvu moguih podsticaja i dalje ostaje veliki iza-zov. Ona u velikoj meri zavisi od efikasnog korienja ukupneenergije i pre svega od dobrog iskorienja toplotne energijei integracije u lokalni energetski sistem.

Mora se obezbediti dovoljna koliina pogodnih i povoljnihgoriva. To je odluujue za svaki projekat energetskog ko-rienja biogenih vrstih goriva. Ranije sklapani dugorono

pouzdani ugovorni sporazumi sa dobavljaima goriva u veli-koj meri vie ne mogu da se realizuju. Za biogoriva i postroje-nja, odnosno tehnologije, razvilo se trite na kome operatorpostrojenja svoju potrebu za gorivom i kratkorono moeda pokrije pod odgovarajuim uslovima. Uslovi trita, kaoi ekonomska isplativost postrojenja mogu, meutim, kratko-rono da se promene.

I u oblasti tehnikih ureaja se u prolosti ve razvilo triteza traene proizvode iz serijske proizvodnje. Taj razvoj everovatno da se nastavi i dalje i da omogui da i vei pro-jekti koriste standardizovanu tehniku i tako kontroliu razvojtrokova.

Za manja postrojenja, osim toga, od znaaja moe biti lo-kalno snabdevanje gorivom. U tu svrhu eventualno trebaobezbediti dobro i efikasno organizovanu logistiku pripremegoriva. To ukljuuje sve procesne korake povezane sa osigu-ravanjem raspoloivosti biogenih vrstih goriva kao to suuzgoj, etva ili prikupljanje, skladitenje, transport i dopre-manje do postrojenja za konverziju.

Osim toga, postoji potreba za pouzdanim i dobrim inorma-cijama i savetodavnim uslugama. Nedostatak inormacijamoe pre svega da se otkloni pomou preliminarne oceneprojekta koja uzima u obzir postojee potrebe. Neophodnoje poznavanje esto promenljivih okvirnih uslova u poljop-rivredi, umarstvu i energetskoj privredi da bi se uspeno

sproveo projekat energetskog korienja biogenih vrstihgoriva.

. Ciljevi i ciljna grupa

U tom svetlu ova postojea, kompletno preraena verzija dosa-danjeg Prirunika o bioenergiji pod novim naslovom Priru-nik o vrstim biogorivima eli da razradi i predstavi aktuelnaosnovna saznanja o efikasnom energetskom korienju vrstihbiogoriva. Na taj nain eli da popuni jo uvek postojei nedos-tatak inormacija i da podri potencijalne operatore postrojenja

i mogue uesnike i interesente, kao i da ih prati prilikom plani-ranja, razvoja i realizacije bioenergetskih projekata.

Prirunik o vrstim biogorivima posveen je segmentu ko-rienja vrstih biogoriva u srednjim i veim postrojenjima. Onbi operatore trebalo da inormie pruajui potrebne aktuelne i pouzdane inorma-

cije o osnovama, procesima i tehnologijama. Na taj nain,vie nema potrebe za pribavljanjem inormacija iz razliitih

izvora. motivie da ispitaju energetsko korienje biogenih vrstih

goriva i da pokrenu bioenergetske projekte. osposobi da ocene projektnu ideju i pomou dobro orga-

nizovanog, preglednog prikaza ispitaju potencijalne lokacijeu pogledu njihove pogodnosti za izgradnju postrojenja i datako dou do zakljuka za koju opciju je svrsishodno spro-voenje detaljnog planiranja.

podri u razvoju projektnih ideja i da im nakon uspenogutvrivanja izvodljivosti pomogne da projektnu ideju spro-vedu u praksi i postrojenje puste u pogon.

Prirunik eli da doprinese razvoju svesti o neophodnosti ka

budunosti orijentisane i odrive energetske i ekoloke politikeu Nemakoj. On pokazuje kako je na bazi postojeih potencijalai raspoloivih tehnologija mogue intenzivnije korienje bioge-nih vrstih goriva. Pri tome prirunik motivisanom itaocu trebada priblii potrebne tehnike i netehnike detalje tehnologija zaenergetsko korienje vrstih biogoriva u segmentu srednjih iveih postrojenja i da mu to je mogue obuhvatnije pomogneu azama planiranja i realizacije projekta. Pri tome se u obziruzimaju ne samo tehniko-planski, ve i pravni, ekonomski i or-ganizacioni aspekti.

U okviru prirunika se sutinske inormacije razrauju kom-paktno i tematski specifino da bi se italac oslobodio pribavlja-nja inormacija koje zahteva vreme. Pri tome je obim inormaci-ja ogranien, poto prirunik treba da razmatra samo naelneopcije i mogunosti, dok specijalni sluajevi ne mogu da seuzmu u obzir. Stoga moe biti potrebno dodatno pribavljanjespecijalnih inormacija. Prirunik, meutim, daje sugestije gdete inormacije mogu da se dobiju.

Prirunik je naelno namenjen svim licima i ustanovama kojesu zainteresovane za energetsko korienje biogenih vrstih go-riva ili koje su na bilo koji nain obuhvaene nekim projektomenergetskog korienja vrstih biogoriva. Prirunik je pre sveganamenjen licima ili ustanovama koje ele da realizuju projekatenergetskog korienja biogenih vrstih goriva, odnosno koji suukljueni u realizaciju projekta, npr. kao nosilac projekta, doba-

vlja goriva, davalac sredstava ili planer.Sadraj prirunika se uglavnom odnosi na korienje bi-

ogenih vrstih goriva u segmentu srednjih i veih postrojenjasnage > kW. U odnosu na prethodno izdanje dodat je opispostrojenja za gasifikaciju biomase koja nakon viegodinjihistraivanja i razvoja sada vie dospevaju u okus interesovanjaoperatora postrojenja. Osnove iz ovog prirunika dopunjene suPrirunikom o malim bioenerganama objavljenim od straneistog izdavaa /FNR / koji se specijalno bavi potrebamaprivatnih i malih komercijalnih korisnika i pokriva oblast prime-ne u postrojenjima < kW. Tako je pomou obe publikacijeaktuelno i obuhvatno dokumentovana celokupna oblast ener-

getskog korienja vrste biomase.Ovi prirunici dopunjeni su Optim prirunikom o bioener-giji koji je preraen i u kom su obuhvatno razraene osnove


16/205


pripreme i korienja biomase za sve segmente, vrste, tenei gasovite bioenergente, ali se pre svega bavi i razvojem bioe-nergetskih projekata. Ovde je preuzet i niz inormacija iz ranijeverzije Prirunika o bioenergiji, ukoliko su opte prirode, a nespecifine za vrste bioenergente.

. Struktura i podela Prirunika o vrstimbiogorivima

Kod postojeeg Prirunika o vrstim biogorivima bilo je pot-rebno da se u pogledu razmotrenih vrsta biomase i tehnologijaizvri odreeno razgranienje i utvrde okvirni uslovi. Nije bilomogue da se sve teme obrade podjednako detaljno. Prirunikse koncentrie na prikaz i analizu na tritu uvedenih tehnologi-ja ili onih koje se nalaze neposredno pred uvoenjem na trite.

Razmatrana goriva:

U pogledu razmatranih goriva u obzir se uzimaju pre svegaprirodna, neobraena biogena vrsta goriva iz umarstva ilipoljoprivrede, od odravanja zelenih povrina i iz industrije.Otpad nije obuhvaen.

Komadno drvo nije uzeto u obzir, poto usled nedovoljneautomatizacije u domenu snage > kW ne dolazi u obzir.

Energetski pelet obraen je samo usput, poto je uglavnomnamenjen manjim postrojenjima. O tome se dodatne inor-macije mogu pronai u Priruniku o malim postrojenjima.Nasuprot tome se kratko razmatra takozvani industrijski pe-let koji moe da se koristi u domenu veih postrojenja.

Energetsko korienje obraenih i kontaminiranih drvnihostataka i otpadnog drveta klase A III i A IV ne razmatra sedetaljno, poto mogu da se koriste samo u postrojenjima zaspaljivanje prema . Uredbi o sprovoenju Saveznog zako-na o zatiti od imisija (. BImSchV). Tamo gde se ini ne-ophodnim, ukazuje se na specifine okolnosti korienja ovekategorije goriva. Poto se raspoloivi potencijali otpadnogdrveta osim toga gotovo u celini iskoriavaju u postroje-njima koja su trenutno u pogonu, dalje razmatranje takvihpostrojenja svakako ima samo podreeni energetsko-eko-nomski znaaj.

Razmatrane tehnologije Prirunik se koncentrie na tehnologije za termiko i ter-

mohemijsko korienje vrste biomase. Teite je na proizvo-dnji toplotne energije i kombinovanoj proizvodnji toplotne ielektrine energije pomou kogeneracije. Iskljuiva proizvo-dnja elektrine energije u kondenzacionom reimu rada nijeeksplicitno razmatrana.

Zbog sve veeg interesovanja se u ovom priruniku po prviput detaljnije razmatraju termohemijski postupci oplemenji-vanja, odnosno konverzije biomase u sekundarnu energiju,dakle proizvodnja gorivnih ili sintetikih gasova (tehnologijagasifikacije). Uprkos i dalje postojeim tehnikim nedosta-cima, visokim trokovima i slabom prodoru na tritu, intere-sovanje za ovu tehnologiju raste. To interesovanje uzeto je u

obzir u ovom novom izdanju. Energetsko korienje ulja, alkohola i gasova dobijenih od

biomase koji mogu da se proizvedu pomou razliitih ter-

mohemijskih, fiziko-hemijskih i/ili biohemijskih postupakakonverzije nije razmatrano. Planiranje, izgradnja i rad takvihpostrojenja vie spada u oblast specijalnih ponuaa i uovde razmatranom segmentu sa energetsko-privrednogaspekta igra samo podreenu ulogu.

Razmatraju se pre svega postrojenja od oko kW do oko

MW toplotne snage loita. Gornja granica proistie iz og-ranienja utvrenog Zakonom o obnovljivim izvorima ener-gije. Poto zakon za subvencionisanje i dalje u obzir uzimapostrojenja do maksimalno MW elektrine snage (oko do MW toplotne snage loita), potranja za veim postro-jenjima je na tritu adekvatno mala.

Iz istih razloga nije ukljueno ni kosagorevanje biomase uelektranama na osilna goriva. Taj postupak eventualno na-lazi primenu u inostranstvu, dok za Nemaku nije relevantan.

Oblast snabdevanja pojedinanih domainstava energijomtakoe nije ukljuena u postojei prirunik. U tom domenusnage ispod kW na tritu postoje sistemska reenja. U

tu svrhu moe da se koristi i Prirunik o malim bioenergana-ma /FNR /. I novi Opti prirunik o bioenergiji takoedaje pregled zastupljenosti razliitih vrsta biomase u pojedi-nanim prirunicima /FNR /.

PodelaNavedeni ciljevi razraeni su u pojedinanim poglavljima priru-nika. Prema tome se orijentiu i struktura i podela.

Poglavlje daje uvod i kratak pregled neophodnosti i ci-ljeva novog Prirunika o vrstim biogorivima.Ovde su opisani i struktura i podela.

Poglavlje prua osnovne inormacije o proizvodnji, prip-remi, tehnikama konverzije i kondicioniranjubiogenih vrstih goriva. Ovde su prikazani pri-rodni, agrarni i inenjerski aspekti svojstava,raspoloivosti i moguih lanaca snabdevanjabiogorivima kao i stanje sistemske tehnike.

Poglavlje prua osnovne inormacije o tehnikim karak-teristikama sistemskih tehnologija za korie-nje biogoriva u proizvodnji elektrine i toplotneenergije. Ovde su objanjene osnove termikei termohemijske konverzije i korienja goriva.Pri tome se po mogunosti u obzir uzimaju sviaspekti, od tehnikih okvirnih uslova, preko

sistemske tehnike, do potrebnog prostora.Poglavlje razmatra pravne okvirne uslove za rad i sub-

vencionisanje postrojenja za korienje vrstihbiogoriva. Planiranje, izgradnja i rad postroje-nja za energetsko korienje biogenih vrstihgoriva podleu mnotvu pravnih i zakonskihokvirnih uslova koji merodavno utiu na uspehprojekata. Ovde se takoe u obzir uzimaju ipodsticaji, odnosno pravni propisi o subven-cionisanju kao to je Zakon o obnovljivim iz-vorima energije, ali i aktuelno stanje u zako-nodavstvu iz . godine. Koliko je to bilo

mogue, unete su trenutno poznate izmene.Poto je, meutim, mogue da se pravni okviru aktuelnim zakonima dalje promenio, prepo-


17/205

Uvod

ruuje se korienje aktuelnih inormacija izmerodavnih izvora. Naelno se ne preuzimaodgovornost za tanost podataka.

Poglavlje se najzad bavi temama trokova i ekonomskeisplativosti. Ovde se razmatra kako pripremagoriva, tako i izgradnja i rad postrojenja.

Poglavlje saima sve aspekte projektnog razvoja i reali-zacije relevantne za projekte korienja vrstihbiogoriva. Ovo poglavlje pri tome prevashodnou obzir uzima aspekte koji su specifini zavrsta biogoriva. U Optem priruniku o bi-oenergiji sadrane su dodatne napomene ouslovima i postupcima upravljanja projektimakoje mogu biti znaajne i za ovde obraeni se-gment.

. Baza podataka

Kao dopuna, uz ovaj postojei Prirunik o vrstim biogorivimana raspolaganje se stavlja Baza podataka u oblasti bioener-gije koja sadri zbirku svih podataka i injenica znaajnih zaoblast energetskog korienja vrstih bioenergenata. Pored me-rodavnih brojki i injenica, niz crtea i grafika dodatno ilustrujeono to je navedeno u priruniku. Baza podataka zamiljena jekao neka vrsta leksikona koji sadri sve planski relevantne po-datke poevi od proizvodnje biomase, pa sve do distribucijetoplotne energije i uklanjanja pepela.

Ilustracije i tabele vezane su za tekstualni deo prirunika.One se na odgovarajui nain oslanjaju na podelu i sadraje pri-runika. Baza podataka trebalo bi da pojednostavi pretragu po-dataka i crtea o energetskom korienju vrstih bioenergenata.Tako grafike i tabele ponuene u PDF ormatu i velikim delom i uvidu slika (jpg ormat) ili Excel datoteka mogu jednostavno i narazliite naine da se preuzmu i koriste za sopstveno planiranje,predavanja i druge publikacije.

Baza podataka stoji na raspolaganju onlajn na adresihttp://mediathek.fnr.de/leitfaden-bioenergie

. Spisak literature

/AFZ /Inventurstudie , Baumplege. In: AFZ Der Wald, . Jahr-gang, . Ausgabe v. . Okt. , S. .

/AGEB /Arbeitsgemeinscha Energiebilanzen (AGEB): Energieverbrauchin Deutschland im Jahr . Februar .

/AGEB /Arbeitsgemeinscha Energiebilanzen (AGEB): ErneuerbareEnergien . Daten der Arbeitsgruppe Erneuerbare Ener-gien Statistik (AGEE-Stat). Februar .

/BMELV /Bundesministerium r Ernhrung, Landwirtscha und Verbrau-cherschutz (BMLEV) (Hrsg.): Die zweite Bundeswaldinventur

BWI . Berlin . URL: www.bundeswaldinventur.de [Stand:..].

/BMELV /Bundesministerium r Ernhrung, Landwirtscha und Verbrau-cherschutz (BMELV) (Hrsg.): Nationaler Biomasseaktionsplanr Deutschland. Beitrag der Biomasse r eine nachhaltigeEnergieversorgung. Anhang. Berlin . URL: www.bmelv.de/SharedDocs/Downloads/Landwirtscha/Bioenergie-Nachwa-chsendeRohstoe/BiomasseaktionsplanNational-Anhang.pd?__blob=publicationFile [Stand: ..].

/BMU /Bundesministerium r Umwelt, Naturschutz und Reaktorsicher-heit (BMU) (Hrsg.): Entwicklung der erneuerbaren Energien inDeutschland im Jahr . Grafiken und Tabellen. Stand: Mrz, unter Verwendung aktueller Daten der ArbeitsgruppeErneuerbare Energien Statistik (AGEE-Stat). Berlin .

/BMU /Bundesministerium r Umwelt, Naturschutz und Reaktorsicher-heit (BMU) (Hrsg.): Entwicklung der erneuerbaren Energien inDeutschland im Jahr . Grafiken und Tabellen. Stand: Febru-ar , unter Verwendung aktueller Daten der ArbeitsgruppeErneuerbare Energien Statistik (AGEE-Stat). Berlin .

/BMVBS /Bundesministerium r Verkehr, Bau und Stadtentwicklung(BMVBS) (Hrsg.): Globale und regionale Verteilung von Biomas-sepotenzialen. Status-quo und Mglichkeiten der Przisierung.BMVBS-Online-Publikation /. URL: www.dbz.de/web/ileadmin/user_upload/Berichte_Projektdatenbank/bmvbs_DL_ON-.pd [Stand: ..].

/DBFZ a/Deutsches Biomasseorschungszentrum (DBFZ): Identifizierungstrategischer Hemmnisse und Entwicklung von Lsungsan-

stzen zur Reduzierung der Nutzungskonkurrenzen beim wei-teren Ausbau der Biomassenutzung. DBFZ Report Nr. . Leipzig.


18/205


/DBFZ b/Deutsches Biomasseorschungszentrum (DBFZ): Monitoringzur Wirkung des Erneuerbaren-Energien-Gesetz (EEG) au dieEntwicklung der Stromerzeugung aus Biomasse. DBFZ ReportNr. . Leipzig ..

/DBFZ /Deutsches Biomasseorschungszentrum (DBFZ): Stromerzeu-gung aus Biomasse. (MAP) Zwischenbericht. Leipzig,

Juni

/DBFZ a/Deutsches Biomasseorschungszentrum (DBFZ): Vorbereitungund Begleitung der Erstellung des Erahrungsberichts gem EEG im Aurag des Bundesministeriums r Umwelt,Naturschutz und Reaktorsicherheit, Vorhaben IIa, Stromerzeu-gung aus Biomasse, Zwischenbericht, Leipzig, Februar .URL: http://bmwi.de/BMWi/Redaktion/PDF/XYZ/zwischenbericht-

vorhaben-a,property=pd,bereich=bmwi,sprache=de, rwb=true.pd[Stand: ..].

/DBFZ b/DBFZ-Anlagendatenbank, Auszug vom .., DeutschesBiomasse Forschungszentum (DBFZ). Leipzig,

/FNR /Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V. (FNR) (Hrsg.): Leit-aden Bioenergie. . Aul. Glzow .

/FNR /Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V. (FNR) (Hrsg.):Handbuch Bioenergie-Kleinanlagen, . vollst. berarb. Aul.,Glzow .

/FNR /Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V. (FNR) (Hrsg.):Dachleitaden Bioenergie. Glzow .

/Kaltschmitt und Hartmann /Kaltschmitt, M. und Hartmann, H.: Energie aus Biomasse Grundlagen, Techniken und Verahren, . Aul. Heidelberg:Springer Verlag, .

/Leopoldina /Nationale Akademie der Wissenschaen Leopoldina (Hrsg.):Bioenergie Mglichkeiten und Grenzen. Halle (Saale) .

/SRU /Sachverstndigenrat r Umweltragen (SRU) (Hrsg.): Klima-schutz durch Biomasse. Sondergutachten Juli . Berlin:Erich Schmidt Verlag .

/WBGU /Wissenschalicher Beirat der Bundesregierung (WBGU) (Hrsg.):Welt im Wandel Zukunshige Bioenergie und nachhaltige

Landnutzung. Hauptgutachten .
http://localhost/var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/http://localhost/var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/http://localhost/var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/http://localhost/var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/http://localhost/var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/http://localhost/var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/


19/205

PROIZVODNJA, PRIPREMA ISVOJSTVA BIOGENIH VRSTIHGORIVAKod biogenih sirovina za energetsko korienje pravi se razlikaizmeu drvnih i slamastih goriva. One nastaju ili kao ostaci isporedni proizvodi u primarnoj proizvodnji, odnosno u proce-sima industrijske prerade ili se specijalno gaje kao energetskebiljke (uporedi odeljak .). Za razliku od energetskih biljaka,ostaci (npr. slama, umski drvni ostaci) uvek nastaju kao spo-redni proizvodi konvencionalnih proizvodnih postupaka koji seovde ne opisuju poblie. Stoga se aspekti kultivacije razmatrajusamo kod specijalno gajenih energetskih biljaka.

Podizanje zasada zajedno sa etvom i sakupljanjem ini azuproizvodnje, tj. osiguravanja raspoloivosti (slika .). Nakontoga sledi aza pripreme u kojoj se premouje vreme i udalje-nost izmeu nastanka biomase i energetskog korienja. U ovojpostetvenoj azi odvijaju se procesi transporta, skladitenja i

prerade. Neki od ovih procesa skladitenja, transporta i doturagoriva mogu da se odvijaju i na lokaciji loinog postrojenja ida tako predstavljaju interni operativni proces postrojenja, akosu usklaeni sa njegovim tehnikim reenjem. Stoga se razliitiaspekti ove aze spominju i u poglavlju .

Prilikom proizvodnje i pripreme biogenih vrstih goriva od-reuju se i njihova svojstva, pa samim tim i isporueni kvalitetgoriva. To se u azi rasta uglavnom odnosi na hemijsko-materi-jalna svojstva, dok u narednoj azi pripreme do izraaja dolazepre svega fizika svojstva. U ukupnom rezultatu postoji velikiraspon svojstava goriva na koje delom moe i ciljano da seutie i koja mogu da se menjaju /Hartmann a/. Termikasvojstva u narednom delu predstavljenih energenata razraenasu u odeljku ..

PROCESNI LANCI ZA PRIPREMU BIOGENIH VRSTIH GORIVA

Izvor: /IER /

Slika .: Naelna struktura procesnih lanaca za pripremu biogenih vrstih goriva; BRP: drvo iz brzorastuih plantaa

Energetske biljke(npr. BRP, miskantus)

Zasad, etva, sakupljanje

etveni ostaci(npr. umski drvni ostaci, slama)

Organ. sporedni proizvodi(npr. industrijski drvni ostaci)

etva i sakupljanje Sakupljanje

Prerada(npr. suenje, sortiranje,usitnjavanje, sabijanje)

Transport(npr. kamion, traktor sa

prikolicom, pokretna traka)

Skladitenje(npr. podno skladite, silos,

slaganje na polju)

Energetska konverzija(npr. direktno spaljivanje, gasifikacija)

Termika, mehanika, elektrina energija

Proizvodnja/

osiguravanje

raspoloivosti

Priprema

Korienje


20/205


U proizvodnji energenata vezanoj za eksploatacione povri-ne oekivani prinosi i njihova energetska vrednost predstavljajununu plansku veliinu. Komparativni pregled takvih energet-skih prinosa daje tabela .. Kada su u jednom regionu poznateraspoloive poljoprivredne i umske povrine, kao i nain njiho-vog korienja, moe grubo da se proceni koliki je raspoloivi

godinji prinos goriva pri iskljuivom korienju ostataka i kolikimaksimalno moe da bude uz dodatni uzgoj energetskih biljaka.Takav okvirni proraun, meutim, moe da prui samo grubu ori-jentacionu vrednost, poto raspoloiva masa i toplotna vrednostbiogenih vrstih goriva podleu oscilacijama u zavisnosti od loka-cije i vremenskih prilika. Osim toga, struktura gajenih vrsta biljakausled promenljivih okvirnih uslova moe brzo da se promeni. Uzto mora da se proveri da li za koristiva biogena vrsta goriva po-stoje konkurentska trita koja su suprotstavljena energetskomkorienju. Ovi podaci, shodno tome, predstavljaju samo orijen-tacione vrednosti i treba da poslue za grubu klasifikaciju u na-rednom delu predstavljenih postupaka proizvodnje i pripreme.

. Nastanak i proizvodnja drvne biomase

Mesta nastanka i mogunosti nabavke drvnih goriva su mno-gostruke. Samo za direktno ili indirektno u umi dobijena gorivamoe da se opie mnotvo lanaca snabdevanja do mesta ener-getskog korienja (slika .). Postoje veoma razliita gorivai veliki broj naina prerade. Sortimenti i mogunosti nabavketakvih goriva umskog porekla prikazani su u tabeli ..

.. umski drvni ostaciGlavni cilj gazdovanja umama predstavlja proizvodnja po mo-gunosti visokokvalitetne deblovine za materijalno iskorienje.Pri tome nastaje veliki broj sortimenata i ostataka koji, izmeuostalog, mogu da se koriste kao gorivo. Taj drvni materijal moeda nastane ili nakon proredne see ili nakon iste see (final-nog korienja) na kraju ivotnog veka sastojine.

... ProreivanjeProreivanje se sprovodi u odreenim vremenskim intervalimada bi se prirast drveta koncentrisao na jaka i visokokvalitetnastabla, tako to e se konkurentska stabla manjeg kvaliteta uk-loniti. Radi toga se u jeku prvog proreivanja ureuju takozva-ne umske vlake. U tu svrhu se u razmaku od oko do m

uklanja po jedan kompletan drvored da bi se napravio oko do m irok prolaz za etvena vozila. Izmeu umskih vlakaselektivno se uklanjaju stabla. Prohodnost vlaka se poveava,kada kao kod visokomehanizovane see uz pomo takozva-nih harvestera materijal koji otpada prilikom skidanja gra-na ormira prirodni pokriva pod kojim se umanjuju oteenjazemljita koja nastaju prilikom upotrebe tekih vunih vozila.

Kod etinara se prvo proreivanje po pravilu vri kada na vi-sini od oko m vie nema zelenih grana. Sledee proredne seese u zavisnosti od prirasta vre u duim ili kraim vremenskimrazmacima, ali uglavnom ne ee od svake desete godine.Ako se prilikom proredne see organizuje i seckanje nastalog

drvnog materijala, u proseku moe da se rauna sa koliinomdrvne seke od oko m/ha /Wippermann /, pri emurealna koliina drvne seke u zavisnosti od proizvedenih sor-timenata drveta, starosti sastojine, lokacije i etvene metodemoe i viestruko da odstupi od ove grube planske veliine.

... Finalno korienjeOstaci koji nastaju prilikom finalnog korienja (tj. prilikom ek-sploatacije deblovine) su pre svega sitna granjevina i krupnijedrvo sa kronje.

Pod sitnom granjevinom sa korom podrazumevaju se svinadzemni drvenasti delovi drveta sa prenikom ispod cm(tj. manje grane). U trenutku finalnog korienja ona ini pro-seni udeo od % (hrast) do % (bukva) ukupne koliinekrupnog drveta /Dauber und Zenke /. Sitna granjevina seu praksi retko ekonomski iskoriava. Krupnim drvetom smatrase celokupna nadzemna drvna masa (ukljuujui grane i koru),merena od mesta prereza do prenika vrha debla od cm. Tu

Vrsta biomase biogenog vrstog goriva

Projektovanakoliina mase b

u t/(ha a)

Srednja toplotnavrednost bHuu MJ/kg

Godinji brutoprinos goriva

u GJ/(ha a)

Ekvivalent lo-ulja

u l/(ha a)

Ostaci

umski drvni ostaci , ,

itarina slama , , .

Slama uljane repice , , , .

Seno od odravanja predela , , , .

Energetske biljke

Brzorastue plantae a(npr. topole, vrbe)

, .

Miskantus(od . godine)

, .

Cele biljke itarica(npr. tritikale)

, .

Krmne trave

(npr. visoki vijuk) , .

TAB. .: TIPINI OSTVARIVI MASENI I ENERGETSKI PRINOSI U POLJOPRIVREDI I UMARSTVU

a Ovo gorivo koristi se uglavnom u vlanom stanju (sadraj vode do %).b uz % sadraj vode


21/205


samostalno seenje i sakupljanje drveta od strane individualnih potroa a(ostaci proredne see, ostaci pri se i uma, ev. industrijsko drvo)

od sastojine ili izvueno od umskog puta

metarsko drvo, cepanice

seka

od poljoprivrednika/umskog gazdinstva

metarsko drvo, cepanice (50/33/25 cm), se ka

od trgovcacepanice (33/25 cm), briketi, peleti

(u rasutom stanju, u dakovima,u snopovima, u kontejnerima)

kora

dvometarsko drvo

papirnaindustrija

razli iti drvni ostaci proizvodnjabriketa/peleta

briketi, peleti (u dako-

vima, na paletama,

u rasutom stanju)

rezana gra a npr. stolarskaradionica

komadni drvni ostaci,brusna praina,

piljevina, drvenastrugotina

debla

pilanapiljevina

npr. industrijaopeke

kora npr. preduzee za pejzano

batovanstvo ili deponija

npr. industrijaiverice

trgovac drvnim

ostacimadrvna se ka(sa korom)

drvna se ka

(bez kore, svea)

papirnaindustrija

bez

kore

komadni drvni ostaci, drvna strugotina

okrajci i iverje (u rasutom stanju i pakovano)

sopstveno snabdevanjeenergijom

aktuelna praksa

trenutno mali zna aj

od ume finalni potroa

Slika .: Poreklo drvnih goriva i putevi od ume do finalnog potroaa (GaLa-Bau = pejzano batovanstvo) /Hartmann und Madeker /

Grupa ponuaa

Ponuda od ume Ponuda od skladita/gazdinstva/preduzea/trgovine

Samostalnaseaiprerada

Dvometarskodrvo

Metarskodrvo

Cepanicecm

Cepanicecm

Drvnasekasakorom

Kora

Dvometarskodrvo

Metarskodrvonecepano

Metarskodrvocepano

ODcm

necepano

ODcm

cepano

ODcm

necepano

ODcm

cepano

Okrajciiiverje

Pojedinaniodrubci

Pakovanoudakove

Drvenibriketi

Briketiodkore

Drvenipelet

Drveniugalj

Piljevina

Kora

Drvnaseka

Drvenastrugotina

Poljoprivrednici (x) (x) (x) - - (x) - - x x (x) x (x) x - - - - - - - - - (x) -

umarske uprave x - x - - - (x) - - - - - - - - - (x) - - - - - - - -

umarska preduzea x - x (x) - (x) (x) - (x) (x) (x) x - (x) - - (x) - - - - - - x -

Udruenja vlasnika uma x - x - - (x) (x) - x x (x) x - - - - - - - - - - - x -

Asocijacije dobavljaa - - - - - x - - - - - - - - - - - - - - - - - x -

Optinska komun. preduzea x - x - - - - - (x) - - - - - - - - - - - - - - - -

Pruaoci umarskih usluga - x (x) - - (x) - - (x) (x) - (x) - (x) - - - - - - - - - x -

Pilane - - - - - - x - - - - (x) - - x x - (x) (x) - - x x x (x)

Veletrgovci drvnim ostacima - - - - - - x - - - - - - - x x - - - - - x x x x

Trgovci drvetom/gorivom - - (x) - - - - (x) x (x) (x) x (x) (x) - (x) x x x x (x) - - - -

Preraivai drveta - - - - - - - - - - - - - - - x x (x) - - - (x) - - -

Marketi tipa uradi sam/hipermarketi

- - - - - - - - - - - x - x - - - x (x) x x - - - -

Ponuai kojima je tosporedna delatnost (x) - x - - - - - x x (x) x (x) x - - - - - - - - - - -

TAB. .: PREGLED RAZLIITIH VRSTA PONUDA I MOGUNOSTI NABAVKE DRVNIH GORIVA

Izvor: prema /Hartmann und Madeker / x = u ponudi, (x) = ponuda mogua , ali retka, - = ponuda nije poznata, OD = ogrevno drvo


22/205


spada npr. deblovina, industrijsko drvo i delovi tanke oblovine.Pod krupnim drvetom kronje podrazumeva se drvo iz prede-la kronje izmeu granine vrednosti za krupno drvo od cmi granine vrednosti za iskoristivo drvo (u zavisnosti od stanjana tritu do cm). U zavisnosti od dotine trine situa-cije udeo krupnog drveta kronje iznosi % (smreka) do %

(hrast) /Dauber und Zenke /. Ako se nakon see podienovi zasad, postojee krupno drvo kronje i sitna granjevinauglavnom moraju da se uklone. To se u prolosti jo esto radi-lo spaljivanjem u umi, maliranjem ili zaoravanjem. Meutim,sa porastom cena goriva u meuvremenu preovlauje preradakrupnog drveta kronje u gorivo. Postupci koji se pri tome pri-menjuju prikazani su u odeljku ... Alternativno je moguai prerada u cepanice u umi (npr. od strane individualnih po-troaa koji sami sakupljaju i seku drvo ili trgovaca drvetom,uporedi tabelu .).

... Udeo kore

Udeo kore kod preraenog krupnog drveta kod smreke iznosi %, kod bora i hrasta % i kod bukve % /Dauber undZenke /. Specijalizovana preduzea za pruanje umar-skih usluga okoravanje mogu da izvre ve u umi; danas je,meutim, uobiajeno okoravanje u pilani. Kao pravilo vai daprilikom okoravanja kubnih metara drveta nastaje po jedannasipni kubni metar kore. Kod okoravanja u pilanama dobijenakora se ili dalje prerauje u kompost ili koristi kao energent (sli-ka .). Energetsko korienje sve vie raste, poto ve u pila-nama postoji poprilino velika potreba za energijom za suenjedrveta.

.. Ostaci od obrade i prerade drvetaDrvni ostaci od obrade i prerade drveta do sada su se prete-no koristili kao materijal (npr. za ivericu, kao izolacioni materi-jal itd.). Sa porastom cena energetskog drveta, sada energetskokorienje konkurie materijalnom iskorienju drveta. Ostacise koriste npr. u samoj drvnoj i drvopreraivakoj industriji (npr.za grejanje suara).

Drvni ostaci iz pilana i preraivakih preduzea distribuira-ju se od strane malobrojnih veletrgovaca koji pokrivaju velikapodruja. Oni rade kao posrednici izmeu proizvoaa drvnihostataka i kupaca. Oni pre svega pruaju transportne usluge.Pored toga imaju i zadatak da sezonske i regionalne oscilacije uponudi i potranji kompenzuju tako to e vriti meuskladite-

nje. Osim toga se drvni ostaci loijeg kvaliteta, kao npr. odrubci(slika .), sve vie oplemenjuju ili prerauju (npr. seckanjem).Shodno tome postoji i veliko mnotvo sortimenata (uporedi ta-belu .).

Povremeno pilane drvne ostatke u sopstvenoj reiji plasirajuna tritu. Tu se radi o pojedinanim odrubcima za male potro-ae kao i o razliitim vrstama seke, strugotini i piljevini, ali ikori. Drvna seka bez kore (bela drvna seka) koja npr. nastajeprilikom obrade prethodno okorenjene deblovine postie rela-tivno visoku cenu u papirnoj industriji. Za energetsko korienjestoga u obzir pre svega dolazi drvna seka sa korom (crna drv-na seka). Ona se npr. dobija od okrajaka i iveraka (slika .).

Strugotina i piljevina koje takoe nastaju kao ostaci su usledmale gustine povezane sa visokim trokovima transporta i skla-ditenja. Stoga se povremeno vri i briketiranje i peletiranje

takvih sortimenata (uporedi odeljak ...), pogotovo to suse trite i mogunosti plasmana takvih visokooplemenjenihdrvnih goriva u poslednje vreme jako poboljale. Kao proizvoa-i peleta i briketa se stoga pored pilanske industrije javljajui sekundarni preraivai korisnog drveta (npr. stolarske radio-nice, firme za proizvodnju rezane grae, proizvoai prozora

i parketa), pogotovo to ovde nastaju ve sueni i esto jakousitnjeni drvni ostaci (npr. u vidu piljevine ili brusne praine).

Odrubak

Okrajak saili bez kore

Kora

Iverak saili bez kore

Slika .: Nastanak pilanskih drvnih ostataka prilikom obrade sirovogdrveta

.. Otpadno drvoOtpadno drvo delom nazvano i korieno drvo nastaje nakraju materijalnog iskorienja drveta i to tamo gde u dotada-njem procesu korienja vie nije potrebno (npr. kod graevin-skih mera kao to je ruenje objekata, izgradnja novih objekata,renoviranje ili u reciklanim dvoritima). Usled veoma razliitognaina prethodnog korienja takav materijal esto moe bitikontaminiran stranim materijama, tako da je dalje materijalnoi energetsko korienje oteano. Stoga se danas uglavnompokuava da se jednostavnim i povoljnim postupcima preradesmanji udeo tetnih materija u takvim vrstama drveta; tako, naprimer, izdvajanjem (npr. vazdunom separacijom) esto viso-kokontaminiranih materijala premaza iz seckanog otpadnogdrveta ukupni udeo tetnih materija moe da se u velikoj merismanji. Dodatne mogunosti za poveanje kvaliteta predsta-vljaju separacija sortimenata otpadnog drveta na mestu na-stanka ili naknadno sortiranje.

Zakonske obaveze u pogledu korienja i uklanjanja

otpadnog drveta regulisane su u Uredbi o otpadnom drvetugde je propisana pravnoobavezujua klasifikacija u kategorijeotpadnog drveta, kao i klasifikacija uobiajenih sortimenataotpadnog drveta prema dotinim irama i klasama otpadnogdrveta /AltholzV , poslednji put izmenjena .../.Pri tome se na bazi zagaenosti tetnim materijama razlikujuetiri klase otpadnog drveta (A I, A II, A III, A IV) kao i otpadnodrvo sa sadrajem polihronovanih bienila (PCB). Klasa otpadnog drveta A I: Pod time se podrazumeva pri-

rodno ili samo mehaniki obraeno otpadno drvo koje je pri-likom obrade samo u neznatnoj meri kontaminirano stranimmaterijama.

Klasa otpadnog drveta A II: Ova grupa obuhvata lepljeno,bojeno, premazano, lakirano ili na drugi nain tretiranootpadno drvo bez halogenih organskih jedinjenja u premazu


23/205


i bez sredstava za zatitu drveta (npr. lepljene drvene ploe,nametaj bez udela PVC-a, unutranja vrata, podne daske).

Klasa otpadnog drveta A III: Ova klasa obuhvata otpadnodrvo sa halogenim organskim jedinjenjima u premazu, alibez sredstava za zatitu drveta (npr. nametaj sa ivicama odPVC-a ili premazima).

Klasa otpadnog drveta A IV: Kod ove klase se radi o otpad-nom drvetu tretiranom sredstvima za zatitu drveta (npr. e-lezniki pragovi, drveni stubovi bandere, stubovi za hmelj ivinovu lozu) kao i ostalo otpadno drvo koje usled svoje kon-taminiranosti tetnim materijama ne moe da se klasifikuje ukategorije otpadnog drveta A I do A III. Iz ove grupe je izuzetootpadno drvo tretirano PCB-om.

Otpadno drvo sa PCB-om: Ova grupa obuhvata otpadnodrvo koje sadri polihronovane bienile (PCB) i koje mora dase ukloni prema propisima Uredbe o otpadu sa sadrajemPCB-/PCT-a (npr. izolacione i zvunoizolacione ploe).

Nekontaminirano otpadno drvo klase A I moe da se koristi i

u malim postrojenjima bez ogranienja snage, ukoliko korisniktakvog drveta moe da utvrdi i garantuje njegovu nekodljivost.To se moe uiniti vizuelnom kontrolom, proverom mirisa i sor-tiranjem. Kod drveta klase A I se po pravilu radi o kartu, od-secima i iverju prirodnog punog drveta koje nastaje u drvnoj idrvopreraivakoj industriji, ali i o paletama od punog drveta,transportnim sanducima, gajbama za voe, povre i ukrasne bi-ljke, koturima za kablove, nametaju i kuhinjskim elementimaod punog drveta.

Drva klase A II mogu samo ogranieno da se koriste u malimpostrojenjima, pri emu mora da se radi o postrojenjima pre-duzea za obradu i preradu drveta. Sve ostale vrste otpadnogdrveta mogu da se koriste samo u postrojenjima sa toplotnomsnagom loita preko kW za koje je propisano pribavljanjedozvole.

U ukupnoj koliini zasebnih vrsta otpadnog drveta u velikojmeri preovlauju klase otpadnog drveta A I i A II udelom od odn. %. Naspram toga udeo drveta klasa A III i A IV sa od. % obuhvata jednu petinu tokova materijala /Thrn /.U praksi je udeo drveta klase A-III i A-IV po svojoj prilici i vei,poto kod ovog drveta koje je esto veoma izmeano premaUredbi o otpadnom drvetu /AltholzV / mora da se izvriklasifikacija u viu klasu.

.. Drvo iz brzorastuih plantaa

Brzorastue vrste drvea koje se po pravilu u srednjoj Evropigaje u brzorastuim plantaama (BRP) jesu topola (Populus)ivrba (Salix), dok za lagana zemljita, odnosno povrine pred-viene za rekultivaciju, npr. bive povrinske kopove mrkoguglja, u obzir dolazi i bagrem. Na stablima koja u prvoj godiniimaju jedan glavni izdanak u drugoj godini poinju da se ormi-raju grane. Za eksploataciju u brzorastuim plantaama uglav-nom se koriste klonovi Salix viminalis i Salix dasycladoskao irazliite crne i balsamatske topole. Kratki opisi vrsta topole ivrbe nalaze se u bazi podataka (tabele -- i --).

... Zasnivanje zasada

Vrbe i topole mogu da se sade na zemljitima koja u pogleduklase kvaliteta imaju najmanje bodova (mera koja oznaavaneto prinos ostvariv na odreenom zemljitu, izraena u pro-

centima neto prinosa na najplodnijem zemljitu u Nemakojkoji ini bodova). Dovoljna snabdevenost vodom je veomabitna; stoga su peskovita, lagana zemljita manje pogodna. Kodizbora sorti pored produktivnosti takoe u obzir treba uzeti iotpornost na lisnu ru i muve galice, kao i osetljivost na ob-jedanje od divljai i otpornost na mraz. Meavine sorti mogu

da poboljaju rezistentnost ukupne sastojine i da tako poveajusigurnost prinosa /Lewandowski et al. /.

Sastojine se podiu sadnjom sadnica dugih oko cm. Sad-nice se dobijaju zimi od jednogodinjih izdanaka i uvaju na do C. Pre rasaivanja potrebna je paljiva priprema zemlji-ta (npr. brazdanje i priprema sadnih leja). Meuredni i razmakunutar reda odreuju se u zavisnosti od vrste drvea i planiraneophodnje koja opet zavisi od etvene tehnike (tabela .).

Izdanci bi pre sadnje trebalo da jedan dan stoje u vodina + C. Uglavnom se sadi u dvoredima, pri emu bi za mo-gunost mehanizovane etve trebalo da se ostavlja razmak od, m unutar dvoreda i razmak od , do , m izmeu dvo-

redova. Za sadnju oko . do . sadnica po hektarupostoje rune sadilice, a u meuvremenu i prikljuci za traktorekoji seku cele izdanke i direktno sade. Jedno valjanje direktnoposle sadnje doprinosi dovoljnoj uvrenosti sadnica, madase mora raunati sa gubicima od oko %. Sadnice topole bitrebalo da se sade to vie ukoso, pri emu nadzemni deo moeda iznosi samo jo oko cm /Lewandowski et al. /.

Poto su sadnice u prvoj godini veoma slabo konkurentne,mora da se sprovodi intenzivno suzbijanje korova. To moeda se uradi hemijskim putem ili im su se izdanci ukorenili i mehaniki (npr. obinim ili rotacionim kultivatorom ili zup-astom drljaom). Narednih godina po pravilu vie nisu potreb-ne dodatne mere suzbijanja korova.

Posebno u prvoj godini kod vrba esto moe da doe dojakog objedanja od divljai. Zato kod manjih povrina u bliziniuma moe biti potrebno postavljanje ograde. Osim toga, te-te mogu da nastanu zbog glodara ili pojave lisnih vai, vrbinih,odnosno topolinih buba listara i gljivinih tetoina (npr. lisnere). Mere suzbijanja, meutim, uglavnom nisu potrebne.

Vrbe i topole mogu da se proizvedu uz primenu relativnomalih koliina ubriva i sredstava za zatitu bilja. Ekstrakcijanutrijenata preko brzorastuih vrsta drvea iznosi do kgazota (N), , do , kg osora (P) i , do kg kalijuma (K) potoni ponjevene suve mase. Po pravilu, naelno nije potrebnoprehranjivanje azotom. Opalo lie, depozicije azota (izmeu

ostalog iz NOx-emisija u saobraaju) i godinja mineralizacijadovoljni su za snabdevanje sastojina na veini lokacija /Lewan-dowski et al. /.

... Eksploatacija i prinosni potencijalU prvoj godini sastojina dostie visinu od oko , m, a u etvrtojgodini i do m. Sea i samim tim etva izrasle biomase moeda se vri u januaru i ebruaru. Pri tome je pogodno ako je tlosmrznuto da bi se izbegla oteenja usled tekih etvenih mai-na. Poseeno drvo tada u zavisnosti od doba godine i vremen-skih prilika poseduje sadraj vode od do % (svedenona sveu masu), pri emu se topole nalaze na gornjoj, a vrbe na

donjoj granici ovog raspona. U narednoj godini poseeni panje-vi isteruju nove izdanke i sastojina otprilike nakon tri do etirigodine moe ponovo da se see.


24/205


etvena tehnikaMobilna maina za seckanje

(dvoredi)Tarup

(pojedinani redovi)Konvencionalna umarskatehnika (industrijsko drvo)

Pogodna vrsta drveta vrba, topola topola topola

Ophodnja do godine do godine > godinePrenik stabla < do cm > cm > cm

Razmak redovadvored

, + , do , m do , m , do , m

Razmak unutar reda , do , m , do , m , do , m

Broj stabala u sastojini. do

. st./ha. do

. st./ha do

. st./ha

TAB. .: MOGUA RASTOJANJA SADNJE BRZORASTUIH PLANTAA

Izvor: /Lewandowski et al. /, /Skodawessely et al. /

Prinosni potencijal u velikoj meri zavisi od lokacije, tj. presvega od snabdevenosti vodom. Pri tome se kod prve seeuglavnom postiu nii prinosi nego kod narednih etvi. U pro-seku se moe poi od oko t/ha suve materije. Tabela . po-kazuje godinji prirast suve materije po hektaru od niskog dovisokog nivoa prinosa. Vrbe svoj prinosni potencijal u uslovimakratkih vegetacionih perioda i kratkih dana iscrpljuju bolje odtopola, stoga su u severnijim podrujima popularnije. U Nema-koj su, meutim, u veini drugih podruja uslovi proizvodnjeusled veih prosenih godinjih temperatura za topolu netopovoljniji, a osim toga ovde preovlauju lokacije sa dubokimnivoima podzemnih voda koje ona preerira.

U zavisnosti od etvene tehnike mogu da se odaberu - do-godinje ophodnje (intervali etve) (tabela .). ShodnoSaveznom zakonu o umama, maksimalna ophodnja plantae,meutim, ne sme da pree godina da bi povrine zadrale

svoj status poljoprivrednih povrina i da ne bi bile klasifikova-ne kao umske povrine /BWaldG /. Samim tim ne postojiobaveza pribavljanja dozvole za podizanje zasada ili uklanjanje(krenje) sastojina. Samo u Bavarskoj mora da se pribavi dozvo-la za podizanje brzorastuih plantaa na oranicama /BayWaldG/. Meutim, ukupan period eksploatacije sastojina moeda bude znatno dui od -godinjeg perioda rotacije (u Ba-varskoj samo godina), poto se u tom periodu sprovodi ne-koliko etvi.

U kojoj meri posle viegodinje eksploatacije dolazi do sma-njenja prinosa trenutno jo nije poznato. Priblino se moe poiod - do -godinjeg perioda eksploatacije jedne plantae /

Larsson /. Do sada ne postoje iskustva o maksimalnom,sa stanovita ekonomske isplativosti svrsishodnom periodu ek-sploatacije.

Kada se dostigne kraj eksploatacionog perioda, neophodnoje uklanjanje korenskih sistema koji preostaju posle posled-nje etve. Za takvu meru rekultivacije pogodna je viestrukauzastopna obrada sa malerom i rotacionom sitnilicom /Hart-mann und Mayer /. Takve maine se kao konvencionalniprikljuci za traktore koriste u umskoj i ekolokoj tehnici. Pritome se usitnjava grubi korenski sistem koji dosee do dubineod cm.

. etva i sakupljanje drvne biomase

.. umski drvni ostaciNezavisno od toga da li se radi o proizvodnji goriva ili preradi ukorisno drvo, etveni proces u umi moe da se podeli na sle-dee proizvodne aze: Sea i eventualna izrada (trupci, drvo za stubove i grede) ili

seckanje (u drvnu seku), privlaenje odnosno izvlaenje (u vidu celog debla, ko-

madnog drveta ili drvne seke) i eventualno dalja prerada u gorivo (seckanje, piljenje, cepanje).Ovi parcijalni procesi opisani su u narednom delu.

... Sea i izradaU Nemakoj je manuelna sea pomou motornih testera, upr-kos velikom fizikom naporu usled buke i vibracija, jo uvekrasprostranjena. Ako se stabla seku pomou daljinski upravlja-nog umskog vitla montiranog na traktoru, govorimo o polume-

hanizovanoj sei. Du jedne sabirne linije uetom vitla se doumske vlake uvek zajedno transportuje po do stabla. Tajpostupak naziva se privlaenjem.

Nivo prinosaPrirast suve materije u t/(ha a)

nizak srednji visok

Vrbe

Topole

TAB. .: GODINJI PRIRAST SUVE MATERIJE VRBA I TOPOLA KOD NISKOG, SREDNJEG I VISOKOG NIVOA PRINOSA SA POETKOM DRUGOG OTKOSA

Izvor: /Lewandowski et al. /, /Skodawessely et al. /


25/205


Primena beraa stabala (tzv. harvestera) predstavlja po-sebno visok stepen mehanizovanosti. Kod tih maina radi se o- do -osovinskim vozilima koji imaju dizalicu sa strelom (do-meta od oko m) na ijem je kraju montiran agregat za seui rezanje (procesorska glava). Tako se parcijalni radni koracisee i skidanja grana obavljaju kombinovano. Kod modernih

agregata se i premeravanje i seenje na eljenu duinu drve-ta, a samim tim celokupna izrada, obavljaju u jednom koraku.Osim toga, odseca se i vrh drveta (tzv. ovrina). Ovrina po pra-vilu poinje od prenika stabla ispod cm (granini prenik zakrupno drvo). Kompletan procesni tok se kod primene harves-tera moe svesti na sledee korake /Hartmann und Kaltschmitta/: ulazak vozilom u umsku vlaku (kod prve proredne see:

ureenje umske vlake), izvlaenje dizalice, hvatanje obeleenog stabla, presecanje, privlaenje debla do umske vlake, obuhvatanje debla rezaima za rezanje grana, pokretanje

valjaka za potiskivanje, skidanje grana, iskljuivanje valjaka za potiskivanje kada se dostigne

unapred podeena duina sortimenta i odsecanje delovadebla (tzv. krojenje),

odsecanje ovrine i odlaganje odseenih delova debla uzumsku vlaku.

Delovi debla sada neposlagani lee u umskoj vlaci, spremniza sakupljanje. Ako su razmaci izmeu vlaka preveliki za dometkrana, mora dodatno da se see runo pomou motorne teste-re. Harvesteri se koriste pre svega u etinarskim sastojinama, jerovde usled pravilnog rasta stabala njihove prednosti u pogleduekonomnosti rada mogu da se iskoriste na najbolji nain.

Potpuno mehanizovana sea moe da se vri i pomou ta-kozvanih maina za obaranje i sakupljanje. I ovde se agregat zaobaranje i sakupljanje nalazi na samohodnom vozilu sa dizali-com sa strelom. Strela takoe poseduje domet do m. Drvose zahvata hvataljkama i presecanje se vri pomou noenelanane testere. Nakon toga se drvo kontrolisano pomou di-zalice polae na tlo zajedno sa granama. Kod manjih prenikastabala mogue je nekoliko stabala posei uzastopno i pomousistema viestrukih hvataljki sakupljati uspravno, pre nego to sedizalica okrene ka mestu odlaganja. Izrada (skidanje grana) vrise u narednom radnom koraku. Ono, meutim, moe i u celinida izostane, ako je nakon toga na primer nakon aze suenja predviena proizvodnja drvne seke od celih stabala. Takav

postupak moe biti svrsishodan i za etvu topola i vrba sa duomophodnjom (npr. > godina).

... Privlaenje i izvlaenjePod pojmom izvlaenja podrazumeva se transport drveta odmesta see do mesta skladitenja ili slaganja du umskih pu-teva. esto se ovaj parcijalni korak kombinuje sa privlaenjem(predkoncentracijom). Izvlaenje koje sledi nakon toga se u slu-aju celog stabla ili dugih sortimenata odvija pomou umskihtraktora sa vitlom, hvataljkama ili grabilicom.

Sirovo drvo koje je izraeno u kratke sortimente ( do m)(npr. sa harvesterima) najee se izvlai pomou umskih vozi-

la za izvlaenje drveta (tzv. orvardera). Oni poseduju utovarnudizalicu sa grabilicom koja sakuplja u umskoj vlaci odloeneodseene delove debla i slae ih na utovarnu platormu u zad-

njem delu vozila. Istu unkciju ispunjavaju i prikolice za izvlae-nje kratkih sortimenata sa noenom dizalicom koje se prikljuu-ju na umske traktore.

Umesto prikljucima za kratke sortimente, orvarderi moguda se opreme i nagibnim sanduastim prikljucima za izvla-enje drvne seke. Usled visoke istovarne visine mogu da se

utovaruju kontejnerski kamioni ili kiperi sa poluprikolicom kojispremno ekaju du umskog puta.

... Proizvodnja drvne sekeIglice i lie poveavaju sadraj vode i skladini rizik (npr. us-led ormiranja spora gljivica, uporedi odeljak ...). Oni,osim toga, sadre relativno velike udele nutrijenata koji pomogunosti ne bi trebalo da se ekstrahuju sa umskih povri-na. Stoga poseena cela stabla, odnosno drvni ostaci od seeesto nekoliko meseci ostaju u sastojini ili umskoj vlaci, dokiglice i lie ne otpadnu. Kod etinara ovakav nain postupanjau letnjim mesecima, meutim, moe da dovede do problema u

pogledu zatite uma (pojava potkornjaka). Ako je potrebno dase u umi meuskladite vee koliine drveta, seu je potrebnoizvriti na jesen, poto e drvo tako do prolea da se osui tolikoda vie nije mogua teta od potkornjaka.

Seckanje celih stabala, odnosno ovrine i delova grana vrise u umskoj vlaci ili du umskog puta, u zavisnosti od togada li se radi o privuenom ili ve izvuenom drvetu. Pri tome sekoriste noene, montane, samohodne ili prikljune seckalice.Tako konstruisane maine za seckanje izvedene su kao seckali-ce sa diskovima, doboaste seckalice i pune seckalice i opisa-ne su u odeljku .... Noene seckalice su uglavnom seckalice manje i srednje

veliine za pogon preko PTO prikljuka sa prikljuenjem naprednji ili zadnji deo traktora. One imaju manuelni doturdrveta, a nekada i uz pomo noene dizalice i dolaze u ob-zir za pokrivanje sopstvenih potreba ili korienje u manjimmainskim krugovima.

Montane seckalice su nasuprot tome fiksno ili privreme-no montirane na asiju vunog ili univerzalnog traktora i popravilu se preko hidrodinamikog transormatora pokreumotorom vozila. Dotur goriva se uglavnom vri preko priklju-ene dizalice sa grabilicom. Njihova primena u obzir dolazipre svega kod manje specijalizovanih preduzea sa sezon-ski promenljivim nainom korienja mehanizacije.

Samohodne velike seckalice naspram toga predstavljaju

specijalne maine koje su iskljuivo pogodne za proizvo-dnju drvne seke. One su opremljene dizalicom za doturdrveta i imaju skladini bunker u koji se odlae drvna seka.Taj bunker poseduje kapacitet od maksimalno m i onje ili montiran na seckalicu ili se nalazi na zasebnoj priko-lici. Drvna seka se prevrtanjem istovaruje u pripremljenekontejnerske kamione ili druga transportna sredstva (npr.u kontejnersko atl vozilo). Takve maine koriste se u pre-duzeima specijalizovanim za pruanje umarskih usluga.

Kod prikljunih seckalica se agregat za seckanje nalazi nazasebnoj prikolici. Dok su noene, montane i samohodneseckalice prevashodno namenjene mobilnoj upotrebi u

umskim vlakama ili na povrini na kojoj se vri sea, pre-nosive prikljune seckalice su pre koncipirane za rad duumskih puteva ili na veim skladinim prostorima za drvo.


26/205


Prilikom korienja od strane vie od jednog gazdinstva mo-gua je godinja propusna mo od . do . ku-bnih metara /Dreiner et al. /. Ovo , meutim, zahtevaznatnu logistiku podrku, te je isplativo samo za preduzeaspecijalizovana za pruanje umarskih usluga.

Pored toga nude se i maine koje mogu da preuzmu kako unk-

ciju beraa stabala (harvestera), tako i proizvodnju drvne seke.Te maine su slino koncipirane kao i velike seckalice. Na krajudizalice se, meutim, umesto grabilica nalazi procesorska glavakoja prvo preuzima uobiajene poslove seenja, skidanja granai krojenja. Ako mainovoa pri tome prepozna bolesne delovedrveta, oni se mogu doturiti u integrisanu seckalicu. Kada sedostigne kraj izradivog dela stabla konano se odseca i ovrinai takoe ubacuje u seckalicu. Isto se deava sa celim stablima,ako je njihov prenik suvie mali.

... Tipini lanci pripreme drvne sekeRadi izbegavanja oteenja tla, drvna seka koja se ne proi-

zvodi direktno uz umski put se uz pomo kipera sa visokimistovarom koji mogu da se koriste u umi ili kontejnerskim atl

lf biobrennstoffe srb web 20150318

Documents