Ubuntu 12.04 LTS

Precise Pangolin

ČČaassooppiiss oo sslloobbooddnnoomm ssooffttvveerruuBBrroojj:: 0011 GGooddiinnaa:: 22001122

LLiiBBRREE!!

VESTI *** PREDSTAVLJAMO *** KORISNI SAVETI *** OSLOBAĐANJE *** HUMOR

Sweet Home 3DSlobodan softver u obrazovanju

ADempiere ERP

LiBRE!

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 2

Blog i PDF – za i protiv

Još uvek u javnosti postoj i di lema zašto praviti e-časopis. Mi smo ovu di lemu razreši l i pre 2 mesecakada smo krenul i u avanturu pravljenja e-časopisaLiBRE!. Izvagali smo dobre i loše osobine ovakveforme i rekl i : „Da, to je forma za nas!“.

Presudna rečenica bi la je: „Blogova ima mnogo, e-časopisa na ovom prostoru nema“.

Dobre osobine ove forme, pored jedinstvenosti su:pogodnost za čitanje „od korica do korica“, lakoarhiviranje, čitanje i prel istavanje u trenutku kada ječitalac najraspoloženi j i za to, forma je pogodna i zaduže tekstove i odl ična je za promociju ideja.

Mane ove forme su: zahtevnost po pitanju brojal judi , nj ihovih speci jalnosti i vremena angažovanjaoko izdavanja samo jednog broja, neažurnost uodnosu na druge izvore informisanja koje pružadoba interneta.

Vrl ine forme su po našem mišl jenju pretegle nadmanama pogotovo što smo imali rešenje kako daprevaziđemo najveću manu forme oličenu upotrebnom broju l judi i nj ihovih speci jalnosti (autori ,lektori , grafičari) za rad na ovom projektu.

Mane projekta pretvaramo u njegovu prednost.Koristimo činjenicu da smo jedini na Balkanu

pokrenul i projekat izdavanja e-časopisa ovetematike i mobil išemo, malo po malo, lokalnezajednice da nam pomognu u uređivanju časopisaa za uzvrat im nudimo mogućnost da, preko nas,obaveštavaju širu javnost o svojim aktivnostima iprojektima.

Negde smo čuli da postoje vrlo dobri projekti(blogovi, prezentaci je, predavanja i sl . ) sa kojimašira javnost ni je upoznata. Projekat LiBRE!časopisa je već probnim brojem privukao zavidnupažnju javnosti i to ne samo ljudi koj i su ori jentisaniprema slobodnom softveru nego i uopšte IT javnosti(skoro 50% poseta sajtu časopisa je sa Windowsa).Zato smatramo da i ubuduće možemo da budemodobra platforma za promociju svih aktivnostilokalnih zajednica, blogera i pojedinaca koji se bavetematikom slobodnog softvera.

Da bi sačuvali što širu publiku moramo imati sadržajtakav da se za svakoga može naći ponešto. Ovakvaori jentaci ja će kod nekih neminovno dovesti donezadovoljstva. Napredni korisnici će zamerati štosu pojedini tekstovi dosadni i već viđeni a početniciće se žaliti da su im pojedini članci veoma nejasni.Ovoga puta sve vas molimo za razumevanje jer ni jemoguće napisati jedan tekst namenjen apsolutnosvakome a opet, ne želimo da zanemarimo nikoga.

Do čitanja!

LiBRE! tim

Reč urednika

Broj: 01Periodika izlaženja: mesečnik

Glavni i odgovorni urednik:Nikola Hardi

Izvršni urednik:Aleksandar Stanisavljević

Glavni lektor:Željko Šarić

Lektura:Aleksandar StanisavljevićMarko M. KostićMarw

Redakcija:Bojan BogdanovićGavrilo ProdanovićŽeljko PopivodaBroker

Grafička obrada:Dejan Maglov

Kontakt:

IRC: #floss-magazinna irc.freenode.org

E-pošta:libre@lugons.org

Moć slobodnogsoftvera:

Ovo delo je l icencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomerci jalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbi ja.

Sadržaj

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 3

Linux i Windowsfilozofija - 2. deo

str. 25

Promocije UbuntuLinuksa

str. 6

Ubuntu Linuks 1 2.04 str. 1 1

Dozvole naddatotekama uLinuksu - 1 . део

str. 1 6

Slobodni softver uinženjerstvu: CADprogrami za Linuks

str. 1 9

Neformalnakomunikacija nainternetu: pisma,forumi, IRC - 2. deo

str. 22

X Window System str. 1 7

LiBRE! vesti str. 4

Puls slobode str. 6

Kako da? str. 1 6 Intrernet,mreže ikomunikacije

str. 22

Oslobađanje str. 1 7

Slobodniprofesionalac

str. 1 9

Filozofija str. 25

Smešne strane str. 27

Sweet Home 3D str. 23

Sam svoj majstorObrazovanje

str. 23

Izveštaj i sa odžanih konferenci ja, seminara iprezentaci ja na kojima je Ubuntu Srbi ja uzelaučešće. . .

Predstavljamo str. 1 1

Naš pogled na najnovi ju verzi ju UbuntuLinuksa. Precise Pangolin je LTS verzi ja ipogledajte šta novo donosi.

Plan 9 str. 1 4

Slobodni softver upreduzeću:ADempiere ERP

str. 21

U potrazi smo za idealnom GNU LinuksAutoCAD alternativom. Ovog puta je podlupom LibreCAD 1 .0.Intervju: DORS/CLUC str. 8

LiBRE! vesti

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 4

Izašao je GIMP 2.803. maj 201 2

GIMP razvojni tim je saponosom objavio novi GIMP 2.8koji dolazi sa mnogimunapređenjima kao što su:poboljšane mogućnosti , rešeniproblemi i povećana stabi lnost.

Jedna od većih izmena u odnosu na prethodneverzi je je jednoprozorski korisnički interfejs koji sebira opciono i ni je podrazumevani.

Koristan l ink:http://news.softpedia.com/news/GIMP-2-8-Final-Official ly-Released-267572.shtml.

***Objavljen je novi Slacko Puppy05. maj 201 2

Grupa razvi jača koju predvodi01 micko je objavi la najnovi j iSlacko Puppy u verzi j i 5.3.3 koji

dolazi sa Linuks kernelom 3.1 .1 0.

Koristan l ink:http://puppylinuxnews.org/home/slacko-puppy-is-released/.

***

EA Games je došao u Ubuntuov softverskicentar08. maj 201 2

EA Games je ponudio dvebesplatne igrice koje sudostupne u Ubuntuovomsoftverskom centru. U pitanju suigrice: ”Lords of Ultima” i”Command & Conquer TiberiumAll iances”.

Koristan l ink:http://omgubuntu.co.uk/201 2/05/ea-games-arrive-in-the-ubuntu-software-center/.

***NSND u junu1 9. maj 201 2

Ove godine će se NSND kiri l icaodržati u hotelu na obaliendemskog jezera Ohrid u bl iziniStruge. Svi hakeri su pozvani.

Koristan l ink: http://www.nsnd.org/.

***Objavljen je Linuks Mint 1 323. maj 201 2

Linuks Mint 1 3, kodnog imenaMaya je objavl jen i dostupan jeuz dva radna okruženja, MATE1 .2 i Cinnamon 1 .4. Linuks Mint

1 3 je takođe i LTS verzi ja i podržan je do apri la201 7.

Koristan l ink: http://blog. l inuxmint.com/?p=2031 .

***LUGoNS u noći muzeja24. maj 201 2

U noći muzeja, između subote inedelje, 1 9/20. maja 201 2. je umuzeju Vojvodine održanaizložba starih računara nakojima su posetioci mogli daodigraju neku od igrica kojadatira iz doba kada su ti istiračunari bi l i veoma aktuelni .

Koristan l ink:https://lugons.org/Vesti/ugao-jao-i-run-pa-tisni-enter.

***Održan DORS/CLUC25. maj 201 2

Od 23. do 25. maja je bi laodržana 1 9. po redumanifestaci ja Dani otvorenihračunarskih sustava/CroatianUsers' Linux Convention 201 2.

Korisni l inkovi:https://lugons.org/Vesti/dors-cluc-201 2,http://www.dorscluc.org/.

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 5

Objavljen je Snowlinux 2 MATE28. maj 201 2

Lars Torben Kremer je ponosnoobjavio da je finalna verzi jaSnowlinux 2 MATE Linuksdistribuci je dostupna zapreuzimanje.

Koristan l ink:http://news.softpedia.com/news/Snowlinux-2-MATE-Is-Based-on-Ubuntu-1 2-04-272067.shtml.

***Objavljena je Fedora 1 729. maj 201 2

Zajednica koja stoj i iza projektaFedora kao i kompanija Red Hatkoja je sponzor ovog projekta suobjavi l i novu verzi ju ovedistribuci je pod rednim brojem1 7 a či je je kodno ime ”Beefy

Miracle”.

Koristan l ink:http://www.h-onl ine.com/open/news/item/Fedora-1 7-Beefy-Miracle-released-1 585486.html.

***Najbrži LibreOffice do sada30. maj 201 2

Dokument fondaci ja (DocumentFoundation) je predstavi la novuverzi ju LibreOffice-a 3.5.4.Performanse su u ovoj verzi j i ,kažu iz Dokument fondaci je,

poboljšane i do 1 00 % u odnosu na prethodneverzi je zahvaljujući naporima programera či j i sebroj i dal je uvećava kao i zahvaljujući QA zajednici .

Koristan l ink:http://blog.documentfoundation.org/201 2/05/30/the-document-foundation-announces-l ibreoffice-3-5-4/.

***System 76 "Lemur Ultra" Ubuntu laptop02. jun 201 2

System 76 je predstavio Ubuntulaptop ”Lemur Ultra” či ja jedi jagonala 1 4,1 inča i koj i je

veoma moćan i lako prenosiv.

Koristan l ink:http://www.omgubuntu.co.uk/201 2/06/hands-on-with-the-system76-lemur-ultra-ubuntu-laptop.

***Mozilla Firefox 1 305. jun 201 2

Objavl jeno je novo stabi lnoizdanje Mozi l inog (engl. Mozi l la)Firefoxa u verzi j i 1 3.

Koristan l ink:http://www.mozi l la.org/en-US/firefox/1 3.0/releasenotes/.

***

Samsung se pridružio Linuks fondaciji05. jun 201 2

Samsung se pridružio Linuksfondaci j i i postao njen član naPlatinum nivou. Ovo je najvećinivo podrške u Linuks fondaci j i i

predstavl ja Samsungovu posvećenost dazajednički doprinese razvoju Linuksa.

Koristan l ink:http://www. l inuxfoundation.org/news-media/blogs/browse/201 2/06/samsung-joins-l inux-foundation-platinum-member.

***Mozilla Webmaker06. jun 201 2

Pokrenuta je inici jativa zaMozil la Webmaker - radionice oweb dizajnu za učenike i sve

one koji su zainteresovani.

Koristan l ink:http://forum.ubuntu-rs.org/Thread-mozi l la-webmaker-summer-campaign-201 2?pid=1 99402.

***Dostupan je openSUSE 1 2.2 Beta 107. jun 201 2

openSUSE tim ima čast dapredstavi prvu beta verzi juLinuks distribuci je openSUSE1 2.2.

Koristan l ink:http://www.muktware.com/3673/opensuse-1 22-beta-1 -avai lable.

Puls slobode

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 6

Slika 1 . Share Conference prezentaci ja

IT Open Days

Seminar IT Open Days 201 2 namenjen jenajbol j im i najtalentovani j im učenicima osnovnih isrednjih škola u Srbi j i , sa akcentom na primeninovih informacionih i komunikacionih tehnologi ja.Ovaj seminar se održava već nekoliko godina podpokrovitel jstvom više državnih organa. Ubuntuzajednica Srbi je je održala prezentaci ju 8. maja usklopu ove manifestaci je, sa osvrtom na upotrebuFLOSS rešenja u svakodnevnom radu i zabavi.Našim mladim pri jatel j ima predavanje je održaoLadislav Urošević (uros).

Promocija Ubuntu Linuksa

Proteklog meseca je Ubuntu zajednica Srbi je bi laaktivna na promocij i najnovi je verzi je UbuntuLinuksa, kao i slobodnog softvera (engl. FLOSS)uopšte. Održano je više predavanja u ci l jupopularizaci je FLOSS-a, sa naglaskom naposlovnoj upotrebi.

Share ConferenceApri l 26—28.

Prva i najveća prezentaci ja održana je 28. apri la uokviru manifestaci je Share Conference 201 2 uBeogradu. Ova manifestaci ja je najveći skup uovom delu Evrope, posvećen novim medij ima,tehnologi j i , internetu i muzici , sa preko 2000eminentnih učesnika iz zemlje i inostranstva. Uprepunoj sal i Amerikana prezentaci ju su održaliBojan Bogdanović (bojce), Ladislav Urošević(uros) i Igor Kekeljević (digital is_vulgaris) .

Slika 2. IT Open Days

East weekend festival 201 2

U Boru je, većtradicionalno, održanradno-pri jatel jski su-sret internet korisnikaEast Weekend Fest201 2 posvećen inte-rnet komunikaci jamai medij ima, sa učeš-ćem velikog brojapoznatih i javnihl ičnosti . Kompletnamanifestaci ja se

mogla pratiti kako putem interneta, tako i prekoTwitter servisa, gde su predavačima mogla biti ipostavl jena pitanja u realnom vremenu.Prezentaci ja je održana 1 3. maja i posvećena je

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 7

poslovnoj upotrebi Ubuntua i slobodnog softvera.Predavanju su iz Ubuntu zajednice prisustvovali :Srđan Udovički (Rainmaker), Ladislav Urošević(uros), Nemanja Tobić (Punky), Nenad Dimitrovski(nenadskY) i Bojan Bogdanović (bojce).

Slika 3. East weekend festival

Resurs Centar Zaječar - Prezentacija

U sali Omladinskog centra u Zaječaru, 1 9. maja jeodržana prezentaci ja o Ubuntuu i slobodnomsoftveru, posvećena poslovnoj upotrebi Linuksa iFLOSS alata. Posećenost je bi la znatna apredavanje se produži lo preko predviđenogvremena zbog pitanja publike. Predavači su bi l i :Srđan Udovički (Rainmaker), Ladislav Urošević(uros) i Bojan Bogdanović (bojce).

Slika 4. Resurs Centar Zaječar - logo

Nadamo se da će ovakve prezentaci je postatičešće, ne samo iz tabora Ubuntu zajednice Srbi jeveć i drugih FLOSS zajednica.

Autor: Bojan Bogdanović (bojce)

LiBRE! prijatelji

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 8

FLOSS u Hrvatskoj:

Dani otvorenihračunarskih sustava

Povodom zagrebačkih Dana otvorenih računarskih

sustava, DORS (engl. Croatian Linux Users'Convention – CLUC) kratko smo pričal i sa JasnomBenčić, potpredesnicom DORS-a i IvanomGuštinom, predsednikom HULK-a (Hrvatskaudruga Linuks korisnika). Zahvaljujemo im se naizdvojenom vremenu. Nadamo se da ćemo uskoroimati pri l ike čitaoce detal jni je izvestiti o tome kakonapreduje širenje FLOSS-a u Hrvatskoj, koj i seproblemi u tom procesu pojavl juju i kako ih Linuksudruženja rešavaju.

Jasna, ko su bili organizatori i sponzoriDORS/CLUC-a?

Organizatori ovogodišnjeg DORS/CLUC-a su bi l i :HULK i HrOpen. Kao suorganizator pridruži la namse Hrvatska gospodarska komora (HGK). Sponzorikonferenci je su bi l i : IBM, Crossvall ia, OracleNimium, SRCE (Sveuči l išni računski centar) , Init,OpenIT, HOLOBit i Pointer.

Više možete vidjeti ovdje:http://www.dorscluc.org/poziv-sponzorima.

Ovogodišnji DORS/CLUC je bio koji po redu?

Ovogodišnj i DORS/CLUC je bio 1 9. po redu.

Osnovna tema ovogodišnje konferencije?

Ovogodišnja konferenci ja odvi jala sepod sloganom „Budućnost je uotvorenosti !“ a naglasak ti jekom prvogdana bio je na temama otvorenostijavnih podataka i servisa, iskustvima umigraci jama na slobodni softver ujavnom sektoru (posebno u zdravstvu)više zemalja, te koracima ismjernicama takve migraci je u

Hrvatskoj.

Po čemu se ovogodišnja konferencijarazlikovala od prethodnih?

Ova konferenci ja je drugači ja po tome što smopodigl i svi jest o korištenju FLOSS-a na višu razinu.Naime, na konferenci j i su sudjelovali važni l judi izhrvatske vlade od kojih smo mogli čuti da suotvoreni za inovaci je po pitanju otvorenog koda iotvorenih podataka.

Migrirati na FLOSS nije lako i za to je potrebnapotpora kako vladajućih l judi u zemlj i tako istručnjaka koji se bave tim područjem. Smatramoda smo uspjel i potaknuti svi jest o FLOSS-udrugači j im izborom tema u prvom danukonferenci je, či j i je naglasak bio više na praksi teistraživanjima provedenima u praksi.

Mesto dešavanja konferencije i čemu promenalokacije neposredno pred konferenciju?

Mjesto dešavanja konferenci je je bi lo: HypoCentar, dvorana Rab, Slavonska aveni ja 6, 1 0000Zagreb. Razlog promjene mjesta je bio povećanbroj sudionika.

Ekskluzivni ju lokaci ju smo, osim zbog povećanogbroja sudionika, promijeni l i i zbog dolaska višeposebnih gosti ju iz Vlade, te održavanja okruglogstola na temu „Otvorenost javnih informacija iservisa“.

Vaši utisci posle konferencije - Čime steposebno zadovoljni a šta mislite da je moglobiti bolje?

Moram priznati da mi je ovo bila prva godina dastoj im na drugoj strani, organizaci jskoj strani,DORS/CLUC konferenci je. Još uvi jek sam poddojmovima svega, posebice predavanja koja suodržana prvi dan a koja su vezana za migraci ju iprihvaćanje FLOSS-a.

Čime sam posebice zadovoljna? Svojimsuradnicima. Ni je lako organizirati konferenci juovakvog tipa i vel ičine. Bi lo je naporno ali svi smozajedničkim naporima uspjel i izgurati do krajaci jelu konferenci ju.

Što je moglo bolje? Teško je na to odgovoriti .Mogu reći da za poboljšanja uvi jek ima mjesta. Makoliko god se trudi l i uvi jek ćete reći posl i je svega:„Ovo smo mogli napraviti ovako i l i onako“.

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 9

Naš naredni sagovornik je Ivan Guštin, aktuelnipredsednik Hrvatskog udruženja Linuks korisnika(HULK).

HULK se predstavio sa nekoliko predavača,jedan od njih ste bili i Vi. Koja je bila temavašeg predavanja i neke osnovne crte?

S obzirom nato da oddolaska noveVlade RHaktivnosurađujem sodgovornimaupravo po pitanju konačno konkretni jeg i širegprelaska na slobodni softver u Hrvatskoj, smatraosam da je pri l ika izni jeti viđenja HULK-a i svojaosobna kako bi se to trebalo odvi jati u našojdržavi. Osnovna poenta mog predavanja je bi la da,za razl iku od mnogih koji početak i kraj te migraci jevide u reinstal iranju tisuća računala u državnojupravi na Linuks desktop, prvo treba pripremiti svepreduvjete da se uopće počne s bi lo kakvommigraci jom. Tu misl im na promjenu Zakona ojavnoj nabavi IT rješenja za državnu upravu,poštivanju otvorenih standarda u IT rješenjimadržavne uprave, prihvaćanja ODF formata koji jeHR norma već pet godina i sl ično. Tek nakon toga ifizička migraci ja može proći s manje problema.

Čime biste se posebno pohvalili kada jeprimena slobodnog softvera u HR u pitanju?

Ako pričamo o državnoj razini i javnom sektoru - dosada ničim posebno. Čak se ni davno donesenerazne odrednice, smjernice i norme uopće nisupoštivale niti provodi le u praksi. Međutim, prvi putu zadnjih dvadeset godina, nova vlada je uvođenje

slobodnog softvera najavi la u predizborno vri jeme,uvela u Plan Vlade RH pri l ikom formiranja izapočela konkretne aktivnosti u tom smjeru.Daleko je to još od realizaci je al i do ove razinenikad pri je nismo došli i imamo pravu pri l iku. Sadaje „loptica“ na nama koji se time bavimo i koj igodinama lobiramo za to, da Vladi kroz Radnuskupinu damo konkrentne pri jedloge i smjernice

što trebaju napraviti . Konačanrezultat ovisi najpri je o tome kolikodobro mi to pripremimo, a nakontoga i kol iko će oni to uspješnoprovesti u praksi. Što se tiče inačeprimjene u praksi - slobodnogsoftvera ima relativno dosta,analogno ostal im zemljama. Dakle,

puno na serverskoj strani, raznim specifičnimrješenjima a na desktopu manje (al i ima tvrtki i spo sto Linuks desktopa u uredskom poslovanju).

Da li ste zadovoljni odzivom u građanstvu ikakva je bila posećenost ovogodišnjekonferencije?

Očekival i smo manji odaziv nego lani, što zbogrecesi je i štedl j ivosti , što zbog činjenice da ovegodine nismo imali tako zvučno ime kao što jeMark Shuttleworth koji je bio lani. Međutim,ugodno smo se iznenadi l i brojem pri java - ukupnooko 250, tako da je posjećenost na lanjskoj razini ačak misl im da je po prosječnom broju l judi udvorani, i bol ja nego lani.

Koje predavanje je na vas ostavilo posebniutisak?

Osim vrlo kvalitetnih l judi i diskusi je na okruglomstolu, meni je najzamil j ivi je predavanje bi lo stranogkeynote predavača Brian-a Fitzgerald-a na temu

iskustava u migraci j i javnog sektora u nekolikodržava. Od „geekovskih“ predavanja svakako mi jenajdojmlj ivi je bi lo predavanje uvi jek odličnogTonimira Kišasondi ja s varaždinskog FOI-ja oprimjerima korištenja javnih internet servisa ipodataka za probi janje password-a i sl ičnom.

Slika 1 : Brian Fitzgerald na DORS/CLUC 201 2.

Kako ste predsednik HULK-a, kakvi su daljiplanovi u radu ove zajednice? Projekti?

Osim daljnje popularizaci je Linuksa i drugogslobodnog softvera na raznim konferenci jama,društvenim mrežama i drugim pri l ikama, tesređivanja raznih obaveza unutar Udruge (npr.portala i vezanih servisa), svakako je jedan odglavnih prioriteta i najzahtjevni j ih poslova pri jespomenuta suradnja s Vladom RH. Želimo takođerpotaknuti aktivnost podružnica, osnivati nove, tepreko njih raditi lokalne edukaci je i popularizaci je.Kako je nedavno HULK postao Affi l iate Partner zaLPI, svakako ćemo započeti aktivno raditi na LPIedukaci j i i certifikaci j i .

Vaši utisci posle konferencije - Čime steposebno zadovoljni, a što mislite da je moglo

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 10

biti bolje?

Uz mnoštvo raznih kvalitetnih predavača ipredavanja, uvi jek poseban gušt predstavl janetworking, odnosno druženje sa sudionicimakonferenci je koji se na bilo koji način baveLinuksom i slobodnim softverom, i to ti jekom aposebno nakon službenog di jela konferenci je, uopuštenoj atmosferi . Tada padaju novaupoznavanja, nove ideje i nove suradnje. Tajležerni štih ove konferenci je je ono što mnogigodinama ističu kao glavnu značajku zbog koje seponovo vraćaju, čak i neovisno o predavačima itemama.

Kao organizator, posebno sam zadovoljansuorganizaci jom od strane Hrvatske gospodarskekomore, odazivom velikog broja predavača, aposebno sam sretan da smo i u ovo recesi jskovri jeme imali relativno puno sponzora.

Nemam puno zamjerki, odnosno ono što bi moglibitno poboljšati , osim onog uobičajenog - daorganizaci ju konferenci je počnemo znatno rani je.To si žel imo svake godine ali nas niz objektivnihokolnosti s predavačima i sponzorima a posebnosubjektivnih okolnosti s uobičajenim obavezamaljudi iz organizaci je, uvi jek nekako stjera u stisku svremenom. Naime, svu organizaci ju radi nekolikol judi , volonterski, uz svoje ostale privatne, poslovnei akademske obaveze, što ni je nimalo lako.

LiBRE!

Predstavljamo

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 11

Ubuntu Linuks 12.04 LTS

Ubuntu Linuks 1 2.04či je je kodno imePrecizni mravojed (engl.Precise Pangolin) ,objavl jen je pre nekolikonedelja od straneCanonicala. Ovo izdanjeUbuntua je izdanje savišegodišnjompodrškom odnosno LTS(Long Term Support)izdanje. Za razl iku odprethodnih LTS izdanjakod kojih je podrška zadesktop verzi je bi la 3godine a za serververzi je 5 godina, kodovog LTS izdanjapodrška iznosi 5 godinai za desktop i za server verzi je. Imajući u vidu da jeovo izdanje Ubuntua LTS izdanje, akcenat u njemuje, pre svega, stavl jen na stabi lnost a manje nadodavanje novih funkci ja.

Unity 5.1 0

Možda je nekome teško da poveruje al i jeUbuntuov kontroverzni Unity shell već došao doverzi je 5.1 0. Jedna od glavnih novih funkci ja novogUbuntua 1 2.04 je HUD (Head-Up Display) kojipredstavl ja alternativu za izbor menija programa i

speci jalno je napravljen za Unity (ukl jučujući Unity3D kao i Unity 2D). HUD radi u svim programimakoji imaju globalni meni i omogućava izbor opci jamenija jednostavnim unosom sa tastature.

HUD ne zamenjuje u potpunosti globalni meni većje globalni meni i dal je dostupan pa svi oni koj imase HUD ne dopada mogu, bez problema, danastave da koriste globalni meni. HUD ima svojeprednosti al i takođe ima i svoje mane. Na primer,ukol iko žel ite da napravite snimak ekrana(screenshot) dok koristite GIMP i znate kako seova opci ja menija zove, vi ćete jednostavno otvoritiHUD i početi da kucate reči „snimak ekrana“.Nakon što se ova opci ja menija pojavi a vi još nisteni dovrši l i reči, možete željenu opci ju i da izaberetepritiskom na taster Enter. Pri ovome ne morate da

znate u kome se tačno meniju nalazi opci ja„snimak ekrana“. Sa druge strane, ukoliko žel ite dausl ikate ekran pomoću GIMP-a a ne znate kako setačno zove ova opci ja brže ćete je naći putemglobalnog menija nego putem HUD-a.

Sa Ubuntuom 1 2.04 dolazi i odgovarajuća podrškaza računare sa više monitora. Pokretač (launcher)sa prepoznavanjem ivica ekrana je sada prikazanna svakom monitoru tako da više ne morate da„putujete“ do drugog monitora kako bi pokrenul ineki program. Da vidite podešavanja ekranaotvorite

Sva podešavanja→Ekrani.

Slika 1 . Izbor opci je menija pomoću HUD-a

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 12

Ubuntu poseduje je prikaz svih Unity prečica satastature. Ovaj prikaz se dobija pritiskom idržanjem SUPER tastera (to je obično taster nakome je nacrtan logo MS Windows-a :) ) .

Slika 4. Unity prečice sa tastature

Podrazumevani programi

Rhythmbox je ponovo podrazumevani muzičkiplejer u Ubuntuu 1 2.04 pri čemu je na tom mestuzamenio Banshee. Zajedno sa Banshee muzičkimplejerom iz Ubuntua 1 2.04 su uklonjeni i Tomboy iGbrainy kako bi Ubuntu 1 2.04 ostao bez Monoa.

Zeitgeist Activity Log Manager je podrazumevanouključen u sistemskim podešavanjima Ubuntua1 2.04. On predstavl ja podrazumevani alat naUbuntuu koji pamti događaje (otvarane sl ike,kl ipovi, muzičke datoteke, tekstualne datoteke,fascikle) po satu, danu i l i nedelj i kada su seodigral i .

Slika 5. Podešavanje privatnosti

Kao i u prethodnim izdanjima, Ubuntu 1 2.04 koristiUnity 3D (sa Compizom) kao podrazumevanoradno okruženje na vrhu GNOME-a 3.4 saUnityjem 2D kao fal lback okruženjem.

Ubuntu 1 2.04 dolazi sa sledećim podrazumevanimprogramima:

• Firefox 1 1 .0,• Thunderbird 1 1 .0.1 ,• Nauti lus 3.4.1 ,• Gedit 3.4.1 ,• Ubuntu Software Center 5.2,• Deja Dup Backup Tool 22.0,• LibreOffice 3.5.2,• Shotwell 0.1 2.2,• Rhythmbox 2.96,• Totem 3.0.1 ,• Empathy 3.4.1 ,• Transmission 2.51 ,• Gwibber 3.4.0,• GNOME Control Center (System Settings) 3.4.1 ,• Unity 5.1 0

Slika 2. Podešavanja ekrana

Sa novim Ubuntuom dolazi i novo video sočivo(lens). U pitanju je sočivo koje radi podjednakodobro sa lokalnim i mrežnim video faj lovima(podržava Vimeo, YouTube, Amazon, TED, BBCiPlayer i tako dalje) .

Slika 3. Video sočivo (lens)

Veoma dobra opci ja (po mom mišl jenju) koju novi

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 13

na vrhu• GTK 3.4.1 .

Takođe, Ubuntu 1 2.04 uključuje 3.2.0-23.36Linuks jezgro, koje je bazirano na sledećojstabi lnoj verzi j i Linuks jezgra 3.2.1 4 i X.org serveru1 .1 1 .4.

Podrazumevana virtuelna tastatura Onboard sadaima dve nove teme (Model M i Typist) .

Slika 6. Virtuelna tastatura Onboard

Za kraj

Iako je Unity već dogurao do verzi je 5.1 0 l ičnosmatram da i dalje postoje mesta za njegovopoboljšanje. No, imajući u vidu da je ovo verzi jaUbuntua sa višegodišnjom podrškom, vel iki brojpoboljšanja će uslediti upravo kroz svakodnevnunadogradnju sistema. Ubuntu 1 2.04 LTSpredstavl ja dosta stabi lan i pouzdan operativnisistem i zato bih svima preporučio da ga probaju.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://www.zdnet.co.uk/reviews/desktop-os/201 2/05/1 1 /ubuntu-1 204-lts-the-morning-after-401 55203/

[2] http://www.zdnet.co.uk/reviews/desktop-os/201 2/04/26/ubuntu-1 204-lts-precise-pangolin-401 54970/

[3] http://www.techdrivein.com/201 2/05/whats-new-in-ubuntu-1 204-lts-screenshot.html

[4] http://ubuntuguide.org/wiki/Ubuntu_Precise[5] http://i loveubuntu.net/ubuntu-1 204-lts-released-

and-reviewed[6] http://www.ubuntu.com/ubuntu/whats-new[7] http://www.webupd8.org/201 2/04/ubuntu-1 204-

lts-released-see-whats-new.html[8] http://www.h-onl ine.com/open/features/What-s-

new-in-Ubuntu-1 2-04-LTS-1 5451 62.html[9] http://ubuntuportal.com/201 2/04/ubuntu-1 2-04-

lts-precise-pangolin-released-lets-download-and-instal l-i t.html

[1 0] http://www.ubuntugeek.com/new-features-in-in-ubuntu-1 2-04-precise-pangolin-desktop.html

Autor: Aleksandar Stanisavl jević

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 14

Plan 9

Pogled u budućnost

Današnja civi l izaci ja se zasniva na računarima inajpoznati j i sistem za lične računare je Windows.Naravno, postoje i drugi sistemi koji su manje-višepoznati npr. Unixi i Unixol iki sistemi. Al i šta je saonim manje poznatim sistemima, sa onimsistemima koji su tol iko drugači j i da se čovekzapita o mentalnom stanju onih koji su taj sistemstvori l i…? Da, postoje i drugi sistemi.Sistemi koji su čak i bol j i . Plan 9 jejedan od tih sistema.

Sve je počelo pre nekih pet meseci.Ne mogu tačno da se setim kako samsaznao za Plan 9, misl im da sam čitaoVikipedi j in unos o Kenu Tompsonu (engl.Ken Thompson) al i nisam siguran.Svejedno, naišao sam i pročitao unos zaPlan 9. Moja prva reakci ja je bi la: čekaj,postoje još neki slobodni sistemi osimLinuksa i BSD-ova? Nakon toga sampreuzeo ISO sliku sa stranice Bellaboratori ja (Bell Labs) i pokrenuo je unutarQEMU emulatora.

Šta da kažem. Pitanja pri podizanju sistema su bilatol iko čudna da me je to uplaši lo (jedno pitanje jebi lo odakle da podignem kernel tj . da l i hoću kernelsa ovog i l i sa nekog drugog računara koji jeumrežen). U redu, našao sam neka uputstva nainternetu i prešao i podizanje sistema (danas sepitam kako su ta pitanja mogla da mi izgledajuteško kada su zapravo veoma laka).

Onda se podigao Rio (Rio je podrazumevani

grafički upravnik prozora na Planu 9). Strahota,nema nikakvih panela, ikonica… Nema ičega štoje poznato. Totalna anomali ja. Ništa, učitao samyoutube i odgledao jedan zanimlj iv video i shvatiokako otpri l ike funkcioniše Plan 9. Ono što jezanimlj ivo je da je za razl iku od Linuksa na Planu9 potreban miš. Miš je potreban jer se programipokreću tako što prvo mišem izaberete opci ju”New” pa onda izaberete veličinu prozora u kojemće se program pokrenuti . Uradio sam to i dočekalame je konzola. Nisam bio srećni j i kada samkonačno ugledao nešto poznato. Kasni je seispostavi lo da ni konzola ni je ista. Zapravo,komande na Planu 9 jesu sl ične komandama naUnixu ali nisu iste.

Onda sam našao PDF dokument u kojemje podrobno objašnjen Plan 9. Prešaosam na konzolni deo odmah. I zaista,deluje kao Unix. Al i kada sam videošta se sve može uraditi i da jeskoro sve predstavl jeno kaodatoteka, nisam mogao daverujem. Hoćete da uraditesnimak ekrana? Nema problema,ekran vam se nalazi u /dev/screen.Znači samo je potrebno da pročitatesirovu sl iku iz ekrana i da je pretvoriteu png sl iku tj .

cat /dev/screen > /n/tvrdidisk/slika.raw;t opng /n/tvrdidisk/slika.raw> /n/prostor/slika.png

Čudno? Veoma. Zapravo, ko je čitao Katedralu iSajmište videće da ovaj sistem dosta doslednoprati pravi la Unix inženjerstva. Znate l i da je jednood tih pravi la da program treba da radi samo jednustvar i da radi tu stvar odl ično? Ovaj sistem dovodito pravi lo do svog savršenstva.

Sve je krenulo…

…kada je Unix počeo da pokazuje svoje godine.Unix je nastao kada mreže i grafički interfejsi nisubi l i tol iko korišćeni te ni je ni bio oblikovan tako daih podržava. Kasni je, kada je počela masovnaupotreba mreža i grafičkih interfejsa, na Unixu sudodati mehanizmi koji su omogući l i nj ihovuupotrebu ali su dodati dosta neelegantno. Plan 9 jezamišl jen tako da reši neke od ovih problema.

Rad na ovom sistemu je započet osamdesetihgodina prošlog veka i on je nastavak takozvanogistraživačkog Unixa (Research Unix). Pokretači suisti oni koj i su stvori l i Unix, C i još mnogo toga štose danas shvata olako. Neki od tih l judi su i RobPajk (Rob Pike), Ken Tompson, Brajan Kernigan(Brian Kernighan), Daglas Makilroj (DouglasMcI lroy), Denis Riči (Dennis Ritchie) itd. Sve hakerdo hakera.

Raspodeljeno računanje

Današnja mreža je mreža više Unix računara. Plan9 je zamišl jen tako da cela mreža bude jedansistem. To se ogleda u tome što se tipična Plan 9konfiguraci ja sastoj i od barem tri računara(naravno, moguće je koristiti jedan računar koji biimao sve tri uloge). Jedan računar koji bi bioprocesorski server, drugi koj i bi bio server zapodatke i treći koj i bi bio terminal. Terminal u Plan9 svetu znači da je to računar koji služi iskl jučivokao ekran tj . svo računanje se obavlja naprocesorskom serveru (koji se sastoj i od jakihprocesora, dosta RAM-a i koj i je bez eksternememori je) a rezultati se skladište na serveru zapodatke. Deluje čudno ali je krajnje logično.Naravno, korisnik ukoliko žel i može da pokreneprogram na terminalu al i će sigurno neko težeračunanje (kao što je kompajl iranje kernela) obaviti

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 15

na procesorskom serveru. Takođe, kako je računarsastavl jen od više povezanih računara, veoma jelako dodavati drugeračunare u mrežu.Ovo dosta podsećana način kakosuperračunarifunkcionišu.Mogućnosti kojenastaju su brojne.Želite da pronađetegrešku u programukod nekog koji senalazi u Kanadi?Samo uvezitenjegovu /procfasciklu unutar vaše ipokrenite debugger.

Osnovna zamisao

Osnovna zamisao je bi la da su tadašnji (može sereći i sadašnji) sistemi bi l i (jesu) kabasti iobl ikovani kao ogromni monoliti koj i rade višestvari istovremeno i to ne baš elegantno. Zar ni jebolje napisati manje programe koji bi se udružival iza ostvarivanje nekog ci l ja? Moguće da jeste jer jeto ono zbog čega je Unix postao poznat. Taj deo jepreuzet i unapređen sa Plan 9 sistemom. Skorosve je moguće uraditi preko čitanja i pisanjadatoteka (da, čak je moguće prekinuti programtako što se upiše ki l l u datoteku koja predstavl jakontrolni deo programa). Krajnje elegantno.

Tehnologije sa Plan 9 sistema

Možda najpoznati j i bitovi či je poreklo vodi do Plan9 sistema jesu UTF-8. Svi znaju šta je UTF-8. Toje kodiranje koje omogućava mnogo više znakova

od klasičnog Aski (ASCII ) kodiranja (ukl jučujećiri l icu, kineske/japanske znakove i još neke

znakove koji se koriste umatematici) . Alef programski jezik jedruga tehnologi ja sa Plana 9. On jeomogućavao pisanje programa u Csti lu koji su se izvršavali na višeračunara, rame uz rame. Iako je Alefmrtav kao programski jezik, on jeinspirisao Googleov programski jezikkoji se zove Go. I treća tehnologi jasa Plan 9 sistema je /proc fasciklakoja se koristi na Linuks sistemima(iako moram da napomenem da je/proc na Linuksu loša izvedba Plan 9/proc fascikle).

Podržani programi

Plan 9 je ipakeksperimentalni sistem.Kada sam prešao saWindowsa na Linuksmisl io sam da je veomamali broj programa zaLinuks. To naravno ni jetačno i kada pogledamkoliko programa postoj iza Plan 9 počinjem dacenim sve one programekoje uzimam zdravo zagotovo na Linuksu. NaPlanu 9 ne postoj iinternet pregledač(barem ne onaj koj i bibio u rangu sa Firefoxom), ne postoj i kancelari jskipaket i ne postoje razni drugi “sitni” programi kojimogu da zatrebaju. Ovo je posledica toga što Plan9 ni je oblikovan tako da bude usklađen sa ostal imUnixima tako što bi pratio POSIX standard (čak ni

C kompajler ni je ISO C kompatibi lan). Ovo jesvesna odluka jer dosta toga je loše sa POSIX iISO C standardom. Srećom, postoje alatke kojeomogućavaju delimičnu POSIX kompatibi lnost te jemoguće koristiti neke Unix programe. Programlinuxemu je takođe zanimlj iv i sa nj im je mogućekoristiti neki polumoderan Unix pregledač (npr.neka stari ja vari janta Opere).

Na kraju

Zašto Plan 9 ni je postao poznat je zanimlj ivopitanje. Odgovor na ovo pitanje bi verovatnoispunio omanju knjigu (prva licenca je imala udelau tome). Jedno od zanimlj ivih mišl jenja je izneoErik Rejmond (Eric Raymond). On je rekao da jePlan 9 ipak samo manje unapređenje Unixa te daje kao takav slabi j i takmac bazi koda koja radidovoljno dobro tj . Linuksu.

U svakom slučaju, Plan 9 je jedankrajnje zanimlj iv sistem i čovekmože dosta toga naučiti čitajućinjegov kod i dokumentaci ju. Ipaksu to l judi koje možemo bezikakvih diskusi ja nazvati najbol j improgramerima u istori j iračunarstva.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://plan9.bel l-labs.com/plan9.[2] http://code.google.com/p/plan9front.

Autor: Marko M. Kostić

Kako da?

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 16

Dozvole nad datotekamau Linuksu - 1. deo

Dozvole i vlasništvo – Zašto?

Ukoliko ne možete da pristupite nekoj datoteci navašem operativnom sistemu Linuks, to je verovatnozbog loše podešenih prava pristupa koje tadatoteka ima. Ako samo vi koristite računarverovatno se pitate koja je prednost dozvola (i l ikoje su mane) koje vam ograničavaju pristupsistemu. Međutim, pre nego što se uhvatite zakosu, imajte na umu da je Linuks napravljen dabude višekorisničko okruženje, pa je tako veomavažno imati siguran sistem koji jasno ukazuje na tokoje su datoteke vaše i ko im može pristupiti .

Čak i kada ste vi jedini korisnik kućnog računaradozvole čuvaju važne datoteke sigurnim i od ul jezai od vaših grešaka.

Vlasništvo nad datotekama

Svaka datoteka u operativnom sistemu Linuks uvlasništvu je određenog korisnika i određenegrupe. Dakle, dozvole nad datotekama sudefinisane posebno za korisnika, posebno zaodređenu grupu korisnika, te posebno za sveostale korisnike.

Korisnik (engl. User) → Korisničko ime osobe kojaposeduje datoteku. Osoba koja je napravi la nekudatoteku odmah postaje i vlasnik te datoteke.

Grupa korisnika (Group) → Korisnička grupa kojaje vlasnik datoteke. Svi korisnici koj i pripadajugrupi koja poseduje određenu datoteku imaće istaprava pristupa toj datoteci. Ovo je korisno ukoliko,na primer, radite na projektu koji zahteva da jednagrupa korisnika ima pravo pristupa određenimdatotekama a da svi ostal i korisnici to pravonemaju. U tom slučaju je potrebno korisnike dodatiu istu grupu i postarati se da su potrebne datotekeu vlasništvu baš te grupe a zatim prema tomepodesiti dozvole grupe za te datoteke.

Ostal i korisnici (Other) → Korisnici koj i nisuvlasnici datoteke i koj i ne pripadaju grupi korisnikakoja je vlasnik datoteke. Drugim rečima, ukoliko stepostavi l i dozvole za kategori ju ostal ih korisnika tedozvole će podrazumevano uticati na sve ostalekorisnike. Zato se često govori o globalnimdozvolama nad datotekama, iako se misl i nadozvole za sve ostale korisnike.

Dozvole nad datotekama

Postoje tri tipa pristupnih dozvola na Linuksu:čitanje, pisanje i izvršavanje.

Dozvola čitanja (Read permission) → Dozvolačitanja koju poseduje određena datoteka znači data datoteka može da se otvori i da se njen sadržajučita. Kod fascikl i , dozvola čitanja koju posedujeodređena fascikla znači da ta fascikla može da seotvori i da se njen sadržaj vidi .

Dozvola pisanja (Write permission) → Dozvolapisanja koju poseduje određena datotekaomogućava vam da izmenite sadržinu te datoteke.

Kod fascikl i , dozvola pisanja koju posedujeodređena fascikla znači da se postojećimdatotekama koje se nalaze u toj fascikl i mogupromeniti imena, da se mogu obrisati a takođe jedozvoljeno i kreiranje nove datoteke unutar datefascikle. Ovo zapravo znači da datoteci koja imadozvolu pisanja možete promeniti sadržinu ali ne iime, niti možete da je obrišete sve dok vamdozvola pripadajuće fascikle to ne dopusti .

Dozvola izvršavanja (Execute permission) →Dozvola izvršavanja koju određena datotekaposeduje znači da tu datoteku možete dapokrenete kao program il i skriptu školjke. Dozvolaizvršavanja kod fascikle omogućava vam dapristupite datotekama u toj fascikl i (na primer,korišćenjem komande cd). Međutim, imajte naumu da iako vam dozvola izvršavanja dopušta dauđete u fasciklu ne dopušta i da vidite sadržajfascikle - ukoliko nemate dozvolu za njeno čitanje.

Nastaviće se…

Autor: Aleksandar Stanisavl jević

Oslobađanje

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 17

X Window System

X Window System (prozorski sistem iks, koj i setakođe zove samo X il i X1 1 , na osnovu trenutneglavne verzi je 1 1 ) je softverskisistem i mrežni protokol koj iobezbeđuje osnovu za grafičkekorisničke interfejse imnogobrojne mogućnosti zaulazne uređaje na umreženimračunarima. Kreira nivoapstraktnog hardvera (engl.hardware abstraction layer) ukome je softver pisan da koristiopšti skup komandi, dozvoljavajući uređajimanezavisnost i mogućnost za ponovno pokretanjeprograma na bilo kom računaru koji koristi X.

X je nastao na MIT-u (Massachusetts Institute ofTechnology) 1 984. godine. Trenutna verzi ja X1 1 sepojavi la septembra 1 987. godine. X.Org fondaci ja(X.Org Foundation) je neprofitna organizaci ja kojapredvodi razvoj projekta X. Osnovana je 2004.godine.

Namena i mogućnosti

X je po arhitekturi moćan i nezavisan sistem zaudaljene grafičke korisničke interfejse i ulazneuređaje koji vel ikom broju l judi omogućava da deleprocesirajuću snagu kompjutera u zavisnosti odnj ihovih potreba, te da sarađuju putem kli jent

programa na udaljenim računarima. Svi korisnicimrežnog terminala imaju mogućnost da stupe uinterakci ju sa ekranom sa bilo kog od ulaznihuređaja. Imajući u vidu odličnu podršku za Xsoftver na Linuksu, Unixu i Mac OS-u X, X seobično koristi za pokretanje kl i jent programa nakućnim računarima čak i kad ne postoj i potreba za

deljenjem procesirajućeg vremena.

X obezbeđuje osnovni okvir odnosno primitiveneophodne za izgradnju grafičkog korisničkoginterfejsa: iscrtavanje i pomeranje prozora poekranu i interakci ju putem miša, tastature i l i ekranaosetl j ivog na dodir. X ne obezbeđuje obaveznuprisutnost korisničkog interfejsa – taj zadatak imajuposebni kl i jent programi poznati j i kao upravniciprozora. Upravnik prozora ni je neophodan iprogrami mogu koristiti grafičke sposobnosti X-abez korisničkog interfejsa. Kao takav, vizuelniizgled X baziranih okruženja u velikoj meri možeda varira pa razl ičiti programi mogu dapredstavl jaju radikalno razl ičite interfejse.

Struktura

X je izgrađen kao dodatni (softverski) apstraktni

nivo hardvera na vrhu jezgra operativnog sistema azasnovan je na kli jent-server arhitekturi . Programipredstavl jaju kl i jente koji komuniciraju saserverom: upućuju mu zahteve i dobi jaju od njegapovratne informacije. X server kontrol iše iskl jučivoekran i odgovara na zahteve kli jenata. Prednostikorišćenja ovakvog modela sada su pri l ično jasne:programi (kl i jenti) jedino treba da znaju kako dakomuniciraju sa serverom i ne treba da brinu odetal j ima komunikaci je sa aktuelnim ekranom. Nanajnižem nivou, kl i jent govori serveru nešto poput„nacrtaj l ini ju odavde dovde“, i l i „renderuj ovajtekst, koristeći ovaj font, na ovoj pozici j i naekranu“.

Ovo se naizgled ne razl ikuje od jednostavnogkorišćenja grafičke bibl ioteke koja pravi našprogram. Međutim, X model ide korak dalje. On neograničava kli jent programe da budu na istomračunaru na kome se nalazi i server. Protokol koj ise koristi za komunikaci ju između kli jenta i serveramože da radi i preko mreže i l i , u stvari , preko bi lokog komunikacionog mehanizma koji obezbeđujepouzdan protok podataka. Naravno, poželjno je dase u ove svrhe koristi dobro poznati TCP/IPprotokol. Kao što možemo da vidimo, X model jeveoma moćan; klasičan primer je izvršavanjeprograma koji zahteva dosta procesorskogvremena i snage na Cray računaru, praćenje bazepodataka na Solaris serveru, program zaelektronsku poštu na malom BSD mail serveru iprikazivanje svega toga na ekranu moje Linuksradne stanice.

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 18

Slika 1 . Primer angažovanja X servera

Na slici 1 je pokazan primer angažovanja Xservera: X server dobi ja ulaze od lokalne tastaturei miša i pokazuje ih na ekranu. Veb pregledač (webbrowser) i terminal emulator (xterm) rade nakorisničkoj radnoj stanici a program zanadogradnju radi na udaljenom kompjuteru ali seon kontrol iše i nadgleda sa korisničkog kompjutera.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://sr.wikipedia.org/sr/Прозорски_систем_Икс

[2] http://en.wikipedia.org/wiki/X_Window_System[3] http://en.wikipedia.org/wiki/X.Org_Foundation[4] http://slackbook.ns-l inux.org/x-window-

system.html[5] http://www.tldp.org/HOWTO/XWindow-Overview-

HOWTO/index.html[6] http://www.x.org/wiki/[7] http://www.openbsd.org/faq/faq1 1 .html[8] http://www.freebsd.org/doc/en_US.ISO8859-

1 /books/handbook/x1 1 .html[9] http://www.xfree86.org/current/X.7.html[1 0] http://www-rohan.sdsu.edu/doc/debian/ch-

X.html

Autor: Aleksandar Stanisavl jević

Pregled popularnosti GNU/Linux/BSDdistribucija sa mesec maj

Distrowatch

Pad <Porast >Isti rejting =(korišćeni podatci sa Distrowatch-a)

1234567891 01 11 21 31 41 51 61 71 81 9202122232425

MintMageiaUbuntuFedoraDebianSolusOSopenSUSEArchPuppyCentOSZorinPCLinuxOSUltimateChakraLubuntusiductionPearSlackwareBodhiDream StudioLuninuXSnowlinuxKNOPPIXVectorHybryde

4271 <2339>2093<2085>1 371 <1 1 98>1 1 59<1 062<907<807<743<743<737>640<634<587>580>565<564>538=51 2<51 1 >51 0<502>478>

Slobodni profesionalac

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 19

Slobodni softver u inženjerstvu

CAD programi za Linuks

Uvod

Jedna od tema o kojoj se u GNU Linuks svetu negovori mnogo je CAD (engl. Computer AidedDesign). U MS Windows svetu primat drži firmaAutodesk sa svojim paketom AutoCAD. Autodeskse odlučio da podršku pruži samo za Windows iMacOS platformu i nema nameru, još uvek, dasvoje napore u razvoj programskih paketa(ponajviše AutoCAD-a) okrene prema Linuksplatformi. Autodesk ni je ni prva ni poslednjakomerci jalna softverska firma koja je zanemari laGNU Linuks zajednicu.

Sa razvojem Linuksa i sve većim prelaskomkorisnika sa Windows i MacOS na Linuksoperativni sistem, pojavl juje se i sve veća potrebaza programima velikih softverskih firmi koje suzanemari le ovaj segment tržišta. Tako suvremenom nastal i : Gimp (GNU Linuks odgovor naAdobe Photoshop), LibreOffice (GNU Linuksodgovor na MS Office paket) , Inkscape (GNULinuks odgovor na Corel Draw), Scribus (GNULinuks odgovor na Adobe-ov Indesign) i mnogidrugi programi koji su nastal i kao slobodnaalternativa velikim komerci jalnim paketima. Većinapomenutih programa predstavl ja odl ične alternativekomerci jalnim programima ali je i dal je ostaoproblem sa alternativama kvalitetnim CADpaketima. Godinama se pokušavalo da se napravi

kvalitetan CAD program za Linuks. To je naporanposao i u početku rezultati nisu bi l i ohrabrujući.Dosta grešaka, vel ika nestabi lnost programa, sporodziv i nekada nepotpuna podrška za DWG fajlovekoji su već uveliko industri jski standard. Situaci jase poboljšala sa unapređenjem Wine programa.Korisnici su uspevali da pokrenu mnoge MSWindows programe i igre a na spisku su sve češćepočeli da se nalaze i CAD programski paketi .Međutim, kol iko god da se ljudi trude, Wine nekad ine može u potpunosti da simulira Windowsokruženje.

Iako ni jedan GNU Linuks program ne može upotpunosti da zameni AutoCAD paket, situaci jani je tol iko beznadežna. I ovaj segment je sve boljepokriven slobodnim alternativama. U ovom seri jalutekstova pokušaćemo da pronađemo najbol jualternativu i l i više alternativa koje pokrivajupojedine CAD segmente.

Barem iz ugla mašinske industri je 90% tehničkihcrteža su skice, šeme, radionički crteži, planovi isituaci je. Svi ovi crteži su 2D tako da je to najbitni j isegment koji je potrebno pokriti kval itetnomAutoCAD alternativom. Drugi segment od 9% kojise odnosi na 3D prikaze uglavnom obuhvatamarketinške prikaze tehničkih rešenja, uputstva zamontažu i sl ično a veoma malo tehničke crteže. Zaovaj 3D segment idealna GNU Linuks alternativaje Blender o kojem ovom pri l ikom neće biti reči. 1 %su složeni 2D i 3D crteži koj i su namenjeni zadirektnu automatizovanu proizvodnju nakompjuterski upravl janoj mašini alatki . Za oveposlednje je najteže naći odgovarajuću softverskualternativu u GNU Linuks svetu.

Od AutoCAD alternative se očekuje:

• što sl ični j i interfejs, kako bi period pri lagođavanjabio što kraći,

• sl ičan način crtanja,• kvalitetni izlazi kao što su DXF, PDF a pomogućnosti i DWG i

• podrška za štampače, plotere, katere…

Jedna od najbol j ih 2D CAD alternativa kojazadovoljava većinu ovih kriteri juma je LibreCAD1 .0.

LibreCAD 1 .0

LibreCAD je sveobuhvatan 2D CAD program kojimožete da preuzmete i instal irate besplatno.Programski paket je dostupan za sve glavneoperativne sisteme uključujući Microsoft Windows,Mac OS X i Linuks (Mint, Debijan, Ubuntu, Fedora,Mandriva, Suse itd. ) . Postoj i vel ika bazazadovoljnih korisnika LibreCAD-a širom sveta.Program je dostupan na više od 20 jezika. Nažalost ni jedan od tih jezika ni je sa našeg govornogpodručja.

LibreCAD je rezultat projekta koji je započet saci l jem da se doda CAM mogućnost u QCAD da biovaj mogao da koristi CNC ruter. Taj projekat je

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 20

prvobitno imao naziv CADuntu. Sledeći zadatak jebio da QCAD softver koristi Qt4 a ne već tadazastarel i Qt3. LibreCAD 1 .0.0 sada ima Qt4korisnički interfejs što je jedna od novina u ovojverzi j i .

LibreCAD je dobro upakovan i zreo 2D CADprogram sa nekim zaista velikim prednostima:

• besplatan je – ne brinite o godišnj im troškovima,• GPLv2 javna licenca – možete da ga koristite ipri lagodite prema svojim potrebama,

• unapređeno je korišćenje DXF fajlova i• ubačen je autosave kao i plug-in sistem.

Interfejs LibreCAD-a je vrlo jednostavan i podsećana stari je verzi je AutoCAD-a (verzi je 2006 istari je) . Korisnici koj i su radi l i sa stari j im verzi jamaAutoCAD-a neće imati problema sapri lagođavanjem. Svi alati za crtanje,modifikovanje, navigaci ju, upravl janje layerima iupravl janje blokovima su na logičnim mestima ilako su dostupni.

Crtanje se izvodi apsolutno po istim principima kaoi u rani j im verzi jama AutoCAD-a a moguće je da jei malo jednostavni je pošto ima manje opci ja. Аутор: Дејан Маглов

Preciznost crtanja je na zavidnom nivou. LibreCADje sada vrlo stabi lan program koji se ne ruši nikada greškom zadate nemoguću radnju. U timekstremnim slučajevima program malo zastane alise ne ruši. To su samo neke od prednosti imogućnosti koje ova verzi ja nudi.

LibreCAD još uvek ne podržava rad sa DWGfajlovima usled problema oko licenciranja saLibreDWG. To je upravo najveća mana ovogprograma. Bez podrške za DWG nema ništa odsaradnje sa kolegama koji koriste AutoCAD štosužava upotreblj ivost programa. Korisnicima nepreostaje ništa drugo nego da sa kolegamakomuniciraju preko gotovih crteža u papirnom il iPDF obliku. Iako se ovo izdanje smatra stabi lnimizdanjem ima tu još posla pre nego što LibreCADbude mogao u potpunosti da zameni profesionalneprograme kao što je AutoCAD barem u 2Dsegmentu. Osim DWG-a LibreCAD-u nedostaje jošdosta opci ja za crtanje elementarnih oblika kao štoje na primer crtanje kružnice određene sa dvetangente i prečnikom i još mnoge druge. Oveopci je nisu baš neophodne ali dosta ubrzavajuproces crtanja.

AutoCAD-u je bi lo potrebno 1 2 verzi ja da bi dobio

profesionalnufunkcionalnost.LibreCAD je tek u prvojstabi lnoj verzi j i tako datreba biti strpl j iv i pratitidal ja unapređenja ovogprograma. U ovomtrenutku za crtanjebrzih skica ovajprogram je idealan.

Sledeća verzi jaLibreCAD v2 je već ufazi izrade i ponudiće

nove mogućnosti i funkcionalnosti a neke od njihsu:

• bol je performanse,• bol ja podrška za fontove,• izometri jska rešetka za lakše crtanje,• eksperimentalna offset podrška i• crtanje tangenti l ini ja po krugovima i el ipsama.

Instalacioni paketi LibreCAD-a mogu se naći uriznicama svih većih Linuks distribuci ja.

Za sve ostale informacije koje vas interesujumožete pogledati zvaničnu web stranicu LibreCAD-a.

Koristan l ink:

[1 ] http://l ibrecad.org/cms/home.html

Nastaviće se potraga za idealnim Linuks CADprogramom…

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 21

Slobodni softver u preduzeću

ADempiere ERP

Uporedo sa rastom informatičke osposobljenostipreduzeća počeće da raste i potreba da se podaci

obrade i iskoriste zapoboljšanjeposlovanja. Uposlovnom svetu to seradi ERP sistemima,sveobuhvatnimsoftverskim paketimaza praćenjecelokupnog radapreduzeća: odnabavke robe, spiskaradnika i isplate plata,knj igovodstva, analize iplaniranja narednihposlovnih koraka…LiBRE! vam

predstavl ja jedno od besplatnih rešenja koje jedostupno na srpskom jeziku - ADempiere ERP.

ADempiere ERP je sistem koji sadrži module zaprodaju, nabavku, upravl janje inventarom iprojektima, finansi jama, kadrovima, proizvodnjom inaravno, izveštaj ima. Paket nudi central izovansistem za pri javu korisnika, kanale za komunikaci jui bogate interfejse (ukl jučujući prodajne terminale imobilne uređaje).

Zahvaljujući trudu šabačke kompanije CyberTrade, ADempiere ERP dostupan je i na domaćojsceni besplatnih, otvorenih i slobodnih poslovnihrešenja. Direktora kompanije Gorana Đermanovićapital i smo više o ovom ERP rešenju.

U Srbi j i ovaj softver koriste dve kompanije a u tokuje uvođenje u poslovni sistem treće. Iz CyberTradea navode da je ADempiere ERP spreman zapreduzeća koja se bave veleprodajom i uslugamaa da za ostale (maloprodaja i proizvodnja) trebaizdvojiti vreme za dodatno testiranje ipri lagođavanje softvera.

Kompanija Cyber Trade intenzivno radi nadovršetku lokalizaci je a po rečima direktora,spremni su lokalizovano izdanje ustupiti svimzainteresovanima i obezbediti podrškuelektronskom poštom. Više informacija nazvaničnom sajtu [1 ] i sajtu Cyber Tradea [2].

Korisni l inkovi:

[1 ] http://www.adempiere.com/Open_Source_ERP_-_Compiere_Fork_-_ADempiere#ADempiere_Features

[2] http://cybertrade.rs/

Tako smo saznali da je ADempiere ERP dostupanna srpskom jeziku ali ne u celosti : prevedeno jeviše od polovine sadržaja. Međutim, korisnicidomaćeg govornog područja zadovoljni su

dosadašnjom lokalizaci jom jer ona pokriva većinučesto korišćenih delova softvera. U šabačkoj ITkompanij i na lokalizaci j i rade četiri zaposlena aprevod, izmene u bazi i programu, dostupni susvima.

Kompanija Cyber Trade ovaj ERPpokreće na operativnom sistemu UbuntuLinuks, uz PostgreSQL bazu. Po rečimaĐermanovića, kompanija nema nameruda softver testira na drugim sistemima.Ovo nas ne iznenađuje jer je ADempiereERP osmišl jen kao slobodno i besplatnorešenje, pa je tako Linuks logičan izboroperativnog sistema za server. Korisnicise na ERP povezuju uređajem ipregledačem po izboru, pa tako njimaserver ni je ni bitan.

Autori : Nikola Hardi i Marw

Internet, mreže i komunikacije

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 22

IT bonton

Neformalna komunikacija nainternetu: pisma, forumi, IRC2. deo

Elektronska pošta danas je nezaobilazna ukomunikaci j i . U poslovnoj prepisci pisma imajuformalan oblik, al i ovaj put govorimo o neformalnoje-pošti , o dopisivanju sa pri jatel j ima i slanju porukana dopisne l iste.

Tema pisma

Da odmah naglasimo: polje za temu pisma (engl.subject) mora biti popunjeno. Nenaslovl jena pismačesto se ne pročitaju jer ne privuku pažnju, i l i ihuklone fi l teri za nepoželjnu poštu. Potrudite se datema pisma ne bude samo „Zdravo!“, „Ćao“, „Vidiovo!“ jer automatizovani sistemi za zaštitu takveporuke nekad uklone, klasifikujući ih kaonepoželjne (mnogo štetnih pisama naslovl jeno jeupravo tako).

Neka svako vaše pismo ima naslov – bezimeneporuke teško se nalaze, prate i pretražuju uprepunom elektronskom sandučetu.

Slova i interpunkcija

Iako pismo koje šaljete pri jatel j ima ne mora bitiformalno, pa čak i ni je poželjno da takvo bude,

potrudite se da tekst bude čitak. Izbacite SVAVELIKA SLOVA – ne samo što se teško čitaju, većsu i znak „net“ nekulture: koriste se KADA VIČETE.Uredno korišćenje velikih i malih slova ni jeneophodno (ako vam je tako lakše), al i nemojteizbaciti interpunkci ju i prelom: zarezi, tačke, crtice inovi red doprinose tome da tekst ima ritam i da selakše čita.

Stil i misao

Nemojte svoju rodbinu zasuti gomilom rečenicabez smisla koje se nadovezuju jedna na drugu.Ako vam se učini da je to što pišete zbunjujuće,zastanite i pogledajte kako ste organizovaliinformacije. Po važnosti? Hronološki? Da li je svenatrpano u jednom pasusu? Ako jeste, podelitetekst u nekoliko celina – lakše se čita, naročito kadsvaki pasus sadrži jednu manju temu.

Novajli ja na forumu i dopisnoj listi

U neformalnoj, masovnoj i javnoj prepisci nainternetu (dopisne „mejl ing“ l iste, forumi, Facebook,komentari na sajtovima) takođe morate bitiobazrivi . Najbol je pravi lo jeste da pogledate kakodrugi komuniciraju, i l i da potražite pravi la kojavladaju „u kraju“. Osnovna pravi la uglavnom sesvode na:

• Ne okolišajte već pišite sažeto – niko ne čitaogromnu stranicu teksta („TLDR!“);

• Ne koristite stalno velika slova – niko NE VOLIGALAMDŽIJE ;) Ako želite nešto naglasiti ,koristite * i l i _, na primer: _ovo je važno_ il i *ovo

je važno*;• Ako otvarate novu temu – obavezno popunitenaziv (pol je „subject“) ;

• Poštujte tuđu privatnost;• Koristite drugo lice – osim ako se ne radi oizuzetno formalnoj situaci j i (malo verovatno naforumu/l isti ) - rečenice sa „vi/Vi“ deluju veštački;

• Ne šalj i te čitavu kopiju prethodnog pisma il iteksta – ostavite rečenicu iz sagovornikovogpisma, a pišite/odgovarajte ispod toga. Pažnja:ovo nemojte raditi u poslovnoj prepisci, u kojoj sezahteva pisanje novog pisma sa zaglavl jem(„Poštovani…“) i ostavl janjem kopije/citata nakraju pisma.

Šta ste hteli reći, a šta ste rekli?

Pismena komunikaci ja je ogoljena – nema glasa,izraza lica, pokreta tela – tako da bezazlene izjavebez žive dopune značenja mogu preneti pogrešnuporuku. Budite jasni i koristite emotikone (smajl i je)da emocionalno obojite pri jatel jsku prepisku. :)

Ovo su ukratko osnovna tehnička pravi la oneformalnoj komunikaci j i na internetu. Kao i u RL(real l i fe - stvarni svet) bitno je preneti poruku i pritome obratiti pažnju na „kodeks“ okruženja u kojemkomunicirate. Al i , pre svega, uvek se treba truditida sporazumevanje bude odmereno, kulturno i uzuvažavanje sagovornika.

Autor: Marw

Sam svoj majstor

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 23

Obrazovanje

Sweet Home 3D

U današnjem svetu savremenih elektronskihkomunikaci ja veoma malo primećujemo koliko sucrteži dobro sredstvo za komunikaci ju između ljudi,pogotovo ako govorimo o tehničkim crtežima.Tehničko crtanje predstavl ja discipl inu pravljenjaplanova koji vizuelno treba da objasne svakome kozna da ih pročita, kako nešto funkcioniše i l i kakonešto treba da se napravi. Tehničko crtanje je,zapravo, vizuelni jezik industri je i inženjerstva.

Imajući u vidu značaj tehničkog crtanja, može sereći da je ono danas neizostavni deo uobrazovanju širom sveta. Tako se i u našoj zemlj iučenici susreću sa tehničkim crtanjem već uosnovnoj škol i . Zahvaljujući vel ikoj zastupl jenostiinformacionih tehnologi ja u obrazovanju danas jetehničko crtanje moguće učiti i kroz igru,korišćenjem nekog namenskog programa naračunaru. Jedan od takvih programa je i SweetHome 3D.

Sweet Home 3D je slobodan program zauređivanje enteri jera i eksteri jera koji vam pomažeda postavite nameštaj u kući koristeći 2D plan saistovremenim 3D prikazom. Korisnički interfejsovog programa je po našem mišl jenju veomajednostavan, tako da ga bez ikakvih problemamogu koristiti učenici osnovnih škola kao pomoćnosredstvo u savladavanju dela nastavnog plana iprograma predviđenog predmetom Tehničko

obrazovanje.

Slika 1 . Korisnički interfejs programa Sweet Home3D

Rad u ovom programu se zasniva na definisanjuenteri jera i eksteri jera jednog objekta u delukorisničkog interfejsa programa koji se zove planstana (3), korišćenjem alata koje ovaj programpruža i dostupnog kataloga nameštaja (1 ) . Spisaknameštaja koji je trenutno u upotrebi se nalazi upolju spisak nameštaja stana (2), dok se prikazizmena učinjenih u planu stana, u realnomvremenu, prikazuje u polju za 3D prikaz stana (4).

Svaki element koji je dodat u plan stana moguće jepodešavati do najsitni j ih detal ja, počev od

dimenzi ja, preko položaja u određenojprostori j i , do konačnog izgleda. Programomogućuje izradu u više nivoa, pa je takomoguće napraviti nivo pod zemljom ali i višenadzemnih nivoa. U podešavanjimaprograma veoma je poželjno definisatikoordinate mesta u kome će se nalaziti stankoji projektujete, kao i vremensku zonu kojase u tom mestu koristi , kako bi se postigl i štobolj i rezultati pri l ikom kasni jeg virtuelnograzgledanja. U samom planu se nalazi ikompas koji treba da predstavl ja osnovniori jentir pri l ikom projektovanja.

Nakon što ste završi l i projektovanje vašegstana, projekat možete da pokažete javnostina nekoliko načina. Pre svega, možete daizvezete projekat u vidu PDF dokumenta ukome će da se nalazi spisak nameštaja,plan stana i trodimenzionalni prikaz vašegstana. Možete da napravite i fotografi ju

trodimenzionalnog prikaza stana, pri čemu ćetesami da odaberete položaj fotoaparata koji sl ikavaš stan, kao i datum i vreme fotografisanja. I nakraju, možete da izvezete vaš projekat u oblikuvideo zapisa koji zapravo predstavl ja virtuelnuposetu vašem projektovanom stanu, u pravomsmislu te reči. I u slučaju fotografi je i u slučajuvideo zapisa, program uzima u obzir trenutnidatum i vreme, kao i postavke geografske lokaci je ivremenske zone, radi što verodostojni jeg prikazadnevne osvetl jenosti stana.

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 24

Slika 2. Izvezena fotografi ja stana

Sweet Home 3D predstavl ja SourceForge.netprojekat otvorenog kȏda koji se distribuira podGnuovom opštom javnom licencom (engl. GNUGeneral Public License - GPL). Može da sepokrene na računaru koji ni je povezan na interneta na kome je instal iran Windows, Mac OS X,Linuks i l i Solaris operativni sistem. Takođe, možeda se pokrene i iz bi lo kog web pregledača kojipodržava Java-u, pri čemu je neophodno daračunar bude povezan na internet. Korisničkiinterfejs ovog programa je dostupan na mnogimjezicima, pa tako i na srpskom. Zbog toga seželimo najiskreni je zahvaliti Ivanu Starčeviću iSnežani Starčević, prevodiocima korisničkoginterfejsa.

Preporuči l i bismo svim nastavnicima Tehničkogobrazovanja da razmotre mogućnost upotrebeovog programa kao pomoćnog sredstva usavladavanju gradiva.

Verovatno znate da ljudi najviše maštaju dok sumladi. Kako sazrevaju u odrasle osobe tako im se i

sposobnost da maštaju sve više smanjuje. Zbogtoga bismo ovaj program preporuči l i svim mladimljudima. Verujemo da ih on uopšte neće sputavatida realizuju ono što su zamisl i l i i da će jediniograničavajući čini lac u njihovim projektima bitinj ihova mašta.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/Technical_drawing[2] http://www.sweethome3d.com/index. jsp

Autor: Aleksandar Stanisavl jević

Filozofija

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 25

Linuks i Windowsfilozofija - 2. deo

Linuks ima drugačije nasleđe

“Po prirodi, ljudi su potpuno jednaki, u praksi,oni su potpuno različiti.” - Konfučije

Kao i kod ljudi, i kod operativnih sistema njihovonasleđe presudno određuje ponašanje nj ihovogtrenutnog okruženja.

Linuks je najmlađe dete famil i je operativnihsistema sa minikompjutera iz 1 969. godine dokWindowsovo porodično stablo seže samo domikrokompjutera iz 1 980. godine. Windows iLinuks su prepuni malih anahronizama avremenom ćete se naviknuti i prestati da ihprimećujete. Baš kao što ste navikl i naWindowsove anahronizme tako ćete se naviknutina Linuks ideje iz 60-tih (faj l sistem), 70-tih(terminal) , 80-tih (konfiguracione datoteke) i 90-tih(”man” stranice).

Neki od važni j ih anahronizama su:

Podrazumeva se da sistem ima više korisnika

Minikompjuteri iz 1 969. su obično imali višeneadministrativnih korisnika jer su bi l i tol iko skupida su ih jedino mogle priuštiti vel ike kompanije.Mikrokompjuteri iz 1 980. godine su bi l i među prvimkompjuterima koji su bi l i dovoljno jeftini i dovoljno

mali da bi imali samo jednog korisnika –administratora, pa su tako i dobi l i naziv PC – Ličnikompjuteri .

Linuksovi drevni preci su morali da zaštite korisnikejedne od drugih, dok Windowsovi drevni preci nisučak ni štiti l i korisnike od njih samih. Linuks sepostepeno pri lagođava ličnim računarima, kao štose Windows postepeno pri lagođava osobama kojeneodgovorno pokreću programe za koje nisusigurni da nisu virusi.Proces je još uvek utoku, mada –Windows je teknedavno počeo datraži lozinku zaizmenu c:\ProgramFiles\ fascikle, a uLinuksu je oduvek bilapotrebna lozinka zanjegovog ekvivalenta/usr.

Ne postoji C: drive

Mikrokompjuteri iz 1 980. su imali veomaograničene resurse. Većina njih je imala jednu i l idve disketne jedinice ali su hard diskovi u nj ima bil iizuzetna retkost. Pošto su diskete dovoljno velikesamo da pothranjuju određeni broj datoteka,Microsoftov prvi operativni sistem nije ni predvideorad sa fasciklama - ako želite da grupišetedatoteke zajedno samo ih premestite na drugudisketu. Dakle, Microsoft je koristio jednostavansistem za imenovanje svojih diskova: vaša prvadisketa bi se zvala “A:”, vaša druga disketa bi se

zvala “B:” i ako ste bi l i dovoljno srećni da vašračunar poseduje i hard disk, on bi bio nazvan“C:”. Flopi diskete su vremenom zastarele i neupotrebljavaju se više pa se vaš prvi diskverovatno zove “C:”.

Minikompjuteri iz 1 969. su bi l i takođe veomaograničeni al i je bi lo potrebno da budu pri lagodlj ivi .Ako bi računaru kompanije ponestalo prostora nadisku, kompanija bi morala da potroši 5500 dolara

za kupovinu kasete saoko 270 kB dodatnogprostora. Linuks preci suimali jedinstven faj l sistemsa stvarnim diskovimakoje će postaviti gde godsu potrebni, tako da kadaračunovodstvo koristi savprostor na računarukompanije, inženjeri bimogli nazvati novi disk/home/Acct i postaviti ga upredviđeni /home

direktori jum. Vremenom su uređaji za skladištenjepodataka postal i dovoljno mali da se mogu držati uruci i dovoljno prostrani da više ni je potrebnoizvoditi pametne trikove, tako da se sada vaš USBmemori jski štapić zove /media/disk.

Linuks veruje u kreativne destrukcije

“Ekonomski napredak, u kapitalističkomdruštvu, znači haos.” - DžozefA. Šumpeter

Većina proizvoda kompanije Microsoft pokušavada sledi jednostavno pravi lo: ako nešto radi u

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 26

verzi j i n Microsoft proizvoda, trebalo bi da radi istou svim verzi jama višim od n. Windowsu to dajeveliku stabi lnost al i takođe može dovesti dostagnaci je. Na primer, mnoge funkci je u Excelu2007 su dizajnirane da rade na potpuno isti načinna koji su radi le i 1 987. To znači da možete daotvorite 20 godina star finansi jski izveštaj i budeteuvereni da formule izračunava na isti način kao i uvreme kada je izveštaj napravljen. Ali to takođeznači da formule koje kalkul išu ovogodišnj ifinansi jski izveštaj rade sa greškama koje supoznate već više od 20 godina.

Većina Linuks programa će pokušati da sledijednostavno pravi lo: ako nešto stoj i na putunapretka, biće pregaženo. To dugoročno činiLinuks jačim ali izaziva veću turbulenci ju ukratkoročnom periodu. Na primer, mnogi programiza pregledanje analogne televizi je su u potpunostizamenjeni sa prelaskom na digitalnu televizi ju jerje digitalno TV iskustvo drugači je i dovoljnokvalitetni je da zahteva novi pristup.

Najvažni ja stvar koju treba zapamtiti o razvojuLinuksa je:

Distribucije umanjuju kompleksnost

Pošto Windows ima konstantnu kompatabi lnosttokom vremena, uobičajeno je da instal irate softversa celog interneta. Linuks je pri l ično fluidan tokomvremena i zbog toga programi na web sajtovimačesto zahtevaju karakteristike koje su uklonjene izUbuntua prošle godine, i l i karakteristike koje nećebiti ukl jučene u Ubuntu do sledeće godine.Nepotrebno je reći, ovo važi i za drajvere.

Linuks distribuci je kao što je Ubuntu, dodaju malostabi lnosti u vaše iskustvo pružajući kolekci juprograma za koje garantuju da rade ispravno.

Linuks je sloboda izbora

“Čovek je osuđen na slobodu, jer jednombačen u svet, on je odgovoran za sve što radi.”- Žan-Pol Sartr

Ne postoj i centralna vlast koja diktira šta bi Linukstrebao da bude - korisnicima je data potpunasloboda izbora u pogledu toga kako će se ponašatinj ihov računar. U poređenju sa Microsoftovomfi lozofi jom slobode izbora - od korisnika se zahtevaminimalan broj neophodnih izbora da završe svojposao.

Na primer, postoj i samo jedan Windows ali postoj imnogo Linuksa. Ako odaberete da koristite Linuks,imate mogućnost da se odlučite između Ubuntua,Debijana, Red Hata, Susea, i mnogih drugihmanjih distribuci ja. Svaki od ovih izbora predstavl jadrugu zajednicu sa razl ičitim vrednostima i svakazauzima razl ičit stav šta Linuks zapravo jeste. Ačak i unutar Ubuntua, imate mogućnost da odlučiteizmeđu Ubuntua, Kubuntua, Xubuntua,Lubuntua…

Linuks za sve ima alternativu

Ako možete da nađete nešto za neki Linuks,obično možete naći i više alternativa istog. Akovam se ne sviđa vaša tema radne površi,kancelari jski paket i l i program za razmenu brzihporuka (engl. IM - Instant Messenger), ondamožete da nađete alternativu i podesite vaš sistembaš onako kako se to vama dopada.

Izuzeci potvrđuju pravilo

Za sve što ste upravo pročital i ovde, postoje deloviLinuksa koji imaju suprotan stav. OpenOffice je

odlučio da ne sledi dugu krivu učenja, Gnome imaslično nasleđe kao Windows, a Firefox se upornotrudi da vas uveri da stranice pisane 1 995.izgledaju baš kao 1 995.

Zaključak

“Vi imate svoj put. Ja imam svoj put. Ali praviput, pravi način i jedini način, ne postoji.” -Fridrih Niče

Linuks ni je samo Windows sa smešnim bojama iWindows nije jednostavni j i Linuks. Obapredstavl jaju deceni je napornog rada ljudi sarazl ičitim mišl jenj ima o svetu i oba treba da budutretirana drugači je ukoliko se želi izvući maksimumiz nj ih.

Koristan l ink:

[1 ] help.ubuntu.com/community/SwitchingToUbuntu/FromWindows/Phi losophy

Prevod i adaptaci ja:DM i Aleksandar Stanisavl jević

Smešne strane

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 27

Žargon datoteka - priča

TV pisaće mašine: Priča o hakerskojoštroumnosti

Ovo je prava priča o staklenim terminal ima.Jednog dana je haker sa MIT-a (engl.Massachusetts Institute of Technology) slomionogu u motorcikl ističkoj nezgodi. Morao je daostane u bolnici dosta dugo i postao je nemiran jerni je mogao da hakuje. Zbog toga su dva njegovapri jatel ja uzela terminal i modem i poneli ih ubolnicu.

Ovo se dogodi lo nekoliko godina pre širenja kućnihračunara i prosečan čovek ni je mogao da zna štaje to terminal. Kada su dva pri jatel ja došla ubolnicu, čuvar ih je zaustavio i upitao šta to nose.Objasni l i su da žele da odnesu računarski terminaldrugu koji je bio paci jent.

Čuvar je izvadio l istu stvari koje su paci jentimadozvoljene. TV, radio, električni bri jač, pisaćamašina, puštač kaseta ali ne i računarski terminal.Terminal i nisu bi l i na l isti te čuvar ni je mogao da ihpusti . Pravi la su pravi la, znate. (Ovaj čuvar je očitobio droid).

U redu, rekoše dva pri jatel ja i odoše. Bi l i sufrustrirani naravno jer su znali da je terminalbezopasan onoliko koliko je i TV il i bi lo šta drugona toj l isti . To im je dalo ideju…

Sledećeg dana su se vrati l i i isto se dogodi lo.Čuvar ih je zaustavio i upitao šta nose. Oni su rekl i :

“Ovo je TV pisaća mašina!”. Čuvar im nije verovaopa su uključi l i uređaj u struju i pokazali mu. “Vidiš?Samo kucaš po tastaturi i ono što pritisneš izlazina ekran televizora”. Čuvar ni je razmisl io kol iko jebeskorisna pisaća mašina koja ne proizvodipapirnu kopiju otkucanog ali je to ipak bi la TVpisaća mašina bez sumnje. Tako da je proveriol istu: “TV je u redu i pisaća mašina takođe… Uredu, uđite”.

***Žargon datoteka - pojam

hak (hakovanje)

[veoma često]

1 . n. Prvobitno značenje je bi lo da je “hak” brzoodrađen posao či j i rezultat zadovoljava traženo aliči j i je kvalitet loš.

2. n. Veoma dobro parče koda na koje je verovatnoutrošeno dosta vremena i koje radi tačno ono štose zahteva od njega.

3. vt. Ponašati se osećajno i l i telesno. “Ne moguda hakujem ovu vrućinu!”.

4. vt. Raditi na nečemu tj. proučavati nešto(najčešće je to program) Trenutno značenje: “Štaradiš?”, “Ja hakujem TECO”. U sveobuhvatnom(vremenski produženom) smislu: “Šta radiš ovde?”“Hakujem, TECO”. Često je izraz “Hakujem, fu”

jednak izrazu “trenutno se zanimam sa fuom (tj . toje moj trenutni projekat)”. Pogledaj pojam“Hakujem Iks zbog Ipsi lona (Hacking X for Y)” uengleskoj Žargon datoteci.

5. vt. Izvesti neku vragoli ju nad nekim il i nečim.Pogledaj značenje 2 i pojam haker (značenje 7).

6. vi. Raditi sa računarom na jedan veseo, deči j i iistraživački način a ne sa nekim zacrtanim ci l jem.“Ej, š'a radiš?”, “E, zdravo. Hakujem nešto”.

7. n. Skraćenica za hakera.

8. Pogledaj pojam nethak (nethack) u engleskojŽargon datoteci.

9. [MIT] v. Čin istraživanja podruma, krovova itunela velikih zgrada na nezadovoljstvo radnikaFizičkog postrojenja i (kako to postrojenje običnoizvodi neka obrazovna instituci ja) pol ici jestudentskog grada. Ovakvo ponašanje je sablasnosl ično ranim avanturističkim igricama kao što su toDungeons and Dragons i Zork. Pogledaj pojamvadding u engleskoj Žargon datoteci.

Postoj i dosta vari jaci ja ovog pojma. Na primer,“srećno hakovanje” (u kontekstu pozdravljanja),“kako ide hakovanje?” (pri jatel jski pozdrav međuhakerima) i “Hak. Hak”. (Pozdrav bez nekogsadržaja. Koristi se kao privremen pozdrav). Zaviše informacija o ovom pojmu, vidi priču Značenjereči Hak (The Meaning of Hack) u engleskojŽargon datoteci (prim. ured. : ova priča će sepojaviti u narednom broju). Pogledajte takođepojmove uredan hak (neat hack), pravi hak (real

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 28

hack) u engleskoj Žargon datoteci.

***Štreberski vicevi

***

Zaustavl ja razbojnik čoveka i držeći uperen pištol jodlučno mu reče: “Pare i l i život!” A ovaj muodgovara: “Eh, ja sam ti programer. Nemampare… A ni život”.

***

Unix, DOS i Windows… Dobar, loš, zao.

***

“Kuc, kuc”.“Ko je?”[veoma duga pauza]”Java”.

***

Tri najopasni je stvari na svetu su programer salemil icom, hardveraš sa parčetom koda i korisniksa idejom.

***

Računar je moćni j i od olovke, mača i veoma čestood programera.

***

Pričaju dva druga:“Jesi l i čuo da kada pustiš Windowsov instalacioniCD unazad, možeš da čuješ demonske glasove!?”

“Aaaa… Pa nije to ništa! Kada ga pustiš unapred,on instal ira Windows!!”

***

Čovek je pušio cigaretu i pravio krugove od dima.Ovo je iznerviralo njegovu devojku i ona mu jerekla: “Zar ne vidiš upozorenje na paklici? Pušenjeje štetno!”

Na to je čovek odgovorio: “Ja sam programer. Mine brinemo o upozorenjima, samo o greškama”.

Uredio: Marko M. Kostić

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru, Maj 2012 Strana: 29