lido - mostart.co.rs zemun/07-plaza lido i nocna buka.pdf · vratiti onaj zov divljine koji se...

LIDO

091 Zapis sa Lida PRA[INA I PREGLASNA MUZIKA (Br. 13/ 2. sept. 2000)

092 Pred letnju sezonu Zemunci apeluju na zakupca "Lida" NE NARU[AVAJTE OAZU TI[INE! (Br. 30/ 5. maj 2001)

094 Prvi dani na Lidu u znaku nezadovoljstva gra|ana zbog skupih karata KARTA PO KARTA - ^AMAC(Br. 34/ 21. jul 2001)

095 [ta pokazuje ra~unica zakupca Velikog ratnog ostrvaPRAVA MERA 40 DINARA/ NATEZANJE OKO PONTONA/Saop{tenje SO Zemun "LIDO" JE I NA[A BRIGA (Br. 35/ 21. jul 2001)

097 Zavrzlame oko kori{}enja Lida i postavljanja pontonaI PREPLIVA]U DUNAV... (Br. 56/ 8. jun 2002.)

100 Neodgovorno pona{anje odgovornihLETO JE STIGLO BEZ PRETHODNIH KONSULTACIJA(Br. 57/ 22. jun 2002)

101 Sramota je da je gotovo ceo jul pro{ao, a da op{tinski organinisu uspeli da obezbede odgovaraju}e uslove na omiljenom kupali{tu Zemunaca KAKO JE I ZBOG ^EGA LIDO PRETVORENO U DIVLJU PLA@U (Br. 58/ 20. jul 2002)

106 Nadle`nost nad Velikim ratnim ostrvom bi mogla da pre|e uGrad LIDO „PLOVI“ IZ ZEMUNA?" (Br. 67/ 14. decembar 2002.)

89

NO]NA BUKA

108 Nesnosna buka ometa miran san mnogim Zemuncima koji stanuju na Keju@URKA I KADA JOJ VREME NIJE(Br. 17/ 28. oktobar 2000.)

110 Jednima zabava, drugima teror sa druge strane Dunava BUKA NE ZNA ZA OP[TINSKE ME\E(Br. 31/19.maj 2001.)

113 Gra|ani pitaju nadle`ne u inspekcijamaDOKLE ]EMO DA TRPIMO TEROR(Br. 58/ 20. jul 2002.)

114 "LIDO" i ovog leta u centru pa`nje, ne samo Zemunaca, i ne samo zbog sezone kupanja ZEMUNCI NISU PTICE(Br. 76/ 7. jun 2003.)

117 La`na obe}anja su obele`ila ovogodi{nju sezonu i zbivanja na “Lidu” i oko njega ZEMUNE[VIL (Br. 77/ 13. septembar 2003.)

120 Povodom vesti da je ECHO festival ostao du`an gra|anima Zemuna SVI PO[TENI, PARA NEMA(Br. 91/ 20. decembar 2003.)

90

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 13/ 2. septembar 2000.

Zapis sa LidaPRA[INA I PREGLASNA MUZIKA

Mnogi se nostalgi~no prise}aju starih dobrih vreme-na, kad je odlazak na Lido imao posebnu dra`

Stariji stanovnici priobalnih podru~ja kaù: "Ko je jednompio dunavsku vodu iz ispolca, taj se Dunava ne odri~e!" Da suzakupci Velikog ratnog ostrva okusili reku, koja je pesmavode, {ume i trave, znali bi da ni trim staze, ni plaà saprate}im objektima, ni klozeti, ni preglasna muzika, ne moguvratiti onaj zov divljine koji se nekad mogao osetiti i ~uti saVelikog ratnog ostrva.

- U zoru kad se polako Sunce pomalja iz ravnice, moglo se~uti kako se priroda budi, i u jednom trenutku neka patkaprhne, tako da se trgne{ i stvarnost se pojavi ispred tebe,otkine ti deo sanjarenja, a riba trza, prise}a se jedan od povr-tara, ~ija je da{~ara izgorela u tajanstvenom poàru koji sedogodio 1997. godine, upravo u vreme kad je bio izdat nalogza ru{enje {esdeset sojenica i oko stotinak ba{ti na ostrvu. Idodaje: "Marija Terezija je ovo ostrvo dala zemunskoj sirotinjida bi se prehranila, a radikali su nam ga oteli".

Od tada na{ sagovornik vi{e ne dolazi na ostrvo. I danas,kako kaè, dok ga posmatra sa druge strane vidi samope{~ani oblak pra{ine pome{an sa preglasnom muzikom.

âk i mla|i Zemunci tvrde da sve te aktivnosti na plaì,muzika, zabava, pa ~ak i organizovanje takmi~enja za "Mis",ne mogu zameniti gitaru, pesmu oko vatre, ro{tilj, {atore,vo`nju ~amcem do ostrva, onu sliku prirode, sliku mira...

Posetioci koji svojim ~amcima dolaze na Lido, rado sese}aju "starog" ostrva.

- Nekad mi je trebalo pet minuta da pre|em preko, ali otkadje Vojska postavila ovaj pontonski most do plaè imam satvremena vo`nje oko Velikog ratnog ostrva, pri~a kapetanhrastovog kabina{a "Ki}a" i dodaje da "ako je Vojska ve}besplatno postavila taj most za danono}ne potrebe gra|ana,za{to i prelaz nije besplatan".

- Nije, zato {to zakupci Velikog ratnog ostrva najve}i profitostvaruju prelazom na plaù Lido, zaklju~uje kapetan "Ki}a".

ANDREA PRODANOVI}

91

VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO

92


"Hronika" broj 30/ 5. maj 2001.

Pred letnju sezonu Zemunci apeluju na zakupca "Lida"NE NARU[AVAJTE OAZU TI[INE!

Stihovi kaù da "leto opet stiè u na{e krajeve, sa jugadonosi Sunce zlatne valove", koji }e, ako je suditi prematrenutnim hidrolo{kim prilikama, duboko u sezoni prekrivatijedinu plaù na Velikom Ratnom Ostrvu.

I dok starijim Zemuncima i stanovnicima belih soliteraodgovara odlaganje po~etka sezone zbog nesnosne buke ioblaka pra{ine koji se diè sa "Lida", zakupac Ostrva jezabrinut da mu se ova sezona nikako ne}e isplatiti.

Me|utim, ukoliko se voda ipak povu~e, zakupci }e sprem-no do~ekati sezonu. Prema re~ima, Gorana Jankovi}a iz firme"Lido kompani" za sada je sigurno da }e inènjerska jedinicaVojske Jugoslavije i ove godine postaviti pontonski most, koji}e se nalaziti neposredno uz splav "Marinero" i proteza}e sedo plaè "Lido".

Kako saznajemo iz razgovora sa ~lanovima marine "êtvr-ti jul" i "Sveti Nikola" i ove godine }e im pontonski most bitibrana da sa svojim ~amcima krstare uzvodno Dunavom.

- Nekad mi je trebalo pet minuta da pre|em preko, ali otkadje Vojska postavila pontonski most potrebno mi je sat vreme-na vo`nje da obi|em Ostrvo - àli se Milenko Puziga}a,kapetan hrastovog kabina{a i dodaje da }e mu na vesla trebatii ceo dan, budu}i da benzin nije besplatan.

Da pontonski most do "Lida" nije za sve najbolje re{enjepokazuje nam pro{logodi{nja peticija grupe gra|ana koji su uime svih ljubitelja Dunava i kupali{ta "Lido" zahtevali odtada{njeg predsednika SO Zemun Steve Dragi{i}a da, spre~i,kako kaù, uzimanje "hara~a" na pontonu. U vreme kada jegradski prevoz ko{tao tri dinara, posetioci "Lida" su mostarinupla}ali osam dinara, {to je direktan udarac na dèp i standardnajsiroma{nijeg sloja gra|ana kojima je ova plaà jedinore{enje za vrele dane.

Sa druge strane, sa pro{logodi{njim sportskim aktivnosti-ma na pesku i preglasnim ki~ programom su nezadovoljni imla|i posetioci ovog kupali{ta.

- Nekad smo "Lido" voleli zbog "zova divljine" i netaknuteprirode koju je ovo Ostrvo pruàlo. Poslednjih godina mojedru{tvo izbegava ovaj nekada{nji biser Dunava, koji sepretvorio u pravi pra{njavi "mravinjak" ljudi. Sve te aktivnostina plaì koje su iz godine u godinu bu~nije i bombastije, alimanje privla~ne za Zemunce, ne mogu zameniti gitaru, pesmuoko vatre, ro{tilj, {atore, uìvanje na ~amcu, onu slikuprirode, sliku mira, kaè Slobodan Mitrovi}, ljubitelj prirode.

A.P. - P.P.

93


“Lido” je decenijama bilo vi{e od obi~ne plaè - to je biodeo identiteta Zemunaca

"Hronika" broj 34/ 21. juli 2001.

Prvi dani na Lidu u znaku nezadovoljstva gra|anazbog skupih karataKARTA PO KARTA - ÂMACJedna ra~unica za prelazak na "Lido"

Prilike su, po svemu sude}i takve, da }e i ove godine bitimalo onih koji }e sebi mo}i da priu{te odmor na moru.Gra|ani Zemuna, osveènje su do sada pronalazili na "Lidu",ali ovo leto sa vru}inama koje te{ko padaju, donelo je i novecene, koje mnogima padaju jo{ teè.

Ukoliko za osnovicu uzmemo cenu od 40 dinara (20 zaprelazak pontonskog mosta i 20 za novouvedeno "kori{}enjeplaè"), nije te{ko izra~unati da prose~na ~etvoro~lana poro-dica dnevno treba da izdvoji 160 dinara samo da bi na "Lido"stigla. Taj iznos za istu porodicu, ukoliko ovo kupali{tepose}uje samo preko vikenda, iznosi mese~no 1.280 dinara.Ako je u pitanju pet dana u nedelji - mese~na ra~unica je 3.200dinara, odnosno gotovo dve tre}ine prose~ne mese~ne plate.

Na tu cenu treba dodati i ostale tro{kove, bez kojih danretko prolazi - sladoled, sok, poneka kafa, sendvi~. Oni koji }edeci priu{titi "slane ili slatke zanimacije", izdvaja}e oko 10maraka po danu, {to mese~no moè da prema{i iznos od 200nema~kih maraka. Dakle, za dva meseca dolazimo do iznosaza koji je mogu}e kupiti omanji ~amac.

A kakve su nam alternative?Sa prijateljima koji poseduju ~amac, dovoljno je samo

zaploviti Dunavom i izabrati pe{~ani sprud po èlji. AdaCiganlija jeste daleko, ali autobuska linija 88 iz Zemuna vozidirektno do nje. Po~etna stanica je tik uz Kej oslobo|enja,mesto za sedenje uvek moète na}i, te ovaj "poduhvat" nepredstavlja specijalan napor. Do Ade i nazad, potrebne su dveautobuske karte, odnosno 14 dinara po osobi, ili 56 dinara za~etvoro~lanu familiju dnevno. U{teda od 100 dinara (u odno-su na Lido) moè da pokrije sladoled, kafu i sendvi~.

Privatni prevoznici, koji na Adu prevoze ~amcima iz bloka70, svoje usluge napla}uju 15 dinara po osobi za povratnukartu. Oni ~ak nude i mogu}nost kupovine mese~ne karte za110 dinara.

SANJA BURG

94


"Hronika" broj 34/ 21. jul 2001

[ta pokazuje ra~unica zakupca Velikog ratnog ostrvaPRAVA MERA - 40 DINARA

Preduze}e "Lido company" je jedan od najve}ih zakupacaposlovnog prostora i javnih povr{ina kod Javnog komunalnogpreduze}a "Zemunski informativno poslovni sistem". Ponekim procenama ~ak 600.000 dinara su mese~ne obavezeovog preduze}a prema ZIPS-u za zakup lokala i objekata,po~ev od Milenijumske kule i Letnje pozornice do Velikogratnog ostrva. Najve}u pojedina~nu stavku svakako pred-stavlja zakup plaè "Lido" na Velikom ratnom ostrvu, kojiiznosi oko 186.000 dinara mese~no, ili 2,2 miliona dinaragodi{nje.

Sa Goranom Jankovi}em, direktorom Lido tursa, razgova-rali smo o argumentima ovog preduze}a za odre|ivanje ceneod 40 dinara za prelazak i boravak na "Lidu".

- Iako zakup pla}amo cele godine, eksploatacija je mogu}asamo u {picu letnje sezone, u julu i avgustu. Zbog nivoaDunava nije bilo mogu}e ranije postavljanje pontonskogmosta, a zbog vremenskih uslova i osilacija u poseti u odnosuna radne dane i dane vikenda, ne radi se ni o puna dva mese-ca - obja{njava Jankovi}. - Pro{le nedelje, posle postavljanjapontona, na "Lidu" je bilo oko 5.000 posetilaca. Taj broj pred-stavlja neki optimum. Maksimum postignut na "Lidu" posled-njih godina je do 8.000 prodatih ulaznica. Rekord i dalje drì"Kormoran", koji je jednog letnjeg dana 1996. godine prodao13.300 ulaznica."

Jankovi} kaè da u ceni od 40 dinara Vojska Jugoslavijeu~estvuje sa 12 dinara. Ostatkom od 28 dinara pokrivaju seostali tro{kovi: pre svega zakup ZIPS-u, zatim organizacijaspasila~ke i zdravstvene slu`be, tro{kovi vodovoda,zapra{ivanje komaraca i krpelja, odràvanje ~isto}e. Tokomcele godine "Lido company" je u obavezi i da odràva prioba-lje ostrva koje je ugroèno se~om drve}a.

- Gra|ani, na{e kom{ije i poznanici, dolazili su i li~no danam reklamiraju visoku cenu prevoza na "Lido" ali, posle raz-govora odlazili su pomireni sa ~injenicama. Moje mi{ljenje je

95


da je o svemu ovome trebalo blagovremeno da se razgovara ida se traè re{enja u interesu gra|ana. A ako negde postojiprostor za smanjenje cene, onda je on u ceni zakupa koju jeodredila Op{tina - zaklju~io je Jankovi}.

D.S.

NATEZANJE OKO PONTONA

Nedelju dana posle postavljanja Vojska je uklonila pontonskimost, u ranim jutarnjim ~asovima, u petak 20. jula. Svi su biliiznena|eni ovim doga|ajem, od gra|ana do nadle`nih u "Lidu" i uOp{tini. Kako je "Hronika" saznala iz svojih izvora, naredbu jeizdao sam general Simi}, komandant 3. armije sa obrazloènjemda Ugovor o postavljanju mosta nije potpisan do 19. jula. Najavljeno je da }e do utorka svi problemi na ovoj relaciji biti pre-vazi|eni, sa ugovorom koji }e "precizirati i neke detalje" i mostponovo postavljen.

Saop{tenje SO Zemun"LIDO" JE I NA[A BRIGA

Pre dve godine, Javno preduze}e Zemunski informativno-poslovnisistem (ZIPS), ~iji je osniva~ Skup{tina op{tine Zemun, sklopilo jeUgovor o dugoro~nom zakupu plaè "Lido" na Velikom ratnomostrvu sa preduze}em "Lido kompani" iz Zemuna.Pro{le nedelje zakupac (preduze}e "Lido kompani") postavio je usaradnji sa Vojskom Jugoslavije pontonski most za prelazak na"Lido".Reaguju}i na pritu`be gra|ana, povodom cene od 40 dinara zaprelazak preko pontona i kori{}enja plaè, rukovodstvo SOZemun je zakazalo sastanak sa zakupcem za ponedeljak 23. jul2001. godine.Nadle`ni organi SO Zemun poku{a}e da na|u zajedni~ko re{enjesa zakupcem oko cene prelaza na ostrvo i kori{}enja plaè,imaju}i u vidu interese i gra|ana i zakupca Velikog ratnog ostrva.

96


"Hronika" broj 56/ 8. jun 2002.

Zavrzlame oko kori{}enja Lida i postavljanja pontona I PREPLIVA]U DUNAV...

Pod sloganom "Provedite leto u svom gradu" upu}en jepoziv Beogra|anima i Zemuncima u okviru kampanje koju jenedavno promovisao premijer Srbije Zoran \in|i}. ZaZemunce to zna~i uglavnom letovanje na Lidu, jedinstvenojprirodnoj pe{~anoj plaì u celom toku Dunava. Za razliku odbeogradskih "adadìja" koji na svoju plaù dolaze pe{ice,zemunske "lidadìje" mogu da uìvaju samo ako na svoje ostr-vo pre|u ~amcima.

Istina, poslednjih godina Vojska je postavljala pontonskimost. Iako je most predstavljao prekretnicu u mogu}nostikori{}enja ovog javnog prirodnog dobra, on je izazvao i noveprobleme. Mostarina je bila, po oceni gra|ana, suvi{e velika,a zakupac plaè "Lido company" je cenu pravdao visokimtro{kovima investicija u opremanje, odràvanje, slu`bu spasa-vanja, pija}u vodu... Naravno, i Vojska je èlela da tu ostvarinekakav prihod. Lane je do{lo i do mu~nih situacija, nateza-nja oko pontona kad je most najpre postavljen pa demontiran,da bi posle pregovora sa op{tinskim funkcionerima vra}en uzkorigovanu cenu prelaska.

Leto se uveliko pribliàva i pri~a o Lidu i pontonu postajesve aktuelnija. Iz Direkcije za imovinu Republike Srbije previ{e od tri meseca stigao je tu`beni zahtev za raskid ugovorao tridesetogodi{njem zakupu plaè Lido, koji je jo{ 1999.godine, bez saglasnosti Direkcije, sklopljen izme|uradikalske vlasti u Skup{tini op{tine Zemun i "Lido company".Tako|e pre tri meseca, na sednici Upravnog odbora JP"Poslovni prostor" zaduèn je direktor Neboj{a Simonovi} dau roku od deset dana obavi potrebne razgovore sa "Lido com-pany" i podnese izve{taj Upravnom odboru.

- Ta~no je da je pokrenut postupak za raskid ugovora, alina{ stav je da je sve mogu}e re{iti bez sporenja i sudskihdokazivanja i razvla~enja. Slaèm se i da se ugovor moramenjati, jer je on nastao u vreme kad je prethodna vlastzloupotrebila svoja prava i dovodila mnoge investitore i

97


zakupce u pravnu zabludu - rekao nam je Milan Jankovi},direktor "Lido company". - "Poslovnom prostoru" sam ponudioda sklopimo novi ugovor, koji bi se odnosio samo na zakupobjekta restorana na Lidu, pod uslovima koji oni ponude, naneodre|eno vreme, kao i za ostale objekte poslovnog prosto-ra u gradu. Oni mi nude privremeni ugovor na godinu dana, "aposle }emo da vidimo", {to za "Lido company" nije prihvatlji-vo, jer smo za ovih nekoliko godina investirali u objekte iprate}e sadràje mnogo vi{e nego {to smo platili za zakup.

U slu~aju da se "Lido company" ograni~i samo na pruànjeugostiteljskih usluga, osta}e otvorena pitanja ko }e da orga-nizuje i plati tro{kove spasila~ke slu`be, odràvanja ~isto}e,organizacije zabavnih programa… Dve nedelje pred po~etaksezone kupanja o~igledno da je situacija ista kao i pre godinudana, i da je ostalo malo vremena da se rizikuje sa radikalnimpromenama odnosa. Zbog ~ega direktor "Poslovnog prostora"Neboj{a Simonovi} nije pre vi{e meseci, blagovremeno,ispunio obavezu koju je preuzeo, poku{ali smo da saznamo odnjega li~no

Direktor JP "Poslovni prostor - Zemun" Neboj{a Simonovi},smatra da spor oko zakupa plaè "Lido" zavisi od Direkcije zaimovinu Republike Srbije, koja je pokrenula postupak zaponi{taj ugovora sklopljenog od strane prethodne op{tinskevlasti sa sada{njim zakupcem "Lida". Taj postupak je i dalje uproceduri, a na sastanku koji je direktor Direkcije nedavnoodrào sa direktorom JP "Poslovni prostor - Zemun" i predsed-nikom Upravnog odbora JP, predloèno je da se u {to skorijemroku odrì sastanak sa zakupcem.

- Sastanak sa zakupcem bi}e odràn slede}e nedelje, i to u{irem sastavu, jer }e biti prisutni i predstavnici Skup{tineop{tine Zemun. Bi}e to prilika da se razgovara i iznesu pred-lozi sa obe strane, jer je u interesu Zemunaca da se sve nejas-no}e {to pre re{e, isti~e Simonovi}, ali i dodaje da se "nada daove godine ne}e biti problema kakvih je bilo pro{log leta".

Posledice mogu biti veoma nepopularne - odlazak na Lidobi se pretvorio u avanturu rizi~nog prelaska, neobezbe|enogkupanja, prljav{tine. Tako bi Lido kao pre vi{e decenija posta-lo oaza za "povla{}ene" koji bi kao nekad svojim ~amcimado{li "na {pic" i uìvali u pesku, suncu i vodi, sa tranzistoromi sendvi~om od ku}e.

D.S. - N.K.

98


NATEZANJE OKO PONTONA JO[ NIJE PO^ELO

Situacija sa postavljanjem pontona je i dalje neizvesna. Do sadajo{ nije ni{ta dogovoreno. Jedna od mogu}nosti je da se vojskaodrekne svog dela na ime kompenzacije svojih dugovanja premaGradu Beogradu, ali bi takva inicijativa trebala od nekoga dapotekne, da se obave razgovori "na svim nivoima", postignesaglasnost… Cena prevoza ~amcima za sada je 30 dinara, {to je zapet dinara skuplje nego pro{le godine. Da li }e to biti limit i zacenu pe{a~enja preko mosta ili }e se cena saznati na sam danotvaranja mosta, ostaje da se vidi.

99


Dok traju natezanja oko pontona, umesto pe{a~enja po usijanomgvo`|u, za iste pare Zemunci se prevoze u ~amacima


Neodgovorno pona{anje odgovornihLETO JE STIGLO BEZ PRETHODNIH KONSULTACIJA

Jedan od simbola Zemuna, plaà "Lido" prvog letnjeg danaje i dalje samo izuzetan prirodni ambijent i ni{ta vi{e. Kad smopre dve nedelje upozorili na mogu}nost da leto do~ekamo bezneophodnih uslova za boravak na na{oj, najlep{oj, plaì naDunavu, nadali smo se da }e razum prevladati i da }e odgo-vorni imati u vidu pre svega interese gra|ana Zemuna. Naàlost, to se nije dogodilo.

Jo{ nije odràn sastanak na kojem bi nosioci vlasti odgovor-no, u interesu desetina hiljada svojih sugra|ana, re{ili posto-je}e probleme. Naprotiv, predsednik gradske vlade (Beograda)Nenad Bogdanovi}, koji se predstavlja i kao "Zemunac", rekaoje u jednoj prilici da je Beogradu dovoljna Ada Ciganlija.Gradske vlasti i javna komunalna preduze}a su potpunonezainteresovani za zemunsko "Lido".

Novi ugovor sa dosada{njim zakupcom, firmom "Lido com-pany", nije sklopljen. U preduze}u "Lido company" smo nai{lina nemo}no sleganje ramenima…

- U prethodne dve godine mnogo je u~injeno da "Lido"postane ukras Zemuna i Beograda. Mnogo smo ulagali, sve jefunkcionisalo - i struja iz na{ih agregata, i voda koju smopla}ali, i spasioci, lekari, zabavni programi, izjavio nam jedirektor "Lido tursa" Goran Jankovi}. - S druge strane, pred-stavnici vlasti su samo èleli da poni{te ugovor koji smo imali,a nisu razmi{ljali o posledicama za gra|ane. Bar da je to svezavr{eno pro{le jeseni, pa bi se do sada ne{to dogovorilo i orga-nizovalo. Ovako, samo moèmo da molimo Boga da ne budenesre}nih slu~ajeva.

Podsetimo, direktor JP "Poslovni prostor" Neboj{aSimonovi} je pre vi{e od tri meseca dobio zadatak od Upravnogodbora da obavi potrebne razgovore i o tome podnese izve{taj.On to do danas nije uradio.

Iako je ve} sasvim uobi~ajeno da se stotine hiljada kupa~atokom dva letnja meseca na|e u Dunavu, za prethodne trigodine nije bilo ni jedne `rtve, a spasioci su bezbroj puta inter-venisali i to spre~avali. Ako se to ove godine ipak dogodi,postavlja se pitanje ko }e biti odgovoran? D.S.

100


"Hronika" broj 58/ 20. jul 2002.

KAKO JE I ZBOG ÊGA LIDOPRETVORENO U DIVLJU PLA@USramota je da je gotovo ceo jul pro{ao, a da op{tins-ki organi nisu uspeli da obezbede odgovaraju}euslove na omiljenom kupali{tu Zemunaca

Ovaj, 58. broj "Hronike" nosi datum - 20. jul 2002. godine. Uprvom broju nove serije (sa datumom 2. septembar 2000. godine,ina~e, 13. po "numeru") objavili smo pismo grupe gra|ana, koji suse potpisali kao "posetioci Lida", tada{njem predsedniku SOZemun. Oni su ga jo{ 12. juna 2000. godine obavestili o svo-jevrsnom "hara~u na pontonu". Objavili smo i reporterski zapis saomiljenog kupali{ta Zemunaca, uz komentar da su "samo buka ipra{ina za dàbe". Predsednik op{tine je tada bio radikal, ali jeovo pismo "ìvi dokaz" da je i tada, ve} po~etkom leta, izme|uZemuna i Velikog ratnog ostrva stajao pontonski most.

Lane smo u ovo vreme (broj 35. sa datumom 21. jul 2001.godine) na naslovnoj strani objavili fotografiju vojnika koji sune{to radili na pontonu, uz informaciju da je tih dana iznenadauklonjen ponton za Lido i da "gra|ani o~ekuju njegovo vra}anje idogovor u interesu svih". Dakle, i pored odre|enih problema,ponton je ve} po~etkom leta bio "na svom mestu". Kasnije jezaista i vra}en, sve se sredilo, pa smo u avgustovskom broju"Hronike" srednje strane posvetili zbivanjima na "zemunskommoru".

Ovih dana, dok smo pripremali ovaj broj "Hronike" o Lidu sumnogi govorili, ali su se na njemu kupali samo najuporniji, koji-ma nije smetalo to {to ovo kupali{te ove sezone prakti~no imastatus "najve}e divlje plaè na Balkanu". Pri~alo se i o pontonu,koji "samo {to nije postavljen", pominjali su se stari i novi ugovo-ri, ispunjena i neispunjena obe}anja, gra|ane je "davio" ko je sti-gao, a ~ula su se i upozorenja da }e se "ta~no znati ko }e bitiodgovoran ako se neko zaista udavi na Lidu". Sve bi se to lak{epodnelo da temperatura nije danima bila iznad tridesetpetogpodeoka i da "dugo, toplo leto kakvo ne pamte ni najstarijiZemunci" nije proticalo brè nego Dunav.

Gra|anima Zemuna i svima koji vole Lido svakim danompostajalo je jasnije da u Zemunu nema nikoga ko je sposoban daorganizuje nekoliko osnovnih "sitnica", koje ~ine ìvot na Lidu:pontonski most, razumnu cenu prelaska ~amcima, vodu za

101


tu{iranje i pi}e, javne toalete, korpe za otpatke, spasila~ke ekipe,osveènje po pristupa~nim cenama, pristojan "razglas", a da negovorimo o sportskim rekvizitima, ponudi "brze hrane" ili zanim-ljivim programima u ve~ernjim satima… Plaà na kojoj je, kakoje pro{log leta pisao Branko Najhold, jo{ 1927. godine snimljenfilm "Kralj ~arlstona i vesele kupa~ice" ovog leta pretvorena je utu`nu pozornicu jo{ tu`nijeg vodvilja, poznatog po onoj "brigomoja, pre|i na drugoga"…

OPCIJE: Tako je Upravni odbor JP "Poslovni prostor", kad sekona~no sastao na koliko-toliko regularan na~in, mogao samo dakonstatuje da je jedna od najbitnijih tema o kojoj se nije na vremeraspravljalo, bila upravo plaà Lido i spor oko ugovora sazakupcem "Lido company", posle tu`be Republi~ke direkcije zaimovinu. Odgovorni u Skup{tini op{tine Zemun i Javnom pre-duze}u "Poslovni prostor" imali su nekoliko opcija za re{avanjetog problema: prvi na~in je bio da se sa~eka odluka Suda i poredo~iglednih elemenata ni{tavnosti u pomenutom ugovoru, drugaopcija je bila da se taj ugovor raskine, a tre}a da se ipak dogovoresa zakupcem.

- Mi smo se odlu~ili za tu poslednju opciju, me|utim odpo~etka aprila zakupac nam nije odgovorio na nekoliko zahtevakoje smo mu uputili. Nismo nikako uspevali da napravimo zajed-ni~ki sastanak, ukoliko tu ne ra~unamo neformalni sastanak najednom splavu, kojem nisam ni èleo da prisustvujem. IzDirekcije su nam savetovali da poku{amo da prona|emo nekidogovor sa zakupcem i tako "spasimo sezonu", ili da u krajnjemslu~aju raskinemo taj ugovor i prona|emo drugog zakupca,obja{njava Andreja Mladenovi}, predsednik Upravnog odbora JP"Poslovni prostor".

Vreme je prolazilo, a od dogovora nije bilo ni{ta, pa se takodo{lo u situaciju da se sa zakupcem pregovara u sred sezone. Kadje ipak do{lo do sastanka sa zakupcem, predmet razgovora bio jenovi ugovor, me|utim tu su se mi{ljenja dve strane razmimoi{la.Zakupac je èleo ugovor o zakupu objekta na "Lidu" na desetgodina, pa nije prihvatio predlog da se ugovor napravi na periodod godinu dana. To je ozna~ilo i kraj svake nade da se moè do}ido kompromisa, zbog ~ega opet najvi{e ispa{taju gra|aniZemuna.

- O~igledno je da zakupac nije ispunio svoje ugovorneobaveze, uklju~uju}i tu i pla}anje zakupa, za {ta je rok istekao jo{15. maja. Bili smo spremni da zakupcu omogu}imo pla}anjeiznosa zakupa u visini od oko 1,5 miliona dinara i na vi{e rata. Izsvih tih razloga bili smo prinu|eni da na poslednjoj sednici

102


Upravnog odbora, a na preporuku IO SO Zemun, raskinemo tajugovor i poku{amo da prona|emo neko drugo re{enje da spasi-mo sezonu, zaklju~io je Andreja Mladenovi}.

STRANKE: U takvoj situaciji nisu se ogla{avali ni oni ~ije sugrudi poplavele od "busanja" i tvrdnji da ba{ oni "najvi{e brinu ointeresima gra|ana". Strankama na vlasti (DOS) odgovaralo je dase {to manje talasa, stranka na poluvlasti (DSS) nije umela daiskoristi priliku da javno likuje kad u lokalu ne{to zabrljajufunkcioneri Demokratske stranke (u ovom slu~aju Neboj{aSimonovi} iz JP "Poslovni prostor"), nova opozicija gotovo i da nepostoji na op{tinskom nivou, pa nije ~udo {to se oglasio jedinoOp{tinski odbor Socijaldemokratije Zemuna.

- Najo{trije osu|ujemo nemarno i neodgovorno pona{anjenadle`nih u Op{tini i Javnom preduze}u "Poslovni prostor" zbognedopustivih propusta u pripremi za letnju sezonu na Lidu.Direktor JP "Poslovni prostor" Neboj{a Simonovi}, ina~epredsednik Demokratske stranke u Zemunu, zaduèn je,odlukom Upravnog odbora, jo{ u martu ove godine da obavineophodne razgovore sa zakupcem Ratnog ostrva - preduze}em"Lido kompani". On tu obavezu nije izvr{io ni do po~etka jula,verovatno spre~en, za njega, va`nijim obavezama, kao na primeroduzimanjem mandata odbornicima Socijaldemokratije i Savezanezavisnih gra|ana za Zemun, glancanjem svog "mercedesa" iliraznim prijemima, koktelima i proslavama.

Njegov partijski kolega, predsednik SO Zemun dr VladanJani}ijevi} nedavno re~e da }e utvrditi ko je odgovoran {topripreme nisu izvr{ene na vreme. Izgleda da nije svestan da je,kao prvi ~ovek Op{tine on jedan od najodgovornijih jer je dozvo-lio da gra|ani budu prepu{teni prevoznicima koji sami odre|ujucene karata za prevoz svakojakim ~amcima, da na Lidu nemaspasilaca, ~ista~a, sanitarnih i komunalnih inspektora, lekara… -napisale su socijaldemokrate.

Oni su podsetili da "biti nesposoban nije stra{no, ukoliko samtrpi{ posledice, ali ako time ugroàva{ ìvot i bezbednost hilja-dama gra|ana Zemuna, kojima }e Lido i ovog leta biti jedinarazonoda i odmor, to je sramno i poniàvaju}e".

- U~estvuju}i u op{tinskoj vlasti ~lanovi Socijaldemokratije supro{le sezone znali da pomire interese Op{tine i zakupca nazadovoljstvo gra|ana. To bi znali i sada da gore pomenuta gospo-da nisu smatrala da }e im bez nas biti lak{e. Ponovo su pogre{ilikao i puno puta do sada. Zato se Socijaldemokratija Zemunazalaè za vanredne izbore na svim nivoima, {to pre, kako bi na

103


vlast do{li sposobni i odgovorni ljudi, stoji u ovom saop{tenju.JAVNOST: Me|utim, izbori nikako ne idu sa letnjim danima,

pa je to jo{ sporiji put da se re{e problemi Lida, od svih kojih suse do sada opsetili zemunski ~elnici.

Na konferenciji za novinare, odrànoj 9. jula u kabinetupredsednika op{tine, jedna od tema, a pokazalo se najva`nija inajù~nije zastupljena, bila je spor Op{tine Zemun sadosada{njim zakupcem "Lido company".

Predsednik "op{tinske vlade" Veroljub Jovan~evi} obavestio jeprisutne da je postoje}i ugovor sa "Lido company" ni{tavan, obra-zlaù}i da op{tina brine o op{tem interesu gra|ana, a ne o intere-su pojedinaca. Predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi} naz-vao je Lido "biserom Zemuna", koji pripada svim gra|anima, nesamo Zemuna. Jani}ijevi} je podsetio da "iako je celo Veliko ratnoostrvo u katastru Zemuna, ono je kao prirodno bogatstvo na{eggrada pod posebnom zakonskom regulativom Republike Srbije".

Tom prilikom je istaknuto da je na 99. sednici Izvr{nog odbo-ra SO Zemun, odrànoj 24. maja ove godine, formulisan "Zahtevza hitno re{avanje pitanja sportskog, rekreativnog i ugos-titeljskog sadràja plaè Lido", kao i izja{njavanje o tu`biRepubli~ke direkcije za imovinu. Predsedni{tvo Skup{tineop{tine Zemun, Izvr{ni odbor i Upravni odbor "Poslovni prostor"skoro jednoglasno su (istina, svaki za sebe i svaki kad je stigaoda se time bavi) odlu~ili da se sada{njem zakupcu ponudi revizi-ja postoje}eg Ugovora, sa rokom vaènja do 31. decembra ovegodine, ra~unaju}i kao predmet zakupa samo povr{inu od samo200 kvadratnih metara, kao prvu zonu poslovnog prostora poceni od 210 dinara po kvadratu, odnosno samo za restoran naplaì je zara~unata "kirija" od 42.000 dinara mese~no. I ovo"obja{njenje" re~ito govori da o svim ostalim apsektima "leta naLidu" u svim tim razgovorima niko nije brinuo, ve} je samo bilova`no da "Jankovi}u crkne ugovor"…

EKIPA H.Z.Z.

UKUPNO TRIDESET GODINAZakupac plaè, "Lido company", ugovorom iz 1999. godine dobila dozvoluza desetogodi{nje kori{}enje objekta i okolnog zemlji{ta, a aneksomugovora (1999. i 2000.god.) produèno je vreme za jo{ 20 godina. Do sadaje na ime nadoknade za zakup u op{tinsku kasu upla}eno 2.600.000dinara (1999. - 500.000, 2000. - 900.000 i 2001. - 1.200.000). Za ovu sezonupotraìvanja su iznosila 1.500.000 dinara, ali su ona pokretanjem sporaobustavljena.

104


VOJSKA SPREMNA DA POSTAVI PONTON[to se ti~e pontonskog mosta, kao jedinog sigurnog i pravog re{enja zaprelazak velikog broja ljudi, dobijena je upotrebna dozvola od Kapetanijeza postavljanje, ali je potrebno pet do sedam dana od potpisivanja ugovo-ra sa Vojskom Jugosavije, do monta`e koja traje par sati. Razgovara seoko cene prelaska, koja ne bi smela da bude vi{e od sada{nje koju gra|anipla}aju za ~amce, jer se op{tina odri~e svake takse za prelaz u koristgra|ana koji dolaze na Lido. Ukupna cena zakupa pontona bila bi oko2.000.000 dinara (oko 35.000 dinara dnevno), uz jo{ neke ustupke (nafta,benzin i dr. tro{kovi). Time bi se izbeglo da se ponovi pro{logodi{njabruka oko postavljanja i demontiranja zbog preterano visoke cenekori{}enja pontona, jer i uz donaciju od 5,00 dinara koju je pokrivalaop{tina, deo od 12,00 din. za vojsku, tada{njih prvo 40 pa 25 dinara nijeodgovaralo mnogima.

105


U vreme letnjeg {pica, na snazi je bila zabrana (snimljeno 18. jula )

Kad je cenkanje zavr{eno, ponton postavljen i zabrana skinuta, biloje kasno, leto je pri kraju i vreme se pokvarilo

(snimljeno 22. avgusta)

"Hronika" broj 67/ 14. decembar 2002.

Nadle`nost nad Velikim ratnim ostrvom bi mogla dapre|e u Grad

LIDO „PLOVI“ IZ ZEMUNA?

Veliko ratno ostrvo i plaà “Lido” uskoro }e se, mo`da,odseliti iz Zemuna. Kako saznajemo iz nekoliko dobroobave{tenih izvora, gradski ~elnici su blizu dono{enjakona~ne odluke da ostrvo “otrgnu” iz nadle`nosti zemunskogPoslovnog prostora.

Grad bi, u tom slu~aju, najverovatnije postupio po istommodelu kao pre oko godinu dana kad je formirano Javno pre-duze}e “Ada Ciganlija”, ili kasnije, JP “Beogradska tvr|ava”.Sada se za obe ove beogradske biser-lokacije pripremajuambiciozni planovi rekonstrukcije i izgradnje novih atrakcija,{to je godinama bilo neostvarivo. Ovakav recept je, me|utim,danas izuzetno te{ko primeniti na “Lidu”.

Veliko ratno ostrvo je kao za{ti}ena prirodna ambijentalnasredina od neprocenjivog zna~aja. Oko 200 vrsta ptica gnezdise u njegovom zelenilu, dok najpoznatiji na{i urbanisti iarhitekte decenijama razmi{ljaju kako bi mogli da oplemene(i iskoriste) ovaj dragoceni prostor koji se pruà na samo kilo-metar od najuèg centra grada. Jo{ pre Drugog svetskog ratapredlagano je da se na Ostrvu izgradi olimpijski stadion, iliaerodrom! Sa razvojem ekolo{ke svesti, planovi su postajalisve naklonjeniji o~uvanju jedinstvenog ambijenta i ìvotnesredine, uz povremene “izlete” u megalomaniju, poput pri~a o“Srpskom Menhetnu” ili “Hongkongu”. Jedan od zapaènih“sveìh” predloga jeste da se Ostrvo, kao veliki park, izdeli uvi{e celina, od kojih bi svaka predstavljala jednu evropskudràvu.

Direktor Direkcije za gradsko gra|evinsko zemlji{te iizgradnju Beograda Sini{a Nikoli} ~esto govori da Beogradunedostaju atrakcije. Jedna od njih, kako smatra, mogla bi dabude i vo`nja ì~arom sa “Lida” do, recimo, statue Pobednikana Kalemegdanu...

106


Dok se ne odgovori na strate{ko i osetljivo pitanje {ta da seradi sa Velikim ratnim ostrvom, Zemuncima, ali i ostalimnjegovim ljubiteljima, trebalo bi makar omogu}iti da prekoleta uìvaju u velikoj pe{~anoj plaì i “divljoj” prirodi.Op{tina to ove godine nije u~inila.

MIRKO RADONJI}

NESPOSOBNOST JE UPAM]ENA

Za odluku da gazdovanje Velikim ratnim ostrvom pre|e“na nivo Beograda”, nadle`ni u Gradu imaju i formalnoobrazloènje - nesposobnost nadle`nih u op{tini Zemun,zbog ~ega je propala ovogodi{nja letnja sezona na omilje-nom kupali{tu na{ih sugra|ana.

107


Vizija za ostrvo i kohabitaciju ljudi i ptica

108


NO]NA BUKA

"Hronika" broj 17/ 28. oktobar 2000.

Nesnosna buka ometa miran san mnogimZemuncima koji stanuju na Keju

@URKA I KADA JOJ VREME NIJE

Kom{ije su tra`ile pomo} op{tine, zvali policiju,pose}ivali vlasnike splavova, ali sva re{enja bila sukratkog daha

Zemunski Kej kao da je poslednjih nekoliko godina izgubiosvoju osnnovnu svrhu - mesta za odmor i rekreaciju, i pop-stao jedan od velikih problema stanovnika na{e op{tine.Izme|u stabala su po~eli da ni~u *privremeni* objektirazli~itih stilova i namena, naj~e{}e kafi}a i restorana, koji sasplavovima, sme{tenim du` {etali{ta, omogu}uju razli~itno}ni provod. Ipak, ako krenete u neki od njih, umesto sa{eta~ima mimoilazi}ete se sa automobilima, dok }e vas nasvakom koraku "bombardovati" preglasna muzika.

Bez obzira da li je u pitanju proslava ili obi~no ve~e, vlas-nici ovih objekata ne vode ra~una o osnovama kulturepona{anja. Ve}ima objekata radu uglavnom no}u, radnovreme se gotovo ne po{tuje, gosti uz pesmu ~esto ostaju dozore. Ku}ni red je potpuno zanemaren, kao i stanovnici okol-nih zgrada.

Porodica Joji}, koja stanije u jednom od oblakodera naKeju, provodi besane no}i. Posle bezbroj poku{aja da stupe ukontak sa biv{om op{tinskom vlasti, i policijom, kasno no}u,obratili su se nama i odlu~ili da javno progovore o nesnosnojbuci koja se ~uje sa splavova i iy kafi}a du` Keja.

- Ose}amo se kao osu|enici! Dok je trajalo bombardovanjenismo mogli da spavamo, a sada na ni ovi na{i ne daju. Na{stan je samo nekoliko desetina metara udaljen od splavova"Marinero", "Pa{a", i ovih novih kafi}a letos izniklih. Na{pakao po~inje gotovo svake no}i oko deset ~asova i traje do tri- ~etiri ujutru. @iva muzika tre{ti sa svih strana tako glasno dasmo sve pesme nau~ili napamet! Gosti koji napu{taju splavove

109

NO}NA BUKA

~esto to rade uz veliku dreku i ciku. Poku{avali smo da ovajproblem re{imo na sve mogu}e na~ine i{li smo u Op{tinu kojaje izdavala te privremene dozvole, zvali smo policiju,pose}ivali vlasnike splavova, ali sva re{enja bila su kratkogdaha. Mi vlasnicima splavova ne moèmo da zabranimo darade, niti èlimo da im otimamo hleb iz usta. Mi samo èlimoda oni imaju malo razumevanja i uti{aju muziku - saogor~injem nam pri~a gospo|a Joji} dok prisutne kom{ijepotvr|uju svaku njenu re~.

Re{enje bi, mo`da bilo da se problem buke zakonski reg-uli{e, kako bi nadle`ni organi mogli da reaguju, a nakon toga,opremiti inspektore aparatima za merenje ja~ine zvuka. Dotada, porodici Joji} i svim Zemuncima koje mu~e sli~ni prob-lemi, ostaje nada da }e ovaj apel uroditi plodom i da }e do}itrenutak kada }e stanari i vlasnici jedni drugima uz osmehpoèleti *laku no}*.

SANJA BURG

Buran no}ni ìvot pod prozorima stotina porodica

110


"Hronika" broj 31/19.maj 2001.

Jednima zabava, drugima teror sa druge straneDunava BUKA NE ZNA ZA OP[TINSKE ME\EDunav, ponos Zemunaca, postao je u letnjem periodu nji-hova no}na mora. Kao da buka sa ovda{njih splavova nijebila dovoljna - sada nam dolazi i iz Beograda, sa drugestrane reke.

Velika buka koja se mogla ~uti u no}i izme|u 5. i 6. maja odZemuna pa sve do Starih Banovaca poticala je iz "Barutane''na Donjem Kalemegdanu, s druge strane Dunava. Uzrok jebila velika ùrka u organizaciji AND MUSIC iz Beograda, anastupali su Lestart iz kluba 3D Vision i Jakov i Stole izExperimenta. Velika ùrka zahteva i veliko ozvu~enje, pa jetom prilikom kori{}en Martin Logan F2, snage 15 kilovata, uzodgovaraju}u argon lasersku opremu, robo-skenere i dimma{ine.

Ovakve vrste ùrki zahtevaju iskusne organizatore i pro-motere, koji }e angaòvati poznata svetska imena i animiratizainteresovane da se u {to ve}em broju pojave na doga|aju.Po{to se takvi projekti samofinansiraju, a ispla}uju prodatimulaznicama (ovog puta su bile 10 DM) - dovoljna je jedna ki{apa da organizator i promoter budu na gubitku. @urke se orga-nizuju uglavnom na otvorenom, zakupljenom prostoru i zanjihovo odràvanje nije neophodno traìti posebnu dozvolu.

Promoter "Home run'', ~iji je vlasnik disk-dòkej Mark Vi za"Hroniku'' kaè da se poslednjih deset godina, koliko je uovom poslu, na tehno, rejv i sli~nim ùrkama nisu doga|alekonfliktne situacije i da je sasvim pogre{no predube|enje dase na takvim skupovima prisutna omladina drogira. Uz tododaje da je mla|ima od 18 godina ulaz zabranjen.

Naredna rejv-ùrka zakazana je u "Barutani'' za 19. maj (od23 do 9 sati narednog dana), na dan izlaènja ovog broja"Hronike''. Kolika }e biti njena "efektnost" ostaje da se vidi i -~uje

S. AVRAMOVI}

111

NO}NA BUKA

Predsedniku Skup{tine op{tine Zemun

NAMA BESANICA, SVIMA \UBREStanari Keja oslobo|enja od 1 do 11 pi{u Op{tiniZemun

G-din Vladan Jani}ijevi}G-dine predsedni~e, Uprava skup{tine stanara Kara|or|ev

trg 11 u Zemunu obra}a vam se sa molbom da preduzmete svemere koje su u va{oj nadle`nosti, kako bi vlasnici odnosnostanari stanova u na{oj zgradi mogli da ìve u svojim stanovi-ma relativno mirno i kulturno.

Na 15 metara od na{e zgrade nalazi se najbliì kafi}, a ukrugu oko 50 metara, nalazi se od 5 do 10 kafi}a. Uznemiravanas muzika ili veselo dru{tvo, koji se ~uju od ranih poslepod-nevnih ~asova do duboko u no}, a koji dolaze iz kafi}a. Sobzirom da su kafi}i vrlo blizu na{ih prozora, zvuk ve}dovoljno jak ulazi u na{e sobe gde se reflektuje o zidove,superponira i tako poja~ava, {to zna~i da su na{e sobe nekavrsta rezonatora. Kako smo pro~itali u dnevnim novinama(npr. Politika) kafi}i su u obavezi da muziku uti{aju u 21 ~, ada sa njom prestanu u 23 ~, {to nije slu~aj sa kafi}ima u na{ojokolini. Jaki zvu~nici stvaraju jak talasni front {to se ogledakroz "bubnjanje" prozora. Kafi}i najbliì zgradi najvi{e smeta-ju prizemlju i prvim spratovima, a oni dalji i oni koji su naDunavu smetaju gornjim spratovima, shodno zakonima pro-stiranja zvuka. U toplim danima kafi}i otvaraju staklena krilasvojih objekata i tako stvaraju nove povr{ine za refleksijuzvuka, {to nam pove}ava buku. Primetili smo da kafi}i nepo{tuju radno vreme koje su istakli.

Poznato je da se jedan konstantan nivo buke subjektivno~uje no}u mnogo ja~e nego danju (ja~e za 20 decibela). Zna~iu toku dana na{e uho doìvljava da navedeni signal buke imaja~inu (11 - 20)DB = 80 DB, a no}u 100 dB.

Drugi problem su lutaju}i ku~i}i koje vlasnici ili zaposlenihrane, tako da su kafi}i mesto njihovog okupljanja, tako dano}u nemamo mira od njihovog laveà, a napadaju stanare,posebno kada bacaju |ubre u kontejnere.

Pla{imo se najtoplijih dana, jer su pro{le godine vlasnicikafi}a postavili stolove i stolice na zelenoj povr{ini izme|una{e zgrade i kafi}a, tako da su njihovi gosti sedeli pod na{improzorima.

Imamo i problem no}nih ~uvara kafi}a, koji da bi prekratilivreme ponekad glasnije puste TV prijemnik, a ponekad u ranuzoru se skupe na jedno mesto, a zajedo popiju kafu ipopri~aju, te nas tako i bude.

U nadi da }ete nam iza}i u susret u re{avanju napred nave-denih problema, mi vas pozdravljamo sa po{tovanjem.

PROTEST ZBOG BUKE IZ KAFANA

Molimo nadle`ne u Op{tini Zemun da nam omogu}e, odnosnovrate miran san. Poznato vam je, a i obra}ali smo se Op{tini vi{eputa (i pojedina~no), da mi stanari sa Keja oslobo|enja od broja 1do 11, ne moèmo da spavamo zbog jake muzike i buke iz kafana"Marinero", "Bambola", "Pa{a", "Crvenkapa". Navedeni no}ni lokalisu, takore}i, u dvori{tu na{ih zgrada odnosno oko desetak metaravazdu{ne linije od na{ih stanova. Sama zgrada kao i ceo kraj,zbog vode, su izuzetno akusti~ni tako da se buka vi{e ~uje ustanovima. Prozore ne moèmo da zatvorima, jer su svi otvoreniprema obali, pa bi se tako ugu{ili. Zna~i da biramo: bez sna ili bezvazduha!Mi stanari mislimo, da je onaj ko je dozvolio izgradnju i radno}nih lokala-kafana ispod na{ih stanova u~inio pravi zlo~in.Normalno je da ovde ìve i stari i mladi, bolesni, nemo}ni, svako-jako o{te}eni ìvotom, ali nije normalno niti je ljudski da svi mi nemoèmo da zaspimo zbog nekolicine obesnih, bezobraznih i nehu-manih.Malo je re}i da se nad nama, nad Dunavom i zelenilom vr{i tihizlo~in. Mi smo svi ugroèni, posebno nam je zdravlje ugroèno. Akako se ubija Dunav i okolina, treba samo zamisliti gde odlazi tosilno |ubre, otpatci i fekalije.Zato vas najlep{e molimo da nas spasete ovog zla, a tako bi se iispunilo va{e obe}anje da }ete Zemunu "vratiti sjaj i kulturu".

(Slede potpisi)

112


"Hronika" broj 58/ 20. jul 2002.

Gra|ani pitaju nadle`ne u inspekcijamaDOKLE ]EMO DA TRPIMO TEROR

Za{to smo mi gra|ani - stanari sa Keja oslobo|enjaka`njeni, kao da smo neki zlo~inci, a i najgori zlo~inci imajupravo na san - mi to nemamo. Niko iz Op{tine ne mari zana{u muku, iako znaju da nemamo mira ni sna zbogbezobzirnosti vlasnika splavova - restorana tj. kafana“Marinero”, “Zlatna palma”, “Sidro”. Doti~ni vlasnici sepona{aju kao da mi ne postojimo, muzika sa razglasom tre{tido nesnosnog urlanja pijanih i to u vremenu od pono}i do tri,~etiri sata ujutro. Ovo {to mi trpimo je pravi teror, koji namsistematski uni{tava zdravlje.

Pismo sa potpisima osamdeset stanara uputili smo predsed-niku zemunske op{tine u maju pro{le godine. Obra}ali smose ekolo{koj inspekciji grada Beograda. Proletos su uklonjeniobjekti sa travnjaka – “Crvenkapa” i “Azuro”, ali glavniuzro~nici no}ne buke ispod na{ih prozora, splavovi, i daljenesmetano rade. Nije problem u tome {to oni postoje, prob-lem je {to ne po{tuju na{a elementarna prava na miran san.Ni protesti kod milicije nisu imali rezultata. Milicija do|e, ipridruì se veselju u kafani! Tako|e, poznato je da su gostiovih splavova i neki predstavnici op{tinskih vlasti.

“Zar za{tita mentalnog zdravlja ljudi, njihov mir i san, nisufundamentalno pravo gra|ana? Ko to treba da obezbedi. Misami ili vlast?” (Politika, 14. jun 2001. “Me|u nama”)

Na{ odbornik Dragan Stojkovi} koga je izabrala ve}ina od2.500 bira~a imao je puno razumevanje i vrlo ~esto je pisao oovom problemu u “Hronici”. On se zalagao da Kej bude oazamira i odmora i da se ostvari po{tovanje ku}nog reda i pravastanara. Budu}i da je njemu oduzet mandat odbornika minemamo preko koga da od op{tinskih vlasti traìmo da zas-tupa na{a prava.

U prilogu vam dostavljam fotokopiju potpisa 77 stanara od16. maja 2001. sa zahtevom da se ne{to preduzme. Na àlostni{ta se nije promenilo.

VERA JOJI}Kej oslobo|enja 7

113

NO}NA BUKA


"LIDO" i ovog leta u centru pa`nje, ne samoZemunaca, i ne samo zbog sezone kupanja

ZEMUNCI NISU PTICE

Ve} tre}u sezonu za redom kori{}enje popularne Zemunske plaè"Lido" na Ratnom ostrvu izaziva pa`nju beogradske javnosti i pretiincidentnim situacijama. Po~elo je pre dve godine sa cenom prelaskapreko pontonskog mosta, postavljanjem i sklanjanjem pontona,pro{le godine je zapo~elo i su|enje izme|u op{tine Zemun i zakup-ca "Lido company", da bi ove godine u prvi plan izbila op{ta zabrinu-tost za sudbinu divljih ptica na Ratnom ostrvu, zbog odràvanja tro-dnevnog muzi~kog festivala predvi|enog za 10. juli. U pozadininajnovije afere i dalje stoje nere{ena pitanja koncepcije kori{}enja ina~ina upravljanja ovim prirodnim dobrom kojim su se Zemunci doskora ponosili, a koje u poslednje vreme predstavlja jabuku razdora.

PTICE: Izlazak iz pro{logodi{njeg }orsokaka op{tinska vlada je,jednoglasnom odlukom, videla u aran`manu sa preduze}em "EHOMJUZIK" sa kojim je sklopljen ugovor o ustupanju dela ostrva nakori{}enje za odràvanje trodnevnog muzi~kog spektakla, a organi-zator bi za uzvrat snosio tro{kove postavljanja pontonskog mosta ibesplatnog prelaska gra|ana tokom leta, zatim organizaciju spasi-la~ke i zdravstvene slu`be, te odràvanje ~isto}e na plaì. Op{tina bijo{ inkasirala i pola miliona dinara. Ovakvim aran`manom op{tinskavlast je nameravala da "jednim udarcem ubije bar deset muva". Poovoj zamisli bi, dakle, razloga za zadovoljstvo imali omladina zogmega ùrke, kupa~i zbog besplatnog prelaska na ostrvo i ~isto}e ibezbednosti, vlast bi se afirmisala u javnosti jer brine o gra|anima,ostvaruje prihod i demantuje ocene iz Grada o nesposobnosti ispre~ava podvo|enje "Lida" pod Beogradska gradska kupatila…

Ali, ne lezi vraè. Idilu odjednom naru{ava protest "Dru{tva zaza{titu divljih ptica Jugoslavije" koji iz dana u dan dobija oblikeprave medijske kampanje. Kulminacija je dostignuta kad je protivpredsednika IO SO Zemun Veroljuba Jovan~evi}a podnesenakrivi~na prijava. Opet, po ko zna koji put, na videlo isplivava pode-ljenost u op{tinskom rukovodstvu, s tim {to ovog puta ona preti daizazove sli~ne podele i na gradskom nivou, i to izme|u grado-na~elnice Radmile Hrustanovi} i predsednika gradske vlade NenadaBogdanovi}a. Predstavnici Gra|anskog saveza, Radomir Glu{ac iDragoljub Kenig zdu{no su se stavili u odbranu divljih ptica,optuùju}i svoje koalicione kolege u op{tinskoj vlasti da su

114


zloupotrebili ovla{}enja i potpisali {tetan ugovor. VeroljubJovan~evi} je u ~udu za{to je krivi~na prijava podnesena protivnjega, kada je navodno Izvr{ni odbor, u kome je i D. Kenig, jedno-glasno doneo odluku, a on je samo potpisao.

Kad se posmatra~ ovih doga|aja malo distancira i prelista"Hroniku" iz 2001. i 2002. godine moè pre svega da uo~i kako afereoko "Lida" izbijaju upravo u momentu kada je sve trebalo da budedogovoreno i kad treba da po~ne sezona. Od septembra do maja,iako je "Hronika" najavljivala planove za koncert, niko nije ni{ta pre-duzimao. Izostali su {iroki razgovori sa gra|anima, predstavnicimaudruènja i sportskih klubova koji najbolje poznaju Dunav, njegovuZemunsku obalu, potrebe i èlje Zemunaca.

Da je ostvaren ovakav pristup problemu, verovatno bi dana{njisukobi bili izbegnuti, a Zemunci bi ta~no znali {ta ih ovog letao~ekuje. Ovako, postoji realna mogu}nost da zami{ljeni projekatbude osuje}en, pa da padnu u Dunav sve planirane koristi.

îji su sve interesi u ovom slu~aju sukobljeni, nije jasno. Jednapretpostavka je da iza kampanje stoji organizator novosadskog"Egzita". U pitanju je veliki posao i u lancu u~e{}a u dobiti o~iglednoda je neko pomislio da }e ostati kratkih rukava.

BUKA: Posebno svetlo na ceo slu~aj daje saop{tenje lokalneorganizacije Saveza nezavisnih gra|ana koji upozoravaju da su svestrane u sukobu oko Muzi~kog festivala na "Lidu" previdele najbitni-je - da je interes i pravo na{ih sugra|ana koji ìve u obalnom pojasu,u najmanju ruku isto toliko vaàn kao i argumenti Dru{tva za za{titudivljih ptica Jugoslavije. Naime, u saop{tenju se isti~e "dugogodi{njiproblem stanovnika priobalnog dela Zemuna, a pogotovo stambenihzgrada na samom Keju u kojima ìvi vi{e hiljada stanovnika.Svakodnevno, muzika i galama sa splavova usidrenih ispod samihprozora naru{ava no}ni mir i san stanara.

Logi~no se name}e pitanje {ta je pogubnije za divlje ptice naRatnom ostrvu - trodnevna elementarna nepogoda u vidu festivala, ilidogogodi{nje svakodnevno ili svakonedeljno atakovanje na no}nimir. Ljubitelji ptica ipak u ovom slu~aju imaju manje razloga zazabrinutost. Ptice mogu da se odsele i prona|u mirniju, civilizovani-ju, kulturniju sredinu. Ali gra|ani Zemuna nemaju kud - moraju tuda ostanu. I moraju da trpe.

PONTON: Posebna tema je postavljanje pontona. I tu su mi{ljenjaZemunaca podeljena. Jedna od posledica postavljanja pontona s dru-gom stranom medalje, jeste skupljanje prljav{tine i zatvaranjere~nog saobra}aja. Turisti~ki brod "Beograd" naprimer, znatièljnimstrancima zbog pontonskog mosta, Zemun moè da prikaè samo izdaljine. O ~amdìjama koji moraju da zaobilaze kilometrima celoostrvo da bi do{li do Lida ili do kanala na Banatskoj strani, da negovorimo. Jedan broj Zemunaca pro{le godine nije èleo da prelazipreko mosta. - Za iste pare sedim u ~amcu i vozim se preko, umesto

115

NO}NA BUKA

116


da pe{a~im vi{e stotina metara po usijanom gvo`|u, - kaè jedan odnjih. Ipak, drugi, uglavnom ìtelji na potezu od Aleksina~kih rudarado Kara|or|evog trga, ponton smatraju svojom privilegijom.

ÂMCI: Bezbedan i kvalitetan prelazak na plaù Lido, uz pristu-pa~ne cene, mogu}e je obezbediti i ~amcima ili skelom. To je deceni-jama bilo jedno od tradicionalnih letnjih zanimanja i izvor prihodaZemunaca koji ìve od Dunava i za Dunav. Deo prihoda od prevozamoè se iskoristiti i za pobolj{anje uslova boravka na plaì. Gra|anibi to sigurno podràli. Ali, sve to treba neko da organizuje, a to jemnogo veliki posao.

Ovako, ispostavilo se da re{enja koja sa malo rada treba da done-su mnogo koristi nisu ispala prakti~na. Kao i prethodnih godina, nasamom po~etku sezone, situacija oko "Lida" je najneizvesnija, a obrtikao i do sad su svakodnevno mogu}i.

Samo da se nebo ne naljuti i kao one godine, ki{nom sezonom, nerazjuri sve - i muzi~are, i kupa~e.

DRAGAN STOJKOVI}

"BARUTANA" EKSPLODIRA VIKENDOMPoseban problem u no}ima vikenda, pri~injava buka koja dolaziod Kelemegdanske "Barutane" do Zemunske obale i ~uje se ~ak ina bregu, u Ugrinova~koj ulici! Zvuk tehno muzike ~iji jedinikvalitet je "[to sna`nija poja~ala, to bolja ùrka" prostire se prekoRatnog ostrva i kroz otvorene prozore nesnosnim ritmom budiusnule gra|ane Zemuna. Ovu vrstu terora koja traje godinamaniko ne poku{ava da zaustavi. Za razliku od divljih ptica,stanovnike Zemuna nema ko da {titi."

Dobrodo{lica za lude no}i u prirodnom ambijentu

117

"Hronika" broj 77/ 13. septembar 2003.

La`na obe}anja su obeleìla ovogodi{nju sezonu izbivanja na “Lidu” i oko njega

ZEMUNE[VIL

Iako su pro{la dva meseca od odràvanja ECHO festivalana zemunskom “Lidu” od 10. do 14. jula, ova vru}a letnja te-ma i dalje je aktuelna, bar za stanovnike Keja oslobo|enja, alii mnoge honorarno angaòvane mlade ljude koji se nadali da}e zaraditi neki dinar za letovanje, a ostali su kratkih rukava.

PROFITERI: Organizatori festivala su od gromoglasne naja-ve ~etvrt miliona posetilaca sa najja~im ozvu~enjem doìvelikrah sa ukupno pedesetak hiljada posetilaca i to najvi{e po-slednjeg dana kad je ulaz bio besplatan. Pogre{na je bila pro-cena da samo posle nekoliko dana omladinski dèparci moguda podnesu reprizu novosadskog EXIT-a, da peskovita i pra-{njava ledina na ostrvu moè da pruì istu uzbudljivost kaobudàci izme|u zidina Petrovaradinske tvr|ave. Megalomani-ja i provincijalno shvatanje “velikog sveta” pokvarili su mo-gu}nost da publika tokom ovog dugog toplog leta na “Lidu”ima doìvljaje koji su primereni karakteru ambijenta – koji jeizuzetan, ali ne za bu~ne spektakle nego za intimne i roman-ti~ne seanse.

Trenutni, i prividan profit su ostvarili samo politi~ari, pred-vo|eni “mladim lavovima” koji su u neko doba no}i banuli izglisera, (muzi~ari su {ip~ili preko mosta pe{ke) i pro{etali pomuzi~kom popri{tu, slikali se za medije i ubrali kao neke po-ene kod mlade generacije. Ideja “Festivala” izgleda da je i bioprojekat politi~kog marketinga usmerenog prema inostran-stvu – kao {to slike masovki sa maratona obilaze svet, tako jeneko smislio da }e na ovaj na~in ublaìti crnu sliku Beogradai Zemuna posle martovskog atentata.

UPOZORENJA: Kao {to su i upozoravali gra|ani iz raznihudruènja i NVO, stradali su samo stanari solitera preko pu-ta, i ptice. Iako to niko ne}e zvani~no da prizna, merenjimaje utvr|eno da je u pojedinim momentima no}na buka dosti-zala i 80 decibela, {to je dvostruko vi{e od dozvoljenog. Koje imao uslove odlazio je da spava u prazne stanove ro|akai prijatelja iz drugih delova grada, ko nije, morao je da trpi.

NO}NA BUKA

Jedan na{ sugra|anin je u pidàmi oti{ao da se àli u zemun-sku stanicu milicije, ali su mu oni odgovorili da su “po tompitanju nemo}ni”.

Obe}anja koja su organizatori javno davali u medijima da}e glasnost biti do 65 decibela, da }e zvu~nici biti okrenutitako da ne smetaju, da }e program trajati do dva ujutro, is-postavila su se kao neostvarljiva. Sve je bilo suprotno. Repu-bli~ki Zavod za za{titu prirode, Sekretarijat za ekologijuSkup{tine grada, samo su tiho i boja`ljivo upozoravali na ra-zne norme i standarde, ali je, ispostavilo se, specifi~na teì-na jednog savetnika premijera za ekologiju bila mnogo teàod ovih dràvnih institucija i pisanih normi, pa se sve odigra-lo onako kako je on insistirao. Kako je u {ali i sam izjavio,po{to je on ihtiolog prirodno je da ne voli ptice, jer ptice je-du ribe. Kako je {tampa, opet diskretno, zabeleìla, na ostr-vu su posle Echa u gnezdima prona|eni uginuli mladunciptica ~iji roditelji su pobegli od glasne muzike koja je traja-la ~etiri ve~eri uzastopno.

Echo na “Lidu” se nastavio prvog vikenda septembra. Popustom ostrvu su u okviru “Beogradskog rok festivala” bu~-no “pra{ili” Cane, Keba, “Ritam nereda”. Ove svirke su pri-vukle par hiljada mladih, i u petak 5. septembra ostavile\or|a Davida sa samo par stotina slu{alaca u dvori{tu Skup-{tine op{tine Zemun. Bolje bi bilo da su te dve hiljade bile udvori{tu op{tine, da bar na taj na~in razbucaju i deflori{uprostor funkcionerskog parkinga i biv{eg magacina teritori-jalne odbrane. Da znaju mladi i ubudu}e ispod kojih prozo-ra treba da prave buku i bes. Ovako, opet su stradali stanov-nici solitera na Keju jer je rok fe{ta trajala do sedam ujutro.

Slu~aj “Lido” ovog leta pokazao je mnoge stvari. Pre sve-ga, da je volja nekolicine politi~ara i dalje daleko iznad insti-tucija sistema – stru~nih zavoda i policije, zakonskih normi,propisa, i iznad volje gra|ana koji su izrazili protest priku-pljanjem potpisa i peticijama. Druga ~injenica je da je javnomnjenje koje formiraju mediji vi{e pod uticajem vlasti i fi-nansijskih aran`mana nego pod uticajem zahteva gra|ana.Ostvarena je manipulacija omladinskom populacijom, jer sure~ dobijali samo oni njeni predstavnici koji su Festival po-dràvali. Anketa je sprovo|ena na beogradskom Trgu Repu-blike, a Zemunce nije niko pitao.

DRAGAN STOJKOVI}

118


HILJADU NEVIDLJIVIH GRA\ANA

U dvodnevnoj akciji prikupljanja potpisa gra|ana protivodr`avanja ECHO festivala, 21. i 22. juna, na dva punkta, nazemunskoj pijaci i na Keju kod solitera, u organizaciji Savezanezavisnih gra|ana za Zemun skupljeno je oko 1.000 potpisagra|ana. Posle konferencije za {tampu odr`ane u prisustvunevladinih ekolo{kih organizacija iz Beograda, dokumentacija sapotpisima gra|ana je predata predsedniku Skup{tine op{tineZemun dr Vladanu Jani}ijevi}u. Ova akcija je dobila publicitet ujavnosti, svi {tampani mediji su objavili informacije i tekstove ozahtevima gra|ana. Jedino su “Zemunske novine” valjda u skladusa nasle|enom reputacijom, i pored objavljenog teksta na temuEcho festivala, za`murile i 1.000 potpisa nisu pomenule nislovom.

119

NO}NA BUKA

Potpisivanje peticije i prijemkod predsednika op{tine

“Hronika" broj 91/ 20. decembar 2003.

Povodom vesti da je ECHO festival ostao duàngra|anima Zemuna

SVI PO[TENI, PARA NEMAKrupni naslovi u dnevnim listovima, kao na primer “PREVARA” u

“Kuriru”, obavestili su javnost da je “ECHO” festival ostao duànSkup{tini op{tine Zemun 400 hiljada dinara za neizmirene obavezepo ugovoru o kori{}enju plaè “Lido” na Velikom ratnom ostrvu pro-teklog leta. Navodno su vlasnici i{~ezli, para nema, pa se ta~no nezna ni koga zapravo op{tina Zemun tuì.

Podse}anja radi pomenu}emo neka imena koja su po~etkom julafigurirala u ovom “projektu”. Tu je pre svega ihtiolog Sr|an Popovi}poznat po tome {to je pu{tao riblju mla| i svedo~io da je NedaArneri} bila na glasanju za Kori Udovi~ki. Na konferenciji za {tampupovodom ECHO festivala za stolom su sedeli predsednik Upravnogodbora Turisti~ke organizacije Beograda Zoran Lukovi} i direktorINEX bezbednosti Dragan Milovanovi}. Festival su u sred no}i,dolaze}i gliserima, posetili Zoran @ivkovi} i êda Jovanovi}. Nekood njih valjda zna ko je bio organizator i gde je sad. Mo`da }e moratida se pojave i na sudu, kao svedoci.

Moralna satisfakcija mnogobrojnim nevladinim organizacijama,ekolozima i udruènjima gra|ana, potpisnicima peticije gra|ana,do{la je posle pola godine. Dobro je “kad delo iza|e na videlo”.Pitanje je da li }e iz ovog slu~aja neko izvu}i pouke. Ne bi bilo dobroda slede}eg leta, negde sredinom juna, ponovo iznenada saznamo dase na “Lidu” sprema neki spektakl. Razgovore o sezoni leto 2004.treba po~eti ve} sad. Ako i to nije kasno.

120


lido - mostart.co.rs zemun/07-plaza lido i nocna buka.pdf · vratiti onaj zov divljine koji se...

Documents