UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOŠKI FAKULTET

LITURGIJSKA DRAMASeminarski rad iz predmeta Istorija italijanskog teatra

Mentor: Student, broj indeksa:prof. dr Željko Đurić Olgica Milićević, 2008/1161m

Beograd, januar 2013.

0

SADRŽAJ

NASTANAK, RAZVOJ I OPŠTE ODLIKE LITURGIJSKE DRAME..........................................................................3

QUEM QUAERITIS?.......................................................................................................................................9

PRIMERI LITURGIJSKE DRAME, MIRAKULA I MORALITETA.........................................................................11

BIBLIOGRAFIJA............................................................................................................................................13

1

NASTANAK, RAZVOJ I OPŠTE ODLIKE LITURGIJSKE DRAME

Drama kao književna vrsta nastala je i razvila se u Antičkoj Grčkoj. Grci su umeli da cene njenu

mirnu prirodu i uzvišenost. Rimljani, s druge strane, iako su se od Grka naučili dramskom

stvaralaštvu, nikada nisu umeli na isti način da je posmatraju. Oni su radije uživali u surovijoj

vrsti spektakla, kao što su trke dvokolica i gladijatorske borbe. Drama se održala samo u

zabačenim kucima Rimskog carstva u vidu farse ili pantomime, ali ona nije više predstavljala

umetnost u literarnom smislu. Nakon što je car Konstantin primio hrišćanstvo, u IV veku nove

ere, svi ovi paganski spektakli bivaju osuđivani zbog svoje nemoralnost. Ovo je konačno dovelo

do zabrane izvođenja gladijatoriskih borbi i pozorišnih predstava. U pojedinim ruralnim

sredinama, uprkos zabrani, opstala je neka vrsta farse, ali smatra da ona nije doprinela ponovnom

pojavljivanju drame u X veku1. Ovaj period bismo mogli nazvati "mračnim dobom" drame, kako

ne postoje zapisi o autorima koji su svoje drame pisali sa namerom da budu izvođene u pozorištu,

pred publikom. Poznato je da su u ovom periodu i dalje postojali minstreli, dreseri životinja,

akrobate i drugi zabavljači koji su neretko bili pozivani i na dvorove, no drama u grčkom smislu

nije se izvodila. S druge strane, čini se da svi naučnici koji su se bavili proučavanjem drame

smatraju nagon za glumom jednim od osnovnih čovečijih nagona, koji iako može biti potisnut, ne

može u potpunosti nestati. Upravo tako i objašnjavaju razlog ponovnog pojavljivanja drame, koja

se rodila u okviru iste one institucije koja ju je prethodno osudila i ukinula - crkve. Nakon što je

nemoral iskorenjen, drama se mogla ponovo pojaviti sa blagoslovom crkve. Liturgijska drama

nastala je posve nezavisno od tradicionalne grčke drame. Čini se da ona nije nastala iz

tradicionalnih bogosluženja, već iz tropara koji su bili obogaćeni različitim dodacima kojih je

bilo sve više u zvaničnim liturgijama. Smatra se da je ova vrsta drame nastala u srednjem veku, a

svoj vrhunac doživela je za vreme Karolinške renesanse. Prvi poznati primer liturgijske drame

predstavlja Quem quaeritis - razgovor Marija sa anđelima ispred praznog groba.2 Ova dramska

vrsta pojavila se u sličnom periodu širom Evrope - i postoji izuzetno visok nivo sličnosti među

liturgijskim dramama u Engleskoj, Francuskoj, Španiji i Italiji, iako u tim početnim stadijumima

nisu mogle izvršiti značajniji uticaj jedna na drugu. Razlog tome je što su rimski uticaj i kultura

doprli do svih ovih zemalja, njihovi stanovnici su delili veru, sujeverja, zakone, način ponašanja;

1 Brander, 1912: 107-146.2 http://www.ygeiaonline.gr/index.php?option=com_k2&view=item&id=31040:leitoyrgiko_drama, preuzeto 21.01.2013.

2

kako se ideja o nacionalnoj pripadnosti nije pojavila pre XVIII veka, uslovi u kojima ponovo

nastaje drama bili su u velikoj meri slični.3

Nije sigurno u kojoj je zemlji nastao ovaj novi vid drame; ipak, pojedinci tvrde da je moguće

pratiti njen razvoj. Brender Metjuz (Brander Matthews) navodi da je karakter priča iz Jevanđelja

koje su dočaravane u misama takav da su one prirodno navodile sveštenstvo da ih ilustruje pastvi

ne samo rečima u propovedi, već dodeljivanjem uloga i mimikom. U tim prikazima učestvovali

su viši crkveni velikodostojnici, monasi, klerici, crkveni horovi i deca, a oni su tumačili i ženske

uloge. Vremenom, ovi dijalozi dobijali su sve više detalja, scenu, kostime, što je konačno dovelo

do nastanka drame. 4

Edvard K. Čembers (Edward K. Chambers), Karl Jang (Karl Young) i Hardin Kreg (Hardin

Craig) smatrali su da srednjevekovna (liturgijska) drama vuče svoje korene iz crkvenih liturgija u

X veku. Oni navode da se razvijanjem tropara Quem quaeritis, dodavanjem novih stihova, rime,

scenografije i dr. razvila nova dramska vrsta. Čembers smatra da je uzrok tome duboko usađeni

čovečiji nagon ka dramatizaciji.5

Jang se nastavlja na ovu teoriju pokušavajući da bliže objasni nastanak drame - on navodi

sledeće: tropar iz kojeg je nastala liturgijska drama u početku se nalazio na početku Uskršnje

mise, i njegova funkcija je bila da objavi Hristovo vaskrsnuće. Potom je bio izmešten u procesiju,

da bi konačno bio smešten na kraju Uskršnjeg jutrenja, ispred himne Te Deum kojom se služba

završava, gde je konačno i postao drama. Jang navodi da je uslov za postojanje drame imitacija.

Za njega mimika i govor čine dramske elemente, ali ne i samu dramu; za postojanje drame

neophodno je da se osoba koja izgovara reči uživi u ulogu osobe čije reči izgovara. Mora

postojati eksterna sličnost sa osobom koju on predstavlja, bilo putem odeće, kostima ili pak

načina ponašanja. Jang takođe navodi da misa nikad nije mogla predstavljati dramu - ona nije

predstavljala prikaz čina Hristovog raspeća i vaskrsenja, već sam taj čin; stoga je ona mogla samo

podstaći ideju za nastanak drame, ali ne i stvoriti je.6 Jang se zalaže i za teoriju da ova nova forma

drame nastaje postepenim, inkrementalnim promenama, te da se može pratiti razvojna linija u

evoluciji drame, od prostog ka složenijem. Sa njim se ne slaže Hardison, koji za primer navodi

3 Brander, 1912: 107-1464 Ibid.5 prema: Goldstein, 2004: 16-186 Ibid.: 18-19

3

prostije verzije Quem quaeritis koje datiraju iz kasnijih perioda u odnosu na neke složenije

varijante; L. Goldstejn, pak, nudi odgovor koji ide u korist Janga - naime, kako je ova vrsta

drame nastala u crkvenim krugovima, i u istima se dugi niz godina prenosila, moguće je da su

neki klerici bili manje prijemčivi za uvođenje promena od drugih, te su se kod njih u kasnijim

periodima i dalje prepisivale starije varijante ove drame. 7

J. M. Menli (J.M. Manly) tvrdi da liturgijska drama jeste nastala u samoj misi, ali ne postepenim,

nedefinisanim promenama, već naglo, jednom konačnom promenom - dodatkom imitacije misi.

On ovu svoju teoriju potkrepljuje činjenicom da su u srednjem veku postojali različiti oblici sa

dramskim elementima koji, međutim, ipak nikad nisu doveli do nastanka drame. 8

Liturgijska drama je svoje teme, u skladu sa mestom svog ponovnog rođenja, crpela iz Biblije,

Jevanđelja i žitija svetaca.9 Prva dramska izvođenja u okviru crkvenih misa vezuju se za Uskrs.

Međutim, kasnije su se i drugi verski praznici pokazali kao dobra osnova za uvođenje dramskih

sekvenci, iako je raznovrsnost tih sekvenci zavisila od složenosti već postojećoh obreda i rituala

koji su se obavljali na dotični praznik. Uzevši Božić za primer, liturgijske drame prikazivale su

rođenje Hrista, prvo u jednoj sceni, da bi potom evoluirale u niz scena iz kojih su nastale Božićne

priredbe koje se i danas održavaju uoči Božića u crkvama, pre svega na Zapadu. Sačuvani su

primeri ovako organizovanih prikaza scene Hristovog rođenja koji datiraju još iz X veka.

Vremenom je složenost ovih drama narasla do te mere, da više nije bilo moguće organizovati ih

unutar crkve, niti je bilo moguće da ih izvodi samo sveštenstvo.10 Jedna od prvih drama koje se

nisu više izvodile u samoj crkvi jeste drama "Adam", koja je izvedena u dvorištu francuske

katedrale oko 1170. godine. 11

Treba napomenuti da ono što je sa duhovne tačke gledišta karakterisalo ove drame nije bila

savršena izvedba, već njihova pobožnost i smernost. Liturgijska drama imala je muzičku pratnju,

a jezik na kome su izvođene bio je latinski. Scenografija je zavisila od tematike - od onih

7 Ibid.: 31.8 Ibid.: 19-24.9 http://se.gr/music/?p=335, preuzeto 21.01.2013.10 Brander, 1912: 107-146.11 Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/849217/Western-theatre/274678/Liturgical-drama#ref134364, preuzeto 23.01.2013.

4

prvobitnih najjednostavnijih Uskršnjih scena, do mnogo složenijih kasnijih varijanti. Korišćena je

odeća iz crkvene riznice, koju su dopunjavali simboličkim detaljima.12

U XII veku, liturgijska drama prerasta u dramsku vrstu poznatu pod nazivom mirakul13. Ova

drama prikazivala je život i čudesa svetaca. Skoro svi mirakuli predstavljaju priče o Djevi Mariji

ili sv. Nikoli. Oba ova kulta bila su u punom jeku tokom srednjeg veka, a vera u čudesne

izlečiteljske moći svetaca bila je široko rasprostanjena.U njima su se Djeva Marija ili sv. Nikola

javljali u vidu deus ex mahina14 razrešavajući na taj način situaciju prikazanu u drami.15 Neke od

drama vezanih za sv. Nikolu su: Tres filiae, Tres clerici, Iconia sancti Nicolai i Filius

Getronius.16

Iz nje se u XV veku razvila misterija kao dramska vrsta. Vremenom su ove drame, kako je

prethodno napomenuto, u svojoj složenosti narasle do te mere, da je njihovo izvođenje moralo

biti izmešteno iz crkve - prvobitno u njeno dvorište, a potom na trg ili u pozorište. Misterije nisu

više bile rezervisane isključivo za sveštenstvo, već su u njima mogli igrati i obični ljudi. Nakon

što se liturgijska drama pustila crkvenih skuta, i odvojila od same liturgije, moglo je doći i do

njenog sve većeg približavanja narodu; već je napomenuto da uloge više nisu bile rezervisane

isključivo za duhovna lica, a promene su bile vidljive i na polju jezika. Latinski je sve više bio

zamenjivan narodnim jezikom - prvobitno samo u pojedinim ulogama, da bi konačno i cela

drama bila izvođena govorom naroda. Iako je opstala jasna veza sa crkvom u vidu tematike, koja

je i dalje prikazivala scene iz života Isusa Hrista ili velikih svetaca, misterija je počela da dobija i

elemente koji nisu svojstveni crkvenim obrascima - u narodu drama sve više poprima "elemente

humora, radosne veselosti, živahnog realizma, a često i nasumične vulgarnosti".17 U dramu su

prodrli običaji, tradicije i narodni jezik. Takođe, vremenom crkva prestaje biti jedini izvor

finansiranja ovih dramskih spektakala, već to postaje narod, ili preciznije, određene zanatlije i

esnafi; svaki esnaf bio je zadužen za pripremu određene predstave, koja bi bila povezana sa 12 http://www.ygeiaonline.gr/index.php?option=com_k2&view=item&id=31040:leitoyrgiko_drama, preuzeto 21.01.2013.13 engl. miracle-play14 Nastalo od grč. εκ - μηχανής θεός u zhnačenju "bog iz mašine". U antičkoj grčkoj i rimskoj drami rešenje problema prikazanog u drami predstavljalo bi se u vidu božanstva koje se pojavljivalo na sceni pomoću krana i potom razrešavalo situaciju. (Merriam-Webster Online: http://www.merriam-webster.com/dictionary/deus%20ex%20machina, preuzeto 22.01.2013)15 Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/384847/miracle-play, preuzeto 22.01.2013.16 Mantello, Rigg, 1996: 574-578.17 Brander, 1912: 123.

5

njihovom strukom.18 Ipak, sama scena ostaje replika crkvenog enterijera u kome se prvobitno

ovakva drama odigravala. Različite kulise bile su prikazane jedna pokraj druge, prikazujući sve

od nastanka sveta pa do Sudnjeg dana. Razlog za to je činjenica da još dok su se ove drame

izvodile u crkve, sama scenografija nije bila od značaja (osim u pojedinim scenama), i većina

scena se održavala na središnjem, otvorenom prostoru bez posebnih scenskih obeležja; ono što je

bilo značajno jeste sama gluma, prikaz događaja, a ne mesto događanja.

Izgled prvobitne scenske bine za izvođenje predstava izvan crkve u Francuskoj bio je sledeći:

prednji deo je bio prazan prostor u kome su se glumci mogli nesmetano kretati, dok su se u

zadnjem delu nalazile različite kulise. Sasvim levo na uzdignutoj platformi nalazilo se nebo gde

je sedeo Bog. Na krajnjoj desnoj strani nalazilo se ždrelo pakla u kome su bili smešteni Đavo i

njegovi đavolci. Prostor između raja i pakla popunjavale su različite kulise, poređane po sledu

događaja u radnji dela. Zid u kome su se nalazila vrata implicirao je Nazaret, dok je drugi zid sa

kapijom predstavljao Jerusalim; treći zid sa dvoje vrata simbolisao je dom prvosveštenika ili

Zlatna vrata19. Natkriveni oltar predstavljao je hram. Centralni deo prikazivao je stubove i tron,

gde je bio smešten Pontije Pilat. Nedaleko od paklenog ždrela mogao se naći bazen s vodom u

kojoj je plutao brodić, što je simbolisalo Galilejsko more.20

U Engleskoj je, pak, scenografija drugačije bila uređena. Svaka scena bila je izdvojena i

prikazana posebno, a takve scene nazivale su se "inscenacijama". Mogle su biti statične ili

pokretne, mada je češći oblik bio ovaj drugi. Misterije bi se izvodile na dan Corpus Christi21,

kada bi se inscenacije kretale kroz grad u pravcu povorke, izvodeći čitavu predstavu na više

mesta u gradu. U ruralnim sredinama nisu postojale pokretne inscenacije, već su pojedine scene

bile postavljene na različitim mestima na putu povorke, gde bi se onda izvodile tačke.22

U Italiji su kulise bile poređane kružno na gradskom trgu, dok je publika stajala u centru.23

18 Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/849217/Western-theatre/274678/Liturgical-drama#ref134364, preuzeto 23.01.2012.19 Vrata na ulazu u Jerusalim kroz koja se veruje da će proći Mesija kada ponovo kroči na zemlju. (http://www.blog.hr/print/?id=1620678457, preuzeto 22.01.2012)20 Brander, 1912: 107-146.21 Katolički praznik, kod Hrvata poznat pod nazivom Svetkovina Presvetog Tijela i Krvi Kristove, koji se praznuje 7. juna po Gregorijanskom kalendaru.22 Brander, 1912: 107-146.23 Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/849217/Western-theatre/274679/Mystery-cycles, preuzeto 22.01.2013.

6

Zanimljivo je da se izvođenje ovih misterija zapravo smatralo činom umilostivljavanja Boga i

svetaca, te su se one često izvodile u periodima nemira ili velikih epidemija, kako bi se umirio

božanski gnev. Poznato je da je jedna takva misterija izvedena u samoj Svetoj Sofiji, u XV veku,

neposredno pred pad prestonice, tadašnjeg Konstantinopolja, u ruke Turaka. Misterije su takođe

izvođene nakon što bi velika katastrofa ili neposredna opasnost bile izbegnute u izraz zahvalnosti

za božansku intervenciju.

Iz mirakula se takođe razvio i moralitet, alegorična drama u kojoj su ličnosti bile moralni

kvaliteti ili apstrakcije. Moralitet je predstavljao alegorični prikaz propovedi koje su kao glavnu

temu imale opiranje posrnuću. Ona je za cilj imala da predstavi određenu moralnu pouku.

Centralna ličnost bio je Čovek, ili Čovečanstvo, čije bi slabosti bile pod uticajem nečastivih sila,

kao što su sedam smrtnih grehova (Gordost, Neumerenost, Srebroljublje, Blud, Gnev, Lenjost,

Zavist), ali koji je mogao da izabere spasenje uz pomoć Milosrđa, Pravde, Istine i Umerenosti.

Osnovne teme su bile izbor između dobra i zla, prolaznost života i neizbežnost smrti,

naglašavajući diferencijaciju između materijalnog i duhovnog. Smatra se da su se moraliteti

prvobitno pojavili u Engleskoj, a najstariji poznati je The Castell of Perseverance, koji datira sa

početka XV veka. Ove drame predstavljaju sponu između liturgijske i profesionalne svetovne

drame, kombinujući elemente i jedne i druge.24

24 Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/391805/morality-play, preuzeto 22.01.2013.

7

QUEM QUAERITIS?

Smatra se da je najzaslužniji za nastanak ove nove vrste drame bio tropar Quem quaeritis25 , koji

predstavlja razgovor između Djeve Marije, Marije Magdalene i Marije, Lazarove sestre, s jedne

strane, i anđela, s druge.

Interrogatio. Quem quaeritis in sepulchro, o Christicolae?

Responsio. Jesum Nazarenum crucifixum, o caelicolae.

Angeli. Non est hic; surrexit, sicut praedixerat. Ite, nuntiate quia surrexit de sepulchro.

Pitanje: Koga tražite u grobnici, o Hrišćani?

Odgovor: Isusa Nazarećanina, Razapeta, o Nebeski.

Anđeli: On nije ovde. Vaskrsao je, kako je i predskazano. Idite, razglasite da se On uzdigao iz svoje grobnice.

Ovaj tropar predstavljao je početak Uskršnje mise, a izvodili su ga kantor i hor. Najstariji poznati

primerak Quem quaeritis potiče iz opatije Sen Marsial u Limožu. Tokom kasnog X veka ovaj

tropar je prebačen sa početka na kraj Uskršnjeg jutrenja; oslobođen litijskih antifona, tropar je

mogao biti proširen novim sadržajima. Vinčesterska Regularis concordia čuva najstariji Visitatio

sepulchri26, proširenu verziju Quem quaeritis, koja sadrži i detaljna uputstva po pitanju kostima,

karakteristika likova i glumačkog stila. Iako je reprodukcija događaja sa Uskršnjeg jutrenja imala

svojstvo službe, a ne igre i predstave, korišćenje kostima, mimike i vokalskih modulacija svakako

je dramske prirode. Podela na razvojne stadijume koja se danas smatra zastarelom, iako je i dalje

u upotrebi, jeste sledeća:

U prvom stadijumu prikazivana je samo scena razgovora između Djeve Marije, Marije

Magdalene, Lazarove Marije i Anđela.

Naredni, drugi stadijum obuhvata scenu razgovora, kojoj se pridodaje i scena gde apostoli

Petar i Jovan trče do grobnice, kako bi potom pokazali prazan pokrov kao dokaz vaskrsnuća.

Treći stadijum kao dodatak prethodnima obuhvata i tzv. Hortulanus scenu, u kojoj Marija

Magdalena sreće vaskrslog Hrista i zamenjuje ga za baštovana. Ovde su se mogli pojavljivati i

25 lat. Koga tražiš?26 lat. Poseta grobnici.

8

drugi likovi, poput Pontija Pilata, jevrejskih starešina, vojnika koji su poslati da čuvaju grobnicu

ili prodavca začina.27

Do danas je sačuvano preko 400 verzija ove drame.

Najranije hrišćanske drame bez sumnje su u vezi sa Visitatio sepulchri. Treća Božićna misa, na

primer, sadrži dijalog između pastira i svedoka u jaslama. Ipak, nemoguće je pratiti jasnu

razvojnu liniju u procesu usložnjavanja ovih tekstova. Zavisno od složenosti samih obreda

vezanih za određeni praznik, zavisila je raznovrsnost i složenost dramskih elemenata u njima.

Tako su drame održavane na Bogojavljenje bile mnogo razrađenije i raznovrsnije u odnosu na

one koje su se održavale na Božić.28

U čuvenom rukopisu Karmina Burana iz XIII veka sačuvan je tekst Ludus de nativitate, koji je

izvođen nezavisno od liturgije. U ovom rukopisu nalaze se još i Ludus de rege Aegypti i Ludus de

passione. Mali je broj ovakvih izvedbi koje su održavane nezavisno od crkvenih misa, pošto je u

okviru samih misa više puta bila prikazivana Hristova žrtva, te za njima nije imalo potrebe.

Najraniji primer predstavlja fragment drame o izdaji i raspeću Hrista iz Montekasinija.29

Najveći broj liturgijskih drama crpeo je svoju tematiku iz Novog zaveta, dok je mali je broj onih

koje su temtiku preuzimale iz Starog zaveta; među najznačajnije od njih spadaju dve drame o

životu Danijela.

27 Mantello, Rigg, 1996: 574-578.28 Ibid.29 Ibid.: 576.

9

PRIMERI LITURGIJSKE DRAME, MIRAKULA I MORALITETA

Verses pascales de tres Maries. U pitanju je jedna liturgijska drama iz XII veka koja se izvodila

na Uskrs. Njen tvorac je nepoznat, ali se pripisuje jednom od članova skriptorijuma30 manastira

Vika. Drama počinje odlaskom tri Marije do Hristove grobnice, gde na putu sreću prodavca

začina. Traže biljke koje će najbolje sačuvati Hristovo telo, za koje trgovac postavlja izuzetno

visoku cenu, što Marija Magdalena bez razmišljanja plaća. Tri žene nastavljaju ka grobnici,

ispred koje stoji anđeo, dok je kamen na grobnici pomeren. Anđeo ih obaveštava o Hristovom

vaskrsnuću, i šalje da izveste apostole o tom čudu. Sledeća scena prikazuje tri žene ucveljene.

One očigledno još nisu posetile grobnicu, te se smatra da prethodna scena predstavlja

proročanstvo o onome što će se tek dogoditi. Njih tri odlaze u grobnicu, koju nalaze praznu, gde

ih sreće anđeo, postavljajući pitanje "Quem quaeritis?". Scena se nastavlja Quem quaeritis

troparom, a završava pevanjem Te Deum. 31

Tres filiae. Ovo je jedan od mirakula posvećenih sv. Nikoli. U jednostavno opremljenoj sobi sede

otac i tri kćeri, svako tugujući nad svojom sudbinom. Otac se žali kako njegove kćeri žele miraz

za udaju, dok on nema da im pruži ni da jedu. Sestre naizmenično pričaju svoju tužnu sudbinu,

kako zakon zabranjuje venčanje bez miraza. One se mole svetom Nikoli da im pomogne i

obezbedi im miraz. Nakon što su legle na spavanje, otac kuje planove da svoje kćeri proda u

roblje i na taj način zaradi pare. Čuvši ovo, sveti Nikola odlučuje da iskoristi svoje porodično

bogatstvo da devojkama obezbedi miraz. Ujutru, sestre zatiču čarape, koje su prethodno veče

okačile na kamin, pune zlata. Radosno zovu oca, obaveštavjući ga da sad mogu da se udaju za

svoje momke, te da on više ne mora da ih hrani. Svi se raduju, dok sveti Nikola posmatra

posledice svoga dela kroz prozor kuće.32

The Somonyng of Everyman. Često nazivan samo "Everyman", ovaj moralitet potiče iz XV veka

i bavi se pitanjem spasenja i toga šta čovek mora učiniti da bi ga zaslužio. Priča započinje

prologom u kome se Bog žali kako su ljudi postali isuviše okrenuti materijalnim stvarima i

zaboravili na Njega. Stoga on šalje Smrt po Običnog čoveka, pozvavši ga k Sebi da mu ispostavi

račune. Čovek, svestan da nema sređene račune, pokušava da podmiti Smrt, što ova odbija, ali

30 lat. scriptorium - prostorija u okviru manastira gde su bile prepisivane knjige. (Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/530013/scriptorium, preuzeto 23.01.2013)31 http://en.wikipedia.org/wiki/Verses_pascales_de_tres_Maries, preuzeto 23.01.2013.32 Drama dostupna na: http://www.stnicholascenter.org/pages/lucchese/ - posećeno 23.01.2013.

10

mu dozvoljava da na put povede nekoga ko će svedočiti o njegovoj dobroti. Stoga se Čovek

okreće svim onim stvarima do kojih je držao za života: Drugarstvu, Soju i Rođacima,

Materijalnim dobrima. Svi oni odbijaju da pođu jednom kad saznaju pravo odredište. Čovek se

potom okreće Dobrim delima, koja prihvataju da pođu na put sa njim znajući da je odredište

Smrt, ali koja su preslaba da bi izdržala taj put zbog Čovekove nepažnje. Uz pomoć Znanja,

Ispovesti i Pokajanja, čovek okajava svoje grehe, a Dobra dela jačaju dovoljno da pođu sa njim

na put. Ona potom pozivaju Lepotu, Snagu, Diskreciju i Čula da im se pridruže na putu, ali ona to

odbijaju, jer to su stvari koje se s vremenom i godinama gube. Znanje takođe ne polazi sa njima

na put, ali ostaje s Čovekom do samog kraja. Konačno zadovoljan, Čovek silazi u svoj grob i

umire, sa Dobrim delima pokraj sebe, i uzdiže se do neba gde ga dočekuju anđeli. Na kraju

predstave pojavljuje se doktor koji objašnjava i pouku priče - samo nas Dobra dela prate ne

poslednjem putovanju, sve ostalo je prolazno.33

33 http://en.wikipedia.org/wiki/Everyman_(play), posećeno 23.01.2013.

11

BIBLIOGRAFIJA

1. Mantello, F. A. and Rigg, A. G. (1996): Medieval Latin: An Introduction and Bibliographical Guide, The catholic university of America press

2. Goldsetein, L. (2004): The Origin of Medieval Drama, Fairleigh Dickinson Univ Press3. Matthews, B. (1912): The Development of the Drama, New York: Charles Scribner's Sons

Internet izvori

1. Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/ [23.01.2013]

2. Jeruzalem i ostalo: http://www.tep.blog.hr [23.01.2013]

3. Λειτουργικό δράμα: http://se.gr/music/?p=335 [21.1.2013]

4. Λειτουργικό δράμα: http://www.ygeiaonline.gr/index.php?

option=com_k2&view=item&id=31040:leitoyrgiko_drama [21.1.2013]

5. Merriam Webster encyclopedia: http://www.merriam-webster.com/ [22.01.2013]6. St. Nichola's Center: http://www.stnicholascenter.org [23.01.2013]

7. Wikipedia: http://en.wikipedia.org [23.01.2013]

12