Ljubomir Madi.arEkonomski fakultetBeograd

UDK 323.1 :329.73Orieinalni nauEni rad

ANATOMIJA JEDNOG EPOHALNOG PORAZA- Odnosi ciljeva i sredstava u srpskom

nacionalnom programu -

Omnia prius experiri verbis quam armis sapientem decet.Contra potentem bella qui movet, cadit.

l. Uvod

Jedva da 6e se medu upuienima na6i neko ko sada5nja do-gadanja i njihov verovatni epilog neie okarakterisati kao poraz.Nadiniv5i prvi valjan korak u ovoj nesumnjivo ispravnoj dijagnozi,jedan broj posmatrada, u traganju za uzrocima, upire prst u Hrvate,Muslimane i, ponajvi5e, medunarodnu zajednicu. Tako se na ispra-van prvi - neposredno naslanja pogreian slededi korak. Od Hrvatai Muslimana, sa kojima se srpska strana naila u ovom apsurdnom inesre6nom sukobu, ni5ta drugo ne treba ni odekivati nego da zapnuiz petnih 2i1a da svom protivniku nanesu poraz. BaS kao Sto isrpska strana nije Stedela ni trud ni dZebanu da porazi i jedne idruge. Sto se medunarodne zajednice tide, nju treba shvatiti kaodeo objektivno datog eksternog okruZenja u kome Srbi, rasuti poraznim juZnoslovenskim prostorima, nastoje da ostvare svoje nacio-nalne interese. Besmisleno je medunarodnu zajednicu optuZivatiza ovakve ili onakve greSke, iako je takvih greSaka sigumo bilo, ito ne u tako malom broju. NaSe osude odluka koje donose pojedinimedunarodni dinioci i nadina na koji se ponaSaju neie njihovoponaSanje ni za dlaku promeniti.

2. Elementi anatomije poraza: interakcija ciljeva i izvorikonfliktnosti

Ono Sto u igri sa medunarodnom zajednicom treba'da nastojida postigne racionalan udesnikjeste da predvidi njeno pona5anje.

=t

Fts7

;

N

J

6 5

Ftqp

;trN

I

,N

=

J

Njegovo delovanje biie utoliko delotvornije ukoliko je i njegovopredvidanje tadnije. Ako i kad omane u tom predvidanju, nemamestanikakvoj srdZbi. Ako je racionalan, jedino Sto 6eizte greSkepregnuti da izvude jeste poruka koja 6e ga za5tititi od pravljenjaistih gre5aka u budu6nosti. Sumirajuii ovaj i prethodni pasus, kadgod neki subjekt doZivi veliki liini poraz ili op5tu nesre6u kata-klizmidkih rzmera,on - bez obzira da li se radi o pojedincu, grupiili ditavom narodu - treba da pokuSa trezveno da sagleda uzroke,da razludi egzogeno uslovljene, objektivne determinante prolomaod onih na koje je u veiem ili manjem stepenu mogao da uti6e i,posebno, da ustanovi gde je sam pogre5io i kako se dogodilo dazamesi gorku kaSu koju sad ve6 ne mole ada ne pokusa.

Nesredni preokret i, kako je bar za deo naSeg naroda savrSenojasno, katastrofalni epilog petogodi5njeg sukobljavanj a sa susednimi duhovno bliskim slovenskim narodima, spada u onu kategorijukompleksnih dogadaja koji se ne mogu u celosti sagledati u jednom

analitidkom zahvatu, diji razni aspekti iziskuju zasebne, dobrimdelom odvojene analitidke rezove i koji se, uz ostalo, moraju tazmat-rati u vi5e etapa. Pogodan nadin identifikovanja tih etapa, te takodekomponovanja op5teg i krupnog problema na ve6i broj manjih ioposeblj enih, j este odvoj eno razmatranje n aj pre relev antni h ci lj eva,a potom strategija, nadina i sredstava zarealizaciju tih ciljeva.

Kratko se ovaj prllazmoLe formulisati kao dijagnoza i utvr-divanje odnosa ciljeva i sredstava. O odnosu ciljeva i sredstavapostoji opseZna filozofska i politikolo5ka literatura u koju ovdenije neophodno niti moguie ulaziti.Dovoljno je da se istakne opSti,univerzalno prihvadeni zakljudak da ni u jednom velikom dru5tve-nom pokretu ili akciji ciljevi nisu irelevantni, ali da su sredstvadaleko vaLnlja (Milo5evii 1990, passim, a posebno ss' 106-40,Stojanovii 1969, g1.9, posebno ss. 180-7). Argumentacija je

opseZna i komplikovana, ali se dobar njen deo svodi na prilidnojednostavnu propoziciju o ciljevima kao nedemu Sto je po prirodistvari daleko od aktuelne stvamosti i Sto sluZi tek kao puki orijentirza akcije koje se preduzimaju sada i ovde; nasuprot ciljevima,sredstva su nerazludivi deo stvarnosti, ona se primenjuju danas,ona svoje udinke ispoljavaju u datom teku6em periodu i svoj dubokipedat utiskuju dru5tvenoj stvarnosti nezavisno od ciljeva koji, uos-talom, po pravilu i ne bivaju realizovani ili to bivaju tek u jednoj

skromnoj meri. Savremena filozofska misao se manje-viSe jasno

iskristalisala - a samim tim na odgovarajuii nadin i opredelila -

oko stava koji je, bez ograda,dijametralno suprotan staroj latinskojsentenci Finis sanctificat media. Naprotiv, savremena misao na-glaSeno naginje jednoj drugoj, upravo suprotnoj izreci: Non sunlfacienda mala ut evenient born . Po svom obidaju , Latini su i ovdeo jednoj vaLnoj stvari, shodno konkretnoj potrebi, formulisali dvesuprotne, jednako popularne i desto citirane misli.

Interakcija ciljeva i sredstava odralava,dakle, pa i manifes-tuje vaZnost oba ova elementa, uz nedvosmislenu prevagu vaZnostisredstava nad znadenjem ciljeva. Nedvosmisleno je ustanovljenoda lo5i ciljevi te5ko da mogu dati konstruktivan karakter bilo kojojakciji bez obzira na karakter primenjenih sredstava. Takode je ut-vrdena, ali sa neuporedivo jadim naglaskom i mnogo vi5e izraZeniminsistiranjem na praktidnoj primeni, i obrnuta propozicija: nematih ciljeva koji jednoj dru5tvenoj akciji ili strate5kom pravcu delaryamogu udahnuti progresivni i humani smisao ukoliko se ona oslanjana neprimerena, etidki problematidna sredstva.

Koriste6i ovaj opSti okvir kao osnovu za razmatranje svegaSto se u poslednjih osam, a osobito u poslednjih pet godina orga-nizovano preduzimalo na planu rcalizacije i promocije srpskih na-cionalnih ciljeva, moZe se tout court konstatovati da su sami cilievibili problematidni, a da su u njihovoj realizaciji kori5iena neadek-vatna sredstva. Neadekvatnost sredstava ima dve dimenzije: (1)njihovu problematidnost sa stajali5ta moralnih standarda koji danaspreovladuju u svetu, i (2) njihovu nedelotvornost i gotovo apriomubesperspektivnost, tj. njihovu inkompatibilnost sa nadelima racio-nalnog delanja.

Rezime razmaftanjao karakteru i odnosima ciljeva i sredstavau - nipoSto eksplicitno formulisanom - srpskom nacionalnom pro-gramu moZe da bude krajnje saZet ali ne moZe a da ne bude unekolikoSokantan: program je oblikovan i tokom vremena prilagodavan uznaku problematidnih i te5ko odbranjivih ciljeva, a poku5aji njegovercalizacije oslanjali su se na ne baS prikladna i sigurno nedelotvornasredstva. JoS krada i drastidnija formulacija bezizlaza sa kojim sesuodio bila bi - 1o5i ciljevi i job lo5ija sredstva.

Kad je red o ciljevima, kao bitna i nezaobrlazna dinjenicaname6e se raspad zajednidke drlave SFRJ. Raspad je znadio funda-mentalnu i dalekoseZnu promenu globalne geopolitidke ravnoteZe,promenu u kojoj su se iznova i - u odnosu na stanje koje jeneposredno prethodilo - na su5tinski nov i bitno drukdiji nadinpostavila nacionalna pitanja svih naroda koji su dotada Ziveli ud-

6 6 b /

Ftqp

;trN

I

,N

=

J

Njegovo delovanje biie utoliko delotvornije ukoliko je i njegovopredvidanje tadnije. Ako i kad omane u tom predvidanju, nemamestanikakvoj srdZbi. Ako je racionalan, jedino Sto 6eizte greSkepregnuti da izvude jeste poruka koja 6e ga za5tititi od pravljenjaistih gre5aka u budu6nosti. Sumirajuii ovaj i prethodni pasus, kadgod neki subjekt doZivi veliki liini poraz ili op5tu nesre6u kata-klizmidkih rzmera,on - bez obzira da li se radi o pojedincu, grupiili ditavom narodu - treba da pokuSa trezveno da sagleda uzroke,da razludi egzogeno uslovljene, objektivne determinante prolomaod onih na koje je u veiem ili manjem stepenu mogao da uti6e i,posebno, da ustanovi gde je sam pogre5io i kako se dogodilo dazamesi gorku kaSu koju sad ve6 ne mole ada ne pokusa.

Nesredni preokret i, kako je bar za deo naSeg naroda savrSenojasno, katastrofalni epilog petogodi5njeg sukobljavanj a sa susednimi duhovno bliskim slovenskim narodima, spada u onu kategorijukompleksnih dogadaja koji se ne mogu u celosti sagledati u jednom

analitidkom zahvatu, diji razni aspekti iziskuju zasebne, dobrimdelom odvojene analitidke rezove i koji se, uz ostalo, moraju tazmat-rati u vi5e etapa. Pogodan nadin identifikovanja tih etapa, te takodekomponovanja op5teg i krupnog problema na ve6i broj manjih ioposeblj enih, j este odvoj eno razmatranje n aj pre relev antni h ci lj eva,a potom strategija, nadina i sredstava zarealizaciju tih ciljeva.

Kratko se ovaj prllazmoLe formulisati kao dijagnoza i utvr-divanje odnosa ciljeva i sredstava. O odnosu ciljeva i sredstavapostoji opseZna filozofska i politikolo5ka literatura u koju ovdenije neophodno niti moguie ulaziti.Dovoljno je da se istakne opSti,univerzalno prihvadeni zakljudak da ni u jednom velikom dru5tve-nom pokretu ili akciji ciljevi nisu irelevantni, ali da su sredstvadaleko vaLnlja (Milo5evii 1990, passim, a posebno ss' 106-40,Stojanovii 1969, g1.9, posebno ss. 180-7). Argumentacija je

opseZna i komplikovana, ali se dobar njen deo svodi na prilidnojednostavnu propoziciju o ciljevima kao nedemu Sto je po prirodistvari daleko od aktuelne stvamosti i Sto sluZi tek kao puki orijentirza akcije koje se preduzimaju sada i ovde; nasuprot ciljevima,sredstva su nerazludivi deo stvarnosti, ona se primenjuju danas,ona svoje udinke ispoljavaju u datom teku6em periodu i svoj dubokipedat utiskuju dru5tvenoj stvarnosti nezavisno od ciljeva koji, uos-talom, po pravilu i ne bivaju realizovani ili to bivaju tek u jednoj

skromnoj meri. Savremena filozofska misao se manje-viSe jasno

iskristalisala - a samim tim na odgovarajuii nadin i opredelila -

oko stava koji je, bez ograda,dijametralno suprotan staroj latinskojsentenci Finis sanctificat media. Naprotiv, savremena misao na-glaSeno naginje jednoj drugoj, upravo suprotnoj izreci: Non sunlfacienda mala ut evenient born . Po svom obidaju , Latini su i ovdeo jednoj vaLnoj stvari, shodno konkretnoj potrebi, formulisali dvesuprotne, jednako popularne i desto citirane misli.

Interakcija ciljeva i sredstava odralava,dakle, pa i manifes-tuje vaZnost oba ova elementa, uz nedvosmislenu prevagu vaZnostisredstava nad znadenjem ciljeva. Nedvosmisleno je ustanovljenoda lo5i ciljevi te5ko da mogu dati konstruktivan karakter bilo kojojakciji bez obzira na karakter primenjenih sredstava. Takode je ut-vrdena, ali sa neuporedivo jadim naglaskom i mnogo vi5e izraZeniminsistiranjem na praktidnoj primeni, i obrnuta propozicija: nematih ciljeva koji jednoj dru5tvenoj akciji ili strate5kom pravcu delaryamogu udahnuti progresivni i humani smisao ukoliko se ona oslanjana neprimerena, etidki problematidna sredstva.

Koriste6i ovaj opSti okvir kao osnovu za razmatranje svegaSto se u poslednjih osam, a osobito u poslednjih pet godina orga-nizovano preduzimalo na planu rcalizacije i promocije srpskih na-cionalnih ciljeva, moZe se tout court konstatovati da su sami cilievibili problematidni, a da su u njihovoj realizaciji kori5iena neadek-vatna sredstva. Neadekvatnost sredstava ima dve dimenzije: (1)njihovu problematidnost sa stajali5ta moralnih standarda koji danaspreovladuju u svetu, i (2) njihovu nedelotvornost i gotovo apriomubesperspektivnost, tj. njihovu inkompatibilnost sa nadelima racio-nalnog delanja.

Rezime razmaftanjao karakteru i odnosima ciljeva i sredstavau - nipoSto eksplicitno formulisanom - srpskom nacionalnom pro-gramu moZe da bude krajnje saZet ali ne moZe a da ne bude unekolikoSokantan: program je oblikovan i tokom vremena prilagodavan uznaku problematidnih i te5ko odbranjivih ciljeva, a poku5aji njegovercalizacije oslanjali su se na ne baS prikladna i sigurno nedelotvornasredstva. JoS krada i drastidnija formulacija bezizlaza sa kojim sesuodio bila bi - 1o5i ciljevi i job lo5ija sredstva.

Kad je red o ciljevima, kao bitna i nezaobrlazna dinjenicaname6e se raspad zajednidke drlave SFRJ. Raspad je znadio funda-mentalnu i dalekoseZnu promenu globalne geopolitidke ravnoteZe,promenu u kojoj su se iznova i - u odnosu na stanje koje jeneposredno prethodilo - na su5tinski nov i bitno drukdiji nadinpostavila nacionalna pitanja svih naroda koji su dotada Ziveli ud-

6 6 b /

ruZeni u zajednidkoj zemlji. Najbrojniji narodi - Srbi, Hrvati iMuslimani - na5li su se u situaciji da nisu vi5e locirani u jednojdrZavi. To iznenadno stvaranje dijaspore tamo gde je ranije biladoista nezamisliva znaEilo je za sve ove narode gubitak koji je vrlote5ko bilo nadoknaditi eventualnim dobicima na drugim podrudjima.Nastao je teLaki te5ko razre5iv konflikt legitimnih interesa. Konfliktu kome ne postoji re5enje koje bi, makar u pribliZno zadovoljavajuiojmeri, zadovoljilo sve te interese. Tipidna emotivno-intelektualnamanifestacija tog konflikta bilo je pitanje - konstatacija ,,... Akomogu Hrvati da se izdvoje iz Jugoslavije, za5to (kraji5ki i ostali)Srbi ne mogu iz Hrvatske"? ili ,,... Ako Muslimani 'zele da napusteJugoslaviju, otkud im pravo da uzmtJ za ruku (bosanske) Srbe i daih izvedu iznje"?

Najkra6e, poremeiena je jedna konstelacija u kojoj su svibrojniji narodi imali zagarantovanu elementarnu bezbednost i uprilidno visokom stepenu osigurana ostala nacionalna prava. Veiinubitnih problema trebalo je re5avati iznova, a zbog izukr5tanih iprepletenih interesa svaki ambiciozniji poku5aj da se, prema sop-stvenoj proceni, rele egzistencijalna pitanja sopstvenog naroda -automatski je i5ao na radun drugih. Dubok, te5ko savladiv konfliktinteresa odraz je objektivnih ogranidenja za njihovu realizaciju urrovoj situaciji i Eak disto logidkih nemoguinosti da oni, tako su-prostavljeni, u formi u kojoj su operacionalno izraleniobudu simul-tano zadovoljeni. Drugim redima, glavni akteri jugoslovenske dramemorali su, uzeti zajedno, da u vaZnoj dimeriziji drZavne orgartizacije,kolektivne bezbednosti i procenta stanovniStva obuhva6enog ma-tidnom drZavom, preftpe znatan gubitak.

No, dok je ukupni gubitak izvestan i odigledan, njegovaraspodela na pojedine narode uop5te nije odigledna i sigumo zavisiod re5enosti dase za svoj interes krene u borbu protiv drugih i,naravno, od odnosa moii. S odzirom na okolnost da je preovladaooseiaj da se u relativno kratkom prelaznom periodu postavljaju

i drZavnopravni temelji za duga buduia vremena, prirodno je da je

D postojala izuzetno visoka motivacija da se izbori Sto povoljnijii poloZaj. Postojala je i - to se mora naglasiti iako zvudi paradoksalno

! - sasvim racionalno zasnovana spremnost na Zrtve. Racionalno

A Zrtvovanje u turbulentnom prelaznom periodu proistide upravo iz

= dinjenice da je to vreme kad se zauzimaju pozicije (i teritorije) ioblikuju ustavna i druga institucionalna reSenja koja treba da pre-ovladaju u vrlo dugom bududem vremenskom rasponu: racionalno

6 8

je, drugim reiima, podneti odredene, makar i vrlo visoke, tro5kovesada dabi se plodoviboljeg drZavno-pravnog poloZaja mogli uZivatiu vrlo dugoj buduinosti. Ova slabo uodena i gotovo nigde i nikadistaknuta objektivna crta novouspostavljene situacije fundamentalnije uzrodnik visokog stepena konfliktnosti. Situacija je struktumooblikovana tako da podstide i (potencijalno) nagracluje konfliktnoponaianje relevantnih udesnika.

Jedan od posebnih izvora konfliktnosti jeste preovladujuiioseiaj, i to u visokom stepenu nagla5en kod sva tri najbrojnijanaroda, da sl drugi odgovorni za ruSenje SFRJ. Prirodno, onaj kojije zajednidku drZavu po(t)kopao treba da plati i odgovarajuiu cenu.Psiholo5ki je sasvim razumljivo odbijanje da se prihvataju nepo-voljne posledice dramatidno pogor5ane situacije koju su prouzro-kovali drugi. ,,Drugi" su sruSili zajedniiku kudu, pa neka snose iposledice. Te predstave su ve6im delom bile pogreSne i mahomuoblidene pod uticajem manipulacije putem drZavnih medija, alisu, kao i uvek u analognim i analogno kompleksnim situacijama,sadrZavale i elemente istine. Zato ijeste veoma teSko i dokazati ihi, jo5 teZe, eventualno opovrgnuti. Objektivan sud mora se temeljitina obuhvatanju svih relevantnih Einilaca, u njihovom paZljivomvaganju i u izvladenju neke rezultante koja ie podivati na poStenomi transparentnom prikazu, prvo, sastavnica koje su uzete u obzir i,drugo, pondera koji su im pripisani. Pristrasni a pogotovo oni os-tra5ieni udesnici u raspravi mogu osporiti i najobjektivniji zakljudakhvatajuii se za one, nesumnjivo objektivne, elemente koji im odgo-varaju i ignori5udi druge, takode objektivne i desto neuporedivovaZnije, elemente koji im ne govore u prilog. Diskusije tako pokazujutendenciju da se razvuku do u beskonadnost a da ne dovedu ni dokakvog dvrstog i za sve obavezujuieg zakljudka.

Zato ni ovde ne moZe biti ni govora o pretenziji da seraspravi pitanje odgovornosti za raspad Jugoslavije. Dovoljno jeda se kaZe da se i kod nas uivrstilo uverenje da su za taj raspadkrivi uglavnom drugi. To uverenje dele Siroki slojevi i raznedruStvene grupe, od samih intelektualnih vrhova nacije do brojnihskupina ljudi prosednog ili ispodprosednog obrazovanja . Bez ulaLe-nja u detaljnu raspravu, ovde 6e ukratko biti iznesena otprilikesuprotna tvrdnja: veliki, moZda najve6i deo odgovornosti za rastur-anje SFRJ snosi srpska strana. Naravno da uz ovakvu tvrdnju morajuda se pruZe i prate6i argumenti; tvrdenje vredi samo onoliko kolikovrede i sami argumenti.

=

F,q

D

IL

N

J

6 9

ruZeni u zajednidkoj zemlji. Najbrojniji narodi - Srbi, Hrvati iMuslimani - na5li su se u situaciji da nisu vi5e locirani u jednojdrZavi. To iznenadno stvaranje dijaspore tamo gde je ranije biladoista nezamisliva znaEilo je za sve ove narode gubitak koji je vrlote5ko bilo nadoknaditi eventualnim dobicima na drugim podrudjima.Nastao je teLaki te5ko razre5iv konflikt legitimnih interesa. Konfliktu kome ne postoji re5enje koje bi, makar u pribliZno zadovoljavajuiojmeri, zadovoljilo sve te interese. Tipidna emotivno-intelektualnamanifestacija tog konflikta bilo je pitanje - konstatacija ,,... Akomogu Hrvati da se izdvoje iz Jugoslavije, za5to (kraji5ki i ostali)Srbi ne mogu iz Hrvatske"? ili ,,... Ako Muslimani 'zele da napusteJugoslaviju, otkud im pravo da uzmtJ za ruku (bosanske) Srbe i daih izvedu iznje"?

Najkra6e, poremeiena je jedna konstelacija u kojoj su svibrojniji narodi imali zagarantovanu elementarnu bezbednost i uprilidno visokom stepenu osigurana ostala nacionalna prava. Veiinubitnih problema trebalo je re5avati iznova, a zbog izukr5tanih iprepletenih interesa svaki ambiciozniji poku5aj da se, prema sop-stvenoj proceni, rele egzistencijalna pitanja sopstvenog naroda -automatski je i5ao na radun drugih. Dubok, te5ko savladiv konfliktinteresa odraz je objektivnih ogranidenja za njihovu realizaciju urrovoj situaciji i Eak disto logidkih nemoguinosti da oni, tako su-prostavljeni, u formi u kojoj su operacionalno izraleniobudu simul-tano zadovoljeni. Drugim redima, glavni akteri jugoslovenske dramemorali su, uzeti zajedno, da u vaZnoj dimeriziji drZavne orgartizacije,kolektivne bezbednosti i procenta stanovniStva obuhva6enog ma-tidnom drZavom, preftpe znatan gubitak.

No, dok je ukupni gubitak izvestan i odigledan, njegovaraspodela na pojedine narode uop5te nije odigledna i sigumo zavisiod re5enosti dase za svoj interes krene u borbu protiv drugih i,naravno, od odnosa moii. S odzirom na okolnost da je preovladaooseiaj da se u relativno kratkom prelaznom periodu postavljaju

i drZavnopravni temelji za duga buduia vremena, prirodno je da je

D postojala izuzetno visoka motivacija da se izbori Sto povoljnijii poloZaj. Postojala je i - to se mora naglasiti iako zvudi paradoksalno

! - sasvim racionalno zasnovana spremnost na Zrtve. Racionalno

A Zrtvovanje u turbulentnom prelaznom periodu proistide upravo iz

= dinjenice da je to vreme kad se zauzimaju pozicije (i teritorije) ioblikuju ustavna i druga institucionalna reSenja koja treba da pre-ovladaju u vrlo dugom bududem vremenskom rasponu: racionalno

6 8

je, drugim reiima, podneti odredene, makar i vrlo visoke, tro5kovesada dabi se plodoviboljeg drZavno-pravnog poloZaja mogli uZivatiu vrlo dugoj buduinosti. Ova slabo uodena i gotovo nigde i nikadistaknuta objektivna crta novouspostavljene situacije fundamentalnije uzrodnik visokog stepena konfliktnosti. Situacija je struktumooblikovana tako da podstide i (potencijalno) nagracluje konfliktnoponaianje relevantnih udesnika.

Jedan od posebnih izvora konfliktnosti jeste preovladujuiioseiaj, i to u visokom stepenu nagla5en kod sva tri najbrojnijanaroda, da sl drugi odgovorni za ruSenje SFRJ. Prirodno, onaj kojije zajednidku drZavu po(t)kopao treba da plati i odgovarajuiu cenu.Psiholo5ki je sasvim razumljivo odbijanje da se prihvataju nepo-voljne posledice dramatidno pogor5ane situacije koju su prouzro-kovali drugi. ,,Drugi" su sruSili zajedniiku kudu, pa neka snose iposledice. Te predstave su ve6im delom bile pogreSne i mahomuoblidene pod uticajem manipulacije putem drZavnih medija, alisu, kao i uvek u analognim i analogno kompleksnim situacijama,sadrZavale i elemente istine. Zato ijeste veoma teSko i dokazati ihi, jo5 teZe, eventualno opovrgnuti. Objektivan sud mora se temeljitina obuhvatanju svih relevantnih Einilaca, u njihovom paZljivomvaganju i u izvladenju neke rezultante koja ie podivati na poStenomi transparentnom prikazu, prvo, sastavnica koje su uzete u obzir i,drugo, pondera koji su im pripisani. Pristrasni a pogotovo oni os-tra5ieni udesnici u raspravi mogu osporiti i najobjektivniji zakljudakhvatajuii se za one, nesumnjivo objektivne, elemente koji im odgo-varaju i ignori5udi druge, takode objektivne i desto neuporedivovaZnije, elemente koji im ne govore u prilog. Diskusije tako pokazujutendenciju da se razvuku do u beskonadnost a da ne dovedu ni dokakvog dvrstog i za sve obavezujuieg zakljudka.

Zato ni ovde ne moZe biti ni govora o pretenziji da seraspravi pitanje odgovornosti za raspad Jugoslavije. Dovoljno jeda se kaZe da se i kod nas uivrstilo uverenje da su za taj raspadkrivi uglavnom drugi. To uverenje dele Siroki slojevi i raznedruStvene grupe, od samih intelektualnih vrhova nacije do brojnihskupina ljudi prosednog ili ispodprosednog obrazovanja . Bez ulaLe-nja u detaljnu raspravu, ovde 6e ukratko biti iznesena otprilikesuprotna tvrdnja: veliki, moZda najve6i deo odgovornosti za rastur-anje SFRJ snosi srpska strana. Naravno da uz ovakvu tvrdnju morajuda se pruZe i prate6i argumenti; tvrdenje vredi samo onoliko kolikovrede i sami argumenti.

=

F,q

D

IL

N

J

6 9

Pre svega, Srbi su najbrojnija a time i najuticajnija, verovatnonajmoinija nacija. Kao takvi, oni su na oduvanju SFRJ i preva-zllaLenjr najkritidnijeg intervala u njenom postojanju mogli naj-viSe i da urade. Odgovornost raste, pored ostalog, i sa moii, tj. sasposobnoSiu uticanja na ishod relevantnog procesa. Onaj koji naneki sled dogaclaja ne moZe da utide, ne moZe odigledno za njih dabude niti odgovoran. Povrh toga, Srbi su, kao najbrojniji i najvi5erasuti po juZnoslovenskim prostorima bili i najviSe zainteresovantza opstanak SFRJ. Logibnoje da ve6i deo odgovornosti za demon-tiranje nekog drZavnog entiteta bude lociran na onu stranu kojoj jeon potreban; od onih kojima nije potreban ne moZe se ni odekivatida ga Stite. Isto tako, u onoj varijanti drZavno-pravne organizacijeu kojoj je bila oformljena, Srbima je Jugoslavija vi5e odgovaralanego veiini drugih naroda, posebno viSe nego Hrvatima i Sloven-cima. Istoridarima je poznato da su postojale dve konkurentne kon-cepcije jugoslovenskog zajedni5tva, srpska i hrvatska, i daje, stica-jem istorijskih okolnosti vezanih zaPrvi svetski rat, preovladalasrpska. VaZni elementi te drZavn e organizaclje preZiveli su mnogeustavne i druge reforme i Drugi svetski rat i zadrl,ali se do samograspada zemlje.

Ovu ie tvrdnju mnogi osporavati, a u odgovoru na poricanjemoZe se podsetiti da su Srbi - deklarativno, a u varijanti koja im jeodgovarala i praktidki - podrZavali Jugoslaviju prakrjdno sve vremenjenog postojanja, takore6i do pred njen raspad. HrVati su, a delomi Slovenci, naprotiv, nastojali da se od jugoslovenskog zajedni5tvaudalje, ne prestaju6i da tragaju za re5enjima i promenama koji 6eim dati Sto vedu samostalnost. Za njih kao da i nije postojalaverzija zajednidke drLave za koju bi se zdu5no zalagali. To i jesteizvor i uzrodnik popularne i dobrim delom objektivno zasnovanepredstave o hrvatskom separatizmu koja je bila i ostala toliko dvrstana istoku zemlje. Taj uklon ka separatizmu pogre5no je tumadenkao manifestacija nekog endemidnog zla, priroclene destruktivnosti

{ .hrvatskog naroda, umesto da se protumadi kao znak zabrinjavaju6eH okolnosti da aktuelna drZavna organizaclia nije bila prilagodena* interesima tog (i slovenadkog i nekih drugih) naroda.

= , desto isticane tvrdnje da su Srbi zaradzajedni5tva i op5teg

f; - int"t"ru na oltar zajednidke budu6nosti stalno polagali Zrtve i stav-

? ljali svoj nacionalni interes - naivne su i besmislene. Svaki narodse prema zajednidkoj drlavipostavljao shodno stepenu u kome muje odgovarala. Ovde vaZi teorija koja je analogna mikroekonomskoj

7 0

teoriji otkrivene preferencije: iz ispoljenog ponaSanja slede zakljudcio karakteru i stepenu preferencije datog subjekta prema odgo-varajudem objektu. Srbi su se u Jugoslaviji ose6ali komotnije negodrugi; kako bi drukdije, uostalom, i moglo da bude kad je ta zemljastvorena u ratu u kome su se Srbi, i to sa velikim ubinkom iogromnim prestiZom, na5li na pobednidkoj strani; i zar se ne5tobitno moglo promeniti u Drugom svetskom ratu koji je za Srbetakode, makar u osnovi, uspeSno okondan. Kad bi bilo drukdije,sledilo bi daje naS narod jedini koji, nakon povoljnih ratova, drZavnuorganizaciju kroji ne prema svojim nego prema tudim ciljevima ipotrebama. I tu su Latini ostavili jednu prikladnu misao: A/iisprodesse et sibi nocere stultitia est, non caritas.

Rezimirajuii, objektivno najveia sposobnost i mot da seza5titi SFRJ, objektivno najveia potreba za takvom zajednidkomdrZavom i objektivno najbolji poloiaj u toj drZavi tri su komponenteodgovornostikojazaraspad SFRJ pada na srpsku stranu.

Pored tih op5tih, mogu se navesti i sledeiih Sest konkretnihelemenata odgovomosti . Pwo, u Srbi j i je, kao i u Sloveni j i , urepublidki ustav ugradena klauzula prema kojoj moZe odbaciti - izameniti sopstvenim - sva federalna legislativna re5enja za koja seproceni da nisu u skladu sa interesima republike. Drugo, u Srbiji jedoneseno preko trideset zakona koji su bili u odiglednom sukobusa saveznim ustavom. Trete, pred raspad zemlje najLe(h propa-ganda protiv saveznih organa i institucija poticala je upravo izSrbije; u jedno napeto i dramatidno vreme to sigurno nije doprinosoduvanju drlave u koju su tako mnogo uloZili na5i preci. eetvrto,pripremano odrZavanje prvih j ugoslovenskih demokratskih izbora,koji su mogli da spasu zemlju i na novoj osnovi uEvrste njenojedinstvo, spredile su slovenadka i srpska delegacija. Peto,Srbijaje prva uvela prekid ekonomskih odnosa i unutra5nje carinske bari-jere, najpre sa Slovenijom, a potom sa Hrvatskom; to je bio nepo-sredni atak na jedinswo zemlje.I, iesto, poznati upad u jugoslovenskimonetarni sistem predstavljao je udar na posebno osetljiv i vazdavaZan mehanizam koji je zemlju povezivao neporecivo i vanstandar-dno znadajnim finansijskim nitima. Naravno, razni analitidari moguda odabiraju razli(,ite dinjenice i da im pripisuju razlidite pondere,ali se dini da ni za jednu republiku nrje mogude sadiniti tako impre-sivan spisak tako krupnih poduhvata upravljenih protiv jedinstvazemlje. Onaj koji je, reklo bi se, Jugoslaviju morao najvi5e da duva- zadavao joj je najrazornije udarce. Takvo neuobidajeno pona5anje

=

F

D

B.

NoJ

1 l

Pre svega, Srbi su najbrojnija a time i najuticajnija, verovatnonajmoinija nacija. Kao takvi, oni su na oduvanju SFRJ i preva-zllaLenjr najkritidnijeg intervala u njenom postojanju mogli naj-viSe i da urade. Odgovornost raste, pored ostalog, i sa moii, tj. sasposobnoSiu uticanja na ishod relevantnog procesa. Onaj koji naneki sled dogaclaja ne moZe da utide, ne moZe odigledno za njih dabude niti odgovoran. Povrh toga, Srbi su, kao najbrojniji i najvi5erasuti po juZnoslovenskim prostorima bili i najviSe zainteresovantza opstanak SFRJ. Logibnoje da ve6i deo odgovornosti za demon-tiranje nekog drZavnog entiteta bude lociran na onu stranu kojoj jeon potreban; od onih kojima nije potreban ne moZe se ni odekivatida ga Stite. Isto tako, u onoj varijanti drZavno-pravne organizacijeu kojoj je bila oformljena, Srbima je Jugoslavija vi5e odgovaralanego veiini drugih naroda, posebno viSe nego Hrvatima i Sloven-cima. Istoridarima je poznato da su postojale dve konkurentne kon-cepcije jugoslovenskog zajedni5tva, srpska i hrvatska, i daje, stica-jem istorijskih okolnosti vezanih zaPrvi svetski rat, preovladalasrpska. VaZni elementi te drZavn e organizaclje preZiveli su mnogeustavne i druge reforme i Drugi svetski rat i zadrl,ali se do samograspada zemlje.

Ovu ie tvrdnju mnogi osporavati, a u odgovoru na poricanjemoZe se podsetiti da su Srbi - deklarativno, a u varijanti koja im jeodgovarala i praktidki - podrZavali Jugoslaviju prakrjdno sve vremenjenog postojanja, takore6i do pred njen raspad. HrVati su, a delomi Slovenci, naprotiv, nastojali da se od jugoslovenskog zajedni5tvaudalje, ne prestaju6i da tragaju za re5enjima i promenama koji 6eim dati Sto vedu samostalnost. Za njih kao da i nije postojalaverzija zajednidke drLave za koju bi se zdu5no zalagali. To i jesteizvor i uzrodnik popularne i dobrim delom objektivno zasnovanepredstave o hrvatskom separatizmu koja je bila i ostala toliko dvrstana istoku zemlje. Taj uklon ka separatizmu pogre5no je tumadenkao manifestacija nekog endemidnog zla, priroclene destruktivnosti

{ .hrvatskog naroda, umesto da se protumadi kao znak zabrinjavaju6eH okolnosti da aktuelna drZavna organizaclia nije bila prilagodena* interesima tog (i slovenadkog i nekih drugih) naroda.

= , desto isticane tvrdnje da su Srbi zaradzajedni5tva i op5teg

f; - int"t"ru na oltar zajednidke budu6nosti stalno polagali Zrtve i stav-

? ljali svoj nacionalni interes - naivne su i besmislene. Svaki narodse prema zajednidkoj drlavipostavljao shodno stepenu u kome muje odgovarala. Ovde vaZi teorija koja je analogna mikroekonomskoj

7 0

teoriji otkrivene preferencije: iz ispoljenog ponaSanja slede zakljudcio karakteru i stepenu preferencije datog subjekta prema odgo-varajudem objektu. Srbi su se u Jugoslaviji ose6ali komotnije negodrugi; kako bi drukdije, uostalom, i moglo da bude kad je ta zemljastvorena u ratu u kome su se Srbi, i to sa velikim ubinkom iogromnim prestiZom, na5li na pobednidkoj strani; i zar se ne5tobitno moglo promeniti u Drugom svetskom ratu koji je za Srbetakode, makar u osnovi, uspeSno okondan. Kad bi bilo drukdije,sledilo bi daje naS narod jedini koji, nakon povoljnih ratova, drZavnuorganizaciju kroji ne prema svojim nego prema tudim ciljevima ipotrebama. I tu su Latini ostavili jednu prikladnu misao: A/iisprodesse et sibi nocere stultitia est, non caritas.

Rezimirajuii, objektivno najveia sposobnost i mot da seza5titi SFRJ, objektivno najveia potreba za takvom zajednidkomdrZavom i objektivno najbolji poloiaj u toj drZavi tri su komponenteodgovornostikojazaraspad SFRJ pada na srpsku stranu.

Pored tih op5tih, mogu se navesti i sledeiih Sest konkretnihelemenata odgovomosti . Pwo, u Srbi j i je, kao i u Sloveni j i , urepublidki ustav ugradena klauzula prema kojoj moZe odbaciti - izameniti sopstvenim - sva federalna legislativna re5enja za koja seproceni da nisu u skladu sa interesima republike. Drugo, u Srbiji jedoneseno preko trideset zakona koji su bili u odiglednom sukobusa saveznim ustavom. Trete, pred raspad zemlje najLe(h propa-ganda protiv saveznih organa i institucija poticala je upravo izSrbije; u jedno napeto i dramatidno vreme to sigurno nije doprinosoduvanju drlave u koju su tako mnogo uloZili na5i preci. eetvrto,pripremano odrZavanje prvih j ugoslovenskih demokratskih izbora,koji su mogli da spasu zemlju i na novoj osnovi uEvrste njenojedinstvo, spredile su slovenadka i srpska delegacija. Peto,Srbijaje prva uvela prekid ekonomskih odnosa i unutra5nje carinske bari-jere, najpre sa Slovenijom, a potom sa Hrvatskom; to je bio nepo-sredni atak na jedinswo zemlje.I, iesto, poznati upad u jugoslovenskimonetarni sistem predstavljao je udar na posebno osetljiv i vazdavaZan mehanizam koji je zemlju povezivao neporecivo i vanstandar-dno znadajnim finansijskim nitima. Naravno, razni analitidari moguda odabiraju razli(,ite dinjenice i da im pripisuju razlidite pondere,ali se dini da ni za jednu republiku nrje mogude sadiniti tako impre-sivan spisak tako krupnih poduhvata upravljenih protiv jedinstvazemlje. Onaj koji je, reklo bi se, Jugoslaviju morao najvi5e da duva- zadavao joj je najrazornije udarce. Takvo neuobidajeno pona5anje

=

F

D

B.

NoJ

1 l

N

f

izgleda da najreditije govori o odsustvu politidke volje da se saEuvaSFRJ i o spremnosti da se ona potkopa tamo gde se to najmanjemoglo odekivati.

3. Elementi anatomije paraza: karakter ciljeva is tv arne r azme r e nacio nalnih p r e te nzij a

U prethodnom odeljku je nagla5eno da ciljevi i sredstva uosnovi odreduju su5tinu svih velikih druitvenih pregnuda, ali da suzbog neposredne vezanosti za praktidno delanje i konkretne obrascepona5anja sredstva znatno vaLnija i operativno relevantnija od cilje-va. Ta tvrdnja, medutim, ne podrazumeva da su ciljevi bez ikakvogpraktidnog znalaja ili da su za sekvencu dogaclanja u Zivotnojsvakodnevici mane-viSe irelevantn i . Naprotiv, ciljevi opredeljuj uopStu usmerenost svakog pokreta i daju mu ideolo5ke podstreke,svojevrsnu inspiraciju i propulzivnu moi bez koje jedva da bimogao da produkuje neki udinak. Uz sve to, ciljevi odreduju iodnos svake nacionalne ili etnidke grupe prema drugim grupamasa kojima ulazi u interakcije i konflikte u borbi za ogranideneresurse. Ciljevi u dobroj meri opredeljuju i sredstva koja ie nizudogadanja i povesnih preokreta neretko utisnuti svoj duboki pedat.

Ciljevi srpskog nacionalnog pokreta, koji,je podeo da sezahuktava sredinom osamdesetih a svoj klimaks ddZiveo podetkomdevedesetih godina, nisu nigde artikulisani sa dovoljnom jasnoiomi precizno5du, pa sejavlja problem i njihove neupitne i opSteprih-vatljive identifikacije. Medutim, u meri u kojoj se oni daju razabrati,sa njima se javlja nekoliko krupnih problema. Svi ti problemi izviruiz jedne fundamentalne dinjenice: ciljevi su postavljeni pream-biciozno i u krajnjoj liniji neumereno; tako predozirani, oni moguda budu ostvareni samo uz velike Zrtve susednih i sa nama mnogo-struko povezanih naroda i, po pravilu, uz nemale rizike po medu-narodnu zajednicu. Ko traZi previ5e za sebe, taj to po pravilu moZeda postigne uz nesrtvmemo velike Zrtve onih sa kojima je u odnosimameduzavisnosti.

Ako se skup svih etnidkih entiteta koji nakon ruienja SFRJpoku5avaju daizgrade novi okvir svog drZavno-pravnog opstojanja,posmatra kao celina, tada svako nastojanje jednog aktera da na ra-dun drugih neumereno podigne svoj poloZaj ne samo Sto odigledno,i opet neumereno, pogor5ava njihov poloZaj, nego i za samu tu

celinu medusobno povezanih entiteta znatno sniZava nivo dostiza-nja aspiracija, obarajudi ga daleko ispod objektivno dostiZne grani-ce. Neumerenost u postizanju ciljeva kod bilo kog entiteta spuStacelinu daleko ispod inade ostvarivog nivoa potreba i aspiracija. SastanoviSta celine neumerenost je skupa. GeneriSuii konflikte, onaje izvoriSte problema na slede6e dve relacije: (l) na liniji odnosaprema drugim etnidkim celinama koje se na zajedni-kom prostorubore za svoj poloZaj , i (2) na liniji odnosa prema medunarodnojzajednici.

Medu narodima koji su se posle raspada SFRJ na5li u situaci-ji da iznova defini5u svoj drZavno-pravni status Srbi moZda nisujedini iz daih je redova potekla ideja o okupljanju svih pripadnikanacije u jednoj dri.avi. No, na srpskoj strani je ta ideja artikulisanasa nepokolebljivom rezolutno5iu i na nadin koji je i za udesnikebalkanske drame i za okolni svet bio posebno uodljiv i na mahoveSokantan. Od toga je daleko vaLnija, ali naZalost i nesravnjenonepovoljnija, okolnost da su, u prvoj fazi tragidne serije dogadajavezanih za raspad SFRJ, Srbi u vojnom pogledu bili dalekojadi odnaroda sa kojima su se upustili u te5ku i neizvesnu borbu okopodele teritorije. Vojna superiornost im je omoguiila da svojuopredeljenost za stvaranje (nove) zajednidke drZave neuporedivojade ispolje nego drugi narodi. Ovi drugi su mogli - a u potaji toverovatno i udinili - takode da gaje svoju varijantu imperijalnihsnova, ali zbog slaba5nih snaga i skromnih potencijala to il i nisupokazali ili su (npr. Hrvati) to ispoljili u daleko skromnijem stepenu.

U ovom sklopu javlja se ijedno temeljno pitanje percepcije,spoznaje i interpretacije: da li su ciljevi nacionalnog pokreta onoSto se verbalno i eksplicitno artikuli5e u matici il i dijaspori, i l i suciljevi ono Sto se bez ambivalencije darazabrati iz donesenih odlu-ka, preduzetih akcija i ispoljenih pona5anja? Zahvaljujt(i svojojbrojianoj i vojnoj nadmodnosti Srbi su pokrenuli i ostvarili mnogotoga Sto njihovim oponentima nije po5lo za rukom. Uz ostalo,oruZanom akcijom stvorili su dve drlavne zajednice na teritorijamadveju medunarodno priznatih dri.ava. Te akcije bile su reditije odverbalnih formulacija. Svet je iz srpske sredine dobio snaZnu porukuo reSenosti da svi Srbi budu u jednoj drZavi. BaS zahvaljuju6igovoru konkretnih akcija, pre svega oruZanih, ta se poruka iz srpskihredova dula neuporedivo snaZnije nego iz redova drugih naroda.Stavi5e, stvorenje neizbrisiv utisak da su Srbi jedini koji stvaranjepro5irene varijante svoje drZave (,,Velika Srbija") postavljaju kao

=

F>q

N

J

1 2 7 3

N

f

izgleda da najreditije govori o odsustvu politidke volje da se saEuvaSFRJ i o spremnosti da se ona potkopa tamo gde se to najmanjemoglo odekivati.

3. Elementi anatomije paraza: karakter ciljeva is tv arne r azme r e nacio nalnih p r e te nzij a

U prethodnom odeljku je nagla5eno da ciljevi i sredstva uosnovi odreduju su5tinu svih velikih druitvenih pregnuda, ali da suzbog neposredne vezanosti za praktidno delanje i konkretne obrascepona5anja sredstva znatno vaLnija i operativno relevantnija od cilje-va. Ta tvrdnja, medutim, ne podrazumeva da su ciljevi bez ikakvogpraktidnog znalaja ili da su za sekvencu dogaclanja u Zivotnojsvakodnevici mane-viSe irelevantn i . Naprotiv, ciljevi opredeljuj uopStu usmerenost svakog pokreta i daju mu ideolo5ke podstreke,svojevrsnu inspiraciju i propulzivnu moi bez koje jedva da bimogao da produkuje neki udinak. Uz sve to, ciljevi odreduju iodnos svake nacionalne ili etnidke grupe prema drugim grupamasa kojima ulazi u interakcije i konflikte u borbi za ogranideneresurse. Ciljevi u dobroj meri opredeljuju i sredstva koja ie nizudogadanja i povesnih preokreta neretko utisnuti svoj duboki pedat.

Ciljevi srpskog nacionalnog pokreta, koji,je podeo da sezahuktava sredinom osamdesetih a svoj klimaks ddZiveo podetkomdevedesetih godina, nisu nigde artikulisani sa dovoljnom jasnoiomi precizno5du, pa sejavlja problem i njihove neupitne i opSteprih-vatljive identifikacije. Medutim, u meri u kojoj se oni daju razabrati,sa njima se javlja nekoliko krupnih problema. Svi ti problemi izviruiz jedne fundamentalne dinjenice: ciljevi su postavljeni pream-biciozno i u krajnjoj liniji neumereno; tako predozirani, oni moguda budu ostvareni samo uz velike Zrtve susednih i sa nama mnogo-struko povezanih naroda i, po pravilu, uz nemale rizike po medu-narodnu zajednicu. Ko traZi previ5e za sebe, taj to po pravilu moZeda postigne uz nesrtvmemo velike Zrtve onih sa kojima je u odnosimameduzavisnosti.

Ako se skup svih etnidkih entiteta koji nakon ruienja SFRJpoku5avaju daizgrade novi okvir svog drZavno-pravnog opstojanja,posmatra kao celina, tada svako nastojanje jednog aktera da na ra-dun drugih neumereno podigne svoj poloZaj ne samo Sto odigledno,i opet neumereno, pogor5ava njihov poloZaj, nego i za samu tu

celinu medusobno povezanih entiteta znatno sniZava nivo dostiza-nja aspiracija, obarajudi ga daleko ispod objektivno dostiZne grani-ce. Neumerenost u postizanju ciljeva kod bilo kog entiteta spuStacelinu daleko ispod inade ostvarivog nivoa potreba i aspiracija. SastanoviSta celine neumerenost je skupa. GeneriSuii konflikte, onaje izvoriSte problema na slede6e dve relacije: (l) na liniji odnosaprema drugim etnidkim celinama koje se na zajedni-kom prostorubore za svoj poloZaj , i (2) na liniji odnosa prema medunarodnojzajednici.

Medu narodima koji su se posle raspada SFRJ na5li u situaci-ji da iznova defini5u svoj drZavno-pravni status Srbi moZda nisujedini iz daih je redova potekla ideja o okupljanju svih pripadnikanacije u jednoj dri.avi. No, na srpskoj strani je ta ideja artikulisanasa nepokolebljivom rezolutno5iu i na nadin koji je i za udesnikebalkanske drame i za okolni svet bio posebno uodljiv i na mahoveSokantan. Od toga je daleko vaLnija, ali naZalost i nesravnjenonepovoljnija, okolnost da su, u prvoj fazi tragidne serije dogadajavezanih za raspad SFRJ, Srbi u vojnom pogledu bili dalekojadi odnaroda sa kojima su se upustili u te5ku i neizvesnu borbu okopodele teritorije. Vojna superiornost im je omoguiila da svojuopredeljenost za stvaranje (nove) zajednidke drZave neuporedivojade ispolje nego drugi narodi. Ovi drugi su mogli - a u potaji toverovatno i udinili - takode da gaje svoju varijantu imperijalnihsnova, ali zbog slaba5nih snaga i skromnih potencijala to il i nisupokazali ili su (npr. Hrvati) to ispoljili u daleko skromnijem stepenu.

U ovom sklopu javlja se ijedno temeljno pitanje percepcije,spoznaje i interpretacije: da li su ciljevi nacionalnog pokreta onoSto se verbalno i eksplicitno artikuli5e u matici il i dijaspori, i l i suciljevi ono Sto se bez ambivalencije darazabrati iz donesenih odlu-ka, preduzetih akcija i ispoljenih pona5anja? Zahvaljujt(i svojojbrojianoj i vojnoj nadmodnosti Srbi su pokrenuli i ostvarili mnogotoga Sto njihovim oponentima nije po5lo za rukom. Uz ostalo,oruZanom akcijom stvorili su dve drlavne zajednice na teritorijamadveju medunarodno priznatih dri.ava. Te akcije bile su reditije odverbalnih formulacija. Svet je iz srpske sredine dobio snaZnu porukuo reSenosti da svi Srbi budu u jednoj drZavi. BaS zahvaljuju6igovoru konkretnih akcija, pre svega oruZanih, ta se poruka iz srpskihredova dula neuporedivo snaZnije nego iz redova drugih naroda.Stavi5e, stvorenje neizbrisiv utisak da su Srbi jedini koji stvaranjepro5irene varijante svoje drZave (,,Velika Srbija") postavljaju kao

=

F>q

N

J

1 2 7 3

F'q

N

J&

,N

DJ

svoj state5ki cilj.I zaista, u meri u kojoj se cilj utvrduje prvenstvenokroz preduzete akcije i ispoljena pona5anja, on je konstelaciji srpskihnacionalnih opredeljenja imao znatno ve6u teZinu nego Sto su jeanalogni ciljevi imali kod drugih naroda. I zaista, dok ie golo iapstraktno pitanje o tome da Ii su Srbi za sebe traZili mnogo vi5enego drugi - ostati predmet veditih rasprava i beskrajnih ospora-vanja, sigurno je da su jedino Srbi svojim akcijama i pona5anjimapruLali i svetu i sebi dvrsta i neizbrisiva uverenja da je ideja VelikeSrbije jedini nesrazmerno dimenzionirani i ekspanzionistidki kon-cipirani nacionalni projekat koji je na ovim prostorima istinskistavljen u pokret.

Te5ko bi bilo dokazati da je to nadelo igde ikako ozvanidenokao programska osnova drZavne i/ili nacionalne politike, ali nemanikakve sumnje da je politika brojnih srpskih drLava - Sto u pot-punosti konstituisanih, 5to onih uz koje je u inostranstvu gotovouvek i5ao atribut samoproklamovani - bila snaZno nadahnuta timnadelom i u njegovom znaku dobrim delom bila i oblikovana.MoZda se kao dokaz gornjeg tvrdenja moZe prihvatiti dinjenica daje program okupljanja svih Srba pod jednim drZavnim krovomsasvim eksplicitno artikulisan medu Srbima u novonastaloj dijaspori,a da, u vreme raspirivanja sukoba i velike pomo6i i podr5ke koja jepoticala iz SR Jugoslavije, nije dak ni implicitno osporen niti ujednoj srpskoj zemlji. Ni5ta sliino, narodito ne naplanu oruZanihpobuna i efektnih vojnih akcija, nije poteklo niti iztrivatske niti -narodito! - iz muslimanske sredine.

Poslovidna izme5anost triju naroda na juZnoslovenskim pro-storima snaZno je sve relevantne dinioce medunarodne zajedniceudvrstila u uverenju da se ideja okupljanja jednog naroda u istojdr1avi, ako nije federalna ili bar konfederalna, moZe posti6i samona uStrb drugih naroda i po cenu velike Stete koju oni treba dapodnesu u svom drZavnom organizovanju. Primera radi, ne jednomje isticano u mnogim svetskim forumima i na merodavnim istancamada zbog izme5anosti i nemogu6nosti povladenja granica koje 6egarantovati stabilnost i sposobnost opstanka novih drZavnih celina,idejaokupljanja svih Srba ujednoj drZavi podrazumevada nijedanMusliman ne bi mogao da Zivi u drZavi u kojoj bi njegov narodimao kakvu-takvu, makar i relativnu ve6inu. Ta ideja je takode zadisproporcionalno veliki broj Hrvata podrazumevala da ne bi moglidaLive u svojoj drLavi. Ukratko, u svetu je stvoren utisak za kojini do danas nije jasno da ba5 odudara od stvarnosti da Srbi, traLe1i

za sebe tako mnogo, formuli5uii svoje ciljeve u ekstremnoj formi,drugima ostavljaju il i niSta ili isuviSe malo, svakako van svakeproporcije sa onim Sto su traZili i taLe za sebe.

Nije nimalo sludajno, niti je irelevantno sa stanovi5ta proceneeventualne predimenzioniranosti srpskih nacionalnih ciljeva u od-nosu na ostale, to Sto je srpska strana energidno i bez nekih ogradaodbacila avnojske granice. I o tim granicama su napisane ditavebiblioteke i mnoge 6e knjige joS biti napisane. Jedni tvrde i tvrdi6eda su to ve5tadke, administrativne, leZerno povudene i silom jednog

totalitarnog relima nametnute granice. Drugi istidu njihovu dav-na5nju utemeljenost i vekovnu postojanost, njihovu osveStanostistorijskim dogadanjima i brojnim mirovnim i drugim dokumentima.I jedni i drugi hvataju se za nebitne stvari. Bitna je stvar da se .tvetsa dobrim razlozima uhvatio za princip nepovredivosti granica.Glavni razlog je sadrZan u dinjenici da princip neprikosnovenostigranica spredava ratove i duva Zivot - nesumnjivo najveiu univer-zalno prihvaienu svetinju. Ako bi se dozvolilo nasilno menjanjegranica, svet bi se brzo pretvorio u ogromnu buktinju, ko znakakvi sve ratovi ne bi izbili, koliko bi trajali i kakve bi katastrofedoneli. Svet se, dakle, grdevito hvatazagranice kao sredstvo odbraneZivota. Kakve god da su - a ove avnojske su verovatno vi5estrukodefektne - svet ih prihvata kao branu protiv medunarodnog poli-tidkog nasilja sve dok postoji neko kome je do tih granica stalo, koje spreman da ih brani i, tako rett,zanjih da gine.

Svet bi itekako Stitio integritet SFRJ da je iko hteo da braninjene granice. U tom vaZnom pogledu SFRJ se, tecimo, razlikujeod Bosne i Hercegovine.Zaintegritet ove poslednje ima, figurativnogovoreii, ko da gine. Svet to prepoznaje, uvaZava i podrZava. Toje, usput, odgovor na (dobrim delom retoriEko) pitanje koje je joS

uvek nejasno i najuZim specijalistima: kakve logike ima u tome dase dozvoli raspad Jugoslavije, a da se po istom nadelu i iz ,,potpunoistih" razloga ne dozvoli i raspad BiH. Razlika izmedu dva sludajaje ogromna i dalekoseZna. Uz odgovor na to tako desto pitanje datje odgovor i na jedno drugo, jednako desto i jednako retoridko,pitanje, koje naravno na upadljiv nadin sugeri5e i odgovor: zaito je

dozvoljeno da se eliminiSu medunarodno sankcionisane granicejedne dugo postojeie drlave kakva je bila SFRJ, a od ,,administra-tivnih i vestadkih" unutamjih granica napravljen je, i to napredac,totiki fetiS. Hteli mi to priznati ili ne, postoje ozbiljni ruzlozi zaopredeljenja i ponaSanja medunarodne zajednice, bez obzira na

T4 / l

F'q

N

J&

,N

DJ

svoj state5ki cilj.I zaista, u meri u kojoj se cilj utvrduje prvenstvenokroz preduzete akcije i ispoljena pona5anja, on je konstelaciji srpskihnacionalnih opredeljenja imao znatno ve6u teZinu nego Sto su jeanalogni ciljevi imali kod drugih naroda. I zaista, dok ie golo iapstraktno pitanje o tome da Ii su Srbi za sebe traZili mnogo vi5enego drugi - ostati predmet veditih rasprava i beskrajnih ospora-vanja, sigurno je da su jedino Srbi svojim akcijama i pona5anjimapruLali i svetu i sebi dvrsta i neizbrisiva uverenja da je ideja VelikeSrbije jedini nesrazmerno dimenzionirani i ekspanzionistidki kon-cipirani nacionalni projekat koji je na ovim prostorima istinskistavljen u pokret.

Te5ko bi bilo dokazati da je to nadelo igde ikako ozvanidenokao programska osnova drZavne i/ili nacionalne politike, ali nemanikakve sumnje da je politika brojnih srpskih drLava - Sto u pot-punosti konstituisanih, 5to onih uz koje je u inostranstvu gotovouvek i5ao atribut samoproklamovani - bila snaZno nadahnuta timnadelom i u njegovom znaku dobrim delom bila i oblikovana.MoZda se kao dokaz gornjeg tvrdenja moZe prihvatiti dinjenica daje program okupljanja svih Srba pod jednim drZavnim krovomsasvim eksplicitno artikulisan medu Srbima u novonastaloj dijaspori,a da, u vreme raspirivanja sukoba i velike pomo6i i podr5ke koja jepoticala iz SR Jugoslavije, nije dak ni implicitno osporen niti ujednoj srpskoj zemlji. Ni5ta sliino, narodito ne naplanu oruZanihpobuna i efektnih vojnih akcija, nije poteklo niti iztrivatske niti -narodito! - iz muslimanske sredine.

Poslovidna izme5anost triju naroda na juZnoslovenskim pro-storima snaZno je sve relevantne dinioce medunarodne zajedniceudvrstila u uverenju da se ideja okupljanja jednog naroda u istojdr1avi, ako nije federalna ili bar konfederalna, moZe posti6i samona uStrb drugih naroda i po cenu velike Stete koju oni treba dapodnesu u svom drZavnom organizovanju. Primera radi, ne jednomje isticano u mnogim svetskim forumima i na merodavnim istancamada zbog izme5anosti i nemogu6nosti povladenja granica koje 6egarantovati stabilnost i sposobnost opstanka novih drZavnih celina,idejaokupljanja svih Srba ujednoj drZavi podrazumevada nijedanMusliman ne bi mogao da Zivi u drZavi u kojoj bi njegov narodimao kakvu-takvu, makar i relativnu ve6inu. Ta ideja je takode zadisproporcionalno veliki broj Hrvata podrazumevala da ne bi moglidaLive u svojoj drLavi. Ukratko, u svetu je stvoren utisak za kojini do danas nije jasno da ba5 odudara od stvarnosti da Srbi, traLe1i

za sebe tako mnogo, formuli5uii svoje ciljeve u ekstremnoj formi,drugima ostavljaju il i niSta ili isuviSe malo, svakako van svakeproporcije sa onim Sto su traZili i taLe za sebe.

Nije nimalo sludajno, niti je irelevantno sa stanovi5ta proceneeventualne predimenzioniranosti srpskih nacionalnih ciljeva u od-nosu na ostale, to Sto je srpska strana energidno i bez nekih ogradaodbacila avnojske granice. I o tim granicama su napisane ditavebiblioteke i mnoge 6e knjige joS biti napisane. Jedni tvrde i tvrdi6eda su to ve5tadke, administrativne, leZerno povudene i silom jednog

totalitarnog relima nametnute granice. Drugi istidu njihovu dav-na5nju utemeljenost i vekovnu postojanost, njihovu osveStanostistorijskim dogadanjima i brojnim mirovnim i drugim dokumentima.I jedni i drugi hvataju se za nebitne stvari. Bitna je stvar da se .tvetsa dobrim razlozima uhvatio za princip nepovredivosti granica.Glavni razlog je sadrZan u dinjenici da princip neprikosnovenostigranica spredava ratove i duva Zivot - nesumnjivo najveiu univer-zalno prihvaienu svetinju. Ako bi se dozvolilo nasilno menjanjegranica, svet bi se brzo pretvorio u ogromnu buktinju, ko znakakvi sve ratovi ne bi izbili, koliko bi trajali i kakve bi katastrofedoneli. Svet se, dakle, grdevito hvatazagranice kao sredstvo odbraneZivota. Kakve god da su - a ove avnojske su verovatno vi5estrukodefektne - svet ih prihvata kao branu protiv medunarodnog poli-tidkog nasilja sve dok postoji neko kome je do tih granica stalo, koje spreman da ih brani i, tako rett,zanjih da gine.

Svet bi itekako Stitio integritet SFRJ da je iko hteo da braninjene granice. U tom vaZnom pogledu SFRJ se, tecimo, razlikujeod Bosne i Hercegovine.Zaintegritet ove poslednje ima, figurativnogovoreii, ko da gine. Svet to prepoznaje, uvaZava i podrZava. Toje, usput, odgovor na (dobrim delom retoriEko) pitanje koje je joS

uvek nejasno i najuZim specijalistima: kakve logike ima u tome dase dozvoli raspad Jugoslavije, a da se po istom nadelu i iz ,,potpunoistih" razloga ne dozvoli i raspad BiH. Razlika izmedu dva sludajaje ogromna i dalekoseZna. Uz odgovor na to tako desto pitanje datje odgovor i na jedno drugo, jednako desto i jednako retoridko,pitanje, koje naravno na upadljiv nadin sugeri5e i odgovor: zaito je

dozvoljeno da se eliminiSu medunarodno sankcionisane granicejedne dugo postojeie drlave kakva je bila SFRJ, a od ,,administra-tivnih i vestadkih" unutamjih granica napravljen je, i to napredac,totiki fetiS. Hteli mi to priznati ili ne, postoje ozbiljni ruzlozi zaopredeljenja i ponaSanja medunarodne zajednice, bez obzira na

T4 / l

N

:)J

njene nesumnjive gre5ke, sve i kad se to na naSoj strani ne uspevaili prosto ne Zeli razumeti.

Zbog opredeljenja - makar da i nije bilo formalno i eksplicitnoformulisano - za na(,elo da svi Srbi treba da Zive u jednoj dri.avi,srpskoj strani nisu bile prihvatljive avnojske granice. TraZilo seneuporedivo viSe. Zato se postavlja pitanje da li su one zaista ne-pravidne i , ako jesu, kako konkretno izgleda taj kriterijum pravidno-sti. Ovde se bez okoli5enja istide da te granice za srpsku stranunisu nepravline, ajedino Sto preostajejeste da se iznese odgovarajuiaargumentacija.I opet, tvrdnja vredi samo onoliko koliko i argumentina koje se oslanja.

Granice su za Srbe nepravidne ili pravidne ukoliko ( l) ostav-ljaju veliki.procenat Srba izvan njihove (njihovih) matidne driave(drZava), i (2) ukljuduju manji ili veii (upravo tim redosledom!)procenat pripadnika drugih naroda. Sve to, dakako, u odnosu naanalogne procente kod druga dva naroda, Hrvata i Muslimana. Dasu bile prihvaiene avnojske granice - kao Sto ie to, po svemusude6i, uprkos protivljenju i oruZanoj borbi, ionako biti sludaj -srpska matidna republika obuhvatila bi, prema popisu iz 1991. go-dine,75,3Vo svih Srba nastanjenih u bivSim jugoslovenskim repub-likama. Pored toga, na teritoriji Republike Srbije na5lo bi se 34,4Vonesrpskog stanovni5tva; ovaj procenat izradunatje ne u odnosu nabroj Srba nego u odnosu na ukupno srpsko i nesrpskostanovni5tvo,nastanjeno na teritoriji Srbije. Ovaj drugi procenat takode predstavljaindikator stepena ispunjenosti srpskih nacionalnih interesa: da bise u matidnoj republici, u uslovima izme5anosti stanovniStva na5lo3/4 Srba, teritorija njihove matidne republike morala je da budeveoma velika i da, pruZajuii matidno utodiSte Srbima, zahvati ivisoki procenat drugih naroda. Zato je razumno prihvatiti zbir dvanavedena procenta kao aproksimativnu meru stepena ispunjenostinacionalnih aspiracija; radi jasno6e, red je o procentu svih Srbakoji Zive u matidnoj republici i o procentu nesrpskog stanovniiva uodnosu na ukupno stanovniitvo koje Zivi na teritoriji Srbije a sastojise od Srba lociranih u matidnoj drLavi i ostalih (nesrpskih) gradanaSrbije.

Zbir ova dva procenta za SrbeiSrbiju iznosi 109,7 . Odgo-varaju6i procenti zaHrvatelHrvatsku (opet, procenat Hrvata locira-nih u matiEnoj republici i procentualno ude56e nehrvatskog stanov-niStva u ukupnom stanovni5tvu Hrvatske) iznose 79,0 i 20,9, sazbirom od99,2. Na isti nadin izradunate, ove tri cifre za Muslimane

iznose 83,ZVo,56,3Vo i 139 ,5Vo. Radi potpunijeg uvida, iste su cifre

izradunate i za Albance, Uzimajudi Kosovo kao njihovu matidnuoblast, i dobijeni su sledeii rezultati: 74QVo,11,87o i 91,8%. Sve

cifre uzete su iz jednog novijeg rada Lj. MadZara (1994, s. 391).Kod Muslimana, koji i u ,,svojoj" matidnoj republici predstavljaju

manjinu, gomja interpretacija zbira dvaju napred definisanih proce-

nata kao mere ostvarenosti nacionalnih aspiracija odigledno nije

sasvim primerena: visoko pocentualno ude56e nemuslimanskogstanovni5tva u ,,njihovoj" republici nije posledica njihove teritori-jalne ekspanzije ili sreinog zaposedenja teritorija u prollosti negoje rezultat istorijskog sticaja okolnosti koji i njima, zbog nepostojanjaapsolutne veiine, smanjuje uticaj i pogoriava poloZaj u njihovoj

,.sopstvenoj" republici .Za srpsku stranu se ne moZe reii da je, bar kad su brojdani

odnosi u pitanju, u nekom posebno nepovoljnom poloZaju. Presvega, procenat Srba zateienih van matidne republike, odnosnomatidnog podrudja, nije najveii. Ispostavlja se da je taj procenatne5to veii nego za Srbe kod Albanaca. Hrvati se. s druge strane.nisu na5li u mnogo povoljnijem poloZaju - procenat Htvata izvanmatidne driave samo je 2a3,7 poena manji nego procenat Srba' Sdruge strane, Srbi su svojom matibnom drZavom obuhvatili dalekoveii pocenat nesrpskog stanovni5tva nego Hrvati' Sto ie reii da supovolj nije re5 ili pitanj e svoj ih teri torij aln ih rev andikacij a. Prethodnouvedeni iobrazloleni zbir dvaju procenata (za srpsku sttanu 109,7,a za hrvatsku 99,2), koji su u ova dva sludaja moZe sasvim smislenoporediti, indicira da su Srbi u primetno povoljnijem poloZaju negoHrvati. S druge strane, Muslimani, uz - dodu5e, zbog specifidnihrazloga- prilidno nepovoljne pozicije u pogledu dvaju procenata injihovog zbira, imaju odigledno daleko manj.u mo6 u,,svojoj" repu-blici nego Sto Srbi i Hrvati imaju u svojima. Sta tek re6i o jugoslov-

enskim Albancima koji, uz nepovoljne procente. zapravo i nemaju

svoju drZavu niti imaju izgleda da je dobiju. Uz sve, nije u istomtom smislu ispao lo5 ni poloZaj C. Gore: ona sadrZi dobar deonecrnogorskog, nepravoslavnog stanovniStva, a od Crnogoraca koji

su se u momentu raspada na5li izvan matidne republike, dalekonajvedi deo Ziveo je u Srbiji, gde su se oseiali kao u svojoj matidnojrepublici ili bolje.

Na neizbeZan prigovor da Albanci, kao nacionalna manjina,nisu uporedivi sa ,,matidnim" narodima i na drZavu niti nemajupravo - nema se Sta dodati sem Sto 6e se podsetiti da ova analiza

t

FrA

N

J9-

7 6 1 1

N

:)J

njene nesumnjive gre5ke, sve i kad se to na naSoj strani ne uspevaili prosto ne Zeli razumeti.

Zbog opredeljenja - makar da i nije bilo formalno i eksplicitnoformulisano - za na(,elo da svi Srbi treba da Zive u jednoj dri.avi,srpskoj strani nisu bile prihvatljive avnojske granice. TraZilo seneuporedivo viSe. Zato se postavlja pitanje da li su one zaista ne-pravidne i , ako jesu, kako konkretno izgleda taj kriterijum pravidno-sti. Ovde se bez okoli5enja istide da te granice za srpsku stranunisu nepravline, ajedino Sto preostajejeste da se iznese odgovarajuiaargumentacija.I opet, tvrdnja vredi samo onoliko koliko i argumentina koje se oslanja.

Granice su za Srbe nepravidne ili pravidne ukoliko ( l) ostav-ljaju veliki.procenat Srba izvan njihove (njihovih) matidne driave(drZava), i (2) ukljuduju manji ili veii (upravo tim redosledom!)procenat pripadnika drugih naroda. Sve to, dakako, u odnosu naanalogne procente kod druga dva naroda, Hrvata i Muslimana. Dasu bile prihvaiene avnojske granice - kao Sto ie to, po svemusude6i, uprkos protivljenju i oruZanoj borbi, ionako biti sludaj -srpska matidna republika obuhvatila bi, prema popisu iz 1991. go-dine,75,3Vo svih Srba nastanjenih u bivSim jugoslovenskim repub-likama. Pored toga, na teritoriji Republike Srbije na5lo bi se 34,4Vonesrpskog stanovni5tva; ovaj procenat izradunatje ne u odnosu nabroj Srba nego u odnosu na ukupno srpsko i nesrpskostanovni5tvo,nastanjeno na teritoriji Srbije. Ovaj drugi procenat takode predstavljaindikator stepena ispunjenosti srpskih nacionalnih interesa: da bise u matidnoj republici, u uslovima izme5anosti stanovniStva na5lo3/4 Srba, teritorija njihove matidne republike morala je da budeveoma velika i da, pruZajuii matidno utodiSte Srbima, zahvati ivisoki procenat drugih naroda. Zato je razumno prihvatiti zbir dvanavedena procenta kao aproksimativnu meru stepena ispunjenostinacionalnih aspiracija; radi jasno6e, red je o procentu svih Srbakoji Zive u matidnoj republici i o procentu nesrpskog stanovniiva uodnosu na ukupno stanovniitvo koje Zivi na teritoriji Srbije a sastojise od Srba lociranih u matidnoj drLavi i ostalih (nesrpskih) gradanaSrbije.

Zbir ova dva procenta za SrbeiSrbiju iznosi 109,7 . Odgo-varaju6i procenti zaHrvatelHrvatsku (opet, procenat Hrvata locira-nih u matiEnoj republici i procentualno ude56e nehrvatskog stanov-niStva u ukupnom stanovni5tvu Hrvatske) iznose 79,0 i 20,9, sazbirom od99,2. Na isti nadin izradunate, ove tri cifre za Muslimane

iznose 83,ZVo,56,3Vo i 139 ,5Vo. Radi potpunijeg uvida, iste su cifre

izradunate i za Albance, Uzimajudi Kosovo kao njihovu matidnuoblast, i dobijeni su sledeii rezultati: 74QVo,11,87o i 91,8%. Sve

cifre uzete su iz jednog novijeg rada Lj. MadZara (1994, s. 391).Kod Muslimana, koji i u ,,svojoj" matidnoj republici predstavljaju

manjinu, gomja interpretacija zbira dvaju napred definisanih proce-

nata kao mere ostvarenosti nacionalnih aspiracija odigledno nije

sasvim primerena: visoko pocentualno ude56e nemuslimanskogstanovni5tva u ,,njihovoj" republici nije posledica njihove teritori-jalne ekspanzije ili sreinog zaposedenja teritorija u prollosti negoje rezultat istorijskog sticaja okolnosti koji i njima, zbog nepostojanjaapsolutne veiine, smanjuje uticaj i pogoriava poloZaj u njihovoj

,.sopstvenoj" republici .Za srpsku stranu se ne moZe reii da je, bar kad su brojdani

odnosi u pitanju, u nekom posebno nepovoljnom poloZaju. Presvega, procenat Srba zateienih van matidne republike, odnosnomatidnog podrudja, nije najveii. Ispostavlja se da je taj procenatne5to veii nego za Srbe kod Albanaca. Hrvati se. s druge strane.nisu na5li u mnogo povoljnijem poloZaju - procenat Htvata izvanmatidne driave samo je 2a3,7 poena manji nego procenat Srba' Sdruge strane, Srbi su svojom matibnom drZavom obuhvatili dalekoveii pocenat nesrpskog stanovni5tva nego Hrvati' Sto ie reii da supovolj nije re5 ili pitanj e svoj ih teri torij aln ih rev andikacij a. Prethodnouvedeni iobrazloleni zbir dvaju procenata (za srpsku sttanu 109,7,a za hrvatsku 99,2), koji su u ova dva sludaja moZe sasvim smislenoporediti, indicira da su Srbi u primetno povoljnijem poloZaju negoHrvati. S druge strane, Muslimani, uz - dodu5e, zbog specifidnihrazloga- prilidno nepovoljne pozicije u pogledu dvaju procenata injihovog zbira, imaju odigledno daleko manj.u mo6 u,,svojoj" repu-blici nego Sto Srbi i Hrvati imaju u svojima. Sta tek re6i o jugoslov-

enskim Albancima koji, uz nepovoljne procente. zapravo i nemaju

svoju drZavu niti imaju izgleda da je dobiju. Uz sve, nije u istomtom smislu ispao lo5 ni poloZaj C. Gore: ona sadrZi dobar deonecrnogorskog, nepravoslavnog stanovniStva, a od Crnogoraca koji

su se u momentu raspada na5li izvan matidne republike, dalekonajvedi deo Ziveo je u Srbiji, gde su se oseiali kao u svojoj matidnojrepublici ili bolje.

Na neizbeZan prigovor da Albanci, kao nacionalna manjina,nisu uporedivi sa ,,matidnim" narodima i na drZavu niti nemajupravo - nema se Sta dodati sem Sto 6e se podsetiti da ova analiza

t

FrA

N

J9-

7 6 1 1

F

=

^N I- lJ

N

=

DJ

nue normatlvna: ona se ne bavi lazmatranjem resenja koja bi trebalouvesti nego stvarnom situacijom koja preovladava u medunacio-nalnim odnosima na juznoslovenskim prostorima. Mnogi smatrajuda srpski narod,,zasluZuje" bolji poloZaj od drugih nurodu, ali to jepitanje za posebnu raspravu. Eventualno pozivanje na (nesumnjivoveia od prava nekih drugih naroda) pravu orikonjena u SFRJtakode ne bi pomoglo jer je sa njenim demontiranjem _ a to sedo-godilo kad je napu5ten prvi merar njenih granici _ prestao davazi uslov Rebus sic standibus. Ko je hteo da saEuva prava institu-cionalizovana kroz SFRJ morao je, pre i iznad,uegu, da braniupravo nju. A situacija je takva da Srbi sa avnojskim granicamanisu pro5li lo5ije nego drugi; naprotiv, poloZaj im je _ bar kad seposmatra kroz numeridke pokazatelje koji imaju dragoceno svojstvoegzaktnosti - uodljivo natprosedan, a mogu se od ukupno Eetirinavesti bar dva naroda diji je polozaj, opet u jasno definisanojnumeridkoj dimenziji, uodljivo nepovoljniji od poloZaja srpskognaroda.

Pa ipak, srpska strana ispoljila je najveii stepen nezadovljstvasituacijom nastalom posle raspada SFRJ i avnojskim granicamakoje su se nametnule kao teiko otklonjiva alternativa. bna ie is_postavila i najambicioznije, najzahtevnije ciljeve. Ti ciljevi iu islidaleko iznadzatelenog stanja, iznad svega sto nude avnojske gra-nice, te tako i daleko iznad onoga sto je, u nesreinoj konstelicijinastaloj posle raspada zajednidke zemlje,pripalo drugim narodima.Ti zahtevi si bili naglaseno predimenzionirani optkos tome itoudeo srpske strane u rasturanju SFRJ nije bio manjibd udela drugihstrana, a po indikacijama koje daje nepristrasna analiza bio ie iveii.

Dodu5e, zvani(napropaganda i druga sredstva stvorili su usrpskoj javnosti utisak da su Jugoslaviju razorlli drugi, te da bizato trebalo da snose i konsekvence. No, taj utisak ne odgovaradinjenicama. Ne treba valjda podse6ati dase ,,narod dogodio,tedinou Srbiji (i C. Gori). VaZnrje od toga, taj utisak ne preovladava udrugim republikama, a posebno ne u medunarodnoj zajednici. eaki kad istidu svoje zasluge u demontiranju SFRJ, ,,drugi,. to uvekdine kao naglasavanje jednog pregnuia kome nije bilo alternativepo5to je prethodno ,,d1uga strana" tj. na5a, Zivot u zajednidkojdrZavi udinila nemoguiim.

Ukratko, daleko od toga da su tendencijama koje su u medu_narodnoj zajednici preovladale nakon raspada sFRJ bili diskrimini-

sani, Srbi su imali (unekoliko) natprosedan poloZaj, a traZili sufio5) daleko vi5e od toga. Do istog zakljudka, iako na drugi nadin,do5la je i V. Pe5ii ( I 995). Krenuti sa (ne5to) natprosednih pozicija,a traLiti mnogo vi5e od toga, znadi opredeliti se za realizaciju vla-stitih ciljeva na Stetu drugih aktera na istom geopolitidkom pros-toru i iii na opcije u kojima je sopstvena korist manja od tudeggubitka. Nije nikakvo dudo Sto takvo opredeljenje izaziva konflik-te,Sto nailazi na otpor onih koji treba da pretrpe Stete i Sto se sus-reie sa osudom, reakcijama, pa i kaznenim merama medunarodnezajednice. Zanimljivo je i neobjaSnjivo sa kakvim je zanemariva-njem, pa i bagatelisanjem, osuda medunarodne zajednice prihva-tana u SRJ, i kod rukovodstva i u narodu. Nikome nije padala napamet misao da bi neko izvan nas mogao da bude objektivniji odnas samih u oceni na5ih zahteva i pona5anja, niti da bi medunaro-dni krugovi, ako bi vei skrenuli sa putanje objektivnosti, iz istorij-skih razloga pre naginjali istodnoj negoli zapadnoj strani tadainjeSFzu.

Problem sa ciljevima svega onoga Sto je inspinsalo pona5anjevlasti u SRJ sastoji se u njihovoj predimenzioniranosti, neumere-nosti i nerealnosti. Kad su postavljeni trezveno irealistidno, ciljevisu u izvesnoj meri instrument svoje sopstvene realtzaclje. Kad sufiksirani tako da izlaze iz racionalnih okvira, oni su u fazi eventual-ne realizacije svoja sopstvena smetnja. Onako hipertrofirani, onisu Ziva ilustracija da se brutalno prenebregavaju legitimni ciljevidrugih nacionalnih i etnidkih entiteta na istom prostoru. To jepogre5no i kontraproduktivno iz slededa tri razloga: (1) u opreci jesa op5teprihvaienim moralnim normama koje bi trebalo i nas daobavezuju, (2) to je u pragmatidkom smislu neracionalno jer silnopoveiava otpor onih sa kojima se neminovno sukobljavamo sledeiisvoje neumerene ciljeve; dak i ako ih ,,pobedimo" re5enje koje senametne ne6e nam doneti trajnu korist jer 6e nezadovoljna stranastvarati trajnu napetost i kat-tad dodekati priliku da zapodene noviotvoreni sukob; istinski racionalan subjekt odludivanja traga(,e zare5enjem koje 6e ne samo u dovoljnom stepenu zadovoljiti njegoveciljeve, nego i trajno zadovoljiti sve relevantne aktere sa kojima jeu interakciji , i najzad, (3) moraju se respektovati i reakcije medu-narodnog okruZenja koje neumerenost ciljeva moZe osuditi zbogbisto etidkih razloga (koji se kroz poznate mehanizme - mediji,javno mnenje... - lako mogu preliti u interne politidke proceserelevantnih zemalja),ali i zbog svojih daleko konkretnijih interesa.

1 8 7 9

F

=

^N I- lJ

N

=

DJ

nue normatlvna: ona se ne bavi lazmatranjem resenja koja bi trebalouvesti nego stvarnom situacijom koja preovladava u medunacio-nalnim odnosima na juznoslovenskim prostorima. Mnogi smatrajuda srpski narod,,zasluZuje" bolji poloZaj od drugih nurodu, ali to jepitanje za posebnu raspravu. Eventualno pozivanje na (nesumnjivoveia od prava nekih drugih naroda) pravu orikonjena u SFRJtakode ne bi pomoglo jer je sa njenim demontiranjem _ a to sedo-godilo kad je napu5ten prvi merar njenih granici _ prestao davazi uslov Rebus sic standibus. Ko je hteo da saEuva prava institu-cionalizovana kroz SFRJ morao je, pre i iznad,uegu, da braniupravo nju. A situacija je takva da Srbi sa avnojskim granicamanisu pro5li lo5ije nego drugi; naprotiv, poloZaj im je _ bar kad seposmatra kroz numeridke pokazatelje koji imaju dragoceno svojstvoegzaktnosti - uodljivo natprosedan, a mogu se od ukupno Eetirinavesti bar dva naroda diji je polozaj, opet u jasno definisanojnumeridkoj dimenziji, uodljivo nepovoljniji od poloZaja srpskognaroda.

Pa ipak, srpska strana ispoljila je najveii stepen nezadovljstvasituacijom nastalom posle raspada SFRJ i avnojskim granicamakoje su se nametnule kao teiko otklonjiva alternativa. bna ie is_postavila i najambicioznije, najzahtevnije ciljeve. Ti ciljevi iu islidaleko iznadzatelenog stanja, iznad svega sto nude avnojske gra-nice, te tako i daleko iznad onoga sto je, u nesreinoj konstelicijinastaloj posle raspada zajednidke zemlje,pripalo drugim narodima.Ti zahtevi si bili naglaseno predimenzionirani optkos tome itoudeo srpske strane u rasturanju SFRJ nije bio manjibd udela drugihstrana, a po indikacijama koje daje nepristrasna analiza bio ie iveii.

Dodu5e, zvani(napropaganda i druga sredstva stvorili su usrpskoj javnosti utisak da su Jugoslaviju razorlli drugi, te da bizato trebalo da snose i konsekvence. No, taj utisak ne odgovaradinjenicama. Ne treba valjda podse6ati dase ,,narod dogodio,tedinou Srbiji (i C. Gori). VaZnrje od toga, taj utisak ne preovladava udrugim republikama, a posebno ne u medunarodnoj zajednici. eaki kad istidu svoje zasluge u demontiranju SFRJ, ,,drugi,. to uvekdine kao naglasavanje jednog pregnuia kome nije bilo alternativepo5to je prethodno ,,d1uga strana" tj. na5a, Zivot u zajednidkojdrZavi udinila nemoguiim.

Ukratko, daleko od toga da su tendencijama koje su u medu_narodnoj zajednici preovladale nakon raspada sFRJ bili diskrimini-

sani, Srbi su imali (unekoliko) natprosedan poloZaj, a traZili sufio5) daleko vi5e od toga. Do istog zakljudka, iako na drugi nadin,do5la je i V. Pe5ii ( I 995). Krenuti sa (ne5to) natprosednih pozicija,a traLiti mnogo vi5e od toga, znadi opredeliti se za realizaciju vla-stitih ciljeva na Stetu drugih aktera na istom geopolitidkom pros-toru i iii na opcije u kojima je sopstvena korist manja od tudeggubitka. Nije nikakvo dudo Sto takvo opredeljenje izaziva konflik-te,Sto nailazi na otpor onih koji treba da pretrpe Stete i Sto se sus-reie sa osudom, reakcijama, pa i kaznenim merama medunarodnezajednice. Zanimljivo je i neobjaSnjivo sa kakvim je zanemariva-njem, pa i bagatelisanjem, osuda medunarodne zajednice prihva-tana u SRJ, i kod rukovodstva i u narodu. Nikome nije padala napamet misao da bi neko izvan nas mogao da bude objektivniji odnas samih u oceni na5ih zahteva i pona5anja, niti da bi medunaro-dni krugovi, ako bi vei skrenuli sa putanje objektivnosti, iz istorij-skih razloga pre naginjali istodnoj negoli zapadnoj strani tadainjeSFzu.

Problem sa ciljevima svega onoga Sto je inspinsalo pona5anjevlasti u SRJ sastoji se u njihovoj predimenzioniranosti, neumere-nosti i nerealnosti. Kad su postavljeni trezveno irealistidno, ciljevisu u izvesnoj meri instrument svoje sopstvene realtzaclje. Kad sufiksirani tako da izlaze iz racionalnih okvira, oni su u fazi eventual-ne realizacije svoja sopstvena smetnja. Onako hipertrofirani, onisu Ziva ilustracija da se brutalno prenebregavaju legitimni ciljevidrugih nacionalnih i etnidkih entiteta na istom prostoru. To jepogre5no i kontraproduktivno iz slededa tri razloga: (1) u opreci jesa op5teprihvaienim moralnim normama koje bi trebalo i nas daobavezuju, (2) to je u pragmatidkom smislu neracionalno jer silnopoveiava otpor onih sa kojima se neminovno sukobljavamo sledeiisvoje neumerene ciljeve; dak i ako ih ,,pobedimo" re5enje koje senametne ne6e nam doneti trajnu korist jer 6e nezadovoljna stranastvarati trajnu napetost i kat-tad dodekati priliku da zapodene noviotvoreni sukob; istinski racionalan subjekt odludivanja traga(,e zare5enjem koje 6e ne samo u dovoljnom stepenu zadovoljiti njegoveciljeve, nego i trajno zadovoljiti sve relevantne aktere sa kojima jeu interakciji , i najzad, (3) moraju se respektovati i reakcije medu-narodnog okruZenja koje neumerenost ciljeva moZe osuditi zbogbisto etidkih razloga (koji se kroz poznate mehanizme - mediji,javno mnenje... - lako mogu preliti u interne politidke proceserelevantnih zemalja),ali i zbog svojih daleko konkretnijih interesa.

1 8 7 9

,N

=

l

Ko god, naime, svoje ciljeve neumereno dozira, pre ili kasnijeizaziva konflikte koji u meclunarodnom okruZenju imaju brojne idalekoseZne reperkusije.

Time se dolazi i do medunarodne dimenzje ciljeva nacio-nalnih pokreta koji su orijentisani na stvaranje nove drZavne orga-nizacije. U Siroj, a donekle dak i uZoj javnosti postoji uverenje dasvetski krugovi imaju neke posebne materijalne interese u juZno-slovenskim prostorima i da se meduzavisnosti sa svetom svode nasurovu eksploataciju, dakako onog siroma5nog od strane onog bo-gatog. Te5ko da i5ta moZe da bude dalje od istine. Niko nikada nijeuspeo golog da svude, besmisleno je govoriti o eksploataciji nekogako je ratnim razaranjima, ali i privrednim nazadovanjem pre toga,doveden na rub egzistencije i ko moZe samo da primi neku pomoia ne da posluZi kao objekt nedijeg eksploatatorskog bogaienja.

Ne sledi, medutim, da svet, a posebno najmo6nrje sile, nema-ju u ovim prostorima svoje sasvim konkretne ekonomske intere-se. Imaju ih itekako, ali su potpuno druge naravi. Dva su takvainteresa: (l) smanjivanje razmera i inteziteta konflikata koji uveksadrZe opasnost Sirenja pa time irazaranja, pusto5enja i nano5enjadrugih, uz ostale i ekonomskih 5teta, i (2) konflikti dovode dodislokacije stanovni5tva i ogromnog broja izbeglica kao i na drugenadine socijalno ugroZenih lica; prihvat izbeglica i nezaobilaznahumanitarna pomoi predstavljaju golem finansijski reret za zem-lje darodavce diji je ekonomski interes da se tog velikog teretaoslobode. Tu su jo5 i tro5kovi mirovnih snaga, posmatrada, kon-trolora... Raduna se da su godiSnji tro5kovi odrZavanja vojnog idrugog osoblja i tro5kovi humanitarne pomo6i samo u BiH pre5lidve milijarde dolara. Onaj koji svojim neodmerenim ciljevima iza-ziva konflikte name6e, uz sve ostalo, svetu i ogromne finansijskeizdatke. Svet se sasvim predvidivo od tih izdataka brani, potcdostalog i tako Sto narazne nadine, ukljudujuii ikazne, nastoji daonemoguii izaziva(a. Tako se ne samo ciljevi etnidkih celina sakojima je dati narod u interakciji i meduzavisnosti nameiu kaoogranidenja u realizaciji ciljeva tog naroda;jednako o5tro nameiuse kao ogranidenja i ciljevi i interesi Sireg medunarodnog okruZe-nja isvetske zajednice u celini. Zbogtako brojnih veza imeduza-visnosti i luzorno je poku5avati da se neki ciljevi realizuju bezobzira na svet; respektovanje i celishodno inkorporiranj e tudih cilje-va deo je racionalne strategije ostvarivanja vlastitog nacionalnogprograma.

4. Elementi anatomije poraza: neprimerenost naiinai sredstava

Ako su u sagledavanju karaktera nekog politidkog poduhvataili pokreta sredstva jo5 vaZnija nego ciljevi, onda se u nastojanjuda se sagledaju uzroci aktuelnog i predstoje6eg kraha njima moraposvetiti posebna paLnja. BaS kad su u pitanju sredstva, srpskastrana se na5la u fundamentalnom, nerazre5ivom nesporazumu samedunarodnom zajednicom. U svetu danas, naime, preovladavaopredeljenje da se nasilnim sredstvima ni u kom sludaju niti u bilokojoj varijanti ne sme pribegavati u razreSavanju konflikata. Zatose svet tako grdevito i uhvatio zanatelo neprikosnovenosti granica.Granice opredeljuju Sta kome pripada, pa prema tome i Sta ne smeda bude (nasilno) oduzeto. Promene su moguie, ali samo na spora-zumnoj osnovi, uz pristanak svih zainteresovanih strana. Princip jeanalogan onome koji preovladava na trZi5tu gde su transakcijeuvek dobrovoljne i gde po logici stvari, uz uobidajene pretpostavkeo stepenu informisanosti, poboljSavaju poloZaj obeju (svih) stranaukljudenih u transakciju. I ovde je moguinost promene koja ie sesastojati u dobrovoljnoj razmeni teritorija, reciprodnom prilago-davanju re5enja ili nedem drugom data kao put i sredstvo da svojpoloZaj pobolj5aju sve strane koje se ukljude u tu specifidnu tran-sakciju. No, dobrovoljnost je kljudna red u takvoj meilunarodnojstrategiji teritorij alnih i drugih prilagodavanja. Dobrovoljnost po-drazumeva zainteresovanost i pozitivan stav prema nameravanimpromenama svih zainteresovanih strana. Iznad svega, ona omogu-C,avapa i garantuje da se promene izvedu miroljubivo, bez medu-sobnih sudara i prateiih Steta.

Postoje duboki razlozi zbog kojih je u svetu preovladaloovakvo opredeljenje .T.dravorazumska i svaka druga logika pokazujea ogromno, vekovno iskustvo potvrduje da su ratovi i njima analogninasilni putevi re5avanja konflikata vi5e nego neracionalni. Ratnarazannja i druge Stete mnogostruko prevazilaze sve Sto bi bilokoja strana, kroz nasilnu preraspodelu, mogla da dobije na raiundruge. eak ni podse6anje da relativno kratki ratovi u tekudemperiodu re5avaju drZavno-pravna pitanja za vrlo duga budu(,arazdoblja - ne menja bitno zakljudke izvedene iz ove aritmetike:prolirenje teritorija, posebno ako je neumereno, u dugoj buduinostidonosi ne samo koristi nego i glavobolje i trolkove. Ratni tro5kovii gubici, dak nezavisno od ljudskih Lrtava dije bi ukljudivanje u

F,q

o

IJ"

N

-J

8 0 8 l

,N

=

l

Ko god, naime, svoje ciljeve neumereno dozira, pre ili kasnijeizaziva konflikte koji u meclunarodnom okruZenju imaju brojne idalekoseZne reperkusije.

Time se dolazi i do medunarodne dimenzje ciljeva nacio-nalnih pokreta koji su orijentisani na stvaranje nove drZavne orga-nizacije. U Siroj, a donekle dak i uZoj javnosti postoji uverenje dasvetski krugovi imaju neke posebne materijalne interese u juZno-slovenskim prostorima i da se meduzavisnosti sa svetom svode nasurovu eksploataciju, dakako onog siroma5nog od strane onog bo-gatog. Te5ko da i5ta moZe da bude dalje od istine. Niko nikada nijeuspeo golog da svude, besmisleno je govoriti o eksploataciji nekogako je ratnim razaranjima, ali i privrednim nazadovanjem pre toga,doveden na rub egzistencije i ko moZe samo da primi neku pomoia ne da posluZi kao objekt nedijeg eksploatatorskog bogaienja.

Ne sledi, medutim, da svet, a posebno najmo6nrje sile, nema-ju u ovim prostorima svoje sasvim konkretne ekonomske intere-se. Imaju ih itekako, ali su potpuno druge naravi. Dva su takvainteresa: (l) smanjivanje razmera i inteziteta konflikata koji uveksadrZe opasnost Sirenja pa time irazaranja, pusto5enja i nano5enjadrugih, uz ostale i ekonomskih 5teta, i (2) konflikti dovode dodislokacije stanovni5tva i ogromnog broja izbeglica kao i na drugenadine socijalno ugroZenih lica; prihvat izbeglica i nezaobilaznahumanitarna pomoi predstavljaju golem finansijski reret za zem-lje darodavce diji je ekonomski interes da se tog velikog teretaoslobode. Tu su jo5 i tro5kovi mirovnih snaga, posmatrada, kon-trolora... Raduna se da su godiSnji tro5kovi odrZavanja vojnog idrugog osoblja i tro5kovi humanitarne pomo6i samo u BiH pre5lidve milijarde dolara. Onaj koji svojim neodmerenim ciljevima iza-ziva konflikte name6e, uz sve ostalo, svetu i ogromne finansijskeizdatke. Svet se sasvim predvidivo od tih izdataka brani, potcdostalog i tako Sto narazne nadine, ukljudujuii ikazne, nastoji daonemoguii izaziva(a. Tako se ne samo ciljevi etnidkih celina sakojima je dati narod u interakciji i meduzavisnosti nameiu kaoogranidenja u realizaciji ciljeva tog naroda;jednako o5tro nameiuse kao ogranidenja i ciljevi i interesi Sireg medunarodnog okruZe-nja isvetske zajednice u celini. Zbogtako brojnih veza imeduza-visnosti i luzorno je poku5avati da se neki ciljevi realizuju bezobzira na svet; respektovanje i celishodno inkorporiranj e tudih cilje-va deo je racionalne strategije ostvarivanja vlastitog nacionalnogprograma.

4. Elementi anatomije poraza: neprimerenost naiinai sredstava

Ako su u sagledavanju karaktera nekog politidkog poduhvataili pokreta sredstva jo5 vaZnija nego ciljevi, onda se u nastojanjuda se sagledaju uzroci aktuelnog i predstoje6eg kraha njima moraposvetiti posebna paLnja. BaS kad su u pitanju sredstva, srpskastrana se na5la u fundamentalnom, nerazre5ivom nesporazumu samedunarodnom zajednicom. U svetu danas, naime, preovladavaopredeljenje da se nasilnim sredstvima ni u kom sludaju niti u bilokojoj varijanti ne sme pribegavati u razreSavanju konflikata. Zatose svet tako grdevito i uhvatio zanatelo neprikosnovenosti granica.Granice opredeljuju Sta kome pripada, pa prema tome i Sta ne smeda bude (nasilno) oduzeto. Promene su moguie, ali samo na spora-zumnoj osnovi, uz pristanak svih zainteresovanih strana. Princip jeanalogan onome koji preovladava na trZi5tu gde su transakcijeuvek dobrovoljne i gde po logici stvari, uz uobidajene pretpostavkeo stepenu informisanosti, poboljSavaju poloZaj obeju (svih) stranaukljudenih u transakciju. I ovde je moguinost promene koja ie sesastojati u dobrovoljnoj razmeni teritorija, reciprodnom prilago-davanju re5enja ili nedem drugom data kao put i sredstvo da svojpoloZaj pobolj5aju sve strane koje se ukljude u tu specifidnu tran-sakciju. No, dobrovoljnost je kljudna red u takvoj meilunarodnojstrategiji teritorij alnih i drugih prilagodavanja. Dobrovoljnost po-drazumeva zainteresovanost i pozitivan stav prema nameravanimpromenama svih zainteresovanih strana. Iznad svega, ona omogu-C,avapa i garantuje da se promene izvedu miroljubivo, bez medu-sobnih sudara i prateiih Steta.

Postoje duboki razlozi zbog kojih je u svetu preovladaloovakvo opredeljenje .T.dravorazumska i svaka druga logika pokazujea ogromno, vekovno iskustvo potvrduje da su ratovi i njima analogninasilni putevi re5avanja konflikata vi5e nego neracionalni. Ratnarazannja i druge Stete mnogostruko prevazilaze sve Sto bi bilokoja strana, kroz nasilnu preraspodelu, mogla da dobije na raiundruge. eak ni podse6anje da relativno kratki ratovi u tekudemperiodu re5avaju drZavno-pravna pitanja za vrlo duga budu(,arazdoblja - ne menja bitno zakljudke izvedene iz ove aritmetike:prolirenje teritorija, posebno ako je neumereno, u dugoj buduinostidonosi ne samo koristi nego i glavobolje i trolkove. Ratni tro5kovii gubici, dak nezavisno od ljudskih Lrtava dije bi ukljudivanje u

F,q

o

IJ"

N

-J

8 0 8 l

,N

z

DJ

8 2

bilo kakvu radunicu bilo neprimereno, sigurno prevazllaze ukupnumasu resursa i svih drugih dezideratuma oko kojih sukobi zapravoi izbij aju. Insistiraju6i na sporazumnom re5avanj u nesuglasica, svetse Stiti od ogromnih, potpuno iracionalnih i savrdeno besmislenihgubitaka i Steta. No, da bi sporazumu uop5te moglo da se pristupi,mora se znati Sta kome pripada. Kako najveii broj sukoba nastajepovodom teritorija, granice dobijaju ogroman zna(aj kao instrumentprepoznavanja i utvrdivanja svega Sto je vezano za teritorije a Stonekome treba da pripada. Teritorije su jako vaZne same po sebi, avaZnost im se dodatno uveiava zbog dinjenice da se zanjlh vezujui druge stvari koje mogu da budu predmet sporova. Svetu su stogagranice nasu5na potreba kao sredstvo zaStite protiv oruZanih sukobai gubitaka koji su im inherentni. svet se zato grdevito hvata i zagranice koje u pravnom, pa ni u nekom drugom pogledu, nisu ba5savr5ene. Kad otpadnu pravno verifikovane, medunarodno priznategranice koje, kao u sludaju SFRJ, niko neie da brani, svet pokratkom postupku nastoji da nade neke druge granice koje 6e nekohteti da brani, a koje 6e rediti fundamentalni problem otklanjanjaoruZanih sukoba.

Nije nikakav podvig izna6i desetine mana avnojskim grani-cama, no, napor usmeren na to pitanje najve6im je delom promasen.Kad su ve( uz sporazum relevantnih politibkih dinilaca napuStenemedunarodno sankcionisane granice SFRJ, drugih granica sem av-nojskih nije bilo. Oslanjanje na te jedine preostale granice, zakojese smesta naiao onaj koji ie ih braniti, imalo je svoju duboku raci-onalnost. Alternativa tim granicama bili su sukobi, i to oruZani, uakcijama da se odrede neke potpuno nove granice. Gurajuii netomosamostaljene republike u avnojske granice svet nas je, dakako uokviru svojih ogranidenih infonnacija i nedovoljnih (sa)znanja, Stitiood nas samih. On je tako Leleo i nadao se da 6e sprediti krvo-proliia, razaranja,druge ekonomske Stete, uzajamno nepoverenje imrZnju. eak je i preuranjeno priznanje BiH, pa i Hrvatske, bio -

kako se ispostavilo, zaludan - poku5aj da se Sto pre fiksiraju granice,da se definiSe raspodela teritorija i tako sprebi rat kao mehanizamre5avanla ovog problema. Jer, kako je vei istaknuto a sad se navodikao zakljudn i rezime, tz takav mehani zam tro5kovi re Savanj a dalekoprevazllaze vrednost onoga Sto treba podeliti, tj. na Sta se re5enjeodnosi.

Izgleda da nijedna strana u jugoslovenskom sukobu nijeshvatila ogromnu vaZnost neprikosnovenosti granica i jednako veliki

zna(aj koji se tom principu pripisuje u operacionalizaciji geo-politibke strategije u globalnim razmerama.Na tom principu do5loje do olakog i nepromi5ljenog suprotsravljanja medunarodnoj zajed-nici - a ,,medunarodna zajednica" ili ,,svet" samo su metafora zamoine dinioce koji ureduju odnose izmedu drlava i naroda - zabo-ravljaju6i da po logici stvari ,,svet" mora da bude odludan i ne-pokolebljiv u odbrani nadela sakrosanktnostr granlca.

NuZnost odbrane tog nadela viie je nego evidentna: ako bise dogodilo da granice, makar i notorno def'ektne, budu stavljene upitanje i da se u re5avanju sporova kao alternativa prihvati rat,nastotinama i stotinama mesta pojavili bi se sukobi i bezbednost,jedna od najve6ih civilizacijskih vrednosri, bila bi ugroZena u pla-netarnim razmerama.Insistiraju6i na nepovredivosti granica i mi-rnim reienjima, medunarodna zajednica - odnosno, manje-vi5eSAD kao jedina preostala supersila - postupa u svom najuZeminteresu brane6i sopstvenu bezbednost dak i kad se uplide u me-clusobne odnose zemalja na suprotnoj strani globusa, na mestimakoja sa vodedim svetskim silama na prvi pogled nemaju nikak-ve veze. Ranije istaknuta moralna osuda nekih ovda5njih oprede-ljenja i obrazaca pona5anja, osuda koja se putem medija i animiranja javnosti pretvara u unutra5nje izborno pitanje, samo pojadava taj opSti impuls ka spredavanju svakog poku5aja da se re5avanju bilo kog i bilo dijeg nacionalnog pitanja pristupi posredstvomrata.

Prva i osnovna greSka u izboru strategije ostvarenja nacio_nalnih ciljeva koji su, makar i implicitno odredeni, inspirisali de-lovanje srpske strane, sastoji se u dinjenici da je ona podrazumevalakr5enje nadela nepovredivosti granica i suprostavljanje meduna-rodnoj zajednici, odnosno njenim najuticajnijim diniocima, u pita-njima koja su vrlo visoko stajala u listi njenih prioriteta. Takvagre5ka ne moZe biti drukdija nego fatalna. Taj stav se lako dokazujenatazne nadine, amol.da se najefektniji sastoji u formulisanju tri-vijalne konstatacije da Srbi - bez obzira da li ujedinjeni il i, poobidaju, razjedinjeni - ne mogu pobediti Amerikance, i to jo5 potpomognute Nemcima, Englezima, Francuzima i ostatkom sveta!Ukljudujudi i tradicionalne prijatelje kao 5to su Grci i Rusi koji suu raznim prilikama glasali zamere koncipirane kao kazna zarazli-dite postupke raznlh srpskih drLava. Najsigurniji nabin da se nekokrupno pregnu6e ili poduhvat unapred osudi na neuspeh jeste da seu njega krene bez saveznika i prijatelja, suprostavljajuii se mal-

oF

>a:)

fr

N

J

8 3

znaaai koji se tom principu pripisuje u operacionalizacrji geo-politidke strategije u globalnim razmerama. Na tom principu do5loje do olakog i nepromi5ljenog suprotstavijanja medunarodnoj zajed-nici - a ,,medunarodna zajednica" i l i ,,svet" samo su metafora zamo6ne dinioce koji ureduju odnose izmedu driaya i naroda - zabo-ravljajuii da po logici stvari ,,svet" mora da bude oclludan i ne-pokoleblj iv u odbrani nadela sakrosanktnosti granica.

NuZnost odbrane tog nadela vi5e je nego evidentna: ako bise dogodilo da granice. makar i notorno defektne, budu stavljene upitanje i da se u re5avanju sporova kao alternativa prihvati rat, nastotinama i stotinama mesta pojavil i bi se sukobr i bezbednost,ledna od najve6ih civil izacijskih vrednosti, bila bi ugroZena u pla-netarnrm razmerama.Insistirajuii na nepovredivosti granica i mi_rnim re5enjima, me