SVETENIK RODION PETROGRADSKI LjUDI I DEMONI

(Kako pali duhovi kuaju savremenog oveka)

UENjE O PALIM DUHOVIMA PREMA SVETOM PISMU I SVETOOTAKOM PREDANjU

Predgovor

Aneli, uzroci njihovog stvaranja i njihova svrha avo, pali duhovi i uzroci njihovog pada

Spoljanji izgled, telesni sastav i svojstva palih duhova Mesto boravka palih duhova

Naini delovanja zlih duhova na ljude Zato su demonima potrebna rtvoprinoenja (sutina idolopoklonstva)?

Zato veina ljudi ne vidi duhove i ne osea njihov uticaj na sebe Naini delovanja ljudi na zle duhove

Uzroci zbog kojih Gospod doputa postojanje zlih duhova O odgovarajuem odnosu prema demonima

ASTROLOGIJA I MAGIJA U SVETLOSTI PRAVOSLAVNOG UENjA

Uvod

ta kae zvanina nauka o astrologiji Istorija porekla magije i astrologije

Crkva i astrologija Sveti Oci, uitelji Crkve i njihov odnos prema astrologiji

Uzroci podudaranja nekih astrolokih predskazanja s realnou Astrologija i Roenje Hristovo

Astrologija i savremenost

EKSTRASENSI: NjIHOVO POREKLO I SUTINA (PRAVOSLAVNI POGLED)

Iz dubine vekova

Tri vrste prozorljivosti Joga

O leenju biopoljem Duna, Kapirovski i drugi

"Iscelitelji" o sebi Ekstrasensi u Crkvi

Baba Vanga Po daru Bojem

Zakljuak

FENOMEN NLO PREMA UENjU PRAVOSLAVNE CRKVE

Uvod Istorija porekla NLO

Savremena svedoanstva o fenomenu NLO Sluajevi kontakta zemljana sa "vanzemaljcima"

Naini kuanja hrianskih podvinika od strane zlih duhova (prema materijalima itija Svetih)

Uporedna analiza kontakata i uticaja NLO i demona na ljude Kontakteri sa NLO

POJAVA POLTERGAJSTA U SVETLOSTI SVETOOTAKOG UENjA

Pojava Poltergajsta u svetlosti svetootakog uenja

* * * * *

Mistini koreni zloinatva

* * * * *

Zakljuak Predgovor

Sadraj Svako doba postavlja pred hrianina svoje nove probleme i pitanja koja zahtevaju brzo promiljanje i reavanje u duhu svetootake tradicije. ovekov razum je tako ustrojen da ne trpi praznine i ako nema jasnog i razgovetnog odgovora na postavljena pitanja, nastali vakuum se ipak neim ispunjava, pa makar to bila i neproverena, esto i lana miljenja. Prihvatanje nehrianskog, eklektinog vienja prirode nastalog fenomena moe dovesti do iskrivljavanja duhovnog ivota hrianina, moe ga odvesti na pogibeljan i pogrean put. XX vek je postavio pred vernicima svoje probleme i pitanja od kojih mnoga nisu bila razraena od strane Svetih Otaca iz prolih vekova zbog toga to se ona pred njima jednostavno nisu ni pojavljivala. Zadatak naeg rada jeste da osvetlimo neke od nastalih problema na osnovu Svetog Pisma i svetootakog predanja. Time se i objanjava opti naziv rada - Pravoslavlje i savremenost. Posebna pitanja pak, na koja pokuavamo da odgovorimo u ovoj knjizi, posveena su tome kako pali duhovi kuaju savremenog oveka, to je i odredilo njen drugi naziv. Da bismo bolje shvatili prirodu demonskih pojava koje se deavaju u savremenom svetu neophodno je da poznajemo istoriju pojavljivanja, prirodu i sastav, sposobnosti i

mogunosti, kao i ciljeve i zadatke koje imaju pali duhovi u materijalnom svetu. Odgovoru na ova pitanja posveeno je prvo poglavlje - "Uenje o palim duhovima prema Svetom Pismu i svetootakom predanju". Ovo poglavlje ne pretenduje na osvetljenje predmeta demonologije u svoj njegovoj punoti, za to bi bili potrebni mnogi i mnogi tomovi knjiga. Ovde je pak u saetom obliku predstavljen materijal koji je neophodan za bolje razumevanje kasnijih poglavlja. U drugom poglavlju knjige razmatra se tako popularna lana nauka astrologija, koja se danas tako bestidno propagira, a zajedno s njom i magija, budui da obe imaju zajedniko poreklo i usmerenost. Karakteristina osobina ove struje okultizma u dananjoj etapi jeste njeno izlaganje koje je nalik na nauku, to jest, njeno izlaganje u onom obliku kojem ga najbolje usvaja ovek XX veka. Radi toga se za izraunavanje horoskopa koriste kompjuteri i druga dostignua tehnikog progresa, upotrebljava se specifina terminologija. Ali ovde treba jasno shvatiti da s naukom astrologija nema nikakve veze, jer ona je u celini i u potpunosti zasnovana na mistici. U treem poglavlju se razmatra pitanje ekstrasensa, njihovog porekla i sutine, prikazan je demonski karakter izvora ekstrasenzornih darova, otkrivena je traginost sudbine onih koji su krenuli tim putem ili koriste usluge ekstrasensa. Veina savremenih ljudi veruje u postojanje vanzemaljskih civilizacija, "starije brae po razumu", tei kontaktu s njima i oekuje od njih pomo. Tome u mnogome doprinose pojave NLO, sluajevi kontakata takozvanih vanzemaljaca s ljudima. Demonski karakter ovakvih pojava zapazili su jo Sveti Oci iz prolosti, a izvesne promene u oblicima delovanja palih duhova izazvane su tenjom da se prilagode psihi oveka naeg doba. Razotkrivanju ovih stavova je posveeno etvrto poglavlje. Na stranicama savremene tampe esto promiu beleke o abnormalnim pojavama koje se deavaju u ovom ili onom stanu. Iz zidova curi voda, nametaj leti po vazduhu, domaini dobijaju povrede od nevidljivih ruku. Sada je tim pojavama dat lep nemaki naziv - poltergajst. Kod hrianskih vernika nekad se to nazivalo avoljim poslom ili delovanjem neiste sile koja je kroz strastvenost i neverovanje ljudi stekla takvu mo i vlast u naem svetu. Peto poglavlje ove knjige posveeno je razotkrivanju sutine ovog fenomena. Savremeno drutvo se zgraava nad stranim, krvavim i besmislenim zloinima koje esto vre spolja sasvim pristojni ljudi, od kojih niko nije mogao da oekuje takva zlodela. Gde su koreni ovih zloina, u emu je njihov uzrok? Uzrok lei u mistinom, u onostranom planu ovekovog postojanja, i time se bavi esti odeljak knjige. Autor moli od itaoca oprotaj zbog nedostataka i greaka u ovom radu ijeg je nesavrenstva sasvim svestan. Samo je nasuna potreba tekueg trenutka, kada raspojasane sile tame bez ikakvog otpora pomuuju umove miliona ljudi, podstakla autora je da objavi ovaj rad. Prilikom njegovog pisanja morao je mnogo da pretrpi od neistih duhova i samo mu je pomo blagodati Boije dozvolila da ga zavri. To je jo

vie uverilo autora u realnu neophodnost ovog rada i tanost njegovog sadraja. Prosim molitve od bogoljubivog itaoca. Aneli, uzroci njihovog stvaranja i njihova svrha

Sadraj Pali aneli, ili kako ih jo nazivaju - pali duhovi, demoni, avoli - spadaju u anele i nose u sebi sva svojstva aneoske prirode. Zato, pre nego to ponemo da govorimo o palim duhovima, njihovoj prirodi i svojstvu, neophodno je da razjasnimo iskonsku sutinu aneoske prirode, uzroke njihovog stvaranja i njihovu svrhu. Prema odreenju svetog Atanasija Velikog, "aneli su bia iva, razumna, bestelesna, sposobna za slavoslovlja, besmrtna". Sveti Dimitrije Rostovski kae da su "aneli stvoreni po obrazu i podobiju Boijem" kao to je kasnije stvoren ovek. Prema svetom Ignjatiju Brjananinovu, lik Boiji u anelima, kao i u oveku, sastoji se u umu od kojeg se raa i u kojem se sadri misao, i iz kojeg potie duh koji omoguuje misao i oivljava je. Taj lik je, poput Prvolika, nevidljiv, kao to je on nevidljiv i u ljudima. On upravlja celokupnim biem anela isto onako kao i ovekom. Aneli su bia ograniena vremenom i prostorom i, prema tome, imaju svoj spoljanji izgled. O uzrocima stvaranja anela sveti Grigorije Bogoslov u besedi na svetu Pashu kae: "Dobrota Boija se nije zadovoljila sozercanjem Same Sebe: Ona je morala da izlije i rasprostrani to dobro da bi mnogi postali sudeonici dobrote, a to je svojstveno najveoj dobroti. Ona je, prvo, osmislila anele i nebeske duhove. Misao je bila delo koje je ulo u postojanje dejstvom Rei, i usavrilo se Duhom. Na taj nain, stvorene su drugostepene svetlosti koje slue prvobitnoj Svetlosti... Kao neuutni hor pesmopojaca oni okruuju prvonaelni Uzrok ili Mu prinose neto vie, prema sposobnosti, nego to je slavoslov pesmom, blistajui najistijom svetlou, raznoliko se obasjavajui njome, u skladu sa svojom prirodom ili inom". Prema crkvenom predanju, koje je najbolje izraeno u radu svetog Dionisija Areopagita O nebeskoj jerarhiji aneoski inovi se dele na tri jerarhije: viu, srednju i niu. Svaka jerarhija se deli na tri ina. U viu ulaze: Serafimi, Heruvimi i Prestoli. U srednju aneosku jerarhiju ulaze tri ina: Gospodstva, Sile i Vlasti. U niu spadaju tri ina: Naela, Arhaneli i Aneli. Svi inovi nebeskih sila nose zajedniki naziv anela po sutini svog sluenja. Gospod otkriva Svoju volju viim anelima, a oni, sa svoje strane, prosveuju ostale. Na taj nain, tajne Boije idu nizlazno jerarhijom od Serafima do Anela, pri emu se svaka sledea jerarhija prosveuje samo u ona znanja koja je u stanju da primi na datom nivou svog duhovnog razvoja.

Sama pak re aneo u prevodu s grkog znai poslanik, glasnik, vesnik. Ovaj naziv su aneli dobili od karaktera svog sluenja, usmerenog Sveblagim Bogom na spasenje ljudskog roda. O tome svedoi i apostol Pavle, govorei: Nisu li svi oni duhovi za sluenje, koji se alju da slue onima koji e naslediti spasenje (Jev. 1,14). Po miljenju svetog Grigorija Bogoslova:[1] "... budui da su sluitelji volje Boije ne samo po prirodnoj sposobnosti, nego i po obilju blagodati, oni se prenose na sva mesta, i svuda su prisutni, kako po brzom vrenju slube, tako i po lakoi prirode". U ostalom, po svedoanstvu svetog Ignjatija Brjananinova,[2] sluenje anela se ne sastoji samo u pomaganju spasenju ljudskog roda, nego su oni od tog sluenja dobili naziv meu ljudima i taj naziv im je dao Duh Sveti u Svetom Pismu. Vreme stvaranja anela nije tano navedeno u Svetom Pismu, ali po uenju koje je prihvatila sveta Crkva, stvaranje anela je prethodilo stvaranju materijalnog sveta i oveka. NAPOMENE: 1. Navedeno po: Sveti Ignjatije Brjananinov, Beseda o smrti, Petrograd, 1881, str. 4-8. 2. Sveti Ignjatije Brjananinov, "O pravoslavlju", asopis Petrogradski list, 1990, br. 2, str. 83. avo, pali duhovi i uzroci njihovog pada

Sadraj Sve dok je avo bio aneo, svetao i svet, on je obitavao na nebu. Na nebu je dolo do nesrenog preokreta i mnogobrojni sabor anela se odvojio od svetog sabora nebeskih sila, postao je skup mranih demona imajui na elu palog heruvima. U pad i pogibelj su odvueni mnogi od viih anela, od gospodstava, naela i vlasti (Ef. 6,12). Evo ta o tome kae sveti Kiril Jerusalimski: "Dakle, prvi vinovnik greha i rodonaelnik zala jeste avo. Ne govorim ja to, ve je Gospod rekao: Jer avo grei od poetka (1. Jn. 3,8). Pre njega niko nije greio. On pak nije sagreio od prirode - po nunosti, stekavi naklonost prema grehu; inae bi krivica za greh opet padala na Onoga Koji ga je nainio takvim. Naprotiv, budui stvoren kao dobar, po vlastitoj slobodnoj volji postao je avo, stekavi sebi ime po svojim delima (avo u prevodu znai kleeetnik). Budui arhanelom, kasnije je nazvan avolom zbog klevete; budui dobrim slugom, postao je satana u punom znaenju tog imena zato to satana znai protivnik. I to nije moje uenje, nego duhonosnog proroka Jezekilja. On, plaui zbog satane govori: Ti si peat savrenstva, punoa mudrosti i venac lepote. Ti si se nalazio u Edemu, u vrtu Boijem (Jez. 28,12,13). A zatim dodaje: Ti si savren bio na putevima tvojim od dana stvaranja tvoga, sve dok se ne nae u tebi bezakonje (Jez. 28,15). Veoma dobro je reeno dok se ne nae u tebi; zlo nije spolja uneseno, nego si ga ti sam stvorio. Sledeim reima prorok je izrekao i uzrok: Zbog lepote tvoje pogordilo se srce tvoje, zbog tatine tvoje pogubio si mudrost tvoju; zbog toga u te zbaciti na zemlju (Jez. 28,17). Takoe saglasno sa ovim govori Gospod u Evanelju: Videh satanu gde pade s neba kao

munja (Lk. 10,18). Vidi saglasnost Starog Zaveta s Novim. avo je pao i mnoge je povukao sa sobom u otpadnitvo. On stavlja pohote u one koji mu se pokoravaju. Od njega potie preljuba, blud i sve ono zlo to postoji. Kroz njega je praotac na Adam izbaen, te je onaj raj koji sam po sebi donosi divne plodove, zamenio za zemlju koja donosi trnje". Nakon zbacivanja zlih duhova s neba u oblast podnebesku ili vazdunu (Ef. 2,2), njima je potpuno postao nedostupan svet nebeskih itelja i zato je sva njihova zlobna panja iskljuivo usmerena na blisku im zemlju kako bi tu meu ljudima sejali zlo. Na taj nain, zlo predstavlja nasunu potrebnu demona koji ni o emu ne misle osim zla, i ni u emu ne nalaze mir ili nasladu osim zle delatnosti. Oseanje dobra, kao i carstvo Boije, njima je mrsko. Prema uenju svetog Ignjatija Brjananinova, "pali duhovi su se survali s visine duhovnog dostojanstva; oni su upali u telesno mudrovanje vie nego ljudi. Ljudi imaju mogunost da prelaze s telesnog mudrovanja na duhovno; pali duhovi su lieni te mogunosti. Ljudi nisu toliko izloeni jakom uticaju telesnog mudrovanja zato to u njima prirodno dobro nije uniteno kao to je padom uniteno u dusima. U ljudima je dobro pomeano sa zlom i zato je ono neisto; u palim duhovima preovlauje i deluje samo zlo. Telesno mudrovanje u oblasti duhova dobilo je najiri i najpotpuniji razvoj koje ono moe dostii. Njihov najvei greh je pomamna mrnja prema Bogu koja se izraava stranim i neprestanim bogohuljenjem. Oni su se pogordili da su iznad samog Boga; pokornost Bogu, koja je prirodna tvarima oni su pretvorili u neprekidno suprotstavljanje, u nepomirljivo neprijateljstvo. Zbog toga je njihov pad dubok i rana vene smrti kojom su oni pogoeni neisceljiva je. Njihova sutinska strast je gordost; kod njih pretee udovina i glupa tatina; nalaze uivanja u svim vrstama greha, neprestano su u njima, prelazei s jednog greha na drugi. Oni gmiu i u srebroljublju i u stomakougaanju i u preljubama. Nemajui mogunost da ostvaruju plotske grehe telesno, oni ih ine u mati i oseanjima; oni su pridali bestelesnoj prirodi poroke svojstvene telu; oni su razvili u sebi neprirodne poroke neuporedivo vie nego to ti poroci mogu biti razvijeni meu ljudima. Sadrei u sebi poetak svih grehova, pali duhovi se trude da uvuku u sve grehe ljude kako bi ih pogubili. Oni nas uvlae u raznovrsna ugaanja telu, te u koristoljublje i slavoljublje, slikajui pred nama predmete tih strasti najzavodljivijim slikama". Demoni nita ne mogu da uine Tvorcu Koji je, budui da je svemogui Bog, nedostian bilo kakvom uticaju od strane tvari. Zato su svu svoju zlobu okrenuli na oveka koji predstavlja lik Boiji i, znajui da Gospod voli Svoje stvorenje, tee da to je mogue vie nakode predmetu Njegove ljubavi.

Spoljanji izgled, telesni sastav i svojstva palih duhova Sadraj

Sveti Makarije Veliki kae da aneli imaju lik i izgled kao to dua ima svoj lik i izgled i da taj lik i spoljanji izgled, kako anela tako i due, jeste lik i izgled spoljanjeg oveka u njegovom telu. Isti ugodnik Boiji primeuje da su aneli i due, iako su vrlo prefinjeni po svojoj sutini, ipak uza svu svoju prefinjenost, ipak tela. Kako kae sveti Ignjatije Brjananinov: "... oni su tela fina, etarska, kao to su naprotiv, naa zemaljska tela vrlo materijalna i gruba... Aneli, poput due, imaju: udove, glavu, oi, usta, grudi, ruke, noge, kosu - jednom reju, potpuni izgled vidljivog oveka u telu. Lepota vrline i Boija blagodat sijaju na licima svetih anela; oajnika zloba ini karakter palih anela; njihova lica su slina nakaznim licima zloinaca meu ljudima". Demoni su unakazili sebe unitavanjem dobra u sebi, raanjem i razvojem zla u sebi. To se odrazilo i na njihovom spoljanjem izgledu. Iz tog razloga Pismo ih naziva zverima, a glavnog od njih zmijom (Otk. 12,9). Ne predaj zverima duu koja se ispoveda Tebi (Ps. 73,19). "Njihov prirodni izgled je uasno straan i ruan; tako je video Jov avola kao nakazno udovite i prikazao ga je stranom verbalnom slikom" (Jov 39,42). Sveto Pismo kae da demoni imaju ista ula koja ima i ovek: vid, sluh, njuh; ono im pripisuje sposobnost da govore; palim duhovima pri-pisuje nedostatke pale ljudske prirode, nemost i gluvou. Sam Gospod nazvao je jednog demona gluvim i nemim. Due nemi i gluvi - rekao mu je Gospod - Ja ti zapovedam (Mk. 9,25) i gluvi duh, koji nije uo glas svetih apostola i nije se potinjavao njihovoj zapovesti, uo je glas Boga i odmah je, strano se muei i riui, izvrio Boiju zapovest. Prilikom drugog isceljenja oveka opsednutog demonom, Evanelje kae da je taj demon bio nem (Lk. 11,14). Materija od koje se sastoje duhovi daleko je prefinjenija od materije ljudskog tela. Upravo iz tog razloga su, po miljenju svetog Ignjatija Brjananinova, "duhovi u svojim dejstvima daleko slobodniji, u sposobnostima daleko razvijeniji nego ljudi". U Delima svetih apostola se kae da je aneo Gospodnji uzeo Filipa i odneo ga u Azot (Dap. 8,39-40). U knjizi proroka Danila itamo o tome kako je aneo doneo proroka Avakuma iz dalekog mesta da bi ovaj nahranio proroka Danila koji se patio u jami s lavovima (Dan. 14,31-39). Sposobnost da brzo savladavaju prostor imaju ne samo aneli, nego i demoni. Demoni imaju mogunost da prenose s mesta ne mesto, kako grubu zemaljsku materiju, tako i ljude. U Evanelju od Mateja itamo da je avo, kuajui Gospoda Isusa Hrista, uzeo Ovoga u sveti grad i stavio ga na krov hrama, a zatim Ga je uzeo na vrlo visoku goru (Mt. 4,1-11). U itiju svetog Jovana, arhiepiskopa Novgorodskog, kae se o putovanju koje je ovaj imao jaui na demonu iz Novgoroda u Jerusalim i natrag. Pri tome je celokupno putovanje obavljeno u drugoj polovini noi, to jest, trajalo je 2-3 asa. To svedoi da brzina kretanja palih duhova, iako je vrlo velika, nije beskrajna.

Poput anela, oni takoe imaju mo da vre zapanjujue promene u vidljivoj prirodi. U knjizi o Jovu itamo kako je pod dejstvom avola oganj, koji se ljudskim pogledima uinio kako je baen s neba, spalio Jovova stada ovaca zajedno s pastirima. Tu takoe saznajemo o tome kako je usled manipulacija neistog duha poeo uragan koji je sruio kuu u kojoj su bila okupljena Jovova deca, te su ova poginula (Jov 1,9). U knjizi Tovitovoj napisano je o demonu Asmodeju koji je ubio sedmoricu mueva za koje je redom bila udavana Sara, ki Raguilova (Tov. 3,8). Delovanje duhova na materiju posredstvom nama nepoznate materije, kao i mnoga druga svojstva anela, prikazana su u sledeoj povesti Svetog Pisma. Aneo se javio buduem izrailjskom sudiji Gedeonu i kada je ovaj pripremio rtvoprinoenje, aneo Gospodnji prui kraj ezla koji bee u ruci njegovoj, dotae se mesa i beskvasnih hlebova; i izie oganj iz kamena i pojede meso i beskvasne hlebove; i aneo Gospodnji sakri se od oiju njegovih (Sud. 6,21). Kao to vidimo iz ovog navedenog primera, bestelesni duhovi, stvoreni od finije materije od oveka, prvobitno su posedovali moi koje su im dozvoljavale da vre snaan uticaj na materijalni svet; osim toga, oni imaju neuporedivo vea znanja o ustrojstvu i zakonima sveta; poseduju sredstva koja im omoguavaju da savlauju zakone vidljivog sveta. Mesto boravka palih duhova

Sadraj Prema uenju Pravoslavne Crkve, duhovi imaju svoje mesto boravka, svoje naseobine koje odgovaraju njihovoj prirodi i svojevoljno izabranim kvalitetima. Mesto boravka palih anela postao je podnebesni prostor, koji se drugaije naziva vazduhom, zemaljskom povrinom i bezdanom ili adom. Kako svedoi sveti Ignjatije Brjananinov, "... prostor izmeu neba i zemlje, sav vidljivi plavi bezdan, vazduh, podnebesje slue kao naseobina za pale anele, zbaene s neba. U knjizi o Jovu pali aneo se ve prikazuje kako luta u neizmernom prostoru, u podnebesju; on je lutao po njoj, brzo ga je preletao, gonjen nezasitom zlobom prema ljudskom rodu (Jov 1,7). Sveti apostol Pavle naziva pale anele duhovima zlobe u podnebesju (Ef. 6,12), a njihovog poglavara knezom koji vlada u vazduhu (Ef. 2,2). Dakle, pali aneli su rasejani u beskraju vazdunog prostora". O boravku demona na zemlji jasno svedoe jevaneljske pripovesti u kojima se kazuje o njihovim razliitim delovanjima i zlodelima. Oni su uzroci razliitih bolesti i nemoi, mogu da ulaze u ljude i ivotinje i da ih mue (Lk. 8,33; Lk. 13,1bitd.). Demoni ive i u vodi, to se vidi i iz uenja Pravoslavne Crkve koja na dan Bogojavljenja Gospodnjeg u svojim "molitvama za osveenje vode" moli Boga za oienje vode od mogueg prisustva palih duhova u njoj. Govorei o neposrednom mestu na kojem se nalaze raj i pakao, smatramo umesnim da navedemo gledite amerikog podvinika Serafima Rouza. Prema njegovom miljenju,

"ta mesta se nalaze van 'koordinata' naeg prostorno-vremenskog sistema; avion ne prolee 'nevidljivo' kroz raj, a zemljin satelit kroz tree nebo, i pomou buenja se ne moe dopreti do dua koje oekuju u adu Strani sud. One nisu tamo, ve u prostoru druge vrste koji poinje neposredno ovde, ali kao da se prostire u drugom pravcu". Ova teza je sasvim u skladu sa odgovorom svetog Jovana Zlatousta o mestu raja i pakla. "Po mom miljenju, on je negde van ovoga sveta", govori sveti u besedama na poslanicu Rimljanima (31,3-4). Danas kao mesto boravka za avola, poglavara palih anela, slui pakao ili drugaije bezdan, tartar, podzemlje, unutranjost zemlje. Ovo je naselje predskazao palom duhu sveti prorok Isaija: U ad e stii, ree mu, u temelj zemlje (Is. 14,15). Zbilo se ono to je predskazano knezu vazdune vlasti, silom i vlau Isusa Hrista. Svezao je Gospod Satanu tokom celog vremena izmeu dvaju Svojih dolazaka i, kako je reeno u Apokalipsi, uhvati adaju, staru zmiju, koji je avo i satana, i sveza je na hiljadu godina, i baci je u bezdan, i zakljua je i zapeati nad njom (Otk. 20,3). Pred drugi dolazak Gospodnji pustie se satana iz tamnice svoje i izii e da vara narode to su na etiri kraja zemlje (Otk. 20,7). Iz ivotopisa svetih se takoe vidi da poglavar palih anela - satana boravi u adu, a na zemaljskoj povrini i vazduhu deluju demoni pod upravom svojih knezova, to jest, palih anela iz viih inova. Demoni silaze u ad da bi dobili nareenja i uputstva od satane, podnose mu izvetaj o svojim delima i o svemu to se zbiva na povrini zemlje. Prema uenju Crkve, u adu se takoe nalaze due grenika koje trpe od demona strana muenja. To se u potpunosti slae s reima Hristovim: Idite od mene prokleti u oganj veni koji je pripremljen avolu i anelima njegovim (Mt. 25,41). Naini delovanja zlih duhova na ljude

Sadraj Kako ve rekosmo, svu svoju zlobu i mrnju demoni su usmerili na oveka koji je lik Boiji. Svi njihovi napori su usmereni tome da pogube to je vei broj ljudskih dua. Radi toga oni upotrebljavaju svoje mogunosti i moi. ,3avo svuda ispituje - veli sveti Grigorije Bogoslov2 - osmatra gde da obori, gde da rani i da pronae ono to nije zatieno i to je otkriveno za udarac; to vie vidi istote, to vie tei da je oskrnavi... Zao duh prima na sebe dvostruki lik, razapinjui as ovu, as onu mreu: on je ili najdublja tama (oigledno zlo) ili se pretvara u svetlog anela (poprima privid dobra i vara umove krotkim osmehom), zbog ega je potrebna naroita opreznost da se umesto svetlosti ne bismo sreli sa smru". Na neophodnost posebne panje i budnosti upozorava sveti apostol Pavle, govorei: jer se sam satana pretvara u anela svetlosti. Nije, dakle, nita veliko ako se i sluge njegove pretvaraju da su sluge pravednosti, kojima e svretak biti po delima njihovim (2. Kor. 11,14-15). U borbi protiv oveka pali duhovi deluju na njegovo telo, na misaonu, oseajnu i voljnu sferu. O karakteru uticaja na ovekovo telo ve smo govorili u 3. delu ovog poglavlja, gde smo pokazali da demoni mogu da ubijaju ljude, da navode na njih bolesti i da ulaze u njih (to jest, da ovladavaju njihovim telom). Ovu poslednju taku emo sada podrobnije razmotriti.

Demoni ulaze u unutranjost ovekovog tela svim svojim, uslovno govorei, gasovitim biem, slino kao to u njega ulazi vazduh. Podroban opis ove injenice nalazimo kod Motovilova u njegovoj prii o tome kako je neisti duh zavladao njegovim telom i muio ga mnoge godine. Uavi u oveka, demon se ne mea s duom, ve boravi u telu, nasilno gospodarei duom i telom. Kako kae sveti Ignjatije Brjananinov, "gasovi imaju naroito svojstvo irenja, to jest, svojstvo da poprimaju zapreminu u razliitoj meri; oigledno da i demoni imaju to svojstvo po kojem njihovo mnotvo moe da se smesti u jednom oveku, kako o tome govori Evanelje (Lk. 8,30)". Uavi u oveka, kako svedoi sveti Jovan Kasijan15, "demoni izazivaju strano pomraenje razumnih oseanja due; (to se dogaa) poput pojava koje prouzrokuju vino, groznica ili preterana hladnoa". Ali nau duu demon ne moe da naini svojim prebivalitem. "Neisti duhovi - tvrdi isti svetitelj - ne prodiru u telo onih koji su njima opsednuti drugaije do ovladavi najpre njihovim umovima i pomislima. Skinuvi sa umova odeu straha Boijeg, seanja na Boga, zli duhovi ih napadaju kao na nenaoruane i liene Boije pomoi i Boije zatite i zato oni bivaju lako pobeeni, i najzad, prave u njima obitavalite kao da je to njihov posed". Isto to kae i sveti Grigorije Bogoslov: "avo ne moe ni na koji nain da ovlada nama u potpunosti: ako avo ovlada nekima, to je samo zato to su oni po sopstvenoj slobodnoj volji dozvolili da ovlada njima bez otpora" (Jk. 4,7). Na taj nain, iz svega reenog moe se zakljuiti da se neposredno useljavanje zlog duha u oveka dogaa samo po naroitom doputenju Gospodnjem i esto je posledica strasnog i lakomislenog ivota grenika. Ovladavanje ovekom, a ne useljavanje u njega, posredstvom spoljanjeg podinjavanja moi njegove due demonskoj volji zapaa se daleko ee, nego besomunost. Karakteristian primer je za to Juda. Rei Jevanelja ue satana u Judu ne treba razumeti tako da je Juda postao besomuan u pravom smislu te rei. Sveti Jovan Bogoslov kae da je kroz strast srebroljublja satana najpre prodro u duu uenikovu (Jn. 12,6), zatim je u potpunosti ovladao njegovim srcem (Jn. 13,2) i najzad se potpuno uselio u njega (Jn. 13,27). Ovde vidimo upeatljiv primer kako demon postepeno ovladava duom grenika putem strasti srebroljublja koja stalno jaa. Jedan od glavnih naina delovanja neistih duhova na ljude jeste njihovo delovanje na misaonu sferu putem unoenja u nju razliitih grehovnih pomisli. Nalazei se van domaaja ovekovih telesnih ula, demoni, delujui na njegov um, unose u njega razliite misli koje linost, koja ne vodi duhovni ivot, prihvata kao svoje. A ako ih prihvata i slae se s njima, time postaje provodnik tue zle volje koja postepeno i u celini njime ovladava. "esto - kae Antonije Veliki - budui da su sami nevidljivi, (zli dusi) se prikazuju kao poboni sagovornici da bi obmanuli slinou lika i da bi one koje su prevarili uvukli u ono to ele". Znajui da ljudi vole istinu, demoni stavljaju na sebe masku istine i tim sredstvom izlivaju otrov u svoje sledbenike. Tako je nekada avo prevario Evu govorei joj ne svoje rei, ve toboe, ponavljajui rei Boije, pri tome izvrui njihov smisao (Post. z, 1). Tako je prevario Jovovu enu, nauivi je preteranoj ljubavi prema muu, a otuda i huljenju na Boga, pohuli na Bo i umri (Jov. 2,9) - rekla je

ona, verujui da se za bogohuljenje ovek odmah podvrgava smrti i samim tim se zavravaju njegove teke zemaljske muke. Tako je prevario i obmanuo sve ljude, izvrui sutinu stvari i sve je odvukao u provaliju zla. Ali treba primetiti da u borbi protiv nas demoni ne poznaju sklonost naih srdaca, ne mogu da itaju nae misli, nego iz rei koje mi izgovaramo u razgovoru, iz postupaka spoljanjeg oveka u razgovorima, "ustajanja, sedenja, hoda, pogleda sagledavaju, prema miljenju Evagrija monaha - po ceo dan misle o prevari (Ps. 37,13) - nae unutranje stanje da bi za vreme molitve pomraivali na um zlim pomislima koje odgovaraju strastvenim sklonostima". Ali evo ta o tome govori sveti Isidor Pelusiot: "avo ne zna ono to je u naim mislima zato to to iskljuivo pripada sili Boijoj; ali po telesnim pokretima on lovi nae misli. Vidi li, na primer, da neko ispitivaki gleda i uiva oima u tuoj lepoti? Iskoristivi njegovo stanje, odmah podstie takvog oveka na preljubu. Ugleda li onoga ko je pobeivan stomakougaanjem? Odmah mu ivopisno prikazuje strasti koje izaziva stomakougaanje i podstie ga da njegova namera bude sprovedena u delo. Podstie i na otimanje i nepravedno sticanje". Podvigopolonik - Hristos Bog - izjednaava snage onih koji se bore i kroti divlju jarost zlih duhova koji bez doputenja Boijeg ne mogu kuati ljude, kao to se to vidi iz Jovovog ivota. Demoni ak nemaju vlast ni da sami uu u krdo svinja, ve Gospod ne doputa da oni iskuavaju oveka vie nego to on moe da podnese. Ali u borbi daje hrianinu snage koje mu daju mogunost da izae kao pobednik. Osim misaone sfere, pali duhovi mogu jo napadati i ulnu i voljnu stranu ovekove due. Evo ta o tome pie prepodobni Nil Sinajski: "Kada zavidljivi demon ne uspeva da pokrene seanje, tada deluje na krv i sokove da bi preko njih proizveo u umu matanje i ispunio ga slikama". Delujui na telo, demon izaziva u oveku oseanje pohote, besa, gneva i slino. To se oigledno vidi na primeru svete Justine u kojoj je demon, koga je slao arobnjak, raspaljivao oseanje pohote i sladostraa, ali je bio odagnan molitvom svetiteljke. Delujui na voljnu sferu ovekove due, demon kao da liava oveka snage, energije i sposobnosti za odluno delovanje i za svako delovanje uopte ali opet prilikom molitve odlazi pobeen silom Hristovom. Evagrije monah pie da se demoni razlikuju po stepenu zla i moi, vrei razliita sluenja. To potvruje i sveti Jovan Kasijan, govorei da se "neki od njih naslauju neistim i sramnim pohotama, neki vole bogohuljenje, neki gnev i bes, neki se tee tugom, neki tatinom i gordou - i svaki onu strast u ovekovo srce uliva kojom se i sam naslauje - ali ne podstiu strasti svi zajedno, ve naizmenino, u skladu sa okolnostima vremena, mesta i prijemivosti kuanog". O duhovnom nevidljivom ratu svedoi isti podvinik: "Na neiskusne i nemone napadaju najslabiji duhovi, a kada ovi budu pobeeni, tada se alju oni jai", ali to se dogaa u meri umnoavanja duhovnih moi vojnika Hristovog.

Dakle, kako vidimo, demoni imaju svojevrsnu "specijalizaciju", nalazei se u zlu, imaju izvesnu slobodu zato to mogu od mnogih zala da biraju jedno zlo koje je njima najprijatnije. Od te strasti oni i ive, trude se da je raspale u oveku kako bi kroz to dobili pristup njegovoj dui i telu. Osim toga, sasvim je mogue pretpostaviti da se demoni mogu hraniti i jaati na raun ovekove energije koja se transformie u strasno uivanje. Ako, po reima svetog Jovana Damaskina, aneli "sozercavaju Boga onoliko koliko je to za njih mogue i imaju to za hranu", demoni, kojima je sozercanje nemogue, izgleda da mogu da dobijaju energiju posrednim putem, preko oveka, pretvarajui njegovu ivotnu silu u svoje napajanje. Radi toga oni najpre moraju da upodobe oveka sebi, dobivi kroz to pristup njegovoj dui. Strastan i greholjubiv ovek je za pale duhove izvrsna hranljiva sredina. Raspirujui u njemu energiju strasti, energiju koja prodire njegove ivotne sile, demon se hrani i jaa u takvoj sredini. Posle toga, ovladavi grenikom, pali duh koristi njegovo telo kao instrument za dobijanje vee naslade strau. Eto jo jednog razloga zato je strastan i greholjubiv ovek bukvalno oblepljen demonima. Neophodno je takoe istai da pali duhovi mogu da daju svojim sluiteljima posebnu demonsku vrstu energije, koja omoguava pokornim izvriocima volje sila zla da neumorno rade na polju umnoavanja greha. Ali usled svoje destruktivne sutine, budui da su lieni sposobnosti za stvaranje, demoni na kraju krajeva unitavaju i svoje sledbenike. Zato su demonima potrebna rtvoprinoenja

Sadraj (sutina idolopoklonstva)? Druga vrsta demonske hrane jesu rtvoprinoenja. Evo ta o tome govori sveti Vasilije Veliki: "Budui da su predani slastoljublju i strastima, demoni se u znatnoj meri naslauju i hrane rtvama. Dok se spaljuju rtve, krv se pretvara kroz to gorenje u isparenja i, rastvorivi se na taj nain u fine delove, prelaze u stanje koje odgovara demonskoj prirodi. Oni se, dakako, hrane isparenjima, ne tako da bi ih oni jeli, ili punili njima stomak, ve poput nekih ivotinja, ostriga i slinih iz te vrste koje uzimaju hranu celim svojim organizmom. Iz tog razloga demoni poudno prodiru gasove koji potiu od gorenja rtava i upijaju u sebe dim zapaljenog tamjana, kao vetastva koje im je pripremljeno za hranu". Time se, uzgred, i objanjava kult rtvoprinoenja pred statuama idola kod paganskih naroda, kako smatra isti ugodnik Boiji: "Uz sve idole, kojima se neznaboci klanjaju, nevidljivo prisustvuju i prebivaju neki demoni koji nalaze nasladu u neistim rtvama. Blizu mesara, tamo gde se izbacuje pokvarena i zgruana krv, borave psi koji pohlepno ude za hranom takve vrste: isto tako i demoni, budui da su robovi prodrljivosti, koji

poudno trae uivanje u mirisu i raspadanju krvi rtvoprinoenja, lete oko rtvenika statuta koje su im posveene. Moda se ak hrane time njihova tela koja se sastoje od vazduha i ognja, ili pak od meavine tih stihija". Vlast demona nad statuama koje su im posveene jasno se otkriva u sadraju pripovesti koju itamo u Knjizi o carevima (1. Car. 5,2,3). Tuinci su oteli zavetni Koveg Gospodnji i stavili su ga u hram svog boga Dagona. Uavi ujutru zatekli su Dagonovu statuu kako je pala na lice. Dagon je bio svima vidljiva statua, a pala je zbog demona u njoj, koji je bio oboren slavom koja je okruavala Koveg zaveta. Upravo je demon pao na lice i sruio i oborio idola. Iz tog razloga oni koji koriste kao hranu idolske rtve priznaju da su uesnici trpeze demonske (1. Kor. 10,21). Kada se prinosi rtva idolu, izvestan njen deo preuzima demon koji je tu prisutan, jer demoni uzimaju izvestan deo i od krvi koja se pretvara u vazduh (gas), i od sala koje se dimi i od ostalih rtvoprinoenja. I zato onaj koji pije iz rtvene ae koja se upotrebljava prilikom rtve, pije iz ae demonske (1. Kor. 10,21). Kao to vidimo iz reenog, knez ovoga veka ne samo da je vidljivo i preko pomisli lovio ljude, nego je i stupao u otvoreno optenje s njima, proriui kroz idole. U tome su mu pomagali tako oigledni zloinci, kakvi su bili poznati Janije i Jamvrije i drugi vraari, reci, astrolozi i arobnjaci. Ljudsku zabludu oni su podravali demonskim udesima i proricanjima. Buntovne i neprijateljske sile rado umnoavaju broj uesnika svoje pogibelji. Osim toga, za lana udesa koja su oni inili, ljudi su im prinosili rtve koje demoni toliko vole, i ukazivali su im boanske poasti, ugaajui samim time satanskoj gordosti. Zato veina ljudi ne vidi duhove i ne osea njihov uticaj na sebe

Sadraj Pre pada Adam i Eva su se nalazili u optenju s anelima svetlosti i razgovarali su s njima. Stanje pada uinilo nas je nesposobnim da vidimo anele, ali svetima, koji su dostigli najvie savrenstvo i koji vie nisu mogli biti obmanuti od demona, bio je otkriven svet duhova (videti itija Antonija Velikog, Makarija Velikog i drugih). Na taj nain, za vienje anela neophodna je promena u samim ljudima. Po posebnom pak promislu Boijem videli su anele i ljudi veoma obinog, pa ak i poronog ivota, kao to je na primer, lani prorok Valaam. to se tie opteg pravila, tu Sveti Oci jednoduno govore o tome da je neposredno vienje demona za nepripremljenog oveka krajnje opasno i tetno. Evo ta pie tim povodom u tumaenju 41 psalma Jovan Zlatoust: "Koliko demona juri po ovom vazduhu? Koliko je gnusnih sila? Kada bi im Bog samo dozvolio da nam pokau svoj strani i odvratni lik, mi bismo poludeli". Nae grubo materijalno telo nam slui kao svojevrsna spasonosna pregrada koja nas titi od neposrednog vienja demona koje bi mogli dovesti do ludila one koji ih ugledaju. Istovremeno je neophodno istai da su vraevi, arobnjaci i magi, svesno ulazei u optenje s neistom silom, skidali sa sebe tu spasonosnu pregradu i

neposredno su viali demone. Do isto takvog vienja neistih duhova dovodi bavljenje jogom i drugim istonjakim religijama koje imaju demonsku usmerenost. Na pitanje: "Zato mnogi ljudi ne oseaju demonski uticaj?" vrlo dobar odgovor daje preosveeni Inokentije, arhiepiskop Hersonski. Evo njegove pouke: "Da bi ovek oseao na sebi dodir duha tame, treba i sam da bude svetao, a grenik je tama. Na istoj beloj haljini i mala mrlja odmah se primeuje, a na crnoj haljini se ne primeuju ni najcrnje velike mrlje. U dui svetloj i istoj, bilo kakva misao koju je bacio avo odmah proizvodi pometnju, teinu i bol u srcu, a u dui grenika, mranoj i uprljanoj, i samo njegovo prisustvo je neprimetno. Takvoj neprimetnosti pomae duh zlobe svim silama: jer kakva mu je korist da bude primetan? Da doputa da ga ljudi neposredno oseaju? To bi znailo da uini da bee od njega. Zato se on, tiranski vladajui grenikom, u isto vreme se trudi da ovoga dri u istoj toj preleenosti kako ovaj, toboe, deluje sam od sebe i kako je u svemu savreno slobodan". Naini delovanja ljudi na zle duhove

Sadraj Optenje s Hristom oslobaa vernike od vlasti avola, ali to biva samo uz najsavreniju veru; a poto takvo savrenstvo ne dostiu svi, vlast avola u svetu i dalje traje nad nesavrenima u meri njihove strasnosti, kao i nad onima koji ne veruju u Hrista. Na taj nain, samo je vernicima darovana mogunost osloboenja od vlasti avola, usled krsnih zasluga Spasiteljevih. Ta mogunost se ostvaruje po meri i stepenu vere i duhovno-moralnog usavravanja oveka. Eto zato je, iako se Hristova pobeda nad knezom ovoga sveta i faktiki ostvarila smru i vaskrsenjem Hristovim, Crkva Hristova, u njenom vremenskom i postepenom razvoju u svetu, jo uvek Crkva vojujua, i takva e biti do kraja sveta i Stranog suda. Zahvaljujui iskupiteljskim zaslugama Isusa Hrista mi moemo pobeivati avola. Njegov uticaj na ljude je oslabljen, naroito na one koji se raspinju s Hristom sa svojim strastima i pohotama. Samo sredstvima greha i strasti demoni prianjaju uz duu i sve dok je ona u grehu, biva oslepljena od njih. Sveti Grigorije Nisijski kae: "Kada je naa priroda upala u greh, na pad Bog nije ostavio Svojim Promislom, ve kao pomo u ivotu svakoga daje nekog anela od onih koji su primili bestelesnu prirodu, no sa suprotne strane oskvrnitelj prirode smilja isto to posredstvom nekakvog lukavog i zlotvornog demona koji bi kodio ovekovom ivotu. ovek pak, nalazei se izmeu anela i demona, sam od sebe ini jednog nadmonijim od drugog, slobodnom voljom birajui uitelja od te dvojice. Dobri aneo ukazuje pomislima blaga vrline, a drugi pokazuje materijalna zadovoljstva od kojih nema nikakve nade u dobro". Kako vidimo iz rei svetog Oca, konani izbor dobra i zla uvek je preputen samom oveku. U sluaju prihvatanja strane anela svetlosti, hrianin uz pomo blagodati lako pobeuje palog duha. Sveti Oci i uitelji Crkve pokazuju nam sledea sredstva za borbu protiv avola: veru, re Boiju, prizivanje imena Hrista Spasitelja naega, strah Boiji, smirenje, trezvenost, molitvu, krsno znamenje. Ova sredstva svaki hrianin moe neposredno da upotrebljava u borbi protiv demona; postoje jo i takva kojima se

moemo koristiti kroz svetenosluitelja: to je pokajanje s prieem Svetim Hristovom Tajnama i zaklinjanja koja se itaju nad ovekom koji pati od neistih duhova. "Kada molitelji (hriani koji se mole) hrabro podnose iskuenja, kaju se zbog svojih grehova, spokojno trpe uvrede, prebivaju u molitvama - svedoi prepodobni Jovan Karnafski - demoni se mue, grizu i plau, ali ljudima to nije dato da vide da se ne bi pogordili". Molitva koja omoguava izlivanje blagodati Svetoga Duha na oveka i koja ga povezuje s Bogom, spaljuje demone i ovi, ne mogui da trpe oganj blagodati, s kricima bee od oveka koji se moli. Eto zato je prilikom svakog iskuenja potrebno ustajati na molitvu koja nam daje pomo Boiju i s kojom smo nepobedivi. Isto kao to i duhovi imaju uticaj na materiju, tako i materija ima uticaj na duhove. Tako e se odbaeni duhovi veno muiti u ognju paklenom, u ognju vetastvenom. U Tovitovoj knjizi nalazimo podrobnu i ivu sliku uticaja ak i zemaljske materije na duhove. "On pak (Tovit) idui, seti se rei Rafailovih i uze kadionicu, i poloi riblje srce i jetru i poe da kadi. Demon, osetivi taj miris, pobee u gornje krajeve Egipta, i sveza ga aneo" (Tov. 8,2-3). U crkvenoj praksi poznato je odagnavajue dejstvo tamjana na zle duhove. Takoe je zabeleeno blagodatno dejstvo svetih motiju, udotvornih ikona, pa ak i odedi svetih, ije prisustvo zli dusi ne podnose. Sve je to povezano s blagodau koja izlazi iz njih i koja prodire demone. Poznato je da su sveti podvinici jo u zemaljskom ivotu dobili vlast nad neistim duhovima. Tako u itijima svetog Andreja, muenice Julijane i Antonija Velikog itamo kako su oni ak bili izloeni i batinama od zlih demona. U itiju Jovana, arhiepiskopa Novgorodskog, pria se o tome kako je ovaj primorao demona da ga odvede u Jerusalim na poklonjenje i vrati natrag. itija svetih puna su svedoanstava o pobedi preobraenog oveka nad neistim duhovima. Uzroci zbog kojih Gospod doputa postojanje zlih duhova

Sadraj avo je ostao, kao to je i bio, stvorenje koje se nalazi u potpunoj vlasti Tvorca Koji nedokuivim Promislom Svojim nije unitio njega i njegove horde, nego ih jo uvek privremeno trpi. avo je sa svojim slugama postao orue Tvorca protiv Kojeg on u svom slepilu smilja da se naoruava i ratuje - drugim reima, "zlo pomae dobru ravim namerama". Za ljude je avo postao orue iskuenja, kojim oni postaju iskuavani i kojim se odvajaju verni Hristu od ljubitelja greha. Jer Bog ne primorava oveka na spasenje, nego daje svima mogunost da se ili bore protiv avola, ili da stupe s njim u savez. Kako svedoi sveti Ignjatije Brjananinov, "zapovest koju je Bog dao u raju, a koja zabranjuje kuanje s drveta poznanja dobra i zla, nije ukinuta, ona stoji nepokolebljivo kao zapovest Boija. ovek se neprestano isprobava njome sve do danas. Pored njega je stalno prisutan avo i savetuje mu da okusi zabranjeni plod, nasilno ga podstie na to kuanje, kao neko ko je stekao pravo na to - pravo zbog prvobitnog naeg pokoravanja avolu. On ne prestaje da nas sablanjava pomislima greha i sveta, neizmerno raspaljujui u nama strasti. Podie se u ruci palog Heruvima to plameno oruje, i drvo

ivota - dobro koje je bez primese zla, postaje za nas nedostupno po pravednom sudu Boijem". Iskuenja i pomisli pokazuju slobodu nae samovolje i istotu srca. Sveti Isak Sirijski ui da blagodat Boija sve uvodi u iskuenja da bi se svi postepeno obuili mudrosti i sposobnosti da preziru duhove zlobe: "blagodat dozvoljava da se na njega (oveka) alju iskuenja koja su u skladu s merom njegovih snaga, da bi ovek mogao da podnese njihovu mo". Na drugom mestu on nastavlja: "Znaj da u je onoj meri u kojoj dua nema dovoljno snage za velika iskuenja, u istoj meri ona nedovoljna i za velike darove... Bog ne daje veliki dar bez velikog iskuenja". O neophodnosti ovakvih iskuenja u smislu postanka novog oveka svedoi i Grigorije Bogoslov, govorei da je surovi rat neophodan radi toga "da bi se avo izloio ovde uasnoj sramoti, borei se protiv onih koji nisu moniji od njega, a oni koji se podvizavaju u vrlinama, da bi uvek imali slavu svoju, oiujui se kao zlato u pei". Rezimirajui sve to je reeno u ovom paragrafu, naveemo rei svetog Jovana Zlatousta koji je najjasnije formulisao uzroke zbog kojih Bog dozvoljava postojanje avola i ne spreava ga da nas iskuava: "Prvo, da bi poznao da si postao daleko jai od avola, u ime Hristovo osenjujui se ivotvornim krstom; drugo, da bi prebivao u smirenju i da se ne bi preuznosio obiljem darova, ne zaboravljajui na svoju nemo i na mo Onoga Koji ti pomae; tree, da bi se onaj lukavi duh, koji do tada nije bio siguran da si odstupio od njega, videi tvoje trpljenje u iskuenjima, uverio da si ga potpuno napustio i odstupio od njega; etvrto, da bi kroz to postao tvri i jai; peto, da bi imao jasan dokaz o dobrima koja su ti poverena, jer avo ne bi ni poeo da te napada da te nije video u najviem stepenu asti".

O odgovarajuem odnosu prema demonima Sadraj

Odgovarajui odnos prema palim duhovima pokazao nam je sam Gospod Isus Hristos, kada je doputenjem Boijim satana pokuavao da Ga kua, nudei mu sva svetska blaga da mu se pokloni. Bogoovek je rekao: Idi od mene, satano, jer je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se i Njemu jedinome slui (Mt. 4,10). Drugo, On je zapovedio demonima da ute kada su ovi vikali iz ljudi opsednutih njima. Svojom vikom oni su obznanjivali istinu, oni nisu lagali kada su govorili: ta je tebi do nas, Isuse, Sine Boiji?... Znamo te ko si, Svetac Boiji (Mt. 8,29; Mk. 1,24). Ali Gospod nije eleo da se istina propoveda neistim ustima, naroito ne ustima demona, kako oni, iskoristivi tu priliku, ne bi umeali po svojoj zloj volji tu neto svoje i da ne bi neto posejali "ljudima koji pospae" (Mt. 13,25). Iz tog razloga Isus Hristos nije trpeo da demoni govore, niti je nama dozvolio da im to doputamo, upozorivi nas na to sledeim reima: uvajte se od lanih proroka koji vam dolaze u odelu ovijem, a unutra su vuci grabljivi (Mt. 7,15), i preko apostola je upozorio: Ne verujte svakome duhu (1 Jn. 4,1). Imajui ovakvo uputstvo Gospoda naega Isusa Hrista, mi moramo da se uvamo od svakog optenja sa zlim dusima. Ne treba sluati vraare, mage, astrologe, ekstrasense, kontaktere s NLO, razne proroke i gatare. Jer, ako se ak preko njih demon i pretvara da govori istinu, mi, ne znajui njegove ciljeve u tom asu, moramo po pravilu da ga odbacimo reima Svetog Pisma: Greniku pak govori Gospod: uzalud propoveda carstvo Moje (Ps.49,16) i nemila je podvala u ustima grenika (Sirah 15,9). ini nam se umesnim da zavrimo ovo poglavlje, citiravi veoma za nae vreme aktuelni izvod iz rada svetog Ignjatija Brjananinova: "I danas se sveti aneli javljaju u obliku krilatih prekrasnih mladia; i danas se due svetih ljudi javljaju u liku oveka u njegovom telu, u nebeskoj slavi; i danas se demoni javljaju u gnusnom, odvratnom i uasnom obliku udovita, ali udovita koja imaju ljudski lik. Takvima se oni pokazuju kada se pojavljuju u svom obliku. Oni primaju na sebe, kao to su primali i ranije, lik zveri i gmizavaca, naroito njihov omiljeni lik zmije".

ASTROLOGIJA I MAGIJA U SVETLOSTI PRAVOSLAVNOG UENjA Uvod

Sadraj Kada nestaje vera, njeno mesto zauzima sujeverje. Ljudska dua u tom pogledu ne trpi prazninu. Stvoren po obrazu Boijem (Post. 1,27), ovek je iskonski usmeren svom Tvorcu. Kada pak on gubi Boga u svom srcu, nastali vakuum zahteva da bude ispunjen i ovek lako prihvata surogate koje mu nudi svet oko njega. Eto zato u nae nereligiozno i eklektino vreme tako iroko su zastupljena, reklo bi se odavno ve zaboravljena, strujanja okultnih nauka. Astrologija, hiromantija, magija, fenomen NLO (doljaci iz kosmosa), ekstrasensi, kult istonjakih religija - sve to obuzima umove miliona ljudi. Odsustvo vrste hrianske vere, odsustvo znanja i razumevanja sutine okultizma i istonjakih religija, kao i njihova aktivna i iroka propaganda od strane odreenih snaga, obezbeuje uspeh okultizma i u savremenom drutvu. Naroito snano interesovanje u dananje vreme kod ljudi izaziva takva podvrsta okultnih nauka kao to je astrologija. Pokrivena oreolom tajanstvenosti i fantastinosti, ona mami oveka mogunou da sazna svoju sudbinu, da spozna sebe, da zaviri u budunost. Malo ko razmilja o njenom poreklu i o sutini, to odlazi u senku, reklo bi se, velike drevne mudrosti koja nam omoguava da predvidimo budunost. Ali, kao to je poznato, da bismo prepoznali plod, treba da se obratimo drvetu koje ga donosi, jer se spolja privlana jagoda esto pokazuje otrovnom. Obratimo se i mi istoriji porekla astrologije. ta kae zvanina nauka o astrologiji

Sadraj U reniku Brokhauza i Efrona itamo: "Astrologija - tobonja nauka koja je pokuavala da predskazuje budunost pojedinih linosti i oveanstva iz posmatranja poloaja nebeskih tela (i uglavnom neuspeno - prim. aut.)... Izdvaja se prirodna i judicijarna astrologija. Prirodna astrologija se bavi uticajem nebeskih tela na ivotinjski i biljni svet... Judicijarna astrologija pokuava da predskae prema uzajamnom poloaju nebeskih tela sudbinu kako naroda, tako i pojedinih ljudi... Raznovrsni kultovi klanjanja nebeskim telima koji su u to vreme postojali, nebeskim telima koja su se posmatrala kao linosna mona bia, vera u unapred predodreenu sudbinu, u fatum koji je vladao u religioznim strujama onog vremena morali suda podravaju judicijarnu astrologiju". Kako dalje itamo u reniku, "u antici su astrologija, alhemija i magija bile meusobno tesno povezane". U antikom svetu je mag, rec i vra obino spajao u svojoj linosti obaveze astrologa, gatara i tumaa snova. Tako je, kako saoptava Herodot, mag Ostan, koji je pratio Kserksa u njegovim pohodima na Heladu, rairio neka znanja o astrologiji meu Helene. Vaalov rec Berozos uivao je takvu popularnost u Atini da mu je bio podignut spomenik gde je prikazan sa zlatnim jezikom kao dragoceni prorok.

Potvrdu o jedinstvu magije i astrologije takoe nalazimo i u knjizi proroka Danila (Dan. 2,27), i u mnogim drugim izvorima. Na taj nain, moemo unapred izvui zakljuak o tesnoj sprezi astrologije s magijom i drugim vrstama okultizma, kao i o verovatno jednom istom izvoru njihovog porekla. Faktika potvrda bie navedena u tekstu koji sledi. Istorija porekla magije i astrologije

Sadraj Koreni magije i svih okultnih nauka seu iz daleke prolosti. Vreme njenog nastanka moe se dovesti u vezu sa ivotom Kaina i njegovih potomaka. Posle ubistva brata i nakon to ga je Bog prokleo (Post. 4,8-16) poe Kajin od lica Gospodnjeg... i sagradi on grad... a njegovi potomci bili su Juval: od njega se narodie gudai i svirai, i Tuval koji bejae vet kovati od medi i od gvoa (Post. 4,21-22). A kada se ljudi poee mnoiti na zemlji i keri im se narodie, videi sinovi Boiji kako su keri oveije lepe uzimae ih za ene (Post. 6,2). Prema tumaenju ovog mesta, koje su delili mnogi oci i uitelji Crkve5, kao i u skladu s apokrifnom knjigom Enohovom "sinovi Boiji" su duhovna bia koja su stupila u zloinaku vezu sa enama zemlje i nauila ih arobnjatvu i bajanju. Od toga se pojavi velika nesrea (Enoh 7,8). Poto brak u Bibliji esto znai sjedinjenje s Bogom, to jest, veru, u braku duhova i ljudi moe se videti simbol nastajanja paganstva s njegovim potovanjem demona, paganskih bogova, magijom, astrologijom i drugim vrstama vraanja. Tu pali ovek pokuava da pronikne u tajne sveta nezavisno od volje Tvorca, da postane bog bez Boga. Odnosno, ponavlja se iskuenje Eve u Edemu, kada ju je satana, javivi se Evi u obliku zmije, sablaznio da okua zabranjeni plod, obeavi joj da e nakon toga ona i Adam postati kao bogovi koji znaju ta je dobro i zlo (Post. 3,4-5). Ali umesto da postanu "kao bogovi", oni su jednostavno videli da su goli i iskusili su veliku nesreu zbog izdaje Boga i veze sa satanom. Tako je bilo i u ovom sluaju: dobivi zabranjeno znanje, koji je pali aneo doneo iz viih sfera, oni su potpali pod jo vei njegov uticaj i jo vie se udaljili od Boga. Ovde je neophodno primetiti da se prema crkvenom predanju aneoski inovi dele na tri jerarhije - viu, srednju i niu. Svaka jerarhija se sastoji od tri ina. U viu ulaze: Serafimi, Heruvimi i Prestoli. Srednju aneosku jerarhiju ine: Gospodstva, Sile i Vlasti. U niu ulaze: Naela, Arhaneli i Aneli. Svi inovi nebeskih sila nose zajedniki naziv anela - po sutini svog sluenja. Gospod otkriva svoju volju viim anelima, a oni sa svoje strane prosveuju ostale. Na taj nain, tajne Boije idu nizlaznom jerarhijom od Serafima do Anela, pri emu se svaka sledea jerarhija posveuje samo u ona znanja koja je u stanju da primi na datom nivou svog duhovnog razvoja. Ljudima se pak tajne Boije otkrivaju u meri njihove duhovne prosveenosti, ili drugim reima, u meri sticanja Duha Svetoga. to se vie ovek otvara i predaje Bogu, tim vie on poinje da ivi Hristovim ivotom, da misli, da osea i deluje slino Hristu. Kako je reeno u Jevanelju po Jovanu: Ako me ko ljubi, re moju drae i Otac moj ljubie njega; i Njemu emo

doi i u Njemu emo se nastaniti... Da svi jedno budu kao Ti, Oe, to si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu, da svet veruje da si me Ti poslao (Jn. 14,23; 17,21). Sjedinjujui se s Bogom, Duhom Svetim, ovek istim tim Duhom poznaje i tajne Boije. Dobija moi i darove koje koristi samo za dobra dela u skladu s voljom Boijom. Pali aneli pak, zbog toga to su pripadali u prolosti razliitim inovima aneoske jerarhije, u ovom ili onom stepenu su posveeni u tajne bitija. Oni su sauvali ta znanja posle svog pada. Zbog toga demoni pokuavaju da potine sebi oveka, privlaei njegovu panju i zanimanje za sebe putem otkrivanja nekih "tajnih" znanja i davanja svojim sledbenicima natprirodnih sposobnosti. Ovladavi tim tajnim magijskim znanjima, ovek stie mo da deluje na okolne ljude i stihije sveta, ali pri tome postaje potpuni rob neistih duhova od kojih je dobio te darove. Zbog svog otpadanja od Boga demonske sile nita ne mogu da stvore, ve mogu samo da rue. Zato i njihovi sledbenici unose u svet razornu silu, priinjavaju zlo drugim ljudima, pogubno deluju na materijalni svet. Evo kako o tome svedoi knjiga Postanja: Videi da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli i srca njihova svagda samo zle, pokaja se Gospod to je stvorio oveka na zemlji, i 6i mu ao u srcu. I ree Gospod: hou da istrebim sa zemlje ljude koje sam stvorio, od oveka do stoke i do sitne ivotinje i do ptica nebeskih; jer se kajem to sam ih stvorio (Post. 6,5-7). To se dogodilo zbog toga to se ovek zbog optenja s neistim duhovima i korienja njihovih "darova" (magije, arobnjatva, astrologije i ostalog) konano razvratio, to jest, otpao je od Boga i vie nije bio u stanju da ispunjava onaj zadatak zbog kojeg je bio stvoren, nije mogao da realizuje sebe u dobru, ljubavi i istini, uspinjui se lestvicom duhovnog razvoja k bogoupodobljenju. Njegovo dalje postojanje postalo je besmisleno. Zato Gospod najpre skrauje dane ovekovog ivota na 120 godina (Post. 6,3) - Adam i njegova deca i unuci iveli su do 1000 godina (Post. 5) - a zatim prilikom daljeg umnoavanja bezbonosti unitava i celokupno razvratno oveanstvo, ostavivi samo njegove najbolje predstavnike u licu pravednog Noja i njegovih sinova sa enama (Post. 6,9-11). Kao to vidimo iz svega navedenog, magija, astrologija i ostali "darovi" demona ne samo to nisu doveli do procvata oveanstva, do uspostavljanja sree na zemlji, ve su suprotno tome, mnoili zlobu, bezbonost, razvrat, to je dovelo do propasti praktino celog drevnog sveta. Ali posle potopa tajna znanja iz magije i astrologije nisu nestala. Na osnovu mnogobrojnih svedoanstava iz antike, ta su znanja bila briljivo sakrivena, a nakon potopa su ponovo ponuena oveanstvu u razvoju. Ako pratimo istoriju oveanstva posle Noja, videemo da one drevne civilizacije u kojima su magija, astrologija i "druga tajna znanja" bili najvie rasprostranjeni i ulaze u strukturu drutva, propadaju i nestaju s lica zemlje im procvat okultizma u njima dostigne svoj vrhunac. Primer za to su Vavilonsko, Asirsko i Persijsko carstvo.

Podrobnije emo se zaustaviti na istoriji drevnog Vavilona. Tablice s klinastim pismom koje potiu odatle i kojih u svetskim muzejima ima oko pola miliona, sadre podatke da su reci Vavilona nasledili znanja naroito u oblasti astrologije i ustrojstva vasione. Vavilonski istoriar i svetenik Beros (3. vek p. H.) takoe svedoi o tome da su se sauvala magijska znanja posle potopa. Najzad, seanje naroda donosi podatke o prvobitnim tvorcima vavilonske tradicije - rodu Haldejaca - posednika kulture izvesnog vanzemaljskog znanja, koji su bili prvi matematiari, astrolozi, alhemiari, teosofi zemaljskog sveta, koji su vrili slubu arobnjaka, gatara i tumaa snova na dvorovima drevnih vladara. Haldejsko drevno predanje pak nastojava na tome da je njihovih prvih deset careva poticalo s neba. Takoe je poznato da ninevijski carevi nisu preduzimali nikakav vaan posao bez savetovanja sa zvezdama. Oni su drali uz sebe astrologe koji su posmatrali nebo i objanjavali kretanje planeta, kao to to esto pominju natpisi. Iz jednog spomenika saznajemo da je Seneherib odustao od ratnog pohoda samo zato to je poloaj zvezda ispao nepovoljan. Bavljenje astrologijom u Vavilonu bilo je toliko rasprostranjeno da je sam naziv Haldejac znaio kod mnogih pisaca antike astrologa. Svima je poznata sudbina Vavilonskog carstva koje je pretrpelo strani slom i propast. Ista sudbina zadesila je Asirsko i Persijsko carstvo. Crkva i astrologija

Sadraj Sada pogledajmo odnos Starozavetne i Novozavetne Crkve prema astrologiji. U velikim Mojsijevim knjigama itamo o zabrani bavljenja bilo kakvim vrsta arobnjatva pod pretnjom smrti. Ne obraajte se vraarima ni gatarima, niti ih pitajte, da se ne oskvrnite od njih. Ja sam Gospod Bog va... A ko se obrati vraarima i gatarima da bludnii s njima, okrenuu lice svoje nasuprot njemu, i istrebiu ga iz naroda njegova (Lev. 19,31; 20,6). U Ponovljenim zakonima takoe itamo o strogom upozorenju Gospodnjem da se ne bavimo nikakvim vrstama arobnjatva i da ne optimo sa onima koji se time bave, jer upravo zbog tog zanoenja arobnjatvom (koja je, u sutini, savez s demonima) Bog i proteruje narode s njihove zemlje, osuujui ih na propast, a njihovu zemlju daje Izrailju koji Mu je bio veran. Kada ue u zemlju koju ti daje Gospod Bog tvoj, ne ui se initi gadosti koje inie oni narodi. Neka se ne nae u tebe koji bi vodio sina svoga ili ker svoju kroz oganj, ni vraar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uronik, ni baja, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar, ni koji pita mrtve. Jer je gadan pred Gospodom ko god tako ini i zbog takvih gadosti tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Dri se sasvim Gospoda Boga svoga. Jer ti narodi koje e naslediti, sluaju gatare i vraare; a tebi to ne doputa Gospod Bog tvoj Proroka iz tebe, izmeu brae tvoje, kao to sam ja, podignue ti Gospod Bog tvoj; Njega sluajte (Pon. zak. 18,9-15).

Prorokujui propast Vavilona zbog njegove bezbonosti i pogubnog bavljenja magijom i astrologijom, prorok Isaija u ime Gospoda s ironijom govori: Stani sada s vraanjem svojim i s mnotvom ini svojih, oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li sebi pomogla, ne bi li se okrepila. Umorila si se od mnotva namera svojih; neka stanu sada koji gledaju nebesa i zvezdoaci i koji proriu svakoga meseca, i neka te sauvaju od onoga to e doi na tebe. Gle, oni su kao pleva, oganj e ih spaliti i sami sebe nee izbaviti iz plamena; nee ostati ognja da se ko ogreje, ni ognja da bi se posedelo kod njega (Is. 47,12-14). Ovde imamo jasno ukazivanje na nemo svih vrsta arobnjatva pred voljom i silom Boijom i na neminovnu kaznu koja pogaa one koji se bave magijom i astrologijom ili pribegavaju pomoi okultista. Prilikom sukoba maga i arobnjaka s prorocima i drugim duhonosnim ljudima, sile tame uvek trpe poraz. Tako u knjizi Izlaska (7-9) itamo o tome kako su magi i arobnjaci, suprotstavljajui se Mojsiju, inili mnoga udesa pred faraonom uz pomo arobnjakih ini, ali nisu mogli da se odupru sili Boijoj i na kraju krajeva su bili prinueni da priznaju svoj poraz od proroka Mojsija. U knjizi Postanja (41) pripoveda se o pobedi pravednog Josifa nad magovima i mudracima egipatskim koji nisu mogli, uza svu svoju magijsku vetinu, tano da protumae faraonu njegov san. Nepravedni prorok Valaam, potkupljen od pagana radi suprotstavljanja izrailjskom narodu, pod dejstvom sile Boije bio je prinuen da slui jevrejskom narodu (Brojevi 22-24). Prorok Danilo takoe vie puta posramljuje haldejske mudrace i mage (Dan. 2,4-5). Sve se to objanjava time da svoja udesa i proroanstva sinovi svetlosti vre uvek silom Boijom, Duhom Svetim, dok arobnjaci, magovi i astrolozi koji im se suprotstavljaju, koristei vetinu arobnjatva, deluju silom demonskom i prirodno trpe poraz, suprotstavljajui se Bogu. U Novom Zavetu vidimo isti takav nepomirljiv odnos prema svim vrstama arobnjatva, kao i u Starom Zavetu i istu takvu stalnu pobedu sila Boijih u sukobu sa arobnjatvom. Tako apostol Pavle izgoni duha pogaakog iz sluavke koja je prorekla budunost (D. ap. 16,18), iako je ona, reklo bi se, objavljivala istinu, idui za apostolima i govorei da su oni sluge Boga svevinjega, koji nam javljaju put spasenja. Ali apostol nije eleo ni istinu iz neistih usta demonskih, dajui samim tim primer odnosa prema demonima, koji ponekad ak i objavljuju istinu. Jer iza toga stoji samo jedna elja - da uvuku u optenje oveka kako bi zadobili njegovo poverenje, a zatim ga pogubili. Isti apostol Pavle kanjava slepilom Elimu - vraara koji se suprotstavljao jevaneljskoj propovedi i koji se trudio da odvrati ljude od istinite vere (D. ap. 13,8-11). I najzad iz knjige Dela apostolskih saznajemo o tome da pod dejstvom apostolske propovedi mnogi od onih koji se zanimahu arolijama, sabrae knjige svoje i spaljivahu ih pred svima (D. ap. 19,19). Na taj nain, oni su se odrekli veze s demonima i posvedoili su nespojivost vere u Hrista s arobnjatvom. U Nomokanonu (zborniku crkvenih pravila i odluka) reeno je krajnje jasno: "Oni koji idu kod vraara ili se bave zvezdoatstvom (to jest, astrologijom - prim. aut.), est godina da se ne prieuju po prvom pravilu

Trulskog sabora i po osamdesetom pravilu Vasilija Velikog, a svetenik pak koji to ini da bude svrgnut". Ovde vidimo oigledno ukazivanje crkvene svesti na demonsko poreklo svih vrsta arobnjatva ukljuujui i astrologiju, nedopustivost optenja s njima verujuih hriana i na strogo kanjavanje onih koji se iz bilo kojih razloga odlue na vezu s demonima. Sveti Oci, uitelji Crkve i njihov odnos prema astrologiji

Sadraj Sveti Oci Crkve tokom cele njene istorije su takoe poklanjali veliku panju borbi protiv arobnjatva i astrologije. Zbog nedostatka mesta dozvoliu sebi da se zaustavim samo na nekim radovima Svetih Otaca i uitelja Crkve. Tako na primer, Tertulijan u svom radu O idolima pie: "Meu razliitim ljudskim poslovima ne moemo da ne primetimo neke vetine ili zanate koji idu na ruku idolopoklonstvu. O astrolozima ak ne vredi ni govoriti, ali poto je jedan od njih naumio da sebe opravda zbog toga to nastavlja da se bavi tom delatnou, imam nameru da kaem nekoliko rei tim povodom. Neu rei da smetati imena lanih bogova na nebu, pripisivati im tobonju svemo i odvraati ljude od uznoenja molitava Bogu, ulivajui im veru kako je navodno njihova sudbina predodreena zvezdama - da bi sve to bilo isto to i poklonjenje lanim bogovima. Ali ja tvrdim da se astrologija u tom sluaju upodobljava palim anelima koji su otpali od Boga radi varanja ljudskog roda... Ako je magija kanjiva, a astrologija je njena podvrsta, zajedno s vrstom podlee osudi i podvrsta. Tako od vremena pojave Evanelja svakojaki sofisti, astrolozi, arobnjaci, magi i vraari moraju biti neminovno kanjeni" ("O idolima" u knjizi: A. B. Ranovi Izvori za istoriju ranog hrianstva, Moskva, 1990, str. 167). Tatijan u Besedi protiv pagana pie: "Demoni su nainili ljude rtvom svog otpadnitva. Pokazavi ljudima raspored zvezda, kao oni koji se kockaju, uveli su sudbinu koja je tua pravdi, jer bilo da je ko sudija ili optueni, takvi su postali po odreenju sudbine... demoni su izmislili sudbinu. Kao osnova za to posluilo im je to to su ivotinje prenesene na nebo. Jer oni su udostojili nebeske poasti ivotinje s kojima su iveli nakon zbacivanja s neba - gmizavce, ribe, etvoronone ivotinje koje ive u planinama - radi toga da bi ljudi mislili da i one borave na nebesima i da bi posredstvom rasporeda zvezda uverili da je ivot na zemlji, dalek razumu, saglasan s razumom: na taj nain, bilo da je ko gnevljiv ili trpeljiv, uzdran ili neuzdran, bogat ili siromaan, takvim su ga predodredili oni koji raspolau roenjem; jer raspored Zodijaka je delo bogova. Ako je svetlost jednoga od njih, kako kau, jaa on oduzima slavu od ostalih i ko je pobeen sada opet moe biti pobednik. Oni se sa zadovoljstvom bave priama o sedam planeta kao igrai koji bacaju kocku. Ali mi smo iznad sudbine i umesto lutajuih demona znamo samo za jednog Gospoda venog, i ne potinjavajui se sudbini, odbacujemo i njene zakonodavce". Jovan Damaskin u svom poznatom radu Tano izloenje pravoslavne vere, navodei svetog Vasilija Velikog, daje sledeu karakteristiku astrologije: "Pagani kau da se

izlaenjem, zalaenjem i pribliavanjem zvezda, kao i sunca i meseca, upravljaju sva naa dela i time se i bavi astrologija. Mi pak, naprotiv, tvrdimo da oni daju predznake kie ili sue, vlanog ili suvog vremena, kao i vetrova i voda, ali oni ni na koji nain ne mogu predodreivati naa dela. U sutini, mi, koje je Tvorac stvorio slobodnim, mi smo gospodari naih dela. A ako sve inimo usled kretanja zvezda, to to inimo, inimo po nunosti. A ono pak to se deava po nunosti nije ni vrlina, ni porok. A ako nemamo ni vrlinu, ni porok, nismo dostojni ni nagrada, ni kazni, a Bog e ispasti nepravedan, dajui jednima dobra, a drugima nevolje. tavie, ako je sve voeno i pokretano nunou, onda nee biti ni Boijeg upravljanja u svetu, ni promiljanja Boijeg o stvorenjima. Povrh toga, i razum nam nee biti potreban, jer ako nismo gospodari ni jednog svog dela, nemamo potrebu da bilo o emu razmiljamo. Meutim, razum nam je nesumnjivo dat radi promiljanja naih postupaka, zbog ega je svako razumno bie u isto vreme i slobodno bie. Zato mi tvrdimo da zvezde nisu uzrok niega to se zbiva u svetu - ni uzrok postanka onoga to postaje, ni propasti onoga to propada, ve pre slue kao predznak kia i promene vazduha. Neki e moda rei da su zvezde, ako ne uzroci, onda predznaci ratova i da svojstvo vazduha koje zavisi od sunca, meseca i zvezda, na razliit nain proizvodi razliite temperamente, navike i raspoloenja; ali navike se nalaze pod vlau nae volje, jer one su potinjene razumu i menjaju se pod njegovim vostvom". Minucije Feliks u svom Oktaviju, govorei o rimskim gatanjima i predskazanjima, pie da ako bi se u retkim sluajevima ta predskazanja i ostvarivala na delu, to se moe objasniti time to je "meu mnotvom lanih predskazanja neko od njih sluajno moglo pogoditi istinu i da arobnjaci i astrolozi koji izmiljaju predskazanja, ne samo da znaju demone, nego uz pomo njih prave sve svoje prevare koje lie na udo: putem njihovog ubeivanja i uticaja oni proizvode svoje arolije, primoravaju nas da vidimo ono ega zapravo nema, i obrnuto, da ne vidimo ono to postoji. Prvi od takvih magova po reima i delima svojim je Sosten (Ostan)", to jest, isti onaj mag koji je, kako smo ve rekli, bio jedan od prvih iritelja astrologije u Heladi. Sveti Jovan Zlatoust u svojoj pouci "O onima koji se lee od bolesti vradbinama" strogo upozorava da se ne sme ii neprijateljima Boijim, magovima i arobnjacima, da je bolje umreti nego neprijateljima Boijim ii. I da oni koji koriste njihove usluge umiru pre vremena i u muku venu idu. Jer onaj koji ide astrolozima, "sam sebe liava pomoi Boije, prezreo ju je i stavio je sebe van promisla, (te zato) avo kako hoe, upravlja i raspolae (njegovim) delima". Prepodobni Maksim Grk koji je posvetio itav niz radova razobliavanju astrologije, ujednom od njih, izmeu ostalog, pie: "Lano, bezbono uenje zvezdoataca i predskazivaa ovekove sudbine po danima roenja, nije odozgo i nije od blagodati Svetoga Uteitelja otkriveno Haldejcima, Jelinima i Egipanima, nego od najlukavijih i najovekomrzakijih demona, na pogibelj onima koji im veruju". Govorei zatim o uzrocima podudaranja nekih predskazanja astrologa s realnou, Maksim Grk navodi rei Avgustina Iponskog: "... to se dogaa ne toliko zbog nebeskih znamenja, koliko zbog tajnog nagovora satane, emu se ponekad neprimetno izlau ljudski umovi, to jest,

ta predskazanja potiu od zajednikih snaga, od saglasnosti s avolom". Po miljenju svetog Maksima Grka: "Time je jasno pokazao blaeni ovaj otac otkuda potie ovo demonsko uenje i da avo otkriva sledbenicima zvezdoatake nauke ono to e im se jednom zaista dogoditi, ono to biva po nagovoru demona. Ko e se od hriana koji istinito i nelicemerno veruju sloiti da ikada dobije znanja takve satanske obmane i da ue u razgovor s demonima? Zar to nee biti samo onaj ko prebivanje s demonima stavlja iznad venog ivota? Predskazuju demoni, predviajui nekada mnogo ranije ono to e se dogoditi, ponekad i pogaaju; ali najee lau i zato im ne treba verovati, iako se ponekad njihova predskazanja i ostvaruju". O uzrocima koji podstiu demone da ulaze u optenje s ljudima posredstvom astrologije, isti svetitelj kae: "... Zna svelukavi da posredstvom obmane predskazanja lako moe da nas odvue od Boga i privue k sebi, primora nas da verujemo da zvezde vladaju naim postupcima i rasuivanjima, a kada bude prihvaena ta vera, nipoto se vie neemo, ili emo se veoma malo brinuti o svojim sagreenjima, pravdajui se neizbenou uticaja zvezda. Kada naiu alosne okolnosti, za to optuujemo Boga kao stvoritelja zla. inei tako, mi emo se nuno liiti zatite od Boga i tada e neprijatelju biti lako da ovlada nama i svede nas na dno pakla". Dakle, vidimo da Sveti Oci Crkve jednoduno istupaju protiv astrologije, razobliavajui je kao podvrstu magije, kao sredstvo optenja s demonima, a astrologe porede s "palim anelima koji varaju rod ljudski" i strogo zabranjuju optenje s tim "neprijateljima Boijim". Naroito panju zasluuje miljenje Tatijana koji je pokazao bezumlja astrologa koji su nadenuli sazveima imena ivotinja, planetama - imena lanih bogova, a zatim iz karaktera ovih poslednjih poeli da izvode sudbinu oveka ili drave u zavisnosti od poloaja tih "nebeskih tvari". Vrlo ubedljivo zvue dokazi Minucija Feliksa koji je pokazao da se neka predskazanja zbivaju iz dva razloga: 1) zbog sluajne podudarnosti; 2) zbog arobnjakih delovanja gatara koji u nizu sluajeva mogu saznati o buduim dogaajima od demona koji su ili videli ili saznali o tim dogaajima ili su sami uestvovali u njihovoj pripremi. Krajnje jasno pokazuje Jovan Damaskin da nebeska tela predskazuju samo vremenske prilike, a za oveka koji poseduje slobodnu volju i razum, zvezde i planete ne mogu igrati nikakvu ulogu predodreujueg inioca sudbine. I najzad, jasno rezimira sve ovo pomenuti rad svetog Maksima Grka, gde je saeto iskustvo borbe Svetih Otaca protiv astrologije i pokazano je kako uz pomo ove lukavi demon pokuava da nas odvue "od Boga k sebi" tako da to lake ovlada nama i "svede nas na dno pakla".

Uzroci podudaranja nekih astrolokih predskazanja s realnou Sadraj

Osim pomenutih miljenja Svetih Otaca i uitelja Crkve o uzrocima podudaranja nekih astrolokih horoskopa s realnou, hteli bismo da navedemo jo jedan inilac koji objanjava sutinu tih podudaranja. Prema zakonima koje je dao Bog, u svetu se odvija uzajamno delovanje materijalnih objekata, a posebno uticaj sunca, meseca i drugih nebeskih tela i planeta na ivu i neivu materijalnu prirodu na zemlji. Budui da je svojevrsni mikrokosmos koji spaja u sebi duhovna i materijalna naela, ovek, naravno, trpi na sebi taj uticaj. Tako je, naprimer, profesor ievski u svojim radovima pokazao zavisnost epidemije kolere i nekih drugih oboljenja od nivoa suneve aktivnosti (eksplozija na suncu). Poznat je uticaj meseevih mena na psihiko stanje odreenih kategorija ljudi (takozvana pojava mesearstva za vreme punog meseca). Oigledno je da se po analogiji moe govoriti i o uticaju drugih nebeskih tela na ovekovo fiziko i psihiko stanje, pa ak u odreenom stepenu i na formiranje njegovog karaktera, kao i individualnih fizikih i psihikih sposobnosti. Verovatno su pomenuta znanja astrolozima takoe dali pali duhovi. Znajui odreena fizika i psihika svojstva ovekovog organizma, kao i moguih uticaja na njega kosmikih zraenja, u odreenom vremenskom trenutku moe se pretpostaviti ovo ili ono ponaanje, ovekovo psihiko ili fiziko stanje. Osim toga, kako priznaju sami astrolozi, u veoj meri uspenost sastavljanja horoskopa zavisi od intuicije astrologa, od informacija koje dobija od odreenog kosmikog inioca. Tako je jedna od najbliih saradnica poznatog astrologa Pavla Globe Svetlana (prezime u lanku nije bilo navedeno) izjavila da upravo zahvaljujui kontaktu s nebeskim "svetskim uiteljem" Atarom, zahvaljujui "njegovim informacijama, ona sastavlja horoskope, kao niko u svetu", to jest, tu je oigledan neposredan kontakt s palim duhom koji pomae astrologu u sastavljanju horoskopa. avolu je dobro poznato stanje sveta u datom trenutku. To se oigledno vidi iz sadraja knjige o Jovu. Zli duh, obiavi celu zemlju i posmatrajui sve ljude, rekao je o tome Bogu i Gospod nije opovrgao njegove rei kao lane (Jov 2,2). Satani je poznato i neto iz budunosti, to se dogaa kao posledica odreenih i nepromenljivih uzroka. Takoe im je budunost sluajno poznata iz otkrivenja Boijeg (3 Car.22,22) i iz posmatranja karaktera ljudi. Pali duhovi pokuavaju da organizuju mnogo od onoga to se dogaa u svetu i, naravno, znaju cilj kome tee. Otuda izvesna podudarnost izmeu predskazanja horoskopa i realnosti. Ali karakteristino je i to da se veina predskazanja astrologa ne ostvaruje. To se objanjava time to, osim astronomskog inioca, individualne ovekove psihofizike osobine odreuju njegova naslednost, geografsko mesto roenja, vaspitanje, ishrana i mnotvo drugih sporednih inilaca.

to se tie sudbine oveka, njegovog ivota i smrti, svi gore nabrojanim iniocima dodaje se jo jedan koji i jeste glavi i odreujui - Promisao Boiji o oveku. Naroito o oveku verniku, hrianinu koji se predaje volji Boijoj i neprestano je trai. Takav ovek se nalazi pod posebnim vostvom Gospoda. Reeno je u Evanelju po Mateju: Ne prodaju li se dva vrapca zajedan dinar? Pa nijedan od njih ne padne na zemlju bez Oca vaega. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana (Mt. 10,29-30). Nehriani, pak, zbog otpadanja od istinitog Boga u odreenoj su meri predati slepom sluaju, a njihov ivotni put se obrazuje od mnogih komponenata, meu kojima fizike i psihike sklonosti, kao i kosmiki uticaji nebeskih tela igraju veliku ulogu. Eto zato za hrianina tanost astrolokih predskazanja ima praktino nultu verovatnou, a za pagane odreeni, premda i prilino nizak stepen podudarnosti. Astrologija i Roenje Hristovo

Sadraj Neke zbunjuje pitanje: ako astrologija ima demonski karakter i njeno korienje je greh, kako su onda mudraci (magi) saznali za vreme Roenja Hristovog uz pomo astrologije? Na ovo pitanje postoje dva odgovora, koji nisu protivreni ve se pre meusobno dopunjavaju. Prvi odgovor. Uzrok zbog kojeg su oekivali tu zvezdu na Istoku i pratili njenu pojavu, dovodi se u vezi s predskazanjima iz knjiga Starog Zaveta. U knjizi Brojeva itamo: Vidim ga, ali ne sad; Gledam ga, ali ne izbliza; izai e zvezda iz Jakova i ustae ezlo iz Izrailja (Brojevi 24,17). Kod proroka Isaije (Is. 60,1,3,6) je reeno: Ustani, svetli se, Jerusalime, jer doe svetlost Tvoja i slava Gospodnja obasja Te... I narodi e doi k svetlosti Tvojoj i svetlosti koja e Te obasjati... svi iz Save doi e, zlato i tamjan donee, i slavu Gospodnju javljae. U Psalmu 71 itamo: Carevi Tarsijski i ostrvski donee Mu danak, carevi arapski i savski donee darove. Prorok Danilo (ovde treba jasno shvatiti da se sam prorok Danilo nikakvom magijom i astrologijom nije bavio, ve je postupao onako kako ga je pouavao Bog i u tome je i bila njegova prednost u odnosu na mage koji na mnoga pitanja nisu mogli da daju odgovor) koji je u vavilonskom ropstvu bio postavljen za naelnika mudraca (Dan. 2,48), prirodno da je poznavao ta predskazanja i nije ih skrivao. Osim toga, njemu lino pripada proroanstvo o vremenu Roenja Bogomladenca (Dan. 9,25). Ti podaci koji ukazuju na dogaaje od izuzetne vanosti (vreme, mesto i okolnosti Roenja Hristovog) bili su zabeleeni i dobro uvani od strane one svetenike kole na ijem elu je usled nastalih okolnosti stajao prorok, i prenosili su se s kolena na koleno od strane mudraca.

Prema podacima astronoma Keplera (17 vek), koje su potvrdili savremeni astronomski podaci, mudraci su mogli da vide poklapanje planeta Jupitera, Saturna i Marsa s nekom jo nepoznatom zvezdom i ona im se zaista ukazala na Istoku - jer se 29. maja 747. godine to dogodilo 3 i po asa pre izlaska sunca. Da su oni upravo tada krenuli na put, po Alfordovom miljenju bi verovatno kroz neto vie od 5 meseci doli do Jerusalima (Jezdra je putovao 4 meseca iz Vavilona u Jerusalim) (Jezdr. 7,9), te ako su, prema tome, uvee krenuli iz Jerusalima u Vitlejem, opet su videli poklapanje planeta u pravcu Vitlejema. Drugi odgovor. Premudrost Boija koja je zlobu ljudsku pretvorila u sredstvo za dovoenje Josifa u Egipat i koja je dopustila vavilonskom caru da se putem neznaboakog vraanja i bacanja kocke odlui na rat s Jerusalimom (Jez. 21,21), takoe je mogla dati astrologiji mogunost da dovede mudrace Hristu. Takoe je verovatno da se Bog otkrio mudracima sa Istoka pre nego to su ugledali zvezdu, kao to je to uinio i posle (Mt. 2,12). Jer poznato je da Bog hoe da se svi ljudi spasu i da dou u poznanje istine (1Tim. 2,4), svi bez izuzetka, i On, se trudi da spase svakoga samo Njemu jedinome poznatim putevima koji su za tog oveka najbolji. Iz svega to je reeno o mudracima koji su doli da se poklone Hristu moe se zakljuiti da su oni vreme i mesto Roenje Hristovog saznali ne zahvaljujui magiji i astrologiji, ve zahvaljujui tome to im je Sam Gospod to otkrio onim putem koji je smatrao da je za njih i njihovo spasenje najbolje. Tako da nema nikakve zasluge astrologije u injenici dolaska mudraca voenih zvezdom do mesta Roenja Hristovog. Nebo i zvezde su takva tvorevina ruku Boijih, koja je svima vidljiva. Zato u odreenim sluajevima Gospod putem njih daje znake koji nagovetavaju vane dogaaje u buduoj sudbini oveanstva. Tako, za vreme krsnih muka Spasiteljevih, pred samom Njegovom smru, tama bi po svoj zemlji do asa devetoga. I pomra sunce... (Lk. 23,44-45). Ljudima se objavljivalo da je ljudskim rukama ubijen Onaj Koji je doao da spase ljudski rod, da objavi i otkrije put spasenju, put u Carstvo nebesko. Dolo je do privremene pobede tame, izvrilo se delo bezakonja i u znak toga zemlja se pokrila tamom. Umro je Isus Hristos - Sunce pravde, Izvor koji daje ljudima veni ivot, pomrailo se ulno sunce - izvor materijalnog ivota. Takoe itamo u Evanelju o tome da e pred kraj veka, pred Drugi dolazak Hristov biti znaci na suncu, mesecu i zvezdama... i strahote i znaci veliki bie s neba (Lk. 21,25,11), koji u spoju s drugim predskazanim dogaajima i pojavama nee ostavljati nikakve sumnje da se pribliilo vreme Drugog dolaska Hristovog i kraja postojeeg sveta. Na taj nain, za shvatanje nebeskih znamenja koja alje Gospod nije potrebno znanje astrologije ili tumaenje astrologa; niko ko je prihvatio srcem Sveto Pismo nee posumnjati u ono to se dogaa.

Astrologija i savremenost

Sadraj Danas, kada na osnovu reenog moemo zakljuiti o demonskom poreklu astrologije i magije, o njihovom pogubnom uticaju na zemaljske civilizacije koje ih prihvataju, o nedvosmisleno negativnom odnosu hrianske Crkve prema svim vrstama okultizma, hajde da razmotrimo sliku razvoja astrologije u dananje vreme i u naoj zemlji. Tu je pre svega neophodno obratiti se takvim poznatim i popularnim astrolozima, kao to su supruzi Globa. Oni esto nastupaju na televiziji i radiju s predavanjima o astrologiji, nairoko govore na istu temu u tampi, prekrili su skoro celu zemlju mreom astrolokih kola. Ko su oni i kakvi su im zadaci? Najpre dajmo re njima samima. U asopisu Radnica u lanku "S kim razgovaraju zvezde" (br. 12, 1989, str. 25) itamo: "Pavlovi preci po majinoj liniji su Persijanci iz roda Gerba u Iranu. Oni su od davnina posveivali svoj ivot astrologiji; deda je takoe Pavla uio astrologiji, a na samrti je predao unuku rei - magijsku formulu koja otkriva ueniku pristup uiteljima, velikim astrolozima... I ostavio mu je u amanet da ih trai u Indiji. Kada je Pavle odrastao, krenuo je u Indiju i evo ta on kae o tom putovanju: 'Naao sam... Uitelji su me priznali - zavetne rei - magijske formule, pomogle su. Dozvolili su mi uenje - najskrivenije uenje koje se prenosi hiljadama godina od usta do usta, dali su mi knjige... nauili su me kako da naem enu i dodali su mi da, kada se vai ivoti sjedine ti e je posvetiti u ono to sam poseduje i vama e biti poverena velika misija'." Kao to se vidi iz onog to je rekao Pavle Globa, on je postepeno proao kroz sve oblike ritualnog magijskog posveenja u "tajna znanja". Prvo - preci Persijanci, nasledni astrolozi kod kojih su se tajna znanja putem uenja i posveenja prenosila s kolena na koleno (radi boljeg razumevanja u svojstvu analogije se moe navesti primer naslednog vraarstva, kada se bajanja, vraanja i zajedno s njima "demoni - pomonici", koji pomau da se ostvaruju te vradbine, prenose s kolena na koleno). Umirui, deda prenosi magijske formule (a takoe, izgleda i demona-pomonika) koje otkrivaju put prema "uiteljima" to jest, magima visokog stepena posveenja, kod kojih astrolog poetnik treba da proe odgovarajui sta. Drugo. Pavle putuje u Indiju, izgovara magijske formule, javljaju mu se "uitelji", i Globa prolazi kroz novi kurs magijske obuke, dobija visok stepen posveenja, snabdeva se neophodnom literaturom i alje se s "velikom misijom" u zemlju gde jo nije razvijena astrologija. Da bi mogao lake da ostvari ono to je namislio, njemu pronalaze uz pomo odreenih sila enu koju on treba da posveti u ono to i sam poseduje.

A dalje se dogaa ono najstranije. S radou za njega otvaraju mu se stranice asopisa i novina, na televiziji u stalnoj rubrici "kola astrologije" Globe vode iroku propagandu astrolokih ideja; zemlja se pokriva mreom kola gde ljudi s velikim entuzijazmom sluaju snimke astrologa Globa, a posle toga aktivno uvlae u bavljenje astrologijom svoje roake i poznanike. Magijska zaraza, zbog koje je u mnogome i propao prepotopski svet, sve vie i vie obuzima umove i srca miliona ljudi, formirajui njihovu svest i stil ponaanja u drutvu. Ova naa tvrdnja nije neosnovana. Kao primer naveemo izjavu Timura Sviridova, jednog od izrazitih predstavnika Globine kole. U lanku "ta nam priprema Vodolija?" on objavljuje: "Danas se na planeti formira novi tip ljudi, nova rasa koja e posedovati nama nepoznate moi - okultne... Moramo da razvijemo u ljudima snano astroloko miljenje". A zatim: "Pavle Globa prorie da e 1999. godine doi Mesija koji e se roditi u Rusiji i dae novoj epohi Vodolije svoj pogled na svet, drugi tip religije". Godine 1991. pojavio se prvi poslerevolucionarni astroloki zbornik pod nazivom Tamara u tirau od pola miliona primeraka. Tamara je ime supruge Pavla Globe, a ona je istovremeno i autor tog zbornika. Razmotrimo lanak iz njega pod nazivom "Avestijska kola astrologije". U ovom radu Tamara pokazuje da se njena astroloka kola temelji na avestijskoj astrolokoj tradiciji iji je predstavnik zoroastrizam. Ali u tom lanku Tamara navodi Evanelje, navodi izjavu crkvenog pisca iz 17. veka Simeona Polockog, tako da u neupuenom itaocu moe nastati iluzija kako Tamarino uenje odgovara uenju Hristovom. Ali to je samo ideoloki metod koji autoritetom hrianstva treba da ukloni nepoverljiv odnos itaoca prema astrolokom uenju. Zapravo, od poetka do kraja sadraj lanka Tamare Globe ne samo da ne odgovara jevaneljskom uenju, nego mu je potpuno suprotan. Tako Tamara, po sopstvenim reima, polazi od sopstvenog zakona avestijskog uenja, od "zakona Karme... Kruga vaploenja, to jest viekratnog raanja ovekove sutine... (Stoji) na poziciji reinkarnacije i evolucije - od minerala, biljke, ivotinje i oveka do viih bia". Sve ovo je oigledna jeres koja je osuena na hrianskim Vaseljenskim saborima. Hrianstvo ui da se ivot oveku daje samo jednom i da od proivljenog ivota zavisi njegova vena sudbina. Do Stranog suda stanje due se molitvama Crkve i blinjih moe menjati, a posle je nepromenljivo: ili raj ili pakao, srednjih stanja nema. Dalje u svom lanku Tamara kae da je "smirenje jednako evolutivnom zaustavljanju", to jest, da je u sutini tetno. U hrianstvu pak smirenje je osnova duhovnog ivota; tako prva zapovest blaenstava glasi: blaeni siromani duhom (to jest smireni), jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5,3). I Sam Gospod pokazao nam je primer smirenja Svojim ivotom i smru, smirivi se ak do smrti, do smrti krsne. Takoe u svom radu Tamara Globa tvrdi da je "avestijsko uenje nae tradicionalno uenje. U Rusiji se dugo prenosilo od strane reca pagana, od oca na sina, magovi su ga briljivo prenosili kroz stolee". Ovde se neu zadravati na istorijskoj netanosti ove izjave, zanimljivo je neto drugo - poziv na vraanje paganstvu, "religiji naih predaka". U sutini to znai: dole

hrianstvo, neka se gubi Hristos, natrag idolima, gatarima, magovima, vraanju, to jest optenju s demonima. I na kraju ovakvog "krasnog" predloga Tamara Globa kae: "... ako se postojano ide ovim putem, dolazi do preobraaja psihe, Duha i tela, za ta nema objanjenja ni kod jednog strunjaka u savremenom naunom svetu. Dolazi do potpune alhemije tela, menja se pogled na svet i realnost". Ovde je Tamara potpuno u pravu. Od optenja s demonima ovek se u potpunosti menja. Neisti duhovi u celini porobljavaju duu koja im se predala. Zato e, pie Tamara, "ljudi biti jednaki bogovima - tako objavljuje Avesta... Sve sposobnosti koje su sada retke: vidovnjatvo, telepatija, teleportacija, isceliteljstvo - postae prirodne pojave za ljude. Oni e optiti na nivou podsvesti, a rei e postati magijski znak, kao to je to bilo kod maga u drevna vremena". Upravo su ovakvim darovima, kako smo prethodno rekli, i nagraivali demoni arobnjake, vraeve, astrologe i mage koji su im se predali u zamenu za besmrtnu du-u i injenje zla u svetu. Svoj zadatak Tamara Globa vidi u tome da pomogne ljudima da "pripreme svest za budue promene, da bi to je mogue vie ljudi uspelo da dostigne potreban nivo... - za prihvatanje novog mesije koji e se javiti u Rusiji". Iz ovoga se vidi da propaganda astrologije i magije u naoj zemlji igra strogo odreenu ulogu i ima svoj cilj - astrologija i magija su pozvane da postanu jo jedno sredstvo u formiranju ljudi u nehrianskom demonskom duhu. U toku je napad okultizma na savremeni svet, ogorena borba za umove i srca ljudska, koja se vodi na unapred pripremljenoj pozadini bezbonitva. Najpre su iz ljudskih dua svesno iskorenjivali Hrista, gonili, proterivali i ubijali zbog vere. Veru su ismevali, hramove su ruili, religiozne knjige spaljivali. Vakuum koji se obrazovao u dui trudili su se da popune ateistikim besmislicama i materijalistikim buncanjem. I mnogi ljudi su usled svog vaspitanja to prihvatili i poeli su po tome da ive. Sada je bezumlje tih ljudi postalo oigledno svima. Savremeni ovek je pohitao duhovnom ivotu i odmah mu na sve strane nude novu duhovnu hranu - okultizam. Nenaoruan hrianskom verom, poznavanjem Svetog Pisma i proroanstava o budunosti sveta i dolasku antihrista, savremeni ovek nije u stanju da pravilno oceni okultna uenja koja mu se nameu. Gladan duhovne hrane, on pohlepno guta svaki mistini otrov koji mu nude odreene snage. Time se koriste lovci na due koji poput Sviridova ak esto i ne skrivaju svoje namere. Oni hoe da vaspitaju novi tip ljudi "s okultnim moima". Treba vaspitati ljude u onom duhu koji e omoguiti dolazak lanog mesije, antihrista, koji e pokuati, kako je to predskazano u Apokalipsi, da uniti hrianstvo i usadi "drugi tip religije" koji se sastoji u poklonjenju njemu, antihristu. Sve to zahteva u dananje vreme naroitu budnost, opreznost hriana prema sebi i svim projavama spoljanjeg sveta, neophodnost da imaju na umu da se vodi borba na ivot i smrt, i to smrt venu za one prelaene, jer, kako kae apostol Petar, neophodno je biti budan, pamtiti da suparnik va, avo, kao lav riui hodi i trai koga da prodere. Njemu se protivite utvrenom verom (1 Pt. 5,8,9).

EKSTRASENSI: NjIHOVO POREKLO I SUTINA (PRAVOSLAVNI POGLED) Iz dubine vekova

Sadraj U poslednje vreme kod mnogih ljudi su poele da se pojavljuju neobine sposobnosti, leenje biopoljem, telepatija i telekineza, vidovitost... Sve to ulazi u savremeni ivot i zato zahteva promiljanje, jasan i odluan odnos prema tim pojavama. Je li to dobro ili loe? Kako treba da postupi pravoslavni hrianin, sreui se s takvim ljudima i moe li da pribegava njihovoj pomoi? Pokuaemo da odgovorimo na ova pitanja. Obratimo se najpre davnini - iskustvu svetih duhonosnih otaca. U knjizi Dela apostolskih, koja pripoveda o daljoj jevaneljskoj propovedi apostola posle Vaznesenja Isusa Hrista, itamo o nekakvom Simonu, koji arae i dovoae u udo narod Samarijski, govorei daje on neto veliko. Njega svi paljivo sluahu, i malo i veliko, govorei: ovo je velika sila Boija. A zato ga sluahu paljivo to ih je mnogo vremena zadivljavao (D. ap. 8,9-p). Komentariui ovaj tekst, sveti Justin muenik pie da je Simon bio arobnjak i svojim vraanjem privukao je k sebi neprosveeni narod, "koji je video u njemu veliku silu Boiju". Kakvim je udesima Simon mag varao ljude? Istim onim kao i savremeni ekstrasensi - isceljivanjem, telepatijom, telekinezom, vidovitou, levitacijom. Osim toga, kako svedoi sveti Teofilakt, Simon je "krotio besomune", to jest, uz pomo magijskih sredstava nagovarao je "demona" da na izvesno vreme ostavi na miru opsednutog, to je stvaralo iluziju isceljenja. Kasnije se, pak, opsednutost ponovo javljala (svedoci ovakvog "uda" bili su nedavno i mnogi televizijski gledaoci koji su u jednoj emisiji programa "Peti toak" iz 1990 godine mogli da posmatraju "isterivanje avola" od strane vraa iz opsednute ene). Simon mag je iskreno verovao da i apostoli, poput njega, koriste neku vetinu. Ali se sreo s apostolom Filipom. Sila propovedi ovog pravednika i njegova udesa bili su tako zapanjujui da su zadivili ne samo narod nego i samog Simona. Vera u Simona povukla se pred verom u Hrista. Krstio se narod, krstio se i sam Simon. Mag je pretrpeo poraz pred licem apostola koji deluje Duhom Svetim (poput egipatskih maga koji su se u prolosti uz pomo arolija suprotstavljali Mojsiju, ali su bili pobeeni silom Boijom) (Izl. 7-8). U istoj knjizi Dela apostolskih itamo: Dogodi se pak kad iasmo na molitvu da nas sretne jedna robinja koja imae duh pogaaki i gataju i donoae veliki dobitak svojim gospodarima. Ova poe za Pavlom i za nama, i vikae govorei: Ovi su ljudi sluge Boga Svevinjega, koji nam javljaju put spasenja. I ovako injae mnogo dana, a kada se

Pavlu dosadi okrene se i ree duhu. Zapovedam ti imenom Gospoda Isusa Hrista izii iz nje! I izie u taj as (D. ap. 16,16-18). Pogledajte kakav je odnos apostola Pavla prema tome duhu: bez obzira na to to je on govorio istinu, apostol nije eleo ni istinu iz usta demonskih, dajui samim tim primer odnosa prema neistim duhovima, pa maka