lokalni ekolo[ki akcioni plan be^ejttl.masfak.ni.ac.rs/lss/leap-becej.pdf · vos – vodoprivredna...

LOKALNI EKOLO[KI AKCIONI PLAN

BE^EJ

Be~ej, Beograd, 2005.

2 LEAP BEÊJ

Izdava~:Op{tina Be~ejRegionalni Centar za ìvotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarija u SCG

Za izdava~a:\or|e Predin, predsednik op{tine Be~ejDr Radoje Lau{evi}, direktor Regionalnog Centra za ìvotnu sredinu za Centralnu iIsto~nu Evropu, Kancelarije u SCG

Urednik izdanja:Nikola Ile

Autori:Hristina Stevanovi} ârapina,Bruno JurakEmilijan MohoraAleksandar Mladenovi}Radomir Jefti}

Koordinatori:Bojana Boì}Vladimir Luki}

Koordinaciono telo: Bojana Boì} – op{tinski LEAP koordinatorStevan Petrovi}-Eci, Stevan Raki}, Dragan @ivkov-Dàja, \urica Stoj{i}, GoranSadàkov, Zolt Galus,

Radna grupa: Nikola Popovi}, Tibor Ludmanj, @olt Galus, Moma Bugarski, Endre Molnar, IlonaEstelecki, Kuti Agne{, Boìk Andor, Mihajlovi} Andrej, Stela Kneèvi}, Ivana Kiki},Gordana Kova~ev, Olivera Ivkov, Sinisa Nem~ev, Ljubica Kruni}, Laslo Kneht, SvetozarSekuli}, Brankica Stoj{i}, Dragan Raki}, Rajko Surla, Valerija Kova~

Ilustracija korica: Tijana Kneèvi}

Dizajn korica:Dragan \or|evi}

Prelom:Studio "âvka" (Neboj{a ôvi})

[tampa: Colorgrafx, Beograd

Tira`: 1000

ISBN: 86-7550-037-8

Sva prava zadràna© 2005 REC Srbija i Crna GoraZabranjena je prodaja i reprodukcija izdanja bez dozvole izdava~a.

Sve REC publikacije se {tampaju na recikliranom papiru

Publikacija izdata u okvoru projekta "Pomo} lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji i Cronj Gori ure{avanju problema ìvotne sredine", uz finansijsku podr{ku [vedske agencije za medjunarodni razvoj(Sida)

SADR@AJ

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5LISTA SKRA]ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1. METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.1. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.2. Zainteresovane strane i partnerstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81.3. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81.4. Regionalna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

2. OP[TI USLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102.1. GEOGRAFSKI POLO@AJ I KLIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

2.1.1. Temperatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112.1.2. Vetrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122.1.3. Obla~nost i padavine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2.2. HIDROLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142.2.1. Povr{inske vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142.2.2. Podzemne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2.3. ZEMLJI[TE, VEGETACIJA I @IVOTINJSKI SVET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172.3.1. Biljni i ìvotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172.3.2. Zemlji{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172.3.3. Za{ti}ena prirodna dobra, za{ti}ene ìvotinjske i biljne vrste . . . . . . . . . . . . . 18

2.4. STANOVNI[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192.4.1. Naselja i urbanizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192.4.2. Sada{nje stanje op{tine Be~ej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

2.5. PRIVREDA I INDUSTRIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222.5.1. Poljoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

2.6. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

3. KVALITET I KOLIÎNA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3.2.1. Prikaz stanja u Be~eju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283.3. PRIKAZ STANJA U OSTALIM NASELJENIM MESTIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

3.3.1. Ba~ko Gradi{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323.3.2. Ba~ko Petrovo Selo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323.3.3. Mile{evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333.3.4. Radi~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333.3.5. Poljanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

3.4. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . 333.4.1. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa

evropskim i svetskim trendovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343.4.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343.4.3. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC) i usvajanje i

primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e . . . . . . 343.5. PROCENA PRO[LOG, SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA

NA @IVOTNU SREDINU, ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA . . . . . . . . . . . . . . 353.6. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384.1. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

4.1.1. Naseljeno mesto Be~ej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384.1.1.1. Postrojenje za pre~i{}avanja otpadnih voda Be~ej . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

4.1.2. Ju`na industrijska zona Be~ej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434.2.1. Ostala naselja op{tine Be~ej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

4.3. TENDENCIJE RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444.4. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454.5. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

3LEAP BEÊJ

5. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

5.2.1. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485.2.2. Prostorni okvir op{tine Be~ej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495.2.3. Razme{taj naselja i stanovni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495.2.4. Razme{taj za{ti}enih podru~ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505.2.5. Prirodni uslovi terena (tla) za lociranje objekata za upravljanje otpadom . . . . 50

5.3. POSTUPANJE SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM U OP[TINI BEÊJ . . . . . . 505.3.1. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Be~ej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505.3.2. Odlaganje otpada u gradu Be~eju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505.3.3. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

5.4. OCENA STANJA U UPRAVLJANJU OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535.4.1. Ocena stanja u op{tini Be~ej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535.4.2. Ocena stanja u gradu Be~eju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

5.5. TENDENCIJE I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545.6. PROCENA UTICAJA NAÎNA POSTUPANJA

SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555.6.1. Uticaj na ìvotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555.6.2. Uticaj na zdravlje ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

5.7. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 565.7.1. Aktivnosti koje treba preduzeti u narednom periodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

6. ZELENE POVR[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 586.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 586.2. POSTOJE]E STANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

6.2.1. Ure|enje i za{tita javnih zelenih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 586.2.1.1. Zelenilo naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 596.2.1.2. Za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

6.2.2. Mrtva (Stara) Tisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 606.2.3. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

6.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . 626.3.1. Javne zelene povr{ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

6.3.1.1. Zelene povr{ine javnog kori{}enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 636.3.1.2. Zelene povr{ine ograni~enog kori{}enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 636.3.1.3. Zelene povr{ine specijalne namene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

6.3.2. Mrtva (Stara) Tisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 646.3.3. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

6.4. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI . . . . . . . . . . . . . . 656.4.1. Javne zelene povr{ine i za{tita ìvotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 656.4.2. Stara Tisa i okolni prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 666.4.3. Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

6.5. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 676.5.1. O ure|enju i za{titi javnih zelenih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 676.5.2. O podru~ju Mrtve Tise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 676.5.3. O iskorenjivanju ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

7. AKCIONI PLAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 697.1. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLIÎNE VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . 697.2. AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 717.3. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

4 LEAP BEÊJ

PREDGOVOR

Izrada Lokalnog Ekolo{kog Akcionog Plana predstavlja nesvakida{nje iskustvo zasvaku lokalnu zajednicu. Mi, gra|ani op{tine Be~ej, nakon pre|enog najva`nijegdela puta, to zaista moèmo potvrditi.Dovoljno je samo re}i da je od momenta pristupanja op{tine Be~ej izradi doku-menta do njegove kona~ne verzije i usvajanja promenjeno tri lokalne vlade i dveSkup{tine. Ali LEAP je ostao konstanta, crvena nit koja se nije prekidala. I to jemo`da njegova najve}a vrednost, {to su ljudi razli~itih politi~kih, nacionalnih iverskih opredeljenja predano radili na njemu sve vreme.U po~etku smo i mi, kao i drugi, imali problem sa samom skra}enicom (anagra-mom) kojom se imenuje ~itav proces: LEAP je te{ko obja{njiva kombinacija poj-mova ne samo obi~nim gra|anima nego i nama, nosiocima vlasti, zatim smo se su-o~ili sa problemom da jednu marginalizovanu oblast kao {to je ekologija postavi-mo u fokus interesovanja javnosti, potom smo imali obavezu da uverimo i sebe idruge da ne radimo uzaludan posao, da ne pravimo jo{ jedan dokument koji }e,kao i mnogi sli~ni, ostati samo mrtvo slovo na papiru... i tako dalje.Mi, Be~ejci, savladali smo, verujem uspe{no, sve prepreke u procesu izrade LEAP-a. I ne samo to: oti{li smo i korak dalje. Usvajanjem Povelje o strate{kom oprede-ljenju lokalne samouprave pod nazivom: «Be~ej - ekolo{ki grad i op{tina» i to naistoj sednici Skup{tine op{tine (15. 07. 2005.) na kojoj smo usvojili i LEAP, pokaza-li smo koji put sazrevanja smo pre{li kao lokalna zajednica. Za{tita i unapre|enje ìvotne sredine danas je ne samo nezaobilazna ~injenica raz-vojnih politika op{tine Be~ej, nego i nose}i stub strate{kog promi{ljanja na{e bu-du}nosti.S obzirom da je pred nama izrada Strategije odrìvog razvoja op{tine Be~ej, a u sa-radnji sa Stalnom Konferencijom gradova i op{tina Srbije, ste~eno iskustvo u pro-cesu izrade LEAP-a predstavlja}e dragoceni intelektualni i operativni potencijalkoji moramo iskoristiti na najpovoljniji na~in.

Predsednik op{tine \or|e Predin

5LEAP BEÊJ

LISTA SKRA]ENICA

LEAP – Lokalni ekolo{ki akcioni planNEAP – Nacionalni ekolo{ki akcioni planA-C – azbest-cementDN – Nominalni dijametarMDK – maksimalno dozvoljene koncentracijeGAP – dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice)VOS – Vodoprivredna Osnova SrbijeWFD – Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive)RBM – Upravljanje na osnovu slivova (River Basin Management )DWD 98/83/EC – Evropska direktiva o vodi za pi}e (Drinking Water Directive)LV – grani~ne vrednosti (Limit Values)HFR – hemijsko - fizi~ka regeneracija atrofiranih bunaraFUF – fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara i ugradnja filtra HT – hemijski tretman posle izgradnje bunaraRHMZ – Republi~ki hidrometeorolo{ki zavodGUP – Generalni urbanisti~ki planDUP – Detaljni urbanisti~ki planPPOV – Postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vodeEU – Evropska unijaBPK5 – Petodnevna biolo{ka potro{nja kiseonikaHPK – Hemijska potro{nja kiseonikaAMB – Aerobne mezofilne bakterijeJP – Javno preduze}eKP – Komunalno preduze}eGTZ – Nema~ka agencija za tehni~ku saradnju (Die Deutsche Gesellschaft

für Technische Zusammenarbeit GmbH)EAR – Evropska agencija za rekonstrukciju (European Agency for Recon-

struction)USAID – Agencija SAD za me|unarodni razvoj (US Agency for International

Development)DAI – Development Alternatives Inc. GVE – Grani~ne vrednosti emisijaGVI – Grani~ne vrednosti imisijaO2 – KiseonikCO2 – Ugljen-dioksidCO – Ugljen-monoksidNOx – Azot-oksidiIHTM – Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgijuCd – KadmijumPb – OlovoMn – ManganNi – NikalZn – CinkAl – AluminijumCu – BakarSb – AntimonAs – Astat

6 LEAP BE^EJ

Put izrade Ekolo{kog Akcionog Planaponekad se smatra va`nijim od sa-mog plana jer ovaj proces mobili{e iangaùje lokalno stanovni{tvo, razvi-ja ose}aj vlasni{tva nad dokumentomod strane lokalne zajednice i gradikonsenzus njenih klju~nih interesnihgrupa. Takav proces, oli~en u doku-mentu koji se naziva lokalni ekolo{kiakcioni plan / program (LEAP), iden-tifikuje prioritetne probleme iz oblastiìvotne sredine u lokalnoj zajednici idaje konkretne akcije za njihovo re{a-vanje u odre|enom vremenskom pe-riodu. Ovaj pristup se zasniva na originalnojLEAP metodologiji razvijenoj za dr-àve Centralne i Isto~ne Evrope (CIE)od strane Instituta za odrìve zajedni-ce (Montpelier, Vermont, USA) i Regi-onalnog centra za ìvotnu sredinu zaCentralnu i Isto~nu Evropu (Sent An-reja, Ma|arska). Ova metodologija jepotvr|ena u skoro svim dràvamaCIE i u potpunosti prilago|ena uslo-vima u Srbiji od strane REC-a Srbija iCrna Gora, a od nedavno upotpunje-na relevantnim iskustvima i pozitiv-nim praksama proisteklim iz dosada-{njih uspe{no vo|enih LEAP procesau SCG.Osnovni ciljevi ove metodologije su:¤ Da pomogne i olak{a javnost proce-

sa izbora i prioritizacije problema izoblasti ìvotne sredine i potreba lo-kalne zajednice,

¤ Da podrì izgradnju kapaciteta i oja-~a lokalno stanovni{tvo da se efika-sno i odrìvo odnose prema proble-mima u oblasti ìvotne sredine, ka-ko bi bili uklju~eni u ovaj LEAP do-kument,

¤ Da uspostavi vlasni{tvo lokalne za-jednice nad procesom pripreme iimplementacije LEAP-a

¤ Ovaj proces se tako|e odnosio naodrìvi razvoj, u~e{}e javnosti veza-no za izgradnju civilog dru{tva i op-{ti proces demokratizacije i decen-tralizacije. Na taj na~in, doprinosipove}anju transparentnosti i efika-snosti kao i kvalitetu procesa dono-{enja odluka u oblasti ìvotne sredi-ne.

1.1. Uklju~ivanje velikogbroja zainteresovanihstrana

Uklju~ivanju velikog broja zaintereso-vanih strana, grupa i pojedinaca, po-klonjena je velika pa`nja u svim faza-ma procesa (u pripremnoj fazi doku-menta, tokom obrazovanja tela kojasu bila zaduèna da upravljaju LEAPprocesom, identifikacije prioriteta,razvijanja tehni~kih izve{taja itd.). To je u~injeno uspostavljanjem redov-ne komunikacije izme|u svih rele-vantnih interesnih grupa u lokalnojzajednici kao {to su:¤ Lokalna vlast i donosioci odluka,¤ Stru~ne i inspekcijske slu`be,¤ Javna komunalna preduze}a,¤ Privreda i industrija,¤ Nau~na i akademska zajednica,¤ Finansijske institucije,¤ Lokalni mediji,¤ Nevladine organizacije,¤ Stru~njaci za oblast ìvotne sredine,¤ Zainteresovani pojedinci.Ovakav participatorni pristup je za-snovan na:¤ Aktivnom uklju~ivanju lokalnih za-

interesovanih strana u sve projektneaktivnosti;

¤ Radionicama i seminarima ~iji su ci-ljevi bili da:

7LEAP BEÊJ

1. METODOLOGIJA

¤ Ozna~e pravce i ciljeve reforme,defini{u raspoloìve opcije kao iprednosti i nedostatke razli~itihmogu}nosti za sve zainteresovanestrane,

¤ Uklju~e sve zainteresovane straneu konstruktivnu razmenu mi{lje-nja,

¤ Uzmu u obzir uloge razli~itih zain-teresovanih strana,

¤ Potvrde opredeljenja svih rele-vantnih ~inioca u procesu,

¤ Prate promene i da se po potrebiproces prilagodi nastalim okolno-stima.

1.2. Zainteresovane strane i partnerstvo

Najnovija iskustva ukazuju na potre-bu za intenzivnom saradnjom sa rele-vantnim institucijama / organizacija-ma na nacionalnom i lokalnom nivou.U cilju dostizanja opisanog nivoapartnerstva, bilo je neophodno da lo-kalne institucije i partneri u projektuu te svrhe angaùju odre|ena sred-stva, pre svega u formi vremena i ras-poloìvosti. Uloga lokalne samoupra-ve kao veze izme|u razli~itih intere-snih grupa i autoriteta koji obezbe|u-je generalnu podr{ku bila je klju~naza uspe{an po~etak i odvijanje proce-sa. Stru~njaci angaòvani u procesu ima-li su dokazano iskustvo u obuci, for-malno i prakti~no, {to je pomoglo dase izgrade ~vrste veze izme|u ~lanovatima, jer je preno{enje znanja tako|eod velike va`nosti za uspe{nost pro-jekta. Interaktivni proces rada je biojedan od bitnih oblika funkcionisanjaprojektnih timova i u skladu sa timodre|ivane su teme i ciljevi radionicai sastanaka radnih grupa.

1.3. Organizacija radnih timova ikomunikacija sa gra|anima

Polaze}i od strukture lokalne samou-prave u Republici Srbiji, postoje}e sa-

radnje i koordinacije izme|u lokalnevlasti i relevantnih institucija u lokal-nim zajednicama, te stepena uklju~e-nosti civilnog sektora u procese odlu-~ivanja, a na osnovu ugovora o sarad-nji sa op{tinama u kojima je projekat„Pomo}i lokalnim zajednicama u triop{tine u Srbiji u re{avanju problemaìvotne sredine“ implementiran, RECje pomogao formiranje timova koji suproces izrade LEAP-a inicirali i dove-li do usvajanja u lokalnim skup{tina-ma. REC je garantovao transparentan po-stupak izrade LEAP dokumenta, kojije bio u svakoj svojoj fazi dostupanpotpunom uvidu javnosti, ali isto ta-ko i kontrolisan od strane kompetent-nih stru~njaka, a prema prepoznatimprioritetima.Timovi koji su na dokumentu radilistruktuirani su na slede}i na~in:¤ LEAP koordinatori – jedan je posta-

vljen od strane REC-a, drugi od stra-ne lokalne samouprave,

¤ Koordinaciono telo – imenovano odstrane gradona~elnika,

¤ Radna grupa – predstavnici institu-cija, biznis sektora i stru~nih slu`bi,

¤ Ekspertski tim – profesionalci anga-òvani za sastavljanje zavr{nih teh-ni~kih izve{taja i akcionih planovaprema izabranim prioritetima

Direktnim popunjavanjem anketnihlisti}a, koje je svako doma}instvo uop{tini dobilo po{tom i gra|ani su di-rektno u~estvovali u odabiru priori-tetnih oblasti i definisanju problemaiz oblasti ìvotne sredine sa kojima selokalna zajednica suo~ava. Za komunikaciju izme|u LEAP tima igra|ana, u op{tinskim prostorijamafunkcionisala je LEAP kancelarija, ko-ja je svakodnevno bila na raspolaga-nju zainteresovanim pojedincima. Najva`nije faze izrade dokumentauklju~ivale su intezivno angaòvanjemedija, koji su nizom tekstova i prilo-ga pomogli da informacije o bitnim

8 LEAP BEÊJ

detaljima vezanim za proces stignudo svih ~lanova lokalne zajednice.

1.4. Regionalna saradnja

U cilju primene najnovijih pozitivnihiskustava iz zemalja u okruènju, LE-AP proces u lokalnoj zajednici osna-èn je prisustvom ~lanova LEAP timaregionalnim konferencijama posve}e-nim lokalnom razvoju i problemima uoblasti ìvotne sredine. U tom cilju,izabrani predstavnici op{tina u koji-ma je razvijan LEAP dokument (Be-~ej, Kikinda i Ba~ka Topola) prisu-stvovali su regionalnim sastancima uAlbaniji (Dra~ 2004. godine) i Bosni iHercegovini (Bjela{nica, 2005. godi-ne). Ovo je postignuto intenzivnomkomunikacijom kancelarija REC-a udràvama koje su tako|e uklju~ene usli~ne projekte i koji se implementira-ju u regionu zapadnog Balkana.Koordinacija ovih procesa je vr{enana nacionalnom i regionalnom nivou,a naro~ito:

¤ Nacionalni nivo: REC kancelarija Srbi-je i Crne Gore je bila glavni resursnicentar za LEAP procese u dràvi iposeduje zna~ajnu bazu podataka obitnim zainteresovanim stranama.Tako|e, REC kancelarija u Srbiji iCrnoj Gori obezbe|uje pristup infor-macijama o LEAP procesu u SCG izna~ajno doprinosi njihovom preno-{enju

¤ Regionalni nivo: REC kao regionalnaorganizacija koja se sastoji od cen-trale u Sent Andreji i 16 nacionalnihkancelarija, obezbe|uje funkcional-nu mreù angaòvanih ~lanova timai zainteresovanih stru~njaka uklju~e-nih u procese izrade LEAP-a. Koor-dinacija na ovom nivou obezbe|enaje internom komunikacijom izme|ucentrale REC-a i nacionalnih kance-larija, kao i nizom regionalnih doga-|aja koji su organizovani iz sedi{taREC-a.

9LEAP BEÊJ

10 LEAP BEÊJ

Op{tina Be~ej nalazi se na sredini voj-vo|anskog toka reke Tise, malo sever-nije od strogog geografskog sredi{taVojvodine, a na samoj granici Ba~ke iBanata. Op{tina ima povoljan geo-grafski poloàj jer kroz nju prolazeputevi prema Novom Sadu, Srbobra-nu, Ba~koj Topoli, Senti i Novom Be-~eju i povezuju je sa ostatkom Vojvo-dine. Veza sa Banatom ostvarena jepreko brane na Tisi (Slika 2.1.).

Slika 2.1. Geografski poloàj Be~eja

Konfiguracija zemlji{ta i povoljan ge-ografski poloàj omogu}avaju dobreuslove za ìvot ljudi, pa tragovi prvihnaseobina postoje jo{ iz neolita.Njeno va`no prirodno obele`je je rekaTisa i „Mrtva Tisa“, deo starog koritareke, koji je regulacionim presecanjemu pretpro{lom veku izdvojio meandrezapadno od sada{njeg toka Tise.

Podru~je op{tine ima ravni~arski ka-rakter i mogu se izdvojiti tri celine:aluvijalna ravan reke Tise, desna tro-sa i desni plato. Grad Be~ej je izgra-|en na lesnoj zaravni, na nadmorskojvisini od 82 m.Velike povr{ine plodnog zemlji{ta iritska crnica su najzna~ajniji prirodniresursi op{tine. Zato je poljoprivreda inajrazvijenija grana privrede.Tu su izna~ajna nalazi{ta gline koja se koristiza dobijanje gra|evinskog materijala,potencijali termalne vode bogatesumporom i jodom i prirodnog gasa,ugljendioksida, jednog od procentu-alno naj~istijeg u Evropi.Op{tinu ~ine grad Be~ej i naselja Ba~-ko Petrovo Selo, Ba~ko Gradi{te, Ra-di~evi}, Mile{evo (Drljan) i Poljanice.Ukupna povr{ina op{tine je 487 km2,{to ~ini 2.27% ukupne povr{ine Voj-vodine.U svim naseljenim mestimaop{tine, ve} dugi niz godina, broj sta-novnika kre}e se oko 45000, a u sa-mom gradu Be~eju oko 27000 stanov-nika. Prema popisu iz 2002. godinebroj stanovnika u be~ejskoj op{tini je40987, {to je pribli`no 2% od ukupnogbroja stanovnika Vojvodine.

2.1. GEOGRAFSKI POLO@AJ I KLIMA

Najju`nija ta~ka op{tine nalazi se na45°30’ i 30’’, a najsevernija na 45°4 5 ’i 50’’ severne geografske {irine, naj-zapadnija ta~ka op{tine nalazi se na19°46’ i 6’’ a najisto~nija na 20°8’ i14’’ isto~ne geografske duìne. Koor-dinate pokazuju da se ova teritorijanalazi u srednjem delu severnog ume-renog pojasa.

2. OP[TI USLOVI

Panonska nizija je sa svih strana uo-kvirena visokim planinama, {to zaklimu ima veliki modifikatorski zna-~aj. Formirao se umereno kontinental-ni klimatski tip. Kolebanje srednjihmese~nih temperatura u Be~eju u to-ku dvadeset tri godine posmatranja(1948-1970.) iznosi 23,1°C, dok je ras-pon izme|u apsolutnog maksimuma(39,6°C) i apsolutnog minimuna (-30,6°C) vrlo veliki i iznosi 70,2. Stabil-no lepo vreme sa povremenim plju-skovima ovde se formira leti pod uti-cajem azorskog anticiklona. Zimi sehladno i vetrovito vreme formira poduticajem sibirskog anticiklona. Najvi-{e padavina ovi krajevi dobijaju kadaje nad Atlantskim okeanom visok, anad isto~nom Evropom nizak vazdu-{ni pritisak. Duìna vegetacionog perioda je od250 do 290 dana godi{nje, pa pogodu-je ratarstvu. Godi{nja insolacija je iz-me|u 1800 i 2000 ~asova, a srednje go-di{nje padavine su 621 mm, {to je ma-lo vi{e od vojvo|anskog proseka (612mm). Dominantni vetrovi su iz prav-ca jugoistoka i severozapada.

Prose~na nadmorska visina op{tine je82 mnm.

2.1.1. Temperatura

Obra|eni meteorolo{ki podaci za op-{tinu Be~ej, u periodu od 1948-1970.daju rezultate prikazene u Tabelama2.1-2.4. Vrednosti su uzraène u °C.Najtopliji meseci u godini su jun, jul iavgust, sa maksimumom temperatureu julu (21.6°C). U ova tri meseca sred-nje mese~ne temperature su dostaujedna~ene, a najve}a razlika izme|ujuna i jula iznosi 1.7°C. Najhladnijimesec u godini je januar, sa prose~-nom temperaturom vazduha od -1.5°C. Srednja godi{nja temperatura uBe~eju je 11°C {to odgovara srednjojgodi{njom temperaturi Vojvodine,dok je od srednje godi{nje temperatu-re Ba~ke vi{a za 0.1°C. Srednja temperatura prole}nog perio-da je vrlo povoljna za sve kulture ko-je se u ovim krajevima gaje (11.2°C).Srednje maksimalne i srednje mini-malne temperature imaju raspon od16.6°C do 5.6°C.

11LEAP BEÊJ

Zima Prole}e Leto Jesen Vegetacioniperiod

0.2 11.2 20.9 11.9 18.0Tabela 2.1 - Srednje sezonske temperature vazduha

Tabela 2.2 - Srednje temperature vazduha

Tabela 2.3. - Srednje maksimalne temperature vazduha

Tabela 2.4 - Srednje minimalne temerature vazduha

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god.

-1.5 0.7 5.2 11.8 16.5 19.9 21.6 21.1 17.4 11.8 6.4 1.2 11.0


1.8 4.8 10.4 17.3 22.2 25.6 27.9 27.8 24.2 18.3 10.8 4.6 16.3


-4.0 -3.4 0.7 5.9 10.3 13.5 15.0 14.1 10.8 6.0 2.8 -1.4 5.8

Na osnovu podataka osmatranog pe-rioda prora~unata je verovatno}a po-jave dana sa minimalnom temperatu-rom od 0°C ili niòm u jesenjim mese-cima. Za septembar ova verovatno}ane postoji, u oktobru iznosi 6%, a unovembru 22%. Kada se uporede ve-rovatno}e za sva godi{nja doba, vidise da one za zimski period iznose68%, za prole}e 15%, za leto ne posto-je, a za jesen imaju najmanju vrednostod 10%. Ovakve toplotne prilike jese-ni izvanredno odgovaraju kasnimusevima. Srednja temperatura vegetacionog pe-rioda je 18°C, {to je za 0.2°C vi{e odsrednje temperature vegetacionog pe-rioda u Ba~koj i za 0.1°C vi{e od ovetemperature u Vojvodini. Srednji da-tum pojave prvog mraza u Be~eju je30. oktobar, a srednji datum pojaveposlednjeg mraza je 6. april. U Be~eju se prose~no godi{nje javlja90.5 dana sa maksimalnom tempera-turom ve}om od 25°C ili ravnom ovojtemperaturi (verovatno}a pojave je25%). Od toga broja 87.8 dana je u ve-getacionom periodu (verovatno}a po-jave je 48%). Srednji godi{nji broj da-na sa temperaturom vazduha ve}omod 30°C ili ravnom ovoj temperaturije 28.9°C (verovatno}a javljanja je 8%).Svi ovi dani pripadaju vegetacionomperiodu.Merenja temperature vazduha u po-slednjih 30 godina, u okviru meteoro-lo{ke stanice Be~ej, dala su slede}e re-zultate: najtopliji je bio mesec jul saprose~nom temperaturom od 21.3 °C,a najhladniji januar sa -0.2 °C, u pro-seku. Najnià vla`nost vazduha bilaje u julu (64 %), najvi{a u decembru(87%). Najnià izmerena temperaturabila je 31.1.1987 (-29 °C), dok je najto-pliji dan bio 6.7.1988. (39.6 °C).

2.1.2. Vetrovi

Vetrovi koji u toku godine duvaju iz-nad atara be~ejske op{tine nemaju ne-kakav specifi~an karakter ve} se odli-

kuju osobinama karakteristi~nim za{ire podru~je srednje Ba~ke. Dominantni pravci su severozapadnii jugoisto~ni. Najmanju frekvencijuimaju ju`ni, zatim severni i jugoza-padni vetrovi. Zastupljenost vetrovaiz ostalih pravaca je izme|u ova dvaekstrema. Zimi naj~e{}i i najja~i vetar duva sa ju-goistoka (ko{ava). U prole}e vetar izovog pravca frekventno opada, a po-~inje da dominira vetar iz severoza-padnog pravca. U toku leta vetar iz severozapadnogpravca ima dva puta ve}u frekvencijunego jugoisto~ni. U ovom godi{njemdobu nastaju zna~ajne promene fre-kvencija i kod vetrova iz svih drugihpravaca. U jesen je dominantan vetarsa jugoistoka, a zatim po u~estalostidolaze severozapadni i isto~ni. Sever-ni vetar, koji u jesen i u zimu moèdoneti vrlo veliku hladno}u kao i ko-{ava, ima relativno slabu frekvencijuu tim godi{njim dobima (65-70%). Ti-{ina (Calma) naj~e{}e se javlja leti. Zapoljoprivrednu proizvodnju je odzna~aja {to su vetrovi koji dolaze sazapada vla`ni i donose padavine. Is-to~ni vetrovi, s obzirom na fizi~ke ka-rakteristike prostora sa kojih duvajuznatno su suvlji. Ako duvaju u zim-skom periodu a polja nisu za{ti}enasne`nim pokriva~em, mogu da dopri-nesu izmrzavanju ozimih useva. Akoduvaju u prole}e ili leto, mogu da iza-zovu jako isparavanje i su{enje zemlji-{ta i biljaka.

2.1.3. Obla~nost i padavine

Obla~nost je od bitnog zna~aja za ì-vot biljaka i ~oveka i zna~ajna karak-teristika podneblja u planiranju poljo-privrednih aktivnosti. Godi{nja vrednost srednje obla~nostije 53%. Vedrih dana (kada srednjadnevna obla~nost nije ve}a od 20%) utoku godine ima 65, dok obla~nih da-na ( sa srednjom dnevnom obla~no-

12 LEAP BEÊJ

{}u preko 80%) ima 90. Prora~unatasrednja godi{nja suma osun~avanjaiznosti 2100.5 ~asova, {to iznosi47,96% mogu}eg osun~avanja u ovimkrajevima. Ovo je za preko 1% vi{e odove vrednosti za Ba~ku (46.92%) i za0.73% vi{e od vrednosti za Vojvodinu(47.23%). Ova ~injenica je zna~ajna zabiljnu proizvodnju, turisti~ku privre-du i {tednju energije. Srednja obla~-nost u vegetacionom periodu iznosi45%, srednji broj vedrih dana je 42 aobla~nih 26, dok je prora~unata sumaosun~avanja 1.503 ~asa, {to je za oko2% vi{e od ove sume prora~unate zacelu Ba~ku i za 2.4% vi{e od vrednostiza celu Vojvodinu.Visina padavina ( VP ) prema podaci-ma meteorolo{ke stanice u Be~eju, zaperiod od 1948-1970. prikazana je uTabeli 2.5.

Koli~ina padavina, gledano po godi-{njim dobima, izgleda ovako:Zima: 151 mm, prole}e: 146 mm, leto:191 mm, jesen: 133 mm, dok je u vege-

tacionom periodu visina padavina345 mm.Godi{nja visina padavina u Be~eju iz-nosi 621 mm, od ~ega u vegetacionomperiodu padne 345 mm ili 55.56 %.Maksimum je u julu: 70 mm, dok jeminimum u martu: 33 mm. Najvi{epadavina ima leti (30.76 %), zatim zi-mi (24.32 %), pa u prole}e (23.52 %) ina kraju jesen (21.42 %). Prole}e imadovoljno padavina koje su od koristiza ratarsku proizvodnju, ali je nepo-voljno {to su jun i jul, kada se obavljasetva ìtarica, najki{ovitiji meseci ugodini. Srednji broj dana sa padavina-ma od 1 mm i ve}im je u vegetacio-nom periodu 45, dok je sa padavina-ma od 10 mm i ve}im 10.7 dana.Srednji godi{nji broj dana sa sne`nimpadavinama je 22.4, dok se sne`ni po-kriva~ drì u proseku 33.7 dana. Ovo

je od zna~aja za poljoprivrednu proiz-vodnju iz dva razloga: sne`ni pokri-va~ {titi ozime useve od mraza, a uprole}e, kada se lagano otapa, obez-be|uje zemlji{tu potrebnu vlagu.

13LEAP BEÊJ

Visinapadavina

(mm)

Apsolutnamaksimal-na dnevnaVP (mm)

Srednjibroj danasa VP _> 1 mm

Srednjibroj danasa VP _>10mm

Srednji brojdana sasne`nimpadavina

Srednji brojdana sasne`nim

pokriva~em

I 41 27.6 7.5 1.1 5.9 14.9

II 43 30 7.2 1.2 6.0 9.5

III 33 22.5 6.4 0.7 3.2 2.9

IV 53 32.5 8.6 1.9 0.6 0.1

V 60 43.6 9.7 1.5 - -

VI 69 42.2 8.6 2.4 - -

VII 70 110.8 7.0 2.0 - -

VIII 52 46.0 6.0 1.7 - -

IX 41 56.5 5.1 1.2 - -

X 35 29.7 5.2 1.0 - -

XI 57 33.2 9.6 1.5 1.4 0.4

XII 67 33.6 10.4 2.0 5.3 5.9

Godi{nje 621 110.8 91.3 18.2 22.4 33.7

Tabela 2.5 – Visina padavina za period 1948-1970. godine

2.2. HIDROLOGIJA2.2.1. Povr{inske vode

Koli~ina padavina, karakter reljefa igeolo{ki sastav tla su takvi da nemaformiranja zna~ajnijih tokova koji bisvoj po~etak i kraj imali na teritorijiop{tine. Beljanska bara, ~iji se tok for-mira na teritoriji op{tine i sem krat-kog zavr{nog dela, pre u{}a u Velikiba~ki kanal, prolazi preko nje, moèse smatrati zanemarljivim izuzetkom,jer u njenom plitkom koritu ima vodesamo u poslednjih 20-22 km koji ~inezapadnu granicu atara Ba~kog Gradi-{ta.

Slika 2.2. Reka Tisa

Tisa, koja kroz SCG te~e 164 km, ~iniisto~nu granicu op{tine na duìni od23 km, {to predstavlja 14.02% njenogtoka na teritoriji Vojvodine (Slika 2.2).Drugi tok je re~ica îk ~ija duìna ko-rita od granice do u{}a u Tisu kodBa~kog Petrovog Sela iznosi 90 km.Donji tok, u duìni od 25 km, proti~ekroz severni i severoisto~ni deo op{ti-ne Be~ej. Daleko zna~ajnija od îka je ve{ta~kareka – Veliki Ba~ki kanal, ~ija je duì-na u Ba~koj 129.85 km. Poslednja 22km ovog kanala, pre njegovog u{}a uTisu kod Be~eja, prolaze preko terito-rije op{tine u njenom jugoisto~nomdelu.U neposrednoj blizini Ba~kog Gradi-{ta, zapadno od naselja, nalazi se plit-ka i svega 2 km duga depresija – Ili-dà bara. Severno od Ba~kog Gradi-{ta, na aluvijalnoj ravni Tise napre-vljen je ribnjak ~ija povr{ina iznosi650 ha.

Ukupna duìna ìvih tokova na teri-toriji op{tine iznosi 83 km i kada seuporedi sa povr{inom op{tine (487km2), dobija se da na svaki kvadratnikilometar dolazi 170.3 m vodenih to-kova.Blagi, skoro neprimetni pad toka Tiseizazvao je njeno meandriranje, takoda od Ba~kog Petrovog sela do Ba~-kog Gradi{ta postoji pet velikih me-andara, od kojih su dva regulacionimradom prese~ena. U oba slu~aja sta-novni{tvo ih zove »Mrtva Tisa«. Nazi-vaju ih i »Mala Tisa« i »Stara Tisa« inalaze se severoisto~no i isto~no odBe~eja i severoisto~no i isto~no odBa~kog Gradi{ta. Poznatiji je onaj za-ga|eni deo kod grada Be~eja koji jeregulacionim presecanjem izvr{enimu pretpro{lom veku ostao zapadno oddana{njeg re~nog korita. Duìne jeoko 12km, a voda se zadràla u jo{oko 8km starog vodotoka. Recipijentje atmosferskih voda, vode iz dva me-liorativna kanala, podzemnih voda inepre~i{}enih otpadnih voda indu-strijskih postrojenja. Prema rezultatima dugogodi{njihosmatranja Tisa svake godine bar jed-nom ima proticaj od 2.000 m3/sec.Proticaj od 3.000 m3/sec javlja se pri-bli`no svake desete godine. Visok vo-dostaj na Tisi vezan je za otapanjesnega u planinskim delovima sliva ijavlja se u martu, aprilu i maju. Tako-|e moè biti izazvan obilnim ki{amana Karpatima i u drugim delovimasliva i tada se javlja u junu. Niski vo-dostaji na Tisi javljaju se (u sektoruNovog Be~eja) u oktobru.Formiranje akumulacije na \erdapuimalo je veliki uticaj na tok Tise, kojojsu promenjeni uslovi oticanja, tako dasada prosek pada na teritoriji Vojvo-dine iznosi 27 mm/km. Ako se na Du-navu jave visoke vode, reka je timeprakti~no zaga|ena. Izliva se i taloìmase materijala koji vi{e nema snagedalje da nosi. Jedna od najteìh posle-dica jeste podizanje nivoa izdani. Ra-di odbrane od poplava, izvr{eno je

14 LEAP BEÊJ

oja~anje i nadvi{enje odbrambenognasipa na Tisi, pored Be~eja, za velikuvodu od 80.80m.Podizanjem brane na Tisi 1977. godi-ne korito reke je pregra|eno nizvod-no od Novog Be~eja. Njen zadatak jeda na tom mestu, na kojem po~injeosnovni kanal banatskog dela sistemaDTD, obezbedi stalan nivo vode od74.5 do 75.5 m, {to omogu}uje gravi-taciono oticanje vode banatskom ka-nalskom mreòm. Sa druge strane,smanjenje oscilacije nivoa Tise i fiksninivo u zagatu iza brane, koji je za 1.23do 2.23 m vi{i od srednjih vi{egodi-{njih voda kod Novog Be~eja, odrazi-li su se na smanjenje oscilacija pod-zemne izdani u {irem pojasu oko za-gata i na podizanju njenog nivoa.Vredna pa`nje je i Ustava na u{}u Ve-likog Ba~kog kanala u Tisu, koja je ra-|ena po planovima Hajnca Alberta,direktora kanala, u periodu od 1895.do 1900. [lajzovi su ura|eni na elek-tri~ni pogon, a struju je proizvodilahidrocentrala, ~ime je ova brana bilajedna od najsavremenijih u to vreme(Slika 2.3.)

Slika 2.3. Ustava na Velikom Ba~kom kanalu

Ideja o kanalu za odvodnjavanje vi{kavode javila je pre vi{e od dva veka, apo~etak je bio jedan kanal, {irine je-dva dva metra izme|u Kule i Crven-ke. Spoj sa Dunavom izvr{en je u jed-nom mrtvom rukavcu, izme|u 1840. i1856. godine prokopana je nova vezasa Dunavom kod Bezdana. U me|u-vremenu Tisa je kod Ba~kog Gradi{taregulisana na taj na~in {to joj je tokskra}en a meandar u koji se ulivao ka-nal odse~en. Zbog toga je 1898. godi-

ne izgra|en novi krak kanala od Ba~-kog Gradi{ta do Be~eja. Proticajni ka-pacitet kanala je udesetostru~en a ko-ta povr{ine vode u njemu vi{a je odmaksimalnog nivoa zaga}ene Tise izabrane kod Novog Be~eja (76 m). Kanalse na Tisi zavr{ava ustavom i prevod-nicom sa dve komore.Ribnjak povr{ine 650 ha, koji je izgra-|en severno od Ba~kog Gradi{ta, nainundacionoj ravni, povezan je sa ka-nalom i godi{nje se napaja sa8,450,000 do 9,750,000 m3 kanalskevode.îk izvire kod Gornje îkerije u Ma-|arskoj, proti~e kroz na{u zemljupravcem severozapad-jugoistok i uli-va se u Tisu kod Ba~kog Petrovog Se-la, kao njena desna pritoka. Duìnaîka iznosi 102 km, od ~ega je u Ma-|arskoj 12 km, a u Vojvodini 90 km.Njegov sliv ima povr{inu od 637 km2,od ~ega je u Ma|arskoj 27 km2, a uSCG 610 km2. îk dobija vodu najvi{eod atmosferskih taloga, naro~ito kra-jem jeseni i prole}a a daleko manje odizdani. Njegov ukupan pad je mali iod izvora do u{}a iznosi samo 52m.Beljanska bara je plitak, izvijugan tokkoji nastaje 3 km severno od Starobe-~ejskih sala{a, gde se sastaje nekolikoplitkih dolova. Odatle te~e prema ju-gozapadu i uliva se u Veliki Ba~ki ka-nal kod Turije. Njena duìna je 39 km.U gornjem toku {irina joj se kre}e od 1do 2 m, dok je u donjem toku dolina{iroka do 90m. Beljanska bara dobijavodu najve}im delom od izdani, aznatno manje neposredno od atmos-ferskih taloga. U poslednjih 20 do 22km ima vode u toku cele godine, aostali deo ~esto presu{uje zbog inten-zivnog letnjeg isparavanja. Po{to u to-ku leta ima niì vodostaj nego VelikiBa~ki kanal, ona se tada iz njega snab-deva vodom.

2.2.2. Podzemne vode

Dubina prve izdani u op{tini Be~ej za-visi na prvom mestu od padavina,

15LEAP BEÊJ

podzemnog doticanja iz drugih delo-va Ba~ke, a u pojasu koji zahvatainundacionu ravan i ivi~ni deo lesneterase {irok 6-7 km, od vodostaja bra-nom usporene Tise. U letnjem delugodine, po{to postigne maksimum uaprilu i maju, u daljem periodu opa-da, pre svega zbog vi{ih temperatura,evaporacije i sna`ne evapotranspira-cije, da bi pala na minimum oko sep-tembra. U letnjoj polovini godine, koja po~injemaksimalnim, a zavr{ava se minimal-nim nivoom podzemnih voda, pro-se~ne vrednosti dubine prve izdanidaju daleko sloèniju sliku: ju`no odBa~kog Petrovog Sela ona je dosta bli-zu povr{ine da bi idu}i na jug, ka Ba~-kom Gradi{tu, opala za dva puta naritskom terenu a idu}i prema zapadu,u pravcu lesnog platoa, prva izdan jeza oko tri puta dublja. Na osnovu re-zultata osmatranja, moè se re}i daprose~na dubina izdani, od oktobrado marta, ima najve}u vrednost na le-snoj terasi i lesnom platou.S obzirom na poroznost lesnog i pe-{~anog terena, koji vrlo dobro upijapadavine , moè se sa siguno{}u uze-ti da je glavni rezervoar prve izdanipeskoviti i lesni teren ju`ne Ma|ar-ske, Suboti~ka pe{~ara i Tele~ka. At-mosferski talozi poniru do vododrì-ve podloge a zatim se kre}u ka Duna-vu ili Tisi. Ovo oticanje je lagano i nje-gov intenzitet zavisi i od nivoa vode urekama. Na sektorima gde su reke za-ga}ene branama (\erdap, be~ejskabrana), ono je krajnje oteàno. Ova-kvu situacija je zbog |erdapskog jeze-ra u Banatu i na krajnjem jugoisto~-nom delu Ba~ke i zbog podizanja ni-voa Tise, na sektoru uzvodno od be-~ejske brane. Istraìvanja pokazuju da su vode prveizdani bliè vodotoku slabije minera-lizirane (0.5 do 0.6 grama soli na litarvode), {to se odnosi na aluvijalnu ra-van Tise, dok su na lesnoj terasi vodeprve izdani umereno mineralizirane(1.5 do 2.5 grama soli na litar vode)

{to su zna~ajne ~injenice u odnosu nazaslanjivanje zemlji{ta. Na ritskim terenima, u zonama slabomineralizirane vode, dubina prve iz-dani kre}e se izme|u 80 i 120 cm, dokje na lesnoj terasi, u zonama umerenomineralizirane vode prve izdani ovadubina 125 cm.U svim slu~ajevima kada je vi{e uza-stopnih vla`nih godina, nastupa ta-kva akumulacija vode u prvoj izdanida ona iza|e na povr{inu i tada nasta-ju obimne poplave na njivama iogromne {tete. U Ba~koj je na ovaj na-~in 1942. godine bilo poplavljeno110,000 ha. Sli~na poplava desila se1956. godine. U tom pogledu i pre iz-gradnje brane kod Novog Be~eja, Po-tisje uvek bilo najugroènija oblast uBa~koj, jer je ono ugroèno i onda ka-da drugi delovi Ba~ke to nisu. Tim ne-voljama bio je zahva}en naro~ito is-to~ni deo op{tine Be~ej.Arteska i subarteska izdan, koja se ko-risti za vodosnabdevanje pija}om, in-dustrijskom i lekovitom vodom, imavi{e nivoa. Govore}i o istorijatu eks-ploatacije duboke izdani, prvi poku-{aj bu{enja asteskog bunara izvr{en je1893. godine u centru grada, me|u-tim, iako je bu{otina stigla do 216m,voda nije bila pogodna za pi}e. Ve}slede}e godine bu{eno je jo{ 37m du-blje i na 253m do{lo se do vodono-snog horizonta koji je davao vodu do-bru za pi}e. Na samom po~etku XX veka, 1904.godine, izbu{ena su prva dva arteskabunara u dana{njoj Jodnoj banji. Nji-hova dubina je 390m i 350m. Docnijeje izbu{en jo{ jedan bunar do dubineod 280m. Ova tri bunara se danas nekoriste, ve} se za banjske potrebe do-bija voda iz novih bu{otina. U op{tiniBe~ej i dalje su aktivni bunari iz kojihse stanovnici snadbevaju tzv. »ùtomvodom«.

16 LEAP BEÊJ

2.3. ZEMLJI[TE, VEGETACI-JA I @IVOTINJSKI SVET

2.3.1. Biljni i ìvotinjski svet

Kada se zemlji{te ne bi kultivisalo,najve}i deo atara op{tine Be~ej obra-stao bi stepskim travama sa retkomdendroflorom. To se odnosi na oblastlesne terase i lesnog platoa. Ova ~inje-nica proizilazi ne samo iz geolo{kogsupstrata pedolo{kog sloja ve} i odnajbitnijih karakteristika klime: sred-nje godi{nje temperature od 11°C igodi{nje koli~ine padavina od oko620 mm. S obzirom na prisustvo obiljapovr{inskih voda, ovaj kraj ima opti-malne uslove za razvoj intenzivne ze-mljoradnje. [umska vegetacija je ovde ograni~enana {umske pojase uz reku. Izme|ure~nog korita i nasipa nalaze se obi~-no vrbove {ume dok se iza nasipa na-laze ve{ta~ki podignuti pojasi topole.Topola ovde ima vi{e uloga: na pr-vom mestu vrlo jakom transpiracijomona, u izvesnoj meri, sniàva nivopodzemnih voda a, s druge strane,ona predstavlja sirovinu za dobijanjeceluloze. To nije kvalitetno drvo, aliima tu dobru stranu da se brzo obna-vlja, tako da za petnaestak godina po-stiè vrlo visok rast i obim stabla. Naivici lesne terase, pored kanala, namnogim mestima u vidu drvoreda, apre svega oko sala{a, rasprostranjen jebagrem, dok se u naseljima ~esto pri-sutan kesten. Neobra|eni delovi alu-vijalne ravni Tise su pod raznom hi-drofilnom vegetacijom. Pod {umom uop{tini Be~ej je 551.87 ha (ve}i kom-pleksi {uma su uz Tisu, manji uzosnovnu kanalsku mreù). @ivotinjski svet nije naro~ito raznolik:na lesnoj terasi i platou ìve ze~evi, ja-rebice, srne, lasice, tekunice, tvorovi,jeèvi i krtice. Od {teto~ina raspro-stranjeni su hr~kovi, poljski mi{evi ipacovi. Izme|u dva rata na ovom te-renu ulovljeni su ris i divlja ma~ka.Od insekata posebno su {tetni krom-pirova zlatica i dudovac, koji zajedno

sa hr~kovima ~ine najve}e {tete poljo-privredi. Njihovo uni{tavanje moè seizvesti samo sistematskom akcijom nacelom podru~ju. Pti~iji svet tako|e ni-je naro~ito raznolik. Osim ptica kojesu u Vojvodini svuda prisutne (vra-bac, golub), ovde su rasprostranjeni~vorak, detli}, kobac i sova. Neke vr-ste su odavno nestale – godine 1929.poslednji put je na terenu Ba~kogGradi{ta ulovljen labud. Vi{e puta tuje ulovljen pelikan.

2.3.2. Zemlji{te

Po podacima iz 1987. godine, u op{ti-ni Be~ej na 86% povr{ina zemlji{te jeobradivo, {to ga ~ini perspektivnimza poljoprivredne aktivnosti. Izraè-no u hektarima, to izgleda ovako:[umsko 551.87Njiva 41569.24Vrt 77.62Vo}njak 181.27Vinograd 93.55Livada 80.35Ukupno obradivo 42002.03Pa{njak 512.20Trstici i mo~vare 241.45Neobra|eno 753.65Ukupno neplodno 5341.52Najplodniji zemlji{ni tipovi koji po-stoje – ~ernozem i livadska crnica –zauzimaju 83% ukupne povr{ine(40.381 ha). Tri tipa ritske crnice za-hvataju 7,6% (3.700 ha), glinovito i ilo-vasto aluvijalno zemlji{te 5,34% (2.598ha) i deluvijalno zemlji{te na ritskojcrnici 1.11% (540 ha). Sva ova zemlji-{ta mogu, uz manju ili ve}u primenuagrotehni~kih mera, dobro da posluèpoljoprivrednoj proizvodnji. Lo{egzemlji{ta, nepogodnog za poljoprivre-du, ima malo: 0.56% solon~aka i solo-njeca (274 ha) i 0.69 (334 ha) aluvija-nog peskovitog zemlji{ta. êrnozem je u ovoj oblasti nastao nalesnoj podlozi, pod uslovima tople isuve borealne klime (oko 5.500 godi-na pre nove ere), op{te rasprostranje-

17LEAP BEÊJ

nosti travnog pokriva~a i relativnoduboke izdani koja nije mogla nega-tivno uticati na strukturu pedolo{kogpokriva~a. Mrvi~aska struktura ~er-nozema pruà optimalne uslove zavazdu{ni i vodni reìm zemlji{ta. Uop{tini Be~ej on je rasprostranjen unajve}em delu atara Ba~kog Gradi{ta,Radi~evi}a i u isto~nom delu ataraMile{eva, gotovo celom ataru Ba~kogPetrovog Sela i u zapadnim, severoza-padnim i severnim delovima atara Be-~eja.Livadska crnica je istog porekla kao i~ernozem ali je nastala na takvim me-stima gde je tokom vremena podzem-na voda uticala na transformaciju nje-nih fizi~kih karakteristika. Kao i ~er-nozem, vrlo je plodna. Njeno najve}erasprostranjenje je u isto~nom, seve-rozapadnom i zapadnom delu be~ej-skog atara, kao i u zapadnom deluataru Mile{eva.Ritska crnica se ovde javlja kao karbo-natni i beskarbonatni tip. Ovaj po-slednji tip je na nekim mestima deli-mi~no zaslanjen i nastao je u zoni hi-drofilne flore, pod uticajem podzem-nih i povr{inskih voda. U odnosu naprethodne tipove, plodnost joj je znat-no smanjena, kako zbog njenih struk-turnih osobina tako i zbog manjegprisustva humusa. Naj{ira oblast ras-porostranjena u op{tini je ritski terenizme|u Ba~kog Petrovog Sela i Ba~-kog Gradi{ta. Aluvijalno glinovito i ilovasto zemlji-{te rasprostranjeni su u delu atara ne-posredno uz tok Tise, severoisto~no iju`no od Ba~kog Petrovog Sela, isto~-no, ju`no i jugoisto~no od Be~eja.Oaza solon~aka i solonjeca nalazi seneposredno isto~no od ribnjaka kodBa~kog Gradi{ta. Ovo je tako|e pri-rodna zona pogodna za ìvot niskedivlja~i a uslovi u ritu omogu}ili su iure|enje velikog ribnjaka. Postoje tako|e realni uslovi da se po-red vodenih tokova pro{ire pojasevitopole koja uz to {to vr{i biolo{ku dre-

naù tla, predstavlja i sirovinu za pro-izvodnju celuloze. Najzad, ugljendioksid, kojeg u dubinizemlje ima u ogromnim koli~inama,obezbe|uje da be~ejska fabrika suvogleda bude za vrlo dugo vreme obez-be|ena osnovnom sirovinom. Be~ej je specifi~na teritorija u Srbiji poprisustvu ugljendioksida u zemlji-{nim slojevima. Stanje rezervi je utvr-|eno prilikom bu{enja 1968. godine,kada je iz bu{otine je dnevno izlazilopo milion do milion i po m3 gasa, ko-ji je sadràvao 92-93% ugljendioxida,7% metana i manje koli~ine azota iugljenmonoksida. Erupcija je prome-nila karakter posle pet meseci, kadase umesto stuba gasa pojavio blatnivulkan koji je na kraju dostigao {irinuod oko 100m i koji je danima, zajednosa gasom, izbacivao u visinu ogromnekoli~ine blata. »Ba~ki vulkan« je posle210 dana aktivnosti, tehni~kim mera-ma savladan. Jedanaest godina kasni-je osnovana je fabrika za preraduugljendioksida »Dioxid«. Glavni pro-izvod prerade ugljendioksida je suviled koje se koristi u prehrambenoj,metaloprera|iva~koj, gumarskoj idrugim industrijama, u poljopirivre-di, medicini i pri hemijskim istraìva-njima. Fabrika je sada privatizovana ifunkcioni{e na izlazu iz Be~eja, premaBa~kom Petrovom Selu.

2.3.3. Za{ti}ena prirodna dobra,za{ti}ene ìvotinjske i biljnevrste

Potencijali planskog podru~ja u okvi-ru za{tite prirode su prirodna dobra iekosistemi manjih vodotoka i vla`nihstani{ta u ataru (re~ica îk, Beljanskabara i napu{teno korito Tise pored Be-~eja), priobalje Tise i Be~ejski ribnjakkao me|unarodno zna~ajno stani{teptica.Prioriteti razvoja u oblasti {umarstva iza{tite prirode su (preuzeto iz Progra-ma izrade Prostornog plana op{tine

18 LEAP BEÊJ

19LEAP BEÊJ

Be~ej, Zavod za urbanizam Vojvodine- Novi Sad, 2004.):¤ pove}anje povr{ina pod {umama na

{umskom zemlji{tu i zemlji{tima ve-}e bonitetne klase od V, livadama,pa{njacima i degradiranim povr{i-nama u ataru,

¤ formiranje mreè {umskih za{titnihpojaseva na teritoriji op{tine u okvi-ru poljoprivrednog zemlji{ta, kanal-ske i putne mreè radi za{tite od ve-tra,

¤ pobolj{anje mikroklimatskih uslovapove}anje ukupne {umovitosti op-{tine,

¤ pove}anje brojnosti i strukture di-vlja~i u oblasti lovstva i o~uvanjeretkih i ugroènih vrsta,

¤ sprovo|enje mera za{tite nad za{ti-}enim prirodnim dobrima, prirod-nim retkostima, potencijalnim pri-rodnim dobrima za za{titu i vla`nimstani{tima na teritoriji op{tine.*

2.4. STANOVNI[TVO2.4.1. Naselja i urbanizam

Teritorija dana{nje op{tine Be~ej bilaje oduvek privla~na za naseljavanje izdva osnovna razloga: 1. veliko bogat-stvo u plodnoj zemlji i vodi i 2. razno-vrsnost prirodne sredine koja obu-hvata reku, aluvijalnu ravan i relativ-no visoku i od poplava potpuno za{ti-}enu lesnu terasu. Nastarija naselja, ~ije je postojanjeutvr|eno, pripadaju ranom neolitukoji je u Vojvodini po~eo izme|u 5000i 4800 godine pre nove ere a zavr{io seizme|u 3500 i 3300 godine pre noveere. U severnom delu Potisja, kojempripada i dana{nja teritorija op{tineBe~ej, u narednom periodu – neolitu– razvijala nova kultura (proto TisaPolgar i Tisa Polgar grupa) na prelazuiz neolita u bronzano doba. Krajemstarijeg gvozdenog doba (kraj IV i po-~etak III veka pre n.e.) ovde, kao i uceloj Vojvodini, pojavili su se Kelti,

koji vr{e asimilaciju i potiskivanje sta-rosedela~kog stanovni{tva. Od tadapa do po~etka vladavine Rimljana ovaoblast je pripadala plemenskoj dràviSkordiska. U I veku pre n.e. u ove krajeve su do-{li Sarmati-narod poreklom sa iranskevisoravni. Na teritoriji op{tine od njihje prona|eno vi{e nalaza na pomenu-tom lokalitetu u ataru Ba~kog Petro-vog Sela, u dolini îka, Perleku, Botrii drugim mestima. Sredinom V veka u oblasti Tise formi-ran je hunski centar. U slede}em ve-ku, 567. godine, u oblasti srednje Tiseutvr{}uju se Avari, koji su ovamo do-speli iz oblasti crnomorskih stepa. Ve}602. godine avarsko-slovenske masepreplavile su Balkansko poluostrvo,ali im je centar ostao zapadno od Tisesve dok u ratu sa frana~kom drà-vom nisu potpuno uni{teni. Poslepropasti Avara na ovom terenu jeostalo slovensko stanovni{tvo sa svo-jim stare{inama. Izme|u 814. i 831.godine du` Tise su prodirali Bugaripod ~ijom je vla{}u tada bio Srem.U XI veku dana{nja Ba~ka je bila po-deljena na ba~ku ùpaniju,~iji je cen-tar bio u gradu Ba~u i bodro{ku ùpa-niju, ~iji je centar bio Bodrog, koji jeleào u blizini dana{njeg Ba~kog Mo-no{tora. Granica izme|u njih i{la jepribli`no tokom Crne bare (kasnijeVeliki Ba~ki kanal). U XII veku pomi-nje se Be~ej kao pristani{te u kojem jeput iz Bodroga izbijao na Tisu. PremaRudolfu [mitu Be~ej se prvi put po-minje u dokumentima 1238. godine zavreme Bele IV. Ma|arski autor \erfi\er| je, me|utim, na{ao dokaz da semesto Be~ej pominje jo{ 1091.godine.Prema njemu Ba~ko Petrovo Selo seprvi put pominje kao Peterreve (Pe-trova skela) 1092.godine. Ba~ko Gra-di{te pominje se kao Foldvar (zemlja-ni grad) 1316.godine, dok je na mestugde se nekada{nja Crna Bara, sadaVeliki Ba~ki kanal, ulivala u Tisu, po-stojalo zemljano utvr|enje Gradi{~e izneolita. Potopljeno je izgradnjom na-

sipa za za{titu od poplava.U XII vekuu blizini Be~eja postojalo je saracen-sko selo Kurlak.Naziv Be~ej iz tog vremena ne odnosise na neko naselje na teritoriji dana-{njeg grada, ve} na tvr|avu i pristani-{te nizvodno na Tisi, izme|u Starog iNovog Be~eja.Od 1238.godine do polovine XVI vekaBe~ej je promenio desetak feudalnihgospodara. Turci su pod Muratom II,godine 1439. izbili na Savu i Dunav.Be~ej je tada pripadao despotu \ur|uBrankovi}u. Samu be~ejsku tvr|avuna Tisi zauzeli su 20. septembra 1551,a ve} 1552. godine je sva teritorija da-na{nje Vojvodine bila pod Turcima.Posle osvajanja Turci su u ovim pod-ru~jima naselili srpsko stanovni{tvoiz oblasti ju`no od Save i Dunava. Upopisu segedinske nahije iz 1590/91godine na teritoriji dana{nje op{tineBe~ej bilo je 48 domova i to: 17 u Per-leku, 10 u Botri, 9 u Ba~kom PetrovomSelu i 12 u Ba~kom Gradi{tu. Posle sloma ustanka protiv Turaka1594. godine, Turci su sa Tatarima go-tovo uni{tili stanovni{tvo ~iji se jedandeo raselio. Tom prilikom uni{tena sui naselja Perlek i Botra. Perlek se nala-zio na visokoj lesnoj terasi iznad Tise,na severnoj periferiji dana{njeg Be~e-ja, isto~no i zapadno od druma zaBa~ko Petrovo Selo i posle uni{tenjaod strane krimskih Tatara nije vi{eobnavljan. Botra se nalazila na dana-{njoj ju`noj periferiji grada, ju`no odkanala DTD. Nakon Austro-turskog rata, Karlova~-kim mirom 1699. predvi|eno je ru{e-nje svih tvr|ava na Tisi. Odluka Kar-lova~kog mirovnog ugovora je izvr{e-na, bar kad je re~ o tvr|avi Be~ej,1701. godine. Od tada se ime Be~ej po-~elo prenositi na naselje Kovin (Kovi-nac), koji su podigli stanovnici izbegliiz okoline tvr|ave tokom XIV i XV ve-ka. Kovinac se nalazio na lesnoj terasiiznad Tise.

Da bi se za{titili od turskih upada izBanata, Habzburgovci 1702. godineobrazuju vojnu granicu. Zbog rova -{anca, koji ga je okruìvao, naselje sesve do 1774. godine zvalo [anac Be~ejkada se ime menja u Stari Be~ej. Vojnagranica se ukida 1749. godine, a 1751.godine osniva se Potisko-krunski di-strikt sa sedi{tem u Be~eju. Ovaj do-ga|aj je izuzetno zna~ajan za daljiubrzan rast i razvoj naselja. Stvara-njem distrikta, Be~ej dobija status slo-bodnog carskog grada, {to je poredostalih privilegija donosilo i pravo naorganizovanje godi{njih va{ara i ne-deljnih pijaca, ~ime su stvorene pret-postavke za neometanu trgovinu, {to}e kao rezultat dati ekonomsko snaè-nje grada.Godine 1715. popisano je u Be~eju 63srpska doma, dok je po popisu iz1720. na teritoriji dana{nje op{tine bi-lo ukupno 158 domova: u Ba~kom Pe-trovom Selu 49, u Be~eju 70, a u Ba~-kom Gradi{tu 39. Godine 1757. u be~ejski distrikt dose-ljavaju se prve ma|arske porodice izokoline Feldiveka i Jaskuna. Poslenjih naselili su se Nemci, Slovaci i Je-vreji. Tako je do{lo do velike promenenacionalne strukture stanovni{tva jerje, na primer, 1751.godine Be~ej je bio~isto srpsko naselje, a 1774.godineMa|ari su ~inili 50% stanovni{tva.[to se ti~e redosleda glavnih talasanaseljavanja ovih naroda u Ba~koj, pr-vi su bili nema~ki naseljenici, koji sudo{li jo{ 1712.godine. Zatim, Slovaci(od 1720. godine pa do kraja XVIII ve-ka), Rusini (od 1750. godine), Jermeni(posle 1739. godine). Tako je stvorenajedna od novijih i vrlo zna~ajnih me-{avina naroda koja je bitno uticala nadana{nju nacionalnu strukturu sta-novni{tva.Promene u broju i sastavu stanovni-{tva doneli su revolucionarni doga|a-ji 1848. godine, kada je po~ela borbaMa|ara protiv be~kog apsolutizma.Stari Be~ej je tada bio polupust, sta-

20 LEAP BEÊJ

21LEAP BEÊJ

novni{tvo je izbeglo u Srem i Banat, asam grad je nekoliko puta prelazio izruku jedne u ruku druge strane, biobombardovan i razoren, tako da goto-vo ni{ta od postoje}ih gra|evina nijeostalo.Iz popisa 1910. godine vidi se mater-nji jezik stanovni{tva: Ma|arski 24.356Srpski 11.476Nema~ki 309Slova~ki 33Hrvatski 10Rumunski 6Ostali jezici 92Ukupno st. 36285Prilikom popisa 1931.godine na dana-{njoj teritoriji op{tine bilo je 38.333stanovnika, {to je ozna~ilo produà-vanje vrlo laganog ali neprekidnogporasta broja stanovnika.

Slika 2.4. Be~ej po~etkom XX veka

Be~ej }e biti deo Austrougarske care-vine sve do 1918. godine, kada Vojvo-dina ulazi u sastav Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca (Slika 2.4.)Na mestu Kuta{a, nekada{njeg nase-lja iz doba Turaka od 1922. godine po-diè se naselje Mile{evo. Dobilo je imepo manastiru Mile{evu. Najve}i brojstanovnika ~ine Ma|ari i Srbi. Mile{e-vo se nalazi izme|u grada Be~eja iBa~ke Topole.

Posle prvog svetskog rata, uglavnomizme|u 1922. i 1927. godine, izvr{enoje u celoj Ba~koj pa i na teritoriji dana-{nje be~ejske op{tine naseljavanje ko-lonista. U Ba~kom Petrovom Selu na-seljeno je 46 porodica sa 261 ~lanom,koji su podigli 32 nove ku}e. Jedandokumenat iz 1936. godine govori onaseljavanju 310 dobrovoljaca u srezuStari Be~ej ({to nije sasvim identi~nosa teritorijom dana{nje op{tine). UBa~kom Gradi{tu je mesnim poljopri-vrednicima, dobrovoljcima, kolonisti-ma i izbeglicama bilo dodeljeno 1.036ha zemlje, a u Ba~kom Petrovom Seluistim kategorijama 1.150 ha. Posle drugog svetskog rata formiranoje najmanje i najmla|e naselje u op{ti-ni Be~ej - Radi~evi}. Gra|en je od1946. godine i nosi ime po pesnikuBranku Radi~evi}u.Posle drugog svetskog rata Be~ej je idalje sresko mesto, sve do 1955. kadaje pripojen prvo vrba{kom, pa posle inovosadskom srezu. Godine 1955.Mile~evo i Radi~evi} ulaze u sastavop{tine Be~ej, 1960. godine i Ba~koGradi{te i Ba~ko Petrovo Selo.

2.4.2. Sada{nje stanje op{tine Be~ej

Prema poslednjem popisu iz 2002. unaseljima op{tine Be~ej ìvi 40987 sta-novnika : Ba~ko Gradi{te 5445, Ba~koPetrovo Selo 7318, Be~ej 25774, Mile-{evo 1118, Radi~evi} 1332 stanovnika(Tabela 2.6.).Prema procenjenoj godi{njoj stopiopadanja broja stanovnika od 0.06%zaklju~uje se da }e na kraju projekto-vanog perioda 2002-2022. godine uop{tini Be~ej ìveti 38985 stanovnikai postojati 14980 doma}instava.Radni kontigent ~ini 64.6% populaci-je. Od ukupnog broja stanovnika15.9% je poljoprivredno stanovni{tvo,a 58% je aktivno poljoprivredno sta-novni{tvo.

Polovinu populacije op{tine ~ini stari-je sredove~no i staro stanovni{tvo, saekstremno visokim stepenom stare-nja. Indeks izdràvanosti (odnos bro-ja izdràvanih lica i aktivnih lica) jevisok i iznosi 0.88.Gustina naseljenosti je 84 st/km2, uVojvodini je 94 st/m2. Niska je i gusti-na mreè naselja: 1.0 naselja/100km2,dok je u Vojvodini 2.2 naselja/100km2.Mreà puteva (regionalnih i magi-stralnih) je relativno dobro razvijena,nedostaje jo{ jedan most na Tisi da biBe~ej i Novi Be~ej bili bolje povezani.Zastupljeni su i èlezni~ki i vodni sa-obra}aj, ali nisu dovoljno iskori{}eni.Osnovna ograni~enja vezana za sao-bra}ajnu infrastrukturu su zastarelosttehnologije, prevoznih sredstava iopreme, nedostatak sveèg kapitala.Gasovodna infrastuktura na podru~juop{tine Be~ej je ve}im delom izgra|e-na.

2.5. PRIVREDA I INDUSTRIJA

Slika 2.5. Be~ej po-~etkom XX veka

U op{tini su razvijeni prerada metala,drveta, tkanine, koè, kao i gra|evi-narstvo koji su iznikli iz duge i boga-te tradicije zanatstva (Slika 2.5.)Od velikih kompanija koje posluju uBe~eju, po uticaju na ìvotnu sredinuizdvajaju se:¤ PIK »Be~ej« (ratarstvo, Fabrika sto~-

ne hrane,uzgoj ìve stoke),¤ »BAG« (Su{eno povr}e),¤ »Sojaprotein« (prerada soje za ljud-

sku i ìvotinjsku ishranu),¤ »Pivara Be~ej« (pivo »Old gold«, so-

kovi), ¤ »Toplana«, javno preduze}e,¤ »Fadip« (hidrauli~ne ko~ione cevi,

auto delovi, oprema za galvanizaci-ju),

¤ »Trikoteks« (razne tkanine),¤ »Moda« (fabrika obu}e),¤ »Tisa« (proizvodnja ~etaka), ¤ »Fit« (fabrika opeke i blokova), ¤ »8. oktobar« (fabrika name{taja), ¤ »@ivinopromet«, »[inkovi}« (proiz-

vodnja i prodaja jednodnevnih pili-}a),

¤ Mlinska industrija i pekara, ¤ »Linde Carbo Dioksid« (prerada

ugljendioksida i proizvodnja suvogleda).

Problemi i ograni~enja koji uti~u nadalji razvoj u oblasti privrede su: ne-dovoljna iskori{}enost postoje}ih ka-paciteta, pad proizvodnje, prestanak

22 LEAP BEÊJ

Naselje Godina popisa Stopa rasta

1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 1948/02 1981/02

B.Gradi{te 6512 6178 6106 5986 5764 5621 5445 -0.33 -0.27

B. P .Selo 10224 10616 10410 9645 8959 7951 7318 -0.62 -0.97

Be~ej 22944 23322 24963 26722 27102 26635 25774 0.22 -0.24

Mile{evo 1784 1845 1908 1468 1301 1217 1118 -0.87 -0.72

Radi~evi} 607 1060 1198 1155 1117 1251 1332 1.47 0.84

Ukupno 42071 43021 44585 44976 44243 42675 40987 -0.05 -0.37

Tabela 2.6 - Kretanje ukupnog broja stanovnika‚1948-2002.

rada nekih preduze}a, nezaposlenost,privatizacija, stagnacija male privredei uslu`nog zanatstva, nedovoljni i ne-adekvatni hotelski kapaciteti. Turi-sti~ki promet ne odgovara mogu}no-stima razvoja turizma i zanemarljivoje ekonomsko u~e{}e turizma u pri-vredi Be~eja.Zbog velikih povr{ina najplodnije ze-mlje, blizine vode, visoke tehni~keopremljenosti i stanovni{tva sa veli-kim iskustvom u poljoprivrednoj pro-izvodnji, u be~ejskoj op{tini razvijenaje uglavnom poljoprivredna industri-ja.

2.5.1. Poljoprivreda

Kratka ocena prirodnih potencijalakoji pogoduju razvoju poljoprivrede,moè se svesti na slede}e:

Na prvom mestu to je velika raspro-stranjenost najplodnijih zemlji{nih ti-pova uz povoljne klimatske uslove iprisustvo Tise i Velikog Ba~kog kana-la, koji s jedne strane daju vodu za na-vodnjavanje, a s druge strane, odvodesuvi{ne vode sa njiva, {to zavisi samood mreè instalacija i kanala za na-

vodnjavanje i odvodnjavanje i snagecrpnih stanica.Drugi momenat jeste postojanje trimorfolo{ka elementa: aluvijalne rav-ni, lesne terase i lesnog platoa kojipredstavljaju tri ekolo{ke zone pode-sne za hidrofilne, mezofilne i kserofil-ne biljke.Ovi uslovi su omogu}ili da se na pro-storu op{tine razviju intenzivna ze-mljoradnja i sto~arstvo. U strukturipoljoprivrede ratarstvo ima najve}izna~aj. Razlika izme|u ukupne povr{ine op-{tine, koja iznosi ta~no 48.649 ha iukupne povr{ine poljoprivrednog ze-mlji{ta obuhvata zemlji{te na kojemsu zgrade, komunikacije, {ume, inun-daciona ravan Tise ispred nasipa i sl.Povr{ina tog zemlji{ta iz godine u go-dinu varira, u ~emu je nesumnjivu

ulogu imalo i ru{enje mnogobrojnihsala{a i uklanjanje {umskih nasadaoko njih (Tabela 2.7).Priroda ovoga kraja vrlo je pogodnaza razmnoàvanje sitne divlja~i. Ra-dom lova~kih organizacija {irom op-{tine ovaj lovni fond mogao bi dostada se unapredi, {to bi predstavljalo

23LEAP BEÊJ

Naziv KO Be~ej Ba~koGradi{te B. P. Selo Mile{evo Radi~evi} Ukupno

[umsko 250.39 21.16 271.46 3.16 5.70 551.87

Njiva 20421.31 5619.23 9971.02 3644.75 1912.93 41569.24

Vrt 77.08 0.00 0.54 0.00 0.00 77.62

Vo}njak 98.94 48.12 27.94 4.46 1.81 181.27

Vinogradi 14.98 71.82 5.72 0.70 0.33 93.55

Livada 24.24 14.45 33.41 8.24 0.00 80.35

Obradivo 20636.56 5753.62 10038.63 3658.16 1915.07 42002.03

Pa{njak 276.55 103.41 90.43 3.24 38.57 512.20

Trstici i mo~vare 36.39 184.91 19.85 0.00 0.00 241.45

Neobra|eno 313.24 288.31 110.28 3.24 38.57 753.65

Neplodno 2797.13 984.84 1188.85 194.03 176.67 5341.52

Tabela 2.7 - Prikaz katastarskih op{tina po kulturama iz 1987. godine

osnovu za razvoj takozvanog lovnogturizma. Ali bi uporedo s tim trebalorazviti i sme{tajne kapacitete. Sportski ribolov je razvijen na Tisi alidaleko ve}i zna~aj ima proizvodnja ri-be u ribnjaku povr{ine oko 650 ha, ko-ji se prostire na ritskom terenu ju`nood Be~eja (Slika 2.6.). U sastavu je PIK»Be~eja« i njegov godi{nji kapacitet jeoko 1000 t {arana, smu|a i aura i to-stolobika. Jezera se obilno kre~e i |u-bre mineralnim |ubrivima i stajnja-kom, a kao dodatna hrana sluè p{e-nica, je~am i kukuruz. Alaski zanat,nekad vrlo razvijen na Tisi, sada jesveden na simboli~nu meru. Tisa, Ve-liki Ba~ki kanal, Beljanska Bara i îksu tokovi na kojima se peca som,smu|, {aran, babu{ka, {tuka, kao i svevrste bele ribe, uglavnom dubinskimna~inom ribolova.

2.6. GLAVNI EKOLO[KIPROBLEMI

Zbog visokog nivoa podzemnih voda,niskog kvaliteta vode za pi}e i speci-fi~nog zaga|enja prouzrokovanogprehrambenom industrijom karakte-risti~nom za Vojvodinu, Be~ej se nerazlikuje u velikoj meri od op{tinaovog dela Srbije. Ono {to Be~ej izdva-ja i {to Be~ejci navode kao glavni pro-blem podru~ja je „Mrtva Tisa“. Starokorito reke, pre vi{e od veka odse~enoje od glavnog toka zaga|eno je zna-~ajnom koli~inom industrijskih ot-padnih voda i komunalnog otpada.Pote{ko}e u re{avanju ovog problema

pravi nedostatak aùriranih podatakao zaga|enju i prisutnim te{kim meta-lima.Inoviranje katastra industrijskih zaga-|iva~a, razdvajanje sanitarno-tehno-lo{kih otpadnih voda od atmosferskihvoda u krugu objekata industrije i in-stalacija primarnih pre~ista~a u krugufabrika, koji sada u najve}oj meri nepostoje, trebalo bi da smanje sada{njezaga|enje Tise, kanala i jezera na teri-toriji op{tine. Nestru~na upotreba he-mijskih preparata poljoprivrednika,koji dospevaju u kanalsku mreù,ugroàva kvalitet kanalske vode kojase koristi za navodnjavanje i odvod-njavanje i koja tokovima dospeva ureku Tisu.Zatim, tu je i prisustvo Velikog Ba~-kog kanala i zaga|enja koje on nosi,na koje se u op{tini Be~ej ne moè uti-cati. Kanal proti~e ju`nim delom teri-torije op{tine i uliva se u Tisu u nepo-srednoj blizini centra grada Be~eja.Snadbevanje vodom grada Be~eja inaselja vr{i se iz vi{e nezavisnih vo-dovodnih mreà. U jednom naselju,~ak postoji vi{e vodovodnih mreà iindividualnih bunara, {to oteàvakontrolu kvaliteta vode za pi}a. Kana-lizaciona mreà nije razvijena u svimdelovima grada Be~eja, dok u naselji-ma ne postoji uop{te. Atmosferskakanalizaciona mreà nije razvijena.Postoje}a deponija komunalnog otpa-da „Botra“ je pri kraju svoje eksploa-tacije i nivo deponije je iznad nivoaokolnog zemlji{ta. Nedostatak odva-janja i razvrstavanja komunalnog odopasnog otpada (posebno medicin-skog otpada), nedostatak za{titnihpojaseva oko postoje}e deponije su jo{neki od problema. Naseljena mestaimaju svoje deponije koje se ne odrà-vaju. Postoji problem velikog broja di-vljih deponija u gradu i naseljenimmestima.U cilju za{tite vazduha i zdravlja sta-novnika Be~eja, po generalnom planuiz 1998. predlaù se dislokacija sadr-

24 LEAP BEÊJ

Slika 2.6. Ribnjak PIK “Be~ej”

àja pojedinih industrija koji zaga|u-ju ìvotnu sredinu, gasifikacija, dislo-kacija drumskog i èlezni~kog sao-bra}aja, izgradnja obilaznice, favori-zovanje biciklisti~kog saobra}aja, oze-lenjavanja naselja. U cilju za{tite voda Generalnim pla-nom iz 1998. se reguli{e trajno snià-vanje nivoa podzemnih voda, odvo-|enje atmosferskih voda i izgradnjaprimarnih pre~ista~a u krugovima fa-

brika. Industrija }e biti postepeno pri-klju~ena na gradsku kanalizaciju, azatim i na sekundarni (gradski) pre~i-sta~. Izgradnja separatnog sistema ka-nalizacije, sanacija Mrtve Tise zabra-nom upu{tanja otpadnih voda, izradakatastra zaga|iva~a, modernizacijaproizvodnje, projektovanje izvori{ta.Ovo su sve projekti, koji se o~ekuju dabudu realizovani u budu}nosti.

25LEAP BEÊJ

26 LEAP BEÊJ

3.1. UVOD I METODOLOGIJA

Ekolo{ka praksa u Evropi i svetu po-kazala je da u re{avanju lokalnih eko-lo{kih problema manjih regionalnihzajednica parcijalni pristupi, koji treti-raju pojedine komunalne odnosnoekolo{ke probleme zasebno, ne mogupredstavljati efikasno sredstvo. Zatoje kao prvi korak neophodno izvr{itiobjektivno i sveobuvatno sagledava-nje stanja ìvotne sredine, koje se za-sniva na poznavanju ekolo{kih pro-blema, koje stanovnici koji naseljavajuodre|enu teritoriju najbolje poznaju.Teorijski pristup izrade LEAP-a bazi-ra se na identifikaciji prioritetnih eko-

lo{kih problema,definisanju posto-je}eg stanja za od-re|ene prioritetneprobleme, stvara-nju vizije budu}egstanja zajednice ipredloga re{ava-nja najakutnijihproblema kroz iz-radu akcionih pla-nova. U postupkudefinisanja naji-zraènijih proble-ma ìvotne sredi-ne teì{te je na an-gaòvanju i mobi-lisanju javne sve-sti. Anketa, kojomtreba da budu ob-uhva}eni svi sloje-vi dru{tva, kori-sno je sredstvo zautvr|ivanje po-znavanja ekolo-{kih problema odstrane naj{ire jav-nosti.Nakon utvr|iva-

nja postoje}eg stanja i stvaranja vizijebudu}eg stanja zajednice, odre|en jeizbor prioritenih ciljeva na osnovu an-kete stanovni{tva o najakutnijim pro-blemima ìvotne sredine lokalne dru-{tvene zajednice. Akcioni planovi zaprioritetne ciljeve razra|uju se pousvojenoj metodologiji u kojoj su, semopisa aktivnosti, sadràni podaci oodgovornoj instituciji za sprovo|enjesvake pojedine aktivnosti, rok u komese planira njeno re{avanje, procenatro{kova, kao i komentar za svakupredloènu aktivnost. Kad su jednomdefinisani prioriteti, na~in njihovogre{avanja, finasiranje i rokovi izvr{e-nja, stvoreni su uslovi da lokalna za-

3. KVALITET I KOLIÎNA VODE ZA PI]E

Slika 3.1. Teritorija op{tine Be~ejIzvor: Javno vodoprivredno preduze}e »Vode Vojvodine«, Novi Sad - internet stranica

jednica planski re{ava najakutnijeprobleme na najefikasniji na~in - ula-ganjem vlastitih sredstava i kroz kon-kurisanje za sredstva kod republi~ke ime|unarodne zajednice.Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su vi-soko rangirani na listi najurgentnijihekolo{kih problema mnogih op{tinane samo ovog LEAP-a u Srbiji i Vojvo-dini. Ovu konstataciju potvr|uje istav stru~njaka, koji problem redov-nog snabdevanja stanovni{tva kvali-tetnom i higijenski ispravnom vodomisti~u kroz mnoge studije i analize,kao jedan od najakutnijih problemavodoprivrede Republike, kroz duìperiod vremena. U prilog ove tvrdnjeidu i zaklju~ci mnogih strate{kih do-kumenata upravljanja vodnim resur-sima kao {to su na pr.: Vodoprivrednaosnova Srbije, Koncepcijsko re{enjesnabdevanja vodom Vojvodine, Pro-storni plan Srbije, Nacionalna strate-gija upravljanja ìvotnom sredinomSrbije - NEAP, kao i mnoge regionalnei lokalne studije i analize o vodnim re-sursima povr{inskih i podzemnih vo-da Vojvodine. Poznata je ~injenica daSrbija nije bogata vodom – svega oko8% povr{inskih voda predstavljajutzv. »doma}e vode« koje se generi{una teritoriju Republike, a oko 92% ~i-ne tzv. »tranzitne vode«, koje doti~uiz pograni~nih zemalja. Isto tako op-{te je poznato, da akviferi podzemnihvoda, pored toga {to su veoma sporoobnovljivi, nisu neiscrpni. Kako senaj~e{}e radi o visoko kvalitetnim vo-dama iz podzemlja, oni predstavljajuizuzetno va`ne i vredne resurse. Po-znato je tako|e, da raspored raspolo-ìvih vodnih resursa niti u Srbiji niti uVojvodini ni po prostoru ni po vreme-nu nije povoljan. Stoga se u dugoro~-nom snabdevanju vodom Vojvodinesem lokalnih izvori{ta planira i kori-{}enje regionalnih izvori{ta, koja sugeneralno definisana u Vodoprivred-noj osnovi Srbije i koja bi trebalo dabudu potvr|ena u studijama koje su utoku - poput Studije alternativnih re-{enja vodosnabdevanja Vojvodine.

Kvalitet podzemnih voda koje se za-hvataju za potrebe snabdevanja vo-dom u Vojvodini tako|e nije zadovo-ljavaju}i. To se prvenstveno odnosi napove}ane koncentarcije amonijaka,gvo`|a, a ponegde i mangana, arsena,olova, metana i huminskih materija.Lo{ kvalitet sirove vode u kombinaci-ji sa nedostatkom kondicioniranja vo-de za pi}e i amortizovanom distribu-tivnom mreòm karateristika je ve}i-ne sistema vodosnabdevanja Vojvodi-ne.

3.2. PRIKAZ STANJA

Na teritoriji op{tine Be~ej sistemi zavodosnabdevanje se mogu podeliti navodovodni sistem Be~eja i na nezavi-sne sisteme za vodosnabdevanje osta-lih op{tinskih naselja: Ba~ko Gradi{te,Ba~ko Petrovo Selo, Mile{evo, Radi~e-vi} i Poljanica, koja su u nadle`nostilokalnih samouprave. Prvi, organizovani sistemi snabdeva-nja vodom za pi}e u Vojvodini pred-stavljaju mikrovodne zajednice, koji-ma su se vi{e doma}instava zajedni~-ki snabdevala vodom po principuudruènog kori{}enja jednog izvori-{ta. Iz mikrovodnih zajednica locira-nih na gradskom podru~ju Be~eja raz-vio se postepenim povezivanjem iukrupnjavanjem tokom {ezdesetih isedamdesetih godina prvi centralizo-vani sistem vodosnabdevanja Be~eja.U to vreme ovaj po~etni, centralni si-stem vodosnabdevanja sa~injavaju ra-suto raspore|eni bunari, dva rezervo-ara i veoma mala mreà cevovoda ucentralnom delu naselja. U istom peri-odu zapo~inje se i sa kori{}enjem du-bljih vodonosnih slojeva - eksploataci-jom tzv. »ùte vode«. Me|utim, nedo-statak hidrogeolo{kih istra`nih rado-va i na njima baziranih studija i anali-za kao temelja sistematskog i racio-nalnog kori{}enja vodnih resursa,predstavljao je veliki nedostatak vo-dosnabdevanja u ovom periodu.

27LEAP BEÊJ

Zbog toga su osamdesetih godinapro{log stole}a zapo~eta i od onda sevr{e sistematska hidrogeolo{ka istra-ìvanja i izra|uju studije, na osnovukojih su detaljno istraèni i utvr|eniraspoloìvi vodni resursi podzemnihvoda na teritoriju op{tine. Dublji vod-ni resursi locirani su na dubinama od60 do 170 metara, debljine sloja od 8do 15 metara, uz maksimalno proce-njen ukupni kapacitet od 530 l/s. Lito-lo{ki sastav vodonosnih slojeva ~inesitnozrni, a u manjoj meri pra{inastiili krupnozrni peskovi sa koeficijen-tom filtracije k = 10-4 do 10-5 m/s.

3.2.1. Prikaz stanja u Be~eju

Vodosnabdevanje grada se odvija nadva na~ina: institucionalnim i neinsti-tucionalnim na~inom. Institucionalnosnabdevanje vodom vr{i se sistemat-ski - organizovano i kontrolisano -putem centralnog vodovodnog siste-ma kojim upravlja Javno komunalnopreduze}e »Vodokanal«. Neinstituci-onalno vodosnabdevanje vr{i se na 3na~ina i to: eksploatacijom tzv. »ùtevode« putem 3 bunara u gradu, eks-ploatacijom »bele vode« ru~nim pum-panjem iz tzv. Norton bunara i putem40-50 autonomnih mikrovodnih za-jednica koje nisu povezane na central-ni sistem vodovoda Be~eja. S obziromna ~injenicu da o neinstitucionalnomvodosnabdevanju nema pouzdanihraspoloìvih podataka, u nastavku sedaje opis institucionalnog vodosnab-devanja i pregled proizvodnje i potro-{nje vode centralnog vodovodnog si-stema Be~eja.Institucionalno snabdevanje vodomgrada obavlja se izgra|enim, funkcio-nalnim, centralnim sistem snabdeva-nja vodom grada sa svim klju~nimobjektima - vodozahvatom, postroje-njem za pripremu vode za pi}e (fabri-kom vode), rezervoarom, crpnom sta-nicom i ostalom prate}om infrastruk-turom. Na Slici 3.2. prikazana je fabri-ka vode, a na Slici 3.3. dat je prikaz

centralnog sistema snabdevanja vo-dom grada.

Podaci preuzeti iz arhivske gra|e JP»Vodokanala« do 1994. godine i u pe-riodu od 1994. – 2004. godine pokazu-ju: da se prose~na industrijska potro-{nja vode smanjila za oko 7%, da seprose~na potro{nja stanovni{tva po-ve}ala za oko 3% i da su se prose~nigubici u sistemu pove}ali za oko 4%.Prvenstveni razlog tome je objektivnolo{e stanje distribucione mreè i ne-dostatak finansijskih sredstava za nje-nu rekonstrukciju i dogradnju. Iz po-re|enja proizvodnje i potro{nje vodeu 2004-oj godini (Tabela 3.1) proizila-ze veoma sli~ni pokazatelji onima izperioda 1994-2004., pa se zaklju~ci,trendovi i tendencije mogu transponi-rati i na 2004. godinu. Prema proceni JP »Vodokanal« tre-nutno je oko 80% stanovni{tva (pribli-`no 22.000) priklju~eno na javnu vo-dovodnu mreù, dok zna~ajni pri-vredni potro{a~i (pivara, ~etkara,platnara, prehrambena industrija) ko-riste svoja vlastita izvori{ta - bunare uokviru kruga fabrika za koje nisu do-stupni podaci. Trenutno stanje pri-klju~aka na centralni sistem vodo-snabdevanja pokazuje da od ukupnogbroja 9.186 priklju~aka na stanovni-{tvo otpada 95.3 %, a na industriju,malu privredu, zanatstvo, prodavnicei ustanove 4.7% priklju~aka.

28 LEAP BEÊJ

Slika 3.2. Fabrika vodeIzvor: JP »Vodokanal«, Be~ej - internet stranica

Osnovna karakteristika vodovodnemreè Be~eja je velika neujedna~enostpo starosti, funkcionalnosti, materija-lu, pre~nicima, radnim pritiscima itd.{to je ~ini slede}om, najva`nijim kri-ti~nom komponentom u vodovod-nom sistemu. Ta~na ukupna duìnamreè cevovoda nije u potpunosti po-znata, ali se procenjuje na 140 km. Od

toga je oko 84 km izgra|eno pre 1980.godine u skladu sa zastarelim i nea-dekvatnim planovima izgradnje, i oko56 km u skladu sa utvr|enim planomdugoro~nog razvoja i savremenimzahtevima posle 1980. godine. Mate-rijal cevi, njihove dimenzije i starostprema stanju iz 2004. g. prikazani suu Tabeli 3.2.

29LEAP BEÊJ

Slika 3.3. Sistem vodosnabdevanja Be~ejaIzvor: JP »Vodokanal«, Be~ej

Prose~na godi{nja proizvodnja 2720.000 m3/g 339 l/st.dan 100 %

Prose~na potro{nja industrije 485.283 m3/g 61 l/st.dan 18 %

Prose~na potro{nja stanovni{tva 981.985 m3/g 122 l/st.dan 36 %

Ostale potrebe 65.000 m3/g 8 l/st.dan 2 %

Prose~ni gubici 1187.732 m3/g 148 l/st.dan 44 %

Tabela 3.1: Proizvodnja i potro{nja vode na prose~nom nivou za 2004. g.Izvor: Izve{taj JP »Vodokanal«, Be~ej

Grad Be~ej snabdeva se vodom za pi-}e iz bunara kojima se zahvata voda izakvifera drugog vodonosnog slojadubine 125m -135m. Ovi vodni resur-si poseduju gotovo ustaljene fizi~ko-hemijske karakteristike, koje odgova-raju geolo{kom sastavu terena u ko-jem se nalaze. Minimalna odstupanjaparametara kvaliteta od propisanihstandarda su u granicama dopu{te-nih. JP »Vodokanal«, kao isporu~ilacvode za pi}e Be~eja, angaòvao jeakreditovanu instituciju - Zavod za

za{titu zdravlja iz Subotice - za sva is-pitivanja kvaliteta sirove vode iz bu-nara i vode za pi}e iz gradskog vodo-voda u Be~eju. Prema raspoloìvim vi{egodi{njimpodacima o ispitivanjima kvaliteta si-rove vode na bunarima vodozahvataBe~eja, moè se zaklju~iti da je kvali-tet sirove vode u svim bunarima veo-ma sli~an sa veoma malim varijacija-ma parametara. Kvalitet sirove vodenaj~e{}e ne odgovara zbog pove}ane

30 LEAP BEÊJ

Materijal ceviDN

(mm) Duìna(km)

DN(mm)

Duìna(km)

Ukupna du-ìna (km) %

Liveno-gvozdene 0 0 0 0 0 0

êli~ne 30-50 6 0 0 6 4

Pocinkovane 30-50 20 0 0 20 14

Azbest-cementne 400 9 80-150 27 36 26

Polietilenske 200-400 11 30-100 67 78 56

Betonske 0 0 0 0 0 0

U k u p n o 46 94 140 100

Tabela 3.2: Karakteristike distribucione mreèIzvor: JP »Vodokanal«, Be~ej

Parametar Rezultat Jedinica mere

Boja 5 St Pt/Co

Miris Bez

Mutno}a 1.9 NTU

pH 7.83 -

Utro{ak KMNO4 3.65 mg/l

Ostatak isparenja 505 mg/l

Elektri~na provodljivost 801 mik. S/cm

Rastvoreni kiseonik 15.96 % saturac

Amonijak 2.11 mgNH3/l

Hloridi 8.82 mgCl/l

Nitriti manje od 0.002 mgNO2/l

Nitrati 1.71 mgNO3/l

Gvo`|e (ukupno) 0.39 mgFe/l

Tabela 3.3 - Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e za »stari« bunar BO-1Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e, Zavod za za{titu zdravlja Subotica, 24.03.2005.

mutno}e, pove}ane koncentracijeamonijaka (oko 2.96 mg/l) i pove}anekoncentracije gvo`|a (oko 0.7 mg/l), au tim slu~ajevima se preporu~uje teh-nolo{ka intervencija i ponovna prove-ra kvaliteta. U sirovoj vodi sadrànaje i ukupna koli~ina metana (do 20l/m3), ugljendioksida i vodoniksulfida(u prose~nom iznosu od oko 17 l/m3).U Tabelama 3.3. i 3.4. dati su rezultatiispitivanja kvaliteta sirove vode za je-dan stari i za jedan novi bunar.Dostavljeni uzorci vode za pi}e oce-njeni su kao neodgovaraju}i radi po-ve}ane mutno}e, koncentracije amo-nijaka i koncentracije gvo`|a. Tehno-lo{kim postupkom kondicioniranja,deferizacije, degazacije i dezinfekcijedovode se parametri kvaliteta na Pra-vilnikom propisane vrednosti.

Prema Godi{njem izve{taju o rezulta-tima ispitivanja vode za pi}e iz mreègradskog vodovoda u Be~eju u 2004.godini moè se zaklju~iti slede}e:¤ bakteriolo{ka kontrola uzoraka vo-

de za pi}e u 2004. godini pokazujevrlo dobar kvalitet isporu~ene vodeza pi}e. Samo 5.3% uzoraka je bilobakteriolo{ki neispravno.

¤ fizi~ko-hemijske karakteristike vodesu uglavnom stalne od ~ega odstu-paju ~e{}e pove}ane koncentracijeamonijaka (76.6% neispravnostiuzoraka sa mreè), povremena po-ve}ana mutno}a (9.8% neispravnostiuzoraka sa mreè) i povremena po-ve}ana koncentracija nitrita (2.3%neispravnosti uzoraka sa mreè savrednostima do 0.07 mg/l).

31LEAP BEÊJ

Parametar Rezultat Jedinica mere

Boja BezMiris BezMutno}a 0.52 NTUUkupna tvrdo}a 17.57 dHKalcijum u vodama 56.14 mg Ca/lMagnezijum u vodama 43.28 mg Mg/lpH 8.09 -Utro{ak KMNO4 3.53 mg/lOstatak isparenja 450.0 mg/lElektri~na provodljivost 786.0 mik. S/cmRastvoreni kiseonik 15.96 % saturacAmonijak 2.96 mgNH3/lHloridi 10.11 mgCl/lNitriti manje od 0.001 mgNO2/lNitrati 1.91 mgNO3/lGvo`|e (ukupno) 0.28 mgFe/lSulfati 16.32 mgSO4/lOrtofosfati 0.14 mgP/lN-alkalitet 90.0 ml/lP-alkalitet 4.00 ml/lSadràj O2 10.0 mgCO2/lDeterènti 0 mg/l

Tabela 3.4 - Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e za »novi« bunar BS-5Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e, Zavod za za{titu zdravlja Subotica, 02.08.2004.

Pema Listi IIIa Pravilnika o higijen-skoj ispravnosti vode za pi}e (“Sl. listSRJ”, br.42/98) isporu~ena voda u vo-dovodu Be~eja smatra se ispravnomvodom za pi}e, a u preporukama Za-voda1 isti~e se neophodnost odgova-raju}e prerade vode pre distribuiranjau vodovodnu mreù. Isto tako, nagla-{ava se neophodnost zamene starih,dotrajalih cevi koje uti~u na isprav-nost vode za pi}e.

3.3. PRIKAZ STANJA UOSTALIM NASELJENIMMESTIMA

3.3.1. Ba~ko Gradi{te

[ezdesetih godina pro{log veka otpo-~elo je gra|enje i pro{irenje vodovod-ne mreè Ba~kog Gradi{ta i spajanjepostoje}ih mikrovodnih zajednica ujedan vodovodni sistem. Sistem je ori-ginalno predvi|en od 3 bunara, 3 de-gazatora, 3 hidrofora i 3 hlorinatora.Me|utim, tokom vremena pove}an jebroj bunara, redukovan broj objekata,a infrastruktura vodovoda je zastare-la. Neodràvanje vodovoda prouzro-kovano ekonomskim razlozima dove-lo je do veoma lo{eg stanja svih kom-ponenti sistema, {to ima za posledicuop{ti pad kvaliteta snabdevanja vo-dom za pi}e. Od neophodnih objeka-ta vodovodnog sistema ocenjuje se datrenutno nedostaju dva hlorinatora ijedan hidrofor. Izgradnjom ovih obje-kata i uz rekonstrukciju elektroinsta-lacione mreè, sistem bi se mogao do-vesti u funkcionalno stanje. U Ba~kom Gradi{tu postoje dva izvo-ri{ta: izvori{te »ùte« vode na kojemse voda zahvata putem dva bunara iz~etvrtog vodonosnog sloja dubine od214-218m sa maksimalnom izda{nostiod oko 10 l/s i izvori{te »bele« vode nakojem su izgra|ena dva bunara sa du-binom crpljenja od oko 120m iz dru-gog vodonosnog sloja. Kaptirani bu-nari su isti po tipu i veoma su nepo-

voljno locirani u dvori{tima javnihobjekata, tako da ne postoji ni mini-malna zona sanitarne za{tite izvori-{ta. Distribuciona mreà sistema je kom-binovanog tipa: u uòj naseljenoj zonije prstenastog, a u {iroj razgranatogtipa. Mreà se sastoji od plasti~nih,azbest-cementnih i pocinkovanih ce-vi, nalazi se u veoma lo{em stanju iprocenjuje se da je potrebna gotovokompletna zamena. Magistralni cevo-vodi su od azbest-cementnih vodo-vodnih cevi tipa »C« ukupne duìne1250m i to: fi 150 mm - 850 m duìnei fi 100 mm - 400m duìne. Uli~na vo-dovodna mreà je uglavnom izvede-na od pocinkovanih cevi veoma ma-log popre~nog profila od ¾ cola do 2.5cola. Nedovoljna propusna mo} i veli-ki gubici vode i pritiska u cevovodi-ma su urgentni problemi distribucio-ne mreè. Relevantna ispitivanja kva-liteta vode za pi}e u Ba~kom Gradi{tunisu bila dostupna, ali se na osnovuankete zaklju~uje da rezultati ispitiva-nja pokazuju ~estu bakteriolo{ku i he-mijsku neispravnost.

3.3.2. Ba~ko Petrovo Selo

U toku 60-tih godina pro{log stole}aizgra|eno je 9 potpuno nezavisnihmikrovodnih zajednica, od kojih sva-ka predstavlja sistem za sebe, a ~iju suizgradnju finansirali stanovnici nase-lja vlastitim sredstvima. Mikrovodnisistemi su po tipu svi isti, a sastoje seod slede}ih objekata: bunara, pumpe,hidrofora i razvodne vodovodne mre-è. Crpne stanice, snabdevene sa podva hidrofora i hlorinatorom (natri-jum hipohloritom) potiskuju vodu izbunara, koji su arterskog tipa, u di-stribucionu mreù.Sistematska ispitivanja kvaliteta vodeza pi}e se ne vr{e u Ba~kom PetrovomSelu. S obzirom na nepovoljno stanjevodosnabdevanja Ba~kog Petrova Se-la »Akvaprojekt« - Zavod za komu-nalnu hidrotehniku iz Subotice ura-

32 LEAP BEÊJ

1 Zavod za za{titu zdravljaiz Subotice

dio je 2002. godine Idejni projekat vo-dovoda Ba~ko Petrovo Selo. Ovim seprojektom predvi|a izrada potpunonovog vodovoda uz formiranje cen-tralnog vodozahvata, objekata i novedistribucione mreè, kojim bi trebaloda se redovno snabdeva kvalitetnomvodom za pi}e predvi|enih 9.000 sta-novnika ovog naselja. U naselju Ba~koPetrovo Selo trenutno ne postoje vo-domeri.

3.3.3 Mile{evo

U ovom naselju vodosnabdevanje seobavlja putem jedinstvenog sistema,izgra|enog 80-tih godina pro{log sto-le}a, a od objekata sistema postoje vo-dozahvati i hidrofori. U sistemu po-stoje dva bunara i dva hidrofora kapa-citeta 8.000 litara i 3.000 litara.Procenjuje se da je ukupna duìna ce-vovoda 11.6 km, od toga DN 25 – 4.6km, DN 50 – 5.0 km i DN 75 – 2.0 km.Op{ta karakteristika cevovoda je daim je stanje nezadovoljavaju}e, pre~-nici nedovoljni, materijal neodgovara-ju}i i radni pritisci nedovoljni. U Mile-{evu analize vode za pi}e su u bakte-riolo{kom i hemijskom pogledu ugranicama dozvoljenih vrednosti, unaselju svi potro{a~i imaju vodomere,ali nema podataka o godi{njoj potro-{nji vode.

3.3.4. Radi~evi}

Snabdevanje stanovnika Radi~evi}aodvija se putem dva bunara: bunaraA-1 ura|enog 1995. godina i bunaraB-1 ura|enog 1999. godine. Ovi buna-ri zamenili su stare bunare A i B kojisu napu{teni radi njihove tehni~ke ne-ispravnosti. Bunar B, 20-tak godinastar, zbog tehni~ke neispravnosti (pe-skarenja) je zamenjen je bunarom B-1koji je izveden 1999. godine, a bunarA-1 je ura|en pre oko 10-tak godina(1995. godine).U bunarima su montirane dubinskeelektri~ne pumpe kapaciteta 5 – 15 l/s.

Od objekata u mreì postoje jo{ dvahidrofora kapacitata od po 5.000 litarasvaki. Duìna distribucione mreè jeoko 9.520 m. Prema informacijamadobijenima anketom analize vode zapi}e su u bakteriolo{kom i hemijskompogledu u dozvoljenim granicama. Unaselju svi potro{a~i imaju vodomere,ali nema podataka o godi{njoj potro-{nji vode.

3.3.5. Poljanica

Za Poljanicu nema pouzdanih poda-taka, ali se procenjuje da broj stanov-nika u naselju iznosi oko 400. U nase-lju postoje 2 mikrovodne zajednice(izgra|ene 60-tih godina pro{log sto-le}a), svaka sa po jednim bunarom lo-ciranim u sredi{tu naselja. Nedosta-tak projektne dokumentacije ne omo-gu}uje ta~nu procenu stanja vodo-vodnog sistema, ali se ukupna duìnadistribucione mreè procenjuje naoko 7 km. Ocenjuje se da je ve}ina vo-dovodnih cevi nezadovoljavaju}a. Tose odnosi na nedovoljne pre~nike ce-vovoda, neadekvatne materijale (~e-li~ne, pocinkovane cevi) i male radnepritiske mreì. Na osnovu podatakakoji su na raspolaganju pretpostavljase da oko 1/3 naselja ne poseduje vo-domere.

3.4. ANALIZA TENDENCIJA ITRENDOVA U SKOROJBUDU]NOSTI

Osnovne postavke moderne vodopri-vrede baziraju se na integralnom, ra-cionalnom i odrìvom upravljanjuvodnim resursima. Ove postavke seodnose i na va`ne vodoprivredne gra-ne koje su predmet ovog LEAP-a:kvalitet i koli~ine vode za pi}e, kana-lisanje/tretman otpadnih voda i za{ti-tu kvaliteta povr{inskih, podzemnihvoda, jezera i kanala. Trendovi i ten-dencije vodosnabdevanja u skoroj bu-du}nosti mogu se posmatrati sa

33LEAP BEÊJ

aspekta kvantiteta i kvaliteta vode zapi}e. Odrìvo kori{}enje vodnih re-sursa uvodi novu kategoriju racional-nog na~ina kori{}enja voda uz vo|e-nje ra~una o o~uvanja vodnih resursaza potrebe budu}ih generacija. Odr-ìv na~in vodosnabdevanja podrazu-meva brigu i o kvantitetu i o kvalitetusvih voda (povr{inskih i podzemnih) iusko je povezano sa integralnim i ra-cionalnim upravljanjem vodnih resur-sa. Strategija Evropske Zajednice (EZ)odre|ena je klju~nim dokumentom uoblasti voda – Okvirnom direktivomza vode (Water Framework Directive– WFD 2000/60/EC). Osnovni zada-tak Okvirne direktive je dostizanjedobrog ekolo{kog stanja voda, a gdeto nije mogu}e, dobrog ekolo{kog po-tencijala do 2012. g. za zemlje ~laniceEZ.

3.4.1. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima

Prose~na specifi~na potro{nja vode zapi}e u doma}instvu u Srbiji je visoka iiznosi, uklju~uju}i i manje proizvodnepogone i preduze}a, oko 170 l/st.dan.U op{tinama sa manje od 25.000 sta-novnika potro{nja vode je ispod pro-seka, dok je u velikim gradovimaspecifi~na potro{nja vode za pi}e veo-ma visoka (na pr.: 233 l/st.dan u Beo-gradu u 2003. godini, prema podaci-ma iz GUP-a Beograda 2021.).Potro{nja vode u Srbiji je ve}a nego udrugim evropskim zemljama. Prime-ra radi, potro{nja vode u Nema~koj jeoko 125 l/st.dan. Na temelju iskustavaunutar EZ i nekih zemalja u tranziciji,o~ekuje se ubudu}e pad potro{nje vo-de. Razlozi i mogu}nosti za smanjenjeprose~ne specifi~ne potro{nje vodesu: pove}anje cene vode za pi}e, re-dovna naplata utro{ene vode, po-pravka cevi i armatura koji cure, sma-njenje gubitaka u vodovodnom siste-mu, instalacija novih i osetljivih vodo-mera, kori{}enje vode na ekonomi~an

na~in (na pr.: tu{iranje umesto kupa-nja, zatvaranje slavine za vreme pra-nja i sl.), pribor koji {tedi vodu (ogra-ni~enje mlaza, ispiranje pod priti-skom, zaustavljanje tu{a, termostati isl.), ku}ni aparati koji {tede vodu, sa-kupljanje i kori{}enje ki{nice za zali-vanje ba{te ili ku}nih biljaka i dr.

3.4.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja

Osnovni problemi snabdevanja vo-dom za pi}e u Vojvodini direktno pro-iza{li iz dugogodi{njeg neadekvatnogfinansijskog ulaganja u ovu oblast. Tose posebno odnosi na seoska naselja injihov zastareli i neadekvatan na~insnabdevanja vodom.Re{enje ovog problema je u adekvat-nom ulaganju u ovu oblast, a za to jeneophodno dosti}i ekonomsku cenuvode, kao {to je to ve} u~injeno u ne-kim od zemalja u okruènju. Trenut-no cena vode u Hrvatskoj iznosi 1evro, Ma|arskoj 2 evra, Francuskoj 3evra, a u Nema~koj 5 evra po kubnommetru vode. Postepeno uvo|enje eko-nomske cene vode pove}alo bi profi-tabilnost i kreditnu sposobnost javnihkomunalnih preduze}a i tako mogloda re{i najakutnije probleme vodo-snabdevanja (odràvanje postoje}ih iulaganje u izgradnju novih sistema) urelativno kratkom vremenskom peri-odu.

3.4.3. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC) i usvajanje i primenjivanjenovog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e

Uslovi Direktive o vodi za pi}e(DWD 98/83/ EC – u daljem tekstu Di-rektiva) su skupi i zahtevni. Iz raspo-loìvih izve{taja se vidi da ve}ina si-stema vodosnabdevanja u SCG (pa ta-ko i Vojvodini) ne zadovoljava u pot-punosti uslove propisane Direktivom,ili zbog lo{eg kvaliteta sirove vode ili

34 LEAP BEÊJ

zbog neadekvatne tehnologije tretma-na vode na postrojenjima. Sem toga,treba da bude uzeto u obzir zaga|enjevode u distribucionom sistemu (ne-dovoljna dezinfekcija, neadekvatanmaterijal cevi u distribucionoj mreì:A-C, pocinkovane ili plasti~ne cevi,olovni cevovodi u doma}instvima).Tro{kovi uskla|ivanja kvaliteta vodeza pi}e sa standardima i uslovimaDWD 98/83/EC su zna~ajni (procenju-ju se na milijarde evra). Radi togapredloèno je pobolj{anje monitorin-ga i prihvatanje prelaznih (ne takozahtevnih) grani~nih vrednosti izve-denih iz Direktive. To me|utim morada bude bazirano na tehni~ko-eko-nomskoj studiji.Ministarstvo zdravlja je pokrenuloakciju postepenog uskla|ivanja stan-darda vode za pi}e sa evropskimstandardima definisanim u Direktivio vodi za pi}e (DWD 98/83/EC). NacrtPravilnika treba da predstavlja prvikorak u tom smeru. U sada{njem tre-nutku neki parametri kvaliteta vodeusvojeni po na{im standardima nisuuskla|eni i prema{uju dopu{tenevrednosti prema Direktivi o vodi zapi}e. To se odnosi na: arsen, olovo,gvo`|e i nitrate. Pravilnikom se pred-vi|a usvajanje i primenjivanje prela-znih limitiraju}ih vrednosti za svakiod ovih parametara od slu~aja do slu-~aja, a koje bi se odre|ivalo zavisnood procene uticaja na ljudsko zdra-vlje.

3.5. PROCENA PRO[LOG,SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU,ZDRAVLJE LJUDI ISTANDARD @IVOTA

Voda je izuzetno zna~ajna za odrìvirazvoj i za o~uvanje ìvotne sredine ucelini, za smanjenje siroma{tva i gla-di, neophodan je preduslov zdravlja

ljudi i obezbe|ivanja kvalitetnih uslo-va ìvota. Pravo na ìvot u zdravoj ì-votnoj sredini podrazumeva i pristuphigijenski ispravnoj i kvalitetnoj vodiza pi}e. U tom kontekstu redovnosnabdevanje kvalitetnom i bezbed-nom vodom za pi}e kao i osnovni sa-nitarni i higijenski uslovi ìvota sma-traju se jednim od osnovnih ljudskihprava. U dokumentu »Procena o ìvotnojsredini Evrope«, koju je tokom 1997. i1998. godine pripremila Evropskaagencija za ìvotnu sredinu, zaklju~e-no je da je ìvotna sredina u na{oj ze-mlji relativno dobro o~uvana i relativ-no manje ugroèna nego u ostalimevropskim zemljama. O~ekivani re-zultat bio bi smanjenje stepena zaga-|enosti ìvotne sredine, {to nije slu-~aj, jer zbog lo{e ekonomske i finansij-ske situacije dru{tvena zajednica nijebila u mogu}nosti da izdvoji neop-hodna sredstva za ulaganje u za{titu iunapre|enje ìvotne sredine.Projektom Formiranje indikatora odr-ìvog razvoja, koje je izradilo Mini-starstvo za nauku i za{titu ìvotnesredine (u vreme izrade dokumenta:Ministarstvo za za{titu prirodnih bo-gatstava i ìvotne sredine) odre|enesu kategorije i osnovne grupe indika-tora ìvotne sredine prema metodolo-giji Ujedinjenih Nacija. Za kategorijevode i reke i jezera indikatori su pre-zentovani u Tabeli 3.5.Neracionalno kori{}enje resursa freat-skih podzemnih voda, ~esto uz »rau-bovanje« bunara, dovodi do delimi~-nog iscrpljivanja ovog akvifera i sni-àvanja nivoa ovih voda. Ovo »povla-~enje« podzemnih voda u dublje slo-jeve ima uticaja na biljni i ìvotinjskisvet, pa time i na ìvotnu sredinu ucelini.Snabdevanje neodgovaraju}im kvali-tetom vode za pi}e ima posledice poljudsko zdravlje i zbog toga posebnotreba voditi ra~una o tzv. rizi~nimgrupama: deci, trudnicama, dojiljama

35LEAP BEÊJ

i starijim bolesnim osobama. Redov-no i transparentno obave{tavanje sta-novni{tva o kvarovima u vodovod-nom sistemu, koji mogu da uti~u naljudsko zdravlje treba da bude obez-be|eno putem javnih sredstava infor-misanja. U nekim zemljama dràva fi-nansira snabdevanje fla{iranom vo-dom rizi~ne grupe stanovni{tva, svedok se ne dostigne zadovoljavaju}ikvalitet vode za pi}e u vodovodnojmreì.U budu}nosti se moè o~ekivati sveve}i pritisak na vodne resurse i sveve}a potencijalna zaga|enja s jednestrane, ali i bolja informisanost i edu-kacija javnosti s druge strane. Dono-{enje novog Zakona o za{titi ìvotnesredine i Proceni uticaja na ìvotnusredinu, predstavljaju prvi korak uboljoj za{titi ìvotne sredine uklju~u-ju}i i vodne resurse povr{inskih ipodzemnih voda, koje se koriste zapotrebe vodosnabdevanja.

3.6. ZAKLJU^CI

Gra|ani Be~eja rangirali su, na osno-vu ankete sprovedene u okviru ovogLEAP-a, vodosnabdevanje kao naja-kutniji na listi prioritetnih i urgentnihekolo{kih problema op{tine. Verovatno su tome uzrok ~esti kvaro-vi, npr. oko 100 na glavnoj dovodnojmreì i oko 500 na razvodnoj mreìdoma}instava u 2004. godini i lo{estanje vodosnabdevanja u naseljima,koja nisu povezana na centralni si-stem vodovoda. Akutni problem

predstavljaju veliki gubici u distribu-cionoj mreì od oko 44%, koje trebapostepeno svesti na manje od 20%.Ako se uzme u obzir samo ~injenicada je od ukupne duìne od 140 km vo-dova oko 84 km cevovoda distribucio-ne mreè centralnog sistema gra|enopre 1980. godine, a kojoj je potrebnakompletna zamena, moè se sagledatiobim neophodnih mera i radova po-trebnih da se distribucioni sistem do-vede na prihvatljivo stanje. Kada jed-nom gubici budu svedeni na predvi-|enu meru, izosta}e verovatno potre-ba za bu{enjem i kori{}enjem bar jed-nog novog bunara godi{nje. Problemi u sistemu postoje i kod ure-|aja za kondicioniranje vode gdepredstoje rekonstrukcija filter stanicesa zamenom kvarcnog peska, nabav-ka i zamena dotrajalih centrifugalnihpumpi, gra|enje nove stanice za hlo-risanje, nabavka i ugradnja mera~aprotoka sirove vode itd. Najmanjeproblema postoji na samom izvori{tugde sem regeneracije atrofiranih bu-nara i povremenog bu{enja dodatnihbunara predstoje radovi na tehni~-kom odràvanju i unapre|enju trafostanice i elektri~nih kablova i instala-cija, te merne i regulacione opreme.Vodosnabdevanje u ostalim naseljimana teritoriji op{tine predstavlja pose-ban problem i op{te stanje je nepo-voljno kako po kvantitetu tako i pokvalitetu vode za pi}e. Me|utim, du-goro~no re{enje problema vodosnab-devanja naseljnih mesta trebalo bi dabude u postepenom povezivanju na-selja na institucionalni, centralni vo-

36 LEAP BEÊJ

Vode

Kvantitet voda

Godi{nje povla~enje podzemnih i povr{inskih vodakao procenat od ukupne dostupne koli~ine voda

Kvalitet vo-da

BPK5 u vodotocima, koncentracija fekalnih koli-formnih bakterija u slatkim vodama

Reke i jezera

Povr{inske vode Koncentracija azota i fosfora u povr{inskim vodama

Ribarstvo Godi{nji ulov glavnih ribljih vrstaTabela 3.5 - Indikatori odrìvog razvojaIzvor: Ministarstvo za nauku i za{titu ìvotne sredine

37LEAP BEÊJ

dovodni sistem Be~eja i/ili izgradnjamesnih vodovoda u naseljima, opre-mljenih za uredno i kvalitetno vodo-snabdevanje me{tana.Kao jedna od mogu}nosti dugoro~-nog snabdevanja vodom op{tine Be~ejje i povezivanje vodovoda grada i na-seljenih mesta na regionalni vodovodPotiskog regiona. Dugoro~no snabde-vanje vodom celokupnog Potiskog re-giona je strate{ko pitanje i komplek-sni zadatak koji iziskuje izradu nizastudija i analiza. U tom cilju kao prvikorak ve} je ura|ena prethodna studi-ja izvodljivosti (pre-feasibility study).S obzirom na strate{ku va`nost ovogopredeljenja, neophodna je izradastudije izvodljivosti i na njoj baziranihdetaljnih analiza, uz uvaàvanje lo-kalnog stanja i uslova, pre usvajanjakona~nog re{enja dugoro~nog snab-devanja vodom za op{tinu Be~ej.U Evropi i svetu postoji razvijenasvest da je tendencija smanjenja pro-se~ne specifi~ne potro{nje vode neop-hodna. To se moè posti}i raznim me-rama stimulisanja {tednje vode, uzistovremeno postepeno uvo|enjeekonomske cene vode. Racionalno ko-ri{}enje i odrìvo upravljanje vodnimresursima podrazumeva angaòvanjesvih delova lokalne zajednice. Visoko-kvalitetne podzemne vode treba da sekoriste u najve}oj mogu}oj meri zapotrebe vodosnabdevanja, a da se zanavodnjavanje i tehni~ku vodu kori-ste alternativni izvori povr{inskih vo-da. Stanovni{tvo moè doprineti raci-onalnijem kori{~enju vodnih resursaop{te poznatim merama {tednje u do-ma}instvima, i u tom cilju neophodnaje informisanost i permanentna edu-kacija stanovni{tva.U budu}nosti SCG predstoji uskla|i-vanje standarda kvaliteta vode za pi}esa Evropskom direktivom o vodi zapi}e. To }e biti ostvareno dono{enjem

novog, uskla|enog Pravilnika ozdravstvenoj ispravnosti vode za pi-}e. Za objekte koji se planiraju ili sufazi izrade tehni~ke dokumentacije(kao {to su npr. Postrojenja za kondi-cioniranje vode), trebalo bi unapredvoditi ra~una o zahtevnim standardi-ma kvaliteta vode za pi}e EZ i ugradi-ti ih u tehnolo{ki proces pripreme vo-de za pi}e.Prioritetne aktivnosti predloène ak-cionim planom za naredne 4 godineza oblast Kvalitet i koli~ine vode zapi}e su slede}e:¤ rekonstrukcija filter stanice kao va-

`nog objekta unutar sistema vodo-snabdevanja,

¤ zamena vodomera kojima je istekloba`darenje,

¤ zamena neadekvatnih vodomerazbog tehni~ke dotrajalosti,

¤ dogradnja distributivne mreè u du-ìni od 12 km,

¤ postepeno smanjenje gubitaka u di-stributivnoj mreì i isklju~ivanje ne-legalnih priklju~aka i njihovo svo|e-nje na prihvatljiv procenat od oko20%,

¤ racionalizacija potro{nje u doma}in-stvima i privredi putem kampanjeedukacije i informisanosti stanovni-{tva o neophodnosti smanjenja nera-cionalne potro{nje vode,

¤ pove}anje kapaciteta vodozahvatabu{enjem novih i regeneracijom po-stoje}ih, atrofiranih bunara,

¤ formiranje mesnih vodovoda i/ilipovezivanje na centralni vodovod zave}a naselja,

¤ izgradnja javnih ~esama u manjimnaseljima,

¤ postepeno uvo|enje ekonomske ce-ne vode - trenutna cena vode u Hr-vatskoj iznosi oko 1 evro, Ma|arskojoko 2 evra, Francuskoj oko 3 evra, au Nema~koj oko 5 evra po kubnommetru vode.

38 LEAP BEÊJ

Analiza i prikaz postoje}eg stanja ka-nalizacionih sistema naseljenih mestaop{tine Be~ej bazirana je na analiziprikupljne raspoloìve relevantne do-kumentacije dostavljene od stranenadle`nog op{tinskog komunalnogpreduze}a JP „Vodokanal“ Be~ej idrugih organizacija ~iji je zakonskidelokrug rada usmeren ka upravlja-nju otpadnim vodama.Fond raspoloìve dokumentacije kojaanalizira i predlaè tehno – ekonom-ska re{enja upravljanja evakuacijomotpadnih voda za urbano podru~ijeBe~eja i naseljenog mesta Ba~ko Petro-vo Selo je obiman. Preostala naseljenamesta op{tine Be~ej nisu sistematizo-vala svoje aktivnosti na pokretanjuprocesa izrade projektne dokumenta-cije koja bi obuhvatila definisanjeupravljanja otpadnom vodom. Poredpostoje}e dokumentacije problem kojise odmah uo~ava vezan je za nepo-stojanje sistematskih aktivnosti napermanentnom pra}enju kvaliteta ikvantiteta upotrebljenih voda indu-strije skoncentrisane u ju`noj radnojzoni Be~eja. Do sada su ura|ena samodva preseka stanja - analize kvantite-ta i kvaliteta industrijskih otpadnihvoda, tokom 1975. i 1985. godine. Uprocesu sagledavanja problematike,pored analize raspoloìve dokumen-tacije izvr{en je obilazak naseljenihmesta op{tine Be~ej, sa ciljem priku-pljanja dodatnih informacija o praksievakuacije otpadne vode. Teorijski pristup analize upravljanjaotpadnim vodama op{tine Be~ej bazi-ran je na zakonskom okviru Republi-ke Srbije koji defini{e oblast upravlja-nja otpadnim vodama, propisima op-{tine Be~ej koji defini{u upravljanjeotpadnim vodama na lokalnom nivoui Okvirnoj direktivi o vodama2000/60/EC, osnovnom zakonskom

instrumentu Evropske Unije (EU) uoblasti upravljanja vodnim resursima.

4.1. PRIKAZ STANJA4.1.1. Naseljeno mesto Be~ej

Izgradnja kanalizacione mreè zaupotrebljene vode u Be~eju je zapo~e-ta 1920. godine, istovremeno sa iz-gradnjom fabrike „Platnara“, danasfabrike tekstila „Trikoteks“. Zidanikolektor, duìne 1200 m, od ugla ulica„B. Kidri~a“ i ulice „8. oktobra“, na-zvan „Men~ikova kanalizacija“ po ta-da{njem vlasniku „Pletnare“, saku-plja i danas, industrijsku, upotreblje-nu i atmosfersku vode i odvodi jedo meandara reke Tise „Mrtve Tise“. Postoje}i kanalizacioni sistem Be~ejaje koncipiran kao separacioni sistemsa odvojenim mreàma za evakuacijuupotrebljenih i atmosferskih voda.Nastala upotrebljena voda na urba-nom podru~iju Be~eja se sakuplja ka-nalizacionim sistemom upotrebljenihvoda i preko glavne crpne stanice pre-bacuje na postrojenje za pre~i{}avanjeotpadne vode i po tretmanu se upu{tau kanal OKM „Be~ej - Bogojevo“. Udelu grada koji nije pokriven kanali-zacionom mreòm generisana upotre-bljena voda se evakui{e putem vodo-propusnih septi~kih jama i upojnihbunara. Sadràj ovih septi~kih jamase prazni cisternama na lokaciji {ahteispred glavne crpne stanice.Od po~etka izgradnje kanalizacionemreè u Be~eju do danas je izgra|enooko 65 km kanalizacione mreè zaupotrebljene vode. Izgra|ena mreàza upotrebljene vode sastoji se od 53km osnovne kanalizacione mreèpre~nika preko 200 mm, 8 km tercijal-ne kanalizacije mreè pre~nika 160

4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA

39LEAP BEÊJ

mm i 3.6 km me{ovite mreè. U Tabe-li 4.1 predstavljena je dinamika iz-gradnje kanalizacione mreè za saku-pljenje upotrebljenih voda urbanogpodru~ja Be~eja.

Konfiguracija terena i velika duìnakanalizacione mreè u Be~eju ne do-zvoljava primenu samo gravitacionogtoka otpadne vode u postoje}em kana-lizacionom sistemu upotrebljenih vo-da. Zbog toga kanalizacioni sistem zaupotrebljene vode ~ine i pet crpnih sta-nica. êtiri crpne stanice vr{e prepum-pavanje sadràja dela kanalizacionogsistema, a glavna crpna stanica u nase-lju Veljko Vlahovi} direktno prebacujesadràj glavnog sabirnog kolektora napostrojenje za pre~i{}avanje otpadnihvoda Be~ej (Slika 4.1. A).Atmosferska voda na urbanom pod-ru~iju Be~eja se sakuplja kanalizacio-nim sistemom za atmosferske vode,otvorenim kanalima i prisutnom me-{ovitom kanalizacijom i odvodi do re-cipijenata meliracionih kanala i mean-dra reke Tise „Mrtve Tise“. Do 1997.godine u Be~eju je izgra|eno samo16.4 km atmosferske kanalizacije. Naperifernim delovima naseljenog me-sta Be~ej prihvat atmosferskih vodaprevashodno se vr{i otvorenim kana-lima u duìni od 6.2 km (Slika 4.1. B).

U okviru kanalizacionog sistemaupotrebljenih voda Be~eja, danas sevr{e sistematska merenja koli~ina sa-

kupljenih upotrebljneih voda koje seevakui{u postoje}om kanalizacionommreòm za upotrebljene vode. Naosnovu podataka dobijenih od stru~-ne slu`be JP „Vodokanal„ Be~ej, uproseku u poslednjih deset godina se

kanalizacionom mreòm na godi-{njim nivou oko 1 200 000 m3 upotre-bljenih voda sakupi, evakui{e doPPOV –a Be~ej i nakon tretmanaupusti u recipijent.

4.1.1.1. Postrojenje za pre~i{}avanjaotpadnih voda Be~ej

Objekti postrojenja za pre~i{}avanjekomunalnih otpadnih voda Be~eja lo-cirani su na dve lokacije, koje su me-|usobno udaljene oko 800 metara. Pr-va lokacija se nalazi na kraju sabirnogkolektora kanalizacionog sistemaupotrebljenih voda gde je sme{tenobjekat glavne crpne stanice sa meha-ni~kom re{etkom (Slika 4.2.). Mehani-zam za automatsko ~i{}enje mehani~-ke re{etke nije u funkciji, pa se ~i{}e-nje mehani~ke re{etke obavlja ru~no(Slika 4.3.)U nastavku otpadna voda dolazi doglavne crpne stanice sa dva crpna ver-tikalna agregata kapaciteta od po 100l/s. U nastavku se nalazi potisni cevo-vod duìne oko 800m koji jednim svo-jim delom prolazi ispod kanala OKM„Be~ej-Bogojevo“.

Pre~nik(m) '72 - '82.(km)

'82 - '87.(km)

'87 - '92.(km)

'92 -'00.(km)

'00 - '04.(km)

700 1.14500 1.7400 2.655 0.58350 0.330300 2.021 2.68250 4.91 4.115 17.845 0.811 2.28200 3.597 2.720 7.878 1.138 0.956Ukupno 16.023 10.503 25.723 1.949 3.236

Tabela 4.1 - Duìne izgra|ene kanalizacije u periodu 1972 – 2004. godineIzvor: Interni dokument JP „Vodokanal

40 LEAP BE^EJ

(A) (B)Slika 4.1. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sitema upotrebljenih (A) i atmosferskih (B)

voda naseljenog mesta Be~ej

Slika 4.2. Glavna crpna stanica Slika 4.3. Ru~no ~i{}enje mehani~ke re{etke

[ema 4.1. Op{ta {ema toka pre~i{}avanja otpadnih voda PPOV

Daljim tokom otpadna voda dolazi doaeracionih bazena zapremine 3000 m3sa aeratorima. Dozvoljeno organskooptere}enje aeracionih bazena je 3000kg BPK5 na dan, dok je vreme zadrà-vanja otpadne vode u njima, u zavi-snosti od protoka, od 9 do 29 ~asova([ema 4.1.).Otpadna voda nakon zadràvanja uaeracionim bazenima prebacuje se donaknadnog radijalnog talo`nika za-premine 1000 m3, dok se aktivni muljpovratno prebacuje u aeracioni bazen(Slika 4.4.). Dozvoljeno hidrauli~ko

optere}enje naknadnog talo`nika je7750 m3/dan (Slika 4.5.)U nastavku procesa deo aktivnog mu-lja se prebacuju do stabilizacionih ba-zena. Vi{ak biolo{kog mulja se prekodve crpke kapaciteta 1200 l/min pre-bacuje u silos za mulj koji je zapremi-ne od 2500 m3 (Slika 4.6.). Sakupljenibiolo{ki mulj iz silosa se prepumpavase na polje za su{enje mulja. Nakondehidracije mulja on se transportujena deponiju. Na osnovu prikaza tehni~ko-tehnolo-{kih parametara sada{nje izvedenostanje postrojenja za pre~i{}avanje ot-

41LEAP BEÊJ

Slika 4.4. Aeracioni bazeni postrojenja

Slika 4.6. Silos za odlaganje mulja Slika 4.7. Upravlja~ki desk PPOV-a Be~ej

Slika 4.5. Naknadni talo`ni bazen

padnih voda Be~ej, uz postizanje pro-pisanog kvaliteta pre~i{}enih otpad-nih voda moè se opteretiti do slede-}ih vrednosti: ¤ Hidrauli~ko optere}enje

7750m3/dan,¤ Organsko optere}enje 3000 kg BPK5

/dan (50 000 ES) Nedovoljna izgra|enost kanalizacio-ne mreè upotrebljenih voda i neispu-njeni preduslovi od strane industrijeju`ne radne zone Be~eja, za priklju~e-nje na kanalizacioni sistem Be~eja, jerazlog za iskori{}enje samo oko 40%

mogu}eg instalisanog hidrauli~kogkapaciteta PPOV-a, dok je iskori{}enjemogu}eg organskog kapaciteta oko20%. Analiza kvaliteta pre~i{}ene ot-padne vode uzorkovane na mestuupu{tanja u recipijent, kanal OKM„Be~ej - Bogojevo“ u toku novembra2004. godine ukazuju da efikasnostpre~i{}avanja PPOV -a, izraèna pre-ko BPK5 iznosi oko 96 % (Slika 4.7.).Uporedni podaci o kvalitetu sakuplje-ne upotrebljene vode na ulazu uPPOV ([ema 4.1.) i kvalitetu pre~i{}e-ne vode na izlazu iz PPOV prikazanisu u Tabeli 4.2.

42 LEAP BEÊJ

Parametar Jedinica Ulaz na PPOV30.11.2004.

Izlaz iz PPOV30.11.2004

1. Temperatura vazduha 0C 9.2 - 9.4 -1.8 do-0.5

2. Temperatura vode 0C 16.2 - 16.7 14.0-14.1

3. Boja vode Sivkasta Sivkasta

4. Miris Na kanalizaciju Nema

5. Vidljive materije pahulje Nema

6. Talo`ljive materije mg/l / -

7. pH vrednost 8.25 7.67

8. HPK mg/l 205 60

9. BPK5 mg/l 145 20

10. Suspen.mat. na 1050C mg/l 93 9

11. Suvi ostatak na 1050C mg/l 1030 979

12. @areni ostatak mg/l 657 709

13. Amonija~ni azot mg/l 22.13 15.40

14. Nitratni azot mg/l 0.82 3.98

15. Ukupni azot mg/l 22.65 43.29

16. Belan~evine mg/l 140 174.3

17. Ukupni fosfor mg/l 0.47 5.40

18. Natrijum mg/l 197 236

19. Sulfidi mg/l 078 -

20. Etarski ekstrakt mg/l 289 39

21. Deter|enti mg/l 0.48 0.04

22. Fenolni indeks mg/l 0.191 0.012

23. Gubitak àr.na 600 0C mg/l 373 270

Tabela 4.2 - Podaci o kvalitetu sakupljene otpadne vode na ulazu u PPOV i na izlazu nakon tretmanapre~i{}avanja

Izvor: JKP „Vodokanal“ Be~ej

4.1.2. Ju`na industrijska zona Be~ej

Industrijski pogoni ju`ne radne zoneBe~eja produkuju zna~ajne koli~ineotpadnih voda, koje se individualnoevakui{u nepre~i{}ene u meandar re-ke Tise „Mrtvu Tisu“ i kanal DTD–a,a predstavljaju jedan od bitnih ~inila-ca koji direktno negativno uti~u nastanje ìvotne sredine op{tine Be~ej.Procena koli~ina generisanih otpad-nih voda, bazirana na internoj doku-mentaciji JP „Vodokanala“ Be~ej, po-kazuje godi{nje generisanje oko320000 m3 industrijskih upotrebljenihvoda. Generalno, otpadne vode kojenastaju u ju`noj radnoj zoni Be~eja pokvalitetu se mogu podeliti u tri grupe(Slika 4.8.):¤ U prvu grupu spadaju otpadne vode

koje su optere}ene organskim mate-rijama, belan~evinama, masno}om,ugljenim hidratima. Ovu vrstu ot-padnih voda generi{e prehrambenaindustrija, PIK Be~ej PoljoprivredaA.D.“, „@ivinopromet“, „PivaraA.D. Be~ej“, „Mlinska industrija“ i„Sojaprotein a.d.“,

¤ Drugu grupu otpadnih voda ~ine ot-padne vode koje sadrè cijanide,hromate, kiseline. Ovu vrstu otpad-nih voda generi{e „Fadip Holdinga.d.“ Be~ej i

¤ Tre}u grupu otpadnih voda ~ine vo-de koje sadrì boje, deterdènte, hi-drogen peroksid, kalijum hlorat, a

generi{e ih tekstilna industrija „Tri-koteks“ Be~ej.

Podaci o kvalitetu otpadnih voda kojese ispu{taju nepre~i{}ene u recipijentemeandar reke Tise „Mrtvu Tisu“ i ka-nal DTD prikazani su u Tabeli 4.3.Treba napomenuti da se samo upotre-bljene vode industrijskog pogona„Sojaprotein a.d.“ upu{taju u kanali-

zacionu mreù upotrebljenih vodaBe~eja. Zaklju~ak koji se moè izvesti je da in-dustrijske upotrebljene vode odstupa-ju od kvaliteta upotrebljenih voda,definisanog Pravilnikom o kvalitetu

43LEAP BEÊJ

Industrija Koli~ina otp.m3/dnev.

Org. opter. kgO2/dan ES Recipijent

1. @ivinopromet 1270 395 9875 Mrtva Tisa2. êtkara 200 421 10542 Mrtva Tisa3. Pivara 1148 927 23175 Mrtva Tisa4. Trikoteks 800 165 4125 Mrtva Tisa5. Be~ejtrans 200 28 705 DTD6. Flora 4313 1942 48550 DTD

Ukupno 7931 3878 96971Tabela 4.3 - Maksimalno optere}enje otpadnih voda pogona Ju`ne radne zone Be~ejIzvor: Elaborat o karakteru otpadnih voda naselja i industrije Be~eja, 1985.

Slika 4.8. Pregledna situacija rasporeda industrijskih pogona ju`ne radne zone Be~ej

otpadnih voda, koje se mogu upu{tatiu javnu kanalizaciju op{tine Be~ej.Sniàvanje koncentracija prisutnihpolutanata mogu}e je jedino izgrad-njom sistema za primarno pre~i{}ava-nje pre upu{tanja u kanalizacioni si-stem upotrebljenih voda.

4.2.1. Ostala naselja op{tine Be~ej

Naseljena mesta op{tine Be~ej nemajuizgra|enu kanalizacionu infrastruk-turu. Proces pripreme projektne do-kumentacije separatnog kanalizacio-nog sistema zavr{ilo je samo naselje-no mesto Ba~ko Petrovo Selo, dokostala naseljena mesta tu aktivnost ni-su zapo~injala.Prisutna praksa evakuacije otpadnihvoda naseljenim mestima Ba~ko Gra-di{te, Ba~ko Petrovo Selo, Mile{evo iRadi}evi}, putem vodopropusnihsepti~kih jama i upojnih bunara, situ-aciju upravljanja evakucijom upotre-bljenih voda ~ini izrazito sloènom.Premanentna produkcija upotreblje-nih voda i njihova evakuacija na na-pred opisan na~in izaziva zaga|enjevode i lokalno izdizanje nivoa pod-zemnih voda prve uzdani. Prisutna jei opasnost od vertikalnog transportazaga|enja do vodonosnih slojeva dru-ge izdani, resursa vode za pi}e. Atmosferska kanalizacija u naselje-nim mestima op{tine Be~ej je izgra|e-na jedino u vidu otvorenih zemljanihkanala. Zvani~ni podaci o postojanjuatmosferske kanalizacije u ukupnojduìni od oko 2.8 km postoje za nese-ljena mesta Ba~ko Gradi{te i Ba~koPetrovo Selo.Treba napomenuti da kada se razma-tra problematika evakuacije upotre-bljenih i atmosferskih voda za naselje-na mesta Milo{evo i Radi~evi} u nji-hovoj okolini ne postoje potencijalnivodotoci - recipijenti sakupljenihupotrebljenih ili atmosferskih voda.

4.3. TENDENCIJE RAZVOJA

Plan dalje izgradnje kanalizacionemreè za sakupljanje upotrebljene vo-de Be~eja kroz prikaz nastavka iz-gradnje kanalizacione mreè u zavi-snosti od potrebnog pre~nika, prika-zan je u Tabeli 4.4. Radi prijema dodatnih koli~ina saku-pljenih upotrebljenih voda nakon do-gradnje kanalizacionog sistema ipredvi|enog priklju~enja otpadnihvoda industrijskih pogona ju`ne rad-ne zone Be~eja, nu`na je rekonstrukci-ja glavne crpne stanice. U Tabeli 4.5navedena je potrebna oprema za re-konstrukciju glavne crpne stanice.Nadogradnja postoje}eg PPOV–a Be-~ej obuhvatila bi kompletiranja pri-marne faze pre~i{}avanje prihva}eneupotrebljene vode iz glavne crpne sta-nice, prihvat upotrebljenih voda izsepti~kih jama, zamenu dotrajaleopreme i nabavku opreme za pra}enje

44 LEAP BEÊJ

Pre~nik(mm) Duìna (m)1. 400 - 300 22002. 350-300 20003. 250 168004. 200 4930

Ukupno 25940Tabela 4.4 - Prikaz planiraninih radova na ka-nalizacionom sistemu upotrebljenih voda Izvor: Interni dokument JP „Vodokanal“ Be~ej, 2005.

Tabela 4.5 - Neophodna oprema za rekonstruk-ciju glavne crpne staniceIzvor: Interni dokument JP „Vodokanal“ Be~ej

Glavna crpna stanica Dimen. kapacitet

1. Automatskapu`na re{etka 1x1 m

2.Potapaju}apumpa zaotpadnu vodu

Q=100 l/sH=15 m

3.Horizontalnacentrifugalnapumpa

Q=100 l/sH=15 m

45LEAP BEÊJ

i optimizaciju rada postrojenja. U Ta-beli 4.6 navedeni su nu`ni radovi iopreme koji su neophodni za nado-gradnju PPOV-a Be~ej. Sada{njim na-~inom sakupljanja atmosferskih vodau situaciji kada nije izgra|eno oko78% sistema zacevljene atmosferskekanalizacije naseljenog mesta Be~ej,atmosferilije iz otvorenih kanala infil-tracijom prodiru u podzemlje i podi-

ù nivo podzemnih voda. U Tabeli 4.7prikazan je plan dalje izgradnje kana-lizacione mreè atmosferskih vodaBe~eja.O~ekivani razvoj industrije Ju`ne rad-ne zone Be~eja dove{}e do pove}anjakoli~ine i optere}enja novim polutan-tima generisanih upotrebljenih voda.Izgradnjom pojedina~nih ili zajedni~-kih sistema primarnog pre~i{}avanjaupotrebljene voda industrijskih po-gona i njihovim priklju~enjem na ma-gistralni kolektor za upotrebljene vo-de u ulici „S. Markovi}a“ i „8 okto-bra“, po njegovoj izgradnji, bio bi za-

ustavljen izrazito negativan uticaj in-dustrijskih upotrebljenih voda nakvalitet vode kanala DTD i meandrareke Tise „Mrtve Tise“. Programi razvoja naseljenih mestaop{tine Be~ej u bliskom narednom pe-riodu bi trebalo da predvide izradupotrebne projektne dokumentacije zaizgradnju separatnih kanalizacionihsistema. U slu~aju naseljenog mestaBa~ko Petrovo Selo prisutni su sviuslovi za zapo~injanje investicione fa-ze izgradnje kanalizacije za upotre-bljene vode.

4.4. PROCENA UTICAJA NA@IVOTNU SREDINU

Analiza uticaja otpadnih voda na ì-votnu sredinu op{tine Be~ej i zdravljestanovni{tva moè se sagledati kroz:¤ Uticaj na~ina evakuacije upotreblje-

nih voda na kvalitet povr{inskih vo-da i

¤ Uticaj na~ina evakuacije upotreblje-nih voda na kvalitet podzemnih vo-da.

Detaljnu procenu uticaja na~ina eva-kuacije upotrebljenih voda na kvalitetvode recipijenata na teritoriji op{tineBe~ej nije mogu}e utvrditi s obziromna neadekvatan monitoring kvalitetavode recipijenata i prisutne razli~ito-sti u na~inu upravljanja evakuacijomupotrebljenih voda. Me|utim, ono {tose moè sa sigurno{}u zaklju~iti je davisok stepen efikasnosti PPOV–a Be-

Tabela 4.7 - Prikaz planirane izgradnje kanali-zacione mreè za atmosferskih vo-de

Izvor: Interni dokument JP „Vodokanal“ Be~ej

Neophodni radovi i oprema Dimen. kapacitet

1. Izgradnja aerisanog peskolova i hvata~a masti Q=7750 m3/dan

2. Mera~i protoka otpadne vode Induktivni / Ultrazvu~ni

3. Potapaju}e pumpe sa rotiraju}im noèvima za otpadnuvodu koja sadrì ~vrste ~estice Q=10 l/sH=15 m

4. Potapaju}a pumpa za mulj Q= 5 -10 l/sH=20 m

5. Oprema za kontinualno merenje kiseonika

6. Izgradnja ure|aja za prihvat otpadne vode iz septi~kihjama

Tabela 4.6 - Kratkoro~ni prioriteti nadogradnje PPOV–a Be~ejIzvor: Interni dokument JP „Vodokanal“ Be~ej

Pre~nik(mm) Duìna (m)1. 700 33902. 600 45853. 500 99254. 400 3420

Ukupno 21 320

~ej obezbe|uje da 1 200 000 m3 upo-trebljenih voda koje sakupi postoje}akanalizaciona mreà Be~eja nema ne-gativan uticaj na kvalitet vode kanalaOKM „Be~ej - Bogojevo“, a samimtim ni na reku Tisu. Sa druge strane, praksa evakuacije ne-pre~i{}enih industrijskih upotreblje-nih voda ju`ne radne zone Be~eja ukanal DTD i mandar reke Tise „Mr-tvu Tisu“ ima izuzetno negativan uti-caj. O negativnom uticaju koji imaprisutna praksa evakuacije nepre~i-{}enih industrijskih upotrebljenih vo-da na meandar reke Tise „Mrtvu Ti-su“ svedo~i neodrìvo stanje u kojemse nalazi ceo biosistem mrtvaje. U istovreme prisutani rezultati monitoringakvaliteta vode kanala DTD od straneRHMZ–a Srbije potvr|uju izuzetnonegativan uticaj prakse upravljanjaevakuacijom upotrebljenih vodapredmetnih industrijskih pogona.Detaljnu procenu uticaja prisutneprakse evakuacije upotrebljenih vodana kvalitet podzemnih voda prve iz-dani na teritoriji op{tine Be~ej nijemogu}e utvrditi s obzirom na nepo-stojanje adekvatnog monitoringa. Ne-potpuna pokrivenost kanalizacionommreòm celokupnog urbanog pod-ru~ja Be~eja razlog je {to se oko 600000 m3 upotrebljenih voda u toku go-dine evakui{e putem vodopropusnihjama i upojnih bunara u podzemlje.Procenjuje se da se ista koli~ina upo-trebljenih voda na isti na~in evakui{eu podzemlje sa teritorija preostala ~e-tiri naseljena mesta op{tine Be~ej.Opisana praksa ima direkno degradi-raju}i uticaj na kvalitet podzemne vo-de prve izdani i predstavlja potenci-jalnu opasnost za niè vodonosne slo-jeve, resurs vode za pi}e. Posebno pi-tanje koje se u isto vreme ne moè za-nemariti je postojanje direktne vezeprisutnog na~ina evakuacije upotre-bljenih voda i nivoa za{tite zdravljastanovni{tva naseljenih mesta op{tineBe~ej.

4.5. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA

Naseljeno mesto Be~ej u proteklomvremenskom periodu, svojim rezulta-tima u upravljanju otpadnim voda-ma, pokazalo je visok stepen razume-vanja negativnog uticaja otpadne vo-de na ìvotnu sredinu. Postojanje pro-jektne dokumentacije u poslednjih ~e-trdeset godina, njena stalna revizijauz permanentnu izgradnju kanaliza-ciong sistema u svim fazama, ima zarezultat da naseljeno mesto Be~ej da-nas ima izgra|eno oko 60% kanaliza-cione mreè za upotrebljene vode,oko 25% kanalizacione mreè za at-mosferske vode i postrojenje za pre~i-{}avanje otpadnih voda. Elementarne preporuke pobolj{anjaupravljanja evakuacijom upotreblje-nih i atmosferskih voda na urbanompodru~ju Be~eja su:¤ Revizija postoje}e projektne doku-

mentacije kanalizacije upotrebljenihvoda i atmosferskih voda radi obu-hvatanja kompletnog urbanog pod-ru~ja Be~eja,

¤ Dalja fazna izgradnja magistralnihkolektora za sakupljanje upotreblje-ne vode,

¤ Dalja fazna izgradnja sekundarnemreè upotrebljenih voda radi pove-}anja broja priklju~aka i smanjenjaevakuacije upotrebljenih vode pu-tem propusnih septi~kih jama iupojnih bunara,

¤ Razdvajanje 3.6 km me{ovite kanali-zacije,

¤ Rekonstrukcija crpnih stanica,¤ Rekonstrukcija glavne crpne stanice

i ¤ Nadogradnja postrojenja za pre~i-

{}avanje otpadnih voda.Ni jedno od ~etiri naseljena mesta op-{tine Be~ej nema izgra|enu kanaliza-cionu infrastrukturu. Problem evaku-acije upotrebljenih voda u naseljimaje veoma izraèn i on se danas re{ava

46 LEAP BEÊJ

47LEAP BEÊJ

individualno, putem vodopropusnihsepti~kih jama i upojnih bunara. Iz razloga za{tite zdravlja stanovni-{tva, za{tite ìvotne sredine, pobolj{a-nja standarda ìvota ljudi, neophodnoje u narednom periodu pristupiti ak-tivnostima na izgradnji separatnih ka-nalizacionih sistema u naseljenim me-stima. Prvenstveno je neophodno za-po~eti sa aktivnostima na izradi pro-jektne dokumentacije. Konceptualnosva naselja bi trebalo da imaju sistemeza sakupljanje i pre~i{}avanje otpad-nih voda, dok bi atmosferske vodetrebalo otvorenim kanalima odvestido najbliìh vodoprijemnika.Na osnovu sagledavanja stepena kva-liteta vode recipijenata industrijskeupotrebljenih voda ju`ne radne zoneBe~eja, kanala DTD „Be~ej – Bogoje-vo“ i mendra reke Tise „Mrtve Tise“,aktivnost predmetnih industrijskihpogona i njihov uticaj na ìvotnu sre-

dinu se moraju vrlo ozbiljno razma-trati u narednom periodu. Elementarne preporuke pobolj{anjaupravljanja upotrebljenim vodamasu:¤ Svi industrijski pogoni trebalo bi da

rade na uvo|enju savremenih teh-nologija sa redukovanim produkti-ma zaga|enja;

¤ Izgradnja primarnih pre~ista~a upo-trebljenih voda industrijskih pogo-na;

¤ Isklju~enje svih direktnih izliva upo-trebljenih voda industrijskih pogonau recipijente, kanal DTD i meandarreke „Mrtvu Tisu“ i

¤ Priklju~enje kanalizacionih sistemaindustrijskih pogona na magistralnikolektor kanalizacione mreè zaupotrebljene vode Be~ej.


Integralno upravljanje otpadom pod-razumeva komplementarnu upotreburazli~itih postupaka u cilju bezbed-nog i efektivnog rukovanja komunal-nim otpadom od momenta sakuplja-nja, transporta, izdvajanja korisnihkomponenti, reciklaè, do kona~nogodlaganja. Uop{teno, sistem upravljanja komu-nalnim otpadom obuhvata niz aktiv-nosti kao {to su utvr|ivanje koli~ina ikarakteristika otpada na celoj teritori-ji op{tine, organizovanje sistema pri-kupljanja, transporta i postupanja saotpadom, organizovanje separacije isakupljanja reciklabilnih komponenti,racionalizaciju lokacija za kona~noodlaganje sa minimalno 200.000 sta-novnika i u tom cilju formiranje tran-sfer stanica i regionalnih sanitarnihdeponija, osnivanje sabirnih stanica irecikla`nih centara za prikupljanje isortiranje i preradu sekundarnih siro-vina, uvo|enje kompostiranja u seo-skim i urbanim podru~jima i sanacija,zatvaranje i rekultivacija postoje}ihsmetli{ta, kao i uklanjanje i kona~nore{avanje problema divljih smetli{ta.Istraìvanja na polju upravljanja ko-munalnim otpadom na teritoriji op{ti-ne Be~ej obuhvatili su: ¤ analizu pravnog okvira i tehni~kih

uslova za uspostavljanje integralnogsistema upravljanja komunalnim ot-padom;

¤ sakupljanje podataka, utvr|ivanje iocenu sada{njeg stanja u upravljanjukomunalnim otpadom i procena nje-govog uticaja na ìvotnu sredinu istanovni{tvo;

¤ zaklju~na razmatranja u pogleduunapre|enja postoje}e situacije i us-

postavljanju integralnog upravljanjukomunalnim otpadom.

5.2. PRIKAZ STANJA 5.2.1. Pravni okvir upravljanja ko-

munalnim otpadom

Nadle`nosti u oblasti upravljanja ot-padom podeljene su izme|u republi-ke, pokrajine i lokalne samouprave. Nadle`nost op{tina u upravljanju ot-padom su i da:¤ sprovode politiku upravljanja otpa-

dom i usvajaju lokalno zakonodav-stvo;

¤ defini{u lokalnu politiku i usvajajuakcione planove za teritoriju op{ti-ne;

¤ izdaju dozvole za sakupljanje i tret-man op{tinskog otpada i gra|evin-skog otpada;

¤ sprovode inspekciju radi provereusagla{enosti sa zahtevima u izdatojdozvoli;

¤ kontroli{u aktivnosti preduze}a sakojima su ugovorile usluge saku-pljanja, prevoza i odlaganja op{tin-skog ~vrstog otpada;

¤ upravljaju ukupnom organizacijomu pruànju usluga za op{tinski ~vr-sti otpad uklju~uju}i sakupljanjerazdvojenog otpada;

¤ ustanovljavaju takse i kazne;¤ pripremaju i implementiraju investi-

cione projekte;¤ omogu}avaju informisanje javnosti.U op{tini Be~ej, upravljanje otpadom

je tretirano kroz niz dokumenata:¤ Generalni plan op{tine Be~ej

(«Skup{tina op{tine Be~ej», 23. de-cembar 1998.)

48 LEAP BEÊJ

5. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM

¤ Program za izradu prostornog planaop{tine Be~ej (jun 2004.)

¤ Odluka o odràvanju ~isto}e («Sl.List» op{tine Be~ej, br 6/97)

¤ Strate{ki plan razvoja op{tine (u iz-radi)

Prostorni plan op{tine je planski do-kument koji defini{e i usmerava raz-voj teritorije op{tine u celini. Pro-gramskim zadatkom za izradu pro-stornog plana op{tine Be~ej je defini-sano da je potrebno usloviti «...sanaci-ju i rekultivaciju smetli{ta i sto~nihgrobalja u naseljima op{tine, sanacijudeponije u Be~eju, unapre|enje nje-nog stanja i uspostavljanje monitorin-ga radi sanitarnog odlaganja komu-nalnog otpada i ìvotinjskih le{eva uskladu sa vaè}im propisima za pe-riod do uspostavljanja sistema inte-gralnog upravljanja komunalnim ot-padom, kao i uvo|enje integralnogupravljanja komunalnim otpadom naosnovu Nacionalne strategije VladeRepublike Srbije, koja za region sever-nog Banata (kome pripada i Be~ej)podrazumeva izgradnju: ¤ mreè sabirnih centara komunalnog

otpada u naseljima do 2004. godine;¤ regionalne sanitarne deponije i reci-

kla`ne stanice u Kikindi do 2010;¤ transfer stanice na teritoriji op{tine

Be~ej do 2010. godine;¤ sistema za sakupljanje i odlaganje

otpada ìvotinjskog porekla prekopunktova za privremeno skladi{te-nje i kafilerije do 2008.godine;

¤ sistema institucija upravljanja otpa-dom.

Odluka o odràvanju ~isto}e («Sl. list»op{tine Be~ej, br 6/97) je osnovni im-plementacioni dokument kojim se re-guli{u pravila upravljanja otpadom uop{tini. Odluka defini{e da je Skup{ti-na op{tine: ¤ «Sakupljanje, odno{enje i deponova-

nje ku}nog sme}a na podru~ju nase-ljenog mesta Be~ej poverila JKP «Ko-munalac» sa p.o., Be~ej na period od5 godina. O odno{enju i deponova-nje ku}nog sme}a u naseljenim me-stima Ba~ko Petrovo Selo, Ba~koGradi{te, Radi~evi}, Mile{evo i Po-ljanice, staraju se mesne zajednice»;

¤ o odràvanju deponije sme}a u nase-ljenom mestu Be~ej se stara ovla{}e-na organizacija;

¤ o odràvanju deponije za sme}e unaseljenim mestima staraju se nadle-`ne mesne zajednice.

5.2.2. Prostorni okvir op{tine Be~ej

Ukupna povr{ina op{tine Be~ej iznosi487 km2. Na Slici 5.1. prikazan je geo-grafski poloàj op{tine Be~ej. U svihpet naseljenih mesta op{tine ve} duginiz godina broj stanovnika kre}e seoko 45.000, samog grada Be~eja oko27.000 stanovnika, a Ba~kog Gradi{ta– 5454, Ba~kog Petrovog Sela – 7247,Mile{eva - 1122, i Radi~evi}a - 1324

5.2.3. Razme{taj naselja i stanovni{tva

Razme{taj naselja i stanovni{tva u op-{tini Be~ej se moè okarakterisati kaopovoljan za postavljanje integralnog

sistema upravljanja ko-munalnim otpadom. Nai-me, razme{taj naselja uprostoru je ravnomeran,naselja su zbijenog (u{o-renog) tipa, razdaljine iz-me|u naselja nisu velike(razdaljina Be~ej - Ba~koPetrovo Selo je 12 km;Ba~ko Gradi{te – oko 10

49LEAP BEÊJ

Slika 5.1. [iri poloàj op{tine Be~ej

km; Radi~evi~ - oko 12 km; Mile{evo -Drljan - oko 20 km, Poljanice - oko 20km), odnosno nalaze se u dijapazoni-ma gde ve}ina naselja ima uslove zadirektan transport otpada ka graduBe~eju. Sva naselja u op{tini su pove-zana kvalitetnim saobra}ajnicama saasfaltnim zastorom {to predstavljadobar preduslov za uvo|enje kom-pleksnog sistema upravljanja komu-nalnim otpadom.

5.2.4. Razme{taj za{ti}enih podru~ja

Na teritoriji op{tine Be~ej zabeleèn jei registrovan ve}i broj zna~ajnih za{ti-}enih prirodnih dobara, stani{ta pri-rodnih retkosti, prirodnih dobara po-tencijalnih za za{titu vodnih tokova uataru, priobalje reke Tise i njeno na-pu{teno korito, podru~ja sa autohto-nim {umama, vla`nim stani{tima, za-barenim i zaslanjenim terenima, testoga treba biti i posebno obazriv prilociranju objekata u funkciji sistemakao i postavljanja transportnih tokovakoji povezuju objekte u sistem.

5.2.5. Prirodni uslovi terena (tla)za lociranje objekata zaupravljanje otpadom

Aspekti geologije, geomorfologije, ge-otehnike su povoljni za izgradnju si-stema za upravljanje otpadom. Oteàvaju}a okolnost je postojanje vi-sokog nivoa podzemnih voda, {toonemogu}ava dublje zalaènje u tlopri izgradnji objekata, ili postavljanjupodzemne infrastrukture i traì obim-ne tehni~ke mere u cilju za{tite tla ipodzemnih voda.

5.3. POSTUPANJE SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM U OP[TINI BEÊJ

5.3.1. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Be~ej

Upravljanje komunalnim ~vrstim ot-padom u op{tini Be~ej je svedeno nasakupljanje, transport i odlaganje ot-pada, uglavnom na neure|enomgradskom smetli{tu i na nizu neure-|enih i «divljih» smetli{ta u naselji-ma. U op{tini Be~ej ne sakupljaju seorganizovano posebni tokovi otpadakao {to su: otpadna ulja, akumulatori,baterije.

5.3.2. Odlaganje otpada u graduBe~eju

Javno komunalno preduze}e „Komu-nalac“ je u Be~eju institucija zaduè-na za sakupljanje, odno{enje i depo-novanje ku}nog sme}a na podru~junaseljenog mesta Be~ej. Preduze}e sa-kuplja otpad isklju~ivo na teritorijigrada Be~eja (pokrivenost sakupljanja100%). Otpad se odlaè na gradskosmetli{te – deponiju «Botra», koja jetako|e u nadle`nosti JP «Komuna-lac».U preduze}u je zaposlen 31 radnik, naposlovima prikupljanja ~vrstog ko-munalnog otpada (voza~i i radnici)zaposleno je 12 radnika, a na poslovi-ma odlaganja, tj. deponovanja nasmetli{tu 2 radnika koji rade na bul-doèru i 2 ~uvara. Otpad se u Be~eju prikuplja tako {tose u odre|enim vremenskim interva-lima JP «Komunalac» prazni sudoveza otpad (Slika 5.2.). Otpad se saku-plja iz razli~itih sudova i kesa (Tabela5.1).Za transport prikupljenog otpada odmesta sakupljanja do mesta odlaga-nja, komunalnom preduze}u stoji naraspolaganju vozni park koji se sasto-ji od slede}ih vozila (Tabela 5.2.):

50 LEAP BEÊJ

Slika 5.2 Detalj iz Be~eja

Autopodiza~i 1Sme}ari 3Traktori sa prikolicom 1Ostala vozila (motokultivatori...) 15Tabela 5.2 - Na~in transporta

Zvani~no gradsko odlagali{te otpadaje na lokaciji «Botra» koje se nalazi uju`nom delu grada, 150m od prvihku}a i na 300m od puta za Novi Be~eji u upotrebi je vi{e od 20 godina. Uda-ljena je oko 2000m od reke Tise. Geo-detsko snimanje deponije «Botra» nijeura|eno, pa je prema razli~itim izvo-rima trenutna veli~ina deponije izme-|u 5–6 ha sa mogu}im pro{irenjem ido 7,5–8 ha. Do deponije vodi asfaltniput (Slika 5.3.).Prema Generalnom planu odlaganjeotpada vr{i se na gradskoj deponijikoju treba sanirati u skladu sa zako-nom i na divljim smetli{tima koje tre-ba zabraniti. U skladu sa stavom izGeneralnog plana op{tine Be~ej o po-trebi sanacije, rekultivacije i zatvara-nja deponije «Botra», na konkursuMinistarstva nauke i za{tite ìvotnesredine (mart 2005. godine), op{tinaBe~ej je dobila sredstva za izraduprojektne dokumentacije za sanaciju i

remedijaciju gradske deponije «Bo-tra». Novim Strate{kim planom raz-voja op{tine Be~ej, koji je u izradi,predvi|a se priklju~enje op{tine Be~ejRegionu za upravljanje otpadom uKikindi.Koli~ina komunalnog otpada koji seodlaè na gradskom odlagali{tu «Bo-tra» se ne meri. Podaci JP «Komuna-lac» procenjuju da ukupna koli~inagodi{njeg generisanog otpada iznosioko 28.000 m3/god, na bazi kalkulaci-je preko kapaciteta transportnih sred-stava. Najve}a koli~ina komunalnog~vrstog otpada poti~e iz doma}insta-va, uklju~uju}i i otpad iz ustanova ipreduze}a komercijalnog i nekomer-cijalnog karaktera. Sastav ovog otpa-da nije utvr|ivan.

51LEAP BEÊJ

Tabela 5.1 - Na~in prikupljanja otpada Slika 5.5. Reciklaà otpada

Slika 5.6. Paljenje kablova

Slika 5.3. Deponija Botra

Slika 5.4. Jama za odlaganje ìvotinjskih le{eva

Kontejneri od 5 m3 50 kom

Kontejneri od 900 l 47 kom

Kante od 50 l Individualno gra|ani

Kese Individualno gra|ani

Ostalo

52 LEAP BEÊJ

Postoje}a lokacija komunalne deponi-je nalazi se na glinovitoj terasi, a gor-nji sloj deponije se nalazi u ravni pri-stupnog puta. Lokacija je postavljenaneposredno uz postrojenje za pre~i-{}avanje otpadnih voda Be~eja. Opre-mljena je kompletnom infrastruktu-rom. Ima vodu i struju, u blizini jePTT linija. Delimi~no je ogra|ena. Po-stoji ~uvarska slu`ba organizovana 24~asa. Za ure|enje smetli{ta koristi se jedanbuldoèr. Op{tina Be~ej nema kom-paktor.Na postoje}em smetli{tu «Botra» ta-ko|e se prikuplja, transportuje i odla-è i otpad koji ima karakter inertnog ineopasnog otpada iz svih industrij-skih pogona u Be~eju (78 firmi), kao iiz ustanova, trgovine i ostalih komer-cijalnih i nekomercijalnih objekata ugradu. Osim toga, prikuplja se i odla-è na smetli{te i otpad iz medicinskihustanova (koji ima karakter komunal-nog otpada).Kao poseban problem u op{tini Be~ejse iskazuje odlaganje ìvotinjskih le-{eva i konfiskata. Odlaganje le{eva sevr{i na privatnom imanju, bez ikakvedozvole i sanitarnog nadzora (Slika5.4.). @ivotinjski le{evi sa okolnih far-mi se nakon popisivanja sa potvrda-ma voze u registrovane kafilerije u„Karneks“ ili daju firmi „@ibel“ uBa~koj Topoli na dalju preradu. Selekcija reciklabilnih materijala iz ot-pada vr{i se na samom smetli{tu i tona dva na~ina: uprava deponije (sme-tli{ta) organizuje izdvajanje krupnogmetalnog otpada, dok se izdvajanjeostalih sekundarnih sirovina obavljaru~no na primitivan, neorganizovan inehigijenski na~in, pri ~emu se uglav-nom izdvajaju stari papir, metal, aku-mulatori i cigle (iz gra|evinskog ot-pada). Primena reciklaè je intenziv-nije razvijena u industriji, gde se se-lekcija i skladi{tenje sekundarnih si-rovina vr{i u industrijskim komplek-sima.

Kao posebna aktivnost se ogleda reci-klaà u privatnom sektoru. Naime, uop{tini Be~ej postoji registrovano nizfirmi koje se bave reciklaòm (Slika5.5.).Glavni akteri reciklaè su individual-ni sakuplja~i. Kao glavni problem sejavljaju oni koji sakupljaju kablove inekontrolisano ih sagorevaju u ciljuizdvajanja bakra, ~ime pri~injavajuneprocenjive {tete po okolinu (Slika5.6.). U skladu sa principima postavljenimu Nacionalnoj strategiji za upravljanjeotpadom, sprovode se aktivnosti okopriklju~enja op{tine Be~ej regionalnojdeponiji. U toku je formiranje regionaoko op{tine Kikinda, gde postojepreduslovi da taj region vrlo brzo za-ìvi, s obzirom da op{tina Kikindaima ve} izabranu lokaciju i ura|enuprojektnu dokumentaciju za regional-nu deponiju. U gradu Be~eju ima vi{e divljih sme-tli{ta, na koje stanovnici samostalnodonose otpad. Smetli{ta se povreme-no ~iste od strane JP, ali u stvari o nji-ma niko ne vodi ra~una.

5.3.3. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima op{tine

Lokacija smetli{ta su u glavnom u sa-mom naselju, ili u neposrednoj blizi-ni. Povr{ine smetli{ta su od 1-3 ha.Oko smetli{ta se {iri dim i pra{ina, ~e-sti su poàri, a i s obzirom da ne po-stoji za{tita dna, vidljivo je zaga|enjeokolnog zemlji{ta. Smetli{ta se 2 putagodi{nje prekrivaju inertnim materi-jalom. Vr{i se prirodna rekultivacijapopunjenih delova. Do sada nisupreduzete nikakve aktivnosti na sana-ciji postoje}ih smetli{ta (Slika 5.7.).Stanovni{tvo otpad sakuplja u razli~i-tim, neuniformnim posudama (50%) ikesama (50%). Sakupljanje i transportotpada nije organizovano na nivounaselja, ve} stanovnici individualnoiznose i odlaù otpad na divljim sme-

tli{tima. Pored «glavnih» smetli{ta,koja koristi mesna zajednica, gra|aniindividualno iznose otpad i na divljasmetli{ta.

5.4. OCENA STANJA UUPRAVLJANJU OTPADOM

5.4.1. Ocena stanja u op{tini Be~ej

Analize postoje}eg stanja sakupljanja,transporta i odlaganja otpada u op{ti-ni Be~ej pokazuju niz nedostataka imnogi postupci su u suprotnosti sasavremenim shvatanjima i savreme-nom praksom u postupanju sa komu-

nalnim otpadom. U op{tini Be~ej sene sprovodi integralno upravljanje ot-padom, ve} se primenjuje samo jedansegment koji se odnosi na sakupljanje,transport i odlaganje.Otpad se u naseljima sakuplja na neo-rganizovan i neuslovan na~in, u komese otpad do smetli{ta transportuje ne-adekvatnim prevoznim sredstvima, au nekim mestima je prepu{ten sta-novnicima da se sami snalaze. Saku-pljanje otpada se samo delimi~nosprovodi u op{tini Be~ej, tj. organizo-vanim sakupljanjem otpada je pokri-ven ceo grad Be~ej, ali nisu pokrivenasva naselja u op{tini. U naseljima seotpad sakuplja na dobrovoljnoj osno-vi, tj. stanovnici sami donose otpad,izuzev u Ba~kom Petrovom Selu gdepostoji privatna inicijativa, tj. privatnolice sakuplja otpad. Tipiziranost opre-me za sakupljanje nije izvr{ena, otpadse sakuplja u kontejnerima, improvi-zovanim posudama, kesama, tako dato komplikuje i organizaciju sakuplja-nja sa postoje}im transportnim sred-stvima.

U op{tini ni u jednom naseljenommestu ne postoji izgra|ena sanitarnadeponija, ve} se otpad odlaè na sme-tli{tima, generalno bez gotovo ikakveza{tite ìvotne sredine. Na odlagali-{tima u najboljem slu~aju postoji iz-gra|en pristupni put i prirodno oze-lenjavanje povr{ina na kojima se nevr{i deponovanje. Na ovim smetli{ti-ma ne postoji nikakva selekcija sekun-darnih sirovina i ako se na|e po nekiindividualni sakuplja~, onda je to radvan svake kontrole i legaliteta, koji seobavlja na primitivan i nehigijenskina~in.Ne postoji ni elementarna dokumen-tacija o vrstama i koli~inama otpadakoji se produkuje i odlaè na smetli-{tima.U okolnostima kada u op{tini Be~ejsvako naselje ima svoju «deponiju» -smetli{te o kojoj samostalno brine, te-{ko je govoriti, u kontekstu upravlja-

53LEAP BEÊJ

Slika 5.8. Kontejneri

Slika 5.7. Smetli{te u Ba~kom Petrovom Selu

Slika 5.9. Dàkovi

nja komunalnim ~vrstim otpadom, oop{tini kao celini. U op{tini Be~ej veliki problem pred-stavlja odlaganje ìvotinjskog, medi-cinskog i opasnog otpada.

5.4.2. Ocena stanja u gradu Be~eju

Ocena stanja u gradu Be~eju okarak-terisana je istim kvalifikacijama kao iza celu op{tinu. U Be~eju postoji ~itav niz «divljih»smetli{ta, o kojima se niko ne stara. Togovori da nije ura|ena dobro mreàrasporeda kontejnera za sakupljanjeotpada, kao ni raspored odno{enja.Tako|e je evidentan i nedostatak bro-ja, kao i tipiziranost odgovaraju}ihsudova za prikupljanje otpada (Slika5.8.). Nije zavidno ni stanje opreme zasakupljanje (Slika 5.9.).Evidentan je potpuno nerazvijen si-stem selekcije, prikupljanja i daljegplasiranja sekundarnih sirovina izku}nog otpada i apsolutno nerazvijensistem smanjenja otpada na izvorunastajanja. Odlagali{te otpada u Be~eju, «Botra»,mada je ure|enije nego druga smetli-{ta u op{tini, ipak zahteva vi{e pa`njei stru~niji pristup odlaganju otpada,naro~ito iz razloga {to je lokacija sme-tli{ta u blizini naselja i regionalnogputnog pravca prema Novom Be~eju.Za ovo odlagali{te, u cilju njegovogbudu}eg kori{}enja, potrebno je podhitno uraditi tehni~ku dokumentacijukojom bi se definisala pravila odlaga-nja, elementi objekata, uslovi degaza-cije, jednom re~ju, kojom bi se ovosmetli{te privelo nameni i obezbedilasigurnost po zdravlje ljudi i ìvotnusredinu.

5.5. TENDENCIJE I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM

Analiziraju}i sada{nje stanje u upra-vljanju otpadom u op{tini Be~ej i raz-voj situacije poslednjih godina, ukoli-ko se ne preduzmu neke radikalnemere, moè se znatno ugroziti zdra-vlje ljudi i ìvotna sredina. Zna~ajan napredak u pravcu pobolj-{anja situacije se moè o~ekivati u bu-du}nosti u formiranju Regiona zaupravljanje otpadom, imaju}i u viduda je pokrenut proces izgradnje nove,regionalne sanitarne deponije na lo-kaciji u Kikindi. Naime, shodno Naci-onalnoj strategiji za upravljanje otpa-dom, kao i aktivnostima koje su u po-slednje vreme pokrenute u regionu,sve akcije su usmerene ka formiranjuRegiona za upravljanje otpadom kogabi ~inile, za sada op{tine Kikinda, Cr-nja, Novi Be~ej i Be~ej. Priklju~enjemovom regionu i izgradnjom sanitarnedeponije u Kikindi, problem odlaga-nja otpada u op{tini Be~ej bi se u krat-kom roku re{io na savremen i bezbe-dan na~in.U me|uvremenu, pred op{tinom Be-~ej se postavlja zadatak da organizujeupravljanje otpadom unutar op{tinekoje }e se pre svega ogledati u:¤ pro{irenju obuhvata organizovanog

sakupljanja otpada iz svih naselja iusmeravanje ka odlaganju na sani-tarnu deponiji u «Botri»;

¤ saniranju i zatvaranju seoskih sme-tli{ta;

¤ uvo|enju razli~itih koncepata re-dukcije otpada, pre svega ku}nogkompostiranja, reciklaè ambala-`nog otpada uz mogu}u izgradnjuplatoa za sekundarne sirovine, gdebi stanovnici sami donosili separisa-ni otpad, a jKP ili privatni preduzet-nik preuzeli obavezu dalje distribu-cije reciklabila;

54 LEAP BEÊJ

¤ ~i{}enju i zatvaranju «divljih» sme-tli{ta;

¤ uvo|enju ekonomskih parametaraza sakupljanje otpada i odlaganje;

¤ edukaciji stanovni{tva.[to se ti~e postupanja sa otpadom uostalim naseljima op{tina mora usme-riti sna`ne akcije na smanjenju brojasmetli{ta po naseljima, shodno savre-menim postulatima i zahtevima Naci-onalne strategije, tako {to }e pro{iritiobuhvat sakupljanja i odvoènja otpa-da iz ovih naselja i fakti~ki «ukinuti»seoska smetli{ta. Ove se ne}e mo}i or-ganizovati ukoliko se ne obezbedi ve-}i broj kontejnera i transportnih sred-stava i stanovnici ne shvate da morajuda plate komunalne usluge odno{enjai odlaganja, tj. dok komunalno predu-ze}e ne bude radilo na ekonomskojosnovi. Na ovoj poziciji treba obezbe-diti sve preduslove da se uvede u~e-{}e privatnog sektora koji se iskazujekao nezamenljiv partner u segmentutransporta i sakupljanja otpada.Prema sada{njem stanju, ne mogu seo~ekivati zna~ajniji pomaci u pravcusmanjenja koli~ine otpada na izvori-ma nastajanja i u pravcu uvo|enja si-stema izdvajanja reciklabilnih materi-jala iz otpada i kompostiranja organ-skog otpada, koga na ovim prostori-ma ima u ve}im koli~inama, ukolikose ti procesi ne promovi{u dobroosmi{ljenim kampanjama i ne odredeodgovorni za njihovo sprovo|enje. Uvo|enje integralnog sistema upra-vljanja otpadom iziskuje finansijskasredstva koja op{tina Be~ej sama nemoè da obezbedi. U tom cilju trebase uklju~iti u akcije kojima se mogunabaviti sredstva i na druge na~ine:¤ Donatorska sredstva (GTZ, EAR,

USAID, DAI itd.) za nabavku opre-me, realizaciju sanacije, organizova-nje akcija ~i{}enja «divljih» smetli-{ta;

¤ Kreditna sredstva preko Agencije zainfrastrukturu za pobolj{anje komu-nalne delatnosti;

¤ Raspodelom sredstava budèta op-{tine na odre|ene akcije (za sanacijusmetli{ta i sl.).

5.6. PROCENA UTICAJA NAÎNA POSTUPANJASA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM

5.6.1. Uticaj na ìvotnu sredinu

Sagledavaju}i postoje}i sistem upra-vljanja komunalnim otpadom u op{ti-ni Be~ej, stanje odlagali{ta otpada(«divlja» smetli{ta, gradska smetli{ta,kao i lokalna smetli{ta po naseljima),svojim sadràjima i delatno{}u, ugro-àvaju ìvotnu sredinu po raznimaspektima i na razne na~ine (Slika5.10.).S druge strane, odlaganje otpada unetipiziranim i neharmonizovanimposudama i neorganizovan ili lo{e or-ganizovan transport otpada do ko-na~nog odlagali{ta, tako|e predsta-vljaju agens koji ugroàva ìvotnusredinu i zdravlje ljudi.

5.6.2. Uticaj na zdravlje ljudi

Nepravilnim postupanjem sa otpa-dom, nekontrolisanim odlaganjem ot-pada postoji indirektno ugroàvanjezdravlja stanovni{tva:¤ nekontrolisana infiltracija zaga|e-

nih otpadnih voda u zemlji{te, ispodi oko deponije, pri ~emu moè do}ido degradacije i zaga|enja izvoravodotoka;

55LEAP BEÊJ

Slika 5.10. Smetli{te u Mile{evu

¤ uticaji na najbliù okolinu od razno-{enja otpada od strane ìvotinja, glo-dara i insekata, kao i razno{enje pa-pira i lakih otpadaka putem vetra;

¤ nekontrolisano izdvajanje gasova ukoncentraciji opasnoj po zdravljeljudi;

¤ akumulacija metana u zatvorenimprostorijama;

¤ {irenje neprijatnog mirisa;¤ pojava dima usled paljenja otpada;¤ pojave zaraze usled haoti~nog odla-

ganja animalnog otpada.Uticaj na zdravlje ljudi od dejstva ot-pada se jedino izgradnjom sanitarnihdeponija svodi na najmanju mogu}umeru. U ceo koncept uspostavljanjabezbednog upravljanja otpadomuklju~uje se i sprovo|enje hijerarhijeu tretmanu, tj. izdvajanje reciklabilnihkomponenti i biodegradabilnog otpa-da.

5.7. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA

Sagledano stanje u oblasti upravljanjakomunalnim ~vrstim otpadom u op-{tini Be~ej pokazuje da se u ovoj obla-sti u praksi primenjuju samo neki ele-menti iz ukupnog kompleksnog siste-matskog upravljanja otpadom, odno-sno da se primenjuje samo sakuplja-nje, transport i odlaganje otpada, uzminimalno i neorganizovano izdvaja-nje reciklabilnih materijala iz otpada.I u tako rudimentiranom obliku upra-vljanja otpadom, konstatovano je ne-zadovoljavaju}e stanje po svim aspek-tima i aktivnostima u procesu postu-panja sa komunalnim otpadom.Uzrok nezadovoljavaju}eg stanja uoblasti upravljanja komunalnim otpa-dom, prvenstveno leì u nepostojanjusistemskog pristupa upravljanju otpa-dom u op{tini kao celini, s obzirom daje staranje o otpadu povereno mesnimzajednicama kao nezavisnim celina-ma.

Pobolj{anje stanja u op{tini uz uklju-~ivanje savremenog, sanitarnog i bez-bednog na~ina postupanja sa otpa-dom u vidu izgradnje sanitarne depo-nije kao jedinog vida bezbednog odla-ganja, iziskuje zna~ajna materijalnasredstva, koja nije mogu}e obezbeditina nivou male op{tine kao {to je Be~ej,a pogotovu ne na nivou mesne zajed-nice. Zaklju~ak je da je neophodnapromena sada{njeg stava da svakonaselje ima svoju «deponiju». U uslovima ograni~enih prostornihresursa i isto tako ograni~enih finan-sijskih sredstava, sa kojima se suo~avaSrbija, kao osnovni zadatak postavljase prioritet u izgradnji takvog sistemaupravljanja otpadom koji }e se bazira-ti isklju~ivo na formiranju Regiona zaupravljanje otpadom, koji bi pokrivaliprostor sa najmanje 200.000 stanovni-ka.

5.7.1. Aktivnosti koje treba preduzeti u narednom periodu

Aktivnosti koje treba preduzeti u op-{tini Be~ej u cilju izgradnje i usposta-vljanja sistema integralnog upravlja-nja otpadom, moraju se razvijati udva paralelna toka:¤ Uspostavljanje integralnog sistema

upravljanja otpadom unutar op{ti-ne:¤ Izrada Plana upravljanja otpadom;¤ Saniranje deponije «Botra» u cilju

njenog daljeg bezbednog kori{}e-nja;

¤ Pro{irenje obima sakupljanja nasva naselja u op{tini i ukidanjesmetli{ta po mesnim zajednicama;

¤ Izgradnja platoa za sekundarne si-rovine;

¤ î{}enje «divljih» smetli{ta;¤ Uvo|enje kontrole kroz ekolo{ku

policiju;¤ Izrada programa za upravljanje ì-

votinjskim otpadom;

56 LEAP BEÊJ

¤ Sprovo|enje edukacije stanovni-{tva i op{tinskih subjekata kojiu~estvuju u procesu upravljanja~vrstim otpadom, sa segmentimaintegralnog upravljanja otpadomstanovni{tva i ostalih zaintereso-vanih strana.

¤ Aktivno u~e{}e u formiranju zajed-ni~kog regiona za upravljanje otpa-dom sa op{tinom Kikinda:¤ Odre|ivanje i imenovanje nadle-

`nog lica koja }e pratiti akcije us-postavljanja regiona.

57LEAP BE^EJ


Zelenilo, kao ~inilac ìvotne sredine,ima veliki zna~aj i uticaj na ukupnostanje ìvotne sredine na nekom pod-ru~ju. Naro~ito treba imati u vidu dase zelenilo, kao prostorni element, na-lazi u grupi prostornih elemenata ko-ji doprinose smanjenju zaga|enja ì-votne sredine, odnosno podizanje ze-lenila direktno doprinosi pobolj{anjustanja ìvotne sredine na konkretnompodru~ju. Ekolo{ki (sanitarno-higijenski) zna~ajzelenila se ogleda u smanjenju aero-zaga|enja, pobolj{anju mikroklime,smanjenju komunalne buke, uspora-vanju brzine i udara vetrova, ublaà-vanju ekstremnih temperatura, po-voljnom dejstvu na sastav zemlji{ta,smanjenju visokog nivoa podzemnih ikapilarnih voda, za{titnom dejstvu odprekomerne insolacije, smanjenju kli-zanja i spre~avanju erozije zemlji{ta,insekticidnom i baktericidnom dej-stvu, oplemenjavanju i dekoraciji te-rena, umiruju}em dejstvu na psihuljudi i u omogu}avanju rekreacije.Uz sve pomenuto treba imati u vidu ito da se sve prednosti zelenila ostva-ruju pravilnim izborom vrsta, njiho-vim rasporedom i zastupljeno{}u, kaoi upornim i dugotrajnim odràva-njem.Proces izrade lokalnog ekolo{kog pla-na izme|u ostalih, obuhvata, kao veo-ma va`ne aktivnosti, odre|ivanje pri-

oritetnih oblasti rada i procena stanjaìvotne sredine u prioritetnim oblasti-ma. Radna grupa je kao jednu od pri-oritetnih oblasti odredila zelene povr-{ine u op{tini i u okviru ove oblastinotiran je niz konkretnih problema,kako je prikazano u Tabeli 6.1.Uzimaju}i u obzir ciljeve i metodolo-giju izrade LEAP-a, istaknute priori-tetne oblasti, formulisane konkretneprobleme i postoje}u (raspoloìvu idostupnu) dokumentaciju koja tretiraoblast zelenila u op{tini, pri izradi iz-ve{taja o zelenim povr{inama u op{ti-ni Be~ej primenjen je metod uporedneanalize prikupljene dokumentacije iliterature, razgovora sa ~lanovimaradne grupe i obilaska pojedinih loka-liteta.

6.2. POSTOJE]E STANJE6.2.1. Ure|enje i za{tita javnih

zelenih povr{ina

Prema Odluci o zelenim povr{inama(Sl. list op{tine Be~ej br. 6/97, 3/2001),javne zelene povr{ine na podru~ju na-seljenog mesta Be~ej poverene su naupravljanje (podizanje, odràvanje,rekonstrukciju i za{titu) JP za urbani-zam, stambene poslove, gra|evinskozemlji{te, puteve i komunalnu izgrad-nju op{tine Be~ej „Stankom-Be~ej“.Javne zelene povr{ine u ostalim nase-ljima op{tine poverene su na ure|iva-nje, odràvanje i za{titu mesnim za-jednicama. Odràvanje, ure|ivanje i

za{tita javnih zelenih povr{inase sprovodi preko preduze}a ilipreduzetnika koji su tehni~ki,tehnolo{ki, organizaciono i ka-drovski osposobljeni za obavlja-nje ovih delatnosti.

58 LEAP BEÊJ

PROBLEMI U OBLASTI ZELENIH POVR[INA

1. Ure|enje i za{tita javnih zelenih povr{ina

2. Aktivacija podru~ja oko Mrtve Tise

3. Iskorenjivanje ambrozije

6. ZELENE POVR[INE

Tabela 6.1 - Lista prioriteta i konkretnih problemaIzvor: LEAP kancelarija Be~ej

59LEAP BEÊJ

6.2.1.1. Zelenilo naselja

Postoje}e stanje zelenih povr{ina jeobra|eno posebno po kategorijamazelenih povr{ina (zelene povr{ine jav-nog kori{}enja, zelene povr{ine ogra-ni~enog kori{}enja i zelene povr{inespecijalne namene) za Be~ej, imaju}i uvidu da za ostala naselja u op{tini ni-su obezbe|eni podaci o stanju zelenihpovr{ina.Zelene povr{ine javnog kori{}enjaimaju glavnu karakteristiku da su do-stupne za sve stanovnike naselja. Uovu grupu zelenih povr{ina spadajuslede}i elementi sistema zelenila:skverovi, uli~no zelenilo i parkovi.Skverovi kao manje zelene povr{inejavnog kori{}enja namenjene su krat-kotrajnom odmoru stanovnika ili de-korativnom oformljenju ulica, javnih iadministrativnih objekata. Skverovidoprinose dekorativno-estetskoj slicigrada i pove}avaju kvantum zelenila.U zavisnosti od poloàja u sistemugradske izgradnje moèmo ih svrstatiu slede}e tipove: skverovi u okviruobjekata saobra}ajne namene, memo-rijalni skverovi i skverovi oko spome-nika. U Be~eju postoji vi{e skverova:prostor ispred Najlona, ispred Boro-va, kod SDK, PIK-a, Skup{tine op{ti-ne i ZOIL-a, ispred Muzi~ke {kole, is-pred Fonda i {kole, kod apoteke, izarobne ku}e, Spomen zid Todora Du-kin i na Trgu @rtava fa{izma (Slika6.1.).

Slika 6.1. Zelene povr{ine oko zgrade Op{tine

Pejza`ne kompozicije skverova u Be-~eju ne odaju utisak ure|enosti presvega zbog lo{e odràvanih travnjaka,nedostatka dekorativnog `bunja, cve-}a i neadekvatne kombinacije drvena-stih vrsta. Na ovim skverovima vege-tacija je {arolika, odnosno primenjenisu ~etinari, li{}ari, `bunje, ìve ogradei cvetne kulture. Skverovi bi trebaloda zadovolje racionalnu organizacijupe{a~kog kretanja, mesta za odmor ida imaju umetni~ke vrednosti svakogelementa koji u~estvuje u kompozici-ji. Na nekim skverovima izostaje po-seta i zadràvanje zbog nedostatkazna~ajanih elemenata skverova kao{to su razli~iti urbano-arhitektonskielementi, urbani mobilijar, elementispoljnog osvetljenja i dr.Uli~no zelenilo je nekada bilo izraè-no u slede}im ulicama: Borisa Kidri-~a, Dositejevoj, @arka Zrenjanina, IveLole Ribara, Lenjinovoj, Mar{ala Tita,Mo{e Pijade Petra Drap{ina i TodoraDukina (Slika 6.2).

Slika 6.2. Stari Be~ej, Lenjinova ulica

Postoje}e stanje uli~nog zelenila imakarakteristiku da nije izabrana po jed-na vrsta drve}a za svaku pojedina~nuulicu i time nije obezbe|ena individu-alnost ulica. Pri izboru vrsta nije uvekvo|eno ra~una da sem dekorativnihsvojstava, drve}e treba da bude prila-go|eno i uslovima rasta u uli~nimprofilima (otpornost na zbijenost tla,vodni kapacitet zemlji{ta, pra{inu, iz-duvne gasove i sl.).Tako|e je zapaèn veliki broj besprav-nih se~a kao i neprimerene sadnje odstrane gra|ana.

Dakle, glavni problemi u vezi postoje-}eg stanja uli~nog zelenila obuhvata-ju:¤ {aroliki asortiman sadnog materija-

la,¤ neujedna~en stepen popunjenosti

drvoreda,¤ zdravstveno stanje biljnog materija-

la,¤ nedovoljna udaljenost stabala od

stambenih objekata,¤ povr{insko korenje koje izdiè troto-

are,¤ vazdu{ne instalacije u profilima,¤ veliki broj podzemnih instalacija,¤ ~este intervencijama na redukciji

kro{nji i korenovog sistema i sl.Zelene povr{ine oko administrativnihi javnih objekata predstavljaju manjekomplekse zelenila. Radi se o zeleniludu` ulica, a po{to se javne zgrade na-laze ~esto uvu~ene u odnosu na gaba-rit ostalih objekata, predstavljaju po-sebnu kategoriju zelenila. Iako su ovepovr{ine bez izrazitih mogu}nosti zazadràvanje ljudi, sanitarni i estetskiefekat je veliki (Slika 6.3.).

Zelene povr{ine ograni~enog kori{}e-nja, u smislu postoje}eg stanja u Be~e-ju, uglavnom se odnose na stambenezone i zelenilo {kola i vrti}a. U Be~eju su stambeni blokovi sasta-vljeni od niìh zgrada gde prilikom

izvo|enja projekta gradnje nije izve-deno hortikulturno re{enje te je evi-dentan problem zelenila u okviruovih povr{ina. Zelenilo je uglavnompredstavljeno travnjacima lo{eg kvali-teta sa puno ogoljenih mesta. Usledneodgovaraju}eg odràvanja, prvo-bitno zasa|ene vrste visokog sadnogmaterijala su u velikom broju slu~aje-va propale, a vrste koje se danas nala-ze na terenu, uglavnom su zasadilistanari tih blokova.Koliko su stanari blokova pozitivnouticali na stvaranje i odràvanje ova-kvih zelenih povr{ina, toliko je prisu-tan i negativan uticaj njihove delatno-sti koji se izraàva u slede}em:¤ nisu uvaàvani op{ti ekolo{ki ~inio-

ci o terenu na kome se zelenilo podi-è,

¤ nisu uvaàvani op{ti ekolo{ki ~inio-ci izme|u osun~ane strane i strane usenci, zbog ~ega individue pojedinihvrsta te{ko uspevaju jer su zaklonje-ne hladnom i senkom zgrade,

¤ nisu uvaàvani op{ti ~inioci blizinezgrada prilikom sadnje, pa su teme-

lji zgrada prepreka korenovim siste-mima,

¤ nije redak slu~aj da se ispred zgradau okviru bloka na|u razne povrtar-ske vrste umesto cvetnih.

60 LEAP BEÊJ

Slika 6.3. Zelenilo oko pravoslavne i katoli~ke crkve

Ako se analiziraju zelene povr{ine Be-~eja u celini, dolazi se do zaklju~ka dasu neravnomerno raspore|ene, dapojedine kategorije zelenih povr{inanedostaju, ili nisu dovoljno razvijene.Ovakav raspored zelenila sa teì{temuglavnom u isto~nom delu gradaukazuje na slabu me|usobnu poveza-nost, na potrebu pove}anja zelenihpovr{ina, kao i na rekonstrukciju po-stoje}ih.

6.2.1.2. Za{ti}ena prirodna dobra

Potencijali podru~ja op{tine u okviruza{tite prirode su prirodna dobra iekosistemi manjih vodotoka i vla`nihstani{ta u ataru (re~ica îk, Beljanskabara i napu{teno korito Tise pored Be-~eja), priobalje Tise i Be~ejski ribnjakkao me|unarodno zna~ajno stani{teptica.Prioriteti razvoja u oblasti za{tite pri-rode nalaze se uglavnom u domenu{umarstva i obuhvataju slede}e aktiv-nosti:¤ pove}anje povr{ina pod {umama na

{umskom zemlji{tu i zemlji{tima ve-}e bonitetne klase od V, livadama,pa{njacima i degradiranim povr{i-nama u ataru,

¤ formiranje mreè {umskih za{titnihpojaseva na teritoriji op{tine u okvi-ru poljoprivrednog zemlji{ta, kanal-ske i putne mreè radi za{tite od ve-tra,

¤ pobolj{anje mikroklimatskih uslovapove}anje ukupne {umovitosti op-{tine,

¤ pove}anje brojnosti i strukture di-vlja~i u oblasti lovstva i o~uvanjeretkih i ugroènih vrsta,

¤ sprovo|enje mera za{tite nad za{ti-}enim prirodnim dobrima, prirod-nim retkostima, potencijalnim pri-rodnim dobrima za za{titu i vla`nimstani{tima na teritoriji op{tine.

6.2.2. Mrtva (Stara) Tisa

Mrtva (Stara) Tisa se u duìni od 4 kmoslanja na naselje Be~ej. Na Mrtvoj Ti-si se nalazi granica izme|u op{tinaBe~ej i Novi Be~ej. Od ukupne duìnebiv{eg korita meandera Tise koja je iz-nosila oko 12 km, a voda se zadràla ujo{ oko 8 km biv{eg vodotoka (Slika6.4.).

Slika 6.4. Poloàj Mrtve Tise

Mrtva Tisa je recipijent atmosferskihvoda Be~eja, ali se u nju izlivaju i ne-pre~i{}ene otpadne vode industrijskihpogona. U nju se ulivaju i dva melio-rativna kanala iz Gornjeg odnosnopetrovoselskog puta i kanal Malog ri-ta. Korito Mrtve Tise kod Be~eja je uvelikoj meri zasuto, obraslo trskom, aobala je prekrivena velikim koli~ina-ma ~vrstog otpada.Kao najve}i problem pojavljuje se ne-postojanje podataka o kvalitetu vode,o muljevima na dnu, o kvalitetu i ko-li~inama otpadnih voda koje se upu-{taju u Mrtvu Tisu i drugi relevantnipodaci o kvalitetu ìvotne sredineovog podru~ja (Slika 6.5.).

Slika 6.5. Mrtva Tisa danas

61LEAP BEÊJ

6.2.3. Iskorenjivanje ambrozije

Sastav korovske zajednice u okopavi-nama se vremenom menjao. Tako su,na primer, do 1975. godine bile prete-`no zastupljene jednogodi{nje {iroko-lisne korovske vrste. Prema nekim is-traìvanjima pri stepenu zakorovlje-nosti od 140 jedinki po m2 njihovou~e{}e je bilo 80%, a uskolisne vrstesu bile zastupljene sa 12%. U malomprocentu su bile zastupljene ostale ko-rovske vrste. Me|utim, ovaj odnos jeznatno promenjen poslednjih godina.Ambrozija (Ambrosia artemisifolia) uVojvodini je registrovana krajem se-damdesetih godina. Kao {to je arealrasprostranjenosti sve ve}i i brojnostove vrste je u stalnom porastu. Takoje, na primer, prema ocenama ogledaza region Sombora u periodu od 1976-1980. godine bila zastupljena sa samo2% pri stepenu zakorovljenosti od 268korova/m2. U~e{}e ove vrste u korov-skoj flori raslo je iz godine u godinutako da je u periodu 1991.-1995. godi-ni pri stepenu zakorovljenosti 334biljke/m2 zastupljena sa 10%, dok jeposlednjih godina tj. u periodu 1996.-2001. godine pri stepenu zakorovlje-nosti 205 biljaka/m2 ambrozija zastu-pljena sa 20%. Kao termofilna biljkaambrozija ni~e tokom celog leta, pa jei suzbijanje oteàno i veoma skupo(Slika 6.6.).

Slika 6.6. Cvet ambrozije

Veliku {tetu nanosi poljoprivredi usu{nim i toplim letima. Vi{e joj odgo-varaju laka zemlji{ta. Jedna biljka mo-è da proizvede 150000 semenki, a se-me moè da zadrì klijavost u zemlji-{tu do 39 godina. Svaka biljka dajeogromnu koli~inu polena. Veliki pro-blem predstavlja u gajenju okopavinasoje, {e}erne repe, suncokreta i kuku-ruza, kao i u usevu p{enice. Velika jebrojnost ambrozije na ratarskim povr-{inama, uprkos primene herbicida.Osim {tete koje nanosi poljoprivred-noj proizvodnji, direktno {teti ljudimai ìvotinjama izazivaju}i polenskualergiju. Do polovine 80-tih godinaprimena herbicida u okopavinama bi-la je preventivna posle setve i pre ni-canja. Me|utim, pojavom otpornihvrsta korova koje se uspe{nije suzbija-ju posle nicanja, postepeno se prelazi-lo i na primenu herbicida posle nica-nja useva i korova.

6.3. ANALIZA TENDENCIJA ITRENDOVA U SKOROJBUDU]NOSTI

6.3.1. Javne zelene povr{ine

Za sagledavanje trendova i tendencijau skoroj budu}nosti u pogledu pro-mena stanja zelenila u Be~eju, kori{}e-ni su podaci iz Generalnog plana Be-~eja iz 1998. godine (Slika 6.7.).U budu}nosti se, generalno, moèo~ekivati pove}anje zelenih povr{ina,njihov ravnomerniji raspored u nase-lju, me|usobna povezanost i kontinu-itet {to ~ine osnovu postavke budu}ihzelenih povr{ina.Prema Generalnom planu Be~eja, ze-lene povr{ine su grupisane u triosnovne grupe:¤ zelene povr{ine javnog kori{}enja,¤ zelene povr{ine ograni~enog kori-

{}enja,¤ zelene povr{ine specijalne namene.

62 LEAP BEÊJ

6.3.1.1. Zelene povr{ine javnog kori{}enja

Zelene povr{ine javnog kori{}enjasvojom slobodnom dostupno{}u zasve stanovnike i na~inom kori{}enjaispunjavaju najva`nije socijalne funk-cije. U ove prostore u Be~eju spadajuslede}i elementi sistema zelenila -parkovi, skverovi, uli~no zelenilo i ze-lene povr{ine oko objekata namenje-nih javnom kori{}enju.Parkovi su najzastupljenija kategorijajavnog zelenila u Be~eju. Postoje}iparkovi u priobalju Tise („Goranskipark“ i „Donji park“) treba da budupro{ireni pretvaranjem dela postoje}epovr{ine „Jasenove {ume“ u parkov-sku povr{inu. Na taj na~in }e se u is-to~nom delu naselja stvoriti ve}akompaktna parkovska celina (izme|ukanala i Tise), koja ima funkciju glav-

nog gradskog parka sa vi{efunkcio-nalnom namenom (odmor, igra dece,sportsko-rekreacioni sadràji i drugekulturne aktivnosti).Postoje}i gradski park „Gornji park“(kome gravitira zapadni deo naselja)bi}e povezan sa novoplaniranim par-kovskim povr{inama sistemom skve-rova i uli~nih pro{irenja, a u okvirunovoplaniranih centralnih sadràja.Na taj na~in bi}e stvoreni uslovi zaodmor i rekreaciju stanovnika ovogdela naselja. Pored toga planirana je iparkovska povr{ina (stani~ni park) nanovoj lokaciji putni~ke i teretne stani-ce.Kao rezultat re{avanja kompleksafunkcionalnih i arhitektonsko-kom-pozicionih pitanja, planiran je ve}ibroj skverova. Zajedno sa parkovimaskverovi }e popraviti dekorativno -

63LEAP BEÊJ

Slika 6.7. Gradske zone prema Generalnom planu Be~eja

64 LEAP BEÊJ

estetsku sliku naselja i pove}ati kvan-tum zelenila.Planirano je da se uli~no zelenilo for-mira uz saobra}ajnice ~iji uli~ni profi-li dozvoljavaju formiranje linijskogzelenila iz {ireg zelenog masiva, sa ci-ljem povezivanja svih kategorija zele-nila u celinu.Formiranjem {irih za{titnih pojasevauz obodnu saobra}ajnicu i glavne na-seljske saobra}ajnice bi}e stvorena ve-za izme|u naseljskog i atarskog zele-nila i na taj na~in bi}e pove}ane povr-{ine pod ovom kategorijom zelenila.Zelenim povr{inama oko administra-tivnih i javnih objekata, tako|e je po-sve}ena pa`nja jer su vaàn elementarhitektonske kompozicije.

6.3.1.2. Zelene povr{ine ograni~enogkori{}enja

Blokovsko zelenilo je planirano uokviru me{ovitog stanovanja sa svimfunkcijama koje ovaj vid zelenila tre-ba da ima.Pove}anjem povr{ina namenjenihsportsko-rekreativnim aktivnostimabi}e pove}ane i zelene povr{ine uokviru ovih povr{ina. To su sportsko-rekreativne povr{ine na Tisi namenje-ne sportskom ribolovu i nauti~komturizmu - „kamp naselje“ u bloku118, na teritoriji dana{njeg Va{ari{ta ubloku 48, sportsko - rekreativna povr-{ina u zapadnom delu naselja u bloku13 i hipodrom u bloku 30 kao i povr-{ine u ju`nom delu naselja za sportskiribolov. Pro{irenjem postoje}ih sport-sko - rekreativnih povr{ina (fudbal-sko igrali{te) sport i rekreacija }e bitipodignuti na znatan nivo, a procenatozelenjenosti pove}an.Zelene povr{ine osnovnih {kola ipred{kolskih ustanova su planirane uskladu sa normativima, na svim Pla-nom predvi|enim lokacijama.Zelene povr{ine industrijskih kom-pleksa bi}e zastupljene u okviru rad-ne zone i treba da ~ine 30% od radnog

kompleksa. Planom je predvi|eno ispoljno zelenilo industrijske zone(protivpoàrne prepreke).Zelene povr{ine u okviru individual-nog stanovanja ima}e i dalje velikuulogu u pove}anju nivoa ozelenjeno-sti naselja, jer individualno stanova-nje predstavlja najmasovniji vid sta-novanja u Be~eju.

6.3.1.3. Zelene povr{ine specijalnenamene

Planiranjem rezervne povr{ine zagroblje u zapadnom delu naselja po-ve}a}e se kvantum zelenih povr{inaove kategorije. Ova povr{ina do pri-vo|enja nameni, moè da se koristikao poljoprivredno zemlji{te ili kaorasadnik. Planskim re{enjem se omo-gu}ava da deo rasadni~ke proizvod-nje ostane na sada{njoj lokaciji (sta-klenici), a da rasadni~ka proizvodnjana otvorenom bude locirana na povr-{ini rezervisanoj za groblje.Zna~ajnu kategoriju zelenila ~ine za-{titni pojasevi. Planom je ova katego-rija zelenila uve}ana. Ovo zelenilo }ese formirati uz obodnu saobra}ajnicu,kao za{titni pojas radi razdvajanja na-mena (poljoprivreda - saobra}aj - sta-novanje, odnosno industrija) i za{titepre svega, poljoprivrednog zemlji{taod izduvnih gasova nastalih odvija-njem saobra}aja.Sanitarne za{titne zone su formiraneprema prostornim mogu}nostima, iz-me|u pojedinih pogona ju`ne i sever-ne industrijske zone, a treba da funk-cioni{u i kao protivpoàrni zasadi.Predvi|a se formiranje za{titnog po-jasa izme|u postoje}e sanitarne depo-nije i ure|aja za pre~i{}avanje otpad-nih voda i okolnih sadràja. Planiranoje i formiranje za{titnog zelenila uzmrtvu Tisu, na putu za Sentu i uz sveve}e naseljske saobra}ajnice, kao i uzkanal DTD.Na osnovu iznete koncepcije ozelenja-vanja naselja i bilansa povr{ina, dola-

zi se zaklju~ka da }e zelene povr{ineBe~eja ~initi min 533.20 ha, odnosnostepen ozelenjenosti od 190.42 m2/-stan. U odnosu na preporuke koje va-è za na{u zemlju (min 25m2/stan.),stepen planirane ozelenjenosti moèda se oceni vi{e nego zadovoljavaju-}im.

6.3.2. Mrtva (Stara) Tisa

Kako o podru~ju Mrtve Tise ne posto-je egzaktni podaci, naro~ito o kvalite-tu vode, o muljevima (koli~inama ikvalitetu) na dnu, o kvalitetu i koli~i-nama otpadnih voda koje se upu{tajuu Mrtvu Tisu, o mogu}nostima i na~i-nima za eliminisanje ovog problema idrugi relevantni podaci o kvalitetu ì-votne sredine, dalje razmatranje ovogpodru~ja je svedeno na okvirne pred-loge aktivnosti na detaljnom istraì-vanju stanja ovog podru~ja, da bi se,tek potom, moglo razmi{ljati i plani-rati kori{}enje ovog prostora u rekre-ativne ili neke druge svrhe.

6.3.3. Iskorenjivanje ambrozije

Zbog nedostatka detaljnih podatakaza op{tinu Be~ej, a imaju}i u vidukarkteristike ambrozije u pogledu {i-renja u prostoru, osnovano je predpo-staviti da se stanje po pitanju ambro-zije u ovoj op{tini ne razlikuje mnogood drugih op{tina u ovom delu Vojvo-dine. Ovde su izneti stavovi do kojihse do{lo u drugim op{tinama u sused-stvu.Pre desetak godina ovaj korov je bioprisutan na ruderalnim povr{inama(povr{ine koje se ne obra|uju). Prenekoliko godina pro{irio se na ivi~nedelove obradivih povr{ina, odakle sepostepeno pro{irio i u unutra{njostparcela. Danas je problem i na povr{i-nama sa dobrom i intenzivnom agro-tehnikom, naro~ito u niskim i retkimusevima (soja i {e}erna repa). Na teri-torijama naselja ambrozija je raspro-stranjena sporadi~no, a naj~e{}e je ne-

ma na mestima gde je trava ispred ku-}a redovno ko{ena.Ozbiljnost situacije sa {irenjem am-brozije name}e potrebu da se u op{ti-ni imenuje posebno koordinaciono te-lo za uni{tavanje ambrozije, koje bi bi-lo du`no da donosi planove za uni{ta-vanje ambrozije, organizuje, vodi iprati rad na suzbijanju i iskorenjava-nju ambrozije i izve{tava nadle`ni or-gan op{tine o preduzetim merama ipostignutim rezultatima najmanjejednom godi{nje. Istovremeno trebadoneti i plan rada koordinacionog te-la za uni{tavanje ambrozije u op{tiniBe~ej.Rad ovog tela treba da bude intenzi-van i kompleksan u pravcu prikuplja-nje podataka, obavljanja potrebnihkonsultacija, dogovora sa mesnim za-jednicama, predstavnicima poljopri-vrednih dobara, individualnih proiz-vo|a~a, predstavnicima dru{tvenihorganizacija i sportskih udruènja.Tako|e, ovo telo treba da se bavi or-ganizovanjem predavanja o ambrozi-ji, {tampanjem letaka i drugih materi-jala, animiranjem celokupnog stanov-ni{tva op{tine i podno{enjem inicijati-va za dono{enje pravnih propisa.Tako|e, radom ovog tela treba da bu-de obuhva}eno i snimanja aktuelne si-tuacije i stalni monitoring preko me-snih zajednica, dru{tvenih organizaci-ja, sportskih udruènja, poljoprivred-nih dobara, kao i poljoprivrednih pro-izvo|a~a, organizovanje akcija za uni-{tavanje ambrozije, kontrola svakenavedene faze, sumiranje rezultata,korekcija planova, odràvanje kon-takta sa pisanim i elekronskim mediji-ma.Potrebno je organizovati pra}enje ra-{irenosti ambrozije u gradu i njegovojokolini, odnosno na celoj teritoriji op-{tine. U ovoj akciji treba da pomognui dru{tvene organizacije (lovci, ribo-lovci, ekolo{ka dru{tva, izvi|a~i). Naosnovu podataka o rasprostranjenostiambrozije donositi hitne i neodlo`ne

65LEAP BEÊJ

mere za njeno suzbijanje. Ukoliko sene primene sveobuhvatne mere na su-zbijanju i skorenjivanju ambrozije uduèm vremenskom periodu i na {i-rokom prostoru, moè se o~ekivatidalje pro{irivanje ove biljke na novepovr{ine.

6.4. PROCENA UTICAJA NA@IVOTNU SREDINU IZDRAVLJE LJUDI

6.4.1. Javne zelene povr{ine i za{tita ìvotne sredine

Prostorno ure|enje na nivou op{tine inaselja treba da obuhvati pa`ljivo pla-niranje zelenih povr{ina. Ozelenjava-nje, individualno zelenilo, blokovskozelenilo, rekreativno zelenilo, gradskiparkovi i ostale forme zelenila u nase-ljima imaju vi{estruku ulogu, a u sve-mu tome i estetska komponenta je ve-oma zna~ajna za urbanu sredinu.Zasadi i barijere usporavaju vetrove ismanjuju preno{enje svetlosti, trav-njaci sa rastresitom zemljom smanjujupreno{enje vibracija na uli~nim pod-logama mnogo vi{e od betona ili ka-mena. Uticaj zelenila na osun~anosttako|e je povoljna. Stabla sa razli~i-tom gustinom krune zadràvaju sun-~anu radijaciju i smanjuju}i je, stvara-ju razli~it stepen zasen~enosti. Jedanod najzna~ajnijih uticaja vegetacije jesmanjenje vazdu{nih toplotnih eks-trema. Blokovsko zelenilo, ma kolikomalo, omogu}ava svakodnevni kon-takt sa vegetacijom. tradicionalno selociraju u zelenilu. Zeleni za{titni po-jas oko kulturno-prosvetnih i zdrav-stvenih ustanova ima dvojaku funkci-ju. Sa jedne strane da obezbedi ti{inuneophodnu za rad, a sa druge straneda pozitivno deluje na korisnike ovihustanova i zaposlene u njima. U siste-mu zelenila naselja, posebno mestozauzima uli~no zelenilo (drvoredi,skverovi) koje ispunjava sve zahteve iima sve karakteristike koje su pret-

hodno nabrojane u pogledu uloge ze-lenila u pobolj{anju zdravstvenog iestetskog stanja u naselju.Na osnovu svega re~enog moè se za-klju~iti da zelenilo svojim pozitivnimuticajima ima dragocenu ulogu u za-{titi ìvotne sredine, posebno urbani-zovanih sredina.

6.4.2. Stara Tisa i okolni prostor

Generalnim planom Be~eja, kao eko-lo{ki ugroèn utvr|en je prostor okoStare Tise i sama Stara Tisa, naseljskedeponije i postoje}i i biv{i majdanigline, kao i postoje}i i planirani pro-stor za razvoj kapaciteta fabrike „Kar-bodioksid“.Stara Tisa je danas, zbog nekontroli-sanog upu{tanja otpadnih voda indu-strije u nju, postala deponija otpadnihmaterija tako da stanje ovog ekosiste-ma zahteva preduzimanje hitnih me-ra sanacije, a u me|uvremenu trebazabraniti upotrebu vode u bilo kojesvrhe do detaljnih ispitivanja kvalite-ta vode Stare Tise i utvr|ivanja stvar-nog stanja.

Slika 6.8. ^vrsti otpad na obali Mrtve Tise

Hitno treba pristupiti istraìvanjimakojima bi se utvrdilo pravo stanjekvaliteta vode i mulja u koritu StareTise, kao i ~i{}enju obala od nagomi-lanog otpada (Slika 6.8.). Istovreme-no, po{to problem zaga|enja Stare Ti-se nije autonoman u prostoru, potreb-no je utvrditi sve zaga|iva~e koji ne-kontrolisano ispu{taju otpadne mate-rije i preduzeti mere za spre~avanjedaljeg zaga|enja.

66 LEAP BEÊJ

6.4.3. Uticaj ambrozije na zdravljeljudi

Polenska groznica je alergijsko obolje-nje sezonskog karaktera izazvano po-lenima drve}a, trave. Najnoviji poda-ci u svetu govore da svaki ~etvrti sta-novnik planete pati od polenske aler-gije, a svaki osmi je alergi~an na polenambrozije i da su ove brojke u pora-stu.Uzro~nici alergija su biljke ~ija pole-nova zrna u svom sastavu posedujujedinjenja koja su izaziva~i alergijskihreakcija. Antigeni s povr{ine poleno-vog zrna rastvaraju se na sluznici no-sne {upljine i respiratornog trakta. Po-sle reakcije antigen - antitelo dolazido oslobo|anja histamina koji prou-zrokuje alergijske simptome. Na slici6.9. prikazan je intenzitet polena u va-zduhu u toku letnjih meseci, kad bilj-ke cvetaju i izbacuju polen.

Slika 6.9. Intenzitet polena u vazduhu

Kada organizam preosetljive osobedo|e u kontakt sa alergenom u rokuod nekoliko minuta ili sati ispolji}e sesimptomi alergije. Simptomi alergijemogu biti ispoljeni u blagom oblikukada ne remete radnu sposobnost, alii u teìm oblicima, pa i dramati~nimkada ugroàvaju ìvot (u slu~aju gu-{enja).Najopasnija alergena biljka kod nas jeambrozija. Ranije se javljala pored pu-teva, rubova parcela, na zaparloènimzemlji{tima, a u poslednje vreme svevi{e se javlja na povr{inama sa inten-zivnom agrotehnikom. Danas, prak-ti~no nema njive bez ambrozije. Naj-

~e{}a, najmasovnija i najopasnija vr-sta roda ambrozija u Vojvodini je Am-brosia artemisifolia, opasna i kao aler-gijska i kao korovska biljka.Cveta od jula do oktobra, a klijanjepo~inje kada se zemlji{te ugreje i trajesve do ètve. Na neuzoranim zemlji-{tima ambrozija klija i krajem septem-bra. Polen naj~e{}e izbacuje u jutar-njim satima, a vla`nost vazduha spre-~ava otvaranje polenovih kesica.

6.5. ZAKLJU^CI6.5.1. O ure|enju i za{titi javnih

zelenih povr{ina

A. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti:¤ Razre{enje imovinsko-pravnog sta-

tusa javnih zelenih povr{ina krozurbanisti~ku dokumentaciju, prime-njuju}i Zakon o planiranju i izgrad-nji, odnosno izvr{iti precizno defini-sanje zemlji{ta javne namene u kojespadaju i javne zelene povr{ine;

¤ Osnivanje posebne radne jedinicekao samostalne ili kao odeljenje ilisektor u okviru sada{nje organizaci-je u ~ijoj bi se nadle`nosti nalaze jav-ne zelene povr{ine u Be~eju, a kojabi se bavila isklju~ivo upravljanjemjavnim zelenim povr{inama u celojop{tini.

B. Administrativne i inspekcijske ak-tivnosti:

¤ Uspostavljanje saradnje svih zemlji-{no-knji`nih korisnika pojedinihjavnih zelenih povr{ina sa jasno pre-ciziranim pravima i obavezama.

C. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti:¤ î{}enje javnih zelenih povr{ine od

podrasta, suvih stabala, polomljenihgrana i korovskih biljaka;

¤ Ure|enje zapu{tenih povr{ina ucentralnoj zoni grada;

¤ Ustanovljavanje katastra javnih zele-nih povr{ina na teritoriji cele op{tineBe~ej, odnosno zasnovati bazu po-

67LEAP BEÊJ

dataka o svim javnim zelenim povr-{inama;

¤ Detaljno snimanje (manual valoriza-cije) podru~ja, grupacija i pojedinihprimeraka vrednog zelenila u okvi-ru javnih zelenih povr{ina;

¤ Prikupljanje i analiza celokupne do-kumentacije o zelenim povr{inama ipriprema programa ure|enja i odr-àvanja javnih zelenih povr{ina unaseljima.

6.5.2. O podru~ju Mrtve Tise

A. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti:¤ Dono{enje odluke o za{titi Mrtve Ti-

se i okolnog prostora od daljeg zaga-|ivanja i degradacije.


¤ Dono{enje re{enja o zabrani upu{ta-nja otpadnih voda u Mrtvu Tisu;

¤ Stroga kontrola po{tovanja donetihre{enja.

C. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti:¤ î{}enje obala Mrtve Tise od podra-

sta, korovskih biljaka i nagomilanogotpada;

¤ Ispitivanje kvaliteta vode i muljaMrtve Tise;

¤ Snimanje stanja dna i obala MrtveTise u pogledu dubine vode, dubinemulja, pozicija obala i sl.;

¤ Radi sanacije Mrtve Tise uraditi stu-diju i projekat njene sanacije i rekul-tivacije u cilju za{tite postoje}eg eko-sistema (vla`nog stani{ta).

6.5.3. O iskorenjivanju ambrozije

A. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti:¤ Organizovanje predstavnika mesnih

zajednica, obrazovnih ustanova,preduze}a i preduzetnika, poljopri-vrednika, dru{tvenih organizacija,nevladinog sektora i drugih dru-

{tvenih faktora u op{tini sa ciljemaùrnog prikupljanja podataka o ra-{irenosti ambrozije na teritoriji op-{tine;

¤ Saradnja, me|usobno usagla{enjeplanova delovanja i razmena infor-macija sa susednim op{tinama.


¤ Organizovanje operativnih grupa zabrzo i pravovremno delovanje naugroènim podru~jima;

¤ Edukativne aktivnosti na upoznava-nju stanovni{tava sa podacima oambroziji i merama za njeno suzbija-nje i iskorenjivanje;

¤ Kontrola izvr{enja zadataka opera-tivne grupe za brzo delovanje i kon-trola ponovne pojave ambrozije naugroènim podru~jima.

C. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti:¤ Nabavka opreme (kosilica i motor-

nih ~ista~a) za operativnu grupu zabrzo delovanje;

¤ Priprema i permanentno aùriranjekatastra rasprostranjenosti ambrozi-je u op{tini.

68 LEAP BEÊJ

7. AKCIONI PLAN7.1. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLIÎNE VODE ZA PI]E

Zakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z)

Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

69LEAP BEÊJ

Akt

iv-

nost

br.

Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 SO Be~ej,

Direkcija za izgradnju

Izrada odluka o zonamasanitarne za{tite izvori-{ta za 4 nova bunarskavodozahvata

Izra|ena odluka o zonamasanitarne za{tite izvori{taza 4 nova bunarska vodo-zahvata

2 SO Be~ej, Direkcija za izgradnju

Dono{enje odluke o zo-nama sanitarne za{titeizvori{ta za 4 nova bu-narska vodozahvata

Usvojena odluka o zonamasanitarne za{tite izvori{taza 4 nova bunarska vodo-zahvata

3 SO Be~ej, JKP,NVO

Sprovo|enje kampanje ulokalnim medijima onephodnosti racionalnepotro{nje vode

Smanjenje neracionalne po-tro{nje stanovni{tva i pri-vrede

Akt

iv-

nost

br.

Lokacija OpisKriterijum / Po-kazatelj uspeha

1 SO Be~ej,Direkcija za izgradnju

Postupak za dobijanje svih dozvola za izgrad-nju i svih gra|evinskih dozvola za nove buna-re vodozahvata, rekonstrukciju objekata vodo-vodnog sistema i delove distributivne mreè

Dobijene dozvole


Postupak za dobijanje svih upotrebnih dozvo-la za nove bunare vodozahvata, rekonstrukcijuobjekata vodovodnog sistema i delove distri-butivne mreè

Dobijena dozvola


Re{avanje imovinsko-pravnih odnosa (otkup,eksproprijacija i dr.)

Dobijena dozvola

4 MZ Ba~ko Petrovo Selo

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju,gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola zanove bunare vodozahvata, objekte vodovod-nog sistema i novu distributivnu mreù

Dobijene dozvole

5 MZ Ba~ko Gradi{te

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju,gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola zavodozahvat, objekte vodovodnog sistema i di-stributivnu mreù

Dobijene dozvole

6 MZ Radi~evi} Postupak za dobijanje svih dozvola za izgrad-nju i upotrebu 3 monokompaktna ure|aja zapre~i{}avanje vode iz vodovodne mreè (EKO~esmi)

Dobijene dozvole

7 MZ Mile{evo Postupak za dobijanje svih dozvola za izgrad-nju i upotrebu 2 monokompaktna ure|aja zapre~i{}avanje vode iz vodovodne mreè (EKO~esmi)

Dobijene dozvole

Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T)

70 LEAP BEÊJ

Akt

iv-

nost

br.

Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Be~ej, JKP

»Vodokanal« Aktivnosti na pove}anju kapaci-teta izvori{ta

Izgra|eni novi bunari i regene-racija atrofiranih postoje}ih bu-nara

2 Be~ej, JKP »Vodokanal«

Rekonstrukcija klju~nih objekatau sistemu vodosnabdevanja gra-da

Rekonstruisana filter stanica


Rekonstrukcija i dogradnja distri-butivne mreè sistema vodosnab-devanja

Izgra|ena distributivna mreàprema dugoro~nom planu raz-voja


Aktivnosti na smanjenju gubitakau distributivnoj mreì sistemavodosnabdevanja

Smanjeni gubici u distributivnojmreì sistema vodosnabdevanjaBe~eja sa oko 45% na 30% zavreme trajanja LEAP-a


Racionalizacija potro{nje vode udoma}instvima i privredi

Kampanja za smanjenje potro-{nje vode u mreì sistema vodo-snabdevanja Be~eja za 3%


Istraìvanja i razvoj Angaòvanje 5% sredstava du-goro~nog razvoja usmerenih naistraìvanja i razvoj tehnologije iunapre|enja sistema

7 MZ Ba~ko Petrovo Selo

Formiranje mesnog vodovoda iz-gradnjom potpuno novog sistemavodosnabdevanja

Formiran mesni vodovod koji is-poru~uje redovnu i higijenski is-pravnu vodu za pi}e

8 MZ Ba~ko Gradi{te

Formiranje mesnog vodovodapovezivanjem mikrovodnih za-jednica ili izgradnjom potpunonovog sistema vodosnabdevanja

Formiran mesni vodovod koji is-poru~uje redovnu i higijenski is-pravnu vodu za pi}e

9 MZ Radi~e-vi}

Izgradnja 3 monokompaktna ure-|aja za pre~i{}avanje vode iz vo-dovodne mreè (EKO ~esmi)

Izgra|eni ure|aji koji obezbe|u-ju kvalitetniju isporuku vode izvodovodne mreè

10 MZ Mile{evo Izgradnja 2 monokompaktna ure-|aja za pre~i{}avanje vode iz vo-dovodne mreè (EKO ~esmi)

Izgra|eni ure|aji koji obezbe|u-ju kvalitetniju isporuku vode izvodovodne mreè

7.2. AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODEZakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z)



71LEAP BE^EJ

Akt

iv-

nost

br.

Lokacija OpisKriterijum / Pokazatelj uspeha

1. Op{tina Be~ej Inovirati op{tinski Pravilnik o kva-litetu otpadnih voda koje se moguupu{tati u javnu kanalizaciju Be~e-ja (Sl. list op{tine Be~ej, br. 07/90)

Dovo|enje emisije otpadnihvoda koje se upu{taju u ka-nalizaciju u Pravilnikompredvi|ene koncentracije

Akt

iv-

nost

br.


1. Ju`na radna zo-na Be~ej – indu-strijski pogoni

Kontrola kvaliteta otpadnih voda– efluenta industrijskih pogonaju`ne radne zone Be~ej

Uspostavljen operativni si-stem monitoringa voda –vazduh - zemlji{te

2. Op{tina Be~ejKontrola ispu{tanja komunalnihotpadnih voda u kanalizacioni si-stem

Uspostavljen operativni si-stem monitoringa voda –vazduh - zemlji{te

Akt

iv-

nost

br.

Lokacija OpisKriterijum / Pokazateljuspeha

1. JP„Vodoka-nal“Be~ej Direk-cija za izgradnjuBe~ej

Izrada tehni~ke dokumentacije, iizgradnja kanalizacionog siste-ma otpadnih voda

Pro{irenje pokrivenosti siste-ma kolektovanja otpadnihvoda

2. JP„Vodokanal“Be~ej Direkcija zaizgradnju Be~ej

Izrada tehni~ke dokumentacije irekonstrukcija Glavne crpne sta-nice kanalizacionog sistema Be-~ej

Vi{a funkcionalnost kanali-zacionog sistema otpadnihvoda

3. JP„Vodoka-nal“Be~ej, Direk-cija za izgradnjuBe~ej

Rekonstrukcija postoje}eg kana-lizacionog sistema atmosferskihvoda, razdvajanje me{ovite ka-nalizacije

Pro{irenje pokrivenosti siste-ma kolektovanja atmosfeskihvoda i razdvajanje me{ovitekanalizacije

4. JP„Vodokanal“Be~ej, Direkcijaza izgradnju Be-~ej

Izrada tehni~ke dokumentacije idogradnja PPOV-a Be~ej

Efikasniji rad PPOV – a Be-~ej, O~uvanje kvaliteta vodereke Tise

5. Industrijski pogo-ni ju`ne radnezone Be~ej

Primarno pre~i{}avanje otpad-nih voda do kvaliteta propisa-nog Pravilnikom o kvalitetu ot-padnih voda koje se mogu upu-{tati u javnu kanalizaciju ( sl.list op{tine Be~ej, br. 9/85)

Ispunjavanje uslova za pri-klju~enje na kanalizacioni si-stem komunalnih voda Be~ej

7.3. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPADZakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z)

72 LEAP BEÊJ

6. JP “ Vodokanal “Be~ej

Nabavka autocisterne visokogpritiska za ~i{}enje i otpu{avanjekanalizacione mreè

Vi{i nivo tehni~ke operativ-nosti odràvanja kanalizaci-onog sistema Be~ej

7. MZ Ba~ko Petro-vo Selo, SO Be~ej,Direkcija za iz-gradnju

Izrada tehni~ke dokumentacije iizgradnje kanalizacionog siste-ma komunalne vode

Spre~avanje zaga|enja pod-zemnih voda, resursa vodeza pi}e

8. MZ Ba~ko Gradi-{te, SO Be~ej, Di-rekcija za izgrad-nju

Izrada tehni~ke dokumentacije ipo~etak izgradnje kanalizacio-nog sistema komunalnih voda


9. MZ Mile{evo, SOBe~ej, Direkcijaza izgradnju

Izrada tehni~ke dokumentacije iizgradnja kanalizacionog siste-ma komunalnih voda


10. MZ Radi~evi}, SOBe~ej, Direkcijaza izgradnju

Izrada tehni~ke dokumentacije iizgradnja kanalizacionog siste-ma komunalne voda


Akt

iv-

nost

br.


1 Op{tina Be~ej Dono{enje odluke o izradi i usva-janju Plana upravljanja otpadom

Uvo|enje strate{kog plani-ranja u oblast upravljanjaotpadom

2 Op{tina Be~ej Dono{enje odluke o osnivanjuekolo{ke patrole

Eliminisanje divljih smetli-{ta

3 Op{tina Be~ej Dono{enje odluke o ovla{}ivanjulica za akcije oko uspostavljanjaregiona za upravljanje otpadom

Uvo|enje regionalnog inte-gralnog sistema upravljanjaotpadom



73LEAP BEÊJ

Akt

iv-

nost

br.


1 SO Be~ejKomunalna in-spekcija, mesnezajednice, NVO

Inspekcija smetli{ta Kontrola odlaganja otpadaKontrola odlaganja opasnogotpada Spre~avanje nastajanja di-vljih smetli{ta

2 So Be~ej Program upravljanja komunal-nim otpadom u op{tini Be~ej

Usvajanje programa i uspo-stavljanje integralnog siste-ma upravljanja otpadom uop{tini

3 So Be~ej Mesne zajednice, gra|ani

Program zatvaranja lokalnihsmetli{ta

Usvajanje programa i zatva-ranje lokalnih smetli{ta, sma-njenje broja divljih smetli{ta

4 SO Be~ej Saglasnost na projekat sanacijegradskog smetli{ta u Be~eju

Dobijanje saglasnosti na pro-jekte od strane Ministarstva

5 SO Be~ej Saglasnost za sanaciju lokalnihsmetli{ta

Dobijanje saglasnosti na pro-jekte od strane Ministarstva

6 Op{tina Be~ej Program upravljanja ìvotinj-skim otpadom

Uspostavljanje programa zaupravljanje ìvotinjskim ot-padom, spre~avanje nekon-trolisanog odlaganja

7 Op{tina Be~ejMesne zajedniceNVO

Program edukacije i obuke jav-nosti u upravljanju otpadom

Pozitivne promene u upra-vljanju otpadom

8 Op{tina Be~ej JKP

Postupak za dobijanje dozvoleza izgradnju platoa za sekun-darne sirovine

Gra|evinska i upotrebna do-zvola

Akt

iv-

nost

br.


1 Smetli{te Be~ej Sanacija gradskog smetli{ta“Botra”

Smanjenje negativnih uticajasmetli{ta na ìvotnu sredinu

2 Mesne zajednice Sanacija smetli{ta u mesnim za-jednicama

Smanjenje negativnih uticajasmetli{ta na ìvotnu sredinu

3 Direkcija za iz-gradnju

Izgradnja platoa za sekundarnesirovine

Uvo|enje sistema separacijena mestu nastajanja

4 JKP î{}enje divljih smetli{ta Eliminisanje uticaja otpadaod divljih smetli{ta

5 JKP Postavljanje kontejnera na za-tvorenim smetli{tima

Za{tita od nastajanja divljihsmetli{ta

6 JKP Nabavka transportnog vozila Pro{irenje obuhvata saku-pljanje i smanjenje brojasmetli{ta

7.4. AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INAZakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z)


74 LEAP BE^EJ

Akt

iv-

nost

br.


1 SO Be~ej Uvo|enje sistema upravljanja javnim zelenim povr{inama

Podneti izve{taji Donete odluke i re{enja

2 SO Be~ej Dono{enje odluke o za{titi podru~ja Mrtve Tise

Donete odluke

3 SO Be~ej Dono{enje odluka o na~inu suzbijanja ambrozije

Donete odluke Osnovano koordinaciono telo

Akt

iv-

nost

br.


1 Sva naseljau op{tini

Ure|enje javnih zelenih povr{ina O~i{}ene javne zelene povr{ineod podrasta, korova, suvih sta-bala i grana

2 Sva naseljau op{tini

Utvr|ivanje stanja javnih zelenihpovr{ina

Ura|en katastar javnih zelenihpovr{ina

3 Podru~jeMrtve Tise

Ure|enje obala Mrtve Tise O~i{}ene obale od otpada, korova, podrasta i sl.

4 Podru~jeMrtve Tise Utvr|ivanje stanja Ura|ena studija kvaliteta vode i

mulja u Mrtvoj Tisi

5 Teritorijacele op{tine

Suzbijanje i iskorenjivanjeambrozije

O~i{}ena teritorija op{tine odambrozije

75LEAP BE^EJ

76 LEAP BEÊJ

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

502/504(497.113)

LEAP Be~ej / [Hristina Stevanovi}ârapina ... [et al.]. - Be~ej : Op{tinaBe~ej ; [Beograd]: Regionalni centar zaìvotnu sredinu za Centralnu i Isto~nuEvropu, Kancelarija u SCG, 2005(Beograd : Colorgrafx). - 76 str. : ilustr. ;30 cm

Tira` 1000. - Str 7.: Predgovor / \or|ePredin.

ISBN 86-7550-037-8 (RC)

1. Stevanovi} ârapina, Hristina

a) @ivotna sredina - Za{tita - Be~ej

COBISS.SR-ID 126700556

lokalni ekolo[ki akcioni plan be^ejttl.masfak.ni.ac.rs/lss/leap-becej.pdf · vos – vodoprivredna...

Documents