SEMINARSKI RAD

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA TEHNIKE NAUKE

PROJEKTNA DOKUMENTACIJAAndroid aplikacija CityGuide

Projektna dokumentacija / Android aplikacija

2

25

Studenti:Adel ZekoviNemanja LaziMarko Kulundi

Mentor: Doc. dr Ejub Kajan

Novi Pazar, 2014.

Sadraj1.Uvod12.Definicija zahteva na osnovi tri slina reenja42.1 Novi Sad Pria42.2My Place72.3Favourite Places GPS83.Osnovni koncept nae aplikacije94.Logiki dizajn114.1Dijagram toka podataka114.1.1.Proces114.1.2.Tok podataka124.1.3.Skladite podataka124.1.4.Interfejs124.1.5.Kontekst dijagram134.1.6.Root dijagram144.2 UML154.2.1 Dijagram sluajeva upotrebe164.2.2 Dijagram stanja194.2.3 Dijagram sekvenci214.3 Papir prototip235.Fiziki dizajn24

Uvod

Android je operativni sistem koji je u kratkom roku od nekoliko godina uspeo da doe do samog vrha u svetu mobilnih telefona. Prvenstveno je i razvijen za upotrebu na mobilnim telefonima meutim pokazavi se kao izuzetno uspean prirodan korak je bio irenje trita pa tako danas postoje i drugi ureaji koji rade na bazi Android-a. Tablet raunari, e-reader-i pa i Android televizori su ureaji koji koriste ovaj operativni sistem i za njih se ispostavilo da su veoma dobro prihvaeni od strane korisnika tako da je ovaj potez bio pun pogodak.

Najvea prednost Andriod-a je u tome to je to open source softver, to znai da je njegov source code javno dostupan tako da je mogue izvriti izmene u ovom kodu i na taj nain promeniti funkcionisanje operatvinog sistema. Korisnici i proizvoai mogu prilagoditi operativni sistem svojim potrebama ili ispraviti neke greke koje nau i o tome mogu obavestiti programere Android-a koji mogu odluiti da neke izmene ubace u neku od sledeih verzija softvera. Android se pokazao kao veoma fleksibilan i pogodan za programiranje aplikacija to mu je i omoguilo da postane popularan na samom poetku i uz to to je open source je mogao da se brzo razvija u skladu sa primedbama i unapreenjima od strane korisnika i prilagoava tehnikim reenjima proizvoaa mobilnih telefona koji su krenuli sa pametnim telefonima na bazi Android-a. Aktuelna verzija Android-a prua podrku za sledee aktivnosti koje mogu da se integriu u aplikacije:

uvanje podataka povezivanje Bluetooth, WiFi, GSM/EDGE i drugi protokoli za povezivanje u mreu slanje SMS i MMS poruka pristup Internetu otvaranje audio i video fajlova razliitih formata korienje hardvera: kamere, digitalnog kompasa, senzora ubrzanja, senzora blizine, senzora pritiska, senzora poloaja, GPS-a i drugih multi-touch ekran multi-tasking Flash podrka

Razvijanje Android aplikacija postaje sve popularnije i svakodnevno se na Market-u pojavi veliki broj novih. Sve aplikacije su dostupne velikom broju korisnika tako da one koje se pokau kao korisne veoma brzo dou do velikog broja preuzimanja. Naravno, ovo omoguava i da se uz malu cenu pojedinanog preuzimanja nakupi zarada ukoliko se razvije dobar proizvod i puno ljudi bude spremno da za njega plati.

Android operativni sistem se bazira na jezgru Linux-a 2.6 koji je takoe open source i moe se koristiti za razvijanje novih proizvoda. Na ovaj nain Android koristi ve razvijene osnovne funkcije Linux-a meu kojima su:

Sigurnosni model (security model) Linux sam obezbeuje sigurnost izmeu aplikacije i sistema. Raspolaganje memorijom (memory menagement) o raspodeli memorije takoe ne moraju da vode rauna programeri samih aplikacija to je jo jedno olakanje za njih. Upravljanje procesima (process menagement) dodeljivanje resursa procesima po potrebi je reeno u samom jezgru Linux-a. Mreni stek (network stack) upravljanje mrenom komunikacijom. Model drajvera (driver model) proizvoai hardvera mogu da naprave drajvere koji se ugrauju u operativni sistem i omoguavaju funkcionisanje hardverskih komponenti.

Android okvir (framework) je razvijen na bazi Linux-a sa mogunostima koje su integrisane u njega iz razliitih open source projekata. Ovi open source projekti iskorieni su za sledee svrhe:

Android run time sastoji se od osnovnih Java biblioteka. Open GL API (application program interface) koji se koristi za 2D i 3D kompjutersku grafiku. WebKit jezgro web brauzera koje je iskorieno za prikazivanje web sadraja i uitavanje stranica. SQLite memorija Android ureaja se bazira na open source softveru ralecionih baza podataka. Media framework biblioteke za rad sa audio i video sadrajima. SSL (Secure Sockets Layer) biblioteke zaduene za Internet sigurnost.

Aplikaciono okruenje (application framework) obezbeuje interfejs pomou kojeg programeri aplikacija mogu koristiti razne biblioteke integrisane u Android kao i mnoge funkcionalnosti koje su takoe ve razvijene i ugraene u vidu nekih standardnih funkcija:

Activity manager upravlja ivotnim ciklusom aktivnosti. Telephony manager obezbeuje pristup telefonskim uslugama i vezanim informacijama kao to su brojevi telefona. View system rad sa elementima koji ine korisniki interfejs. Location manager daje trenutnu geografsku lokaciju ureaja.

Android ureaji raspolau raznim hardverskim alatima koji postaju upotrebivi posredstvom operativnog sistema. Aplikacije su jo jedan sloj izmeu korisnika i OS-a koji olakavaju korisniku da iskoristi pun potencijal svog Android ureaja. Poto je Android open source softver, javno su dostupne programske sekvence za upravljanje svim resursima koje poseduju razni Android ureaji pa je omogueno svim programerima aplikacija da iskoriste ove gotove procedure i integriu ih u svoje aplikacije koje koriste neke od raspoloivih hardverskih alata. Osnovni hardver kojim raspolae najvei broj android telefona su:

ekran osetljiv na dodir (touchscreen) GPS radio SD kartica senzor blizine senzor ubrzanja Bluetooth radio Kamera

Sve ovo e na to bolji nain u daljoj razradi projektne dokumentacije pokuati da vam pojasni na tek osnovani Android tim LOVEDROID. Lovedroid tim ine tri mlada studenta Dravnog Univerziteta u Novom Pazaru: Adel Zekovi, Nemanja Lazi i Marko Kulundi. Pred nama je naravno preteak zadatak, jer smo svi poetnici u ovome, ali se nadamo da neemo izneveriti vae poverenje. U poetku ove dokumentacije predstavljamo vam tri aplikacije na osnovu kojih emo pokuati da formiramo nau, koja e naravno imati i neto svoje, a ostatak dokumentacije e initi detalnjiji opis same nae aplikacije kao i dijagrami koji e olakati va pogled na sve. U drugom delu naeg projekta, radie se fiziki dizajn i finaliziranje nae aplikacije. Pa da krenemo...Logo tima Lovedroid

Definicija zahteva na osnovi tri slina reenja

Novi Sad Pria

Novi Sad, nekadanja srpska kulturna prestonica, otkriva se na sasvim nov nain ovom inovativnom aplikacijom.

Preko ove aplikacije upoznaje se grad bogate istorije koji sada pripoveda prie o svojim graevinama, znamenitostima, ljudima, putem sveobuhvatne besplatne aplikacije i koncepta izmenjene stvarnosti.

Aplikacija koristi kameru svog pametnog telefona kao prozor, kroz koji se na brz i zabavan nain pronalaze upeatljivi istorijski objekti, dolazi se do saznanja zanimljivosti o graevinama, njenim stanovnicima i znamenitim linostima. S tim to je dravna telekomunikaciona mrea develepor ove aplikacije nakon preuzimanja iste, nema dodatnih trokova rominga to je izuzetno povoljno za turiste.

NAJZNAAJNIJI OBJEKTINovi Sad pria vas vodi do najznaajnijih gradskih lokacija. Izgled objekata na telefonu proiren je istorijatom graevina, najznaajnijim dogaajima koji se za nju vezuju, prvim sauvanim fotografijama.Istraena je i njihova skrivena istorija, kako bi se predstavile anegdote i zanimljivosti koje ine kolektivno pamenje grada. Spomenici sada sami govore o svojim graditeljima, linostima koje predstavljaju, njihovom znaaju za istoriju grada i Srbije.

JEDNOSTAVNOKada poelite da krenete u razgledanje grada, dovoljno je da usmerite telefon, ukljuite izmenjenu stvarnost i pomou vae kamere pronaete najblie lokacije. Otvorie vam se sled kratkih pria o brojnim kulturnim i istorijskim znamenitostima grada, koji upravo zbog toga nazivaju I srpskom Atinom.Jo neto to zaista doprinosi funkcionalnosti ove aplikacije je I luanje teksta putem audio snimka koji je obezbeen na svakoj lokaciji. Za vreme razgledanja graevine usredsreeni ste na njenu arhitekturu i detalje a ne na ekran telefona.

PLANIRANJE RAZGLEDANJAPlaniranje idealnog razgledanjea Novog Sada, koristei ucrtane mape koje vas korak po korak vode kroz prolost i sadanji trenutak ove pulsirajue metropole.

Aplikacija e vam predloiti i voditi vas najboljom rutom za obilazak lokacija uzimajui u obzir vau trenutnu poziciju. Izaberite rutu prema raspoloenju ili interesovanju u jednom dahu moete posetiti najpoznatije gradske graevine u vaoj blizini ili najvanije sakralne objekte.Zakljuak: Sticajem okolnosti nismo u mogunosti da primenimo sve ono to bi iz ove aplikacije eleli preneti u naoj, pre svega mislimo na korienje kamere i sve ono to ova aplikacija nudi a da je povezano sa tom funkcijom, ali emo svakako pokuati da na naoj aplikaciji prenesemo ideju predstavljanja vanih mesta grada na nain koji je zaista oduevljavajui na ovoj aplikaciji.

My Place

My place je aplikacija koja pomou geografske irine i duine tj. adrese ureaja prikazuje trenutni poloaj korisnika sa odreenim objektima koji se u njihovoj blizini nalaze. Dizajn aplikacije je veoma prijatan za oi, obiluje kontrastom boje, laka je itljivost fonta i preglednost ikonica.

Jednostavna pomo kada elite da saznate ta se u vaoj blizini nalazi a takoe prua mogunost deljenja svoje trenutne lokacije na drutvenim mreama.

Moe se koristiti za lake pronalaenje bankomata, autobuskih stanica, bolnica, bioskopa, restorana i raznih drugih mesta... U glavnom meniju aplikacije moe se odabrati eljeni objekat i maksimalna udaljenost na kojoj se on moe nai od trenutne lokacije korisnika. Omogueno je korisniku da podeli svoju lokaciju sa prijateljima i takodje da memorie svoja omiljena mesta.

Kada aplikacija pronae mesta koja odgovoaraju pretrazi sortira ih i nudi vam listu opcija, na kojoj korisnik treba odrediti ta ga tano zanima. Kada to odradi, aplikaciju mu dostavlja detaljan opis eljenog objekta.

Zakljuak: Iz ove aplikacije naalost neemo preuzeti funkciju prikaza trenutnog poloaja korisnika sa odreenim objektima koji se u njihovoj blizini nalaze, ali emo sa zadovoljstvom pokuati da na to bolji nain uzmemo za nauk prikaz menija ove aplikacije koji smo ve opisali u poetku kao i ikonice koje se tano poklapaju sa nazivima funkcija. Favourite Places GPS

Aplikacija Favourite Places GPS nam slui za uvanje posecenih mesta i stvari koje trebamo obaviti, kupiti i mestu na kojem se nalazimo.

Ovi podaci se mogu deliti meu prijateljima, preko raznih mrea kao i shareovanjem na svom Facebook profilu, zajedno sa ocenom, opisom, fotografijom i lokacijom.

Program FP GPS radi sa pristupom Internetu. Bez pristupa mrei se moe pregledati lista mesta i objekata. Liste se mogu sauvati u spoljne datoteke...

Aplikaciji ne treba GPS da da bi se dodao poloaj mesta. Program koristi poloaj drugih izvora lokacija. Meutim, za punu tanost preporuuje se da se ukljui GPS lokacija.

Aplikacija je potpuno besplatna, i moe se koristiti po elji u nekomercijalne svrhe.

Primeri primene: Pracenje praznika

Podeliti informacije sa prijateljima na stavki uvanje mesta koje elite da ponovo posetite

Zakljuak: Od aplikacije koja je upravo opisana neemo (za sada) preuzimati opcije za koje je neophodan rad interneta., a ono to emo iskoristiti za nau aplikaciju je opcija dodavanja omiljenih mesta , poloaja istih, neka vrsta svog unosa u listama i slino, u zavisnosti za ta budemo u mogunosti.

Osnovni koncept nae aplikacije

Slika br. 1 Logo nae aplikacije (u ovom sluaju)U naoj alikaciji e se sadrati delovi tri unapred opisane aplikacije. Iz prve aplikacije Novi Sad pria koja upoznaje svoje korisnike sa zanimljivostima o istoriskim spomenicima, kulturnim objektima i stanovnicima toga grada. Ovakava struktura i nain prikazivanja podataka nam se svidela jer omoguava korienje kamere pomou koje se detektuju objekti i korisniku prikazeje neka pria o istim.

Ovo je korisno za turiste i ljude koji su u prolazu a ele da vide najznaajnije objekte jednog grada, bilo to istorijski, kulturni, sportski ili ugostiteljski objekti. Takoe je korisno zato to ne moraju da se znaju nazivi objekata kao ni lokacija na kojoj se nalaze ve je potrebna samo ukljuena kamera u trenutku kada se korisnik nalazi na nekoj lokaciji. Mi ovo neemo biti u mogunosti da odradimo, ali imamo dodatna reenja koja e tu opciju zameniti, o tome neto vie u nastavku teksta.

U drugoj aplikaciji My Place, nam se svideo dizajn ikonica i glavnog menija. Dizajn ikonica je jednostavan i lepo odraen. Svaka od njih predstavlja jedan objekat koji omoguava lake prepoznavanje traene lokacije.

Aplikacija Favorite Place GPS slui za uvanje poseenih i omiljenih mesta kao i stvari koje treba obaviti, to emo omoguiti i u naoj aplikaciji. Takoe je mogue deliti na raznim mreama lokacije o poseenim mestima i svoje utiske o njima.

Osnovni koncept naeg projekta se ogleda u sledeim stavkama: Omoguen lak pristup korisnicima Laka preglednost sadraja Detaljan opis traenog sadraja Preporuke Shareovanje

Pre svega, ono to nam je za cilj da korisnicima omoguimo lak pristup naoj aplikaciji, a to je ono to je korisnicima najbitnije, pored vizuelnog efekta iste aplikacije. Takoe, tu je uvrtena i laka preglednost sadraja koje aplikacija sadri, radi lakeg pronalaenja i informisanosti o eljenoj lokaciji.

Kao i korisnici slinih reenje nae aplikacije koji koriste istu, sigurno je da i nai korisnici ele da znaju to vie o mestima koje trae i ele da posete. Zbog toga, na je cilj da to bolje ispunimo oekivane zahteve tih istih korisnika i to detaljnije im prezentujemo sadraj nae aplikacije.

Neto novo to e naa aplikacija imati za razliku od navedenih, tj. za razliku od opcije Kamera koju ima aplikacija Novi Sad Pria su preporuke koje korisnici mogu proitati kao i anegdote ili legende o nekim mestima koje ele da posete.

U savremenom svetu tehnologije, kada svi koriste pametne telefone koji poseduju GPS, korisnici uvek ele da sa svojim prijateljima, kolegama i porodicom podele svoja iskustva na mreama. Za rad toga, odluili smo da nau aplikaciju unapredimo i dodatnom opcijom share, tj. podele na internetu poseenih mesta koja su im se svidela.

Logiki dizajn

4.1 Dijagram toka podataka

Naziv dijagram tokova podataka, potie od samog naina na koji on gleda na funkcije sistema. Naime, on fukcije posmatra na taj nain to definie koji su to podaci koji ulaze u sistem, gde se to obrauju i koji su to podaci koji izlaze iz njega. Ovakav nain pristupa nam omoguava da mi uvidimo koji su to procesi koji se deavaju unutar sistema, bez toga da smo najpre krenuli od samih procesa pa tek onda uoili sve prethodno navedeno. Znai, DTP se fokusira kako se podaci kreu kroz sistem a zatim uoava procese. Ukoliko kvalitetno odradimo DTP onda i krajnji korisnik ima jasnu sliku o tome kako sistem zapravo funkcionie.

Osnovni elementi koji se koriste za kreiranje dijagrama tokova podataka su:

tokovi podataka procesi skladita podataka interfejsi

Proces

Proces predstavlja deo sistema koji ima ulogu da transformie ulazne podatke u izlazne. Proces se na grafiku predstavlja elipsom. Proces predstavlja odreenu radnju ili aktivnost nad podacima, te je zato vrlo vano uoiti koji su to procesi prisutni u sistemu i dati im simbolino ime koje e nas asocirati ta oni zapravo rade. Obiaj je da se njihov naziv iskae parom predikat-objekat, meutim ponekada se objekat u nazivu moe izostaviti ukoliko je on oigledan.

Ukoliko je funkcionalnost procesa sloena onda se on moe ralaniti na podprocese koji ga detaljnije opisuju, ali prethodno je potrebno uvesti odreenu numeriku notaciju. Ta notacija se ogleda u tome to proces koji se ralanjuje sadri redni broj (npr. 1, 2, 3 ....), a procesi koji ga deta ljnije obrauju sadre oznaku procesa koji obrauju i svoju oznaku (npr. 1.1, 1.2, 2.1, 3.7 ...), i tako redom u zavisnosti koliko procesa i podprocesa imamo.

Tok podataka

Tok podataka se tretira kao vod kroz koji stalno teku podaci ili kao pokretna traka koja stalno prenosi pakete podataka iz jednog dela sistema u drugi, i na taj nain ostvaruje veu imeu komponenti sistema. Tok podataka se na grafiku predstavlja pomou usmerene linije. Poto se radi o usmerenoj liniji, to samim tim povlai za sobom injenicu da tok podataka prikazuje smer kretanja podataka. To dalje znai da svaki tok podataka mora da ima lokaciju sa koje polazi i svoju destinaciju (tzv. izvor i ponor). Kao i kod elementa proces, neophodno je adekvatno imenovanje toka podataka. Nepisano pravilo je da im se obino pridodaju nazivi na osnovu podataka koje prenose, i da ti nazivi budu potpuni (bez ikakvih skraenica).

Skladite podataka

Skladite podataka predstavlja podatke u stanju mirovanja. Skladite podataka se predstavlja pomou dve horizontalne linije, izmeu kojih se obino pie naziv skladita. Nepisano pravilo kod davanja naziva ovog elementa DTP-a je da se koristi mnoina imenice tokova podataka koji pristiu u skladite podataka. Skladita podataka se mogu simboliki opisati kao odreene baze podataka ukoliko se radi o nekom savremenom sistemu ili organizaciji, a takoe mogu predstavljati i odreene arhive u organizacijama koje jo uvek koriste tradicionalni nain poslovanja.

Interfejs

Interfejs predstavlja spoljni objekat sa kojim sistem komunicira. Interfejs se na grafiku predstavlja pomou pravougaonika, u kome se upisuje njegov naziv. Obino se vodi polemika oko toga ta zapravo znai spoljni objekat. Spoljni objekat se moe definisati kao odreeno lice, odeljenje pa i itava organizacija koja koristi ovaj sistem. U naem primeru, jedan od interfejsa je Korisnik, koji upuuje razne zahteve ka Aplikaciji, a sistem najpre unutar sebe sprema odgovor (obrauje zahteve) i zatim aplikaciju vodi dalje.

Kontekst dijagram

Dijagram konteksta je prvi Dijagram Toka Podataka u svakom poslovnom procesu.

To je dijagram najvieg nivoa apstrakcije, koji po pravilu sadri samo jedan proces koji predstavlja ceo IS, interfejse sa kojima IS komunicira i odgovarajue tokove podataka. Prikazuje sve spoljanje entitete koji primaju informaciju od sistema ili saoptavaju informaciju sistemu.

Dijagram 1: Kontekst dijagramRoot dijagram

Na prvom nivou dekompozicije sistema nakon kontekst dijagrama jeste Root dijagram iliti dijagram prvog nivoa. Funkcionie tako to se dijagram konteksta deli na osnovne procese numerisane sa 1, 2 i tako dalje.

Dijagram 2: Root Dijagram

Na ovom dijagramu smo dali bolji i jasniji prikaz onogo to aplikacija radi posebno po svim nivoima koje ista aplikacija i sadri.

Ono za ta je zaduen prvi nivo nae aplikacije, tj. poetni prikaz je sami odgovor aplikacije na zahtev korisnika za pokretanje aplikacije, na ta mu naa aplikacija daje odgovor u obliku poetnog menija gde korisnik pregleda ono to mu je ponueno i odreuje koju funkciju eli da upotrebi.

Sledei nivo koji smo uprostili je nivo odabira funkcije. U ovom nivou korisnik pokree funkciju iz datog prikaza koju eli isprobati ili koja mu je najpotrebnija, a aplikacija mu omoguava prikaz sadraja odabrane funkcije. Daljim pregledom sadraja odabrane funkcije korisnik upravlja interfejsom i obraa panju na ono to mu se dopada i ta mu je najpotrebnije. Odreene informacije i ostatak za sada nama nepoznatog fizikog dela, korisnik e moi obeleiti, tj. na neki nain zapamtiti, share-ovati i tako dalje.4.2 UML

UML (Unified Modeling Language) predstavlja standardan jezik za specificiranje, vizualizaciju, konstruisanje i dokumentovanje delova softverskog sistema, kao i za poslovno modelovanje i druge sisteme. UML predstavlja kolekciju najboljih inenjerskih znanja koja su se uspeno pokazala u modelovanju velikih i kompleksnih sistema. Primena UML-a pomae u ostvarivanju sledeih zadataka: specifikaciji vizualizaciji projektovanju arhitekture razvoju simulaciji i testiranju izradi dokumentacijeZa nau aplikaciju emo vam predstaviti tri dijagrama: Dijagram sluajeva upotrebe, Dijagram aktivnosti, Dijagram sekvenci.

Dijagram slucajeva upotrebe (Use case diagram )

Je dijagram ponaanja koji pokazuje korisnike funkcije. Dijagram sluajeva upotrebe prikazuje sistemima karakteristike sa korisnike take gledita. Za razvojni sistem sluaj korisnika je vazan alat to je oprobana i tana tehnika za sistem sa zahtevima korisnike take gledita. Prikupljavi informacije sa korisnike ztake gledita je vano ako je cilj izgradnje je sistem koji koristi narod.

Dijagram stanja (State Diagram) Dijagrami stanja se koriste za opisivanje ponaanja sistema. Oni mogu da opiu mogua stanja objekta kako se dogaaji pojavljuju. Svaki dijagram obino predstavlja objekte jedne klase i prati razliita stanja tih objekata kroz sistem.Dijagram stanja se moe upotrebiti da grafiki predstavi automate konanih stanja. Drugi mogui nain predstavljanja je preko tabele promene stanja.

Dijagram sekvenci (Sequence Diagram)

Dijagram sekvence predstavlja interakciju izmeu objekata u sistemu, pri emu se uzima u obzir i vremenska dimenzija. U vedini sluajeva dijagram sekvence se koristi za predstavljanje realizacije usecase dijagrama. Elementi dijagrama su objekti (predstavljeni pravougaonikom), poruke (prikazane strelicama) i vreme (prikazano vertikalnom isprekidanom linijom).

4.2.1 Dijagram sluajeva upotrebe

Kod nae aplikacije dijagram sluajeva upotrebe slui kao sporazum izmeu korisnika i developera gde korisnik ocenjuje da li aplikacija izgleda onako kako je on to oekivao. Sastoji se od aktera (uesnika) i sluajeva korienja.

Svaki sluaj korienja se detaljno opisuje, prikazujui korak po korak kakva je interakcija sistema sa akterima i ta sistem radi u sluajevima korienja.

Razvoj dijagrama sluajeva korienja definie se sledeim aktivnostima: Definisanjem uesnika Definisanjem sluajeva korienja (upotrebe) Definisanjem tipova veza izmeu uesnika i sluajeva korienja Izradom dijagrama sluajeva korienja

Dijagram 3: Osnovni Use Case dijagram Osnovni oblik sluajeva upotrebe aplikacije je da korisniku omogui to lake snalaenje na geografskom prostoru gde se nalazi. Da bi to omoguili, analizirali smo kompletnu situaciju u kojoj se neki korisnik moe nai na nekom mestu. Ono to smo zapazili je, da su korisnici ovih aplikacija uglavnom nesnalaljivi jer se ne mogu lako orijentisati na nekom prostoru. Verovatno zbog toga oni i trae odgovarajuu aplikaciju u kojoj e moi lagodno da se oseaju, tj. da nemaju oseaj izgubljenosti.

Tu nastupamo mi, jer naa aplikacija prua mogunosti svestranog upoznavanja korisnika sa mestom gde se on trenutno nalazi. Naa fenomenalna aplikacija e korisniku omoguiti vie funkcija na jednom mestu, od onog osnovnog, upoznavanja sa mestom gde se nalazi, preko opisa traenih i ponuenih mesta pa sve do preporuka samih korisnika i legendama o nekim mestima.

FUNKCIONALOSTIPOETNI PRIKAZODABIR FUNKCIJEIZVRENJE FUNKCIJE

AKTERKORISNIKKORISNIKKORISNIK

KRATAK OPISUitavanje aplikacijePrikaz glavnog menija aplikacije i biranje eljene f-jeIzvravanje fiunkcije koju je korisnik odabrao

OSNOVNI KORACI1-Korisnik pokree aplikaciju2.Klik Discoverza dalji rad aplikacije

Iz liste menija korisnik bira koju funkciju eli ispitati1.Korisnik pregleda sadraj2. tiklira i prikuplja podatke koji ga interesuju

MOGUI IZUZECIIzuzetak bi bio mogue nezadovoljstvo korisnikaIzborom u padajuem menijuUkoliko za korisnika ne postoji funkcija koja mu je potrebna, moe napustiti aplikacijuIzuzetak ne postoji

POSLEDICEKorisniku se prikazuje welcome strana aplikacije, a nakon potvrde aplikacija oitava meniNakon dobijene liste menija korisnik pravi odabir one funkcije/ikonicekoja ga zanimaKorisnik dobija potrebne informacije i sadraje koje ga interesuju

Tabela funkcionalnosti sva tri nivoaKao to se moe videti u datoj tabeli, naa aplikacija izmeu ostalog ima tri najvanija dela pretrage.

Dijagram 4: Sluaj upotrebe nivoa poetni prikaz

Prvi deo pretrage je poetni prikaz, tj. samo uitavanje aplikacije koju korisnik pokree. Pri pokretanju aplikacije, korisniku e se pojaviti naslovna strana sa pozadinom i logom aplikacije, uz tri opcije odnosno tastera. Prva opcija je opcija traenja lokacija koja e biti opadajueg tipa i nalazie se na samoj sredini u donjem delu. Drugi i trei taster e se nalaziti paralelno tik ispod prvog tastera. Jedna e biti za potvrdu odabrane lokacije, a druga za izlazak iz iste usled pojavljivanje izuzetka. a pokretanja pretrage, i opcija izlaska ukoliko se pojavi navedeni izuzetak. Ukoliko postoji lokacija koju je korisnik odabrao, aplikacija napreduje dalje do prikaza menija.

Dijagram 5: Sluaj upotrebe nivoa odabir funkcije

U drugom delu, zvanom prikaz menija korisniku e se pojaviti lista ikonica, tj. funkcija koje aplikacija poseduje za odreenu lokaciju. Korisnik na osnovu svog sopstvenog izbora odreuje i ide na odreeni taster. Pak, ukoliko nije zadovoljan prikazanim ikonicama, moe izai iz aplikacija, na poslednjem napusti aplikaciju tasteru.

Dijagram 6: Sluaj upotrebe nivoa izvenje funkcije

Trei, i najvaniji deo aplikacije je izvrenje funkcije koju je korisnik odabrao. U datom delu e biti prikazane sve informacije koje bi korisnika eventualno zanimale, lista objekata, podataka, preporuka i ostalog, u zavisnosti koju je funkciju korisnik odabrao. Sve ovo kao to smo ve naveli na poetku, moete videti i u datoj tabeli.

4.2.2Dijagram stanja

Dijagrami stanja se koriste da bi se opisalo ponaanje sistema. Dijagrami stanja opisuju sva mogua stanja objekta kako se dese dogaaji. Svaki dijagram obino predstavlja objekte jedne klase i prate se razliita stanja objekata kroz sistem. Ovi dijagrami pokazuju koja stanja objekat moe da ima i kako razliiti dogaaji mogu da utiu na ta stanja tokom vremena.

Dijagrame stanja treba koristiti za klase gde je neophodno da se razume ponaanje objekta kroz sistem. Ne zahtevaju sve klase dijagrame stanja. Ovi dijagrami se kombinuju sa dijagramima aktivnosti i dijagramima interakcije. Dijagrami stanja pojanjavaju ponaanje nekog objekta i kako se to ponaanje menja od stanja do stanja. Takoe, pokazuje se koji dogaaj menja stanje objekta. Stanje je izraeno preko vrednosti atributa i veza sa drugim objektima. Na primer, stanje objekta je: Raun (objekat) je plaen (stanje).

Neki objekat menja stanje kada se neki dogaaj dogodi tj. kada se neto desi. Tu postoje dve dimenzije energije, interakcija i unutranja promena stanja. Interakcija opisuje spoljanje ponaanje objekta i u kakvoj je on interakciji sa drugim objektima (slanje poruke ili povezivanje sa drugim objektima). Unutranja promena stanja opisuje kako objekat menja stanja, na primer, vrednosti svakog unutranjeg atributa pri razliitim stanjima. Dijagrami stanja prikazuju kako objekti reaguju na dogaaje i kako oni menjaju svoje unutranje stanje kao rezultat interakcije. Obino se koriste da prikau niz stanja u kojima se objekat nalazi tokom ivota, kao i dogaaje koji uzrokuju prelazak iz jednog u drugo stanje.

Dijagrami stanja obino imaju jedno poetno i jedno ili vie zavrnih stanja. Stanje je poloaj ili situacija u kojoj se objekat moe nai tokom svog postojanja, koje zadovoljava neke uslove, izvrava neke aktivnosti ili eka na nekakav dogaaj.Stanje objekta se normalno menja tokom vremena. Objekat ostaje u nekom stanju u konanom vremenskom intervalu.

to se tie samih dogaaja, to je radnja koja okida prelazak iz jednog u drugo stanje. Moe da bude signal, poziv, vremenski period i tako dalje, a prelaz je samo po sebi promena iz originalnog u sledee stanje kao rezultat nekog stimulansa.

Stanje 2Stanje 1

Prelaz

Dijagram stanja u naem sluaju ima polaznu taku i dve krajnje take. Poetna taka, ili poetno stanje, predstavljena je punim krugom, dok su krajnje take ili krajnje stanje predstavljeno malim punim krugom okruenog velikim praznim krugom. Stanje je predstavljeno pomou pravougaonika sa zaobljenim ivicama. Promene stanja, ili tranzicija stanja, je prikazana pomou linije na ijem se kraju nalazi strelica usmerena od jednog stanja ka drugom. Promena stanja je imenovana svojim razlogom (dogaaj koji izaziva promenu stanja). Kada se dogaaj dogodi, promena iz jednog stanja u drugo je ispunjena.

Na datoj emi je prikazana procedura otvaranja aplikacija i izvravanja funkcija upotrebom dijagrama stanja. Treba napomenuti da na dijagramu postoje dva zavrna stanja, kada aplikacija nastavlja sa radom i kada korisnik napusti aplikaciju da li zbog nekog nepravilnog unosa ili zbog toga to mu se ne dopada rad aplikacija, zavisi od situacije.

Dijagram 7: Dijagram stanja4.2.3 Dijagram sekvenci

Dijagram sekvence predstavlja interakciju izmeu objekata u sistemu, pri emu se uzima u obzir i vremenska dimenzija. U veini sluajeva dijagram sekvence se koristi za predstavljanje realizacije use-case dijagrama. Elementi dijagrama su objekti (predstavljeni pravougaonikom), poruke (prikazane strelicama) i vreme (prikazano vertikalnom isprekidanom linijom).

Objekat moe biti naznaen na tri naina:

Samo svojim imenom (imena mogu biti posebna) Svojim imenom i klasom Samo imenom klase (anonimni objekat) (koriste se da oznae bilo koji objekat u toj klasi)

Objekti

Objekti se crtaju s leva na desno i to u redosledu kojim bi dijagram bio najpregledniji, to znai da nema konkretnog pravila u redosledu. Od objekta na dole povuena je isprekidana linija koja predstavlja liniju ivota (lifeline). Du linije ivota postoji pravougaonik koji prikazuje izvrenje operacije za koju je odreeni objekat zaduen. Duina pravougaonika oznaava duinu trajanja izvravanja. Vreme nije predstavljeno precizno u nekoj odreenoj jedinici, ved samo daje opti prikaz. Objekti mogu biti predstavljeni kao klase, kao konkretni objekti neke klase i kao akteri.

Poruke

Pored toga to objekat moe slati poruke drugom objektu, on takoe moe slati i sam sebi. Poruke su prikazane strelicama koje poinju na liniji ivota jednog objekta, a zavravaju se na liniji drugog objekta. Prvi tip poruke je poziv. On predstavlja zahtev poiljaoca da primalac primi poruku i da izvri zadatu operaciju, s tim da se obino podrazumeva da poiljalac eka da primalac obavi tu operaciju. Zbog toga to poiljalac eka da primalac obavi zadatu operaciju, ovaj tip poruke se oznaava kao sinhroni. Tipian sluaj je kada poiljalac oekuje povratnu poruku od primaoca. Ovaj tip poruke je prikazan strelicom koja ima punu liniju i obojeni vrh, a simbol za povratnu poruku je strelica sa isprekidanom linijom i vrhom koji nije obojen (a strelica je otvorena), s tim to se strelica povratne poruke esto izostavlja.

Na dijagram sekvenci se sastoji od sledeih aktivnosti:

Prva faza-ukljuivanje aplikacije-Prikaz uitavanja-Otvaranje naslovne strane Druga faza-odabir eljene lokacije i objekta-Odabir jedne lokacije sa liste ponuenih- Ukoliko je odabir odobren korisnik se prosleuje dalje-Odabir objekta Trea faza-prikaz informacija-Korisniku se prikazuju dostupni podaci o odabranom objektu

Dijagram 8: Dijagram sekvenci

Prilikom aktiviranja korisniku se prikazuje uitavanje aplikacije, kada se zavri ucitavanje korisniku se prikazje poetni ekran sa mogunou odabira grada. Usled odabira grada za koji ne postoje uneeni podaci korisniku se pojavljuje greska i vraca se da ponovo izabere grad ili da napusti aplikaciju. Kada je odabir odobren korisnik se prosleuje do menija sa tipovima objekata. Korisnik odabira tip eljenog objekta, nakon toga bie mu predstavljena lista lokacija i imena objekata.

Ukoliko doe do neke greke, pogresnog odabira ili nedostatka informacija korisniku se prijavljuje greka i prosledjuje se da ponovo odabere tip objekta. Nakon pravilnog odabira objekta korisniku se prikazuju informacije.

4.3 Papir prototip

Prikaz na slici broj 2. je samo jedno od moguih reenja za izgleda nae aplikacije. Slian prikaz naslovne strane e sigurno biti, s tim da se moemo odluiti za varijantu drugih boja. U gornjem delu prototipa se nalazi logo grada koji je odabran u padajuem meniju, u ovom sluaju je to Novi Pazar, a poto smo se odluili da aplikaciju za sada uradimo samo za Novi Pazar to e ujedno i biti logo nae aplikacije. U nekom drugom sluaju, gde bi u odabiru postojalo vie gradova, promenom grada u meniju u vrhu bi se menjao i samo logo grada. Slika br. 2

Na samoj sredini prototipa nalazi se glavin slogan nae aplikacije, koji je moe se rei i matovito povezan sa Discover opcijom kojom se pokree dalji rad aplikacije. U prevodu Putovanje od hiljadu milja poinje samo jednim korakom. Discover korakom. to navodi korisnika da klikne Discover dugme.

Fiziki dizajn

Na slici br. 3. je prikazan finalni dizajn nae aplikacije. Kao to se moe videti u mnogome smo se drali osnovne ideje o ovom projektu i ciljeva koji smo zadali. Slika br. 3

Grafiki dizajn se ne razlikuje mnogo od prvobitne zamisli same poetne stranice koja je prikazana u pretohodnom delu. Nismo napravili padajuu listu sa mogunosti odabira grada jer smo se orjentisali ka tome da cela aplikacija bude o Novom Pazaru pa prema tome nije bilo potrebe za dodavanjem ovakvih nepotrebnih opcija aplikaciji. U nastavku e biti prikazan activity_main.xml fajl ovo stranice.

Activity_main.xml

Na slici br. 4. moe se videti glavni meni nae aplikaciju sa mogunou odabira jedne od pet opcija. U ovom delu naa aplikacija se razlikuje dosta od prvobitne zamisli zbog samog grfikog dizajna ikonica.

Kao to se moe videti nismo koristili ikonice koje bi predstavljale neki odreen objekat ve smo koristili dugmad sa jasno ispisanim nazivom i monosti za odabir.

Slika br.4

novi_activity.xml fajl