Tehnička školaSmederevo

Seminarski rad

Predmet: Integralni transportTema: Luka Pančevo

Profesor: Učenik:Aleksandra Bajić Jovanović Mihajlo Laćarac

Kovin 2013.

2

Uvod

Pre nego što počnem pisati o Luci Dunav, navešću neke informacije koje su od značaja ukoliko želimo da detaljno upoznamo ovu luku. Pre svega, rekao bih nešto o Dunavu.

Kroz Srbiju prolaze dva evropska saobraćajna koridora: Koridor X (drumski koridor) i Koridor VII koji povezuje 10 evropskih zemalja koje izlaze na plovni deo reke Dunav. Dunavski bazen je jedan od najdinamičnijih delova Evrope, posebno posle puštanja u saobraćaj plovnog puta Majna-Dunav, početkom ’90-ih godina prošlog veka. Dunav je, posle Volge, druga evropska reka po dužini – od njegovih 2850km, plovno je 2411km, od čega svih 588km kroz Srbiju.

3

Na slici gore (izvor: www.cef-see.org) je lepo prikazano koje teritorije pripadaju slivu Dunava

Sliv Dunava zauzima površinu od 817000km2 (od čega u Srbiji 10% ili 82000km2). Područje sliva proteže se od zapada ka istoku u dužini (vazdušna linija) od 1690km, a od severa ka jugu 820km. Hidrografsku mrežu sliva Dunava čini 120 pritoka, od kojih se neke najveće ulivaju u Dunav na teritoriji Srbije: Tisa, Sava i Drina.

Kao Koridor VII, Dunav predstavlja važnu saobraćajnicu, posebno posle otvaranja plovnog puta Rajna-Majna-Dunav (1992). Dunav povezuje Crno more sa industrijskim centrima Zapadne Evrope i lukom u Roterdamu. Teretnim saobraćajem se uglavnom prevoze nemineralne i mineralne sirovine, gvožđe, bakar, čvrsta goriva i žitarice a preveze se oko 100 miliona tona robe godišnje. U dunavskom slivu nalazi se blizu 100 komercijalnih luka, od kojih 11 u Srbiji. Iako dominira teretni, na Dunavu je prisutan i putnički saobraćaj, pre svega veliki rečni brodovi – kruzeri za prevoz turista. Pored toga, Dunav sa svojim pritokama i mrežom kanala u njegovom slivu, ima veliki značaj i za razvoj drugih privrednih delatnosti: poljoprivreda, proizvodnja električne energije, ribarstvo, građevinarstvo, hemijska i naftna industrija, rudarstvo, itd.

4

Luke na Dunavu

Prema podacima Dunavske komisije, na reci Dunav i njenim pritokama postoji 91 luka za komercijalne namene, od kojih u Srbiji 11. Na reci Dunav u Srbiji postoji 8 luka koje su od međunarodnog značaja: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo. Najveće luke na reci Savi su u Šapcu i Sremskoj Mitrovici, a na reci Tisi u Senti. Sve luke su privatizovane osim luke Novi Sad koja treba uskoro da postane javno preduzeće.

Količina(u 1000tona)

Komercijalne luke

Ukupno 137817,4 91Austrija 12107 7BiH 48.4 1Bugarska 3,693 14Hrvatska 430 4Nemačka 4200 9Mađarska 80 28Moldavija 0 1Rumunija 98900 13Srbija 7746 11Slovačka 1028 3

Promet i komercijalne luke u Srbiji i drugim zemljama na Dunavu, 2007

Luke imaju znatan projektovani kapacitet, ali tehnički zastareo, uz nedostatak finansijskih sredstava za održavanje i razvoj koji je doveo do njihove neefikasnosti, pri vršenju osnovnih lučkih delatnosti. Lučki kapaciteti zbog nedostatka robe za pretovar u proseku su iskorišćeni sa oko 30%. Najveći broj luka je povezan sa glavnim železničkim prugama i putevima. Samo luke u Pančevu i Beogradu poseduju kontejnerske terminale.

5

Promet u lukama 2000. godine iznosio je 40% prometa iz 1989. godine. Poslednjih godina promet robe znatno je povećan i iznosio je između 14 i 16 hiljada tona.

Ukupno BG NS KO PA Prah. SM SD

Ukupno 6997351 909150 791023 379323 852422 234603 295551 1956178Un.promet 2291290 579865 5717 346435 38185 5028 286723 105658Utovar 1145645 52400 - 328258 37330 37330 5028 542073Istovar 1145645 527465 5717 18177 855 - 200277 381606Inostranstvo 4706061 329285 785306 178964 814237 229575 8828 655504Uvoz 2799772 273361 153920 148528 230239 229575 8828 230897Izvoz 1906289 55654 631836 30482 582998 - - 424607

Promet robe u važnijim lukama, 2009.

*Najveći rast prometa posle 2004. ostvaren je u luci Smederevo zbog stalnog povećanja proizvodnje u

metalurgiji u vlasništvu američke kompanije US Steel u Smederevu.

Grad Smederevo i luka (u podnožju slike)

6

Pančevo

Pančevo je grad u Banatu, Vojvodini, koji leži na dve reke: Dunavu i Tamišu. Sedište je Južno-Banatskog okruga. U samom gradu živi negde oko 100 hiljada stanovnika, a zajedno sa okolinom ukupna populaci-ja mu je negde oko 150 000. Na teritoriji grada post-oji 36 velikih fabrika raspoređenih u nekoliko indust-rijskih zona pa ovaj grad važi za jedan od najrazvije-nijih u Srbiji, ali ujedno i za jedan od najzagađenijih uceloj Evropi. U njemu je razvijen drumski saobraćaj (leži na korido-ru ka Rumuniji) kao i železnički (Beovoz) a takođe i vodni saobraćaj, ponavljam, leži na dve reke.

7

Luka Pančevo (mapa)

8

Luka Pančevo- položaj –

Slike su preuzete sa Google Earth-a jer nije bilo kvalitetnijih izvora

Luka Dunav u Pančevu nalazi se na levoj obali Dunava u južnom Banatu. Zašto baš ime Dunav? Pa kao što sam već naveo (str. 7), grad Pančevo izlazi na dve reke: Tamiš i Dunav, i ima po jednu luku na obe reke, mada je ta luka na Tamišu više nalik pristaništu za jahte, čamce i manje turističke brodove i jedino što je čini

9

lukom je mali portal firme Granexport, koja ima i svoj silos odmah do portala. Svakako da je pančevačka luka na Dunavu veća u pogledu kapaciteta, bolja što se

tiče količine pretovarene robe i ekonomski jača. Luka na Dunavu (u daljem tekstu: luka, luka Dunav, pančevačka luka) se nalazi između dva pančevačka naselja: Sodare i Strelišta (adresa: Pristanišna zona bb, Pančevo, 26000). Prostire se na oko 2 400 000m2 a njena dužina obale iznosi 760m (ukupno). Sastoji se iz jednog basena i 5 vezova za velike teretne brodove. Naravno, podržava ECDIS (Electronic Chart Display and Information System – kompjuterski navigaciono-informacijski sistem koji predstavlja digitalnu kartu za vodne mape). Ova luka je takođe dobro povezana i železnicom. Naime, samo u luci postoji nešto više od 6km pruga, što uopšte nije malo za jednu rečnu luku. Pritom, moram dodati da ta pruga u luci vozove vodi od terminala na samoj obali pa sve do uključenja na prugu za Beograd i ujedno na pruge za: Kovin, Zrenjanin i Vršac (a dalje i ka Temišvaru u Rumuniji). Isto tako, luka je dobro povezana i drumskim saobraćajem. Elem, na mapama koje sam priložio na prethodnim stranicama, vidi se da u samoj luci postoje putevi, što je sasvim normalno, a da pored same luke prolazi put tj. ulica koja se sastoji iz četiri saobraćajnih traka. Ta ulica je u stvari međunarodni put E-70, krak Evropskog Koridora X, koji od Beograda, preko Pančeva i Vršca vodi do Rumunije, ili, da budem tačniji do Temišvara. Ono što se podrazumeva za svaku luku je parking. Poseduje ga i luka u Pančevu, sa 200 parking mesta za kamione. Blizu je Beograd, na 20km, a samim tim i aerodrom u Surčinu, negde oko 30km, a postoji i teretni aerodrom u Kovinu (doduše, on se slabo koristi i više je na usluzi Vojsci), pa je Luka Dunav na dobrom položaju i u pogledu vazdušnog saobraćaja.

Nažalost, u luci se ne nalaze portalne dizalice i mobilni kranovi koji bi uvećali i ubrzali pretovar robe, ali zato ima jednu plovnu dizalicu maksimalne nosivosti 5t. Luka poseduje i 3 krana maksimalne nosivosti 27,5t, kao i 27 viljuškara (7 nosivosti do 3t, 5 nosivosti od 3-5t i 7 nosivosti veće od 5t), jednu konvejersku, transportnu traku i 4 vozila sa kranom. Ne poseduje Ro-Ro brodske rampe ni za automobile, ni za kamione a ni za vozove.

Od ukupne površine, 40000m2 otpada na zatvorena skladišta. 5400m2 su rekovi, a 200000m2 je pod otvorenim skladištima. U sklopu ove luke funkcioniše i Carinarnica, pa tako ovde postoji i Carinsko skladište koje zauzima 107000m2

površine a tu je i ogromni lučki silos zapremine 55000m3.

Ono što nikako ne smem zaboraviti da spomenem je Kontejnerski park Luke Dunav u Pančevu. U ovom kontejnerskom parku postoji servis za održavanje i popravku kontejnera, posebno odvojen prostor za punjenje i pražnjenje kontejnera, a dvorište koje je posebno namenjeno za skladištenje kontejnera zauzima 3600m2. U ovoj luci postoji 1200000m2 površine namenjene za druge firme, odnosno prostor koji je za izdavanje. Velike svetske transportne firme imaju svoju kancelariju ovde ukoliko imaju interesa (tj. ako firma ima brodove koji putuju Dunavom) jer se tako

10

lakše i brže završava i dobija sva potrebna dokumentacija i papirologija radi utovara, istovara, pretovara i skladištenja.

Sadržaj

Uvod______________________________________________________________3

Luke na Dunavu_____________________________________________________5

Pančevo___________________________________________________________7

Luka Pančevo (položaj)_______________________________________________9

Literatura_________________________________________________________ 11

Literatura

Pri izradi ovog seminarskog rada, korišćeni su podaci iz sledećih izvora:

ˆhttp://www.danubeports.info

ˆhttp://sr.wikipedia.org

ˆhttp://lukadunav.rs

ˆhttp://www.ekapija.com

ˆhttp://www.scribd.com

11

12