lun i zavera ledene smrti (roto biblioteka x-100, broj 849; begépelt változat)

7/29/2019 Lun i zavera ledene smrti (Roto biblioteka X-100, broj 849; begépelt változat)

http://slidepdf.com/reader/full/lun-i-zavera-ledene-smrti-roto-biblioteka-x-100-broj-849-begepelt-valtozat 1/1041

F. Ešton

LUN I ZAVERA LEDENE SMRTI

IVreme im je proticalo suviše brzo, jer su ovako zagrljeni sa

strepnjom očekivali da stari sat u pretsoblju otkuca vreme.Trgoše se kad sat oglasi ponoć. Snagu da prekine ljubavnuigru, uzavrela od neugasive žudnje i strasti, smogla je prvaKaren Henson. Maks Niland je još jednom privuče k sebi i usneim se spojiše podrhtavajući u poljupcu za rastanak

- Moramo, mili moj Makse, moramo da krenemo - reče Karen iblago se izvi iz Nilandovog zagrljaja.

- Postaju mi sve nepodnošljiviji rastanci i tužni dani beztebe, draga. Moramo učiniti nešto - reče Maks Niland.

- A šta da učinimo? Nemoćni smo da se otmemo od svega toga -reče Karen oblačeći se.

Još malo i ja ću imati dovoljno činjenica da pokrenem borbu za uništenje te grozomorne zavere Samo tako možemo postati slo-



bodni - odgovori joj Maks- Strah me je, Makse.. Ako otkriju gde se sastajemo, mogla

bi da strada i Nora, zaštitnik nase jubavi. Tvoja sestra jedivno stvorenje. Ona nas razume... I baš zato bilo bi mistrašno da joj se dogodi neko zlo. A oni su u stanju da je

ubiju... - govorila je Karen.- Oteraj te zloslutne misli. Sve će se dobro završiti pa

ćemo zauvek biti zajedno. - A on?- Njega nema. On je hladni, smrznuti leš! - s gorčinom kao

da se prepire, odgovori Maks Niland- Ne znam, dragi moj Makse. ne znam! - uzviknu Karen Henson

i zajeca - Sve je tako beznadno i užasno... Umreću od straha! - Ne plači, Karen, molim te... Smogni još malo snage i

izdrži ovo kratko vreme do trenutka kada ćemo se oteti odgroznog pauka. Stići će nam pomoć i pobedićemo sve skrivene

aveti.On je možda već stigao... Zato glavu gore! - tešio ju je

on.Konačno su uspeli da se obuku.- Idi prvo ti — reče ona. - Tebi je daleko, a ja ću za

nekoliko minuta biti u svojoj kući. On je još jednom poljubi i brzo izide. Sede u automobil i

poveze se ka Botaničkom vrtu. Kad stiže do vrta lekovitihtrava, za njim se začu sirena policijskih kola. Pošto je voziopolako, Niland još nekoliko desetina metara nastavi istombrzinom, dok se nije uverio da policijska kola žele da

zaustave baš njega. On prikoči i ispred njegovog »mustanga*nađe se veliki policijski automobil, s uključenim znakom zazaustavljanje.Dva policajca priđoše s revolverima u rukama

Nilap je supustio staklo na vratima i' radoznalo očekivaopolicajce.

- lzlazite- naredi mu jedan od one dvojice policajaca- Zar trebam , ja sam novinar Maks Niland - reče on i

ispruži ruku – sa otvorenom novinarskom kartom.Zar treba da ponavljam? Izlazi i ruke na krov automobila!

Uzviknu sada neočekivano grubo onaj isti policajac i uze ga nanišan revolvera raskoračivši se kao u najoštrijem sukobu.

- Ne suprotstavljam se — reče Niland — Ali uverićete se da.. - Umukni! - prodera se policajac.Onaj drugi oprezno priđe Nilandu s leđa i opipa mu džepove i

pazuha, a onda mu brzim, veštim pokretima stavi lisice ipovuče ga ka policijskom automobilu.

- Vi ste u zabludi - reče Niland osvrćući se kao da očekujeneku pomoć.

Automobili su promicali i, videvši da policija s nekim imaposla, vozači nisu ni pokušali da uspore, jer, nikad se ne znana kakve bi neprijatnosti mogli naići.

— Koliko puta treba da ti ponovim da umukneš? — upita tobože

blago policajac, a onda udari novinara pesnicom u lice.Niland podiže vezane ruke da se zaštiti, ali ga policajci



uhvatiše ispod ruku i dovukoše do svog automobila. Vozač, kojise nije pomerao od kola, otvori im zadnja vrata da uvukuuhapšenika. Odmah zatim, uz škripu guma zbog naglog kretanja,automobil produži do ulaza na parkiralište kod Bruklinskog mu-zeja gde se okrenu i stade uz travnatu poljanu. Na ovom delu

parkirališta nije bilo automobila, a sada više niko nije nidolazio. — Zašto ste me doveli ovamo? - upita novinar — Naređeno nam je da te ubijemo i bacimo tu negde -

odgovori policajac koji je do tada stalno ćutao. — I to. mi je neka šala! – osmehnu se Niland: Ipak nešto ne

razumem" ‘ Šta sam to zgrešio? Vozio sam polako... Kola su mibila ispravna... Nemam na duši nikakaV grijeh .

Policajacje na cev svog revolvera navrtao prigušivač. Je lito još jedna glupa policijska šala s ponoćnom žrtvom? Nilandpomisli da će mu sledeći poduhvat biti istraživanje ponašanja

njujorške policije, pa reče: — Želite li da me preplašite? To vam neće uspeti. — Hajde, iziđi! — naredi mu policajac s revolverom

opremljenim prigušivačem zvuka. — Kako da iziđem? - upita Hiland, jer je sedeo između njih

dvojice. — Da li da mu odmah skinemo lisice? — upita policajac s

njegove leve strane i otvori vrata automobila.Izašavši, povuče Nilanda za sobom. Policajac s revolverom

opremljenim prigušivačem zadenu oružje za opasač i obiđe okokola. Otključa lisice na reporterovim rukama i mirno ih

zakopča za alku na pojasu.- A sada kreni tu preko travnjaka — naredi mirno, kao da

obavljaju neki rutinski posao.- Šta vi to činite sa mnom? - upita Nilandpolicajac ga odgurnu ka travnjaku, a onda potrže revolver s

prigušivačem i brzo opali nekoliko puta. Niland se spotaće ipade nekoliko koraka dalje. Okrenu se i pogleda svog ubicu,koji mirno nanišani u glavu svoje žrtve i ispali poslednjimetak. Nilandova glava se rasprsnu.

- Opet pucaš ka-ti-vi municijom — uzdahnu prvi policajac.

- Samo je jedan bio u dobošu i eto, našao se poslednji. -odgovori policajac ubica

Odmah zatim sedoše u automobil i vozač opet naglo krenu, paškripanje guma na betonu: odjeknu kroz noć *

Na zvuk telefona trgla se kao da je u sobi odjeknula jačaeksplozija Nekoliko trenutaka zurila je u telefonski aparat,koji je i dalje zvonio. Konačno je podigla slušalicu i javilase samo jednim »halou.

- Dobro je što ste još tu, gospođo Henson — reče nepoznatimuškarac.

- Dobili ste pogrešan broj — odgovori Karen uzdrhtalimglasom. — Ovde nema nikakve gospođe Henson...



- Vi ste uzbuđeni i uplašeni — nastavi nepoznati — Prepoznajem i vaš glas. Želim samo da vas upozorim da grešitešto se ne držite dogovora sa Džedom.

- Koji Džed. Šta je vama?! - zaprepašćeno uzviknu KarenHenson.

— Razgovarajmo smireno - nastavi nepoznati - Mi moramo darazgovaramo.

— Ali ja nisam... — Znam ja taćno ko ste, gospodo Karen, jer ja sam jedan od

onih određenih da vas štite. — Takva zaštita mi ne treba. — Ali ne zavisi to od vas. Zaštita mora da bude sta lna i

sigurna. — Recite jednom ko ste i šta hoćete — skoro plačnim glasom

reče Karen — Moje ime vam neće ništa značiti Važno je da radim po

zahtevima i planovima vašeg muža Džeda Hensona — odgovorinepoznati

— Ali on je... — zausti Karen, pa odmah ućuta jedva seuzdržavajući da ne zaplače na sav glas.

— On je zaleđen, ali se njegova volja poštuje sve dok opetne bude sposoban da naređuje - reče nepoznati

— Šta vi hoćete od mene? — Samo da vas opomenem Vaša veza sa Maksom Nilandom se

prekida.. — Kako vi to?..I šta vas se tiče moja veza sa Maksom? -

ljutito reče Karen, jer je samo ogorčenošću mogla da spreči

plač. — Mene se ne tiče, ali smeta mojim šefovima, koji poštuju

volju vašeg muža — reče nepoznati — Novinar je zloupotrebiovašu naklonost da nas uhodi Zato mora da umre još ove noći..

— Ne! To ne smete! — uzviknu Karen — Ja s tim nemam ništa, ali znam da će on uskoro umreti zbog

svojih grehova — Sta znači to »uskoro«? - preplašeno upita Karen i pomisli

da brzo mora naći Maksa i pobeći s njim nekud daleko izNjujorka

— Naši ljudi su već javili da je uhvaćen Biće smaknut za

nekoliko minuta, ako to već nije učinjeno — odgovori nepoznativrlo mirnim glasom. - Moja je dužnost da vas posavetujem...

Ne smete to. prokleti bili! Ne verujem da bi Džed to odobrioda je... da može... — zagrcnu se Karen.

Ne mogu da se prepirem s vama. Ako ne želite da umre iMaksova sestra Nora Niland, onda ne koristite njen stan zasvoje ljubavne susrete.

- Neću.. Sve ću činiti kako želite, ali Maks ne sme dastrada!

- To je završeno. Ostaje da shvatite da će umreti svakimuškarac, a i svaka žena, koji vam se suviše približe,

koristeći vašu naklonost da nas uhode i da nam smetaju. Karen je ćutala ugušujući jecaje, ali suze su joj tekle.



Odjednom prekide vezu. Brzo potraži broj policijske stanicekod Prospekt parka. Glomazni imenik joj dva puta iskliznu izuzdrhtalih ruku. Konačno nađe broj i javi joj se dežurninarednik:

- Policijska stanica, izvolite! Slušam vas, govorite!

Tek tada ona shvati da ne zna šta bi mogla da kaže. Kako dazatraži pomoć za Maksa? Ko zna gde je on sada? Čutala jenekoliko trenutaka, pa onda spusti slušalicu. Spremala se dapobegne iz malog stana, ali je opet trže zvonjenje telefonaOna pođe ka aparatu kao hipnotisana njegovim eksplozivnimPodiže slušalicu i odmah prepoznade glas malopređašnjegsagovornika.

Čuo sam da ste zvali policijsku stanicu Pametno ste učinilito što ste odustali od uvlačenja policije u svoj život

- Vi prisluškujete ovaj telefon? - upita ona

- Budite sigurni da ste pod našim nadzorom u svakom trenutkuVi vrlo dobro znate za dogovor sa gospodinom Hensonom...

- Opet vi! ... A i sami znate da on više nije... — Nikad ne recite da nije živ! - prekide je nervozno

nepoznati — On čeka da se izvrše sve njegove zapovedi. A u tospada i obaveza da i vi... No čemu da govorim? Vi znate podkojim uslovima ste ostavljeni da mirno i lepo proživite desetgodina. Mi smo bili spremni čak i na to da zažmurimo na »sitnegrehe« koje biste počinili Površne ljubavne veze i slično.Ali. dovođenje novinarskog njuškala spada u neoprostive grehe.Možda se skrati onih deset godina..

Karen je sada drhtala slušajući i grozničavo razmišljajućitamo da kaže. Tako upade sagovorniku u reč i doviknu:

— Čujte da ja kažem nekoliko reći! — Govorite! Slušam vas! — Pristajem na sve, ali da poštedite Maksa On neće više

zavirivati u vaše tajne... — Nažalost, to je nemoguće - sada nju prekide nepoznati. -

Maks Niland je već mrtav... — Ne. To ne sme biti! — Važno je da vi sada budete pametni Policija će, možda

tokom istrage stići i do vas. Ničim ne smete pokazati da je

Maks ubijen po Džedovom naređenju Kao' supruga ne smeteoptuživati svog muža Nastale bi pravne teškoće, s obzirom naDžedovo stanje...

— Prekinite, grom vas ubio! Poludeću!... — Smirite se, gospođo Henson. Maksova sestra zna da ste

večeras bili ovde. To ne poričite. Ali ne spominjite mene isadržaj našeg razgovora Ne dovodite Maksovu smrt u vezu sgospodinom Džedom Hensonom i svima nama oko njega, jer...

— Prekinite. Neću to da slušam! — uzviknu Karen, ali nijese pomerila da spusti, ili odbaci slušalicu.

— Jer bi to ubrzalo tok stvari. Vi ćete mirno, dobro

ohlađeni, sačekati vreme nastavljanja vašeg življenja ..- Želite li da poludim? - vrisnu Karen u slušalicu.



- Ne! To niko ne želi! — uzviknu sagovornik. - Važno je dashvatite nužnosti. To je kao sudbina. Ne sme se pogrešiti ni učemu. Veliki napredak nauke mora biti ostvaren Ponešto moratei vi da žrtvujete. Sve će vam to budućnost nadoknaditi dugim,srećnim životom ..

- Zar je Maks stvarno mrtav? — upita Karen kao da nije čulaono što nepoznati govori. - On je mrtav i to. na njegovu nesreću, zauvek. Glava mu je

raznesena kuršumima velike probojne moći... Karen spusti slušalicu naprežući svu svoju snagu da se ne

sruši na pod. Teturajući iziđe iz stana i sede u svoja kola.Neko vreme vozila je prema Ist Flitbušu s namerom da svrati uHotel -Klason«, jer je znala da Nora Niland prenoći tamo kadim ustupi svoj stan. No konačno oseti da nema snage da izdržitaj susret Kako da kaže Nori da joj je brat mrtav kada u tojoš nije sigurna?

Zato odluči da ode kući pa da odatle pozove Noru. Ona će jerazumeti, shvatiće njen strah i strepnje Karen skrenu na Utikaaveniju i pođe prema jugu Proređeni posleponoćni saobraćaj jojje omogućio da brže vozi, ali je jedva imala toliko snage dadrži upravljač i pri sporoj vožnji od dvadeset i pet milja. Ujednom trenutku pomisli kako time olakšava onome ko je pratiali, brže nije mogla.

Konačno stiže u Fletlends i V avenijom prođe krozMarinapark, pa skrenu u svoju Geritsen aveniju. Na tihi zvukposebne sirene na njenim kolima pokrenuše se krila kapije,koja se otvarala pomoću automata. Na isti način, ne izlazeći

iz kola, otvori vrata garaže i ostavi kola u njoj. Unutrašnjimprolazom pope se u hol i tu zastade kao da želi da pobegne. Nobilo je kasno. Čovek koji je sedeo na udobnoj, kožnojpresvučenoj klupi beše je čuo da dolazi i ustade.

- Otkud vi ovde, doktore? — upita ona slomljenim glasom.- Neko me je pozvao, jer sam vam potreban. Rečeno mi je da

vas čekam — odgovori dr Alfred Metjus.- Ko vas je pozvao? — upita Karen.Sumnjičavo je gledala svog lekara.- Bio je muški glas .. Spavao sam kad je telefon zvonio, pa

se nisam najbolje snašao. Muški glas mi je rekao da su vam

potrebni lekovi za Neko, jer ste doživeli težak šok - odgovori lekar. — Pregledaću vas i učiniti šta treba.

- Ne želim nikakve lekove za smirenje* — uzviknu Karen. — Ako vas je pustio ovarno, doktore?

- Glavna kapija se automatski otvorila kad sam zvao prekointerfona, a u kuću me je pustila vaša sobarica Lajza — odgovori lekar

Karen poćuca nekoliko trenutaka posmatrajući lekara, a ondareče:

- Možda će mi i zatrebati, doktore Metjus. Pređite u salon isami se poslužite pićem ili osvežavajući napitkom. Samo da se

istuširam i telefoniram, a onda se predajem vama i vašiminjekcijama.



On joj se osmehnuo i prede u salon, a ona ustrća širokimstepeništem zastrtim tepih stazom tako da se na njemu nisučuli koraci.

Uspela je da brzo dobije Noru Niland i da joj ispriča kakose rastala sa Maksom i kako joj je neko dosađivao pretnjama i

pričom o Maksovoj smrti.- Plašim se, Nora. . Užasno mi je. Poludeću* - plačnim

glasom završi Karen - Sada se i ja plašim - reće Nora Niland. — No nas dve ništa

ne možemo. Tražiću Maksa telefonom, a ako se ne javi, pozvaćupoliciju.

- Ako možeš, ne spominji mene — reče Karen.

- Znam sve... Trudiću se, čak i ako je Maks mrtav, da neuprljam vašu Ijubav. On mi je sve pričao... Ako je ubijen,onda je to zbog onog što je radio kao novinar, a ne zbog tebe,

Karen — odgovori Nora Nilanci pa prekide vezu.Sve vreme dr Alfred Metjus je sedeo u fotelji i držao glavu

naslonjenu na dlan leve ruke. Oči su mu bile sklopljene kao daspava, sve dok nije ušla Karen

Opipao joj je puls, malim aparatom oslušnuo rad srca ispremio injekciju. Kad joj ubrizga sredstva za smirenje, onzaključi:

— Ovo će vam doneti olakšanje i dobar san, a sutra, ako seopet ne budete osećali dobro, dođite kod mene u InstitutRazgovaraćemo o svemu i naći način da vam pomognem,

On otprati Karen do spavaće sobe na čijim vratima sretoše

sobaricu. On je pozdravi i brzo strča niz stepenište. *

Dežurni u policijskoj stanici podiže slušalicu telefona izaču uzbuđen muški glas, po kome, ni sam ne znajući kako,zaključi da zove mlad čovek.

— Slušam vas! - reče dežurni narednik. — Želim da prijavim ubistvo... — poče nepoznati.

- Kako se zovete i odakle govorite? - upita dežurni. - To ne želim da kažem... Bio sam na parkiralištu kod

Bruklinskog muzeja... — Ubistvo se dogodilo tamo?

- Da.. Stigla su policijska kola, iz kojih su izišla dvapolicajca i izvukla nekog čoveka sa zadnjeg sedišta...

- A gde ste vi bili? — Sedeo sam sa svojom devojkom u automobilu.. Spustili smo

glave i virili u želji da nas policajci ne vida A oni su ubiličoveka koji je zakoračio na travnjak

- Valjda je bežao? - Nije! Gurnuli su ga i pucali. To sam jasno video...- Onda bi vaša dužnost bila da se javite i da budete svedok. - O, to nećete doživeti! Svedok protivu dva, ili možda tri

policajca ubice? To ne! Nikako. Rekao sam što sam imao. Leš

vam je tamo.- Ali čekajte, ćoveće! Budite razumni. Ništa vam se ne može



dogoditi Štitićemo vas i vašu devojku na najbolji način -grozničavo reče dežurni narednik

- Ne smemo se osloniti na vaše reći. Videli smo kakopolicija hladnokrvno ubija. Služili su se prigušivačem ipucnji se nisu ćuli Zato je to izgledalo još strašnije. Zbogom

zauvek - zaključi nepoznati i veza se prekide. Dežurni naredi da se pozove patrola i javi šta je saznao.

Pola sata kasnije patrola, je na parkiralištu našla lešunakažene glave, ali iz dokumenata se moglo zaključiti da jeto novinar Maks Niland. Nije bilo znakova da je opljačkan, Jerje u novčaniku ostalo sedamdeset i pet dolara. I drugipredmeti, kao što su sat na ruci i mali prijemnik u džepu,bili su nedirnuti*

Da ga je u to doba probudio neko drugi, Rik Troter, poručnikpolicije u četvrti Prospekt parka, ljutio bi se i pitao da li

sagovornik zna da za svako prokleto ubistvo ne treba buditišefa policijske stanice, Tu su dežurni u stanici inspektori inarednici, patrole na ulicama.. Ali zvao je lično Džek Ejli,šef Kriminalističke brigade Njujorka Umesto da se ljuti,Troter prikupi snagu da mirno kaže:

- Izvolite, šefe, slušam vas! - Znam da vas još niko nije obavestio, jer slučajno sam

saznao da se dogodilo jedno ubistvo kod Bruklinskog muzeja -poče Džek Ejli

- Valjda za to zna neko od mojih ljudi - reče poručnikTroter.

- Naravno — nastavi Ejli. – Tamo je patrola koju jeobavestio dežurni, a na mesto ubistva stigao je i jedan vašinspektor No neki važni razlozi nalažu da vas zamolim da odmahodete tamo i preuzmete istragu. Javljeno je i istražnomsudiji... No dozvolite da vam skrenem pažnju na nešto. Naime,sve okolnosti ubistva treba držati u tajnosti dok se o svakomdetalju ne dogovorite sa zainteresovanima.

- Ovako tek probuđenom nameće mi se jedna grešna misao -vedro reče Troter.

- Recite, poručnice, Mi se odavno znamo i nadam se da ćemose razumeti - reče Ejli.

Troter oseti da Ejli misli na vreme kada je od šefa zavisiloda li će dobiti ovaj čin, pa s manje vedrine reče:

- Moja grešna misao možda i nije tako grešna. Pomislio samnije li možda dovoljno da stupim u telefonsku vezu sa svojimljudima i da im kažem šta da rade u skladu s vašim željama?

- Ne, nije dovoljno! - oštro naglasi Džek Ejli. - Ubijen jenezavisni novinar Maks Niland koji je pisao za više novinskihagencija i čije članke objavljuje mnoštvo listova ipublikacija širom Sjedinjenih Država i u svetu.

- Nisam čuo za tog momka, ali kad vi kažete. . - Ne bih vas probudio u ovo doba da nije veoma važno. Za

oyaj zločin interesuju se Federalni istražni biro i neke drugekompetentne institucije.



- Pa šta još naređujete, gospodine Ejli?- Ponavljam: Preuzmite istragu i sve držite u najvećoj

tajnosti. O svojim saznanjima ne izveštavajte kako jeuobičajeno, već stupite u najtešnju saradnju s višim inspekto-rom Federalnog istražnog biroa Lesterom Batolfom Njegove želje

shvatite kao da su naređenja nadležnih Važno je da sve budebaš tako. — Dali da i vas obaveštavam?

— Ne, nikako! Čak strogo čuvajte u tajnosti to da sam vas jauopšte zvao. Ljudi iz FBI ne žele da se mešam u ovaj slučaj.

— Znači li to da će u istrazi učestvovati i njihovi ljudi? — Sve to zavisi od Batolfa. Mislim da žele da javni deo

istrage vodi policija, a oni će vući konce. Dakle, ako budetemudri, kako se nadam da jeste, imaćete priliku da brzonapredujete. Ovaj slučaj može da vas uzdigne, ali i da vaspotopi.

— Nisam siguran da vas dobro razumem — skrušeno rečeporučnik Rik Troter.

— Nije valjda?! Ne šalite se poručnice! Ako se ipak nešalite kad to kažete, onda znajte da sve vodite vi Za javnosto meni i Batolfu niko ne treba da zna. Kad stvari postanujasnije, poslušaćete ono što vam se naredi - govorio je DžekEjli.

Troter pomisli da u svemu ima nešto mutno, ali samo reče: — Bilo šta da je iza ovoga, postupiću po naređenjima i

pravilima. — Po naređenjima, poručnice, po naređenjima - reče Ejli.

Takva je naša služba, Troteru. - Eto, na primer, niko vam nebi poverovao da je šef Kriminalističke brigade Njujorka u ovodoba raspravljao s poručnikom iz Bruklina o tome šta jepravilo, a šta naređenje. Dakle, još jednom: sve u najstrožojtajnosti! I gledajte da sve držite u svojim rukama i očinjenicama obaveštavate što manje ljudi.

— Sada razumem, šefe! — uzviknu poručnik Troter. — Tako treba i valja! — vedro reče Ejli. - Pa neko neka mi

kaže da su policajci glupi! Onda, požurite, porućniče! Moždaće vas ovo lansirati do mog ranga. Laku noć!

Troter mu takode požele laku noć, pa spusti slušalicu

gunđajući nešto sebi u bradu. Trudio se da ne probudi svojedevojčice od tri i četiri godine i ženu. No žena je bila budnai upita:

- Šta se dogodilo, dragi? - Ništa važno. Ubijen je jedan novinar, pa su se visoki

šefovi umešali - odgovori Troter. — I zato moram da se motampo Bruklinu prije svitanja. No ti samo spavaj jer te čekajubrige i poslovi oko dece. Ne stižem da budem dobar otac isuprug.

- Oh, nije tako dragi! Nikad se ne žalim, ni u mislima. Troter joj dodirnu lice i pozdravi se, pa odmah iziđe Pred

Muzej stiže u četiri sata Sve što je moglo da se uradi dojutra, njegovi ljudi su bili već uradili. Ostalo je samo da se



leš otpremi u mrtvačnicu. Iznenadiše se što je i on došao, pamu brzo izložiše šta su zatekli.

- Po naređenjima nadležnih ja preuzimam istragu, a sve vasoslobađam daljih briga oko ovog slučaja, sem ako to zatražim.Pre svega imajte na umu da ne smete da kažete nikom ni reć i o

ovome što ste videli. Obaveštenje za javnost kolegama ubjenogdaću ja - govorio je poručnik držeći skrštene ruke i malopodignutu glavu, što je bio znak da ne trpi pogovore u ovomtrenutku.

- Kola za otpremanje leša su vec stigla - reče narednik izpatrole

- Onda ga otpremite - zaključi poručnik i još jednom priđelešu da ga bolje pogleda

Već u sedam sati poručniku Troteru su javili da je izvesnaNora Niland molila da se ispita zna li se šta o njenom bratuMaksu, jer ima razloga da sumnja da mu se dogodilo neko zlo.

- Čim se javi zamolite je da dođe u stanicu jer je to inužno i hitno — naredi poručnik

Vec nakon pola sata u njegov biro ude visoka -devojka bujnei duge kose svetlo kestenjaste boje. Njeno lepo građeno telobilo je za poručnikov ukus suviše izloženo požudnim pogledima, jer je njena odeča bila neobična i zasadašnji način odevanja u Njujorku, Nosila je čizme od mekekože do iznad kolena. ali joj je zato ono, što bi se moglosmatrati suknjicom, pokrivalo samo mali deo bedara i visilo uvešto postavljenim dronjcima Tako iznošena i stara izgledalaje i tunika od tkanine prljavo ljubičaste boje, čiji okovratik

je bio postavljen svetlosivom materijom. Duga svilena marama ubojama njene odeće štitila joj je vrat. O ruci joj je visilamotociklistićka kaciga, a o bedru grubo rađena torbica odjelenske kože.

- Jeste li došli motociklom9 - upita poručnik - Da, vozim snažnu »suzuki« mašinu jer se njome lakše

probijam kroz saobraćajnu gužvu - odgovori devojka, pa tekonda reče svoje ime i razlog dolaska.

- Znam ko ste i zašto dolazite - poče poručnik Troter. - Noplašim se da ne mogu da vam saopštim ništa ohrabrujuće...

- Je li Maks ubijen? - upade ona i na licu joj se pojavi

grč, koji je mogao da znači početak plaća, ali i njegovogušenje snagom volje.

- Znaćemo to tek pošto identifikujete leš - odgovoriporučnik znajući da joj ne treba ostavljati lažnu nadu.

Uz obećanje da će je vratiti do motocikla, Troter je odvezedo mrtvačnice Devojka poznade leš svoga brata, iako je deolica bio unakažen eksplozivnim probojnim kuršumom Začudo, njenizraz lica postade samo tvrđi i usredsređeniji

- Ko ga je ubio? - upita ona- O tome se ništa ne zna - odgovori poručnik. Dok su se vozili natrag, ka policijskoj stanici, on joj

ispriča gde je leš nađen i to da ih je obavestio nek onepoznat, ali prećuta ono o policijskim kolima, ili možda



lažnim policajcima. Nije pomenuo ni to da se istraga smatravažnom i da se traži stroga tajnost No zamoli je da nikomeništa ne priča jer to bi moglo da obavesti ubice da im jepravda na tragu.

Nora Niland je razmišljala nekoliko trenutaka pre nego što

pristade da odgovara na pitanja, a onda reče: - Ne mogu nikoga da optužim. Kazaću vam adresu bratovljevog

stana, kao i adresu bungalova koji se nalazi na Maunt Kisku — poče ona.

Objasni poručniku da je postojanje tog bungalova držao utajnosti, jer je tamo voleo da piše kada bi sakupio materijalza veču seriju članaka.

- Za sada ćemo pogledati i stan i bungalov. Možda ćemo tamonaći neki trag. No, znate li vi možda nešto od čega bismopočeli? - upita poručnik.

- Možda je nešto oko njegovih novinarskih istraživanja -

odgovori devojka.- A znate li čime se bavio u poslednje vreme?- Nisam sigurna, jer smo o poslovima retko razgovarali.

Njega nije zanimao moj modni butik, a ja sam više volela dapročitam njegove članke, nego da proživljavam sve one fazepronalaženja podataka — odgovori ona i ustade upitno gagledajući

- Možete da idete. Obećavam da ćemo učiniti sve što je umoći polij- cije da otkrijemo ubice vašeg brata. Zato vasmolim da me izvestite Jo svemu što smatreta da bi moglo dabude od koristi za istragu - zaključi inspektor.

*Još u poručnikovom birou Nora Niland je razmišljala da li da

pomene vezu svog brata sa Karen Henson, pa je odlučila daprivremeno to prećuti. Zato nije spomenula ni interesovanjenjenog brata za zamrzavanje ljudi koji bi trebalo da buduodmrznuti posle više godina ili decenija.

Lako i brzo je obilazila vozila svojim snažnim motociklom iuskoro stiže do kapije pred kućom Karen Henson. Čim jepozvonila i javila ko je, rekoše joj da može da uđe, ali dagospođa Karen još nije ustala. No, pošto je očekivala posetu,rekla je da će ustati čim joj se to javi. Kapija se automatski

otvori i Nora uveze moticiki. Pola sata kasnije njih dve suuspele da uguše jecaje i zaustave suze.

— Moramo biti snažne i hrabre - reče Nora Niland. - Nas dve možemo doprineti otkivanjuubica, ali možemo da unesrećimo i nekoga nedužnog.

— Koga mi možemo da unesrećimo? — upita klonulo Karen. — Možda same sebe... Morala sam doći da se s tobom

dogovorim o svemu. Biće teško da sakrijemo vašu vezu To bi mestavilo u položaj da lažem i skrivam činjenice, mada sam i nato spremna, ako je u tvom interesu. Maks te je zaista voleo itoliko sam mu dužna - odgovori Nora.

— Moraću da ti ispričam mnoge stvari o sebi i o svom mužu,pa ti sama zaključi kako da postupimo. Meni je potrebna



podrška, ali i savet, jer sasvim sam zbunjena..Karen zastade, jer u holu zazvoni telefon Ona iziđe iz

manjeg salona za primanje intimnih prijatelja porodice i javise:

— Ovde Karen!

— Ovde je vaš zaštitnik - javi se isti onaj glas, koji jećula kad je posle Maksovog izlaska ostala u Norinom stanu.

Karen uzdrhta i upita: — Zar nemate milosti, čoveče? Zašto me ne ostavite na miru

u mojoj velikoj nesreći? — Moram da vas opomenem — nastavi nepoznati - Kod vas je

Nora Niland i vi činite sve da i ona umre kao njen brat. - Kako možete?!... - Da, taćno to činite. Hoćete da joj brbljate koješta, a mi

ne želimo... Džed ne dozvoljava da se govori o bilo čemu izvašeg intimnog života, kao ni o onome što se događa. Da li me

razumete?- Razumem vas - slomljenim glasom odgovori Karen- I ako želite da ta dama poživi, učinite da se vas dve više

ne sastanete ni jedan trenutak - dodade nepoznati i veza seprekide.

»Oni me uvek čuju. Čak i u Morinom stanu... Nije moguće daona..mislila je Karen kao u izmaglici groznice vraćajući se usalon

- Neko, protivu koga sam nemoćna, zabranio mi je da ti go-vorim o bilo čemu. Ne smemo se ni viđati Odlazi sada, Nora! -reče ona čim uđe u salon

- Tako?... — reče Nora tiho. - Onda se ne osećam obaveznomda ćutim o...

Karen joj naglo stavi prste na usne, a onda joj znacima rečeda ćuti i da ovde ne mogu slobodno da govore, jer ih nekočuje. Molećivio sklopi ruke pred njom, a glasno reče:

- Ne želim da se više viđamo. I nikada nećemo razgovarati obilo čemu. Ne može drugačije! Odlazi sada,Nora.

Devojka ju je gledala zapanjeno i grozničavo razmišljajućiKaren poče da jeca i grčevi plača joj potresoše ramena, ali ujednom trenutku, dok su joj niz lice tekle suze, uspela je dakaže:

- Ne pokušavaj da opet dođeš ovamo! Nora klimnu glavom i ćuteći iziđe.

*Poručnik Rik Troter je uspeo da brzo dobije nalog za pretres

stana ubijenog Nilanda na Menhetnu u četrdeset osmoj ulici.Dobio je i saglasnost tamošnje policijske stanice, pa je sasvoja dva policajca požurio prema Menhetnu. Presekao je odVilijamsburg bridža do zapadne obale i pored reke stigao doČetrdeset osme ulice. Još u toku vožnje dobio je obaveštenjeda ga radio vezom zove Federalni istražni biro.

Javio se viši inspektor Lester Batolf s molbom da se poslepretresa novinarovog stana nađu u privatnom birou kod Union



skvera.- Šta očekujete od posete tom stanu? - upita na kraju

Batolf.- Ništa određeno... Rutinski posao, dok se bolje ne

orijentišemo - odgovori poručnik Troter. — Upozoren sam da

moram da sarađujem s vama i u jedanaest časova biću nadogovorenom mestu- Hvala, poručnice! — zaključi Lester Batolf Mršteći se poručnik se vozio zavaljen na zadnjem sedištu i

razmišljao o onome što se događa. Još nije mogao da shvatismisao svega. Smetalo mu je što se nekako sve događa pounapred stvorenim uslovima. I onaj poziv u toku noći došao jeprerano. Zar nije moglo predavanje istrage u njegovu ličnunadležnost da pričeka? I zar viši inspektor federalnogistražnog biroa nije rpogao da sačeka da se obavi pregledstanova, pa da zakaže razgovor? Zašto svi istrčavaju?

Trosobni Nilandov stan bio je skroman, ali s dobrim ukusomnamešten. Jedino je radna soba bila u neredu. Bilo je dostaotvorenih knjiga, zgužvanih papira izvan korpe za otpatke,raširenih planova grada i okolnih sekcija.. Jedna napolaprazna boca viskija bila je zaboravljena pored stone lampe, adve neoprane čaše na stoćiću sa strane. Po pisaćem stolu bilisu razbacani papiri s obe strane pisaće mašine, a izneispražnjene pepeljare širio se po sobi neprijatan miris. No,i pored svega toga moglo se zaključiti, zbog nekog »reda uneredu«. kakav treba da postoji u ovakvim sobama, da je nekona brzinu zavirivao ovamo.

Poručnik i njegova dva agenta brzo su sve pregledali. Samporučnik najviše se interesovao za novinareve dosijee, alinije našao one koji su morali da sadrže ovogodišnje kopiječlanaka i beleške. Za Trotera se govorilo da je jedan odretkih policajaca koji ima dovoljno mašte i pameti. On jerazmišljao i posmatrao sobu. Želeo je da otkrije ako ima neštoskriveno u toj sobi. Razmišljao je gde bi on sam skrivaoispisane listove, ako bi želeo da su mu pri ruci. a opet dobroskriveni. Ispitao je sto dosta brzo. jer znao je da susavremeni ljudi izbegavali da se služe »romantičnim«, astvarno naivnim skrovištima u samom stolu.

Pogled mu pade na donji deo vitrine s knjigama, koja je bilablizu stola i nadohvat ruke onoga ko bi sedeo za stolom Onotvori vrata donjeg dela vitrine, koji je bio pun neispisanogpapira, kutija od kartona i pribora za pisanje. Sve je bilopomerano i ne sasvim vraćeno na mesto, pa je bilo očito datamo nema šta da se traži. Poručnik Troter htede da zatvorivratanca donjeg dela vitrine, ali zastade. jer ona mu seućiniše nekako suviše debela s obzirom na konstrukciju togdela nameštaja. Kad malo bolje zagleda, primeti da poleđinavrata može da se pomeri. Napipa dole jednu polugu i pomeri je,pa se vrattašca otvoriše kao knjiga na dlanu Među drvenim

pločama se ukaza beli dosije Poručnik ga uze. Pregledao ga je sedeći za stolom i njegovu pažnju najduže



zadrža kopija jednog pisma ispisanog mašinom . Ono je glasilo:»Dragi Arture, Ovom prilikom ovo pismo, šaljem ti po Stivu, jer ne bih smeo

kao poštansku pošiljku. Želim da ga pročita i tvoj prijateljLun jer znam da će ga zanimati. Pre nego što pređem na stvar o

kojoj hoću da ti opširno pišem, mogu da ti se pohvalim da mezdravlje dobro služi...

Poručnik pogledom prelete delove pisma koji su govorili oličnim i za istragu nevažnim detaljima, a onda nastavi.

»... Sada sam u groznici istraživanja oko nečega što jenova, a davno smišljana aktivnost određenih ljudi, trgovinaljudskim životima i budućnošću. No pod tim podrazumevam samojedan vid te trgovine. Radi se o zamrzavanju tek umrlih, ali ijoš živih ljudi s namerom da posle više godine ili decenijabudu odmrznuti i oživljeni radi lečenja i podmlađivanja premabudućim otkrićima nauke.

— Ima li plemenitijeg poduhvata? — viču jedni. — Ima li besmislenijeg traćenja novca? — pitaju se drugi.

Mišljenja su podeljena, a ja imam svoje, do koga sam došaona osnovu tačno poznatih činjenica, iz života i sadašnjegstanja određenih ljudi Zato ćete ti i tvoj prijatelj, velikinaučnik Donald Sikert, koga sam imao čast i sreću da ličnoupoznam i ubrojim u svoje prijatelje, sve moje sumnje i svemoje stavove najlakše razumeti na primeru bračnog para Henson

Poručnikovi pratioci priđoše i jedan reče: — Mislim da ovde za istragu nema ništa da se uradi, sem da

se čitaju svi ti rukopisi ubijenog.

— Baš to sada i činim. Ostavite me da čitanje ovogdokumenta završim u miru. Za to vreme možete negde popiti kafu, pa me sačekajte u kolima Naravno, možete ostati u drugojsobi i čekati, ako vam je to draže — odgovori poručnik.

U svom pismu ubijeni novinar je nastavljao:... Možda je ranije do vas doprlo ime multimilionera Džeda

Hensona. Taj ćovek je uspeo da stvori pravo carstvo trgovine iindustrije, kojim teku reke novca, a slivaju se u isto more — Hensonovog bogatstva. To ime znaju svi u Sjedinjenim Državama,ali je malo onih koji znaju da je on nestao. Upravo, nijenestao... To je stanje kakvo ljudi nisu ranije doživljavali.

Ne postoje određeni pojmovi, a još manje pravna rešenja istatusi. Džed Henson je ni živ, ni mrtav, ili bar, to se tačnone zna. On je u jednom trećem stanju: zaleđen je po sopstve-noj želji. Sada se javljaju i takva pitanja kakva se uživotnoj praksi nisu javljala.

Je li on živ ili mrtav? Da li je njegova žena udova? Čija je njegova imovina? Je li njegova volja, njegova oporuka, konačna, ili može da

se menja u procesu događaja kako ih je on naslutio? I tako se ređaju na izgled besmislena pitanja, ali od

odgovora na njih zavisi život i sreća drugih bića koja ne moguda se zaštite od njegove moći i nastrane volje. U takvim



prilikama je supruga Džeda Hensona. Ovde ću da ubacim istinu o jednoj činjenici, koja je i mene

uvukla u žrvanj događaja, koji može i da me slomi- Osećam dase nad našim glavama nadvija strašna opasnost... Oprostite,nisam rekao da sam pre nekoliko meseci upoznao Karen Henson,

tu divnu ženu koju ćovek mora voleti zbog njene dobrote iblagosti. Ili možda je ja vidim kroz naočare ljubavi. Ona jepoznanica moje sestre Nore. (Za svaki slučaj navodim njenuadresu: N. N. Vašington avenija 1020, Bruklin, gde ima stanili butik. U svom vlasništvu, na Prospekt aveniji 391). Noranas je slučajno upoznala i među nama.. Eto dogodilo se sve ononajlepše. Jedno bez drugoga ne možemo da živimo...«

Poručnik Rik Troter je počeo da se oseća kao da čitauzbudljivu knjigu, pa požele da te trenutke ulepša čašom pićaNađe dobro snabdeven orman s pićem i frižider s ledom, panapravi sebi veliku čašu osvežavajućeg koktela u kome nije

bilo mnogo alkohola Opet sede, ali sada u fotelju, i nastavida čita pisma:

»...Eto tu činjenicu imajte na umu kad procenjujete mojestavove oko svega ovog. A sada da pokušam da budem što objektivniji:

Pre tri godine bogataš je saznao da ima neizlečiv, aliprilično spor oblik zloćudnog oboljenja, odnosno raka Užasnutsaznanjem o kanceroznom oboljenju on se mašio za svojenajubojitije oružje - bogatstvo. Našao je grupu ljudi, koji suveć radili na zamrzavanju živih, pa ju je pojačao u svakomsmislu. Obezbedio je neprikosnovenu tajnost, pa i tajnu pomoć

državnih fondova i institucija Narasla je čudovišnaorganizacija koja je pripremila mnoge druge poduhvate.Zamislite, sve se to za Hensona pretvorilo u novi izvorbogatstva. On je odlučio da bude živ zaleđen sve dok ne budeotkriven siguran lek za njegovu bolest. No nije odlučivao samo o sebi, već i o svojoj ženi. Prvo joj je saopštio da će i onabiti izložena istom procesu zamrzavanja i oživljavanja Noizgleda da ju je toliko voleo da se složio da ona normalnoproživi još deset godina jer joj je tada bilo svega dvadeset ipet. Privremeno ju je spasla ta velika razlika u godinamaMožete zamisliti kakve trenutke strave je morala preživljavati

dok je uspela da izmoli privremeno pomilovanje.No tek tada počinje prava drama. Pre, tri godine je Džed

Henson podvrgnut izvlačenju krvi iz tela i ubrizgavanjusredstava protiv stvaranja leda u organizmu rashlađenom naminus 196 stepeni. Stavljen je u kapsulu i čeka.. Istražujućio tome postao sam svjestan opasnosti i blizine smrti, ali etojoš sam živ. Ne plašim se ni sada, ali pokušavam da budemrealan. Možda me je to i nateralo da vam pišem. Znam da ćeš seti, Arture, interesovati za sve ovo, ali isto tako sam siguranda ni Donald neće samo odmahnuti rukom i reći da sam fantasta.

Ima li, možda, nade da ću imati zadovoljstvo da vas vidim u

Njujorku? No neka bude kako će biti, ali posle ovoga pisma seosećam ćvršći i odlučniji. Srdačno vas pozdravljam. Vaš Maks



Niland«. U post skriptumu je bilo dodato:»Proleće je ugodno za posete Njujorku«. Datum na pismu je bio od pre trinaest dana. Pomalo

praznovemi Troter se osmehnu zbog pomisli da je za Nilanda taj

broj bio fatalan No odmah se na njegovom licu pojavi grimasa,znak da je nanjušio opasnost.

- O, pa možda su nam Lun i Markinč već na grbači - rečeglasno.

Na to se iz druge sobe odmah odazva jedan od njegovihpolicajaca.

- Šta ste rekli, poručnice? — upita stojeći na vratima.- Idemo do Union skvera Pođimo! - odgovori poručnik,

presavijajući listove kopije pisma i stavljajući ih u džep. *

Bila je to jedna od zgrada izgubljenih u senkama okolnih

oblakodera. Imala je jednostavnu fasadu, ali je unutra bilabogato uređena. Poručnik Troter se liftom pope na treći sprati nađe biro čiju adresu mu je dao viši inspektor FBI LesterBatolf. Na vratima je pisalo »Union pen co«. Čiju pažnju bimogao da privuče biro proizvođača nekakvih pera za pisanje?Troter se osmehnu na pomisao da Federalni istražni biro možeda se »igra skrivalica, jer mu ne nedostaje novaca u onojmeri u kojoj nedostaje njujorškoj policiji.

On pokuca i uđe. Skromna soba u koju je stupio, bila jegotovo prazna. Za jednim pisaćim stolom sedeo je sredovečanmuškarac ćelavog temena i podužih brkova oborenih niz bradu

Delovao je neuredno zbog nejednakih pramenova poduže kose. - Izvolite - reče službenik. - Ovde imam zakazan susret sa gospodinom Batolfom - odgovori

Troter i pogled mu odluta ka tavanici U oba ugla izvežbano okopolicajca uoči gipsane ukrase, koji su skrivali okularetelevizijskih kamera.

- Ona vrata desno - pokaza službenik prstom, ne podižući sesa svoje stolice.

Troteru se ovde nije sviđalo ništa što je video. Osećao jeda je sve lažno, a nije umeo da definiše osnove tog osećanjaOn priđe pokazanim vratima i pokuca, pa, ne čekajući da čuje

odgovor, uđe i umalo udari čelom o druga, metar udaljenatapacirana vrata. Otvori i njih i nađe se u prostranom birou,čiji izgled ga iznenadi s obzirom da se u njega stizalo krozonu prvo oskudno nameštenu sobu Ovaj biro je bio luksuznoopremljen Dugi sto opkoljavalo je dvadesetak skupih stolica.Desno, kod prozora, bio je veliki radni sto s telefonima i ne-kakvim aparaturama, usred kojih se video televizijski ekran,na komeje trenutno bila slika sobe kroz toju je poručnik već prošao.Levo od dugog stola bilo je još dosta prostora, ispunjenogonim skupim ormarima, koji spolja izgledaju kao da su od

drveta. a u stvari su zbir nekoliko čeličnih sefova najnovijegmodela, kakve je Troter samo jednom izbliza video. Ispred



trezora nalazila se garnitura od šest fotelja oko okruglogstola

- Ja sam... — zausti Troter još kraj vrata gledajući ćovekakoji je sedeo za pisaćim stolom

- Znam ko ste, poručnice - prekide ga domaćin ustajući.

On pritisnu nekoliko dugmadi po svom stolu i uputi se kafoteljama pokazujući rukom gostu da i on priđe. Troteru jesmetalo što nije mogao da se predstavi i pozdravi s domaćinom,kako je red, pa samo kratko reče.

- Hvala!Tek kad sedoše, domaćin reče: - Naravno, ja sam Lester Batolf- Zašto, naravno? - nasmeja se poručnik Troter. - O. . Pa, zbilja... - nasmeja se i domaćin, pa brzo iz

unutrašnjeg džepa sakoa izvadi svoju legitimaciju pripadnikaFBI.

Troter je uze i razgleda, pa podiže pogled k licusagovornika na način koji primenjuju mnogi policajci svetaprilikom legitlmisanja i koji je zbog nečega svakomeneprijatan. Vraćajući mu kartu Troter upita

- Ko vas je uputio na mene?- Veza je Ejk, Džek Ejk. Nadam se da ste zadovoljni

identifikacijom- osmehnu se domaćin.

Troter ga je sada posmatrao ispitivački. Lester Batolf jebio ćovek malo viši od srednjeg rasta Imao je iznad ćelaproređenu tamno kestenjastu kosu, koju je na slepooćnicama

šaralo mnoštvo belih vlasi Guste obrve uokvirivale su krupne ilepe oči. Izbrijano lice i na potiljku potkraćena kosa kao previše od dve decenije davali su mu uredan izgled. Mogao sesmatrati vrlo lepim čovekom da mu usne nisu bile tanke inekako povučene k zubima, što je licu Lestera Batolfa davalostrog, pa i neprijatan izraz.

Radi efekta Troter bez reći izvuče kopiju pisma novinara Ni-landa svom londonskom kolegi Arturu Markinću i Lunu, kraljuponoći. Čim je počeo da čita pismo i došao do nadimka Lun,poručnik je znao kome je upućeno, iako nigde nije bilospomenuto prezime Markinć. Poručnik je znao dosta o pod

vizima slavnog londonskog naučnika, čiji život protiće utajnim laboratorijama i skrovištima i u obračunima sazločincima širom sveta Sam Troter je pre nekoliko godina dvaputa učestvovao u poterama za Donaldom Sikertom.

Batolf takođe bez reći uze pismo i poče da ga čita. Troterproceni da već treba da dođe do mesta na kome će mu iz pismabiti jasno kome je upućeno, pa je motrio izraz Batolfovog licaI nije se prevario u predviđanju da će pismo izazvati snažanutisak. Batolf poblede, a onda izvadi maramicu i obrisa lice,koje samo što nije oblio znoj, izazvan činjenicama iz pisma.

- Prokleti smutljivci! - uzviknu Lester Batolf.

Čitao je dalje i već su mu po licu izbijale graške znoja,koji je brisao levom rukom dok je u desnoj držao pismo.



Nekoliko puta je pogledao Trotera kao da se pita shvata li tajporučnik bruklinske policije kakvu bombu je doneo u džepu.

Kad završi čitanje i porazmisli nad datumom pisma, on tihoreče:

- Možda su oni već tu ovde negde blizu nas.

- Danas pisma putuju brzo, a putnici još brže — rečeTroter.- No sada smo tu gde jesmo - odahnu Batolf.- Neprijatno bi bilo ako se Lun umeša, ali možda će pomoći

da se otkriju zločini oko zamrzavanja ljudi, ako ih ima - rečeporučnik.

- Tako vi mislite - osmehnu se upitno Batolf.- Pismo je važno. U toj aferi. - Kakvoj aferi!- Aferi zaleđivanja - odgovori mirno Troter — Dakle, u toj

aferi već ima zločina

- Kakvih? - upita Batolf.- Pa ubijen je Maks Niland - odgovori Troter.- Hm, da Možda ste u pravu. Ovo pismo otkriva da je taj

ćovek otišao daleko - reče tada Batolf. -No ostavimo nagađanja, jer važno je da ostanemo kod činjenica.Ispričajte mi sve što znate o ubistvu, o žrtvi i o kolnostima.

Poručnik ispriča sve što je znao.- Šta sad mislite da preduzmete? - upita Batolf

presavijajući kopiju pisma i stavljajući je u svoj džep. - Zar ne bi bilo bolje da pismo ostane kod mene, odnosno u

dosijeu istrage? - upita Troter umesto da odgovori na pitanje.

- Možete ga fotokopirati. - To ne valja... A da li je još neko pročitao ove redove? - Još niko! - Onda možemo ovako: daću vam revers na ovaj dokumenat da

bih ga pokazao važnoj ličnosti, a onda ću vam ga vratiti. - Ako već smatrate da tako treba... - bezvoljno reče Troter Nerado je ispuštao iz ruku takav dokumenat, jer je

pronalaženje pisma bio jedini uspeh istrage. - Niste mi odgovorili šta sada nameravate - reče Batolf i

ustade.Otvori jedan sef i zaključa kopiju pisma, a onda pode k svom

stolu i podiže slušalicu da pozove neki broj. Međutim u istovreme reče:

- Odgovorite mi!- Pretražićemo još Nilandov bungalov - odgovori Troter- Da, pretražite ga pažljivo. No ne žurite s tim do posle

podne, jer će možda još neko od naših eksperata želeti daosmotri to mesto. Važno je da saradujemo i u detaljima -zaključi Batolf.

On okrenu brojčanik telefona i pošto dobi vezu, poslušapredstavljanje sagovornika.

- Pa šta mislite? - upita.

Onda je dugo slušao poklapajući dlanovima celu slušalicu. Na kraju samo reče:



- Sasvim sam saglasan. Uredite to kako valja. A ja ću stićik vama za pola sata - zaključi Batolf.

On spusti slušalicu, još malo proćaska s poručnikom i ponudimu piće. ali ovaj odbi pomenuvši koktel popijen u Nilandovomstanu.

- Dakle, posle podne, oko petnaest časova u Nilandovombungalovu - reče Batolf pružajući ruku na rastanku - I nikomeni reći o sadržaju pisma, molim vas! Verujte mi da tako trebaA čim istraga odmakne, videćete da sam u pravu.

Odmah zatim Troter iziđe.

IIIVeć tri dana Lun je bio u Niujorku. Putovao je sam preko

Kanade, jer je računao da će tim pravcem najlakše stićineprimećen u Sjedinjene Države. Nije pozvao na put ni DžejnVitington, ni Samjuela Makfersona, jer su i njihova imena bila

zabeležena na softverima elektronskih mozgova policije tako dasu traženi još od prvog zajedničkog boravka na ovomkontinentu. S brojem onih koji bi došli sa Donaldom Sikertompovećavala se mogućnost da i sam Lun bude otkriven. No on nijeu Njujork stigao sam. Sa druge strane, preko Meksika, avionomje doputovao Ro Hač, Makfersonov posinak i ujedno čudan svat,koji se kroz život probijao na svoj način.

Ta tri dana Lun i Ro Hač iskoristili su da obiđu, snabdeju ipoprave sklonište u Bronksu koje godinama nije otvarano, analazilo se u zazidanom tunelu prokopanom na pravcu jednogkraka podzemne železnice od čije gradnje se odustalo. Niko

nije vodio računa ni o propadanju skupih kuća i građevina uBronksu, a podzemni tunel je bio sasvim zaboravljen. No ovogaputa njih dvojica nisu ni slutili da će njihov rad u skloništumožda biti koban za nekoga Možda Maks Niland ne bi poginuo dase odmah sreo s njima

- Nije teško pretpostaviti da će organizatori bande ledenesmrti svim snagama i svim sredstvimabraniti svoje planove. A onda se može zaključiti da su sigurnospremni da proliju potoke krvi - govorio je Ro Hač.

Lun je jedva primetno klimao glavom. Na licu mu se pojavioradostan osmeh što Ro Hač ume da razmišlja i predviđa.

- Ipak, nadam se da ćemo im zajedno sa Nilandom pomrsitiplanove, ako su zločinački. A ako su pošteni i posvećeni naucii mi ćemo doprineti njihovom ostvarenju - rekao je Lun.

- Ne verujem da su to čisti poslovi - dodao je Ro Hač. - Jošu trenutku kad sam pročitao ono pismo, zbog kojeg smo poteglipreko Atlantika, bio sam načisto da ima razloga da dođemo jer,plašim se da će Niland loše proći.

Toga jutra ustali su rano i zaključili da je skrovištesigurno dobro snabdeveno za stalni boravak. Ro Hać uključiradio aparat i dorućkujući počeše da slušaju vesti. Istina, Roje više pazio na to da li je sve na stolu, pa je Lun prvi čuo.

- Slušaj! — uzviknu on.Zastadoše u položajima u kojima su bili.



To je sve što se zna o ubistvg novinara Maksa Nilanda utoku protekle noći kod Bruklinskog muzeja. .

Ostale vesti ih nisu interesovale, pa Lun isključi radio. - Neću moći sebi da oprostim što nismo odmah potražili

Maksa

- reče Lun ne skrivajući izraz žalosti zbog tragičneNilandove smrti.- Pravo je da krivce kaznimo bez milosti - reče Ro tvrdim

glasom, kao da drži stegnute zube. - A treba da počnemo odmah. - Ostalo je da proverimo telefonsku liniju, koju smo tajno

vezali na podzemne linije po principu naših veza u Londonu -reče Lun. - A valjalo bi videti odakle da počnemo. ..

— Ja bih motrio na Nilandov stan, jer ćemo tako saznati kovodi istragu - reče Ro Hać

— To je dobra ideja. Možda je bolje da počnemo tako, nego datražimo Nilandovu sestru. Ona je sada u mučnom stanju žalosti

i treba je pustiti da se malo povrati - složi se Lun. Ipak on proveri telefonsku vezu i posle manje opravke

aparata, nastale zbog vlage u neprovetravanom skloništu, mogaoje da telefonira. Odmah zatim pozva Ro Hača da mu pokažeoružje još davno konzervirano i ostavljeno ovde.

— Pa tu imaš sve što može da zatreba - reče Hać. - A ja samsmišljao kako da nabavimo novo oružje, jer nismo smeli darizikujemo i nešto ponesemo iz Londona. Svi ti pregledi preulaska u avion...

— Istina je da to otežava neke naše poslove - upade Lun. -Ali kad možeš da poneseš dosta novca, ne moraš brinuti kako da

u Sjedinjenim Državama nabaviš oružje, od noža do motorizovaneartiljerije.

— Ipak, ovako je lakše - osmehnu se Ro Hač. - Vidim da imaši gasnih i eksplozivnih oružja za čitav mali rat.

Lun razgleda plan grada i uze džepno izdanje da ga ponese,odabra nekoliko predmeta i jedan automatski pištolj, pa sve torasporedi u džepove odela Ro Hać je motrio šta on to radi, paja i sam postupio slično.

— Isprobao sam onu tobožnju krntiju automobila Čim sam od-stranio ulje iz cilindra i stavio novu bateriju, počeo je daprede kao zadovoljan mačak. No na Menhetnu i nekim drugim

mestima bićemo upadljivi zbog spoljnog izgleda automobila.Morali bismo da iznajmimo ili kupimo druga kola - reče Ro Hač.

— S tobom mi je lako, jer mnoge poslove obaviš sam, pa nemoram da mislim o svemu - reče Lun.

- Sve imamo sem.. - zausti Ro Hač. - Ne plašim se da ćeš ti dozvoliti da te muči oskudica u tom

smislu- reče Lun ne puštajući ga da kaže šta misli do kraja.

Makfersonov posinak, opasni Ro Hač već je bio uz Luna takodugo da su mogli da pogode misli jedno drugome.

Do kraja Bronksa dovezli su se bjuikom nagrđenim spolja tako

da ga niko ne bi poželeo za vožnju Samo vrlo pažljivomposmatraču, koji dobro zna šta su automobili, uspelo bi da



otkrije da mu ne nedostaje nijedan važan dec. Automobilostaviše u garaži kod mosta i autobusom pređoše na Menhetn.Lun i Hać potražiše kola za iznajmljivanje i svaki za sebe uzepo jedan brz ford starijeg modela, ali ne zato što su ta kolabila jeftinija, već što je baš za njih Lun u skloništu imao

delove za blindiranje, radio opremu i druge naročite uređaje.Jedna kola ostaviše u garaži na Kolumbus aveniji u Vest Sajdu,a drugima se odvezoše prema Četrdeset i osmoj ulici.

Stigli su baš u trenutku kada su tri čoveka; sa šeširimanatučenim na oči i tamhim naoćarima, kao da su namerno htelida pokažu da su agenti u civilnim odelima, izišla iz zgrade ukojoj je bio Nilandov stan.

Čim je Lun svojim genijalno konstruisanim kalauzom, koji jena prvi pogled ličio na običan džepni nožić, otvorio ulaznavrata stana, bilo mu je jasno da su ovde poslovali ti drskiljudi, u vazduhu je još lebdeo dim cigareta.

Njih dvojica brzo su pregledali stan, ali nisu našli ništašto bi uzeli. Jedino je Lun prepisao nekoliko adresa itelefonskih brojeva iz stone beležnice. Ro Hać je više putapogledao kroz prozor i sada je video policijski automobil kojije stao pred zgradom na zabranjenom mestu. Video je da su sedva uniformisana policajca i jedan u civilnom odelu uputili kaglavnom ulazu.

- Mislim da imamo posetu - reče on Lunu. - Onda se gubimo odavde. Ostaviću »stenicu« za svaki slučaj

- reče Sikert i brzo napustiše stan. Sišli su stepeništem, a policajci su se popeli liftom. Malo

kasnije Lun je znao da se vođa policijske trojke zove poručnikTroter, jer je uz pomoć svog, uz ploču Nilandovog stolazalepljenog, mikro primopredajnika, čuo kako mu se obraćajuuniformisani policajci. Dok je Troterova grupica pretresalaNilandov stan i dok je on čitao kopiju pisma, Lun i Ro Hać su»obeležili« policijski automobil malim, ali snažnim radiosignalizatorom. Tako su sebi olakšali eventualno budućepraćenje tih kola.

No Lun se nije zadovoljio time, već je na izlazu dočekaoporučnika Trotera i prišao mu nasmejan uzviknuvši:

- Ako ovo nije Bil Šerer, onda ja ne znam ko sam!

Dodirnuo ga je levom rukom pružajući desnu da-se rukuje.Bioje to trenutak kad mu je pod rever stavio, svoj drugi mikroprimopredajnik tog jutra

- Izgleda da ipak ne znate ko ste- reče poručnik ne dajući ruku.

- Pa stvarno... A tako ste slični mom prijatelju koga,istina, nisam video nekoliko godina. Oprostite - reče Lun ipovuče se korak u stranu.

Poručnik je brinuo svoju brigu pa više nije ni mislio na togčoveka. No Lun i Hač su sada lako pratili Trotera. Tako su već na samom početku utrčali na pravi trag. Ćuli su razgovor višeg

inspektora FBI Lestera Batolfa i poručnika Trotera. - Sada nam ostaje da motrimo na njih u nadi da ćemo tako i



sami nešto naći. - reče Ro Hać. - Mislimo isto, Nate! - uzviknu Lun.Ro odmah shvati da se prelazi na lažna imena. Njegovo je

bilo Nat Mekloren, a Lunovo Arnold Dil.- To je dobar znak da ne grešimo. Arnolde - zaključi Ro Hač.

- Dakle, mogli bismo da ostavimo Trotera neko vreme i daporadimo štogod važnije, pa ćemo posle podne biti kodbungalova na Maunt Kisku.

- Opet mi otimaš pomisao — nasmeja se Lun. — Do tada možemoda izviđamo poprište budućih događaja.

- E, na to nisam pomišljao! — uzviknu Hać. - Znam ja šta si ti pomišljao. Ćak znam i to da tvoja

cirkuska jahačica, lepa Karin Gudmundsen gostuje u ovom delusveta. No biće prilike da se raspitaš za nju - šalio se Lun.

- Nije fer da zaviruješ u intimne misli drugih ljudi -tobože protestvujuć: reče Ro Hač.

- Neću više — nasmeja se Lun.- A sada treba da obiđemo izdalje policijsku stanicu i stanHensonovih u Bruklinu, čije adrese tek treba da saznamo.Osmotrićemo i stan Nolandove sestre, čiju adresu imamo.Raspitaćemo se okolo, pregledati prilaze, a ujedno proučitikarte za putovanje do Mount Kiska.*

Prilazeći bungalovu, koji se nalazio između dva brdašcavisoko iznad Osininga, poručnik Rik Troter pomisli na SingSing zatvore, zbog kojih je i gradić promenio ime. Vozačzaključa kola i pođe za poručnikom uz trećeg člana patrole.

- Stigli smo prvi — reče poručnik.- Zar još neko treba da dođe? - upita policajac koji je išao

pored njega.- Treba.. Mislim da će to biti momci iz Federalnog istražnog

biroa — odgovori Troter.Bungalov se nalazio pod šumom, koja je pokrivala dva brega,

a ovi su dobo zaklanjali vidik radoznalima sve do blizuzgradice. Bungalov je bio načinjen tako što je imao dva zidaod kamena i dva od drvenih greda. Vrata su bila čvrsta, alibrava jednostavna za policajca obučenog da u nuždi otvoriprolaz. Brzo uđoše i počeše da istražuju Odmah zatim začu se

zvuk motora drugih kola, koja stigoše uskim putem od strmeceste.

Troter pogleda kroz prozor i pomisli kako je moguće dapolicijski vozač tako stane da zatvori izlaz njegovim kolima,a pravilo saobraćaja uopšte, pogotovo policijsko pravilozaustavljanja vozila, nalaže da se ne postupa tako. Opetpomisli na zatvor u Sing Singu, pa na ubistvo Nilanda i nakraju na svoju ženu i decu. Tu zbrku misli prekide dolazaknepoznatih policijaca, od kojih jedan upita:

— Jeste li vi poručnik Troter? — Jesam — odgovori ovaj i okrenu se da vidi šta rade

njegova dva čoveka, koji nisu ostavljali posao. — Izgleda daovde ne možemo da nađemo ništa važno.



— Nikad se ne ma — reče jedan od pridošlih policajaca i zbognečega se nasmeja glasno, kao da je čuo dobru šalu

Ona druga dva policajca priđoše Troterovim ljudima, koji suistraživali ne osvrćući se na pridošlice. čiji narednik senađe iza poručnika i viknu:

— Sada! — Troter oseti pritisak cevi uz kičmu i ugleda kako njegova

dva čoveka još uvek ne obraćaju pažnju šta se događa. Ona dvanepoznata policajca držala su revolvere s prigušivačima urukama. Troter je očekivao da oni pozovu da se dignu ruke. alito se nije dogodilo. Začu se siktanje kuršuma iz oružja sprigušivačima i dva bruklinska policajca padoše. U istomtrenutku narednik iza poručnikovih leđa uzviknu:

- Ne pokreći se, Troteru, pa ćeš živeti malo duže!

*

Za to vreme još jedna kola su skrenula sa strme asfaltneceste, ali oko manjeg brega i drugim prolazom. Stigoše do šumei nestadoše među drvećem opasno se naginjući. Kad stadoše, iznjih iziđoše Lun i Hać Pođoše šumom.

- Već ih čujem. Stenica kod Trotera radi - reče Lun držećimali prijemnik na uhu i pazeći da ne padne na neravnom tlu. -Poručnik kaže da ne mogu da nađu ništa važno, a neko iz drugepatrole kaže da se nikad ne zna... - Ovde bismo mogli dačekamo dok svi odu, pa da pogledamo po bungalovu. Sad je natrideset koraka od nas — prekide ga Ro Hać stojeći na ivicišume.

- O. Pa to je... Ako ono nisu pucnji oružja sa prigušivačimazvuka, onda... - reče Lun.

- Ja ništa nisam čuo - reče Ro Hač. - Slušaj pomoću svog primopredajnika - reče Lun

Sada su oba ćula kako neko kaže: - Vi... Vi ste ubili moje ljude!- To je očito - odgovori neko.Nastade smeh.- Ubićete i mene, zar ne? - upita Troter.Sad su Lun i Hać bili sigurni da je to njegov glas. On je

onako užasnuto, izmenjenim glasom, rekao da su ubili njegove

ljude.- Ubićemo... Svakako, poručnice - odgovori neko.Lun kucnu Haća po ramenu i uzbuđeno reče: - Potrčimo! Možda ćemo sprečiti da ga ubiju. Upali su tako što je Lun odgurnuo vrata i skočio desno a Hač

levo. Dva policajca s pištoljima u rukama pokušaše da gađaju - Bacite oružje! - viknu Hač, ali bilo je kasno. Zločinci ne poslušaše i Lun ubi jednoga, a Hač drugoga

Narednik u istom trenu pokuša da se okrene, ali se seti da nesme ostaviti Trotera živog pa opali. No i Troter se bešeizvio, pa ga kuršum pogodi u rame i on pade. Zločinac iza

njega podiže ruke. - Ko ste vi? - upita jedva izgovorišvi.



- Ja pogađam ko su oni, ali ne znam ko si ti, kurvin sine! -uzviknu Troter i s naporom pokuša da desnom rukom izvučepištolj ispod pazuha

No Hač to na vreme primeti i uhvati ga nehotično baš zadesno, ranjeno rame, zbog čega se na poručnikovom licu ukaza

grimasa bola- Pucanja je bilo i previše - reče Ro Hač i oduže ranjeniku

pištolj, a ujedno proveri da nema još neko oružje. - Ne bih ga ubio dok ne kaže ko je i zašto je usmrtio dva

moja najbolja policajca - reče Troter. Za to vreme Lun veza zarobljenika iz patrole ubica, pa ga

gurnu u stranu i reče: - Osmotri okolinu, Nate. Treba biti oprezan, jer je možda

neko čuo naše pucnje oružjem bez prigušivača Ja ću da previjemranjenog policajca Tu negde mora da ima nešto upotrebljivo zataj posao.

- Kućna apoteka sa zavojima je u ostavi pored ulaza Već samje video prilikom pretresa - reče poručnik.

- A ko ste vi, gospodine? - upita Lun.- Zovem se Rik Troter i poručnik sam policijske stanice kod

Prospekt parka u Bruklinu — odgovori ranjenik.Izraz očekivanja na njegovom licu pokaza da želi da čuje

kako će se predstaviti spasilac. No Lun ne reče ništa - Voleo bih da čujem vaše ime - dodade poručnik. - Malo pre ste rekli da pogađate ko sam - osmehnu se Lun. -

A verujem da vas ne bi zadovoljiloneko lažno ime.

- Vi ste gospodin Sikert... Verujem da jeste. Samo mi vašćovek ne liči na Makfersona — reče poručnik

Lun nađe sandučić s kućnom apotekom. Bilo je tu dovoljnozavoja, flastera i medikamenata za prvu pomoć.

- Rana nije baš laka — zaključi Lun. - Mora se staviti gips,jer kost je slomljena.

- Vi samo javite najbližoj policijskoj stanici šta se ovdedogodilo, pa će mi stići pomoć. Kažem to zato što verujem davama nije milo da se zadržavate ovde - primeti poručnik.

- Istina je što se tiče nas, ali vi nećete biti spaseni akotako postupimo - reče Lun.

- Zašto tako mislite0 -- upita Troter.- Znaćete to malo kasnije - odgovori LunTada uđe Hać i javi da nije nikog primetio u blizini. - Osmatraj i dalje, ali ostani zaklonjen od pogleda iz

daljine – reče LunZatim priđe vezanom zločincu i upita:

Ko si ti, zlikovce?- Nisam ja nikakav zlikovac’ Vršio sam svoju dužnost i

ništa više - odgovori vezani.

“ Pričaj nam onda kako to da si došao obučen kao lažni

policajac - - upita Lun.- To je dakle to - upade poručnik Troter. - Lažni policajci



su ubili i Maksa NilandaNastavljajući da govori poručnik ispriča šta je javio

anonimni svedok zločina kod Bruklinskog muzeja.Ja o torne ništa ne znam - reče vezani. - Dobio sam naređe-

nje da savladam lažne policajce u ovom bungalovu. To je sve

što želim da kažem. - Dakle, ovo su lažni policajci, a vi ste pravi — reče Lun. - Koješta! — uzviknu Troter. - Samo da ovde imamo telefon,

bilo bi lako proveriti istinu, jer u mojoj stanici bi mepoznali po glasu, a znaju opis i brojeve policijske karte ioružja...

Lun ga prekide pokretom ruke. pa se opet obrati vezanom:- Kako vam je ime?- To se vas ne tiče! - odgovori zločinac. - Ni ime nećete da kažete - zaključi Lun. - Moraću se

poslužiti jednim drugim sredstvom, koje inače nikako ne volim.

On pozva Hača da mu pomogne, pa vezanom ubrizga injekciju zaslabljenje volje za otporom. Istina, to nije biotricijanoaminopropen, jer Lun nije hteo da troši ograničenezalihe te čudne droge koje je imao u skloništu u Bronksu, aliubrizgano sredstvo je koristilo za lakše i brže hipnotisanje.On sačeka da prođe pet minuta, a onda poče da hipnotiše čovekakoji je pružao otpor ispitivanju.

- Najbolje je da se opustite. Sve ce se urediti.. Opustitese Mirno i bez briga... Sve treba da se zna Ništa neskrivajte... — govorio je Lun gledajući vezanog pravo u oči ipokrećući ruke ispred njegovog lica.

Sredstvo za smirenje nerava i slabljenje volje za otporom jeveć delovalo, pa je vezani brzo podlegao hipnozi.

- Kako se zoveš? — upita Lun- Ja sam policijski narednik Lan Morison.- Po čijim zapovestima radiš?- Ne znam.- Pa kako primaš naređenja?- Telefonom, pismima koja se sama unište i radio porukama. - Kako znaš da su naređenja prava? - Daje se prvo šifra, a ja imam knjigu šifara. - Gde si radio ranije?

- U Kriminalističkoj brigadi Njujorka, ali već tri godinesam u Odredu zakletih.

- Ko je iznad vas? Ko planira, naređuje i plaća? - Mislim da je to Federalni istražni biro - odgovori Lari

Morison.Lun na časak pogleda poručnika Trotera, koji je bio zapanjen

onim što je čuo, pa mu rukom dade znak da ništa ne govori. - Kako vas nagrađuju? — pitao je dalje Lun.- Plaćeni smo dva i po puta bolje nego u Kriminalističkoj

brigadi, a bude i posebnih nagrada - odgovori Morison.- Jesu li tvoji ljudi ubili Maksa Nilanda?

- Da, prošle noći. - A sada ste došli da ubijete poručnika Trotera i njegove



ljude, zar ne?- Tačno je! - Zašto ih treba ubiti?- Provalili su u oblast važnih državnih tajni, pa moraju da

umru.

- A Niland?- Isto to.Sada se Lun okrenu poručniku i reče: - Sad ste ćuli zašto vas neće spasti pomoć policije. - To je užas! — uzviknu Troter

- Mogu li ja da ga ispitujem dalje?- Sada nemamo vremena, jer treba da se udaljimo odavde.

Odvešćemo narednika sa sobom, pa ćete moći da ga saslušate domile volje- odgovori Lun.

Poručnik je razmišljao svega pola minute, a onda zaključi:

- Oni to neće dozvoliti. Zaštitiće Morisona, ili ga zauvekućutkati, a i mene očekuje isto.

- Na koga mislite9 - upita Lun.- Znate vi na koga ja mislim - smrknuto odgovori poručnik

TroterLun se nasmeja i zaključi: - Sve ostaje kako jeste. O mrtvima ćemo javiti tek kad bu-

demo u sigurnosti, pa neka policija radi šta mora. - Dakle, ja sam sada u bekstvu. Lov je počeo! I gde da se

sakrije jadni zec, kad je uz to i ranjen?- Glavu gore. porućniće. To neće ostati tako zauvek -

ohrabri ga Lun. - Bićete pod našom zaštitom i u sigurnosti. - Kako će to izgledati? Hoću li biti slobodan? Mogu li

dobiti svoje oružje? - pitao je brzo izgovarajući Troter. - Bićete u skloništu, ali bez oružja i mogućnosti da se

krećete, kako biste sami hteli, sve dok rana ne zaraste. Umeđuvremenu bavićete se Larijem Morisonom - odgovori Lun.

Dok je Lun pozvao Haća i kazao mu šta da urade, Troter jerazmišljao, pa glasno zaključi:

- Nemam izbora. Samo kad bih mogao da ohrabrim svojuporodicu. ..

- Imaćete pri ruci telefon, pa se javite kad god želite -

odgovori Lun.Odmah zatim iziđoše. Brzo pregledaše kola policajaca ubica.

Nađoše u spremištu dva sanduka naročite izrade. U jednom subile dve policijske puške i jedan »diplomat« koferćić saugrađenom mašinskom puškom. Pored rezervne municije tu je bioi komplet policijskih ručnih bombi, koji je sačinjavao dvana-est komada, od kojih su po četiri imale razne namene.

- Ove su razorne, ove za gušenje dimom, a ove za klasičnodejstvo, ali ojačane sićušnim kuglicama za masovno ranjavanje- objašnjavao je poručnik Troter

U drugom sanduku bile su složene mine za podmetanje u

automobile, ili za tempiranje.- Time se služe samo teroristi - s ogorčenjem reče Troter. –



Svaka od tih mina u stanju je da sruši trospratnu kuću, ili ukomade raznese automobil i putnike.

- Ponećemo ih, za svaki slučaj - reče Ro Hač - Ja ću otrčatida dovezem naša kola, radi pretovara.

- Bolje je da se ovim kolima odvezemo tamo i pod zaštitom

šume sve lepo pretovarimo - predloži Lun - šta mogu kad ti bolje znaš ove poslove - nasmeja se Ro Hač

i odmah sede da pokrene kola.Sedoše zatim Lun, zarobljeni narednik i poručnik, pa

krenuše. - Treba zaobići desnim putem, jer tamo prolazimo pored

telefona sa kojeg možemo da pozovemo policiju - reče poručnikTroter kad su se već vozili prema Njujorku.

- Nećemo ništa javljati dok ne budemo daleko odavde -odgovori Lun - Oni će i onako uskoro znati da nešto ne idekako su želeli. Zar ne, poručnice?

- Rekao sam da neću da kažem nijednu reć - odgovorizarobljenik.

- Već si nam dosta rekao dok je trajalo dejstvo droge ihipnoze - zlurado upade poručnik Troter. - A ti ćeš zaboravitida si nekad hteo da se odupireš istrazi. Poručnik Troter zna itvojim stilom da završi što se mora...

- Ostavimo takve razgovore — reče Lun. - A ti, naredniće,spusti se na pod, jer ne želimo da u nekom trenutku počneš davićeš.

Hitrim pokretom mu preko usta zalepi širok komad flastera,pa ga snažnim pritiskom prinudi da se spusti na pod prostranog

forda

IVNa Velfer Ailendu, blizu Goldvoter memorijal bolnice nalazi

se osmougaona zgrada čiju visinu nije lako odrediti jer suprozori zaklonjeni ispustima na svih osam uglova tako da se nevide spolja, što zbunjuje ćoveka naviknutog da spratove broji po prozorima Tek izbliza mogla su se pročitatinad ulazom uklesana slova natpisa »Biološki institut«.

Samo dobro upućeni ljudi znali su da je Institut privatnaustanova dr Alfreda Metjusa i anonimnih suvlasnika Zdanje u

obliku glomazne i ružne, slepe građevine započele su državneinstitucije s namerom da tu izgrade bolničke laboratorije,koje bi radile specijalne usluge za obe velike bolnice naostrvu. Međutim, gradski budžet nije izdržao i tek završena ijoš neopremljena zgrada je ponuđena na prodaju. Zna se da juje kupio multimilioner Džed Henson i iznajmio izvesnoj grupiljudi kojoj je na čelu bio doktor biologije i medicine AlfredMetjus.

Sve to se događalo pre pet godinai otada je zaboravljeno. Bolnice više nisu ni pokušavale dastvore specijalne laboratorije, već su se zadovoljile

proširenjem i modernizova- njem postojećih. A i koga bi zani-mao jedan naučni institut o kome niko neće, ili ne zna da kaže



nešto zanimljivo?U Insitut je toga dana, odmah posle jedanaest sati ušao viši

inspektor Lester Batolf. Iako su ga portir i čuvari dobropoznavali, tražili su mu da pokaže dozvolu za ulazak. Morao jeda stavi bedž sa svojom fotografijom, kako se prover- avanje

ne bi ponavljalo na još nekoliko prolaza u zgradi.Sada je Batolf sedeo u udobnoj fotelji prostrane sobe

opremljene i za rad i za odmor. S njim su bila još dva čovekaozbiljnih i zabrinutih lica Bili su to dr Alfred Metjus itobožnji Glen Vatson, za koga su oba sabesednika znala da muje pravo ime Ugo Segredo. No svi su ga, u svakoj prilici,oslovljavali samo lažnim imenom.

— Hajde đa još jednom sve to čujemo - reče dr Metjus Ar.Njegovo pomalo ispijeno, bledo lice puno dubokih bora, iako

je imao tek četrdeset i tri godine, behu orosile kapljicehladnog znoja.

- Je li ti teško da ponovo pročitaš. Lesiere? - upita GlenVatson.

Batolf ne reče ništa, već uze kopiju pisma novinara Nilandaupućeno londonskom kolegi i njegovom prijatelju Sikertu, papoće da ga čita ispočetka. Pažljivo je naglašavao svaku rečPošto pročita i post skriptum o lepim prolecnim danima, upita

- Pa. šta kažete?- Ne valja! - oštro reče Glen Vatson - A kažeš da poručnik Troter počinje da sumnja? - upita dr

Metjus.- Čuli ste ceo razgovor, koji vam je ovamo nesmetano prenet

našim odličnim uređajima, pa sami prosudite — odgovori Batolf- Već smo prosudili. Tvoji ljudi su spremni da ga sliste u

tom bungalovu — upade Vatson- Moji ljudi? - upitno pogleda Batolf- Da, ista grupa koja je sredila Nilanda — odgovori Vatson- Nije dobro često koristiti ljude u uniformama i u

policijskom automobilu - primeti Batolf. - Bilo bi sigurnijeda su to obavili tvoji momci...

- Policajci su spremniji da ubiju od gangstera - nasmeja seVatson kao da je ispričao nova šalu

- Mislim da se zaboravljamo - primeti dr Metjus. - Pošto

znate u kojoj smo prostoriji, onda pazite, jer Prezident moždalično prati svaku reć. On ne želi da čuje koješta

- U pravu si, doktore - složi se Batolf — Zato hoću da vaspodsetim da je i moj biro bio uključen za Prezidenta sve doksam razgovarao sa poručnikom TroLerom Posle sam uključioliniju i dobio odgovor»nema komentara«. Sami znate šta to znači

- Svi smo tako postupili - reče Vatson. — Ranije mi sedogađalo da grešim i neke važne razgovore iz zajedničkeoblasti nisam vodio tako da je i Prezident na vezi. No sada nedopuštam sebi takve nesolidnosti.

- I ne vraćajmo se na stvari koje su razjašnjene i oko kojihsmo doneli odluke - opet ih opomenu dr Metjus. - Posle podne



će narednik Morison i njegovi pratioci srediti poručnika. Namaostaje da vidimo ima li još neke opasnosti Pismo prokletogNilanda može da nas košta skupo. Ako ništa drugo, a o nolondonski reporter Markinč može da izazove radoznalost širomsveta.

- Bojim se da će Donald Sikert, za koga se zna da mu jeslabost naučna radoznalost, a isto tako i zločin, zagristiNilandov mamac — reče Batolf.

- Ja se toga bojim, pa treba da vidimo ima li drugihtragova, sem Nilanda i poručnika Trotera, koji bi mogli Lunada dovedu do nas - reče Vatson

- Najslabija tačka je gospođa Karen Henson - odgovoriLester Batolf.

- Da ne gubimo vreme. ja sam vec učinio da ona stigne ovamo,pa da tek onda vidimo šta da uradimo

— upade dr Metjus, - Bio sam jutros kod nje i jedva sam

sprećio da sa sestrom Maksa Nilanda raspravlja o našim tajnamaEvo. proveriću da li je Karen dovedena

On pritisnu jedno dugme na interfonu i kratko reče: - Izvestite o gospođi Henson?- Ona je ovde. Neprekidno priča

i zahteva da se vrati kući - čuo se odgovor, jer dr Metjus jebio uključio i zvučnik da razgovor čuju svi prisutni

- Dajte joj sredstva za umirenjei spavanje... — poče dr Metjus.

— Dosta je da joj se daju samo sredstva za umirenje, jerćemo možda zaželeti da s njom razgovaramo - upade inspektor

Batolf — Ćuli ste? Onda samo sredstva za umirenje - zaključi dr

Metjus.Tada se začu prijatan muzički signal. što je značilo da neko

želi da uđe. Dr Metjus pritisnu jedno dugme na svom pisaćemstolu i vrati se u fotelju.

— Dolazi posluga da nam ponudi osveženje — objasni onuzimajući listić papira.

Napisa na njemu broj jedan, a onda reče: kafa, tonik ikutiju cigareta »česterfild-,

— Zar ih još uvek ima? - upita Glen Vatson preuzimajući

list papira da i sam upiše želju. Batolf upisa veća čaša mlakog mleka.

— A cucla? — šalio se Vatson, ali ga oštri doktorovi iBatolfovi pogledi podsetiše na opomenu, pa on ućuta.

Pojavi se devojka raskošne lepote obučena u kimono od ja-panske svile, sa štampanim ukrasima u obliku ptica u letu.Njena crna kosa s jedva primetnim bakarnim odsjajem bila jebrižljivo očešljana, a lepota lica istaknuta šminkom tako daje morala da izazove divljenje. Dok je prilazila na nežnimrukama su joj blistale velike narukvice od neke čudne materijesa diskretnim ornamentima na crnoj osnovi.

— Mislio sam da dolazi momak da nas posluži pićem — reče drMetjus ustajući, pa se okrenu gostima



— Mislim da sam vas jednom upoznao sa svojom asistentkinjom.bolje reci pravom zaštitnicom, gospođicom Sju Klajton.

— Jednom sam imao to divno zadovoljstvo — reče Glen Vatson inehotično dodirnu svoje ćelavo, sjajno teme

- Milo mi je što vas opet vidim, gospođice Klajton -

pokloni se viši inspektor Batolf i opet sede.- Ja sam došla umesto momka

- reče devojka zavodljivo se smešeći - Dobili smo lepe jagodes juga, pa hoću da vam ih preporučim pre kafe, ili nekog pićaTreba se brinuti o zdravlju dragocenih ljudi.

- Hvala vam zbog toga — reče Vatson — Jagode su voće kojevolim više od sveg drugog. Nadam se da ni ostali nisualergični

- Donećemo i šlag pa ko želi Dakle, svi ste za jagode? -upita devojka.

- Jesmo, hvala - potvrdi dr Metjus videći da Batolf klima

glavom ne odvajajući pogled od devojke. - Kad ona iziđe noseći listić sa željama. Vatson reče: - Sa njom bi vredelo biti ohlađen i na minus sto devedeset

i šest jer temperatura bi se sama povratila.- Imaš li mladog klona za sebe doktore? — nije mogao a da

se ne našali i Lester Batolf - Ostavite me, mangupi! — nasmeja se dr Metjus. — Znam ja i

vaše devojke. I ne samo po jednu. Umete i vi da izaberetekoristeći svoje mogućnosti bez granica.

- Iznenađujuće brzo odgovaraš — šalio se Vatson Šale prekide povratak devojke u pratnji grubog momka

neoćešljane kose i neurednih brkova obešenih oko usana.Donesoše sve što je bilo naručeno gurajući stočić natočkovima. Devojka postavi sve po stolu i upita;

- Treba li još nešto? - Mislim da za sada ne treba - odgovori dr Metjus.Devojka i momak se povukoše. - Kakav kontrast, taj grubijan i devojka — uzviknu Vatson

kad njih trojica ostadoše samiMalo kasnije, pošto su se osvežili. dr Metjus ustade i priđestolu, pa pošto pritisnu drugo dugme na interfonu. upita:

- Ima li naloga i saveta?

Odnekud, kao da se još neko nalazi u sobi, odjeknu glas kojisu njih trojica odavno znali:

- Nastaviti razgovor o stanju’ Podneti izveštaje’ Donetiodluke o D. Sikertu!

Glas, sličan onome koji se koristi kod robota za zabavu,ućuta a dr Metjus reče:

- Mislim da su mere bezbednosti mog sektora dovoljne.Jedino je neprijatno to što smo spremili veliki poduhvatubedivanja naših budućih pacijenata baš sada kad nam preti dase taj londonski vampir Lun okomi na nas. Poznato je koliko jeopasan.

Batolf na trenutak podiže ruku u znak da sada on hoće neštoda kaže i poče:



- Već su preko državnih veza. policije i agenturaFederalnog istražnog biroa provereni svi budući učesnici skupaNiko nije proveravan i pripreman kraće od deset meseci. Nekisu na našoj listi već i po tri godine. Za sve njih spremljenisu bedževi i propusnice za grupne i pojedinačne posete skupu.

- Moja briga bilo je obezbedenje hotela i tajnosti dolaskaovamo. Vični smo tajnim poduhvatima, a ljude sam brižljivoodabrao. No uspeo sam da obezbedim tajnost i u tom smislu daoni ne znaju pravi cilj dolaska bogatih žena i muškaraca. Izsvega što smo ovde ćuli zaključujem da treba mobilisati svesnage da se otkrije Lun - izloži Glen Vatson.

- Mafija će ga naći pre nego policija - osmehnu se drMetjus.

- Ispustio sam da kažem da već ka svim ljudima FBI ipolicijskim snagama putuju uputstva kako da se traži DonaldSikert. Sakupljeno je sve što se zna o njemu i njegovim

prijateljima A najvažnije je to da smo mu postavili zamke. On. ako dode. mora potražiti neki tragdo nas. Po Nilandovom pismu, to su Nilandova sestra i KarenHenson- dodade Lester Batolf kao da nije ćuo doktorovu šalu.

- Pažnja! - začu se opet glas koji je dolazio sa svihstrana kao kod dobro ozvučene muzičke dvorane. - Rezultantasvih podataka o naučniku Donaldu Sikertu je takva da ga trebauhvatiti, ali živog. On treba da nam posluži svojim prona-lascima

- Ali to je opasno! — uzviknu Glen Vatson. - Odavno se zna

da sa Lunom treba drugačije. Čim se nađe na nišanu, treba i daumre. Svaka druga odluka je nerazumna!

- Ko ga ubije, umreće! Ko propusti priliku da ga uhvati,ili se ukloni od opasnosti, takođe! - začu se metalni glas.

Njih trojica se zgledaše. - Bilo bi dobro imati Luna u rukama - reče dr Metjus. - Imaćemo ga - dodade Vatson.- Učinićemo sve da to postignemo - pridruži im se i Batolf.

- No prvo treba znati je li on uopćte došao i da li će'doći. - Treba da se odluči šta da učinimo sa Karen Henson -

nastavi dr Metjus. - Stalno prisluškivanje i praćenje uverilo

nas je u to da je ona za nas opasna iako je prilično naivnaDva puta je uspela da umakne kontroli i prisluškivanju. Ujednom takvom »bekstvu« upoznala je tog prokletog novinarakoga smo konačno morali da uklonimo. A u drugom »bekstvu«sastala se s njim u stanu njegove sestre Nore. »Zakrpili« smotu rupu u mreži i postavili uređaje u stanu Nore Niland...

- Pa sve to znamo — prekide ga Batolf. - Zašto daponavljamo?

- Imam ja svoje razloge - nastavi dr Metjus. - Sada nampreti opasnost da u Njujork stigne Donald Sikert. odnosno Lun.kralj ponoći. On bi bio u stanju da nam otme tu ženu...

Začu se poznati signal koji je značio da šef ili šefovi,odnosno sami vrh tajne organizacije želi nešto da kaže. Svi su



očekivali čuteci, a onda se začu onaj isti pomalo neljudskiglas. sličan glasu robota

- Gospodu Henson zaštititi od svih? - Vreme je da se ona pridruži svom suprugu - primeti Glen

Vatson.

Začu se neobičan pisak, kao da u radio prenosu nastajesmetnja, pa onaj glas nastavi- Ona može odmah da bude podvrgnuta totalnoj hibernaci i

samo ako dobrovoljno pristane U protivnom strogo poštujemoželju gospodina Džeda Hensona. Sprečiti da Lun dođe do gospođeHenson.

- Dakle, ostaje nam da Karen držimo kao stalni mamac zaLuna Drugi mamac biče Nora Niland Na jedan od ta dva s obziromna pismo koje je dobio od Maksa Nilanda mora da se uhvati -reče viši inspektor Federalnog istražnog biroa Lester Batolf.

- To je tvoja oblast. Lestere - upade mu u reć dr Afred

Metjus - No kad smo na okupii mogli bismo da vidimo nisu linaši postupci suviše grubi. Nije li metod ubistava nespretan?

- Na šta misliš dokjtore, trže se Batolf- Zar Nilanda nismo mogli da uklonimo tako da izgleda kao -

nesrećan slučaj? I neće li ubistvo poručnika Trorera izazvatisuviše radoznalosti pitao se dalje dr Metjus?

- Možda su to mogli na sebe da preuzmu zloglasne ubice ubekstvu pogođene Nilandovimpisanjem o palikućama u Bronksu.ili otkrivanjem krijumčarskih linija od Honkonga do Kanade iprema Njujorku... - umeša se u rasravu i Glen Vatson.

Batolf se oseti povređenim u svojoj sujeti, pa ga prekide

rečima: - Ti, Ugo Sagredo. precenjuješ svoju Mafiju- Ja imam svoje novo ime i sada sam Glen Vatson! - oštro

odgovori gangster.- Žalim... Suviše sam uzbuđen. Žao mi je što me baš vas

dvojica niste razumeli. Zar nismo zaključili da Niland moraodmah da nestane? Podvlačim: odmah! Kako da se to izvede, akotreba da radimo u rukavicama i tražimo ljude koje tek trebapripremiti. A i prilika je bila takva Čuli smo o čemu novinarrazgovara sa gospođom Karen i ja sam odmah izvršio odluku,koja je glasila: ubiti! Za taj posao imao sam samo narednika

Morisona i njegove policajce. Isti slučaj je i sa poručnikomTroterom. Ni on ne sme da živi ni dana duže - znatno smirenijeizloži Lester Batolf. - Voleo bih da čujem šta o tome misliPrezident

Signal da šef hoče da govori začu se čim je Batolf zastao.Šef, odnosno Prezident, kako su ga zvanično nazivali. smireno,monotonim glasom reče

Betolf je u pravu Uslovi su bih takvi da ništa drugo nijedolazilo u obzir. Drugi put poboljšati uslove.

Glas se više nije čuo, a njih trojica su čitava dva minutaćutali svaki sa svojim mislima Konačno poče dr Metjus:

- Rešimo šta cemo sa gospodom Henson. Čuli ste zapovestPrezidenta



- Trebalo bi da je zajedno čujemo Dovedi je ovamo -predloži Lester Batolf. - Meni dajte ulogu pravnog, a Ugu...pardon, Glenu finansijskog savetnika Moje ime neka bude HariBenet, advokat. Glenovo Mark Voters. finansijski ekspert.

Doktor malo razmisli, a Vatson samo klimnu glavom. Već to je

bio dovoljan razlog da se prihvati odluka većine, pa dr Metjuspriđe stolu i preko interfona dade uputstva da se dovedegospoda Karen Henson

*Osecala je nekakvu otupelost od trenutka kad joj je njen

lekar dr Alfred Metjus dao injekciju sredstva za umirenje.Pristala je da je odvedu u -ordinaciju- na Velfer AjlenduPokušala je da od svog lekara dobije savet kako da postupi sobzirom da je neko stalno uhodi, jer će od tog pritiskapoludeti. On ju je samo tešio rećima da će sve biti dobro, da

se volja njenog muža mora poštovati. Sada se nalazila u malom apartmanu koji se sastojao od

sobice za dnevni boravak opremljene dvema foteljama,televizijskim aparatom i malim barom, spavaće sobe i kupatilaNo ona kao da nije bila svesna mesta na kome se nalazi. Čim jedejstvo injekcije popustilo, poćela je da place zbog smrtiMaksa Nilanda.

Iz obamrlosti izazvane tugom, trže je dolazak nepoznatogćoveka u belom mantilu koji joj reče

- Gospodo, treba da smognete snage i posetite svog lekaradr Metjusa On je u drugom krilu zgrade.

- Nikakav lekar meni ne može da pomogne - reče ona s tugomIpak je obrisala suze, pogledala se u ogledalu i popravila

svilenu maramu oko vrata, ispod okovratnika malo grubljepletenog pulovera

Dočekali su je radoznali pogledi Dr Metjus joj predstavilažne savetnike i dodade

- Shvatio sam da vam nije dovoljna samo lekarska pomoć, pasam pozvao prijatelje, koji i vas i mene mogu da posavetuju

- Mislim da niko ne može da mi pomogne - odgovori KarenHenson - Sve je užasno i zbrkano. To više ne mogu da podnesem.

- Podelite s nama svoj bol i svoje brige - reče Lester

Batolf. - Možda ćemo vaše brige učiniti podnošljivim iakouzroke vaše tuge ne možemo da uklonimo.

Ispričajte nam šta vas muči - upade i Glen Vatson.- Čemu to?... Ništa ne može da pomogne. Niko ne može da

pomogne... - ponavljala je dok su joj suze ponovo tekle nizovoga puta nenašminkano, lepo lice.

Njih trojica se zagledaše i Batolf reče: - Dozvolite da ja vodim razgovor.Dr Metjus i Vatson slegnuše ramenima u znak da nisu ni za.

niti protiv toga.- Gospođo Henson - okrenu se Batolf prema ženi. - Vi nešto

dugujete svojoj ljubavi. Ubijen je Maks Niland...Njena ramena se jače potresoše.



- Znate li da je nesrećni Niland poslao pismo u London? -upita je Batolf

Ona ne odgovori, ali kao nekim ćudom prestade da jeca.Obrisavši oči, zadenu maramicu u rukav bluze, pa reče:.

- Objasnite mi to pobliže.

- Mi smo doputovali primivši Maksovo pismo. Razumećetezašto ne možemo da se služimo pravim imenima. Srećom, drMetjus zna ko smo i zakleo se da će čuvati vaše i naše tajne -odgovori Batolf

- Vi ste stigli iz Londona? - iznenađeno upita ona. - Da potvrdi Batolf. - Neće biti suvišno da svi zajedno

čujemo šta mi je moj nesrećni prijatelj pisao. Dr Metjus i Vatson ga zadivljeno pogledaše. Ideja da Batolf

odigra ulogu Luna izgledala im je sjajna. Batolf izvadi kopijupisma i poče da ga čita. Karen Henson je slušala stežući zubei pesnice da smanji podrhtavanje.

Kad završi čitanje, Batolf reče - A sada nam vi. gospođo Henson. kažite šta vas mući.

Ispričajte nam sve što znate. I ne tajite ništa, jer ćete namtako omogućiti da vam pomognemo. Pod izgovorom lećenja već smovas privremeno otrgli ispod njihove kontrole, pa to treba brzoda iskoristimo.

- Pokušaću... Nemam dovoljno snage, ali pokušaću - prihvatiKaren. - Počelo je sve željom mog muža da produži svojumladost i svoj život. Vrlo često mi je pričao o naučnimotkrićima i predviđanjima do kakvih uspeha može da dođe ubudućnosti. Maštao je da se vrati u svoje tridesete godine i

tvrdio da kloniranje, odnosno stvaranje bioloških dvojnika izljudske ćelije, može to da omogući...

Dalje je pričala kako je počeo da stvara moćnu organizaciju,koja će mu pomoći da dugo živi, da se podmlađuje i takoiskoristi svoje ogromno bogatstvo, koje je uvećala i Kareninaimovina, jer su joj roditelji umrli ne ostavivši drugihnaslednika za veliko bogatstvo

Ona se u početku samo smejala njegovim idejama i poduhvatimaMnogo mlada od njega, još nije pomišljala na smrt Tih dvadeseti pet godina razlike u godinama stvaralo je razliku i u načinumišljenja.

- Baš nekako u doba kad ste vi, doktore Metjuse. postalinaš porodični lekar, Džed je pričao da je našao ljude koji ćenjegove velike ideje sprovesti u delo. »Daću novi zalet isredstva nauci da uspe«, govorio je stiskajući pesnicu ipobednički se smejući. I sve više se posvećivao izvršenju tezamisli — pričala je Karen. - A onda je došla nesreća:otkriveno je da Džed boluje od početnog stadijuma raka »Nećuviše da starim, niti da umrem!«, uzviknuo je pošto mi jesaopštio zlo koje nas je snašlo...

Pošto je malo poćutala. Karen je govorila o tome kako jepočeo da je ubeđuje da i sama pristane na potpunu hibernaciju,

kako bi u kapsuli. na termperaturi od minus 196 stepeni,sačekali nova otkrića nauke, koja bi omogućila izlećenje svake



bolesti i veliko odgađanje starenja i smrti, a možda i večniživot

- Sve to sada izgleda jednostavnije nego što je bilo. Satii dani, meseci i godine redali su se u prepirkama iubeđivanjima, u strahovanju i neizvesnosti — uzdahnu Karen

Henson.- Pomišljala sam da je Džed poludeo. Pripremala sam i

bekstvo, a zatim rastavu braka, ali se pokazalo da je tonemoguće izvesti. Svakog trenutka bila sam pod nadzorom. Višenisam mogla ni do prijateljice bez pratnje... Nastao jepakleni deo mog života..

U nastavku priče postalo je jasno da je Džedovaorganizatorska genijalnost, a uz to urođena težnja zatajanstvenost došla do punog izražaja. Ponekad bi obavestioKaren: »Kupio sam tri najsavršenija elektronska mozga, koji usprezi daju neslućene mogućnosti... Kupio sam bunker zastarele

atomske bombe, koji se nalazi na Hanter planini, iza brda navisini od hiljadu i devedeset metara.. Tri snage su združene.Država, Mafija i nauka.. Sada imamo nove uređaje, kakve svetnije video, a načinjeni su u mojim fabrikama.. Već imamo silneprihode, od ljudi koji žele hibernaciju...«

- Ne smem samo da previdim to da me je Džed strastvenovoleo — reče u jednom trenutku Karen. - To ne mogu dazaboravim! Njegova ljubav je učinila da ga izmolim da mepoštedi nekoliko godina, kako bismo po starosti postali bliži.I to je upalilo...

Konačno je došla bolest i Džed Henson, taj neobični sanjar

je odlučio da joj umakne. »Sve je pripremljeno i mehanizmicele organizacije rade nepogrešivo«, rekao je jednog dana Iuskoro ga je Karen otpratila iz kuće na mesto gde će bitiohlađen na tu nezamislivo nisku temperaturu. Ostavio joj jeograničene punomoci da raspolaže delom imovine No i to je bilopod nečijom kontrolom. Sve ostalo išlo je po volji njegovog»mehanizma organizacije.

- On je nestao, a ja sam ostala sama. Slučajno sam srelastaru prijateljicu i upoznala njenog brata. Bio je to MaksNiland... Ljubav je provalila kao bujica. Smišljala sam načinda se viđam s njim, ali svega dva puta mi je uspelo da moji

mučitelji ne saznaju gde sam... Da sam bar tada pobegla sMaksom... No nesreća me je pratila. Mislila sam da će ipakbiti dobro. jer me niko nije ometao da se sastajem s Maksom ustanu njegove sestre... Na kraju sam shvatila da su nas svevreme držali na oku - isprekidano je pričala Karen Henson.

- Jeste li pomišljali da tražite pomoć pravde? - upitaLester Batolf.

- Pokušavala sam kod najboljih advokata. Rekli su mi da sveto nije zakonski regulisano i da vladaju tajna naređenja, pase mešanje u to smatra pokušajem proboja ka državnim tajnamaPolicija mi je savetovala da opet dođem, a onda mi je grubo

rečeno da ću stradati ako pokušam da prekršim obećanja iugovore. Tek tada sam se setila da sam potpisala sedam dugih



ugovora o poštovanju volje svog muža - odgovori Karen Henson.- Vaš muž je izgleda, predvideo sve moguće obrte - primeti

dr Mstjus.- On je sve predvideo i sve postavio tako da ću ja izludeti

- nastavi ona. - On je ohlađen već tri godine, a ja ne znam je

li živ ili mrtav. Vode me da posetim skrovište u podzemnimbunkerima negde u planinama. Prebacujemo se helikopterom. Sadase pitam. Jesam li ja udovica, ili žena bez muža? Je li zakonpredvideo šta je klon?... Kažu da rastu tri devojćice i tridečaka. klonovi od delova mog i Džedovog tela. Jesu li oninaša deca, naši rođaci, ili braća i sestre? Imamo li pravo daim jednoga dana uzmemo život, ili deo tela a, to nam seobećava!

- Zaista je vaš položaj i težak i neobičan - reče Batolf. -Hoćete li pokušati da pobegnete od svega toga?

- Više se ne usuđujem, jer znam da je to nemoguće. Da ne

misle da me doktor pregleda, već bi me i ovde zgrabili -odgovori Karen.

- A možda biste se spasli da se i sami podvrgnetehibernaciji - primeti Glen Vatson.

- To bi bilo najekonomičnije. ali je neprihvatljivo -sarkastično reče Batolf.

- Rekli su mi da će ovih dana biti prikazano sve što jepostignuto u praktičnom ostvarivanju Džedovih zamisli -nastavi Karen. - Videću mnoštvo uređaja u kojima stoje kapsulesa ohlađenima... Možda su zamislili da me tako pripreme za onošto mi je pripremio moj demonski muž!... No sad mi je

svejedno, jer Maks je mrtav...Plač je natera da ućuti

VDok se raspitivala za sahranu svoga brata, za koju je

utvrđeno da će biti nakon tri dana, Nora Niland je morala dastigne na više mesta. Kretala se taksijem, ili autobusima ibila je obućena u crne pantalone i vunenu košulju dugihrukava. Svraćala je i u svoj butik da da uputstva dvemaprodavačicama. Sve vreme je osećala da je neko prati. Utvrdilaje to pamteći likove oko sebe viđajući ih na mestima sa kojih

je krenula i na onima do kojih je stiglaKonačno se vrati u stan. Svlačila se u želji da se okupa

posle jurnjave po Njujorku koja je trajala od jutra, kad jesvratila do Karen Henson. pa do sumraka. Samo što ude ukupatilo začu se zvonjenje telefona, ona se javi i začunepoznat glas:

- Jeste li vi, gospođice Niland? _ Jesam! Ko je tamo? - upita

ona._ Ja sam slikar u Grinič Vilidžu. Vaš nesrećni brat mi je

pisao... - poče nepoznati.

_ Ne znam vas i ne želim da vas upoznam! - uzviknu devojka.Prisluškuju moj telefon, uhode me i drže opkoljenu u nadi da



uhvate nekoga ko bi me posetio._ Pa šta da se radi? - upita nepoznati- Zar morate da razgovarate baš sa mnom? - odvrati pitanjem

Nora Niland. - Smatrajte da sam vas opomenula...- Nismo se razumeli, izvinite - reče nepoznati i veza se

prekide.Nora se tužno osmehnu. Znala je da poslednje reči nepoznatog

imaju obrnuto značenje On ju je dobro razumeo, ali razgovor jebio dovoljan da je obraduje, jer je bila sigurna da je Lunstigao u Njujork. Dobro se sećala da je njen brat prvi putsreo Donalda Sikerta maskiranog u slikara beoma iz Grinič Vi-lidža. -

Njena nada da će ubice biti otkrivene i kažnjene nagloojača.

Bila je već na vratima kupatila kad telefon opet zazvoni.Ona podiže slušalicu i začu glas. koji je govorio:

- Slušajte dobro i ne prekidajte vezu. To što ste malo preopomenuli londonskog vampira, moraćete da okajete! Vaš brat jemrtav, a vi ste još živi. Lepi ste i pred vama je lepabudućnost, ako umete da slušate.

- Ko ste i šta hoćete od mene? - upita Nora uzdržavajući seda joj glas ne zadrhti.

- Govorim u ime onih kojima je to pravo dato. Ne trebaju vamnikakva imena. Znamo šta ste razgovarali sa Karen Henson.Znamo šta želite i razumemo vašu želju da se osvetite zbogMaksove smrti. No to će i vas odvesti u smrt ako nam nepomognete da uhvatimo Luna - odgovori nepoznati - Već imamo

neprijatnih vesti. U bungalovu vašeg brata leže četiri mrtvapolicajca. Nađeni su tragovi dva muškarca koja su došla izšume, gde im je bio parkiran automobiL Ubili su četiripolicajca, a odveli dva. Zaključili smo da je to Lunovo delo.

- Šta vi to pričate?! - iskreno se iznenadi Nora.- Čuli ste sve jasno. Dakle, razmislite o svemu, pa ćemo

vas pozvati kad bude trebalo - zaključi nepoznati i veza seprekide.

Devojka sada jedva ode do kupatila pod teretom onoga što jećula u poslednjih četvrt sata. *

- Pametna je to devojka - vrteo je glavom Lun poštoostavi slušalicu.

- Brzo zaključuješ - primeti Ro Hač. - Šta je rekla?- Samo je potvrdila našu pretpostavku da će prema kopiji

Nilandovog pisma, koju nam je prepričao Troter, banda hladnesmrti postaviti zamke da nas pohvata - odgovori Lun. - Reklaje da je uhode. Dakle, oko nje i oko Karen Henson možemo naićina zasede.

- A gde ne možemo? - nasmeja se Hač. - Zločinci ne mogu odmah sigurno znati da je poručnik

Troter kod nas. To treba da iskoristimo što pre. jer kad

shvate šta bi moglo da znači upoznavanje Trotera sa tajnom.mogli bismo imati neprilika



- reče Lun.- Ako te dobro razumem. ti veruješ da je viši inspektor

Federalnog istražnog biroa sumnjiva ličnost i da bismo gamorali osmotriti malo bolje i izbliza - reče Ro Hač.

- Ti umeš da misliš staro momče

- nasmeja se Lun.- Ono »staro« izostavi - ispravi ga Hač. - A sada i ja imam

jednu napomenu.- Kaži na šta misliš - odgovori Lun- Ovde ce ostati Troter. koji svesrdno ispituje narednika

Morisona, iako mu rana nije baš laka. Ne bi bilo lepo da gauzalud lećiš - reče Hać.

- Nisi to rekao baš jasno, ali pogađam da misliš namogućnost da stradamo, a Troter ovde ostane zauvek nemoćan dase oslobodi. Umro bi. nesrećnik. od gladi kad potroši hranu ipiće u skrovištu - odgovori Lun.

- Baš na to sam mislio - dodade Hać - Prostorije kojekoristi su odeljene suviše debelim i blindiranim betonom, avrata su kao od trezora

- Malom prepravkom brav? na vratima može se postići da seona sama otvore posle nekoliko dana - odgovori Lun.

Njih dvojica se odmah dadoše na posao da obezbede izlazakporučnika u slučaju nužde Kad urediše bravu da se automatskiotvori posle pet dana. uđoše u odeljak odavno predviđen zasmeštaj eventualnih zarobljenika, ali vrlo udobno namešten.Narednika zločinca je Troter držao u manjoj sobi. gde je ovajbio nemoćan da učini neko zlo

- Morao sam da mu ostavim lisice na rukama, ali zato gahranim i poslužujem ovom jednom rukom Gips koji ste mi stavilidosta mi smeta, ali važno je da s ranom bude kako treba - rečeTroter pomiren sa svojim novim položajem.

- Jeste li ga ispitivali, poručnice9 - upita Lun- Taj gadni zločinac se pokazao kao kukavica - odgovori

Troter pokazavši rukom prema sobici iza čijih vrata je bionarednik Morison- Pomogao mi je i prazan pištolj, koji ste mi ostavili i na-kome sam utvrdio i kvar mehanizma. Kad sam mu obećao da cu mupucati prvo u jedno, a zatim u drugo ko-

leno. odmah je pobledeo i počeo da drhti. Dobro je što on nesluti da sam i ja zarobljenik

- Već se smrkava. a mi bismo hteli da obavimo neke posloveiz. van skloništa, pa bismo rado čuli šta ste izvukli odMorisona - reče Lun.

- Naredniku naređuje isti onaj ćova kome sam i ja bioupućen na saradnju - poče poručnik Troter

- Viši inspektor Batolf? - upita Lun.- Da! - potvrdi poručnik. - Narednik pripada Odredu

zakletih, koji broji oko osamdeset policajaca. Oni se smenjujuna stražarenju u Biološkom institutu, koji se nalazi na Velfer

Ajlendu kod Gold voter bolnice...- Znam gde je to ostrvo, ali na njemu nikada nisam bio -



upade Lun.- Sa Menhetnom i Kvinsom ga povezuje Kvinsboro most -

nastavi poručnik Troter. - Policajci iz tog odreda imaju dva ipo puta veću platu i zakleli su se da čuvaju tajne mesta kojačuvaju Potpisali su i obavezu da prihvataju najtežu kaznu, ako

prekrše zakletvu. . - Poslušnost bez granica - primeti Ro Hać. - Baš to! - povrdi poručnik - Jedva da ćovek poveruje da

postoji nešto takvo u ovoj zemlji... No, takva razmišljanjaostavićemo za kasnije. Sada ću izneti šta sam još izvukao odnarednika. On kaže da je glavni šef u Biološkom institutu nekidoktor Alfred Metjus. Tamo je viđao i svog šefa LesteraBatolfa No čudno je da taj gad Morison nije uspeo sasvim da seoslobodi policijskih navika. Posmatrao je ostale osobe koje jetamo viđao. Prepoznao je izvesnog gangsterskog bosa UgaSagreda čija propusnica , bedž za kretanje po Institutu glase

na ime Glena Vatsona..- O. pa to je šarena družina - upade Lun. - Medicina.

Mafija i Federalna policija. Neko je skupio opasno društvo __ Nije bilo vremena da saznam sve što može da se ispumpa iz

krivca kroz mnogo sati ispitivanja saznao sam još i to da naplanini Hanter postoji nekakva podzemna tvrđava, koju na smenučuvaju spolja policajci Odreda zakletih, a iznutra osoblje uodeći kakva se koristi u bolnicama. Tamo dolaze ljudi koji seviše ne vraćaju, a donose se i nekakvi metalni cilindri uhladnjačama kakve se upotrebljavaju za prevoz smrznutog mesa -pričao je vidno uzbuđeni poručnik Troter.

- Je li to sve? - upita Lun- Ima još nešto - odgovori poručnik. - Krećući na svoj

zločinački zadatak u Nilandov bungalov, narednik je primetioda su u Institut doveli jednu uplakanu ženu. Ćuo je kad su jojrekli: »Uđite gospođo Henson« Ranije je ćuo da je Džed Hensonbio osnivač svega što postoji u Biološkom institutu i naplanini Hanter Taj bogataš, šaputalo se u Institutu, podvrgnutje hibernaciji i sada čeka novo vreme Jednom je videofotografiju tog čoveka i njegove žene jer morao je lično onečemu da obavesti dr Metjusa. Fotografija je bila na zidudoktorove radne sobe Narednik veruje da je žena koju je video

u bolnici i ona uz Džeda Hensona na fotografiji ista osoba..- I taj podatak može biti pun pogodak - prekide ga Lun -

Setite se Nilandovog pisma...- Odmah, čim je narednik spomenuo gospodu Henson. setio sam

se šta je o njoj pisao vama i svom kolegi Markinću nesrećniMaks Niland - odgovori poručnik – Zato sam to ostavio kaozavršni ukras rezultata ispitivanja ubice Morisona.

Nastavite da ga ispitujete u granicama svojih mogućnosti,ali se odmorite — reče Lun

Posle toga mu ispriča ono o opasnosti koja bi nastala uslučaju da se dogodi nesreća. Kaza mu da je opasnost

otklonjena i kako je to učinjeno pa zaključi: - Budite oprezni sa Morisonom Za svaki slučaj daću vam i



oružje efikasnije od praznog pištolja. Dade mu tubu koja je mogla da se skrije u ruci i objasni da

je to sprej. koji trenutno može da oslepi i učini nemoćnimprotivnika. Pokaza mu kako predmet treba skrivati u ruci iustade da krene.

- A šta će biti sa mnom? - ne izdrža da ne pita poručnikTroter.- Sami ćete odlučiti kad ozdravite Jednom vas je viši

inspektor Federalnog istražnog biroa osudio na smrt. Bojim seda će presuda biti izvršena ako mu opet dođete na nišan — osmehnu se Lun.

- Valjda neću morati većno da se skrivam?' - iznenađenoizgovori Troter kao da je tek sada shvatio svu složenost svogpoložaja

- Sa nama ne možete dugo ostat, a povratak na dužnost uvašu policijsku ’stanicu biće opasan Razmislite - zaključi Lun

- Trenutno je vazno' da dobro iscedite- Morisona i daozdravite*

Dok su na kraju Bronksa prelazili iz tobože starih idotrajalih kola u nova. Ro Hać se priseti kakav izraz lica jenapravio poručnik Troter kad je ćuo da će biti uspavan Rana munije dozvolila da se brani, ali pomišljao je na to osvrćući seda vidi vredi li zvati upomoć.

- Ipak. taj ćovek počinje da mi se sviđa. Imam utisak da jepošten - zaključi Hać

- Da - potvrdi Lun. - No baš tim je potpisao svoju smrtnupresudu. Ispričao mi je kako je tekao njegov razgovor saBatolfom.

- Da li su te detalji iz tog razgovora naveli na odluku danoćas zavirimo u jazbinu kod Union skvera? - upita Hać.

- Zaključio sam da će se Batolf dosetiti da je Troter kodnas. pa mu može pasti na pamet da možemo saznati za ovo mesto.Zato je bolje da odmah napadnemo - odgovori Lun. - Poneo samuređaj za ometanje elektronskih i električnih uređaja. jerTroter je primetio da postoje televizijske kamere i pretpo-stavlja da je ovakvo mesto zaštićeno i signalnim uređajima

pored čeličnih ormana i blindiranih vrata. - Pa ne idemo da pljačkamo banku - nasmeja se Ro Hać - Može ispasti teže prodreti u ovakav biro, nego u neku

banku - odgovori Lun.Kad stigoše pred neupadljivu zgradu, u kojoj je bio biro

»Union pen kompanije*, ne nađoše slobodno mesto da ostave kolapa su morali da ih spuste u podzemni parkinog na početku Parkavenije . Vratiše se do zgrade u koju su htijeli da uđu alinađoše zatvorena vrata. Poneo sam policijsku kartu narednikaMorisona pa bi smo mogli da se poslužimo njome predloži RoHać. Možda je to najbolji način,pokušajmo reće Lun.

Sa policijskom kartom nije bilo teškoća da se vratar koji sepojavio na otvoru ugrađenom na ulaznim vratima, privoli da ih



propusti.- Treba nešto da proverimo. pa je važno da nikome ne kažete

da smo u zgradi — reče Lun mirno - Ovde su biroi raznih kompanija izvan Niujorka Koji vas

interesuje? - upita vratar.

- Svi biroi na četvrtom spratu odgovori Lun. - Krajnji desni lift je već dole upozori ih vratar i povuče

se u svoju sobu.Njih dvojica se popeše do četvrtog sprata liftom, pa se

spustiše stepeništem na treći sprat i nađoše pred vratimabiroa »Union pen ko. Lun mirno pokuca na vrata Niko nijeodgovorio.

- Ne izgleda baš mnogo obezbeđeno - reče Hać - Proverićemo - odgovori Lun ; iz džepa izvadi predmet

sličan kutiji cigareta. Otvori mali poklopac i ukaza se osvetljena skala sa iglom

koja podrhtavala. Njome proveri sve ivice vrata i zaključi: - Do vrata dolaze tri kabla pod naponom. Ne možemo

neutralisati alarmni sistem. Ometanjem ne možemo sprećitiprekid kontakta kad se vrata otvore. Da je sistem nauspostavljanje kontakta, naš instrumenat bi pomogao.

- Znači li to da smo uzaluo došli? - upita Hać. - Još ne znam. Pokušat ćemo da otvorimo biro iznad ovoga,

pa ćemo se spustiti do prozora - odgovori Lun.- Ne misliš valjda da ja smem da visim na tvojim »paukovim-

nitima? - šalio se Hać. - Jedva se vide. pa se ćovek oseca kaoupecana riba izvučena iznad vode.

Spustit ću se ja po njima - prekide ga Lun. - Vec sam ihsto puta proverio. Do hiljadu funti su sigurni.

On iz džepa izvuče kartonćic. na kome su bile namotane nitislične onima iz ribolovaćke opreme, ali znatno čvršće Njima seLun služio za vezivanje zarobljenika, kad zatreba, ali i zazamenu konopa. Jedino je trebalo napraviti naročiti čvorove uzpomoc čeličnih profila pričvršćenih s dve strane oboda togkartončica. Pored ubojitosti i efikasnosti. Sva Lunova oružjasredstva odlikovala su se svojom minijaturnom veličinom. Čitavarsenal mogao se strpati u džepove i druge delove odeće. Haćse u sve to bio uverio. ali uvek se šalio na račun sumnji u

sigurnost ta opreme.Njih dvojica se popeše osluškujući. Gornji biro imao ie

modernu ali serijsku bravu, koju Lun lako otkljuća. Bila je toagencija za izvoz svih vrsta prediva za fabrike tkanine.Lun brzo načini omće i od stolice načini platformu zaspuštanje. Na stepeništu je izmerio visinu sprata. ali senagnu kroz prozor i pogleda napolje. Obradova se što prozorigledaju na slabo osvetljeno dvorište susednog oblakodera. čijisu skoro svi prozori bili u mraku, što je značilo da su i unjemu poslovne prostorije institucija i privatni biroi

- Mislim da možemo ostati neprimečeni. iako smo ovako blizu

ulice - zaključi Lun. - Povlačim reć da ne verujem u tvoje niti - reče Hač da bi



na taj način predložio da se on spusti. - To je lepo od tebe. ali spustiću se samo ja, a ti ostaješ

da držiš stražu. Ako ide sve kako zamišljam, otkriću kako serukuje njihovim sistemom alarma, pa ću izići kroz vrata.. -odgovori Lun.

- Nije mi pravo - reče Hač,- .- Nećemo o tome - dodade Lun

- Priznaćeš da sam veštiji u obijaćkim poslovima... - Znam... I u mnogim drugim. To me i muči - odgovori Ro

Hač! On je toliko poštovao Luna da se teško odlučivao da mu i u

šali protivureči. No znao je da Lunove sposobnosti nije imaoni jedan ćovek na svetu Da su u širini znanja, borilačkimveštinama, poznavanju trikova iz svih oblasti, i, konačno,snage i brzine postojala svetska takmičenja uz sabiranjepoena, Lun bi sigurno bio šampion sveta. I sam Ro Hač je

pokušavao da ga makar u nečemu dostigne, ali je bio svestan dabi za potpuno dosstizanje čak i kad bi imao tako mnogobrojnetalente kao Lun, trebalo početi život iznova i podvrgnuti senajvećoj mogućoj samodisciplini u radu i o tome je Hač višeputa razmišljao, pa sada reće - Trebalo bi mi izvuci uši zbognediscipline. Obećavam da ću prvo ćuti šta ti misliš iželiš, a onda predlagati svoja mudra- rešenja.

Lun se samo smeškao praveći od druge stolice čvrst oslonacza viseće niti. Vezana za cevi parnog grejanja ta stolica jemogla da posluži i da Hač olakša Lunov povratak.

- Krećem - reče Lun i skliznu na obešenu stolicu.

Hać je čučao na onoj drugoj opirući se rukama o ivicuprozora. Polako je popuštao i Lun se nađe kod donjeg prozora.Iseče lepljivom trakom učvršćeno staklo i ukloni ga. a zatimto ponovi sa onim drugim. Oslobodi okvir prozora i otvori ga.a onda se nađe u Batolfovom birou. Zatim povuče stolicu nakojoj se spustio i Hač je brzo izvuče. Ostalo je samo danavuče zastore i osmotri kakvu korist bi mogao da ima oddolaska ovamo s obzirom na istragu koju je počeo. Pokazalo' seda ormane izgrađene poput trezora nije Iako otvoriti. No kadje otključao prvu bravu. Lun je shvatio princip i brzo'podešavao svoje univerzalne kalauze opremijene elektroriskim

mozgom za proračune, koji je bio čudo japanske'minijaturnetehnike.

Lun se služio takođe i minijaturnom kamerom da snimidokumente koji mu se učine zanimljivim.

U jednom trenutku ga trže neobičan glas. kakav se čuje ufilmovima s robotima kao junacima. Metalni prizvuk je činio daniko ne može prepoznati onoga koji govori, ako ga čuje uobičnom razgovoru. Glas je govorio:

- Nemamo najavu boravka u birou u ovo doba. Potrebnoobjašnjenje. Slušamo

- Idi do đavola! - odgovori Lun.

- Nije predviđen takav odgovor - odjeknu opet onaj glas kao kroz limenu trubu.



Lun je ćutao grozničavo razmišljajući. Pred njim se nalaziokožni dosije sa hrpom propusnica i bedževa za ulaz tamo gdečeka kontrola. Na dvanaest propusnica vec su bila ispisanaimena i zalepljene fotografije. I bedževi su bili opremljenifotografijama. Metalni glas je ponavljao:

- Traži se odgovor iz biroa Lestera Batolfa! Traži seodgovor.. Dati odgovor ne zadovoljava. Ni glas nijeregistrovan...

Pored propusnica i bedževa u dosijeu bio je i spisak ljudiza koje su propusnice bile izrađene. Lun primeti da su sveadrese u hotelima na Menhetnu. On snimi spisak, propusnice ibedževe. Izmeri dimenzije dokumenata i to zabeleži u svoj no-tesčić, pa vrati dosije na njegovo mesto. Baš kad je hteo daotvori zadnji pregradak. začu se onaj glas:

- To je provala! Ako se ne javite, počinje uzbuna! - Buni se koliko hoćeš! - odgovori Lun glasno. Dok ti

stigneš, ja ću biti veoma daleko. Lunova poslovična hladnokrvnost bila je na visini i ovogaputa.Otvori pregrade i ugleda swvežnjeve novčanica. ;Tu je bila i torba za spise. Napuni je novcem i pode kvratima. Odmah zaključi,da kroz njih ne može jer suzaključana, i oklopljena. Iznutra je bila samo reza odpozlačene bronze i do spoljne brave se nije moglo doći. ZatoLun dade signal svojim primopredajnikom. Hač mu odgovori i Lunnaloži da mu spusti platformu načinjenu od stolice.

Baš kad se peo ka gornjem prozoru napolju odjeknuše sirene

policijskih kola. On požuri i reče Haću da su izgleda oni metapolicijske potere.

- Taj glas?... Nekako je čudan - reče Hač. - Slušao sam uzpomoc primopredajnika svaki šum dole kod tebe. I smejao sam sekad si neznanca poslao k đavolu.

- Bežimo u prizemlje. Možda prodremo do nekog prozora - rečeLun.

- Zapazio sam da su svuda ukrasne metalne rešetke. Poku.šajmo s prvog sprata. Poneću naše niti i stolice - predložiHać.

- Ovoga puta si u pravu ti - priznade Lun. - Hajdemo.

Uspeli su da stignu do* prvog sprata i da skrenu u kraćihodnik, a tada se začu galama.

- Provala je na trećem spratu1 - vikao je neko u holu uprizmelju.

Ćuli su se trćići koraci uz stepenište i videlo se kretanjelifta, ali Lun i Hać su već bili kod prozora Sa te strane nikoim nije pretio i oni se spustiše malo uz pomoć one stoliceobešene na snažnim, ali jedva vidljivim nitima, pa skočišeImali su sreću što je tu bio jedan prolaz zatvoren zasaobraćaj, ali otvoren za pešake.

- Jesi li šta otkrio? - upita u jednom trenutku Hać.

Dosta toga - odgovori Lun. Uz to sam naišao na novac ipokupio dobar deo, pa će izgledati kao pljačka.



*Stvorila se prava zbrka. Policija nije otkrila nikakvu

provalu čitav jedan sat. Tek kad se neko setio da pogleda kućuspolja, primećen je otvoreni prozor na prvom spratu i onaj na

trećem. Doveli su vratara da i on pogleda, pa on zaključi daje to bila provala u birou »Union pen kompanije.« Znao je ibroj na koji treba javiti.

- Nećemo provaljivati biro dok neko ne dođe, jer suprovalnici očito poblegli kroz prozor na prvom spratu. Ipakćemo obići sve prostorije u koje se može ući - zaključidetektiv iz policijske stanice i u tom smislu izdade upustvadverna patrolama.

Nakon pola sata stiže viši inspektor Federalnog istražnogbiroa Lester Batolf. On pokaza svoje dokumente i reče da želida lično istraži biro u kome je i sam često radio

Morao je to da kaže. jer ga je prepoznao vratar i o tomeglasno rekao policajcima.

- Ovde je zainteresovan FBI. Da li se razumemo? - upita ondetektiva. Znači li to da mi prekinemo istragu? - upitadetektiv.

- Ne, naprotiv' - osmehnu mu se Batolf- - Nastavićemozajedno.

Oni tako i učiniše. Batolf otvori biro i uskoro suzaključili da je bila pljačka i da je provalnik odneo samonovac. Detektiv je predlagao da provere detaljnije, ali Batolf

zatraži da se to prepusti njemu. - Moramo pažljivo pretražiti svaki delić ovde. No za taj

posao pozvaću svoje ljude. Sačekajte malo da dobijetenaređenje u tom smislu - reče Batolf.

On pozva šefa Kriminalističke brigade Njujorka i kaza mu štase događa i Šta želi, a ovaj reče da će odmah javiti upolicijsku stanicu. Malo kasnije, policajac iz patrole stiže iprenese naređenje njihovog kapetana da se patrole povuku isačine izdvojene raporte o ovome. Ostalo se prepuštaFederalnoj policiji.

Kad ostade sam. Batolf sede za svoj sto, pritisnu tridugmeta na uređaju čiju funkciju je samo on znao. pa poče dagovori.

- Ovde je izvršena provala. Mojom greškom ostao jeneuključen deo alarmnog sistema kod prozora. Srećom.Prezidentova veza je bila uključena.

Začu se Prezidentov metalni glas - Krupan propust! - Provalnik je govorio nepredviđene reći

»Idi do đavola«... Batolf se nehotično bezglasno nasmeja. pa se uzdrža i upita: - Mogu li da izvestim'

- Slušamo* - odgovori glas Batolf ispriča kakvo stanje jezatekao i da je moguće da je to Lunovo delo. Objasni ko ie Lun



i "Sto je provalio, pa zaključi; - Sreća je što ste ga vi čuli, pa je otvorio samo deo ormana

u kome je bio novac. Odneo je oko pet hiljada dolara. Od sadaovde će biti zaseda za Luna.

VINa malom, improvizovanom uzletištu u Van Kortlend parku bilo

je živo oko tri velika, tamno siva helikoptera s oznakama malopoznate »Rupert mangan kompanije«.

- Dakle, pošto vas dvojica ne idete, imamo tačno tridesetputnika- reče dr Metjus šetajući ivicom golf igrališta sa Batolfom iVatsonom. - Nadam se da je tajnost svih priprema i planovadobro očuvana. Brine me samo sinoćnja provala u tvoj biro.Lestere.

- Brine i mene - osmehnu se Batolf. - No sva moja

ispitivanja pokazala su da je Lun imao dosta posla i s onomjednom bravom. Skoro je neverovatno da je uopšte uspeo da jeotvori. Izgleda da je počeo s leva u desno, pa ga je zbunionovac. Dok ga je smestio u torbu, veo je počela uzbuna i istigla policija

- Otada su prošla tri dana i ovo je četvrti, a svi našinapori da se otkrije taj londonski vampir ostaju bez uspeha -upade Glen Vatson.

- Zaista nam zadaje mnogo briga, ali ne smemo podlećipanici- reče dr Metjus. - Mi smo zaštićeni sa svih strana.

- Pitam se šta li je radio Lun ova tri protekla dana? Gde lisu nestali narednik Morison i poručnik Troter - reče Batolf.

- Sam si rekao da je istraga u bungalovu ukazala na to dasu Morison i njegovi ljudi započeli napad na Trotera i njegoveljude, a onda je neko stigao i ustrelio dva Morisonovapolicajca, a narednika zarobio. To je mogao da učini samo Lun - glasno je razmišljao gangsterski šef i lažni Glen Vatson

- Moguće je - složi se Batolf. - Na tu mogućnost ukazao sami Prezidentu, ali on ostaje kod zapovesti: Luna zarobiteživog.

Da su toga trenutka mogli da naslute da Donald Sikert,

odnosno ćo- vek s nadimkom Lun. koji je postao poznatiji odimena slavnog naučnika. stoji naslonjen na automibl Instituta,kojim se dovezao ovamo, i sluša svaku njihovu reć, iskočili biiz sopstvene kože. A on je bio tu. spreman da s njima uzletika planinama, a uz to u prilici da ćuje mnoge razgovore jer jeveć »podelio« nekoliko mikroodašiljača postavljenih narazličitim talasnim dužinama da ne smetaju jedni drugom priemitovanju. Lun je neprimetnim pokretima palca pomerao skalusvog minijaturnog primopredajnika skrivenog na dlanu, koji jedržao uz levo uho.

Protekla tri dana Lun je bio dobro iskoristio da se pripremi

za odlučniji obračun s ljudima koji su bili članovi bande,koju je Niland nazvao bandom ledene smrti. Lun je prvo



brižljivo saslušao sve magnetofonske trake snimljene dok jeporučnik Troter ispitivao narednika Monsona. Bilo je podatakao ljudima u službi dr Metjusa, o unutrašnjosti instituta na Velfer Ajlendu, o prilazima iinstalacijama oko atomskog silosa na Hanter planini i u njemu

samom. Sve to je moglo da koristi u nekoj prilici.No najviše posla Lun je imao oko priprema da što pre stigne

tamo gde niko ne može očekivati da će uspeti. Brižljivo jeproučio dokumente snimljene u birou Lestera Batolfa, a onda sedao na posao da pripremi maskiranje po izabranom liku. Odabraoje tri lika, ali po visini i telesnoj gradi najbolje mu jeodgovarao Rodžer Veb. rano ostareli i potpuno sedi naučnik izCikaga.

Već u jedanaest sati sledećeg dana posle provale u Batolfovbiro.Lun je uspeo da uđe u »Rojalton. hotel i neprimećen stigne do

sobe u kojoj je stanovao Rodžer Veb Zbog brzine kojom je moraoda dejstvuje. Lun je radio pomalo grubo. Ubrizgao je Vebu jakudozu tricijanoaminopropena. odnosno droge svesti. Preteći murevolverom Lun je sačekao da Veb podlegne delovanju droge, atada ga je mimo maskirao i zajedno s njim izišao iz hotela.

U podzmenom skloništu Rodžer Veb je ispričao o sebi sve štoJe Lun želeo da sazna. Bio je to stari neženja. smireni, aliuporni istraživač iz oblasti biologije. Kad je nastalo vremebio-inžinjeringa, istakao se samostalnim istraživanjima, jerje vec bio toliko imućan da je mogao da održava dobroopremljenu privatnu laboratoriju. Prodavao je licence korisne

industriji i nastavljao da radi.- Konačno, kada sam naslutio mnoga nova otkrića, osetio sam

da me izdaje snaga Odlučio sam da se podvrgnem hibernaciji,ako utvrdim da sadašnji rezultati pružaju dovoljno nade -pričao je Veb - Sada imam pedeset i sedam godina i. računam damogu sačuvati zdravlje još tri godine. A onda bih pao u dugisan...

Biolog je verovao i u mogućnost da se stvori klon, koji birastao dok on spava hladnim snom, pa da mu posluži za noviživot u mladom telu Luna je najviše iznenadilo to što jeRodžer Veb umeo da pruži uverljive podatke o dosadašnjim uspe-

sima i mogućnostima koje se brzo uvećavaju. - Zameniću vas ovih dana jer i sam želim da osmotrim šta se

događa - reče mu Lun otvoreno Tako je i Veb poveren poručniku Troteru. koji je sa dva

oteta čoveka morao da ostane u skloništu. Lun ga je previo iutvrdio da se rana smiruje. I sam Troter se osećao bolje.

Za to vreme Ro Hać se spremao za zadatak. On je imao dužnostda po zemlji stigne do Sodžertisa, gradića pod planinamaKetskila i uz balu Hadsona. Odatle je trebalo da pratidogađaje i sluša emitovanje Lunovog primopredajnika.

Sve je velika neizvesnost - rekao je tada Ro Hać. - Mnogo

sigurnije bih se osećao da smo zajedno.- Mora se rizikovati - zakliućio je Lun. - Mnogo je opasnije



dugo istraživati oko tih jazbina zla Brzi udar je ovom slučajunajbolji. Nadam se da mi i ne preti opasnost jer ćuo si da jebiolog već proveren i da je ostalo samo da ga odvedu dohelikoptera i upute se na planinu, koja možda skriva jednu odnajvećih prevara, ili zabluda ovog veka. “

Ro Hać je odmah krenuo pored Hadsona, a Lun je prišao -Rojal- ton- hotelu prošetao oko cvećem ukrašenog prilaza, paopet ušao. U holu mu je prišao onizak ćovek u kožnoj vetrovkii upitao"

- Kako to da vas nisam primetio kad ste izašli? Tražili suvas i ja sam izvukao deblji kraj..

- Malo sam prošetao - odgovori belokosi biologLunova maska bila je stvorena tako da belina kose traje dok

se ne bi ukazalo da kosa izrasta u svojoj pravoj boji. No tovreme Lun je mogao da produži, jer imao je sredstvo dapopravlja boju kose Okviri naočara bili su uzeti od Veba, a

svaka bora proučena do detalja Ćak i dva zuba. koji su imalitamniju boju kod pravog Veba. dobili su naročite plastičnenavlake i Lunova usta su izgledala sada kao Vebova.

Lun je ušao u sobu i ispružio se na ležaj. Odmah je stigaovisok muškarac neuredne kose i obešenih brkova Kada je otvoriovrata videlo se da iza njega stoji uniformisani policajac.

- Zovem se Reks Lodž — predstavio se visoki. - Doneo samvaše dokumente na sravnjenje.

On izvuče iz torbe za spise spisak koji je Lun već imao urukama prilikom provale u Batolfov biro. Lun je znao ime ReksaLodža iz onoga što je poručnik Troter saznao od zarobljenog

narednika Morisona. Ovaj poče da pita. - Vaše ime? - Rodžer Veb - odgovori Lun glasom za koga bi se i

najintimniji biologov prijatelj zakleo da je Vebov.- Zanimanje? Mesto stanovanja i adresa?- Biolog... Cikago. Džekson bulevar sto trideset jedan. Lup

- odgovori Lun mirno.Još u skloništu je bio brižljivo proučio snimak istog spiska

koji se sada nalazio u Lodžovim rukama Kad završiproveravanje. Lodžz pokaza Lunu propusnicu i bedz sravnjujućifotografiju s likom, a onda reče:

- Dobićete ih pri poletanju A sada vas prepuštam doktorovojasistentkinji, koja će svakoga ćasa stići Sve vreme dok stegost dr Metjusa biću u vašoj blizini. Ako vam zatreba bilošta, obratite mi se.

Pošto je izišao, ude visoka tamnokosa lepotica u kratkojhaljinici boje banane, koja je isticala dužinu njenih nogu injihov idealni oblik

- Ja sam Sju Klajton - predstavi mu se ona - Asistent samkod profesora dr Metjusa. a ovih dana biću domaćica njegovimgostima

Lun nije skrivao zadivljeni pogled, ali tiho reće:

- Prvi put u mom životu jedna tako lepa žena ušla je u mojusobu. Onda se ne čudite ako sam pomalo zbunjen. Čemu da



zahvalim za ove prijatne trenutke.- Vi ste jedini biolog u grupi naših gostiju, pa me je dr

Metjus uputio da vam dam priliku da se raspitate za sve štobiste želeli da saznate pre odlaska na mesto koje je tajna pozahtevima državnih eksperata - odgovori devojka.

- Mene zanimaju samo strogo nauična pitanja, a vi... -zausti Lun

- Rekla sam da sam asistent dr Metjusa. što znači da sebavim i naukom - osmehnu se Sju Klajton

- Onda ste vi najlepša naučnica na ćelom božijem svetu -nasmeja se i sam Lun.

- Smatra se da postoji jedna druga, znatno lepša žena kojaje takode doktor biologije

- Ja to nisam čuo i ne verujem' - Ipak... Na univerzitetu u Cikagu pričali su mi o izvesnoj

Džejn Vitington koja je iz Sjedinjenih Država poblegla s

jednim višestrukim naučnikom. Sada valjda pogađate zar ne. - Još ne.. Ja sam se bavio samo uskim problemima biologije

Istina, čuo sam za londonskog naučnika Sikerta koga zovu iLun, kralj punoći. ali mislim da se preteruje i kada je reć onjemu i kada je reć u Džejn - odgovori Lun mirno.

Ućutaše. Ona ga je dugo i s osmehom gledala pravo u oći.Malo podalje od uglova usana javljale su se jedva vidljivejamice, kuje su ulepšavale i činile svežijim njeno lice Ko-načno ona reče

- Napolju je još uvek policajac iz odreda za obezbedenjenašeg naučnog projekta.

- Kakvog to značaja muže da ima? - upita Lun.- Hoćete li me mirno i bez briga saslušati, profesore -

upita ona- Naravno... I ćiniće mi zadovoljstvo - udgovori Lun- Odmah vam mogu reci da sam studirala biologiju u Cikagu i

završila pre devet godina.Nastavite. Mora da imate razlog što to pričate. Razlog ste vi... Grešim. razlog je profesor dr Veb ,a vi to

niste. Ko ste onda?- O zanimljivo - uspeo je Lun da kaže i sakrije

iznenadenje.

- Ja znam i ko ste - nastavi Sju Klajton.- Onda sam ja u opasnosti, jer to mora da zna i još neko -

mirno reče Lun. Misli su mu grozničavo radile, ali njegov osmeh je to dobro

skrivao- Kad sam polagala vec se znalo da on napušta katedru i da

ce se baviti samo istraživanjima bioinžinjeringa. Kada samsaznala da i on dolazi ovamo, dala sam sebi reć da ću gazaštiti od prevare. Vec sam razgovarala s njim kad je došao, avi to ne znate - govorila je ona takode smireno i tiho.

- Da je malo mladi, on bi mi tu ispričao pre svega drugog -

nasmeja se Lun- Poštujem ćoveka koji me je učio naučnim istinama i



pokazivao mi neslućene mogućnosti biologije »Nastupa našaera.'govorio je oduševljeno. I nas je oduševio za naučnaistraživanja. Znate li da mi je stalo do njega kao do svogoca.

- Verujem!

Šta je s njim.sada'’ - On je u bezbednosti a ja sam se ubacio na njegovo mesto- Dajte časnu reć da će mu biti dobro, gospodine Sikerte - Dajem je i zaklinjem se da mu se ništa rđavo neće

dogoditi Ali sada sam ja u neprilici- Niste - osmehnu se dr Sju Klajton - Od mene vam ne preti

nikakva opasnost.- Objasnite mi to malo podrobnije - reče Lun. - Postoje zločinačke zavere, ali postoje i druge, humane i

dragocene - poče ona da govori. U biologiji su se javileneslućene mogućnosti zbog bioinžinjeringa Moguće je stvoriti

biološka ćudovišta koja bi temeljitije uništila život nazemlji od atomskih oružja svih vrsta... No o tome vi znatekoliko i ja. Dakle, pripadam neformalnoj grupi biologa, kojisu se zakleli da ce uhoditi ostale naučnike, kako bi ihsprečili da vrše zločine. Meni je pripao institut dr Metjusa.Igram ulogu pokvarene i na sve spremne žene...

- Kako da vam verujem sve to? — upita Lun.

- Rizikujte i poverujte - nasmeja se ona. - Vi i onakomnogo rizikujete već i samim dolaskom u Cikago. Ovde ste seuhvatili u koštac sa čudovištima. Udružili su se bolesno

ambiciozni naučnici, vladini ljudi i podzemlje...- Pričajte mi o tome. Sju - vedro reče Lun. - Nemam toliko vremena, gospodine... Neću pominjati pravo

ime... gospodine dr Veb. Tako ću vas stalno oslovljavati, No.hoćete li rizikovati? - upita'na kraju devojka, druga poljepoti žena biolog.

Nećete pogrešiti - zaključi devojka - 'Maska vam je odlična,govor i pokrete podražavate bez graške, a sada imate isaveznika! - To se zove sreća!- uzdahnu Lun. - Još kad bih.

On zastade kolebajući se da kaže što je zaustio.- Kažite do kraja * ohrabri ga ona i naže se malo k njemu -

Pomislio'sam da bih vastako rado poljubio - odgovori Lun.- Kao i mnoge žene i ja sam pomalo sujetna. Volela bih da

makar na časak preotmem muškarca lepšoj od sebe - osmehnu seona. - No, i bez toga, jedan poljubac bio bi mi draga uspomenaod vas.

Lun i ona ustadoše iz fotelja i nađoše se licem uz lice. Bioje to kratak, veseo poljubac, a onda, posle dugog pogleda očiu oči, drugi. Taj drugi je bio prava eksplozija želje istrasti. Tek kad su se razdvojili, počeše da se pitaju kako imse to dogodilo. Prvi progovori Lun:

Možda je to zbog opasnosti koja nam preti...Ne, nije! Prosto

smo osetili jedno drugo. Čudi me kako nije smetala moja maska. - Muški magnetizam — nasmeja se Sju Klajton. - Rado bih vas



videla bez maske, koja vas čini starim, ali to ne smemodopustiti sebi. Bićemo sad neko vreme blizu jedno drugog.Možda nam se ukaže prilika

Ona sada samo pruži ruku tobožnjem dr Vebu, pa se lakookrenu i ode.

Sledeća dva dana Lun je često mislio na Sju Klajton. Nije mubilo lako ni pri pomisli da nije bezopasno poverovati jednojženi koju je tek na kratko video. No, još se pred njom odlučio da rizikuje, pa je pri tome i ostao.*

I došao je dan odlaska na mesto gde će dvanaest ljudi,zainteresovanih da upoznaju mogućnosti sna izazvanoghibernacijom, vide ti ono čime su dr Metju i njegovi ljudihteli da ih pridobiju i ubede da sebe i svoje bogatstvo daju„uruke organizacije koja će ih, ¡čuvati do te daleke budućnosti.Mođutim dvanaest posetilaca trebalo, je da se nađe

dr, Rodžer Veb. ali umesto njega je. ,blizu helikopterastajao sam Lun kralj ponoći.

/Priđe mu dr Sju Klajton. Bila je obučena u pantalone odgrubog platna sašivene kao za farmerske potrebe. Iznad tunikeod neravnog indijskog platna nosila je kožni prsluk crne boje.Preko ruke je prebacila ogrtač od grubo prošivene jelenskekože u prirodnoj boji. No, sve to nije umanjivalo gracioznostnjene pojave.

- Jeste li dobro, dragi dr Vebe?- upita ona

- Milo mi je što vas vidim - odgovori Lun. - Dobro sam.

- Vreme je da krenemo - nastavi Sju. - Nas domaćina je višenego gostiju. Vas ima dvanaest, a nas osamnaest.

- Kuda se leti? - upita Lun tihoi kao da se šali.

- To se taji i od nas koji smo u službi svega toga, ali jasam prisluškivala - još tiše odgovori ona. - Sletećemo ispodvrha Hanter planine...

- Znam gde je - prekide je Lun.Baš tada ugledaše kako im prilaze dr Metjus. Batolf i

tobožnji Vatson. Sju ih predstavi gostu. Lun jednom rukompopravi naočari, a drugu pruži da se rukuje.

- Vi ste gost od koga imamo najviše treme - poće dr Metjus. - A zašto? - upita Lun s izrazom radoznalosti na licu.- Jedino vi ste naučnik i razumete sve probleme kojima se

bavimo. To je kao da je čovek na ispitu - odgovori dr Metjus.- Vaša asistentkinja dr Klajton već je jednom uspešno

polagala kod mene, pa valjda njen šef neće proći slabije -'reče Lun.

Svi se nasmejaše, U tom trenutku stigoše kola iz kojih iziđežena u sportskom kostimu i s krznenim šalom preko ruke?Pridržavao ju je razbarušeni Heks Lodž.

- Stigla je* gospođa Hensom - valjda ne čekamo ništa više -

reče namerno Sju da tako obavesti Luna. No on, kao da nije nikad čuo to prezime i kao da ne zna



ništa o tužnom životu te lepe sada slomljene žene, ne pokazanikakvo interesovanje.

Batolf i Vatson se pozdraviše i novom poznaniku, tobožnjembiologu Vebu, rekoše da će se ovih dana verovatno opet videti.

- Biće mi milo - iskreno odgovori Lun.

Video je kako Reks Lodž odvede Karen Henson do jednog odhelikoptera i pomože joj da se popne. Za njom se pope jošnekoliko ljudi u civilnim odelima i dva policajca. Zatim Lodžobiđe grupu od deset gostiju koji su stajali kod automobilakojima su se dovezli podelivši im propusnice i bedževe. Nakraju priđe i obrati se dr Metjusu:

- Mogu li da predam dokumente dr Vebu?Metjus dade dozvolu i dodade:- Vi ćete, doktore Veb. biti u helikopteru zajedno sa

gospođicom Sju i sa mnom.

Uskoro poleteše držeći se toka Hadsona. Rekom su plovilibrodovii čamci. Nakon četvrt sata halikopter skrenu na zapad, a malokasnije se između pilotske kabine i putničkog odeljka spustizastor. I prozore prekriše zastori ugrađeni između dvostrukogstakla, tako da se nigde nije mogao videti ni zrak svetlaOdmah zatim u odeljku se upali električno svetlo.

- Šta se događa? - upita mršav čovek srednjeg rasta, koji jemogao imati oko sedamdeset godina

- Svetilište u kome naši pacijenti sanjaju svoje duge snoveobezbeđuje se s najvećom' opreznošću i predstavlja državniu

tajnu, pa se’ ni nama ne dozvoljava da znamo gde se nalazi — odgovori dr Metjus:

- Ipak.., Ako treba da se ukočim Na sto devedeset šest stepeni Trebalo bi da, znam bar gde će se to Dogoditi reče starac.

- Videćete i mjesto i sve te veličanstvene tekovine nauke,i tehnike nastavi dr Metjus,a'kad zatreba saznaćete i gde‘je. Za sada je dovoljno reći da je na takvom mestu koje semože trajno osigurati od katastrofa svih vrsta.

- Ako ne mogu znati gde je to tajno mesto, mogu li znati s

kim imam ćast da putujem? - upita starac.- Mislili smo da upoznavanje obavimo prilikom početka male

svečanosti pri našem dolasku tamo i pošto konsultujemo prisutne - odgovori dr Metjus. - Ima onihkoji žele da ovo putovanje obave inkognito. No nema razloga dai domaćini skrivaju imena...

- Valjda umemo da ćutimo - primeti starćić. - Već nam jesve što treba na najbolji način rečeno. Ovde nema novinara i neodgovornih lica. Zato ću ja da sepredstavim. Patrik Haber, vlasnik petrolejskih izvora isudionik velike kompanije ostali se predstaviše, pa oživeše

međusobni razgovori. Dr Metjus je sedeo do Luna, pa u višenavrata upita šta on misli o biološkim zagonetkama pred kojima



sada stoji ćovečanstvo. Bio je zadivljen jednostavnošću ijasnoćom odgovora.

- Vi biste učinili veliku uslugu ćovečanstvu. ako biste nampomogli u rešavanju nekih problema pred kojima se nalazimo -reče dr Metjus u jednom trenutku.

- Radiću još tri godine - odgovori Lun. - Posle toga dugi,hladni san... A do tada mogu da vam s vremena na vremepomognem. To je u mom sopstvenom interesu. Odlučio Odlučio samda svoju budučnost poverim vama jer sam dobio najpoverljivijaobaveštenja,pa nije na odmet da i sam učestvujem nausavršenju. Za nas je to sretna okolnost dodade DrMetjus.Radoznao sam šta će te reći o svemu poslije obilaskasvega što možemo da vam pokažemo.

No, ostavimo to za časove koji su za to predviđeni. Baš tadase jedna starica požali da joj je zlo i Dr Metjus pođe da jojpomogne.Lun pođe za njim i odmah zakljući da se radi o morskoj

bolesti zbog letenja. Ponudi ženi jednu sićušnu pilulu i rečeda će joj ubrzo biti dobro.

- Imamo nešto slično i u spremištu helikoptera - reče Sju.koja takođe beše prišla držeći u ruci mali termos.

- Uzeću ovu od gospodina - odgovori žena i Sju joj dadetermos da proguta pilulu uz pomoć malo limunade.

Vreme je brzo prolazilo i kada se Helikopter spusti, zastorise povukoše. Svuda oko tri helikoptera su se nalazili betonskizidovi koji su smetali da se vidi malo dalje. Jednim koridoromsvi putnici krenuše ka nekom otvoru. Lun zastade tobože daveže pertlu na cipeli, i poče da govori:

- Halo Ika, halo Ika. Da li me čuješ? Da li me čuješ? - Čujem te, Kro! Čujem te! - odgovori Ro Hač. Lun mu reče da je do sada sve u redu, a Hač ispriča da je

još prekjuče stigao u gradić koji je predviđen. Nije spomenuoSodžertis, kao što nisu spominjali svoja prava imena, ilinadimke. Hač je bio stvorio bazu u unajmljenom bungalovu blizugradića.

- Moram da odem - zaključi Lun.

VIIGosti planinskog skroviša bili su iznenađeni smeštajem, jer

su dobili sobice uređene poput odeljaka kola za spavanje. Biloje prosto neverovatno kako je iskorišćena svaka stopaprostora. Sobice su imale ležaj i orman, fotelje, sto,kupatilo slično telefonskoj kabini i ormarić s pićem iminijaturnim frižiderom. Jedino nije bilo prozora kao na ku-peima voza, ali ventialcija i klimatizacija su odličnofunkcionisali.Prilikom raspoređivanja gostiju desilo se da je dr Metjusnaišao u trenutku kad je Lun povirio na vrata svoje sobice.

- Nadam se da domaćinima nećete zameriti što ste takostešnjeni

- reće dr Metjus prilazeći Lunu. - Vidi se štednja prostora, ali je sve ipak ugodno -



odgovori Lun.Baš tada naiđe i dr Sju Klajton. Nosila je svežanj štampanih

listova, od kojih jedan pruži Lunu i reće: - Molim vas, dragi profesore, da pročitate uputstva i

program boravka ovde, kako bi ste nam olakšali posao. I

oprostite što ručak malo kasni. Videćete iz programa da je ontek za tri četvrt sata. Ucrtan je i plan hodnika dotrpezarije.

- Zar nije šteta što vas ovde koriste i za takve poslove? -upita Lun namerno da bi time prigovorio dr Metjusu.

- Ona je sama prigrabila pored stručnih i mnoge drugeposlove - odgovori dr Metjus.

- O, gospođice Klajton, pazite da ne zanemarite biologiju.Fizika može da čeka - našali se Lun aluzijom na njene fizičkeposlove.

- Imaću na umu vaš savet, profesore - odgovori ona i pođe

dalje.Njih dvojica su je pratila pogledom sve dok nije skrenula u

drugi hodnik.- Simpatična devojka - reče Lun. - Bio sam je zaboravio,

ali čim sam je video, njen lik mi se vratio u sećanje. Bila jedobar student

- Odličan - dodade dr Metjus.- Video sam njene školske dokumente. Ona je dragocena osoba.Bez nje bi mi bilo mnogo teže. Sve što joj dam u dužnostizvrši na najbolji način.

- Milo mi je što je hvalite - reče Lun.

Dr Metjus reče da će se ovih dana njih dvojica često viđati,pa će biti prilike i za duže razgovore!.'a zatim ode.

Ručak i popodnevni odmor prošli su bez događaja. Gosti sumogli da koriste malu biblioteku s prostorom opremljenimfoteljama za čitaoce. Bilo je i novina i časopisa na regalu uuglu. Lun sve pregleda. ali među knjigama ne nađe nijednu kojabi se odnosila na ono zbog čega je došao ovamo. Baš kad jeodložio posleđnju knjigu, priđe mu dr Sju Klajton.

Pitala ga je nije li mu dosadno, a onda mu reče da postoji ibazen za kupanje, istina izgrađen pod zemljom. ali osvetljenveštaćkim svetlom na kome cveće vrlo dobro uspeva Dok je

govorila razgledala je neku knjigu. Na ćasak je spusti uztelo, a onda mu pruži.

- Pregledajte je pažljivo, ali tako da niko ne vidi šta stenašli u njoj - reče mu tiho i poče da se smeje kao da se radi o uspelojšali. - Pokušaću da vas posetim u toku noći. Smem li?

- Šta da na to odgovori normalan muškarac takvoj devojci -drsko odvrati Lun pitanjem.

Sju malo pocrvene u licu. ali izdrža Lunov pogled iodgovori:

- Mislila sam da vas posetim samo zbog poslovnog razgovora,

ali sada ću iz osvete da pokušam i nešto više. Odmah zatim se brzo okrenu i ode. Lun se iznenadi što je



tako uzbuđen zbog njenih dvosmislenih reći. Odmah stade uzorman i zaklanjajući knjigu telom nađe ubačene listovenajfinijeg tankog papira presavijenog na četvrtinu. Gurnu ih uunutrašnji džep sakpa i požuri k svojoj sobici.

Proveri je li dobro zaključao vrata, pa upali Stonu lampicu

iznad stočića smeštenog uza zid i između dve fotelje. Raširilistove na njemu i poče. da ih razgleda. Pred njim je bio'1 fotokopirani plan silosa za smiještaj: interkontinentalnerakete s Atomskom bombom na vrhu. Plan je bio;podeljen učetiri' sektora, a na petom listu nalazio" se umanjeni plancelog silosa i okoline. Šesti list je davao objašnjenja kojanisu stala u okvire legendi na planovima.

Proučavao je planove sve do večere, a onda ih sakri u veštonačinjeni džep pod pojasom na pantalonama Sada mu jesamopouzdanje naraslo. Proverio je svoj izgled u ogledalu iizišao.

*Posle večere gosti su pozvani u malu projekcionu salu da

pogledaju naučni film pod naslovom »Mogućnosti dugogživljenja«. Bilo je to predavanje praćeno filmskim scenama iprizorima koji su ubedljivo delovali. Lun se u jednom trenutkuosvrnu i ugleda Sju Klajton i dr Metjusa kako nešto šapućusedeči jedno do drugog. Malo dalje od Luna sedela je usamljenaKaren Henson i Lun se premesti u fotelju do nje. Pošto je svihdvanaest posetilaca planinskog skroviša bilo predstavljenomeđu sobom pravim ili lažnim imenima. Lun joj tiho reče

- Primite me u društvu, jer biće vam lakše ako niste sami. - Milo mi je što ste tu. gospodine...- Veb. biolog Rodžer Veb - pomaže joj Lun - Oprostite - osmehnu se Karen. - Upoznali smo se. ali moje

raspoloženje je bilo rđavo. pa nisam bila sposobna da zapamtimimena.

Na filmskom platnu počeše zanimljivije scene jer jepredavanje počelo pripremama za kloniranje Sada su sesmenjivale scene rasta muškog i ženskog klona. Njihovefotografije upoređivane su sa fotografijama -davalaca ćelijeza razmnožavanje. Coveka je mogla da podiđe jeza dok je gledao

sve te scene. Konačno se videlo da klon dostiže izgled mladogdvojnika starijegi ljudskog bića. Glas koji je komentarisaoscene sada je govorio!.;

... Već i samo stvaranje klona je produžavanje života onogako je dao delić sebe za novo biće. Nauka ne može da ne postavii neka gruba pitanja. Jedno od njih je to da li čovek imapravo da stvori, proizvede jedno novo telo za sebe, pa da muono služi kao rezerva za zamenu svjh organa, ili ćak čitavogtela, izuzev mozga7 Sada ne dajemo odgovor. ali znamo da se podvelom tajni nauke stvaraju klonovi za dug život onih koji tožele i mogu sebi da obezbede.. .*

- -Ja ovo ne mogu da gledam - šapnu vidno uzbuđena Karen. -Za mene ovo nije teorijsko pitanje...



sam u mreži tih strahota... Moj Jadni. nesrećni klon.. Tadevojćica Postoji.. Njih tri postoje...

Začuše se jecaji. Lun se osvrnu ka dr Metjusu. ali ovaj jeveć bio iza njih.

- Gospoda je osetljiva - šapnu Lun. - Zar ne bi bilo bolje

da ide i da se odmori?- Naravno, ako je umorna i ako ne želi sve da vidi -

odgovori dr Metjus.Priđe i Sju, pa ona povede Karen s jedne strane, a dr Metjus

s druge i iziđoše. Dr Metjus se opet vrati. Svo vreme seprojekcija nije prekidala U toku su bili delovi filma ozamrzavanju ćovećijeg tela. Komentator je govorio:

•... Prvo udruženje u Njujorku dobilo je novog člana. To jedvadesetćetvorogodišnji Stiv Mandl, koji je u podrumu jednenjujorške zgrade uvijen u tanak omotač od aluminijuma ismešten u specijalnu metalnu kapsulu. U njoj vlada temperatura

od 190 stepeni ispod nule. Mandl je siguran da će jednom bitiprobuđen iz dugog sna i da će živeti u novom društvu čijanauka će mu omogućiti ili većan ili vrlo dug život. Ovoudruženje ima sedamdeset i pet članova, od kojih su neki već zatvoreni u ledene kapsulei čekaju da se pronađu lekovi protivu. za sada. neizlečivihbolesti od kojih je jedna i starenje...«

Snimci i slike govorili su zatim o drugom udruženju,osnovanom još pre sedamnaest godina, koje ima šest stotina ičetrdeset članova, pretplaćenih na zamrzavanje sa po devethiljada dolara, a uz to blizu dve hiljade pomažućih članova,

koji daruju znatna sredstva pre nego što odluče da se i samipodvrgnu hibernaciji.

*... Nisu to više predviđanja pisaca bujne mašte, većstvarnost koja je dostignuta. Jedni pokušavaju da tu stvarnostulepšaju i ukrase svetlim. a drugi je slikaju sivim i crnimbojama. Nauka ne čini ni jedno ni drugo. Ona sudiobjektivno...

Za razliku od udruženja o kojima ste ćuli i iz kojih smo vamponešto prikazali, naš centar predstavlja vrhunski odred naukepomognut od vlade i svih snaga Sjedinjenih Država. Svegarancije postoje. Ni naše interkontinentalne rakete s

atomskim glavama nisu bolje obezbeđene. Pogledajte preslikenašeg skloništa. Pogledajte moćne trezore koji bi odolelisvakom atomskom udaru i svakom zemljotresu. Tu će decenijama ivekovima biti ekipe najvećih naučnika nacije spremna da upredviđeni čas oslobodi sna našeg pacijenta, da ga podmladi ioživi. .

Na filmu su pokazani uređaji podzemni bunkeri i laboratorijedelovali vrlo impresivno. Videli su se izbliza uhvaćeni grbovi»Svetskog centra za produžavanje života- i zlatnim slovimaispisani, ili u mramor i beton urezani natpisi, od kojih suneki glasili:

»Zamrznuti će. čekati, pa oživeti kad dođe vreme«. »Nauka će pobediti sve bolesti, a sa njima i starost.



Ljudski vek trajaće toliko da se mora izraziti najmanjetrocifrenim brojem«.

»Sigurno predviđanje na dugi rok«. »Čovek će biti jedino živo biće koje ce moći da upravlja

svojim razvojem.«

Lun se seti da poslednje predviđanje pripada glasovitomameričkom biologu Hadsonu Hoglundu. U istom trenutku pojavi sei zaključak ordinarijusa za fiziku na univerzitetu u ČikaguDžona Plata koji je rekao:

»Čovek se sprema da raskine lanac svoje povezanosti saprirodom, pa će. ako preživi tu revoluciju, izrasti izpodređenosti u samostalno biće, a ovde se osigurava da preživeodabrani«.

Lun se osmehnu što je Platu pripisano i to da je izrekaoposlednji deo natpisa. Ono »a ovde se osigurava da prežive odabrani- bilo je dopisano.

Kako je sada dr Metjus sedeo samo malo dalje od Luna, ovajse naže i tiho reće:

— Nespretno je falsifkovana misao Džona Plata. — I ja sam ukazao na to, ali ostali su smatrali da ne treba

kvariti film zbog tako sitne greške - odgovori dr Metjus.Iz zvučnika je dopirao glas koji je tvrdio: »... Pomoću zaleđivanja će moći da se vrate u život i ljudi

koji su umrli, ako se ono odmah izvede, jer će nauka dati novasredstva za to već u toku ove decenije...«

Sada poče deo filma, koji je prikazao intervju sa poznatimprofesorom univerziteta Robertom Etingerom, koji nije biolog

već fizičar On je u svojoj knjizi »Izgledi za besmrtnost«tvrdio da medicina, odnosno biologija, može ljudima dagarantuje lako dug život, da to stvarno bude besmrtnost.Ozbiljnost te tvrdnje potkrepio je u predgovoru Zan Rostan,slavni francuski biolog i član Francuske akademije nauka.

Etinger se poziva na najnovija dostignuća nauke uSjedinjenim Državama i Sovjetskom Savezu, a tiču se pre svegahipotermije. odnosno zaleđivanja

— Moguće je konzervirati ljudski organizam u tečnomhelijumu, uz temperaturu blizu apsolutne nule. i to tako dakonzerviranje traje beskonačno - govorio je njegov lik s

filmskog platna - Sve vreme neće doći ni do kakvih promena uorganizmu. To bi teoretski moglo da traje stolećima ihiljadama godina...

Lun je znao Etingera kao ozbiljnog naučnika a znao je i štaje napisao u svojoj knjizi. Izneo je zanimljivu dokumentaciju.Čitava serija malih životinja bila je zaleđena i oživljenanakon dužeg vremena Izvedeni su i uspeli eksperimenti saljudskim tkivom, odnosno delovima tela. koji su bili zamrznutii ponovo oživljeni transplantacijom na živog čoveka. No inezavisno, hranjeni veštački pokazali su da se iz stanjazaledenosti vraćaju u život.

Sada se ćulo kako naučnik u intervjuu kaže: - Bolesnik od raka. ili neke druge bolesti za koju nema



leka zaklopiće oći podvrgnuvši se nečemu što je sličnodanašnjoj anesteziji. Siguran da to nije smrt. On će u snu bezsnova čekati možda i godinama da ga lekari vrate u život inajposle izleće novim, ranije nepoznatom metodom, ili lekom.Da se to moglo činiti pre sto godina, bili bi mnogi bolesnici

od kolere spaseni zaleđivanjem da se sada vrate u život iizleće penicilinom...

Film je tekao dajući sve snažnije činjenice. Povremeno suubacivani delovi o nekim već ostvarenim otkrićima koja seproveravaju. Jedno od njih je pronalazak injekcijadezoksiribonukleinske kiseline, skraćeno DNK, koje lećereumatićne bolove, depresiju i klimakterične smetnje i konačnopodmlađuju ćoveka U strogoj tajnosti drže se činjenice da suih isprobali glumci, pisci, muzičari, političari, pa i nekišefovi evropskih i afričkih država.

Pronalazač čudotvornih injekcija je biolog Rajmon Bontamp,

naučnik iz Pariza. Njihovo korišćenje dozvoljeno je za sadasamo u Svajcarskoj i ima ih u apotekama. Sa platna je gledaolik lekarke Monike Moren, koja leći pacijente u Svajcarskoj iFrancuskoj u svom sanatorijumu. Ćulo se kako govori:

.. Posle tri primljene injekcije ćovek se oseća toliko boljeda je to teško definisati... Nekoliko nedelja traje udarnitretman, a zatim se primenjuje povratni, što znači češćeuzimanje injekcija, što zavisi od pacijenata... Neko vreme sedaje po jedna injekcija, a kad se životni ritam ustali, ondana dva, ili dva i po meseca U toku života ćovek može da primii do dve hiljade injekcija Rađamo se s određenim količinama

DNK. pa nas ta zaliha štiti u običnim životnim uslovima. No tusu bolesti, zagađenja okoline i hrane, povrede, stresovi i mnogo šta drugo. To je starenje.Uloga DNK je da stalno vraća ćelije u stanje ravnoteže, pa sezato daje injekcijama. jer je u organizmu ponestaje.

Lun je znao da je istina ono što lekarka govori, jer jeDžejn Vitington radila na primeni DNK. pa za Luna u toj oblasti nije bilo tajni. Slušao je dalje:

... DNK je samo jedno od sredstava kojim se povećavavitalnost celog organizma. Ponovo se vraćaju fizički iintelektualni dinamizam, apetit, potencija i dobro

raspoloženje, Koža ponovo dobija svežinu, bore nestaju i licese podmlađuje. Ako se uz to primene novi preparati i uklonesvi bolesni delovi tela, pa zamene novima, bez ikakveopasnosti od odbacivanja, onda je jasno da smo na pragusvemoći nauke u praktičnoj ljudskoj besmrtnosti ..

Onda su došli delovi filma o mogućnostima da se izleće čak ioštećenja mozga presađivanjem tkiva i čudesnim operacijama Većsu izvršeni eksperimenti. Sve je to sugeriralo da, ako imatedrago biće, koje je maloumno, ili psihički bolesno, platite dase zaledi i uskoro će moći da ozdravi.

Na kraju filma preko zvučnika neko najavi program za sledeći

dan. Pre podne se obilaze instalacije i sva dostupna mestacentra. Gosti će moći da vide kapsule sa telima već



podvrgnutim hibernaciji. Videće i zamrznutu Floru Pilsberi,koja je na to pristala pre godinu dana Posle podne će bitipodvrgnuta oživljavanju, koje će se nastaviti u toku noći isleđećeg dana

»... Ovaj eksperimenat je dozvoljen zahvaljujući što je

devojka. svesna da će tako postati slavna, pristala da sedobrovoljno i bez nužde podvrgne hibernaciji«. - Hoće li neko moći da spava posle svega ovoga, - šaleći se

reče Lun dr Metjusu. - Pitanje je na mestu, ali to smo predvideli. Svak će dobiti

po jednu pilulu za dobar i prijatan san - odgovori ovaj.- Umorilo me je sve to što smo doživeli danas - govorio je

dr Alfred Metjus. - Morao sam još i da čujem raporte svihšefova obezbeđenja i segmenata centra. No raduje me što je svena najboljem nivou. ..

- I ja osecam potrebu da se svalim u krevet - odgovori dr

Sju Klajton. - No mogli bismo da popijemo po solju mleka. Lodžje još u svom odeljku i čeka da vidi hoće li nam zatrebati.

- Ideja ti je veoma dobra - odgovori dr Metjus i naže se izsvoje fotelje kako bi mogao da je pomiluje po kolenu ibedrima.

- Ona se malo spusti u svojoj fotelji. kao da mu izlazi ususret, a onda ga lako lupnu po ruci i uzviknu:

- Zar nismo umorni?!- Ne toliko - nasmeja se dr Metjus.No ona se blago izvi i ustade. Malo kasnije vrati se s dve

šolje mleka. Ispiše ih sedeći u istoj radnoj sobi. pa krenuše

u drugu. Luksuzno uređena spavaća soba odisala je svežinom imirisala. Prva se svuče Sju i poče da traži nešto u toa letnomstočiću. Za to vreme dr Metjus je prestiže i već svučen otrčau kupatilo glasno se smejući.

- Treba te zamrznuti zauvek, - viknu devojka za njim.On se vrati i uštinu je dok je protrčala ka kupatilu. No kad

se vratila, on je duboko spavao. U mleko koje mu je malo preposlužila stavila je jako sredstvo za spavanje Ono nije imalomirisa i ukusa i nije se moglo osetiti u bilo kojoj tećnosti.a najmanje u mleku.

Onako okupana Sju se još neko vreme posveti toaleti, pa

obuće kućnu haljinu od teške svile svetlo plave boje. Obu lakepatike od istog materijala, pa izide u hodnik. Oslušnu i otrčaokolo do odeljaka za goste. U to doba su svi bili umorni, panije srela nikoga

Kad je pokucala Lun joj brzo otvori i propusti je. a ona seokrenu tek kad stade kod fotelje, na koju je htela da sedne.Pogleda ga i nehotično se povuče pola koraka Bila je zapanjenanjegovim izgledom toliko da nije bila sigurna ko se nalaziispred nje. Tek kad on Vebovim glasom reče da nije mogao a dase ne odmori od tuđeg lika i nastavi svojim prirodnim, onashvati šta se događa pa skupi ruke na grudi i uzbuđeno reče:

- Lepše vas je gledati... Lepši ste nego što sam mogla davas zamislim. gospodine ..



- Donald... Bolje je jednostavno Don,ako smo sami. No usvakoj drugoj prilici ostajemo na punom imenu i prezimenu -pomože joj Lun.

- Prihvaćeno! - oduševljeno odgovori ona - Moje ime je iinače kratko, pa je pogodno za izgovor.

- Sednimo — predloži Lun. - Ovde je sve tako skučeno - nasmeja se ona - Jedini

komotan prostor je na krevetu.Gledali su se nekoliko trenutaka. Lun u mislima priznade da

čini greh prema Džejn, ali nađe opravdanje u tome da je»opkoljen« i da nema načina da »uzmakne«. On joj priđe injihova tela se nađoše jedno uz drugo. Uze je u naručje, alinije morao da je nosi, jer je u sobici sve bilo na dohvatruke, pa i krevet

Neko je rekao da opasnosti pojaćavaju strasti. Sju i Lun subili svesni opasnosti u kojoj se nalaze, a sada osetiše i

snagu strasti koja ih je zahvatila. .

*- Bliži se zora - reče Lun. - Moramo naći snage da

porazgovaramo o onome što bi moglo biti važno. - Imam je - osmehnu se Sju. - Valjda možemo izdržati da

razgovaramo ostajući ovako jedno uz drugo. Lun je pomilova po lepim. nabreklim grudima, pa reće: - Pomalo sam ošamućen filmom koji sam video. Mnogo toga u

njemu je istina koja otvara neslućene nade. - Kad je nauka spregnuta sa zločinom onda se ne zna šta je

stvarnost. Ja sam uverena da buđenje iz hibernetićkog sna jošuvek nije moguće - dodade ona

- A to što cemo vićeli kako »uskrsava- Flora Pilsbern? -upita Lun.

- E. to je obična prevara. Poslužiće se trikovima da jeprikažu u specijalnom uređaju, kapsuli sa staklom zaposmatranje eksperimenta Ona nikada nije ni zaleđena. To jejedna snažna devojka, privlačna i uvek nasmejana. Završila jemedicinu, ali je specijalizirala masažu po metodama izvesnogindijskog naučnika Postala je prijateljica Lestera Batolfa ion ju je nagovorio da ovde odigra tu komediju. Već godinu dana

se skriva pod lažnim imenom i izgledom, a pre mesec dana jedovedena ovde- ispriča Sju.

- Dakle. ipak... uzdahnu Lun. - Onda je i Džed Hensonmrtav.

- Stvari nisu tako jednostavne- primeti Sju. - On je brižljivo pripremljen i ako neko budeoživljen Posle višegodišnje hipotermije, onda će to biti on.On na neki način i sada vlada nad ćelom bandom...

Pričala je o postojanju Prezidenta, čije pravo ime i čijuličnost niko ne zna.

- Glavni šefovi i organizatori, bolje reći gospodari svegasu dr Metjus, Lester Batolf i Glen Vatson. Nad njima je



Prezident, koji ih nadzire. prisluškuje i drži u svojoj vla-sti - pričala je dalje ona

- Doživeo sam delić toga u Batolfovom birou - reće Lun iispriča joj šta se dogodilo, a onda upita - A da nas ovde nekone prisluškuje?

- Postoje uređaji, ali sam ja uspela da ih pokvarim tako daje teško pronaći grešku. Zato svi dobijaju »buve« koje koristiBatolfova služba. No ja sam zadužena da »ozvučim« tebe. a tojoš nisam učinila - odgovori Sju. — Učiniću sutra i imaćeš to u vidu, jerprislušna služba treba da nađe i nešto od tvog govora.

Dalje je Sju pričala o svemu što zna o Centru. Mnogo višeznala je o Biološkom institutu na Velfer Ajlendu. Lun je svejasnije shvatao čudovišnu vezu grube nauke, podzemlja i vlade.Oni su stvarno krčili put naučnim uspesima ne ustežući se davaraju, terorišu i ubijaju.

- Biće komplikovano uništiti bandu, a da se ne oštetinauka - zaključi on.

- To i mene mući - složi se Sju.

VIII- Eto, morao sam da preselim svoj biro zbog toga što Lun

zna gde se on nalazi. Uzalud smo podigli na noge svepolicijske agente i obaveštajne službe. Podzemlje traži Lunasvim svojim snagama.. I opet ništa - žalio se viši inspektor Federalnog istražnog biroa LesterBatolf svom savezniku tobožnjem Glenu Vatsonu, za koga je

dobro znao da mu je pravo ime Ugo Sagredo i da je vođa Mafijeu Njujorku.

- Nestrpljiv si - odgovori Vatson. - Tek dva dana trajepotraga.Siguran sam da Lun ne može ostati neotkriven. Pitanje je samodana, ili možda sata kad će se to dogoditi...

- Bojim se neuspeha. Lun je nadigrao ovde u Njujorku već dvaputa u prošlosti, iako su ga gonili svi koji su imali interesaza to, a bilo ih je dosta. I sve te naše šeprtlje... Hteli smoda ostane tajna da nam je hvatanje Luna najpreči posao, a većse štampa dočepala vesti. Pogledaj, - smrknuto je govorio

Batolf, pa pruži presavijene novine svom kompanjonu.Tobožnji Vatson pročita krupan naslov: »LUN OPET U NJUJORKU!« - Novinari pišu o njemu kao da je neki šampion! - reče

Batolf.Vatson je čitao: ...Zašto je Lun došao u Njujork, grad za koji je izjavljivao

da više ne želi da ga vidi? Šta ga je nateralo da se izložiopasnostima dolaska u Sjedinjene Države, gde može još uvekbiti optužen za dela koja bi ga mogla odvesti i na električnustolicu jer postoje takve optužbe? Na ta pitanja nemamo

siguran odgovor. ali šapuće se da je njegov dolazak u vezi sasmrću novinara Maksa Nilanda. Lun i Niland su bili poznanici,



a tvrdi se i prijatelji. Anonimni dostavljač tvrdi da je Ni-landa ubila policija Da li je slučajno to što su u Nilandovombungalovu na Kisku ubijena četiri policajca. a iz togbungalova odvedena dva? Je li to Lunovo delo? Da li se konačnokralj ponoći pokazao u pravom liku kao nemilosredni ubica?

Na sva pitanja imaćemo odgovore tek kad Lun progovori ipruži dokaze o svojoj nevinosti. Za sada znamo samo to dahiljade, a možda i desetine hiljada ljudi u Njujorku učestvujuu potrazi. Čak i podzemlje se diže protivu Luna jer oseća daje ugroženo...

- Ništa novo - uzdahnu Vatson.- Zar nije dovoljno to što su ta nagađanja istinita? To je

opasnost koja nam preti. Od priče da je policija ubilaNilanda, pa do istine ko ga je i zašto ubio nije daleko, naro -čito ako Lun drži poručnika Trotera i narednika Morisona -izloži Batolf.

Sedeli su u tajnom birou Glena Vatsona u Elizabet stritublizu Kineske četvrti. Ovaj kraj Menhetna je zbog blizineBruklin bridža i Čajnatauna, bio pogodan da se iz njegaupravlja zamršenim poslovima podzemlja Sada je Batolf na pov-ratku iz Bruklina-, gde je istraživao zna li se šta o sudbiniporučnika Trotera, svratio da poseti Vatsona i čuje ima li štanovo. Svojim ljudima u novom birou je ostavio i ovdašnji brojVatsonovog telefona da ga mogu pozvati u slučaju potrebe.

Dva dana provedena u organizovanju najzamašnije potere utoku poslednje decenije u Njujorku bila su ga zamorila. Zatomu je poseta Vatsonu bila donekle zamena za odmor.

- Ujutru treba da odemo u skrovište gore u planine - rečeBatolf.- Plan je takav, ali naš neuspeh ovde...

- Boravićemo tamo kraće nego što smo zamislili ranije -upade gangster.

- Ti sve lakše primaš - primeti Batlof. - A znaš li zaštoje tako?... Naravno da nećeš da kažeš. Ti inače živiš podlažnim imenom i stvarno si u stalnom bekstvu. Zato i ne možešmnogo da izgubiš ma kakve neprilike nam Lun priredio. No nezaboravi da je on smrsio konce nekolicini najvećih gangsterasveta.

- Ti bi se svađao - nasmeja se Vatson. - Istina je da si tiu malo nezgodnijem položaju, jer otkriće se da sarađuješ sagangsterima, dok će za mene biti olakšavajuća okolnost štosarađujem sa Federalnim istražnim...

- Ne volim takve šale - uzviknu Batolf ustajući. Poče da šeta po debelom tepihu, koji je pokrivao pod u

prostranom Vatsonovom birou. Zastade kad zazvoni telefon.Vatson podiže slušalicu i oslušnu. pa je pruži Batoifu.

- Tebe traže - reče. Batolf uze slušalicu i reče svoje ¡me. a onda je ponavljao

samo dve reći: - Slušam... nastavite... slušam, nastavite... slušam...



Videlo se da ga zahvata uzbuđenje. Stezao je slušalicu takoda mu prsti pobeleše. Konačno uzviknu:

- Hvala, šefe. Naravno da je sve to od najveće važnosti jeršpijun je tamo gde se kriju važne državne tajne... No ja ćupreuzeti brigu o svemu tome, a imam potrebne ljude.

On spusti lušalicu i sede u fotelju jer je osećao potrebu zaosloncem.- $ta se dogodilo? - upita Vatson.Batolf ga je ćuteći gledao nekoliko trenutaka, kao da želi

da izazove što veću ljubopitljivost, a onda reće - Još jedan neprijatelj napada.- Budi jasniji - pomalo nezadovoljnim glasom reće Vatson. - Dobio sam obaveštenje da je FBI otkrio postojanje

neformalne grupe biologa, koji su se zaverili da kontrolišurad bioloških instituta i svih biologa koji rade na bio-inžinjeringu. Njihov agent je i naša dr Sju Klajton... -

pričao je uzbuđenim glasom.- Zmija - upade Vatson. - Ona dosta zna. a može mnogo da

nasluti. Sada je tamo gde ne bi smela da se nađe... - Nije samo to - nastavi Batolf.

- Znaš da je među dvanaest zainteresovanih za hipotermiju ineki biolog dr Veb...

- Znam. Dr Rodžer Veb, star pedeset i sedam godina, bogat,jer unovčio ie značajna otkrića...

- Taj! E on je takode član tajne grupe biologa, pa je sada uinspekciji. Treba da proveri da li Sju Klajton radi kako jeobećala, a uzgred da sam sve ispita Ona ne zna za njegovu

misiju, niti da je član zavere, ali ga poznaje. Bila jestudentkinja u Cikagu kad je on predavao- ispriča Batolf.

- Je li to sve? - upita Vatson.- Zar je to malo? - odvrati Batolf pitanjem.- Oni su praktično u našim rukama — nasmeja se Vatson. -

Možemo ih lako pretvoriti u smrznute leševe i još ih nateratida potpišu da su dobrovoljno -radi službe nauci« tražilihipotermiju...

- Baš si pravi gangster - kiselo se osmehnu Batolf. — Tatajna grupa biologe, može da nam zagorči život Obavestiće

javnost o svemu što ih je obaveštavala Sju Klajton. Uzbunićeduhove, dati prilike protivnicima da u Senatu i Kongresuzatraže istragu...

- Vidiš stvari suviše crno - pokuša da ga smiri Glen Vatson. U tom trenutku telefon opet zazvoni. Vatson podiže slušalicu

i reče - Šta imaš. Oskare? Slušao je nekoliko puta poskočivši na stolici. Sada i njemu

pobeleše prsti stisnuti oko slušalice. Batolf priđe u nadi daće nagnut nad Vatsonom i sam nešto čuti. ali razumeo je samopojedine reći. No i to ga uzbudi, jer spominjala su se imena

poručnika Trotera. biologa dr Veba i narednika Monsona. - Zasedu!... Jaku zasedu tamo!



- vikao je Vatson. - Uhvatite žive, jer to je važno... U nogemože, makar ih mi pokidali rafalima... Ne sme se dogoditi daumaknu!...

Konačno Vatson spusti slušalicu, pa je nekoliko trenutakasamo disao, kao da ga je neko davio i tek sada prestao da mu

steže vrat. - Govori’ Sta je? - nestrpljivo upita Batolf.- Moj najvažniji ćovek .. Oskar

Berin...- Znam, to je Viko Adamo.- Berin izveštava da je otkrio Lunovo sklonište... Jedna

devojka je primetila dva nepoznata ćoveka. kako uvezu staribjuik u jednu garažu, a ne iziđu iz nje... To je u Bronksu, nakraju Ist Tremonta...- pričao je Vatson, pa zastade da prikupi dah.

Sada je i Batolfovo uzbuđenje raslo.

- Dalje! Govori, čoveče - molio je nestrpljivo.- Ta devojka živi sa jednim našim... - Pusti nevažne detalje! Sta je bilo? - Momak je javio Viku, odnosno Oskaru, a ovaj je poveo jaku

grupu momaka Otkrili su ulaz kroz garažu u davno iskopani izatvoreni tunel koji je trebalo da posluži novom krakupodzemne železnice... Probili su se... Morali su koristitieksploziv... Bilo je i puškaranja s policijom... Dva našamrtva i tri ranjena...

- Zar ništa nisu postigli?! Gde je Lun? - upade Batolfdržeći obema rukama naslon na jednoj strani fotelje.

- Postigli su, naravno! - nastavi Vatson. - Našli suTrotera, Morisona i dr Veba..

- Veba! Nemoguće! On je odleteo sa dr Morisonom... - E, nije! Dr Veb je otet Oteo ga je Lun...- Onda je na uzletištu za helikoptere bio lažni dr Veb. A to

je Lun!- To je najverovatnije - dodade Vatson. - Lun, ili neko od

Lunovih ljudi.- Lun! Samo on može i ume da se tako maskira To je pobeda!

Neka tvoji-ljudi drže zasedu, a mi letimo na Hanter - zaključiBatolf.

- Mogli bismo pre toga da ispitamo zarobljenike, jer nijeih dobro držati. To je otmica... trostruka... - još uvek s uzbuđenjem je govorio Vatson.

- Rekao si da se umešala policija i da je bilo puškaranja.Da li je policija u Lunovom skrovištu? I zna li javnost? -upita sad malo smirenije Lester Batolf.

- Policija nije našla ulaz, već je htela da uhapsi nekenaše ljude, koji su bili u blizini. Samo Berin i moji ljudiznaju tajnu Lunovog skrovišta Zato sam naredio da postavezasede - objasni Vatson. - A sada možemo u Bronks.

- Ti idi i učini sve da se Lun uhvati, a meni uputi

zarobljenike, jer mi ovlašćenja dozvoljavaju da ih zadržim neobaveštavajući javnost. Neka ih na siguran način prevezu na



Velfer Ajlend i Metjusov institut Pozvaću odmah i datipotrebna naređenja svojim ljudima - već skoro sasvim mirnozaključi Lester Batolf.

*

Zelela je da se bori, da osveti smrt svog brata, ali nijeznala kako da to počne. Od trenutka kad joj se javio nepoznatiprijatelj Nora Niland je znala da je došao Lun i da je negde uNjujorku. Ali 'kako se naći s njim? Dala mu je do znanja da jeprisluškuju i da joj je možda opasno prići. Razmišljanja otome dovela su je do pomisli da bi Lunu koristilo ako sazna koje prisluškuje i ko je uhodi.-

Sa prozora je primetila kako se obavlja smena zasede.Odlazila je patrola u policijskim kolima, a smenjivala ju jedruga u običnim, koja se sastojala od četiri ćoveka obučena ucivilna odela Ona brzo strča do garaže i stavi motocikli-

stički šlem, pa istera svoj brzi Suzuki. Moćna mašinamotocikla mogla je da razvije veću brzinu od one koju supostizali automobili. Začas je pristigla policijska kola, kojasu skrenula ka zapadu. Nju međutim ljudi u automobilu predkućom nisu mogli da prate, iako su to pokušali Obilazećiautomobile, vrludaući između njih s jedne na drugu stranukolovoza, ona se brzo udaljavala. Gonitelji mora da suodustali, jer nije mogla da ih vidi iza sebe iako se okretalai motrila u svoja dva visoko podignuta retrovizora

Primetila je da su ona policijska kola sišla sa Kvinsborobridža na ostrvo. pa je požurila, zaklanjajući se iza jednog

kamiona koji se takođe spustio. Videla je kako policijskiautomobil ulazi u podzemnu garažu Biološkog instituta, pa jena jednom mestu čekala toliko da im da mogućnost da napustekola. Onda je ugledala kako jedan kamion stiže pred Institut.Stao je pred kapijom koja je počela da se otvara

Bilo je pravo čudo kako je devojka potrčala i podigavšiciradu kamiona, ubacila se unutra Cirada još nije ni pala kakotreba a kamion je ušao... Neko je proveravao vozača koji pružipapire.

- Istovar kod magacina hrane, dvorišni ulaz pet! - doviknustražar i vozač poveze napred.

Bilo je tek devet sati pre podne kad se kamion okrenuzadnjim krajem prema vratima magacina.Nora proviri i oslušnu.Napolju je vozač zviždukao uz prednji deo automobila. a izmagacina su se čuli glasovi. ali se nije niko video. Upališese svetla i devojka ugleda poslagane sanduke, vreće ikontejnere. Toga trenutka nikog nije bilo u prolazu izmeđuzaliha hrane, pa ona iskoči iz kamiona i nade se iza go milesanduka.

Povukla se dublje, u uzan prostor, gde je verovala da jeneće niko naći, ili slučajno primetiti. Tu je sačekala da sekamion istovari. Konačno se vrata zatvoriše i radnici krenuše

u dubinu magacina. Nora začu kako im neko naređuje: - Požurite! Krećete se kao bez srca! Trebalo bi pogledati



kako ste plaćeni, a kako radite. Nora proviri i ugleda kako radnici odlaze, a tri

uniformisana policajca dolaze prema njoj. Ona se malo povuče ičućnu.

- Hajde, izlazi devojko! - viknu jedan policajac kad se

nađe naspram nje.- Misli da ne znamo gde se skriva - reče drugi. Devojka je ćutala - Iziđi ti sa šlemom na glavi, jer ako pošaljem Baka,

poćupaće ti kosu i učiniti ono što on voli da učini takvojdugokosoj lepotici- smejući se govorio je prvi policajac.

- Idem po nju - reče drugi policajac. - Jahaču na njoj danam bude lepše dok napredujemo iz mraka k tebi...

- Umukni! - ljutito uzviknu prvi policajac. - Tvojebanalne šale i tvoji prljavi postupci dosade ćoveku... Hajde,ti tamo! Iziđi iza tih sanduka s viskijem!

Nora pogleda natpise na sanducima Bili su oni zatransportovanje toga pića u bocama Ona se odluči da beži, aliiz nekog zvučnika odjeknu glas:

- Vidimo te mala.. Hajde Oksi, stigni je tamo kod džakova srižom... Eno je sada iza sanduka s konzervama kuvanih jela!

- Devojko, ako ne dođeš za jednu minutu, dolazi Bak da tesredi! Nemaš nikakvih šansi, jer sva vrata su zatvorena, atelekamere kontrolišu svaku prostoriju instituta!

Nora beše shvatila da je uletela u neprilike, pa iziđe naglavni koridor između stokova namirnica Policajci je povedoše.Jedan ju je držao za mišicu i pričao:

- Trebalo je da se sakriješ u najdublji prolaz, a ja bih teizvukao za noge... I zadržali bismo se malo tamo - smejao seon

- Prestani Bače, molim te - pomirljivo reče drugi policajac.- Znamo ko je ona. jer javljeno je da je krenula da prati našupatrolu.Naređeno nam je da je uhvatimo i mi smo to učinili. Ostalo jesamo da je smestimo u bunker s rešetkama. gde će čekati da onjoj odluče šefovi.

Suze ogorčenja slivale su se niz Norino lice. ali glas jojse nije čuo

- Stvarno, ko je ona? - upita onaj koji je trebalo da sezove Bak.

- To je sestra onog ubijenog novinara. Neće stići na sahranusvom bratu - odgovori policajac.

Sada devojka glasno zaplaka- Nije trebalo njuškati... To je opasno, devojko. Valjda

nisi htela da nastaviš ono što je tvoj brat započeo?! Suvišeposla za jednu devojku- brbljao je Bak.

Ali Nora je ćutala. Smestiše je na kraju nekog podrumskoghodnika u čeličnim šipkama ograđenu polovinu prostorije. U

prednjem delu, pored zida. bile su prljave drvene klupe, a uzdrugi zarđali metalni ormani. Na sredini je bio neobičan sto s



nekakvim metalnim rašljama i kaišima na njima. Jedan policajacprimeti da ona gleda u sto razrogaćenim očima, pa reče:

- Izgleda pogađaš ćemu služi. U rašlje se stave noge iruke, pa se učvrste kaišima. Onda može da se počne posao ižrtva brzo progovori.

Odmah zatim policajci zatvoriše metalna vrata prostorije idevojka ostade sama. Razgleda odeljak u kome se našla. Ni slonne bi razmakao šine, a vrata od gušće izukrštanih šipki imalasu brave i okove koji bi i najveštijeg obijaća odmahobeshrabrili. Uski ležaj bio je prekriven surim ćebetom pokome su se širile mrlje buđi. Ona sede i zagnjuri glavu uruke.

Bili su joj ostavili ručni sat i ona je često gledala kakovreme sporo protiče. Slaba svetiljka svetlela je bolje iznadužasnog stola, no bilo je dobro što su je ostaviti da gori. Tojoj je pomoglo da u mračnom uglu svog odeljka otkrije paravan

iza kog se nalazila slavina s vodom iznad rupe iz koje jedopirao smrad. Bilo je očito da je ovo neka vrsta »kućnog«zatvora.

U tri sata posle podne jedan muškarac u umrljanom radnomkombinezonu donese joj hranu. Bio je tu ceo hleb i neštozavijeno u umašćenu hartiju Ona odvi i ugleda nekoliko komadasasušenog i ispucalog sira

- Voda je tamo! - pokaza joj ćovek pružajući ruku izmeđušina

Ona stavi hleb i sir na ležaj i opet se okrenu ka onommuškarcu, ali on je išao k vratima

Bližilo se veće kad se metalna vrata na prednjem delupodzemne prostorije otvoriše. Začu se žagor. Neko opsova igurnu gologlavog razbarušenog policajca

- Zašto mene?! Pa ja sam član Odreda zakletih! - vikao jegologlavi narednik.

No niko mu nije odgovorio. Uniformisani policajci ugurašejoš jednog sredovečnog i jednog starog ćoveka. Otvoriše vrataodeljka iza čeličnih šina i gurnuše ih tamo.

- Oni će me udaviti u toku noći! Bak. hej Baki.. Ti znaš kosam - bunio se gologlavi narednik.

- Znam, Lari, ali naređeno je da ostaneš s njima dok se sve

ne ispita- odgovori mu isti onaj policajac, koji beše jedan od onihšto su ovamo doveli devojku.

On otvori jedan od onih metalnih ormana i iz njega prvoukloni nekakve alatke, a onda izvuče tri ispresavijana ćebeta,pa ih ubaci između šina

- Svakome po jedno - reče kratko i okrenu se odzarobljenika

Metalna vrata se opet s treskom zalupiše. Čulo se k akozaključavaju ogromnu bravu i stavljaju spoljnu prečka

- Ni lisice mi nisu skinuli - ža

lio se narednik Lari Morison sedajući na ležaj. - Sedi! - naredi poručnik Troter pokrećući rame i ruku s



gipsom koliko je to bilo moguće. - Može da sedi - reče Nora- Neće tu sedeti! - uzviknu sredovećni muškarac. - On je

jedan od ubica vašega brata, gospođice Niland! Tek sada devojka prepoznade poručnika Trotera i s užasom u

očima pogleda ubicu. On ćuteći ustade s kreveta i uze jednoćebe, pa se odmače od svih i sede na njega pored zida.*

Bila je već noć kad su Batolf i Vatson sisli u podrumskumućionicu. Sa njima su bila još tri robusna tipa koja su očitopripadala gangsterskom delu bande hladne smrti, jer se videloda motre na svaki Vatsonov mig.

Batolf priđe zatvorskim šinama i nasloni se na prečku kojaih je utvrđivala.

- Dakle. Trotere, konačno si oslobođen - reće on s cinizmom. - Vidim — uzdahnu poručnik Troter.

U istom trenutku pritrča narednik Morison i brzo poče dagovori:

- Vi me poznajete gospodine Batolfe. Mene je iznenadio Lun.Poručnik me je mučio, prisiljavao. Pa zašto sam ja onda ovde snjim?...

- Treba da ispričaš šta si sve otkrio Lunu i poručniku ibićeš odmah pušten. Ako pokušaš da lažeš, s tobom je svršeno!

- Neću izustiti ni jednu laž! Zaklinjem se! - uzviknunarednik Morison.

Izvedoše ga iz zatvorskog odeljka i položiše na onajneobični sto. Vezaše mu noge i ruke već urakljene gvozdenim

stegama, pa počeše da ga ispituju. - Govorio sam samo ono što sam verovao da Lun i poručnik

već znaju... A pokazalo se da znaju. To sam video već napočetku - poće narednik Lari Morison.

Pokušao je da prikrije obim svog ispovedanja Lunu i Troteru,ali poručnik smejući se uzviknu:

- Priznavao je sve! Čim je priznao ubistvo novinaraNilanda, s njegovim otporom bilo je gotovo. Pričao je o vamaBatolfe, o čuvanju Instituta i centra na Hanter planini i onalogu da dođe i ubije mene i moje ljude, što je obavio deli -mično...

- Umukni, prokleti gade! - viknu vezani Morison, a onda muse glas skrši.

Plakao je moleći - Kao član Odreda zakletih znaš šta te čeka — reče Batolf. - Vodite ga - naredi Vatson svojim ljudima- Neću. Ne dozvoljavam. Zar da meni, zakletom policajcu sude

gangsteri?! - vikao je Morison.Jedan od Vatsonovih gangstera udari ga teškom metalnom polu-

gom po temenu. Možda je već tada umro, ali to niko nije znao.Troter i dr Veb gledali su šta se događa stežući metalne šineiza koji su bili zatvoreni. Nora je zagnjurila lice u šake i

kleknula pored ležaja pa se prednjim delom tela oslonila nanjega



- Na vas je red, poručnice - reće Vatson. - Hoćete ligovoriti?

- Nemam razloga da bilo šta skrivam - reče poručnik Troter.- Osuđen sam da umrem od strane zločinca u koži višeginspektora Batolfa i nemam šanse da ostanem živ, ako on pre

mene ne umre. Lun me je držao kao zarobljenika Bio samzatvoren...Troter ispriča sve što se dogodilo od trenutka kad ga je u

Nilandovom bungalovu od smrti spasao Donald Sikert- Dakle, on te je time obavezao da budeš na njegovoj strani

- upade Batolf.- Možda je i tako. . No ja nemam šansu da budem na bilo

čijoj strani Zarobili su me gangsteri i sada sam ovde... Štabiste još mogli da čujete? - zaključi poručnik Troter.

- Mnogo znate, poručnice - tobože sa žaljenjem reče Batolf - Šta ćemo s njinm - upita jedan od Vatsonovih ljudi svoga

šefa. - Neka ga ovde Možda se kasnije priseti još nečega -

odgovori Batolf umesto Vatsona - A sada da čujemo vas dr Vebe Stari naučnik je neko vreme ćutao a onda reče: - Od mene nećete ništa saznati. Izvedoše ga i vezaše na sto za

mućenje - Znamo da ste član neformalne, ali tajne i zaklete grupe

biologa koja se bori protivu zloupotreba bioloških otkrića,ali i nauke uopšte. Znamo i to da je član iste zavere : dr SjuKlajton. koja se uvukla u naše redove . - govorio je Batol:

- Onda nema potrebe da me mučite, jer ja drugo nešto ineznam- upade mu u reć dr Veb.

- -A šta znate o Lunu? - upita VatsonOn On me je oteo izatvorio

- Šta'još znate? - Ništa - Ti, stari lažove Zar ne znate gde je Lun sada? - Ne znam' - odlučno uzviknu naučnik - A mi. vidite, znamo - cerio se Batolf - On je navukao vašu

masku i sada njuška po našim tajnama u Centru za hipotermiju.

- O tome ne znam ništa! - oštro odgovori Dr Veb - Imaće on još mnogo šta da kaže. ali treba da omekša -

obrati se Batolf Vatsonu - Sada za to nemamo vremena Gurnitega iza rešetke'

- A šta ćemo s njom? - Upita Vatson dok su njegovi ljudivukli Dr Veba kroz vrata na zatvorskoj pregradi: od čeličnihšina

- Već znamo šta je bilo s njom Hoće da osveti bra ta, pa jeuhodila naše ljude postavljene u zasedi kod njenog stana.

Da je naivna vidi se po tome što je upala u naš magacin hrane

i izložila se tele-kamerama koje kontrolišu Institut - pričaoje Batolf. — Je li tako, gospođice Niland?



- Tako je ti podli, prljavi ubico.- odgovori ona i prestade da plače

Samo su joj se videle suze zaustavljene u uglovima očiju. Nanjima su se prelamali zraci slabog svetla.

IXZa vreme popodnevnog odmora i posle večere Lun je proučavao

planove koje mu je Sju bila donela. Otkrio je nekoliko slabihtaćaka podzemne tvrđave. Prva je bila deo sa sobicama zagoste, izgrađen na bivšem uzletištu za helikopter kod atomskogspremišta za raketu. Iako nijedna prostorija nije imalaprozora, nije bilo teško probiti zid na nekom mestu i naći senapolju. To je i omogućavalo Lunu da dobro prima i bez smetnjiemituje radio poruke i obavlja razgovore.

Druga slaba taćka bila je u ventilaciji postavljenoj do dnapodzemnog spremišta. Cevi su bile velikog prečnika i spuštale

su se u spirali, što je omogućavalo da se po njoj ćovek krećebez posebne opreme. Jedino je trebalo ukloniti spoljnerešetke, jer su ventilatori imali obilazne tunele radieventualne opravke. Istina, spoljne rešetke na sva četiriizvoda bile su ojačane betonskim pečurkama i skriveno u mladojšumi.

Za Luna je predstavljalo pogodnost to što su postojalistalni i rezervni prolazi po ćelom silosu, što je u ovakvomslučaju takuđe bila slaba taćka »tvrđave.«

Ali najslabija strana celog sistema bila je što je skrovišebilo minirano na spoljnim taćkama. tako da je mogao da se

zaruši svaki prolaz i praktično od sveta odvoji svaki stvorkoji bi se našao u njemu. Ostajala je mogućnost otvaranjaprolaza iznutra, ali za to je bilo potrebno više dana.Zarušava- nje je bilo predviđeno za slučaj nekog napadavelikim snagama, ili atomskog bombardovanja. Aktiviranje minabilo je razdeljeno u tri kraka i završavalo se u tri sefa, alije Lun uočio mogućnost da se dopre do glavnog voda i da samojedan ćovek aktivira sistem mina

Baš dok je razmišljao o značenju svake od tih slabosti osetina ruci električni signal radio poziva. Jedini čovek uSjedinjenim državama, koji je mogao da ga ovako zove, bio je

Ro Hač Zato Lun uključi svoj primopredajnik i javi se:- Slušam, Nat! - Imam neprijatne vesti. Arnolde - javi se Ro Hač. - Kaži ih. bilo kakve da su - reče Lun. - Pošto sam obavio prvi deo plana bez i jednog propusta,

isprobao sam kako sve funkcioniše. Slušao sam na svimdužinama.. - pričao je Hač.

To je značilo da je po Njujorku postavio radio pojaćivače daposluže kao releji za prisluškivanje svih ostavljenihmikroprimopredajnika Odlazeći iz Njujorka, on je pored puta,vešto birajući mesta, ostavljao iste takve releje. Oni su

pojačavali signale i radio talase tako da mali domet »buva«,ili kako ih neki zovu »stenica« nije bio prepreka da se ono



što emituju čuje i na više stotina milja daljine.- Znam da si sve obavio kako treba - reče Lun. - Po prijemu

osećam da si se peo i na plahinu. - Jesam... Malo sam osmatrao prilaze - odgovori Hać. - A sada da čujem neprijatne vesti - reče Lun.

Ro Hać ispriča da je otkriveno njihovo skrovište u Bronksu ida ga je otkrila neka gangsterska banda koja se tukla i sapolicijom. No, začudo banda je odvezla poručnikapolicije Trotera narednika Morisona i dr Veba i neko vremeništa se nije čulo. A onda je iznenađeni Hać opet počeo dačuje njihove glasove, ali sada preko mikroprimo- predajnikakoje je na uzletištu za helikoptere Lun bio prikačio Vatsonu iBatolfu. Ovi primopredajnici su radili na drugoj talasnojdužini, ali i njih su pojačavali releji

- Mnogo toga mi je izmaklo, jer moj primopredajnik ne primai ne emituje kad sam u prostorima ispod zemlje. Čujem te samo

kad sam u ovim nadzemnim građevinama - reć Lun. Atomska spremišta grade se tako da kroz njih ne prodiru

elektronski impulsi i radio talasi, da bi bili zaštićeni iinstrumenti i samo spremište. To je neka vrsta neprobojnogradio »kaveza«.

- Pored toga retko sam 'bez nekoga u blizini, pa ne mogu daupotrebim uvek naše- prijemnike" i kada sam izvan »kaveza-dodade Lun.

- Razumem sve to, sam sam primetio da te ne mogu* dozvati,niti dolaze signali od tebe. ni u dogovorenim prvim minutimasvakog sata

- reče Hać. - Izostavimo sada detalje - reće Lun. - Treba da se

dogovorimo o svemu.- Ti beži odatle što pre jer Batolf i Vatson znaju sve -

reče Hać. Lun se nasmeja i reće: - Strašno čuvaš tajnost. - Ovo je takva zbrka da ćovek izgubi glavu - pravdao se Hać

zbog spominjanja pravih imenaBaš tada začu se kucanje na vratima. Lun reće Haću da čeka.

pa isključi i skloni primopredajnik dok vidi ko ga traži.

Držao je pištolj u ruci. jer moglo je biti da su Batolf iVatson već javili ko je on. Otvori vrata i propusti uzbuđenuSju Klaj- ton. Ona sačeka da on opet zaključa i poče brzo dašapatom govori:59

- Otkriveni smo... Prisluškivala sam dr Metjusa i ćula kakogovori sa Batolfom ..

- Znam sve - odgovori Lun. - Treba da se odlučimo Oni moguda navale svakog trenutka.

- Neće tako brzo jer ja sam.. Oh. Done' .. Morala sam to daućinim.’

- Sta si učinila? - upita Lun blago je stežući u zagrljaj imilujući joj jos uvek uredno začešljanu tamnu kosu s otsjajem



u ugljenu zapretanog žara - Ubila.. Ja sam ga ubila.'Ramena su joj podrhtavala od plaća. - Znaći da si morala - reče Lun. - Jesam .. Ušla sam, a on je pošao k meni s rukama spremnim

da me uhvate za vrat. Vikao je: »Zmijo! Zar špijun ovde gdesam mislio da je najsigurnija taćka sveta? Odmah sam znala štato znaći... Branila sam se ovim oružjem - pričala je Sju.

Pokazala je zlatni ukras na bluzi, koji je predstavljaonekakve spletene simbole sa biserom na gornjoj strani. Njimese izvlačila igla natopljena nervnim otrovom koji trenutnoparališe i ubija. Nisam ovo pokazala ni tebi... Ne znam zašto - zaključi ona.

- Sada to više nije važno - nastavi Lun - Ti s imala znatnumoć u Institutu, zar ne?

- Ja sam asistent dr Metjusa... I naložnica uz to jer bez

toga nisam mogla postići sve što sam uspela.. Ne pravdam se.Priznajem da sam gazeći kroz blato zločina oko sebe i samauprljana - već smirenije je govorila devojka.

Lun je samo poljubi u znak da ona nije zaslužila da je nekoosuđuje za postupke izazvane nuždom dok je bila na velikomposlu zaštite nauke i pravde.

- Možda sam ga zato lako ubila -dodade ona i izvi se izLunovog zagrljaja

On opet uključi primopredajnik i telegrafskim rećnikomobavesti Haća šta se događa, pa zaključi:

- Ti idi u Njujork. Pokušaj da nešto učiniš za ljude

zatočene u Metjusovom institutu. Mi ćemo ovde uraditi štotreba.

- Zar baš sada da dejstvujemo razjedinjeni? - iznenadi seRo Hać.

- Moramo. Ti ne možeš k nama, a mi ne možemo tamo - dodadeLun. - Noćas ne čini ništa, jer želim da Batolf i Vatson dođuovamo. Sutra u toku dana i naredne noći, ako ne čuješ da suTroter i ostali oslobođeni, čini što budeš mogao. A sadaprekidamo. Treba da preduzmemo hitne korake!

- Šta misliš da činimo? - upita Sju.- Idemo u Metjusove prostorije

- odgovori Lun. - Smogni snage da ga opet vidiš... - Kad sam uz tebe mogu - odgovori ona. - Sada me jedino

zabrinjava Prezident. Uplašila sam se kad je dr Metjus pao,više zbog Prezidentovog glasa, koji me je opet iznenadio, negozbog činjenice da sam postala ubica.

- Nisam primetio da ovde postoje veze sa tim čudnimglavnim šefom - reče Lun.

- Postoje, ali uključene su samo one u Metjusovom birou -odgovori devojka. - Tokom boravka u bandi hladne smrti, kakosam čula da je ti nazivaš, mnogo puta sam čula odlomkerazgovora o Prezidentu. ali još češće one u kojima je on

učestvovao ostajući nevidljiv. Iz svega sam zaključila dapostoji gusto postavljen sistem radio, telefonskih i



televizijskih veza sa Prezidentom...- Požurimo sada - opomenu je Lun. - Već sam imao priliku da

čujem Prezidenta i da ga pošaljem do đavola. - On je svemoćan. Bez njega nema izvršenja nijedne važnije

odluke. Ne može se podići nijedan dolar sa bogatih uloga u

bankama, ako ne postoji Prezidentova saglasnost. Od njega setraže saveti i zapovesti...

- Ostavi Prezidenta - reće Lun. - Izlazimo.

Išli su brzo hodnicima. Sretoše samo jednog uniformisanogstražara. koji zatraži da zastanu kako bi pogledao njihovebedževe sa fotografijama. Sju je imala dva. Jedan je značio dase može kretati u svim segmentima nadzemnih građevina, a drugida pripada osoblju centra i da može da se kreće svuda gde imaposla. Istina, trebalo je znati lozinke za pojedine prolaze, ašifre za one najtajnije. Sju je pokazala da može biti odličan

obaveštajac. jer je uspela da tajno snimi knjige sa šiframa idosije planova.

Kad se nađoše u birou dr Metjusa, začuše onaj metalni glas,koji je govorio:

- ... nepredviđeno. Probudite se dr Metjuse jer ovo vašestanje je nepredviđeno

- Neka te nosi đavo - uzviknu Lun.- Nije predviđeno! Ostanite kod uobičajenog govora.

Uključite interfonske veze na uređaje Prezidenta' Naređujem,uključite sve veze centra,, kako bismo mogli da izdajemonaređenja. Analiza pokazala da Luna ako se ne može savladati,

treba ubiti. Povlačimo naređenje da se živ uhvati govorio jenevidljivi i možda udaljeni-sagovornik.

Obaveštavao je šta se događa u Njujorku i da će Batolf iVatson sutra doći ovamo. Naročito je ponovio nekoliko putačinjenicu da se Lun krije kao dr Veb.

- Znamo - nasmeja se Lun pa se obrati devojci: - Kako semože isključiti ovaj brbljivac?

Devojka ćuteći pokaza leš i reće - U džepu ispod kaiša za pantalone nalazi se elektronska

spravica koja je ključ za sef na sredini komandnih uređaja. Lun nađe predmet sličan malenom upaljaču koji je imao

kružiće obeležene brojem i komoricu za minijaturnu baterijukakva se koristi za ručne satove. Trebalo je sastaviti šifru,koju Lun nije znao, ali i ovoga puta Sju je mogla da pomogne.Iz najtajnijeg dokumenta šifri, koji je bila snimila,zapamtila je šifru ključa koja je bila laka. Nula sedam, jedanšest. dva pet.

Lun brzo isproba taćnost šifre i maleni sef se otvori.Nekoliko minuta je proučavao unutrašnjost pa reče:

- Ima interfonsku vezu za sve segmente i sve prostorije.Mora da svuda postoje zvučnici i prislušni uređaji, kojima nesmeta »kavez« za ometanje elektronskih impulsa i radio talasa.

On sada sluša šta mi govorimo, ali neće dugo... - Ne smete isključiti uređaje pod pretnjom smrtne kazne!



začu se onaj metalni'glas, -koga je Lun prvi put čuo za vremeprovale u Batolfov biro na Menhetnu.

- I dići ćemo u vazduh ceo centar! I otopićemo svezaleđene! - govorio je Lun i dalje razgledajući uređaj u sefu.

- To ne smete da učinite, mažemo se sporazumeti’ o svemu.

Nagodba je moguća i poželjna u ovakvom slučaju. Vi ste Lun,gospodine dr Vajte. Preuzmite upravljanje, ali ništa neoštetite. To bi bilo užasno - čulo se odnekud kako govori nevidljivi.

- Samo ako mi kažete gde se nalazite - reče Lun. - To ne znam ni ja. Nije predviđeno da znam - reče

nevidljivi, metalno obojeni glas.- Onda ućuti već jednom! - uzviknu Lun i stavi ruke u sef.Začu se neobičan pisak, kao kad radio aparat uhvati neku

smetnju, pa prestade.- Neće nas više čuti. a neće nam ni dosađivati svojim

brbljanjem - zaključi Lun. - Mnogo puta pomislila sam da je to neki robot, ili

programirani elektronski mozak - reče Sju Klajton. - A ja sam sada u to uveren. Zato može da radi svaki minut

u toku dana i noći. Prvi put sam ga čuo u toku noći... — odgovori Lun.

Nije bio završio misao, a na vratima neko pokuca. Sju upitnopogleda Luna. a on potrča i stade uz dovratak. Pokretom rukedade joj znak da otključa. Upade Reks Lodž i nađe se pred Sju.

- Karen Henson je pobegla. Bili smo joj na tragu, aliodjednom se ugasio ekran za sve tele kamere u nadzemnim

prostorijama - izvesti on gledajući ka radnom stolu, iza koganije video nikoga.

U tom trenutku Lun ga udari po potiljku i, on pade. Lun gaveza i ubrizga mu. nekakvo sredstvo iz minijaturne/mekeloptice s ugrađenom vrlo tankom iglom.

- Zaključaj! - reče on devojci. - A sada treba pogoditi štada se uradi. Prezident sigurno već diže uzbunu..

Ispriča joj: šta je saznao od Haća i ona primeti Mislila sam da su incidenti s onesvešćivanjem Karen Henson

i srčanim napadom kod Patrika Habera, najstarijeg gosta ovde.uticali da se program promeni. Sada verujem da je dr Metjus od

demonstriranja odmrzavanja odustao iz drugih razloga.- To nas je i spasilo. Samo u njegovom birou mogla se ćuti

poruka iz Njujorka. Dr Metjus je bio s nama i vesti ootkrivanju skloništa u Bronksu morale su da čekaju...

- Možda je baš tako — reče Sju. - On je u svoj biro došao vrlo kasno, jer je radio dole usegmentima duboko u srcu skrovišta. Spomenuo mi je nekesmetnje na aparatima za hipotermiju. koji treba da se otklone.Znam da su prolazili inžinjer i dva tehničara za instalacije.

Ona ućuta očekujući da Lun nešto kaže, ali on je za ovakvupriliku predugo ćutao. Minuti su izgledali kao sati. Konačno

reče: - Moramo odstupiti. Otkriveni smo i to je činjenica. Uz to



smo nemoćni da se ponesemo sa svim što ovde postoji. Možda bibilo pametno zarušiti centar. Ali šta ako zaleđeni ljudistvarno mogu da se ožive?

- To pitanje i mene muči - upade Sju. - Sprega vlasti.nauke i zločina nije učinila da nauka nestane. Samo joj je

dala tajnu, grubu silu u ruke.- Nastaće neviđene hajke. Batolfov Odred zakletih i

Vatsonove bande jurišaće ovamo. A možda će dovesti i vojneodrede pod izgovorom zaštite naučnih tajni - govorio je Luntako smireno kao da imaju za sve dovoljno vremena.

- Teško je izići - primeti Sju. - Znam kako možemo prićisamom izlazu, ali tamo uvek ima više naoružanih stražara.

- Prokrćićemo put - ohrabri je Lun. - Imamo nekolikopunjenja uspavljujućeg gasa smeštenih u stanjenim i za nošenjeu odeći prilagođenih rezervoara Imam i ubitačnih malih granatau obliku cigareta, a tu je i moj pištolj.

Oni iziđoše, pa Sju za sobom zaključa vrata prostorijakojima se služio dr Metjus. Trudili su se da koračaju nečujno.U jednom trenutku zaćuše zvuke koji su ličili na jecaje. Lunrukom zaustavi Sju i oslušnu. Levo je bio neki prolaz douspravnih cevi, koje su išle iz dubine. Lun pođe k njima isvojom džepnom lampicom posvetli iza dve najveće cevi.

- Ne, ne smete me dotaći.. Radije ću da umrem! - začu sepromukli, oslabljeni glas Karen Henson.

- Ne plašite se, gospođo Henson - poče Lun da je smiruje. - Mi bežimo kao i vi.. Shvatite:bežimo! Spašćemo se zajedno!

Karen je jedva shvatila šta joj to govori čovek iza lampice.Samo je drhtala i zavlačila se dublje iza prašnjavih cevi.Tada se Lun doseti i osvetli svoje lice i dalje joj govorećida se ne plaši i da posluša što joj kaže.

- Doktore Veb... Mislila sam da su gonioci... Ja sam ubekstvu... Molim vas da me saslušate - isprekidano je govorilaKaren. - Svima nam preti opasnost...

- Sve znamo, gospodo Henson. Zato i bežimo. Pođite s nama -pozva Lun.

Ona pristade i krenu za njim, ali kad pod svetlom u hodnikuugleda Sju, ona ustuknu spremna da opet beži.

- Ona.. Ona je asistentkinja dr Metjusa, demona! - oštroizgovori iako se trudila da se ne čuje daleko.

- Ne plašite se, gospodo Henson. Ona vam je tajno pomagala -umiri je Lun. - Ja vam dajem reč da ćemo vas zaštititi kolikogod budemo mogli. Moramo pobeći odavde, jer dolazi opasnost...

- Mene su nagovorili da potpišem... - poče Karen. - Nemamo vremena za razgovore. Sledite me - prekide je Lun

i pođe napred. Stigoše u odeljak za spavanje, gde Lun još malo umiri već

gotovo poludelu Karen Henson. Ona se srući na ležaj trudeći seda glasno ne zajeca. Za to vreme Lun opet pozva Haća.

Potrajalo je skoro deset minuta dok ga nije dobio.- Ja sam već skoro na pola puta



- obavesti ga Hać. - Vrati se prema nama i dođi do kraja puta iz pravca Atenza.

Motrićemo... Već na usponu ispod kote šalji signale ablendujući - zaključi Lun. - Sa mnom su dve žene.

- Okrećem! - odgovori Hač. - Imaću stalno uključen

prijemnik. Ostavi i ti otvoreno emitovanje. Ponekad mi kažigde ste i šta radite Malo kasnije pokazalo se da nije tako teško pobeći iz

nadzemnog dela planinske tvrđave bande hladne smrti. Mnoštvomera obezbeđenja činilo se da ni jedna ne bude dovoljnousavršena Straže su motrile na okolinu bivšeg spremištaatomske rakete, a sa leđa nisu očekivale nikakvu opasnostDvanaest gostiju ovamo je došlo dobrovoljno i nemaju razlogada beže.

Kod izlaza, kome su prišli Lun i dve žene nalazila sestražarnica u obliku velikog kontejnera koji je imao prozore.

Nalazimo se poa betonskim krovom i ispred širokih metalnihvrata prikrivenih spoljnim ogradnim zidovima zemljom izasađenim rastinjem.

Lun zakloni devojke pa priđe kontejneru i mirno razbiprozor. Ubaci gasni balonćić napunjen iz oblikovanogrezervoarćića, gde se gas održavao u tečnom stanju. Dejstvo jebilo brzo. Cuo se samo uzvik:

- Koji je to vrag?!Lun više nije obraćao pažnju na kontejner, jer video je kako

klonuše četiri stražara usred partije karata. Ako je nekogbilo na ležajima koje nije mogao da vidi, i taj je uspavan.

Sju i Karen dotrčaše na Lunov znak. On priđe velikim metalnimvratima, koja su bila izgrađena da se pokreću po šinamaugrađenim u beton. Mora da su bila teška mnogo tona. Noizbliza Lun uoči da se pored velikih nalaze i manja vrata.Bila su odškrinuta tako da se videlo da liče na vrata nekogglomaznog trezora.

Lun s pištoljem u ruci povuče ta vrata, koja se na početkuteško pokrenuše, ali onda, bez mnogo daljih napora, pomerišena dobro podmazanim osovinama.

- Šta je File? Je li smena? - upita stražar, koji je gledaou nekakve instrumente, licem naslonjen na meke rubove koji su

štitili okulare Lun prepoznade uređaj za noćno osmatranje pomoću infra

crvenog zračenja. Pritrča nečujno stražaru i bez reći gaonesvesti snažnim udarcem, a onda ga veza nitima koje su seklekožu pri svakom pokušaju da se raskinu. Zatim se vrati dokontejnera i poveza uspavane stražare. Pokida veze interfona iosmotri može li neko od njih podići uzbunu.

- Valjda ćemo biti mirni bar jedan sat - reče kad stiže doSju i Karen. - Uložite svu snagu da me sledite, jer što prebudemo daleko, naše šanse biće veće.

Silazili su retko korišćenim stazama dalje od puta

izgrađenog iz pravca zapada, pa skrenuše sasvim na istok. Lunje po sećanju znao kako na karti izgleda planina, pa je težio



da stigne tamo gđe je rekao Haću da će ga čekati. Uskoro se pokaza da pored hrabrosti i veštine ovoga puta

imaju i sreće. Teren je bio prohodan i odjednom se nađoše kodkamenoloma ispred koga se nalazilo nekoliko kamiona. Tu je bioi nov terenski dodž. Lun obiđe okolinu i nađe malu kolibu

zaklonjenu iza prokopa. Od nje je vodila privremena telefonskalinija i Lun je prekide. No za svaki slučaj ispod vrata ko libepusti nešto uspavljujućeg gasa

Sju i Karen su bile umorne i sedele su na jednoj grediiskrzanoj kamenjem pri utovaru.

- Već je kraj vašim mukama - ohrabri on devojke. - Put odkamenoloma vodi ka dolini i dalje ćemo do Hadsona. Javiću Haćuda nas čeka čim se uverim mogu li da pokrenem kola

Terenski automobil bio je zaključan spolja, ali Lun ga brzootvori razbivši bočno staklo. Sju mu posvetili dok je skinuoukrasnu oblogu i dopro do žica za kontakt Motor zabruja Lun

pozva devojke da uđu i one se svališe jedna uz drugu naprostrana zadnja sedišta

- Sve sam čuo i čekam - javi se Hač. - Nalazim se naspramKingstona Vidim mu svetla na desnoj obali Hadsona Ja sam nalevoj. Proverio sam na putnoj karti...

- Čekaj tamo! Dolazimo! Moramo skrenuti na most kod Atenža,pa smo na levoj obali - odgovori Lun i pokrenu kola neodstranjujući jedva vidljivu slušalicu s uha.

Pokaza se da je rezervoar gotovo pun goriva, što smanjiLunove brige. Razmišljao je neko vreme, pa kad se nađoše blizumosta on zaustavi i osvrnu se ka visovima Hantera Tek sada

primeti reflektore helikoptera koji su se spuštali tamo gđe senalazila skrivena podzemna tvrđava bande hladne smrti.

- Čuješ li me? - upita on ne spominjući ime. - Čujem i čekam - odgovori Ro Hač. - Ovde imam putnu kartu i vidim šta bismo mogli da učinimo

kako bismo bili sigurniji - reče Lun. - Možda da krenemo na istok...

- Izgubili bismo vezu, jer tamo nemamo releje, a i vreme jeu pitanju - primeti Hač.

- U pravu si - složi se Lun. - Vozimo k tebi Valjda imamoprednosti do trenutka kad počnu da nas traže pored reke.

Dva sata kasnije stigoše do Haća Pređoše u njegova kola adodž gurnuše u reku. Želeli su da tako zametnu trag, ako jepotera otkrila da su uzeli kola kod kamenoloma Bilo jeverovatno da će prvo pretraživati planinu i to ubrzo otkriti.

XVozeći se prema Njujorku, Lun i Hač su imali dosta vremena

da razgovaraju o tome kako da spasu zatočenike iz podrumaBiološkog instituta na Velfer Ajlendu. Nisu znali šta segovorilo u mučionici Instituta ali je Hač čuo izveštaj koji suBatolf i Vatson podneli Prezidentu iz biora dr Metjusa

_ Sta li je htela Nora Niland pokušavajući da sama prodre uInstitut? - pitao se Ro Hać.



On nije video nikakvog smisla u tom njenom postupku. Bila jebez oružja, sama i nesrećna, a ipak je nešto htela. On jesvojim pitanjem sažeo sve te misli.

- Jedini odgovor je to da je htela da nastavi delo svogbrata. Ona se jednostavno, borila kako je umela

- reče Lun tiho, jer su devojke na zadnjem sedištu spavaleophrvane umorom.- Prodremaj i ti malo, a ja cu voziti oprezno - reče Hać. - Ne bih uspeo da spavam, pa neću ni da pokušam Treba

smisliti gde da se sklonimo kad dodemo u grad Čuo si kako jeglasio izveštaj o uspehu potere za nama kad je otkriveno sklonište, u kome namje propala s mukom nabavljena oprema - odgovori Lun.

- Bićemo u pokretu - jednostavno odgovori Hać. - Imamo ovakola, a i ona blizu Harlema, Možemo iznajmiti i druga. Videosam da se može iznajmiti i kućica na toćkovima...

- Ti imaš mašte. Ro - nasmeja se Lun - Sada prvo treba daodlučimo da li da odmah napadnemo Institut, ili da to dobropripremimo.

- Ja bih to učinio odmah, jer posle će se vratiti Batolf iVatson i sve će biti teže - izjasni se Hać.

- Možda si u pravu. Sada su oni još uvek zbunjeni. Traže nasu planini i jadikuju nad mrtvim dr Metjusom - reče Lun. - Ondavozi malo brže, jer nije ostalo još mnogo od noći.

- Ne verujem da ćemo stici pre svitanja - primeti Hać kojije vec jednom prešao odstojanje od Njujorka do Ketskila.odnosno do visova Hantera.

- Možda je baš to vreme najbolje napad, jer popušta pažnja isan je najčvršći - reče Lun

On se malo bolje namesti i vezan pojasom za sedište odmahutonu u san. Hać je vozio ćuteći po skoro praznim putevima Naprilazu Njujorku saobraćaj postade gušći Bližila se zora kadsu stigli na Menhetn. Lun se probudi i osmotri gde se nalaze,pa zaključi:

- Vozi na Velfer Ajlend.Probudiše se i devojke. Izgledale

su jadno onako unezverene i neoćešljane. - Trebalo bi da se negde zaustavimo i uredimo - reče Sju

Klajton.- Zaustaviću se na nekom zaklonjenom mestu. ako ne želite da

potražimo hotel - reče Hać. - Vozi na Velfer Ajlend - ponovi Lun. - Nama je oteto sklo-

nište pa možemo i mi samo privremeno da otmemo drugo.Žene ga nisu razumele. ali Hać jeste. Jednom su vec tako

postupili u Engleskoj, kad su se u Bristolu našli bezskloništa, a svi hoteli i pansioni bili pod prismotrom. Lun jerazgledao plan grada, koji je bio čitava knjižurina, ali jepokazivao gde se nalaze i kakve vrste građevina Odabra istočnuobalu ostrva na Ist Čenelu. Već nakon nekoliko minuta bili su

usred starog naselja koje se ovde održalo među novimvišespratnicama i oblakoderima.



- Zaustavicemo nekoga da se obavestimo - reče Lun kad sezaustaviše.

On dade znak da ostali ostanu u kolima, a on izađe kao ušetnju. Naiđe prvo neka stara žena i Lun je propusti. Dvapijana muškarca ta kođe mu nisu odgovarala Konačno jedna kola

se zaustaviše blizu njega i iz njih izađe dugonoga, lepa imlada žena Lun joj priđe i upita - Da li znate gde je Vernon skver?Ne... Takvog skvera nema u blizini. Znam da postoji Vernon

bulevar tamo na istočnoj obali kanala - odgovori žena i pode dalje

- Stanite - pozva je Lun. - Ispustili ste paketić. Ona zastade i okrenu se sumnjičavo. Lun je držao u ruci svoj

primopredajnik. koji je s jedne strane ličio na neku kutijicu.Gledao ju je pravo u oći govoreći:

- Molim vas da me saslušate.. Nećete imati neprilika ako me

saslušate. Treba da mi verujete. Ja sam star i bezopasan ćovek - Govorite. Saslušaću vas - reće žena Sada je Lunu bilo lako da započne hipnozu. Umorna i pospana

žena brzo pokaza da je dobar medijum za hipnozu. Lun poće daje pita ko je, kako živi i gde radi. Ona mu kaza ime. Bila jepevaćica u noćnom baru u Satonu Stanovala je tu na Velferu udvosobnom stanu. Bila je udata, ali muž joj se nalazio nadugoj turneji po Masaćusetsu, jer je svirao u džez orkestrutrupe *Radijant«.

- Primičete mene i moje prijatelje da budemo vaši gosti, ami ćemo platiti troškove - sugestivno reće Lun.

Povede je do svojih kola i pozva devojke i Haća. Zajedno sanepoznatom ženom oni krenuše ka ćetvorospratnoj i dostastaroj, ali još uvek lepoj zgradi za stanovanje. Saznadoše dase žena zove Diksi Dod. Možda joj je to bilo umetničko ime.ali za njih to nije značilo ništa. Mnogo važnije bilo je tokad ova žena opet polazi na posao i ima li kakve obaveze prekodana. Imala je u planu samo da spava i da uredi kosu kodfrizera, a sledeće noći mogla je da izostane, ako to javivlasniku bara.

- Kako si je samo tako brzo našao? - upita Hać. - Pa žena koja u svitanje sama dolazi kući često sama i

živi - odgovori Lun.Pokaza se da je stan udoban i da vlasnica ima dosta ćebadi.

Nju Lun uspava, a Sju i Karen je smestiše na ležaj. Sameiskoristiše priliku da se okupaju i malo doteraju. Jedino suse ustezale da upotrebe ženine kućne haljine, ili nešto drugood odeće. Lun im reće da ne treba da brinu i zaključi:

- Ostavićemo joj takvu novčanu nadoknadu da će se obradovat.A dok smo ovde morate je držati vezanu Grubost je u njenom inašem interesu. Vas dve ostaćete ovde skrivene. Ne puštajtenikoga u stan ako to nismo Hać i ja.

Njih dvojica opet odoše do automobila u kome je Hać imao

dosta oružja i opreme. Lun odabra ono što im treba, pa seodvezoše da osmotre Institut.



*- On je nekako uspeo da umakne - zaključi viši inspektor

Federalnog istražnog biroa Lester Batolf. - Ali kud je nestalaKaren? Valjda je nije Lun odveo zajedno sa Sju?

- Taj momak se snalazi Nadajmo se da će upasti u zasedukoja ga ćeka u njegovom skrovištu u Bronksu - reće gangsterVatson.- Sada je važno da odlučimo šta dalje da radimo.

- Izvestićemo o svemu Prezidenta. pa ćemo sigurno dobitineko uputstvo - odgoviri Batolf.

- Nisam ti rekao da s Prezidentom više nemamo vezu. jerneko je otvorio sef i uništio osnovni uređaj, odnosno komandniinstument - reće Vatson. - Sreća je što Lun bežeći nijeuništio i naše telefonske i radio veze.

- Sta ti pričaš, ćoveće. Pa on je bio jedan, sam samcat

protivu naših trideset policajaca i dvadeset i tri Metjusovaćoveka dobro izabrana i spremna na sve! Morao je da beži štopre. I to je bilo jedino što je smeo da učini. Sada nam ostajeda opet pokrenemo potere prema Njujorku i u svim njegovimdelovima Ti uzmi svoj deo posla, a ja ću zatražiti od šefovapomoć koju mi neće uskratiti - izloži Batolf.

Do pred zoru su radili na učvršćivanju bezbednosti uskrovištu. Uspelo im je da prikriju događaj od gostiju i dapripreme nastavak razgledanja najlepših delova Centra zahipotermiju, kako su nazivali ovo svoje tajno skrovište.

- Metjusovi ljudi su shvatili potrebu da se ostave najbolji

utisci. Predlažem da ovlastimo dr Majkla Velša da preuzme sveMetjusove dužnosti i prava. On je spreman i na najvećeopasnosti samo da zadovolji svoje strasti i ambicije. Suđenomu je zbog zloupotrebe lekarske dužnosti i zavođenjapacijentkinja. Mi smo mu dali utočište kad je otkriven -pričao je Batolf.

- To znači da bi on s nama otišao u Njujork - reče Vatson - Ne - odgovori Batolf. - On se ovde lepo snašao sa Florom

Pils- beri. koja je trebalo da odigra ulogu zamrznutepacijentkinje

- Zar to neće izvesti? - upita Vatson

- Dr Metjus se bio pokolebao znajući da ne može prevaritidr Veba. No sada možemo da obavimo i to; jer ovde nisu više niVeb, ni Lun, ni Sju - rece Batolf.

- Dobro, sazvaćemo mali skup Posavetovaćemo se o svemu bezmnogo uvijanja Svi koji će znati da izvodimo propagandni trik,neka budu prisutni isto tako tvoji ljudi iz obezbedenja -predloži Vatson.

- Već sam odlučio da ovde neko vreme ostane kapetan policijeTomas Strong. On je neposredni komandant Odreda zakletih.Pristaće. jer je neoženjen, a dobijaće veliki dodatak nauslove. Njegov zamenik ie narednik Hari Beker. koga ću

predložiti da bude unapreden u poručnika - izloži Batolf. A ja ću ovde ostaviti Oskara Perina, kome je sada posle



sukoba s policijom u Bronksu postalo vruće u Njujorku - rečeVatson.

- Ostaje da rešimo ko će preuzeti Metjuseve dužnosti dole ubiološkom institutu - reče Batolf.

- Tamo je dr Frenk Harder koji inaće u svernu zamenjuje dr

Metjusa. Znam da i on kod vas ima dosije s opisom svih svojihgrehova - osmehnu se Vatson.

- Bezgrešni ljudi su neupotrebljivi za ovakve poslove -nasmeja se Batolf.

Zaključiše da su odlučili o najvažnijim stvarima, pa pozvašesve koji su bili važni za dogovor. Pokaza se da su svi spremnida poslušaju ono što im se predlaže. Gosti nisu znali ništa onoćnim incidentima, pa nije bilo teško stvoriti potrebnoraspoloženje. Dr Majki Harder je uveravao skup da će sve ićikako valja, iako je dr Metjus mrtav. Bližila se zora kad suraspustili skup s odobrenjem da se izvršenje plana za goste

pomeri dva sata kasnije, kako bi se obavile neke provere.- Sada nam opasnost preti u Njujorku, a treba što pre da se

nađemo u prilici da o svemu obavestimo Prezidenta — primetiVatson ustajući.

- Odmah polazimo jednim od helikoptera. Ostali će sačekatida se vrate ljudi poslati u poteru po planini - odgovoriBatolf.

*- Tamo je nemoguće prodreti - reće Ro Hać gledajući Biološki

institut onako svetlosiv bez ijednog prozora koji bi se video.

Kad bismo mogli da uhvatimo nekoga iz Instituta — reće Lun.- Moraćemo da motrimo ko dolazi, pa ćemo nešto pokušati. Imamodobro mesto za parkiranje baš pred zadnjim ulazom koji i služiza osoblje.

Čekali su i Ro Hać zaspao na sedištu. Lun je budno motrio iu jednom trenutku prodrma Ro Haća. Uzbuđeno reče:

- Krupne ribe nadomak mreže1 Ro protrlja lice i osmotri.- Gde su? - upita- Pre nekoliko trenutaka prošli su pored nas i sada se tamo

parkiraju - pokaza Lun popravljajući svoj. već u stanu Diksi

Dod izmenjeni izgled. - Napašćemo otvoreno i grubo, jer ovdejoš nema gužve. Vozi brzo unazad, ali tako da im dodemo uzbok.

Ro se beše rasanio i odmah okrenu kontakt-kljuć Povezespretno unazad i nađe se uz bok automobila u kome su biliLester Batolf, Glen Vatson i vozač koji ih ie sačekao nauzletištu helikoptera da ih doveze ovamo kad zatreba.

Umorni od nespavanja Batolf i Vatson su dremali u kolima isada živnuše. Vozač izađe da bi izišao i svojim putnicimaotvorio zadnja vrata.

- Odlazite li? - upita ga Lun kroz prozor svojih kola, čije

staklo je bilo spušteno. - Ne. tek smo stigli - odgovori vozač i otvorivši zadnja



vrata.Lun se nade uz njega sprećivši ga da potegne oružje, a u

istom trenu ubaci u njihova kola već pripremljen gasni balon,od koga Batolf i Vatson klonuše držeći rukohvate svojihpištolja.

- Ulazi k njima, ili umireš pun olova' - naredi Lun oštrovozaču, držeći mu u bok pritisnutu cev pištolja. Ovaj se kolebao da li da se odupre, ali je bio uvukao glavu

u kola. Lun ga gurnu i on klonu preko nogu uspavanih Batolfa iVatsona.

- Napravi mi prolaz, pa vozi za mnom - reče Lun Haću, pa izdžepa preko nosa stavi gumenu navlaku istog oblika.

Izgledalo je to kao malo veći prirodni nos. a bilo je gasmaska za sprečavanja dejstva gasa za uspavljivanje Lun zalupizadnja vrata, pa sede na mesto vozača Ključ je bio u bravistartera pa tek ugašen; motor proradi. Hač je već bio pošao

još malo nazad i Lun je mogao da istera kola. Smetalo im ješto su okrenuti u različitim pravcima pa Lun pokaza Haću rukomda ode i da se okrene. Za to vreme iz postave sakoa izvučetanku kutiju s injekcijama koje su imale ugrađene igle. Bilisu to kutijom zaštićeni jednostavni mehurćići s kratkimiglama. On potraži šake uspavanih i u vene na njima, brzopogađajući pravo mesto za ubod, ubrizga jako uspavljujućesredstvo.

Video je kako se Hać vraća vozeći unatraške. pa pritisnupapučicu za gas da gume zacvileše. Prvi zraci sunca već suobasjavali vrhove oblakodera. Lun je vozio ka mostu, pa se

uskoro nađoše na Pedeset devetoj ulici i stigoše do Centralparka Hać je mislio da će Lun stati na početku parka, ali onpoveze dalje Petom avenijom i skrenu tek kod Metropolitenmuzeja

Hać ga pomoću svog primopredajnika upita kuda to vozi. - Znam gde možemo da skrenemo medu drveće, ako se nađemo na

putu do parkirališta Muzeja - odgovori Lun. — Negde u zaklonutreba da ih obradimo kako valja, pa ćemo se vratiti u MetjusovInstitut

Hać je znao šta znači to da će ih obraditi, ali pretila jeopasnost da ih primeti policija i da se zaintere suje za

jutarnje posetioce parka. No tu se nije moglo ništa menjati.jer više nisu imali sklonište u Bronksu.

Ćim Lun skrenu između drveća. Hać poveze za njim Stadošepedeset metara od puta. ali se nađoše pred levim krilomMetropoliten muzeja Hać pritrća kolima koja je vozio Lun ireče

- Mogu nas videti iz Muzeja.- Sada tamo nema nikoga odgovori Lun. - A inaće nemamo

mnogo vremena. Treba svakih četvrt sata da im ubrizgam novuinlekciju sredstva za poslušnost To su poslednje koje imamo.

Hac je znao da se to odnosi na injekcije

tricijanoaminopropena s nešto dodataka. - Već se bude - primeti Hać nakon pola sata



- Sada su pod dejstvom droge, ali im za svaki slučajpretrazi odeću i oduzmi oružje - reče Lun.

Hać nije skrivao nervozu zbog opasnosti da ih neko primeti iposumnja u to šta ovde rade pa pozove policiju. To i rečeLunu. pa dodade

- Zar treba pet puta po četvrt sata? Zar ne može to malobrže? - Moramo ih obraditi kako valja, jer će nas oni uvesti u

Institut, pa ne bi valjalo da odjednom podivljaju - odgovoriLun

Vreme kao da je kapalo, a ne teklo. Sat je izgledao dugpreko svake mere. No Lun je mirno sedeo i tek u poslednjihčetvrt sata reče

- Odvezi naša kola na parkiralište kod Muzeja, pa se vratipešice. To će biti prilika i da osmotriš okolo.

Hać požuri. Vratio se brzo. jer je u povratku igrao ulogu

ćoveka koji malo trči pre početka rada. iako nije obučen zadžoging. Nije bio jedini takav trkač u parku toga jutra.

- Krećemo! - reče Lun pokazujući Haču vozačko sedište. Zarobljenici behu budni i sedeli su jedan' pored drugog na

zadnjem sedištu, nezainteresovani, smireni i praznih pogleda.- Izgledaju tako da ce u Institutu posumnjati - reče Hać. - Dejstvo droge na početku je takvo Kad im dam uputstva

kako da se ponašaju, oni će poslušati - odgovori Lun. - No iinaće ne možemo imati sve idealne uslove. Do sada nas je srećaslužila. Kad se domognem laboratorije Instituta, imaću sve štomi treba.

Hač se osmehnu. ali malo kasnije se strese od jedne pomisli,zbog čega upita:

- Šta će biti s njima? - Pogađaš, je li? - nasmeja se Lun.- Nećeš ih valjda... - zausti Hač - Baš to - upade Lun. — Zaleđeni nikome neće moći da

napakoste. Poslaću ih gore na planinu, gde će oni saminarediti da budu zaleđeni.

- Je li kasno za mene da počnem studije hemije? - upita Hačsmejući se da bi odagnao jezu koja ga je podilazila.

*Dr Veb i Nora Niland su sa velikim interesovanjem slušali

Troterovu priču o Lunu. Poručnik je znao dosta o tom čovekujoš od ranije, a sada ga je i lično upoznao.

- On mi je spasao život. Evo ovaj gips je postavio spretnijenego neki lekar. Lećio mi je ranu i već osećam da zarasta -govorio je poručnik. - A sviđa mi se i njegov pratilac. Zove se Ro Hać i usvojenikje Samjuela Makfersona..

- Plašim se da je sada naleteo na suviše opasnogprotivnika, koji ne preza od najvećih zločina, a na svojoj

strani ima policiju... Svaka ćast vama, ali sami ste rekli..,- govorio je dr Veb.



- Rekao sam i to je tako »Viši« interesi često pokrivajuteške zločine. Sprega policije, nauke i podzemlja je čudovišnazavera, ali i logična za ovo naše vreme - pričao je poručnikTroter.

- Mi smo mnogo ćuli - prvi put se oglasi Nora Niland. -

Mislim da nas neće ostaviti žive jer bismo bili stalnaopasnost za njihove zločinačke planove. Sve ono što ste ispri-čali moj brat je samo slutio i morao je da umre.

- Mi smo još živi - uzdahnu dr Veb. - Ako Lun...U tom trenutku zakloparaše teška metalna vrata i malo

kasnije uđoše Lun i Batolf. - Mi o Lunu. a on... - zausti poručnik Troter pa odjednom

ućuta. jer prepoznade Batolfa. Za njima uđoše dva robusna, snažna čoveka kojima Batolf

naredi:- Vodite ih do utovarne rampe. Tamo čeka automobil.

Lun samo namignu poručniku Troteru i poče da razgledaneobični sto za mučenje. Batolf je stajao ukočen i čuteči.Robusni momci vezaše zarobljenike i izvedoše ih u hodnik.Popeše se svi zajedno i tek u prizemlju Lun se obrativezanima:

- Nema razloga da se plašite. Radi se o novim naređenjima. - A mi znamo da nas vode u smrt - reče Nora Niland. - Vode vas tamo gde sam ja zahtevao. Zna to i poručnik

Troter, ako nije izgubio pamćenje - odgovori Lun i ode saBatolfom.

Kod rampe Troter se nađe pred Ro Hačom i iznenađeno ga

pogleda Ovaj mu se samo osmehnu i otvori vrata kola saugrađenom karoserijom umesto zadnjih sedišta.

- Smestite ih unutra - reče Ro Hač i sede za upravljač, papoveze preko dvorišta.

Njih troje su ćutali u mračnom prostoru očekujući šta ćebiti s njima. Pojava Luna i Hača ih je ohrabrila. ali ih strahnije napuštao. Zaćudiše se što su se vozili dosta kratkovreme, a kola se već zaustaviše. Ro Hač ude i uključi svetio umračnom prostoru, jer za sobom bese zatvorio vrata ugrađena sazadnje strane automobila

- Odvezaću vas ali neka me niko ne odalami po glavurdi, jer

imam samo najlepše namere. Prvo ću damu - reče on i dohvatiNorine vezane ruke.

Dok ih je odvezivao pričao je o tome kako su on i Lun moralida postupe tako ružno i okupiraju stan jedne sirote pevačice.

- Zar ne postoji neko bolje sklonište? - Upita poručnikTroter.

- Za sada ga nemamo - odgovori Hač. - Radili smo brzo, jermoglo se dogoditi da vas Batolf i Vatson sasvim ohlade i tobez pripreme za buduće oživljavanje.

- Možda biste vi, poručnice, mogli da nađete neki izlaz -reče Nora Niland.

- Ako ovaj momak i Lun nešto ne učine, nas će progutati noćnasmeja se poručnik Troter.



Hač ih odvede u stan Diksi Dod i upoznade ih sa Karen i Sju.No Karen je već bila pritrčala Nori i zagrlila je plačući.

- Bilo mi je strašno kad sam te oterala - govorila jeujedno plačući i radosno se smejući.

- Pretili su da će te ubiti ako te budem viđala i pričala ti

nešto o onome što oni skrivaju... - Kakva ste vi to družina, teško meni? - pitala je domaćica

tek probuđena iz kratkog sna - Gospođice Klajton. ispričajte im sve što znate - reče Ro

Hać - Ja moram da se vratim k Lunu- I ja ću s vama - reče poručnik Troter. - Ne treba - odbi Ro Hač pa izvadi pištolj i pruži ga

poručniku. - Vi ostanite ovde kao posada naše siromašnetvrđave. Čim bude moguće Lun će vas premestiti na sigurnijemesto...

Hač ga podseti na opasnosti i potrebu da se postupa oprezno.

Poručnik odgovori:- Sada znam s kim imam posla Živog me neće imati u rukama

više nikada. Hač ga nije pitao na koga on to misli. Njihov razgovor

prekide zvonjenje telefona Slušalicu uze dr Sju Klajton i nalicu joj odmah zablista osmeh. Slušala je nekoliko trenutaka aonda reče:

- Možda svi neće razumeti ili neće prihvatiti ako im jakažem Zato ponovi to i svom prijatelju.

Hač priđe i uze slušalicu. Javi se i bez reći sasluša Lunovauputstva jer je to on zvao.

Kad spusti slušaju okupi sve prisutne, a domaćicu zamoli dai ona dode jer je trenutno bila u kupatilu.

- Preselicemo se svi odmah u Institut. Kad kažem svi.mislim i na gospođu Dod - reče on izgovarajući jasno inaglašavajući važnije reći

- Malo pre sam rekao da me nikad više neće živog imati urukama- usprotivi se poručnik Troter

Ne radi se o tome da vi budete u njihovim rukama, već oni uvašima. Lun je sada tamo i drži ih u poslušnosti sasvim samŠta onda da još kažem? Kad budemo uz njega nas petoro. -

odgovori Hač.- Šestoro' - prekide ga pevaćica. - Rekli ste da idem i ja.

a po svemu što sam ovde ćula i ja sam za vas i s vama. pa štagod se dogodi.

Niko se više nije protivio, ali donedavno u podrumimaInstituta zatvoreni Nora, Troter i dr Veb osetiše jezu odpomisli da se opet mogu naći tamo i Sju je osetila strah, kojije potiskivala svešću da je bezrazložan.

Hač ih povede.Sju Klajton i poručnik Troter smestiše se u kola koja je

vozila Diksi Dod Dr Veb i Sju Klajton pođoše sa Haćom. Stigoše

pred Institut i skrenuše na kolski ulaz. Kao zbog svečanogdočeka na dvorištu su se nalazili Lun. Batolf i Vatson



Lun primeti da su svi sem Haća pomalo unezvereni, kao daočekuju nekakvu opasnost

- Ovde je sve mnogo bolje nego jutros Dr Frenk Harder jedvačeka da Sju zauzme svoje mesto u Institutu, jer bez nje se nesnalazi na dužnosti upravitelja i šefa naučnog tima Poručnika

Trotera očekuje mesto komandanta Odreda zakletih i najveći deoje na Hanter planini. Dr Veb može da nastavi svoju inspekciju,ali sada u saradnji sa svima koji su još ovde - izloži Lunkada su svi stajali oko njega.

Upitni pogledi zaustavljali su se na Batolfu i vatsonu.- Sve zamisli izložili smo Prezidentu i on se saglasio -

reće Batolf. Lun nastavi da objašnjava dužnosti, pa između ostalog reče

da se Nora i Karen pridružuju njemu i Natu Meklorenu izaključi.

- Svi zadržavate svoja prava imena. Naglašavam da sam ja od

ovog trenutka za sve vas inžinjer Arnold Dil, a moj drug jeNat Mekloren. A sada me sledite.

- Ja nisam dobila nikakvo zaduženje - primeti pevačica DiksiDod.

- Imaćete ga - nasmeja se Lun- Držite se za sada gosnodina Nata Meklorena.

Desilo se da je toga trenutka Nora povukla za ruku tobožnjegNata Meklorena i nešto mu je tiho govorila još uvek držeći gaza ruku. pa se sada našali-

- Ima već neko ko ga se drži. - Već znam šta joj je dužnost - nasmeja se Ro Hač -

Postavljam je privremeno za sekretaricu dr Veba On je gost. paželim da mu se ukaže pažnja.

- Sada idemo u biro novog direktora Instituta - pozva ihLun. - On nas tamo očekuje. Razgovaraćemo o svemu, ali tako danas čuje i Prezident.

Njegov pogled se srete s pogledom Sju Klajton Ona ga jeiznenađeno gledala. Još uvek nije shvatala šta se događa. Onjoj se samo osmehnu i povede celu grupu.

U birou zauzeše mesta oko dugog stola za sednice pa im Lunpretstavi novog direktora dr Frenka Hardera i zaključi

- On je i do sada radio kao naučni ekspert najvišeg ranga

Prihvatio je odgovornost da bude direktor Instituta uz sveuslove koje smo mu postavili.

Dr Harder se nakloni i zauze mesto na ćelu stola Tamo jebila još jedna stolica koju zauze Lun. Svi prisutni, izuzevBatolfa i Vatsona živnuše. Prvi poče da govori Lun:

- Pokazalo se da nije bilo dobro što su isključeni moral ipravo iz celokupnog metoda rada Instituta i Centra zahipotermiju...

- Već smo zaključili da taj metod nije racionalniji od onogkoji uvodimo - začu se metalni glas nepoznatog koji kao da jedolazio iz više zvučnika

- Prezident je saslušao moje, Batolfove i Vatsonove predlogei obrazloženja. Prihvatio ih je kao u svemu logičnije i



racionalnije. Iskljućice se tajnost naučnog rada i sve semuskih naučnih tajni postace dostupno javnosti - pričao je Lun

- Ja i mnogi saradnici dr Meijusa nismo znali da se izakulisa događaju strašne stvari - reče dr Harder.

Sju Klajton ga oštro pogleda, pa on dodade:

- Istina, naslućivali smo ponešto. ali smatrali smo dapostoje oni koji o tome misle i odlučuju Popravićemo sve štose može.

- Poručnik Hik Troler je imenovan za šefa Odreda zakletih iveć smo telefonski obavešteni iz Kriminalističke brigadeNjujorka da je unapreden u kapetana i da mu dolazi pojačanjeod osam ljudi iz njegove policijske stanice. Biće ispitanokoji ljudi njegovog odreda treba da budu isključeni i poslatina sud ili drugu dužnost - govorio je Lun dalje. - Japreuzimam dosadašnje Batolfove dužnosti do potpunog rešenja..

- Prihvatajuci to nadležni su postavili rok od tri dana da

dostavite sve lične dokumente, gospodine inžinjeru - upadeglas nevidljivog Prezidenta.

- Bice izvršeno! - odgovori LunMožda niko ovde, sem Luna, nije mogao da shvati do kraja taj

neobični preokret. Odjednom su ubice postale bezopasne. Savez sa podzemljem je izgubio značaj.Događalo se nešto neverovatno i neslučeno do pre nekolikosati.

Koliko je vremena prošlo od početka kardinalnih promenapodseti ih Lun rečima:

- U trpezariji nas očekuje zakasneli ručak. Pozivam vas da

pređemo tamo. Dok su izlazili iz biroa Sju šapnu Lunu: - Ti čarobnjače .. On joj se samo blago osmehnu Toga trenutka znala je da ga

možda više nikada neće sresti. U toku ručka mu je to i reklaOn joj je spomenuo njene dužnosti kao naućnice. Samo se tužnoodmehnula i rekla:

- Još jedna žrtva nauke Ostatak dana i noć trebalo je iskoristiti za obavljanje

mnoštva poslova koji su proistekli iz promena izazvanihLunovom sposobnošću da savlada i potćini dva važna čoveka na

ćelu bande hladne smrti Otišli su inžinjeri elektronike dauspostave Prezidentove veze u Centru za hipotermiju na Hanterplanini. Stiglo je i prihvaćeno pojačanje poslato kapetanuTroteru Lun je uspeo da dođe do potrebnih supstanci za noveinjekcije tricijanoa minopropena kojima je pojačao poslušnostBatolfa i Vatsona. . A svima je bio potreban i odmor Lun jestizao svuda i na smenu sa Haćom spavao u dva navrata po trisata.

- Izdržite još naredni dan i sledeću noć pa ćemo o svemuobavestiti javnost tako više nikada neće moći da se ponovi onošto ovde nije valjalo - reče Lun kad se još pre zore svi

okupiše Dade još neka uputstva, koja obuhvatiše i nuždu da se



pevaćica Diksi Dod još dan i noc zadrži u Institutu. Ona senije usprotivila, vec reče:

_ Kad budem mogla da pričam, bit ću važna ličnost i postaćuslavna. Možda će me uzeti za glavnu ulogu u filmu koji če sesnimiti o svemu

^ Predviđeno je da nas šestoro rano uzletimo helikopterom iodemo na Hanter - reče na kraju Lun.

- Nas dve ne možemo, jer je danas Maksova sahrana - reče Ka-ren misleći na sebe i Noru

- Onda ostanite - odmah sesloži Lun

- Ali pre toga treba da porazgovaramo negde gde nas nikoneće ćuti - smireno reče Karen

- Vas dve me odvezite do uzletišta, a Nat će Batolfa iVatsona. U toku vožnje možemo da razgovaramo - odluči Lun

*- Sve ovo što sam doživela ovih dana umalo me je sasvim

slomilo. Vaša pomoć me je spasla i naučila da ne klonem, većda se borim Sada sam čvrsta i ne plašim se kao pre - govorilaje Karen. - Sada znam i ko je Prezident i zato sam tražila darazgovaramo izvan Instituta. ..I ja sam naslutio ko je glavni šef - upade Lun. — Ali ne znamgde može biti skrovište tog elektronskog mozga.- Nije jedan, Spregnuta su tri elektronska mozga - dodade Ka-ren Henson.

- Treba znati i gde se nalaze - reče Lun. Karen je sedela

pored Luna na zadnjem sedištu, a vozila je Nora Niland. SadaKaren jače otvori dekolte i u lepoj uvalici medu grudima ukazase medaljon ukrašen dijamantima i ornamentima urezanim uzlato. Ona otkopča medaljon i Pruži ga Lunu.

- Možda će vam ovo pomoći - reće zatim. - Na donjem delukapsule u kojoj je zaleđen moj muž Ugrađen je mali sef. Unjemu su dokumenti iz kojih se može videti gde je skrovištePrezidenta Ovaj medaljon je kopija ključa koji se čuva uzugovor sa vladom. Ko je za to trenutno nadležan ne znam. Moždaje Prezident programiran tako da sam izda nalog za buđenjeDžeda kad nauka bude mogla da izvrši Džedove želje.

- Treba poznavati elektronske mozgove pa znati da su immogućnosti ogromne i čudne. Mogu u trenutku da obave hiljadeoperacija i da izvuku zaključke za koje bismo bez njih moralida ispišemo tone papira radi analiza i proračuna - reče Lun.

Razgledao je medaljon, pa ga spusti u džep - Trebalo je da ostane kod mene kad budem zaleđena - reče

Karen i glas joj zadrhta - Nadam se da ne treba da sepodvrgnem tome što je Džed zamislio?

- Ne, ne treba - odlučno reče Lun. — Možda samo kadostarite. ili ako biste dobili neizlečivu bolest. Ovako bi tobio greh i, možda, čak i samoubistvo.

- Nedostajala mi je takva podrška — osmehnu se Karen -Sada sam jača.. Ostaje da vam kažem još nešto. Na jezeru kod



Buptona nalazi se tobožnja škola za defektnu decu. Tamo jeDžed imao imanje i dao ga je za podizanje škole, a u stvariosnovao je prebivalište za klonove zamrznutih i onih koji suspremni na to.

Lun je radoznalo pogleda i upita:

- Bili ste tamo?- Nisam... Molila sam Džeda da me tamo ne vodi. Tamo su

ljudska bića, koja skoro ništa ne znaju... Ničemu ih ne uče...Samo ih brižljivo neguju da očuvaju fizičku kondiciju...Postoje tri dečaka od sedam, jedanaest i petnaest godina.. Itri devojćice od dve, osam i dvanaest godina.. Ta muška iženska deca začeta su u laboratorijama i presađena da ih rodemlade i zdrave žene - jedva ispriča drhtavim glasom Karen izaplaka. - Ona su od mog i Džedovog tela

- Ostavićemo da i to reše dobro- namerni naučnici - uteši jeLun.

Malo kasnije stigoše na severnu granicu Metropole. Uzletištese nalazilo na livadi kod golf igrališta iza Van Kortlendparka. Odatle je Lun već jednom leteo ka Hanteru, ali tada kaodr Veb.

Karen i Nora se vratiše. a Lun i Hač uzleteše sa poslušnim ibezvoljnim Batolfom i Vatsonom.

XI- Prezident je poludeo! - uzviknu Reks Lodž kad se nađe

nasamo sa Oskarom Berinom kome je pravo ime bilo Viko Adano ikuga su sada u Njujorku tražili i pod tim lažnim imenom - To

što u njegovo ime naređuju Batolf i Vatson je neprihvatljivo.Ćim su otpratili goste, pohapsiji su tvojih šest ljudi, kojisu pokušali da pruže otpor. Narednik Hari Boker je pokazao daje ipak u duši samo policajac...

- Uzalud govorimo - uzdahnu Oskar Berin. - Ovde su većčitavu deceniju skupljani poslušni ljudi bez svoje volje. Cimje dr Majki Velš preneo zapovesti. svi su ih prihvatili.

- Ja nisam - opet je vikao Reks Lodž. - Mene su slali daubijam Štitio sam i uhodio Karen Henson dok je ona vodilaIjubav... I to mi je nagrada?! Kad javnost počne da zuri unaše poslove, prvi ću ja stići pred istražne komisije. Hoće me

na električnu stolicu! Neću biti sam. Batolf i Vatson ne moguizbeći kazne, jer krivlji su od mene Osvetiću se! Ako trebarazoriću ovu grobnicu...

- Sve je suviše glomazno za nas dva usamljena nesrećnika -nastavi da jadikuje i Oskar Berin. - Vatson je pristao da namnaredi da se povučemo odavde i da prekinemo svaku vezu sInstitutom u Njujorku i centrom ovde u planini pa kako on tomisli? Organizacija je očekivala ogromne prihode. A svešće sena nešto drugo.

Tada ih nađe Flora Pilsberi, koja je takođe bila obaveštenao novim pravilima rada i života ovde.

- Ja sam upropašćena! - vikala je pred dr Velšom - Otkrićese moje lažno -buđenje- iz stanja hipotermije. Zar sam uzalud



studirala medicinu i proučavala masažu? No dr Velš ju je samo umirivao frazom da će sve biti u

najboljem redu Sada je ona i pred Lodžom i Berinom ponavljalaistu žalopojku Njena duga kosa poigravala je u teškim viticamapo kratkoj haljini od rastegljivog materijala Dva

prenapregnuta muškarca počeše da zure u njene izazovne oblinei gola bedra.- Bila si ljubavnica Lestera Batolfa... Nadala si se da ćeš

se konačno venćati s dr Velšom a uzgred si svake noći bila s drugim momkom ovde u skrovištu gde nije bilo drugihdevojaka... Sada pomogni nama - smešio se glomazni Reks Lodž.

Ona ga udari po ruci kad joj dlanom pođe po goloj butini - Bolje da se jednom očešljaš i opereš to čudo na glavi! K

sebi šape! - viknu ona već i onako ljutila i nesposobna damisli kako treba

- A, tako? Pomogni mi Berinc!

- uzviknu Lodž i uhvati je za ruke Gangster mu se pridruži i njih dvojica s dosta muke

savladaše devojku... Posle svega ona je plakala još uvekležeći gola. jer su joj bili iscepali odeću.

- Osvetiću vam se... Kunem se da hoću... Zar mene dauprljale ovako?! - govorila je kao da nariće

Berin ode i donese joj haljinu iz njene sobice, pa je odmahizbacie

- Moramo se skloniti, jer će nas odmah optužiti - rečeBerin.

Zaposešćemo bunker s uređaja za aktiviranje mina. Tamo imamo

telefonsku vezu i diktirat ćemo svoje uslove - predloži Lodž._ Ako zarušimo sve prilaze, dobićemo u vremenu da pozovemotvoje momke u pomoć.

- Nadam se da Organizacija neće dopustiti da propadnuvišegodišnji napori - reče Oskar Berin.

Oni su se skrivali prenoseći hranu i piće u bunker, paiznutra zatvoriše teška od čelika livena vrata Odatle sutražili dr Majkla Velša, ali nisu mogli da ga dozovu. Njegovitehničari im odgovoriše da je zauzet

- Ovde je Reks Lodž! Ja imam pravo da znam gde se onnalazi. - Ljutito odviknu Lodž u slušalicu.

- Vi... možete... - neodlučno reče sagovornik koji je znaovelika Lodžova prava. - On sada čini sve što treba da seostvari hibernacija nad dr Metjusom. On je umro od nervnogotrova, ali nekad će se i takvi leševi, kad su brzo zamrznuti,možda moći da vrate u život.

- Ja malo znam o onome što izučava dr Velš, ali siguran samda on to, čini samo da ima punu kapsulu više.' Pa dr Metjus jemrtav satima. Njegov mozak je razoren!

Veza se prekide, jer sagovornik beše ocenio da se ne vredipreprati. Inače događaju se mnoge besmislice. Jedna više neznači ništa.

Lodž i Berin se napiše i klonuše na ćebadima zastrtebetonske ispuste oko komandne ploče za aktiviranje mina. Tako



je prolazila prva noć posle novih naređenja dobijenih izNjujorka. U toku noći elektroničari Popraviše vezu saPrezidentom i dr Majki Velš izvesti šta se sve događa.Prezident ponovi stroga naređenja, a na vest da su se Lodž iBerin zatvorili u bunker sa komandnom tablom za zarušavanje

skloništa naredi: - Ubacite neki smrtonosan plin u ventilaciju prema njima.

Po planu to je taćka hiljadu dva na cevima u segmentu dvaIzvršite!

Dr Velš pozva narednika Bekera i saopšti mu šta se događa išta Prezident naređuje.

- Izvršićemo - reče narednik. - Imamo sve što nam treba Jedino neka nam neko pomogne danađemo ventil na taćki hiljadu i dva

Tako su dva zločinca umrla ne budeći se iz pijanog snaPlaninska podzemna tvrđava utonula je u san. Smenjivale su se

samo straže i dežurni u birou direktora. Tako se dogodilo daje Centar za hipotermiju oživeo tek kad je javljeno da sespustio helikopter sa grupom koju je Prezident ovlastio dapreduzme sve kako bi se stanje sasvim sredilo.

*Bližilo se podne kad je bilo obavljeno sve što je trebalo

uraditi u radnim nivoima skrovišta Dr Majkl Velš pokušao je danagovori Batolfa i Vatsona da za nekoliko dana odlože svojepodvrgavanje hipotermiji.

- Prezident se složio, a mi smo to i predložili - ponavljala

su njih dvojicaKonačno dr Velš izdade zapovesti da se pripreme dve kapsule

i dve operacione dvorane. Trebalo je obaviti hirurške i drugepripreme. Lun je zatražio da on i Hač prisustvuju i vide štase to sve radi Dobili su zelenkaste mantile i maske, pa susišli u operacione dvorane koje su se razlikovale od običnihhirurških. Tu su bile sisaljke priključene na merne uređaje iveštačka srca i pluća

Svućeni, dezinfikovani i na stolove položeni Lester Batolfje uspavan kao za i svaku hiruršku operaciju. Luna jepodilazila jeza zbog načina na koji će umreti ovaj zločinac. A

da li će stvarno umreti? Ili će ovo zamrzavanje biti nagrada,umesto kazne? Lun nije bio siguran da jednoga dana Batolf nećebili odmrznur. Zato je bio spremio u foliju zavareni dokumentkoji ce ostati eventualnim budućim naučnicima, koji bi htelida odmrznu Batolfa i da ga vrate u život. U doku mentu su jasnobili nabrojani njegovi zločini

- Čemu to, - upita dr Velš. - S tim dokumentom uz njega onnema šanse. Pa zašto da ga zaštitimo u kapsuli.

- Da ga nemate vi ili ja na savesti - osmehnu se Lun.Biolog samo klimnu glavom.U drugoj operacionoj sali Ro Hać je pratio šta se događa sa

već pripremljenim i uspavanim gangsterskim vodom UgomSagredom. odnosno lažnim Glenom Vatsonom. Možda radi Haća, ili



radi svojih asistenata hirurg je govorio.- Uređaji kojima se služimo su savršeniji od onih koje smo

imali do pre devet meseci. Ovim sisaljkama počnemo na jednojstrani da uzimamo krv dok na drugoj brizgaljke ubacuju tećnostprotivu zamrzavanja...

Nešto, kao annfriz u automobilu - upade Ro Hač Niko mu nije odgovorio. Hirurg nastavi.- Događa se postepeno izvlačenje, a zatim i ispiranje krvi

iz svih kapilara i krvnih sudova Sredstvo protivu stvaranjaledenih kristala prodire u sve ćelije. To traje čitavih dvestadeset minuta Posle polako uvijamo telo u aluminijumsku folijui potapamo ga u tečni helijum kojim je ispunjena kapsula.Hlađenje traje deset i po časova Tada je temperatura tela nasto devedeset i šest stepeni ispod nule. .

- Meni je dosta svega ovoga - reče Hać najbližem asistentu.- Vidim da je Vatson ostao bez krvi.

Opet nije dobio odgovor, pa sleže ramenima i izide. Smrknutipogledi ga ispratiše. Članovi hirurške ekipe su smatralisvetogrđem prisustvo jednog laika njihovom -obredu«zamrzavanja čovećijeg tela.

Oni sami su i pred sobom tajili pomisao da li oni ubijajućoveka, ili ga stvarno uspavljuju.

Malo kasnije i Lunu je bilo dosta prizora ispiranja krvi izBatolfovog tela pa iziđe. Nađe Haća kako sa narednikom Bekeromrazgovara kako je tek sada lepo biti u službi nauke.

Lun pregleda planove skrovišta i dade znak Haču da krenutobože gore ka nadzemnom delu centra. Narednik reče da će

ostati tu, jer postoji pravilo da u komisiji za proveruizvršenja zamrzavanja bude i jedan policijski službenik dapotpiše zapisnik.

- To je važno - reče Lun. - I nauka mora da poštuje zakone. Narednik slegnu ramenima. Lun i Hać skrenuše na nivou dva.

koji je odgovarao četvrtom podzemnom spratu ako se broji odpovršine, pa se spustiše na najniži. Tamo je bio prostor sakapsulama ranije zamrznutih ljudi, koji su se na to odlučiliživi, ili su mrtvi tako balzamovani za pokušaj oživljavanja.Lunov bedž s oznakom da je on jedan od ovlašćenih šefova iHačov bedž prava kretanja po svim delovima skrovišta otvarali

su im sva vrata.Prostor za kapsule imao je kružni oblik. Betonski ogromni

prsten bio je izdeljen na segmente postavljene u četiri redaDo svakog je moglo da se stigne ispustom od armiranog betona iuz stepenište obloženo granitom. Bilo je ukupno trista išezdeset odeljaka s kapsulama, po devedeset u svakom redu

- Po četiri stepena kruga za svakog -spavača« - primetiHač. koji je iz radoznalosti brojao

- Nije ti sasvim potpuna računica, jer prvi prizemnisegment zauzima mesto dva druga - reče Lun

- Nećemo biti sitničavi - nasmeja se Hać.

Kažem to zato što je tamo kapsula Hensonom. Vidi se da jeluksuznija i bolje opremljena – nastavi Lun. Od ukupnog broja



odeljaka osamdeset i tri su već zauzeta.- Kako znaš - upita Hać Lun mu pokaza jedan pult i pritisnu neko dugme. Na malom

ekranu se pojaviše svetla slova. Elektronika je saopštavala daje osamdeset i tri prizemna odeljka već zauzeto.

- Hajdemo odavde - reče Hać - Ima pravo moj tatica Sam što smatra da ie pravi životsamo na otvorenom moru.

Moramo obaviti jedan posao, reče Lun i pride odeljku u komeje zaleđeni Džed Henson imao vise -komfora- nego ostalizaleđeni.

Lun se bio pripremio za ovu operaciju proučavajući knjigeplanovia skrovišta njegovih instalaciia i samog spremištakapsula. Sada otvori jednostavni zasun odeljka i njih dvauđoše

Da se mi ne smrznemo upita Hač.

* Izvan kapsule temperature je svega dvanaest ispod nule.a to možemo kratko da izdržimo da smo bez odela.

On nade deo kapsule kojoj je bio dodan mali sef. U otvor naboravi gurnu medaljon dobiven od Karen i povuće. Vratanca seotvoriše, Lun džepnom lampom posvotli unutrašnjost, pa brzimpokretom izvuče paket uvijen u aluminijsku foliju. Grabiš kao iz vatre reče Hać.

A šta da je- ovamo prodrla hladnoća kakva vlada u kapsuli”upita Lun.

Nisam imao posla s hladnim stvarima nasmeja se Hać

Temperatura bliska onoj na apsolutnoj nuli može da opoče isto kao ona od plus dvesta objasni mu Lun.Hač izide da Lunu oslobodi prolaz, a zatim oba napustiše mir

spremišta sličan miru groba. - Ako je ovde ono što nam treba, odlazimo još danas - reče

Lun kad se nađoše u hodniku. - Nikome ne govori da smo neštouzeli jer Prezident bi bio -smrtno uvređen- kad bi to saznao

Hač klimnu glavom, jer znao je šta Lun očekuje da nađe upaketu oduzetom mrtvom, ili možda samo hladnim snom usnulomtvorcu Bande hladne smrti. Već u mislima je Lun stavljaoveliko slovo na početku imena, koje je bogatašovoj moćnoj

organizaciji dao Niland

*Lun se nadao da sada neće doživeti veliko iznenađenje, ali

uverio se u suprotno čim je razgledao plan i pročitao tristranice telegrafski kratko sročenih rečenica. Iz njih se takomoglo zaključiti na šta se misli. Najvažnija od njih jeglasila

Nerv stvari pozvati šifrom. Džed Henson preuzima svojaprava. Nerv ce tada odgovoriti na sva pitanja i prihvatiti svanaređenja.

Trebalo je pogoditi da se pojmom nerv stvari naziva spregatri elektronska mozga.



Čim završi čitanje uputstava, Lun pozva Haća. Iskoristićemo priliku što je dr Velš zauzet i obaviti nešto

u njegovom birou. Požurimo, jer bojim se da nam ne izmaknuneki događaji iz ruku reče Lun

Hać sleže ramenima u znak da ga ne razume, ali kad je žurba,

onda nema šta ni da pita. Lun proveri funkcionisanje veze s prezidentom i pomalo

svečanim, sasvim izmenjenim glasom reče Džed Henson preuzima svota prava.Imate ih. Slušamo, jasno odgovori sprega dalekih elektrons-

kih mozgova.- Sta se događa sada u Njujorku? Sta je preduzeto - upita

Lun- Pripreme su u toku. Dosadašnja rešenja su bila nužna da

se dobije u vremenu. Dobijeno! Svi akteri prihvatili noviplan: očuvati savez tri snage... - govorio je metalni glas iz

skrivenih i na više mesta raspoređenih zvučnika, koji sudavali stereofonski utisak.

- Davanje prednosti zakonu i nauci dovelo bi do diktatajedne ili druge sile. što je programirano kao zabranjeno.Održavamo ravnotežu subjekata. - odgovarao je President.

- Šta se događa u Njujorku - ponovi Lun pitanje.- Obavljaju se pripreme preuzimanja koje će biti izvršeno

nakon još dva dana. Sada spoljne zasede čekaju Luna da seotkloni ta smetnja - odgovori sprega tri elektronska mozga,koju su vodi Bande hladne smrti nazivali Prezidentom

- A ako on opet umakne? - upita Lun

- Ostaje kako je on uredio - odgovori Prezident. -- Uslovidiktiraju da se do onemogućavanja Luna ostvaruje njegov plan

- A šta je sa inžinjerom Arnoldom Dilom? - pitao je daljeLun pogađajući da te sprega elektronskih mozgova došla doistine

- Arnold Dil je Donald Sikert. odnosno Lun kralj ponoći - Zašto ga ne zadržite u svojoj službi. - Nemoguće, Njegovi stavovi neprihvatljivi, Protive se svi

ostali subjekti na vrhu - odgovori PrezidentLun pomisli da to znaći da vrhovi vlade, nauke i mafije ne

prihvataju da se nastavi naučni rad pred očima javnosti No

nije bilo to najveće iznenađenje za Luna Ono je došlo tek kadon upita ,

- Šta se sprema za'Centar hipotermije na Hanteru: - Za još jedan sat i trideset minuta uzleteće vojni i

policijski odredi, koji će opkoliti centar Tamo je Lun i nemože pobeći tako brojnim snagama - odgovori Prezident.

- On može da poruši centar reće Lun. - Isključeno Mehanizmi paljenja mina blokirani' - odmah

odgovori Prezident.Hać je nešto brzo pisao na listu papira i sada ga pruži Lunu -Dijaloge sa elektronskim luđakom ostavi za drugi put

Kidajmo odavde! pisalo je ćitko i krupno napisano. Lun klimnu glavom i ustade Još jednom uništi veze planinskog



skloništa bande s neobičnim elektronskim gospodarem. pa reće - Čuo si da imamo još sat i po da umaknemo. - Čuo sam i zamišljam koliko radara prati svaku letelicu

odavde pa do Kanade, ili Paname - odgovori Hać. - Proleće je i mnogo letelica je u vazduhu Poslužiće nam

kao -prometna gužva- da se u njoj izgubimo- odgovori Lun

Pokupiše svoje torbe iz prostorije koja im je bila dodeljenasada kad su imali ovlašcenja važnih ličnosti organizacije. Bioje to u stvari pravi apartman s dve male spavaće sobe izajedničkim salonom i kupatilom

Požuriše da pozovu pilota helikoptera i nađoše ga utrpezariji kako ruča. On ih obavesti da je dopunio rezervegoriva i proverio instrumente.

- Nadao sam se da ću moći malo da spavam, ali još milije mije da to učinim u Njujorku - reće pilot ustajući.

On zažele da svrati u odeljak za spavanje, koji je bio tamogde su bili smešteni posetioci pre tri dana Lun i Hać su gapratili, pa za njim uđoše u odeljak.

- Možeš da odspavaš ovde, ako hoćeš da poživiš. Mi letimosami, ima li smetnji - reće Lun.

- To ne možete' - uzviknu pilotAli Hać ga je već vezivao Stavi

prije nekakav predmet pod košulju i zalepi ga flasterom, pa mupripreti

- Ako budemo imali smetnji pri uzletanju radio signalomupalicu bombu koja ti je postavljena na trbuh Razleteće ti se

creva, a mi ćemo naći naćin da otputujemo .. - Zaključana su vrata kabine i ključ je ovde u mom džepu -

odgovori pilot prestrašeno gledajući u malo ispupćenje na svomtrbuhu

- Mirno spavaj, jer ništa ti se neće dogoditi, ako je taćnoda nema smetnji da poletimo - reče Lun

- To samo ako ste pilot i poznajete ovaj tip helikoptera -odgovori pilot.

Hać mu zalepi usta širokom trakom flastera, pa mu veza inoge

- A sad spavaj - zaključi i spusti ga na ležaj

Poleteli su bez smetnji ponirući niz Hanter ka dolini IstBrenća De- lavare. Lun je pilotirao držeći uključene radio-veze s centrima kontrole. Niko se nije interesovao za njihovlet. Nad visovima Slejda ugledaše jedan vojni avion, a odKingstona je dolazio policijski helikopter. No ni jednaletelica nije obraćala pažnju na njih. Oni nadleteše Kingstonpo periferiji i pođoše iznad Hadsona prema jugu Možda je tobilo drsko, ali odlučiše da se spuste kod Vest PointaHelikopter ostaviše u udolici tako da se nije video sa strane.Odmah zatim pešice prošetaše po suncem obasjanoj poljani doautobuske stanice kod Lorej naselja

- Ostaje da im udarimo zvrčku, pa smo za danas uradili svešto smo mogli - reće Lun. - Eno dolazi autobus.



- Volim da vidim kako to delimo zvrčke odavde - zavrteglavom Ro Hać

Autobusom stigoše u Pikskil i potražiše poštu. Iz nje.koristeći dve telefonske kabine i imenike, počeše da zovu.Javljale su se redakcije listova, radio stanica, televizijske

stanice, novinske agencije. Hać je čitao, a Lun govoriosročeni tekst, koji je počinjao:

• Posetite Biološki institut na Velfer Ajlendu i skrovištena Hanter planini odmah iznad izvorišta Čeheria gde ćetesaznati za senzaciju veka. Lun je otkrio Bandu hladne smrti,koju je sačinjavao savez nauke, vlade i podzemlja...

Spominjano je ubistvo novinara Maksa Nilanda. Data su imenanedavno unapredenog u čin policijskog kapetana Trotera, drVeba i drugih. Upozorili su na to da će spasti živote mnogihljudi ako požure. Kazali su da se sprema velika operacija naHanleru, da su tamo zaleđeni ljudi u nekadašnjem silosu

atomske bombe i da je u toku dana izvršeno zaleđivanje višeginspektora Lestera Batolfa i gangsterskog vode Uga Sagreda.koji se do sad krio pod imenom Glen Vatson

- A kako da vam verujemo9 - pitali su, svi pozvani.- Proverite - odgovorio je Lun dajući brojeve telefona

Instituta i centra na planini.Isto je činio Ro Hać. Dodavali su imena ljudi koje treba

odmah pozvati. A na pitanje ko javlja, odgovorili su da zaistinitost obaveštenja garantuje svojom čašću Donald SikertKad završiše posao već se bližilo veće. Oni iziđoše i uputišese ka Handsonu. !

- Već su »procurile« vesti o nama i zato je dobro što smokazali istinu o tome ko govori - reče Lun.

- Mogu da zamislim zbrku koju smo napravili. Sada jureautomobili puni reportera fotografa i televizijskih snimateljai opsedaju ostrvo i penju se uz planinu - veselo je govorioHač

- A sada treba da se pobrinemo za sebe - zaključi Lunosmatrajući brodove i brodiće ukotvljene uz obala

- Svoje bombe smo ispalili, pa bi negde trebalo da seuvučemo u mišiju rupu. jer dirnuli smo najgori osinjak sveta -komentarisao je Ro Hač.

Oštro Lunovo oko brzo je odabralo neugledan, davno neobojenbrodić, sa ćijeg mosta se izvijao pramen dima. To je bio znakda neko na njemu živi i zbog nečega loži običnu peć. Kadstigoše blizu, iz kabine izide star Crnac i sede na gomilusmotane užadi. Zapali lulu gledajući prema sredini reke. Lunga zovnu sa obale i upita mogu li da svrate k njemu.

- A šta ću vam ja? - upita Crnac okrenuvši glavu k njima. - Uputili su nas k vama — odgovori Lun neodređeno - Dođite - složi se crnac. Popeše se na brodić i Lun objasni

da piše knjigu o ljudima na reci. pa ga zanima čiji je ovaj

ubogi brodić i kako žive ljudi koji plove njime. - Zovem se Bad Heju... Plovim i živim na ovom bednom



plovilu, koje nije ni brod. ni čamac, ni dereglija... - poče da priča domaćin.

S njim je plovila njegova žena Nensi, koja je kuvala večeruza njih dvoje.

- Možeš li da, isploviš, ako dobro platimo? - pitao je Lun.

- Ako uspem da pokrenem motor. ploviću za pet dolara na sat- odgovori stari Bad HejlL- A pun pansion s večerom? - veselo upita Hač. - Nikad niko ne traži hranu... Daćete koliko želite -

odgovori Hejli.- Ovo je za predujam - reće Lun i pruži mu sto dolara. Hejli ih je držao u ruci s izrazom neverice. Odavno nije

imao toliko novca odjednom u rukama. Gorivo je kupovaočekovima kredita, koji je otplaćivao mesečno kao i hranu. On malo razmisli, pa seosmehnu i uzviknu:

- Hej, Nensi! Imamo goste na večeri! Iziđi da ih pozdraviš! Stara, gojazna Crnkinja se pojavi iz kabine i osmehnu se

prilazeći Kad je čula da oni žele i večeru, pojavi joj seizraz zabrinutosti. Žalila se da nema ništa tako dobro, alikonzervi šunke i kuvanih jela ima dosta.

- Zadovoljićemo se onim što imate - reće Lun. - Čudi me da ste došli k nama. Prevozimo samo siromašne -

reče žena ne skrivajući malo nepoverenja - Gospodin piše knjigu o sirotim brodarima na bogatom

Hadsonu - umiri je Bad Hejli.Ro Hać je već ležao pored kabine s glavom na svojoj torbi i

razmišljao o čudnim doživljajima ovih dana. Eto, izhelikoptera spustili su se na tu bednu, zarđalu lađicu. Do-maćin ga posavetova da ide u kabinu i legne na presvučenuklupu i dodade da je kod njih čisto, iako izgled brodića to neobećava.

Već se smračilo kad motor brodića konačno proradL Tek kadnapustiše obalu Hejli upita kuda da plove.

- Može li do Džersi Sitija? - upita Lun- Zašto da ne može? - osmehnu se Hejli.- I molimo da plovite tako da tamo stignemo tek kad se

pojavi sunce — dodade Lun.

Neko vreme uživali su sedećl na palubi brodića, a onda sedogovoriše da spavaju na smenu. Prvi se u kabinu spusti RoHać. ali se vrati da pozove Luna za sto jer starica je upravopostavljala sto i prinosila jelo.

Pokazalo se da stari brodar ume da priča legende sa Hadsona,a njegova žena je bila vična i upravljanju brodom, pa ga jezamenila na tom poslu.

U jednom trenutku Lun pogleda na sat i osvrnu se po kabini.Video je stari, ali još dobar radio aparat, pa zamoli domaćinada ćuju novosti dana, koje počinju Hejli samo pruži ruku i

uključi radio. Uzbuđenim glasom spiker je najavljivao senzaciju dana:



- Lun otkrio i razbio Bandu hladne smrti... Biološkiinstitut i tajni Centar za hipotermiju na Hanter planiniprisiljeni da za javnost otvore pristup vestima...

- Uvek nekakvi veliki zločini - uzdahnu starac.- Isključite ga, jer ne vredi slušati. - zaključi Lun. -

Možda je bolje da posle večere postojimo malo na palubi. - Ja ću da spavam - reče Ro Hač

XIINa jednoj strani besnela je prava bura oko Biološkog

instituta na Velfer Ajlendu i Centra za hipotermiju na Hanterplanini, a na drugoj su Lun i Hač uplovili u mirnu luku.Iskrcali su se u Džersi Sitiju i taksijem se odvezli donaselja Merion. gde je nekad Lun imao iznajmljenu kućicu.Čekalo ih je mnoštvo poslova pa su požurili da iznajme malu,udobnu kuću na Bol Veju. Hač je iznajmio kola, a Lun je

kupovao sve ono što bi im moglo nedostajati s obzirom da suizgubili opremu u skrovištu u Bronksu.

Predahe su koristili da poslušaju vesti sa radija itelevizije i pročitaju novine. Javnost, oličena u mnoštvunasrtljivih novinara, jurišala je na senzaciju. Kapetan Tro-ter, dr Sju Kiajton, Karen Henson, Nora Niland i dr Rodžer Vebsu shvatili da se radi o trci u vremenu. Trebalo se osloboditisvega što su otkrili, a što javnost nije znala, jer je takoprestajala nužnost da budu ubijeni Govorili su, govorili...Štampa, televizija i radio su bili nezasiti i objavljivali susve što je

neko od njih rekao. Pored toga javnost je bila i osvetoljubivašto je od nje godinama skrivano sve što se događalo. Odmah sumnogi zahtevali da se stvore komisije Kongresa i Senata kojeće istražiti slučaj.

Javnost je tražila odgovore na pitanja već u samim člancimasvih novina i časopisa:

»Je li Banda hladne smrti uživala pomoć vlade?... Kako jedošlo do saveza nauke, Mafije i vladinih službi?... Je lizamrzavanje Batolfa i Vatsona samo bekstvo od pravde?... Imali garancija da se savez podzemlja, policije i vladinih službineće obnoviti?... Sta je s Lunom i zašto ga gone sve snage

reda, podzemlja i poslovnih magnata?...« Lun je na jednoj strani kupovao opremu koja mu je bila

potrebna za nastavak borbi, a Hač je na drugoj otišao da saMenhetna i iz Bronksa iz dva ostavljena automobila uzmeostatke oružja i prtljaga. Tek naveče su se sastali u kući naBol Veju.

- Koristilo mi je to što sam pre koju godinu boravio ovde.Znao sam gde su banke da sa šifrovanih uloga uzmem dovoljnonovca. Našao sam trgovine koje su mi isporučile skoro sve štomi je potrebno - pričao je Lun.

I sam Ro Hać je bio iznenađen svim onim što je bilo natrpano

u holu i sobi. Bilo je tu hrane, hemikalija, odeće,kozmetičkih preparata i mnogo toga što je svakako bilo



potrebno za duži boravak ovde, ali Haća je iznenadilo ono štoje Lun prvo otpakovao. Bili su to najnoviji snažni radiouređaji, kao da želi da osnuje pravu radio stanicu. Pored togaaparati za umnožavanje i fotokopiranje bili su uz hrpu papirai štamparskog pribora.

- Dakle, da se oprostim od nade da ćemo malo uživati učarima Njujorka i lepih Amerikanki? - s uzdahom upita Hač.

- Bilo bi opasno upuštati se u to sada kad te od osammiliona stanovnika Njujorka traži bar njih pola miliona -nasmeja se Lun. - A ostao nam je i »gospodin- Prezident jošuvek nedirnut. Ometen je u zadnjem trenutku kad je trebalo daobavi savez podzemlja, policije i nauke, ali on može da čeka ito ostvari kad mi budemo daleko

- Od tih reći me hvala prava nemoć - reče Ro Hać. - Zar namse tako žuri da ne možemo uzet koji sat odmora?

- Večeras nam ostaie da telefonski posavetujemo našeprijatelje Ućinićemo to s javnih govornica, a ne odavde -zaključi Lun

Zazvoni zvono na ulazu i Hać otvori. Dva momka iz obližnjegrestorana su donela naručenu večeru Hać im reče da sve ostaveu predvorju. jer nije želeo da vide opremu još uvek razbacanupo holu i sobi

Posle večere. Lun se dade na posao da uradi svoj i Hačovizgled.

- Samo da ne budem ružan - reće Ro Hać - Ako upoznam kakvulepu devojku. ne želim da me otera zato što si me ti pretvorio

u kakvu rugobu.- Uverio sam se da umeš da izgledaš i kao plejboj, pa ti

spremam i takvu masku - odgovori Lun. - Važno je postići to daizgledam«., tako da nas ne prepozna niko s kim smo se do sadasreli u Njujorku. Pored toga treba da je maskiranje trajno ipogodno za održavanje

- A ja baš strepim da mi ne nalepiš brkove i bradu, za kojebih strepeo da mi ne otpadnu - šalio se Hać.

No na kraju je bio zadovoljan izgledom Lun mu je skratio i usmeđe oboio crnu kosu. Naročitim hemikalijama promenio bojukože da je izgledala dobro osunčana. ne samo po licu. već po

ćelom telu, suzio malo obrve i svemu dodao naocare sa staklimabez dioptrije

- Ne bi me poznala ni moja Ronda da je sada ovde - zaključiRo gledajući se u ogledalo

Lun je bio naviknut da podnosi mnoga neprijatnija sredstvaza maskiranje. I sebi je obojio prosedu kosu na slepooćnicama.ali je dodao i naročitu protezu sa obe strane vilice, čime jepromenio oblik lica. Imao je samo jedan par naočara koje suizradili najbolji optičari u Londonu. Gledane spolja odavalesu otisak naočara s najvećim dioptrijama za kratkovide. a onajko ih je nosio nije osećao nikakvu promenu. Nekoliko veštać-

kih pega i dve bradavice na licu još više su izmenile njegovizgled Ali i držanje tela je doprinosilo maskiranju. Malo više



je obesio ramena i pognuo se napred i tako dobio izgled malonižeg muškarca.

- Sad bismo mogli na Brodvej - zaključi Hać

*

. Prolazili su dani u strpljivom radu Lun je Izradio novelažne dokumente prema sadašnjem izgledu i rezervne premamogućim maskama kojima bi se poslužili. Napisao je mnoštvopisama i priložio im kopije dokumenata snimljenih u Batolfovombirou. Biološkom

institutu i Centru za hipotermiju. Vodio je duge razgovoresa Sju, ali javljao se i ostalima da čuje ima li novosti i dakaže svoje mišljenje o tome šta bi trebalo da se uradi

Pošto je konačno uspeo da nabavi dovoljno snažnogeksploziva. Lun sedmog dana od dolaska u Nju Džersi pozva Haćai reče

- Sutra krećemo ka Prezidentovom skrovištu. - Ja još uvek nisam načisto kakav je vrag taj Prezident -

primeti Hać - Vreme je da i ti malo pažljivije proučiš Hensonov dosije.

koje smo uzeli iz njegove kapsule - reče Lun dohvatajući torbuza spise sa stola.

Dugo je objašnjavao Haću sve sto je tamo bilo napisano iucrtano.

Rano ujutru utovarili su kofere i vreće s opremom uiznajmljena kola i izvezli se preko mosta na Henkensek Riveru.Nastavili su put prema zapadu s namerom da ručaju u

Filipsburgu. Celim putem Lun je izlagao Haću ono što je naukadostigla u stvaranju i korišćenju elektronskih mozgova On jestrpljivo slušao, ali mu je ipak malo laknulo kad su stigli uFilipsburg, gde su ručali i odmorili se uzevši sobu zapopodnevni odmor.

- Sad nismo više daleko od cilja Tamo treba da nastupimonoću - objasni Lun to zadržavanje.

Posle odmora mirno su večerali i tek u deset sati noćukrenuše preko Delavare Ne ulazeći u Ljston zaobišli su doplaninskog puta, koji je vodio ka visovima Mok Cenga. Brzo suse uspeli do pojasa šuma i skrenuli malo ka severu da zaobidu

kamenitu dolinu.Konačno se nađoše na pošumljenoj padini iznad koje se

uzdizao jedan od kamenitih vrhova Mok Cenga.- Nisam zamišljao da je tako pusto nedaleko od gradova -

primeti Hać. - U ćelom svetu opustele su planine i neobradiva zemljišta,

jer svi su se zbili u gradove Još pre nekoliko decenija ovudasu se mogli sresti lovci, ali sada ih više nema Lovišta suizdeljena i pripadaiu pojedincima. ili kompanijama - pričao jeLun.

Skrenuše na uski pul i nađoše se pred zatvorenom kapijom

načinjenom od metalnih okvira i bodljikave žice Ograda seprotezala ivi com šume i bila je visoka najmanje tri metra.



Najviši red bodljikavih žica bio je ojačan time što su dvožice bile upletene jedna oko druge Na kapiji je pisalo:»Privatno lovište - zabranjen ulaz pod protnjom životneopasnosti.

*

- Tu smo — reče Lun pokazujući kapiju. - Ima li kakvog stražara? - upita Hać. - Ne verujem - odgovori Lun. - Ne vidi se nikakva koliba. No

ipak prikrićemo kola tu desno medu drveće. On je išao osvetljavajući prolaz džepnom lampom, a Hać

poveze za njim. Uzeše opremu koja je bila dosta teška i pođošepored ograde. Na jednom mestu Lun stade i reče da trebaotvoriti prolaz kroz redove bodljikave žice.

- Postoji li mogućnost da su ugrađene neke zamke, koječuvaju Prezidenta? - upita tiho Hać.

- O tome smo nešto već govorili još u Džersi Sitiju. No sve

što se nalazi u planovima uzetim u Hensonove kapsule pokazujeda se mine i sve zamke iskljućuiu kad se elektronski mozgoviprogramiraju i to snažnim radio emitovanjem poruka - odgovoriLun.

Hać nije shvatio sve te složene uslove pa samo upita - A kako se Prezident ovde u planini snabdeva energijom?- Postoje mnoge mogućnosti, ali planovi pokazuju da su ovde

primenjeni jednostavni uređaji, koji su odavno provereni.Obeleženi su slovima GE. što mora da znači galvanski elementi- odgovori Lun

- Nisam siguran da sve to razumem, ali dovoljno je ti znaš

da to može - odgovori Hać. Lun je morao da se nasmeje. Hać poče da snažnim klještima za

takav posao seče bodljikavu žicu i da je zanosi ustranu kakoim ne bi smetala. Kad su uspeli da se provuku. nastaviše krozšumu Naiđoše na zaravan koja je bila obrasla travom i tek ponekom mladicom šiblja

- To treba da je ovde - reče Lun. - Vidi se da je ovo sveizravnala ljudska ruka. Šiblje koje niče je počelo da zahvatai ovaj prostor Za koju deceniju sve bi sakrila šuma.

Hać se osvrtao kao da očekuje neki napad I sam Lun je osećaoneku jezu zbog trenutaka koji treba da nastupe. Znao je da će

se sresti sa elektronskim i drugim tehničkim uređajima, alioni su imali i neki vid misaonog bića Uništili ih bilo jeslično izvršenju ubistva

- Već je blizu ponoć reće Hać Zašto ljudi mnoge mračne poduhvate čine u ovo gluvo doba? - Nehotični misticizam, nasmeja se Lun. - Ali to vreme ima

i praktičan smisao. Ponoć dolazi dovoljno kasno da većinaljudi spava, a dovoljno vremena ostavlja lupežu, ili ubici dado jutra daleko pobegne.

Sedoše pod jedno drvo osluškujući glasove šume U petnaestminuta do ponoći Lun uključi svoj džepni prijemnik, već

podešen tako da primi emitovanje njegovih snažnih uređaja izDžersi Sitija Bio je snimio lozinku za Prezidenta, posle koje



će on slusati naređenja emitovane sa magnetofonske trake, ikao i onu smeštenu u automate koji će uključiti emitovanje.Ćule su se reći.

• Džed Henson preuzima svoja prava, ponavljamo: Džed Hensonpreuzima svoja prava... Otvorile prilaz alfa! Otvorite prilaz

alfa'Nedaleko od Luna i Haća, na IVICIi šume. žbun s podužom

šibljikom u sredini može da se pomera. a onda jedanpravougaoni deo livade poče da izdiže. Pokidaše se žilice iotkidoše buseni trave po gotovo pruvim linijama. Zatim seuzdignuti prostor iskrenu tako da se ukaza širok ulaz

- Ulaz aifa otvoren. Ulaz alfa otvoren- ćuo se metalniPrezidentov glas.

- Hajdemo - pozva Lun Haća Nepoverljivi Hać poteže pištolj i s njim u ruci pode oprezno

napred noseći leško breme alata i eksploziva

Imamo dva sata vremena, a onda moramo izići, jer ovaj ulaz će se zatvoriti na zahtev naše radio stanice koja će to emitovatiautomatski. To je potrebno da bismo pokopali tajnu ovogskrovišta objasni Lun.

Izbliza ugledaše ogromni betonski blok izdignut iz ležišta iiskrenut da omogući ulaz Bili su ga pokrenuli u uljepotopljeni snažni hidraulični nosači koji su na svetlu džepnebaterije odbijali svetlo kao da su toga časa izbrušem na maši-nama.

- Zar i ovo pokreću galvanski elementi? - upita Hać - Zašto da ne? - reče Lun Već raspoznajem sistem ravnoteže.

Dovoljno je da mala baterija pokrene elektromotor, koji ulijetećnost u jedan rezervoar, pa tegovi pomere prvu površinu, nakoju se srući teret iz velikog rezervoara

- Uzalud mi to pričaš - nasmeja se Hać Uđoše niz betonsko stepenište osvetljavajući ga džepnim

lampama. Stigoše u nizak, ali širok betonski tunel. Lun osvetii levo i nađe sandučić omotan folijom. Skide zaštitu i otvoriga pomerajućl metalni utvrđivać. Iza poklopca se ukazaprekidač za električnu struju Lun ga ukijući i u podzemlju seupališe male. slabe svetiljke. koje su ipak omogućavalekretanje. Nakon desetak koraka nađoše se pred metalnom pločom,

koja mora da izlivena od bronze, ili neke nerđajuče leguretamne boje. Ona je hermetićki zatvarala prolaz, a na njoj subili zatezni utvrđivać i po sistemu kakav je bio poznat vechiljadama godina.

- Prezident čeka - nasmeja se Lun i jedan po jedan pomerisvih osam utvrđivaća pa svom snagom pritisnu desnu stranumetalne ploče.

Nije se pomerila. ali kad je pritisnuo levu stranu, onakliznu po šinama namazanim već pomalo sasušenom mašću ukaza seomalena sobica s nekakvim mostom na sredini.

Opet je trebalo naći prekidač i upaliti svetlo.

Desetak lampica osvetliše pultove i instrumente Lun prvo svrata osmotri sobicu, pa reče:



- Smemo ići samo po mostu, jer levo i desno je naliven uljemrazređeni bitumen. Zapali bismo u njega kao u živo blato.

Levo je bio red staklenih posuda, od kojih su vodilielektrični vodovi.

- Eto odakle dolazi električna energija za rad elektronskog

mozga - reče Lun. - Boli li ga što smo mi usred njega- upita Hač. - Usred njih - ispravi ga Lun

- Njih je tri.On odmah razgleda galvanske baterije. Bile su na principu

korišćenja platine, azotne kiseline, razređene sumpornekiseline i amalgama cinka. Lun je pamtio i ime konstruktoratakvih baterija Grovea.

- Ovde se. hemijska energija pretvara ..u električnu.Baterije mogu ići dalje u dubinu i verovatno ih ima toliko dapotraju nekoliko decenija. Elektronski mozak je programiran da

prima energiju od jedne baterije i stavlja u pogon drugu, kadase jedna, pokvari, ili kada oslabi zbog istrošenosti sastojaka- objašnjavao je Lun.

- Onda je dosta da mu porazbijamo sve te staklenike - rečeHač.

- Zagušila bi nas isparenja po- mešanih kiselina — nasmejase Lun. — Ima više načina da uništimo Prezidenta, koji bi nasčuo da smo u birou nekog od ljudi Bande hladne smrti, ali nasne čuje kad smo usred njega

- Grozim se od pomisli da smo u nekom mozgu, makar ielektronskom - šali se Hač.

- Samo ovde možemo ćuti odgovore na pitanje ko su sve ljudipovezani s bandom, a nalaze se na visokim položajima - rečeLun. -Džed Henson je dobro smislio sve ovo, a imao je i odličneinžinjere koje je verovatno ovamo dovodio vezanih očiju.Međutim, ne postoji ništa sasvim savršeno, pa ni Prezidentnije savršen

Hač je ćutao kako bi se ubrzao posao ovde. Lun priđeprogramerskom stolu i sede.

Govorio je Haču da su ovde odeljci sva tri elektronskamozga koji su verovatno u bočnim prostorijama

- Sve je zaštićeno od vlage i spoljnih uticaja.. Tu desnoje prolaz do samih uređaja Eto. zaštićen je vratima kakva seviđaju na podmornicama Pokušaj da ih otvoriš, jer to jejednostavno. Za to vreme spremiću softvere i program za »ot-varanje mozga« našeg Prezidenta- nastavljao je da govori Lun.

Nekoliko minuta kasnije osvetli se mali ekran i na njemu seukazaše reći: -Spreman za funkcionisanje«.

Lun otkuca pitanje o tome ko su ljudi u najvećim organimaSjedinjenih država, koji primaju njegove zahteve. Na ekranupočeše da se redaju imena Lun je brzo beležio.

- Otvorio sam - javi ee Hač. - Upalio sam i svetlo kao što

si ti učinio dok smo dolazili.- Znam šta vidiš.



Postavljaj eksploziv, jer je treba da sa automata skinemvažnije kaleme s kojih ćemo posle moći da pomoću drugogelektronskog mozga sve pročitamo ili čujemo - reče Lun.

Vreme je brzo proticalo. Lun je postavljao pitanja i dobijaoodgovore, pa onda u jednom momentu uzviknu:

- Sve je mnogo savršenije nego što sam očekivao! Možemoudesiti da Prezident odgovara na pitanja komisija Senata iKongresa, da priča novinskim reporterima i diktira knjige osebi i zaveri Bande hladne smrti...

- Ako neko dođe i sve programira iznova? - upade Hać. - Ostavićemo mine i programirati Prezidenta da izvrši samou-

bistvo kad ne bude više potreban, ili ako neko prodre k njemu - odgovori Lun. - A sada moram dapožurim, jer će se umešati naša nova radio-emisija, pa bismomogli i da stradamo. Nemamo toliko eksploziva da bismo uspelida se probi- jemo kroz ogromnu betonsku čahuru skrovišta, čiji

zidovi su od metar i po debelog armiranog betona.Hač je ćutao. Konačno Lun po veza kablove za električno

paljenje eksploziva smeštenog usred tri elektronska mozgasmeštena u istoj prostoriji.

- Ostalo nam je svega još pola sata - reče Lun u jednomtrenutku.- To je dovoljno da sve proverimo i izidemo.

Napolju su postojali još sedam minuta, a onda ugledaše kakose ogromni betonski blok pomeri u vodoravan položaj i počepolako da spušta. Konačno na travi ostadoše tragovi kao da jeneko moćnom rukom po pravim linijama kakvim šiljkom razderao

livadu.- Postaje sve teže odbraniti pravdu.. Pitam se da li će

ćovečanstvo naći put da izbegne samouništenje, ilisamozarobljavanje pomoću napretka nauke? - reče Lun odlazećipreko zaravni, a da nije ni pozvao Hača.

Ovaj ga sustiže. - A šta sada? - upita Hač. Lun se trže iz misli i zastade. Mesec je osvetljavao Blu

Mauntin. No u noći planine nisu bile plave, već tamno modre,skoro crne.

- Spustićemo se u dolinu Dela vare. Pored reke su dobri

putevi do Filadelfije - odgovori Lun. -Otuda možemo da platimo dugove za iznajmljena kola i da ihvratimo. Otkazaćemo zakup kuće u Džersi Sitiju, javljati seprijateljima, pisati novinskim i radio redakcijama...

- Otuda lete i avioni ka Evropi- uzdahnu ćežnjivo Ro hač.

- To i očekuju gonioci - nasmeja se Lun. - Motre na svakogako se ukrca u avion ka Evropi. Ali mi ćemo ploviti, jer uDelavare zalivu već nas čeka tvoj tatica Samjuel. S njim jejoš i tvoja Ronda Farel... Naravno i Džejn je s njima...

- I ti mi sve to kažeš tek sada?;

- iznenadi se Ro Hač. - Možda bi ti suviše žurio k njima i ne bih se čudio. No



žurba nije uvek dobra - i dalje se smejao Lun.- S tobom ni sam Lucifer ne bi izišao na kraj - tobože

ljutito odgovori Hač. Bilo je odavno svanulo kad se nađoše pred Filadelfijom Ro

uključi radio prijemnik. Spiker je govorio:

- Tajna radio stanica neprekidno emituje poruke ćovekakoji je potpuno uništio Bandu hladne smrti. Lun odnekudporučuje da možemo preneti sve o događajima koji su uzbudilisvet. Poruke se ponavljaju. Za nekoliko trenutaka ćućete glasDonalda Sikerta, koji prenosimo za vas. Pitamo ga: Da li seplašite potera i goniometrijskih traženja? Priča se da je vašastanica negde u Džersi Sitiju... Ne odgova?... Ondauključujemo vas da govorite našim slušaocima... Daj neku drugu stanicu, koja daje dobru muziku - reče Lun.

KRAJ

lun i zavera ledene smrti (roto biblioteka x-100, broj 849; begépelt változat)

Documents