m. zivkovic - nesto izmedju - simbolicka geografija srbije

Marko @ivkoviæ UDK: 316.647.8(497):316.75Reed College Originalni nauèni radPortland, Oregon, USA

NEŠTO IZMEÐU:SIMBOLIÈKA GEOGRAFIJA SRBIJE

Rezime: U ovom radu pokušavam da smestim ono što æu nazvati „prièama

koje Srbi prièaju samima sebi (i drugima) o samima sebi“ u okvire širih geo-politiè-

kih predstava ili simbolièkih geografija. Pri tome se oslanjam na istorijski bogato

potkrepljene studije evropskih predstava o Istoènoj Evropi i Balkanu Erika Volfa i

Marije Todorove, ali najviše pa`nje posveæujem tipovima reakcija na te stereotipne

predstave. Ovaj rad bavi se specifiènom pozicijom Srbije u srednjoevropskim kultu-

ralnim hijerarhijama i balkanskim „gradijentima nipodaštavanja“ i time kako ta po-

zicija ogranièava naèine na koji se Srbi nose sa onim što Gofman naziva „iskvarenim

identitetom“ (spoilt identity). Pri tome se oslanjam na poreðenja izmeðu Hrvatske i

Srbije koja smatram posebno instruktivnim u ovom kontekstu. Pozivajuæi se na pri-

mere iz knjièvnosti, svakodnevnog ìvota , popularne kulture i javnih diskursa, po-

kazujem, izmeðu ostalog, kako odgovori na stigmu bivaju saèti u figurama Cigana i

Nemaca kao predstavnika najniìh i najviših stepenika rekurzivnih balkanskih hije-

rarhija. Najzad, u ovom radu nastojim da razotkrijem semiotièku logiku oseæaja koji

dele mnoge periferije da su „negde izmeðu,“ kao i da analiziram neke od idioma ko-

jima se taj oseæaj izraàva u Srbiji kao što je magijski realizam ili ruà metafora

amorfnih supstanci.

Kljuène reèi: Srbija, balkanizam, javni diskursi, nacionalne naracije, sim-

bolièka geografija, stigma.

Uvod: Srednjoevropske hijerarhije

Dok je Berlinski zid još stajao, naizgled neuništiv, jedna gru-pa istoènoevropskih intelektualaca zapoèela je projekat pomeranjagranica. Ranih osamdesetih u seriji uticajnih èlanaka Jena Sièa, Èe-slava Miloša i Milana Kundere, kojima su se ubrzo pridruìli VaclavHavel i Ðerð Konrad, oìvljen je, istina u izmenjenom obliku, staripojam Srednje Evrope kao specifièni region definisan u terminimapa`ljivo odabranih kulturnih karakteristika i istorijskih rodoslova(videti Schöpflin and Wood 1989). Komentarišuæi jedan Konradovpasus, Timoti Garton Eš æe 1986. godine primetiti: „Stavljeno nam jedo znanja da je ono što je bilo istinski srednje-evropsko oduvek bilo

73

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

zapadno, racionalno, humanistièko, demokratsko, skeptièno i tole-rantno. Sve ostalo bilo je istoènoevropsko, rusko, ili eventualno ne-maèko. Najjasniji i najekstremniji izraz ove tendencije potièe odMilana Kundere. Kunderina Srednja Evropa predstavlja odraz uogledalu Solènjicinove Rusije. Solènjicin kaè da je komunizamRusiji ono što je bolest èoveku koji od nje pati. Kundera kaè da jekomunizam Srednjoj Evropi ono što je bolest èoveku koji od nje pati– a ta bolest je Rusija!“ (Ash, 1989: 184-5).

U naporima da se izvuku iz Istoène Evrope zagovornici Sred-nje Evrope definisali su svoju kulturnu zonu kao suprotnost ostatkuIstoène Evrope prebacivši ljagu koju su do tada nosili u oèima Zapa-da dalje od sebe na Istok. Dok je ovaj projekat još postojao jedino umašti sredinom osamdesetih kao „jedno traganje za kulturnim iden-titetom, i jedna mešavina nostalgije za Habsburgovcima i postkomu-nistièke utopije,“ kako bi to rekao @ak Rupnik (Rupnik 1994: 92), tajostatak Istoène Evrope, koji preostaje kada se iz njega izdvoji Sred-nja Evropa, znaèio je pre svega Sovjetsku Rusiju, kao najznaèajnijegsuprotstavljenog drugog.

Balkan je ponekad bivao ukljuèen u Srednju Evropu, ponekadje bivao podeljen izmeðu Srednje i Istoène Evrope du` linije razdva-janja katolièanstva i pravoslavlja, a ponekad je ceo smatran delomIstoène Evrope zajedno sa Rusijom. Meðutim, u tom prvom perioduSrednja Evropa još uvek nije bila eksplicitno definisana kao suprot-nost Balkanu. Tek se u ranim devedesetim, kada je srednjeevropskiprojekat „upregnut kao zgodan argument u nastojanjima da se uðe uevropske institucionalne okvire,“ Balkan „po prvi put pojavljuje kaodihotomni protivnik, nekada uz bok, a nekada neraspoznatljivoudruèn sa Rusijom“ (Todorova 1997: 159-60).

Prve zemlje koje su zakoraèile u evropske institucije i prvekoje su pozvane da se pridruè NATO-u, bile su upravo tri središnjezemlje srednje-evropskog projekta: Èeška,Maðarska i Poljska.Madase ne mogu poreæi izvesne infrastrukturne, ekonomske i politièkeprednosti koje su tim zemljama olakšale pristup,1 ne treba potceniti nimoæ evropskih geopolitièkih predstava. Ove tri zemlje, kao geograf-ski i simbolièki „najzapadnije,“ bile su naime u najpovoljnijem polo-àju da eksploatišu odavno ustolièenu imaginarnu geografiju Evrope.

Leri Volf (Larry Wolff) je detaljno opisao kako je ZapadnaEvropa u doba Prosvetiteljstva uspostavila mapu civilizovanosti na

74

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

kojoj je samu sebe postavila kao vrhunac i meru. Iduæi na istok odPariza kao epicentra, civilizacija je, u predstavama Zapadne Evrope,postepeno ustupalamesto varvarizmu. Na drugom kraju tog kontinu-uma stajao je „Orijent“ (koji je obuhvatao ogromno prostranstvo odBliskog do Dalekog Istoka) kao suprotnost civilizaciji Zapada. NoZapadna Evropa nije u Orijentu videla puko odsustvo civilizacije ivarvarstvo veæ jednu drugaèiju civilizaciju. U toj podeli, IstoènaEvropa je, smatra Volf, bila smeštena na onom kraju skale koji je pa-dao negde izmeðu civilizacije i varvarstva (Wolff 1994: 7, 13).

Još mnogo starija gradacija civilizovanosti pruàla se u Evropisa Juga na Sever. Petar Dàdìæ tako navodi kako je filozof, istorièar iputopisac Posidonios (helenizovani Sirijac, ìveo 135-50 pre n. e.)govorio o razlikama „izmeðumediteranskog razuma i nordijskog ira-cionaliteta“ (Dàdìæ 1988:204). To se vrednovanje preokrenulo za180 stepeni od kako su „Severnjaci“ ostvarili politièku i ekonomskupremoæ u Evropi, te se sada Severnjaci etiketiraju kao nosioci „cere-bralnih“ odlika kao što su racionalnost, pouzdanost i kontrolisanost,dok se Ju`njaci smatraju „visceralnim,“ emocionalnim, iracionalnimi nepouzdanim. Ju`noslovenske zemlje po tim mapama civilizacijenaravno nose kombinovana simbolièka obele`ja Juga i Istoka, nomoè se tvrditi da su ove simbolièke koordinate bile potisnute tokomhladnog rata kada je podela na ideološke blokove (kodirana kao po-dela na Istok i Zapad) bila u prvom planu.

U doba kada je komunizam još izgledao èvrst i trajan i kada jepoèela da sazreva ideja o Srednjoj Evropi, Titova Jugoslavija je,moglo bi se reæi prilièno uspešno, izbegavala smeštanje u blokovskepodele, pa time i u stare matrice evropskih simbolièkih geografija.Jugosloveni sebe nisu smeštali ni u Prvi svet (Zapad) ni u Drugi svet(Istok) veæ u Treæi svet, ali definisan ne kao zaostali Jug, veæ kaoprogresivni i ponosni pokret Nesvrstanih. I mada je Jugoslavija zaZapad i dalje leàla na Istoku (a za Sever, na Jugu) sa svim pripadaju-æim simbolièkim konotacijama, ljudi u Istoènoj Evropi su priznavalida je u poreðenju s njima Jugoslavija „zapadnjaèka.“ Kao što Kunde-

75

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

1 Meðu tim prednostima svakako je i èinjenica da su baš te tri zemlje praktiènou potpunosti etnièki homogene (kao posledica sistematskih etnièkih èišæenja). Madazapadne demokratije vole da se predstavljaju kao zagovornici multikulturalizma, mo-glo bi se pokazati da su te iste zapadne demokratije zapravo preæutno smatrale upravomonoetniènost i monokulturalnost Èeške, Maðarske i Poljske kao njihove znaèajneprednosti kada je u pitanju uspešna tranzicija, demokratizacija i asimilacija u Evropu.

ra piše 1979. godine: „Komunistièki sistem postoji i u Jugoslaviji.Ali u onoj meri u kojoj je to komunistièki sistem izvan ruske sfere,svakodnevni Kivot jednog Jugoslovena bliKi je Kivotu jednog Francu-za nego jednog sovjetskog graðanina“ (navedeno u Havel 1986:258). No u trenutku kada je, posle pada Berlinskog zida, Istok poju-rio da se pridruKi Zapadu, Jugoslavija se našla potisnuta dalje na Jug.Jugoslavija je tada smeštena u hijerarhiju evropskih periferija koja jepo mnogo èemu predstavljala odjek pre-komunistièkih simbolièkihgeografija. Ova „povampirena“ imaginarna kartografija Evropeitekako je uticala na internu simbolièku kartografiju Jugoslavije po-èevši od sredine osamdesetih, a ta je nova (ili stara ali povampirena)kartografija predstavljala znaèajan kontekst za prièe koje su ljudi uSrbiji prièali samima sebi (i drugima) o samima sebi.2

Znaèajno je dakle gde se povlaèe (zamišljene) linije razdvaja-nja izmeðu Evrope i ne-Evrope, Zapadne i Istoène Evrope, ili Sred-nje Evrope i Balkana. Te su granice uvek neodreðene i pomeraju se sobzirom na to ko se obraæa kome, kada i zašto. Gde to onda završavaSrednja Evropa, a gde poèinje Balkan?

Putopisi su obièno najbolji izvori kada treba utvrditi gde suoni koji su u moæi da to urade postavljali simboliène linije razdvaja-nja. Prelazak granice koja razdvaja dva sveta jedna je od omiljenihliterarnih figura putopisaca, no pre nego što je prišao granici, putopi-sac ponekad još izdaleka „njuši“ pribliàvanje linije koja razgranièa-va dva sveta. Ti prelasci i ta „njušenja“ biæe nam dobar putokaz kasimbolièkim razdvajanjima.

Zaputivši se iz Švedske 1920-tih i prešavši Balkan, Egipat iSvetu Zemlju u potrazi za „dušom Istoka,“ Markus Erenprajs njušiBalkan veæ u Pragu: „Orijent se da videti veæ na Masarikovoj èle-znièkoj stanici u Pragu“, piše on u prvom poglavlju naslovljenom„Preko novog Balkana“ (navedeno u Todorova 1997: 124-5).

Zamišljajuæi sebe savremenim sledbenikom Rebeke Vest kojaje putovala Balkanom 1937, Robert Kaplan zapoèinje svoje putova-nje 1992. godine pokušavajuæi da sazna: „Kako izgleda tlo na mesti-ma gde ljudi èine zverstva? Diè li se neki smrad, postoji li neki

76

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

2 Ovo je parafraza radnog naslova moje disertacije koji je opet parafraza Fer-nandezove parafraze (Fernandez 1986) slavne Gercove reèenice (Geertz 1973: 448)o borbi petlova na Baliju kao prièi koju Balijci prièaju sebi o sebi (stories Balinese

tell themselves about themselves).

genius loci, nešto u tom pejzaù što inkriminiše?“ Njegovo putovanjezapoèinje u Srednjoj Evropi, u Nirnbergu i Dahauu, ali on na tim me-stima ne oseæa ništa – „Ta mesta bila su muzeji; ona više nisu odisalavatrom (Kaplan 1993: xxiii-xxiv). Kaplan po prvi put njuši „zapahneèega“ u Beèu. Napokon, još jeMeternih rekao da Balkan zapoèinjeulicom Renveg koja vodi na istok i jug od Beèa.“ On zatim traì za-dah Balkana u Klagenfurtu, glavnom gradu austrijske ju`ne provinci-je Koruške, poznate kao „El Dorado bivših nacista,“ gde poseæujeprostorije lokalne desnièarske partije.3Meðutim, „umesto smeðih ko-šulja, provincijalizma, antisemitizma i ostalih tradicionalnih eksce-sa,“ on nailazi na „raspojasani potrošaèki mentalitet.“ StanovniciKoruške su postali ukroæene domaæe ìvotinje. „Balkan više ne poèi-nje od kapija Beèa, èak ni Klagenfurta“, Kaplan najzad zakljuèuje.Prelazak u drugi svet odigraæe se dublje na jugu: „Na ju`noj graniciAustrije prema onome što je nekada bila Jugoslavija, grejanje je, èak iu kupeima prve klase, prestalo da radi. Otkaèen je vagon-restoran.Vagon koji su prikaèili imao je samo pocinkovani bar gde je moglo dase kupi samo pivo, šljivovica i smrdljive cigarete bez filtera. Od stani-ce do stanice u bar su se natisnuli ljudi prljavih noktiju koji su pili ipušili. Ako se nisu drali jedan na drugog ili zalivali alkoholom, tihosu prelistavali pornografske èasopise. Sneg je udarao u prozor. Dimod crnog lignita dizao se iz dimnjaka od cigle i gvo`ða sa otpada. Tloje ovde imalo grubo iscrpljeno lice prostitutke koja gorko psuje izme-ðu dva napada kašlja. Pejza` zverstava nije teško prepoznati: Komu-nizam je bio Veliki Prezervator (Kaplan 1993: xxvi-xxvii).

Teško bi bilo naæi bolju zbirku negativnih stereotipova od Ka-planovih Balkanskih sablasti (Balkan Ghosts). Ta je knjiga naravnopostala omiljena meta struènjaka za Balkan koji su posebno uznemi-reni njenom oèiglednom popularnošæu kao i anegdotom po kojoj jepredsednik Klinton nakon što ju je proèitao promenio svoj stav pre-ma jugoslovenskom konfliktu. Njena poruka da je etnièka mr`njaduboko ukorenjena u ljudima pa èak i samom pejzaù Balkana, tvrdekritièari, posluìla je kao dobar izgovor zapadnim demokratijama da

77

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

3 Hitler je nauèio „kako da mrzi tako zarazno,“ prema Kaplanovoj sumanutojteoriji, zato što su uboga prenoæišta u kojima je odsedao bila blizu ju`noslovenskogsveta „kao rasadnika etnièke zavisti.“ Tako u spektakularnom primeru prelogièkogasociranja po dodiru, Kaplan izlaè argument da nacizam vuèe korene sa Balkana!(Kaplan 1993: xxiii).

proglase jugoslovenski konflikt iracionalnim i neiskorenjivim te dazbog toga odustanu od intervencije. Ukoliko se, meðutim, zanimamoza logiku samih stereotipova i za simbolièku geografiju Balkana, on-da Balkanske sablasti postaju dragocen dokument i Kaplanu trebazahvaliti na usluzi. Geneza i logika zapadnih stereotipova o Balkanuveæ je iscrpno analizirana drugde (posebno Todorova 1997, Ba-kiæ-Hayden i Hayden 1992, i Bakiæ-Hayden 1995). Ja æu se zato višepozabaviti naèinima na koje se ljudi na Balkanu odnose prema timstereotipnim karakterizacijama.

Samo-predstavljanje i samo-razumevanje u liftu

U leto 1994. zbog sankcija se još uvek se nije moglo leteti di-rektno za Beograd. Do tada sam obièno leteo iz Èikaga do Budim-pešte i uìvao u èarima vo`nje minibusom do Beograda. Ovog putaleteo sam sa ÈSA i prespavao u hotelu „Kladno“ nekih 25 km od Pra-ga. Dva brata Rumuna u trenerkama koji su doleteli iz Èikaga, htelisu pošto-poto sobu do sobe pa su na recepciji napravili nepotrebnuscenu. Ljubazna sredoveèna Èehinja sve je to podnela s velikom di-plomatskommirnoæom èak i kada je jedan od braæe poèeo da vièe nanju svojim kvazi-èikaškim engleskim. Najzad smo svi dobili kljuèe-ve i postrojili se ispred dva minijaturna i neverovatno spora lifta. Jasam se našao u jednoj od poslednjih tura zajedno sa sredoveènimBu-garinom i njegovom æerkom tinejdèrkom. Lift je naravno bio starogtipa, sa dugmadima koja nisu „pamtila“ veæ je svaki putnik moraoponovo pritisnuti svoj sprat nakon svakog zaustavljanja. „Kako pri-mitivno,“ prokomentarisao je otac s snishodljivošæu nekoga koji do-lazi iz više civilizacije. „Misliš, Bugarska je bolja?“ sarkastièno æeæerka. „Još je gore,“ priznade otac, gotovo s olakšanjem što više nemora da igra ulogu nadobudnog Zapadnjaka i što moè intimno daprizna kakomu je dobro poznata interna hijerarhija „civilizovanosti“Istoène Evrope u kojoj su Bugari definitivno ispod Èeha. Rumuni suse verovatno pouzdali u presti` Amerike iz koje su dolazili ne bi li sepostavili iznad ljubazne i civilizovane èeške recepcionerke. Eto,jedva i da smo stigli „kuæi“ mi Istoènoevropljani, mislio sam, a veæigramo stare regionalne igre kulturno-civilizacijskog nadmetanja.

Ovde se mogu uoèiti tri vremenska okvira: meðuratni u komeBalkan zapoèinje na Masarikovoj stanici ili na beèkom Renvegu.

78

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

Drugi okvir je hladnoratovski (pogotovo nakon kasnih šezdesetih)kada je Jugoslavija simbolièki bila zapadno od Èehoslovaèke, i pre-ma Kunderi, blià Francuskoj nego Sovjetskom Savezu. Najzad, na-kon sloma komunizma, stare interne hijerahije Srednje i IstoèneEvrope ponovo izbijaju u prvi plan. UBeèu, Èehe smatraju „kulturni-jima“ odMaðara, dok je Balkan opet negde tamo „dole“ na simboliè-kom (a ne samo geografskom) Jugu i Istoku, jedan pejza` smrdljivihcigareta, prljavih noktiju, pornografskih èasopisa i zverstava.

Razgovor u liftu, pored ovih hijerarhija, ukazuje i na tenzijukoja se javlja izmeðu onoga što je Hercfeld (Herzfeld) nazvao dvo-glavim orlom „samo-predstavljanja“ i „samo-spoznaje“ ili „sa-mo-razumevanja.“ Te pozicije ne treba shvatiti kao razliku izmeðustvarnog i idealnog, veæ pre kao „fleksibilno predstavljanje dileme,zajednièke svim društvima, koja se tièe balansiranja društvene spo-znaje naspram promenljivih uslova samo-predstavljanja predmoæni-jim strancima“ (Herzfeld 1987: 123).

Ja bih naglasio da su i samo-predstavljanje i samo-spoznajapozicije ili stavovi povezani sa orijentacijom prema bilo kome ko jedefinisan kao stranac, pogotovo stranac koji se opaà kao moæniji.Verovatno je korisno posmatrati ove stavove kao analogne onomešto je Gofman (Goffman 1959) nazivao isturenim (prednjim) regio-nom ili pozornicom (front region) s jedne, i zaleðem (back region) ilizakulisnim regionom (backstage), s druge strane. Upravo je orijenta-cija prema specifiènoj vrsti publike, bilo da je ta publika stvarno pri-sutna ili samo zamišljena, ono što raða i samo-predstavljanje isamo-spoznaju kao par povezanih i meðusobno konstituišuæih sta-vova. Ovo naglašavam da bih izbegao tendenciju da se samo-spo-znaja ili samo-saznanje vidi kao nešto što je na neki naèin stvarnije imanje okrenuto publici nego što je to sluèaj sa samo-predstavlja-njem. Æerka Bugarina u liftu srušila je njegovo pretencioznu igru ci-vilizacijskog nipodaštavanja pozivajuæi ga nazad iza kulisa gdeBugari u modusu meðu nama moraju da priznaju da su u odnosu naÈehe zaista „primitivni.“ No taj zakulisni modus moè biti isto toli-ko orijentisan prema zamišljenoj publici superiornih stranaca, kolikoi samo-predstavljanje koje pripada regionu pozornice.

Tenzija izmeðu ova dva stava moè se pronaæi na svim nivoi-ma komunikacije izmeðu grupa, od porodice i sela do oblasti i nacija.Kada su u pitanju cele nacije, jedan od problema koji se nameæu jeste

79

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

utvrditi koje to klase ili slojevi unutar nacije aktivno reaguju na ste-reotipe nametnute od strane moænijih stranaca. Tada se pa`nja obiè-no obraæa na obrazovane elite, delimièno i zato što oni produkujutekstove do kojih je lako doæi i koji su dostupni analizi. Smatra se ta-koðe da su upravo te elite najsvesnije stigme i najosetljivije na nju,da se one najèešæe smatraju pozvane da reaguju na ovaj ili onaj na-èin, i da kao pripadnici „kulturnog aparata“ (Hannerz 1992: 81-84)one dalje šire te reakcije u široj javnosti društva kome pripadaju. Sto-ga se smatra logiènim da se upravo kod elite traè izvori rasprostra-njenih mnjenja po ovim pitanjima. No ukoliko se pitanje postavi ne usmislu statiènih grupa veæ u smislu situacija u kojima se ova orijenta-cija (na samo-predstavljanje/samo-spoznaju) ispoljava, analiza æe seonda koncentrisati na situacijske aspekte, a ne na kategorije ljudi.Bilo da su u pitanju pismeni ili nepismeni, elite ili „obièni“ ljudi,samo-predstavljanje/samo-spoznaja posmatraæe se kao funkcija si-tuacija u kojoj se ova posebna orijentacija prema posebnim vrstamapublike ispoljava.

Moèmo razluèiti dve moguænosti. Gofman ukazuje da grupakoju šire društvo stigmatizuje moè posedovati zasebni sistem èasti,biti izolovana svojom otuðenošæu i zaštiæena vrednostima sopstve-nog identiteta, i da tako moè izgledati kao da nije impresioniranastigmom niti da je se tièe to što ne ispunjava standarde okolnog druš-tva. Ta se moguænost, kaè Gofman, „slavi u egzemplarnim prièamao Menonitima, Ciganima, bestidnim propalicama, i veoma ortodok-snim Jevrejima“ (Goffman 1963: 6-7). Postoji dakle moguænost dajedna grupa, ili mo`da samo neki njeni èlanovi, ne internalizuju le-stvicu vrednosti šire društvene zajednice koja tu grupu smešta nanajniè stepenice. Moglo bi se tako tvrditi da je, barem u toku hlad-nog rata, veæina Jugoslovena bila èvrsta u „vrednostima sopstvenogidentiteta“ ili „sistema èasti“ koji se zasnivao na definisanju svogmesta izvan Istoèno-Zapadnih podela. Èak i pre toga, moglo bi setvrditi da su Srbi uglavnom odbijali da sebe prosuðuju prema austro-ugarskim, ili kasnije srednjoevropskim standardima. Èinjenica je dado današnjih dana Srbi vide Sarajevski atentat (u okviru sopstvenog„sistema èasti“) kao izuzetno herojski èin, simbol pravedne borbe zaosloboðenje, i da koliko mi je poznato, veæina Srba ni najmanje nebrine zbog toga što se taj èin iz srednje-evropske perspektive uzimakao vrhunski dokaz njihove balkanske violentnosti.

80

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

Meðutim, Austrougarska, ili Srednja Evropa u svojim raznimreinkarnacijama, bila je, moè se tvrditi, najrelevantiji evropski Dru-gi za Srbiju – mesto gde su se obrazovale nove elite i najbliì izvorcivilizacijskih i kulturnih modela barem u periodu do Prvog svet-skog rata, što æe reæi u kljuènom razdoblju za (nedovršeno) uvoðenjeSrbije u evropsku modernizaciju.

To znaèi da moèmo oèekivati oba sluèaja u srpskom društvu:one koji internalizuju srednje-evropske lestvice vrednosti i one kojito ne èine. Tu treba povuæi razliku izmeðu suprotstavljanja tim vred-nostima ili njihovog izvrtanja (što i dalje implicira njihovo prihvata-nje kao relevantnih vrednosti prema kojima se treba odrediti pamakar i negativno) s jedne strane, i njihovog potpunog ignorisanja, sdruge. Tu je liniju u praksi jako teško povuæi, ali je razliku va`no pra-viti iz analitièkih razloga. Ne biti zainteresovan za stigmu koja dolaziodmoænih suseda u tom sluèajumoè znaèiti bilo da je dotièna osobaili grupa duboko ukorenjena u sopstvenom „sistemu èasti“ ili da utom momentu, i u dotiènom kontekstu nisu orijentisani prema publi-ci, stvarnoj ili zamišljenoj, koja bi dovela do samo-predstavlja-nja/spoznaje ili drugih naèina reagovanja na stigmatizaciju.

Ono što hoæu da naglasim jeste da se treba èuvati uverenja dasu na ovaj ili onaj naèin sve interne debate o sopstvenom identitetu uSrbiji orijentisane na to kako Srbi opaàju kako ih vide znaèajni Dru-gi. Naime, veliki deo tih debata, od kafanskih prièa do sociološkihanaliza, èak i onda kada su eksplicitno o nacionalnom identitetu, nijenu`no povezan sa time šta o Srbima misle moæni stranci.

Ðerd Konrad u Beogradu: ko je Srednjoevropljanin?

14. juna 1995 jedan od glavnih kreatora srednje-evropske ide-je, ÐerðKonrad, posetio je Beograd i u dvorani Kolarèevog narodnoguniverziteta predstavio svoju novu knjigu koja je upravo izašla u srp-skom prevodu. Došli su mnogi predstavnici beogradske intelektualneelite, dvorana je bila prepuna i televizija je snimala. Kada su na reddošla pitanja iz publike, atmosfera je veæ bila uzavrela. Jedan sredo-veèan èovek obiènog izgleda koji je sedeo domene ustao je i postaviosledeæe pitanje: „Molio bih uvaènog gosta da objasni zašto on mislida smomi (Srbi) deo ove ljudske celine koju on naziva Srednja Evro-pa? Po èemu sam ja Srednja Evropa, i vi? Ja sam iz Srbije, vi iz

81

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

Maðarske, ali ja nikada nikoga ovde nisam èuo, ni uèitelja ni oca nimajku, ni popa ni politièara ni pisca ni pesnika da tako prièa, govori,misli i piše kao vi. Pa šta je to? Izmeðumene i vas je ogromna razlika.

Moj je kasetofon zabeleìo i neke od komentara ljudi koji susedeli do njega izmenjanih dok je ovo pitanje prevoðeno Konradu.Evo šta se razaznaje na traci: @enski glas (ironièno): „Mi smo blat-njavi Balkan... Novi Sad je Srednja Evropa, a Beograd je Balkan...Drugi ènski glas: Da apsolutno, pa jeste... od Dunava i Save... Treæiènski glas: Zemun je, Zemun je Srednja Evropa ... i Vojvodina ...“

A onda je Konrad odgovorio preko prevodioca: „Omnogo èe-mu ni ne znamo, a mi jesmo. Jedan Molijerov junak nikad nije znaoda govori u prozi. I kada je saznao da govori u prozi prosto se zapre-pastio (smeh iz publike). Baš to. Video sam mnoge braène parove izKrakova, iz Praga, iz Budimpešte i Novog Sada koji su za mene de-lovali karakteristièno srednjoevropski, mada oni sami verovatno ni-kada nisu izustili tu reè. U njihovom naèinu ìvljenja vidim neštozajednièko. Ako odemo malo dalje od svog obitavališta onda moè-mo [bolje] zapaziti šta je zajednièko.. nego ako ostanemo uvek kodkuæe. Ovakav skup, pomalo ovako èstok moguæ je samo recimo uSrednjoj Evropi“ (smeh i aplauz).

Konrad, za koga je znano da je u prošlosti iskljuèivao Balkaniz svoje drage Srednje Evrope, ovde je velikodušno proširio tu zajed-nicu kulture i na Srbiju. Godina je 1995. Srbija je meðunarodniparija. Èeška, Poljska i Maðarska veæ su viðene kao bivše istoèno-evropske zemlje koje æe se najverovatnije prikljuèiti NATO-u u naj-skorijoj buduænosti. Šta da pomislimo o ovom èoveku èije se pitanjemoè protumaèiti kao deklaracija potpune kulturne/civilizacijskenezavisnosti od Srednje Evrope? Konradov odgovor, je s druge stra-ne, u svojoj pretenziji na privilegovani uvid objektivnog posmatraèanosio notu snishodljivosti. Koga pre da slušamo, onoga koji posma-tra iznutra ili onoga koji posmatra sa strane?

Publika se jasno opredelila za Konrada i burnomu aplaudirala.U (zakulisnim) komentarima zabeleènim na mojoj traci mogao seosetiti antagonizam prema èoveku koji je postavio pitanje, mo`da èaki oseæaj stida i nelagodnosti koje moèmo iskusiti kada retardiranièlan porodice koga ne izlaèmo javnosti pokaè svoju glupost preduvaènim gostima. @enski glasovi sa moje trake prihvatili su hijerar-hije Srednje Evrope ali su u nekoj vrsti zakulisnog stava samo-spo-

82

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

znaje priznali jedan drugom, onako meðu nama, da ma šta Konradrekao, oni znaju da se Srednja Evropa pruKa samo do Novog Sada, ilinajviše do Zemuna – od Beograda na Jug, sve je to balkansko blato.

Hrvatska i Srbija, ili bela kafa i turski kolac

Blato æe nam biti jedna od crvenih niti koju æemo pratiti kadase uputimo na Zapad u obli`nju Hrvatsku jer su, kada su u pitanjusimbolièke geografije, pogotovo srednje-evropske, prièe koje Hrvatiprièaju o sebi i drugima (recimo o Srbima) i prièe koje Srbi prièaju osebi i drugima (recimo o Hrvatima) tesno povezane (do te mere dajedne druge konstituišu a ne samo odraàvaju), pa stoga jedne drugevrlo dobro osvetljavaju.

Za Hrvatsku se moè reæi da u odnosu na Srbiju stoji u odnosukoji je slièan odnosuKunderine Srednje Evrope i Solènjicinove Ru-sije. Neki Srbi ponekad mogu priznati da njihov balkanizam, poputkomunizma, predstavlja bolest, dok Hrvati mogu da kaù da i oni bo-luju od iste bolesti, ali da su ta bolest Srbi! Oni mogu da kaù da su ihSrbi „oteli“ od Zapada, i da se kada se jednom oslobode njihovog jar-ma mogu ponovo vratiti „Evropi“ kojoj su uostalom oduvek i pripa-dali. Problem je u tome što, iako je nevoljko primljena u èlanstvoZapada, u oèima nekih iz te „Evrope“ Hrvatska se i dalje vidi kaoBalkan.

Eminentni hrvatski etnolog Dunja Rihtman Auguštin analizi-rala je neke od hrvatskih reakcija na ovu dilemu.4 Sluèajni uzorakkoji je ona uzela iz hrvatske štampe u proleæe/leto 1996 pruà slede-æe upotrebe „Balkana“ (kurziv je njen). Tako se jedan èitalac u pismuVjesniku (5. maj 1996, str. 16) pod naslovom „Hrvatska most premaBalkanu, ali nije Balkan“ jada: „...senzibilitet je hrvatskog povije-snog trenutka takav da nas nakon svih gorkih iskustava s Balkanom,vrijeða guranje Hrvatske na Balkan ... Hrvatska nije ni povijesno, nikulturno, ni vjerski, ni zemljopisno niti balkanska niti ju`noslaven-ska dràva. Slikovito reèeno – ‘Balkan-express’ ulazi na Balkan teku Beogradu“ (Rihtman Auguštin 1997: 27).

Rihtman Auguštin dalje citira dràvnog komentatora MilanaIvkošiæa u nedeljnom prilogu Veèernjeg lista (rubrika „Kulturniobzor“ 2. juni 1996, str. 19) koji se ljuti na Evropu kojoj je navodno

83

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

4 Videti takoðe Lindstrom and Razsa 1998 i Razsa n.d.

„stalo do poticanja onog balkanstva i u politici i u medijima s kojimbalkanstvom nastoji poistovjetiti Hrvatsku da bi je na Balkanu zadr-àla“ (Rihtman Auguštin 1997: 28).

Ovi navodi potièu iz dràvne štampe bliske vladajuæoj partijiFranje Tuðmana i odslikavaju ono što bi se moglo nazvati dominant-nim diskursom. RihtmanAuguštin taj diskurs ovako sumira: „...dràv-ni mediji ne specificiraju što je to Balkan, jer, napokon to svi znamo!To je znamen prevrtljivoga i prevarantskoga politièkog ponašanjaonih drugih, zaostalost i primitivnost tih istih (znamo kojih). U sva-kom pogledu dno samoga dna i crna rupa na jugoistoku Europe u kojuHrvate i Hrvatsku, koji nipošto to nisu zasluìli, nasilu èle strpati svioni koji su se urotili protiv njezine nezavisnosti i mlade demokracije“(Rihtman Auguštin 1997: 29).

Sledeæe poglavlje naslovljeno „Mo`da je Balkan i meðu na-ma?“ bavi se, meðutim, medijima bliskim hrvatskoj opoziciji. Riht-man Auguštin navodi Vilka Luncera, novinara i potpredsednikaSocijaldemokratske unije koji u èlanku pod naslovom „Tko Hrvat-sku vuèe blatom Balkana?“ kaè izmeðu ostalog: „Htjeli – ne htijeli,stopala nam se vuku po ìvom mulju Balkana.“ (Novi list, 15. juni1996, str. 21). U svom èlanku „Balkanizacija à la Croatie“ (Feral Tri-bune, 15. juli 1996), Slavko Goldštajn, publicist i izdavaè, tvrdi dahrvatska politika nakon osamostaljenja primenjuje „nepogrešivuformulu balkanizacije,“ to jest, „spoj dinaroidnog nasilništva i bi-zantinskog dvoliènjaštva“ (Rihtman Auguštin 1997: 29). RihtmanAuguštin je ovaj èlanak napisala inspirisana predavanjemMarije To-dorove u Zagrebu 1996 i on se obraæa upravo onoj temi kojoj Todo-rova, koja se prevashodno bavi naèinima na koje je razvijeni ZapadEvrope zamišljao Balkan, ne posveæuje mnogo pa`nje – time kako seljudi na Balkanu odnose prema tom stereotipu. Ona kaè: „U svomradu o zamišljanju Balkana Todorova podsjeæa na rasprave o odnosuEurope prema orijentalizmu. Za Europu istok je oduvjek „drugi,“ nou sluèaju Balkana na djelu je drugaèija logika. Na samome Balkanustereotip Balkana ne sluì za razlikovanje prema „drugima“ nego jeon instrument unutarnjeg razlikovanja. Doista, obavjesti iz hrvatsko-ga tiska pokazuju da stranka na vlasti prijeti narodu i oporbi crnomrupom Balkana, do oporba dokazuje kako se upravo vlast ponašabalkanski i vodi nas u istu crnu rupu. Tako se dijelimo po stvarnoj iliizmišljenoj pripadnosti Balkanu“ (Ibid. 35).

84

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

I vlast i opozicija u Hrvatskoj se izgleda slaù u tome da je Bal-kan crna rupa i ìvo blato. Kopajuæi po ne tako davnoj istoriji, Riht-manAuguštinmeðutim iznosi na svetlo dana pro-balkanski stav nekihznaèajnih hrvatskih figura s poèetka dvadesetog veka. Anton GustavMatoš i Ante Starèeviæ, iako su pripadali razlièitim strujama hrvatskenacionalne ideologije, shvataju Balkan „ne kao stereotip zaostalosti,nego naprotiv, kao metaforu izlaska iz partikularizma, provincijali-zma, kao šansu napretka?!“ primeæuje ona gotovo s nevericom.

Najbolji izvor za razmatranje te hrvatske dileme, RihtmanAuguštin nalazi kod Krleè, tog vrhunskog „antropologa“ Balkana ibalkanizma, pogotovo u njegovim Zastavama. Zastave su hronikasukoba izmeðu starog Emerièkog i njegovog sina Kamila prvih de-cenija dvadesetog veka u sred zamršene hrvatske politike premaBeèu i Budimpešti.5

Kamilova tetka Amanda, roðena u Zagrebu ali udata u Beèu,strah je i trepet za porodicu koja je ostala u Zagrebu. Ona je tipièni„austrofilni snob“ i arbitar ukusa koji nepoštedno kritikuje zagrebaè-ke provincijske manire: „Svi namaèete kifle u belu kavu kak balkan-ski cigani, a kak se samo kod vas servira èaj, u ovoj zemlji gde vam jegoveða juha ideal, vi servirate rusiš tej kak grog zlimunom i zrumom,kako buækuriš“ (Rihtman Auguštin 1997: 33; Krleà 1982: 235).

Bela kafa je tipièni kod habzburškog identiteta, pa tako i celeSrednje Evrope kao kulturnog kruga u njenim raznim inkarnacijama.Povezuje se sa graðanskim, buròaskim ìvotnim stilom i moguæe jeupotrebiti metonimijski kao oznaku za ceo region, baš kao što blato, ikao što smo videli, Cigani, mogu oznaèavati sve Srbe ili Balkan vi-ðen iz austrougarske perspektive.6

Bela kafa se pojavljuje kao metonimijska oznaka mentalitetakada Krleà uporeðuje starog Emerièkog sa Srbinom StevanomMijailoviæem-Stevèom, njegovim prijateljem iz Beèa gde su zajednostudirali pravo. „Ko biva,“ veli Stevèa starom Emerièkom, „mudriji

85

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

5 Zanimljivo je uporediti èetvorotomne Zastave sa ètvorotomnim Vremenom

smrti. Hrvatski monumentalni roman bavi se pre svega neverovatnim pravnim zavr-zlamama u trouglu Zagreb-Pešta-Beè, dok je monumentalni roman Srpskog Tolstojakoji se odigrava u gotovo istom vremenskom okviru, sav u blatu, krvi i ratu.

6 Inaèe, problem za tetku Amandu nije toliko u beloj kafi koliko u namakanju.Strogo razdvajanje supstanci (kifli i bele kave, èaja i groga) deo je „civilizacijskogprocesa“ koga je opisao još Norbert Elias (1994) a potom i Bourdieu (1984) kao logi-ku „distinkcije.“

smomi brate, koji stièmo ispod turskog kolca nego svi vi, koji ìviteo beèkoj bijeloj kavi“ (Rihtman Auguštin 1997: 33; Krleà 1982:338, kurziv moj). Ovde bela kafa oznaèava razmaènost civilizaci-jom dok turski kolac oznaèava pretenziju na mudrost koja potièe odpatnje i moralnu superiornost `rtve. Na srpskoj strani srpsko-hrvat-skih poreðenja, naravno, turskom kocu se moè protivstaviti turskakafa. Kao znaèajan marker svih nekadašnjih otomanskih podanika,turska kafa bi u jednom takvom poreðenju mogla biti oznaèavati ori-jentalnu èulnost i sklonost uìvanju nasuprot i u protivteì orijental-noj surovosti koju simboliše kolac. Ova vrsta uìvanja retko semeðutim opaà i priznaje u Srbiji kao „orijentalna“ i pre pripada mo-dusu preæutnog samo-razumevanje negoli otvorenog samo-pokazi-vanja.7 Moguæe je, s druge strane, da bi u nekom drugom kontekstuturska kafa mogla biti suprotstavljena beloj kafi kao, recimo, jaèi,srèaniji, ili èak „muèvniji“ napitak.

Kada, meðutim, pod stare dane Stevèa poseti starog Emeriè-kog, on se postavlja na njegovu stranu i brani austrougarski status quoprotiv mladog Kamila Emerièkog. Kao beèki ðak, stari Stevèa, sadaveæ penzionisani srpski ministar, obrušava se nepoštedno na balkanskimentalitet Srba i zalaè se za vrline koje se povezuju sa belom kafom–habzburški red i èistoæu, kulturu i civilizaciju. Krleà, kao vrsni antro-polog balkanskih mentaliteta, uspeva da u nekoliko stranica Stevèinetirade upakuje jedan neverovatno reprezentativni uzorak pogrda kojeje srpska elita, pogotovo ona školovana u Srednjoj i Zapadnoj Evropitipièno prosipala na raèun karaktera sopstvenog naroda.

Bilo je teško, priseæa se Stevèa vratiti se iz Beèa kao doktorprava u „primitivnu, zaostalu tursku palanku,“ gde se „moraš klanja-ti èaršiji, opanku i gejaku“ (Krleà 1982: 350). Zanimljivo je prime-titi koliko se u ovoj tiradi Stevèa rado, gotovo sladostrasno koristiturcizmima koji u ovom kontekstu naravno imaju pogrdne konotaci-je. No kad se Srbi obraæaju jedni drugima (u tipiènom herzfeldor-skom modalitetu samo-razumevanja), turcizmi ne moraju imatipogrdan prizvuk, veæ èesto poprimaju konotacije opuštene i samo--povlaðujuæe intimnosti, jedne (samo)zadovoljne introspekcije.

86

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

7 Turska kafa je pre svega modus socijabilnosti, ili prostim reèima, zgoda zadruènje, i njen „orijentalni“ karakter mogao bi se mo`da traìti u izvesnom „uspore-nju“ vremena uokvirenog tim ritualom. Pijuckanje kafe i „kafenisanje“ (od sitnogogovaranja do bistrenja svetske politike) kao da stvara jednu zaštiæenu kapsulu ukojoj vreme treba da protièe sporije nego u toku ostatka dana.

U kontrastu izmeðu Stevèe i starog Emerièkog, Stevèa priziva turskekoèeve nasuprot beèkoj beloj kafi da bi poloìo pravo na nadmoænumudrost Srba. U potonjem dijalogu, meðutim, Stevèa je na stranibele kafe i implicitno, svojim izborom reèi, on upravo na tursko na-sleðe prebacuje krivicu za srpske mane.

Kada se bave samokritikom, Hrvati mogu prizivati Balkankao prokletstvo i mogu ga koristiti kao oru`je u internim klasnim idrugim diferencijacijama. Socijalna beda moè se tako nazvati Bal-kanom koji nam je tu pred nosom. „Promatrajuæi te naše lijepe hrvat-ske ène’„ navodi Rihtman Auguštin jedan drugi Krleìn lik, „uzèašu hrvatskog sladoleda, na hrvatskoj terasi, uz gibanje prolaznikau bijelom platnenom odijelu sa reketima, uz skupe engleske i talijan-ske marke automobila, èovjek bi mislio da je doista u ‘Evropi’...Meðutim, sve to samo je esplanadska kulisa. Doðite, molim vas, samnom prijeko na durgu stranu kolodvora, iza Podvo`njaka, ni nadvije stotine metara od gradskog centra, slika je obratna: petrolejke,blato do zgloba, prizemnice s provincijalnim plotom, vrtovi s ma-kom i grahom, kudravi psi bez marke, štale... Sve sivo, sve gadno,sve antipatièno. Sve: balkanska tu`na provincija, gdje ljudi stanujuna smeæu, gdje ljudi stanuju ko štakori, gdje beskrvna i slabokrvnadjeca crkavaju i gdje se uopæe više crkava nego ìvi u ljudskom smi-slu“ (Rihtman Augustin 1997: 32).

Moè se lako pokazati, i to je jedna od glavnih poenti svihovih primera, da se jednaèina koja postavlja da se Zagreb prema Be-ogradu odnosi isto kao Zapad prema Istoku, kao Evropa prema Bal-kanu, kao civilizacija prema varvarstvu (ili barem zaostalosti), itd.,rekurzivno reprodukuje na obe strane te dihotomije (videti Gal i Irvi-ne 1995: 974). Drugim reèima, dihotomija ili odnos relevantan najednom nivou reprodukuje se bilo na obuhvatnijim bilo na partiku-larnijim nivoima poput fraktala. Sladoled na terasi Esplanade nasu-prot balkanskom blatu u samom Zagrebu, ali sladoled nasuprotæevapa u samomBeogradu.8 Jedino što ta dva sladoleda imaju druga-

87

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

8 U Zagrebu postoji opcija da se sladoled, kao još jedanmarker austrougarskeili europske civilizacije, moè videti i kao purgerska fasada koja skriva društvenubedu à la Balcanique. Stevèa, s druge strane, pominje kako je srpski kralj ponudiosladoled akreditovanim predstavnicima velikih sila i kako je èaršija odmah protesto-vala: „šta, sluìti sladoled tim stranim lopuàma... umesto kajmaka uìèkog ili æevap-

èiæa, jel zato plaæamo kralja koji neæe da promoviše domaæe proizvode“ (Krleà1982: 352 kurziv moj).

èije valence: u Zagrebu postoji tenzija izmeðu sladoleda kao dela in-timnog graðanskog identiteta i spoznaje da je taj identitet zapravotanka ljuska koja prikriva surovu stvarnosti „balkanske“ bede; uBeogradu pak, sladoled je još uvek teško zadobijena civilizacijskatekovina (za beèkog ðaka Stevèu) stalno u opasnosti da je potisneorijentom ukaljani i prostaèki ukus mase. Rekurzivnost (ili fraktal-nost) relevantnih dihotomija je redovna pojava kada su u pitanjusimbolièke geografije i predstavlja vrlo korisno analitièko oruðe.Neke teorijske implikacije koje proizilaze iz rekurzivnosti biæe raz-matrane na kraju ovog teksta. Ostanimo za sada još malo na hrvat-skoj strani dihotomije.

Hrvati: mi smo Cigani

Zagrebaèki Emerièki su namakali kifle u belu kavu te ih je izsvoje beèke perspektive tetka Amanda proglasila balkanskim Ciga-nima. Ovo mora da je prilièno zabolelo jer drugi Krleìni likovi kojireprezentuju austrougarsku i hrvatsku perspektivu èesto koriste„Cigane“ kao pogrdni termin kada govore o Srbima. Èak i Stevèa ne-koliko puta pominje Cigane u svojoj osudi srpskog mentaliteta. No,najpopularnija zagrebaèka rok grupa iz ranih osamdesetih (i jedna odnajboljih jugoslovenskih grupa svih vremena), „Azra,“ zapoèela jepod imenom Balkan sevdah bend i njen prvi hit bio je singl „Bal-kan“. „Mi smo ljudi Cigani sudbinom prokleti,“ peva Dòni Štuliæ, sdobro poznatim refrenom: „Balkane, Balkane, Balkane moj, budi misilan i dobro mi stoj.“

Štuliæ je pesnik balkanske strane Zagreba, one ru`ne, provin-cijske i primitivne – svega onoga što se krije iza europske fasade.Njegova se poezija dakle moè posmatrati kao, izmeðu ostalog, i po-buna protiv zagrebaèkog purgerskog samo-predstavljanja, njihovepoze i „kulture,“ s jedne strane i kao projekcija intimne samo-spo-znaje da Zagreb jeste Balkan. Pesma „Balkan“ je naravno takoðe iizraz jugoslovenske solidarnosti, jednog iskrenog poistoveæenja sabalkanskom sudbinom Jugoslavije, i mnogi su u to vreme širom ze-mlje, pogotovo mladi, delili Štuliæeve emocije. Zato æe tek u kasnimosamdesetim i ranim devedesetim, kada je u Hrvatskoj naglo poraslapotreba da se distancira od Balkana u naporima da se pridruì Zapa-du, jedno ovakvo prkosno prihvatanje tetka Amandine optu`be po-tencijalno poprimiti veæu teìnu.

88

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

Kako su Romi širom Jugoslavije po opšte raširenommišljenjusmatrani parijama na samom dnu društvene hijerarhije, pogrdni na-ziv „Cigani“ se èesto koristio kao metonimijska oznaka za sve onošto se èlelo prikazati kao niì, obezvreðeni èlan dihotomija. Narav-no, kao što se moè i oèekivati, ta upotreba termina „Cigani“ ispolja-va rekurzivnost. Njim se èaste Hrvati i Srbi, meðusobno, ali i svakagrupa ponaosob æe svoje interne parije raznih vrsta nazivati „Cigani-ma.“ Druga tendencija koja se ovde da zapaziti jeste opšta pojava umeðu-etnièkoj (i meðu-grupnoj) percepciji da se i sopstvena i grupas kojom se poreðenje vrši predstavlja u terminima ekstremno kon-trastnih elemenata. Tako Fernandez govori o „demonu Andaluzije“koji proganja iberijaniste. Andaluzija je „mesto u Španiji koje pose-duje tako moæan i impresivan karakter da je teško ubediti one kojimaje strana kulturna kompleksnost Iberijskog poluostrva da taj deoŠpanije i njegove karakteristike nisu cela Španija.“ Teško je, nasta-vlja Fernandez, ubediti ljude da oblast Španije koju on istraùje, na-suprot Andaluziji, „nema borbe s bikovima, politiku zasnovanu napatronatu, veliki obespravljeni urbani proletarijat i tome slièno.“ Tajdemon je demon metonimijske pogrešne reprezentacije, „što æe reæi,naèina na koji jedno mesto, koje je samo tek deo jednog mnogo ve-æeg mesta... postaje oznakom tog celog mesta.“ Ali zašto baš Anda-luzija? Ovaj demon, kaè Fernandez, „proistièe iz napetosti izmeðusevera kao mesta i juga kao mesta“: „Ako uzmemo ovu severno-ju-

`nu dinamiku kao stvarnu i obièno nipodaštavajuæu ‘definiciju situa-cije’ u ljudskim odnosima... moèmo shvatiti zašto se u okviru togju`nog mesta, a tako Španiju vide iz perspektive severne Evrope iSeverne Amerike, upravo jedan ju`ni deo tako èesto uzima da pred-stavlja celinu. Uzeti neko severno parèe jednog ju`nog mesta, reci-mo Kataloniju ili Galiciju, da prestavlja celinu znaèilo bi pomutitijasan i jednostavan oseæaj razlike koji utvrðuje identitet a koji ovakvistereotipovi postiù. To bi znaèilo prouzrokovati kognitivnu diso-nancu“ (Fernandez 1986: 23).

Postoji dakle tendencija da se svako ko se opaà kao niì nabalkanskoj lestvici nipodaštavanja predstavi u terminima onoga štose shvata kao najniè na toj lestvici, a upravo su „Cigani“ ti koji najo-èiglednije (prema vladajuæim i delotvornim stereotipovima) zauzi-maju tu preèagu. Tako Amanda, koja iz svoje beèke perspektive vidisvoje zagrebaèke roðake kao hijerarhijski niè (zbog njihovih

89

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

„namakaèkih“ navika) njih predstavlja u terminima onoga što Zagrebopaà kao nešto niè od sebe –Balkan, no štaviše, Balkan koji se pred-stavlja u terminima najnièg stupnja u toj hijerarhiji – „Cigana.“

Srbi: izmeðu Nemaca i Cigana

Meðunarodni vozovi su idealna mesta za razmišljanja i razgo-vore o nacionalnim identitetima. Kada sam u junu 1996. godine do-lazio u Beograd namerno nisam uzeo direktni let, što je tada bilomoguæe jer su sankcije bile uglavnom ukinute, veæ sam leteo do Bu-dimpešte i do Beograda putovao vozom (baš kao u doba sankcija).Jedan od razloga bio je što sam predoseæao zanimljive razgovore priprelasku granica. I nisam se razoèarao. U vozu sam upoznao sredo-veènog bankarskog slu`benika P. koji se vraæao iz Ukrajine i mada jebio mrtav umoran od dugaèkog puta, svima nam je u kupeu bez ika-kvog podstreka s naše strane uprilièio monolog od ravno sedam sati(koliko je ceo put i trajao) pun upravo onih prièa koje su me najvišeinteresovale. U Beogradu sam kasnije proveo tri dana rekonstruišuæii zapisujuæi ovaj monolog. P. se pokazao kao moj najbolji „infor-mant.“

Teško je reæi da li je P. bio trezveni, praktièan èovek ili mito-man, provincijalac ili kosmopolita širokih pogleda, tolerantni demo-krata ili autoritarac. Neke od tipiènih srpskih mitova potpuno jeprihvatao, ali neke je kritikovao kao „izmišljene tradicije“ sa sofisti-ciranošæu koja je ukazivala na to da je èitao dobre kritièke istorije.Jednog trenutka bi se hvalio kao Minhauzen,9 a drugog samo-nipo-daštavao; propovedao bi visoke moralne principe a onda se hvalio ti-me da je lopov; iskreno je hvalio Albance i ozbiljno zastupaopoligamiju kao jednu od stvari koju bi on uveo kada/ako „se popne“(tj. postane predsednik Srbije).10

90

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

9 P. je, moglo bi se reæi, po mnogo èemu prava inkarnacija Dàdìæevog „ala-zona“ – dinarskog hvalisavca koga je on opisao kao posebni psihološki profil kojimtreba proširiti bogatu Cvijiæevu tipologiju (Dàdìæ 1994).

10 Najveæi deo njegove sedmoèasovne tirade bio je posveæen detaljnim plano-vima za to šta æe on da uradi ako/kada postane predsednik Srbije pošto je tvrdio daozbiljno misli da se kandiduje na sledeæim izborima. Neki od ovih planova, baš kao iostalo o èemu je prièao, bili su krajnje racionalni i prihvatljivi, a neki opet na granica-ma fantastiènog.

Po drànju i naèinu komunikacije, P. je bio tipièni primer srp-skog kafanskog filozofa. Postavio bi ti pitanje ali bi odmah na njegasam odgovorio jer ga nisu zanimale tuðe teorije – on je imao svojihna pretek. Evo njegovog uvodnog pitanja:

P.: Zašto Sloveni nikada neæe postati Zapad?Ja: (sleèm ramenima) Ne znam... (æulim uši jer je to upravo

ona vrsta pitanja koja me zanima)P.: Eto uzmi Cigane na primer, zašto oni rade?Ja: (sleèm ramenima)P.: Oni rade samo da bi preìveli. Ciganin neæe da radi ni trun-

ku više nego što mu treba da sastavi dušu i telo... A Zapadnjak, uzmi-moNemce, za koje kaù, a i oni to kaù za sebe, da su superiorna rasa,a ako æemo pravo i jesu [s pogledom koji sugeriše – „meðu nama budireèeno“]. Oni ìve da bi radili. Zato i imaju toliko toga, zato su tolikouštedeli i toliko stekli za sebe. E sad, Srbi i Sloveni su negde izmeðu:neki su kao Cigani, neki su više kao Nemci, ali uglavnom su negde napola puta.

Kasnije, u jednom drugom kontekstu, P. je pomenuo kakonaša bivša jugoslovenska braæa (misleæi na Hrvate i Slovence) nas(Srbe) smatraju Ciganima, da bi onda, nakon kratke pauze i poverlji-vim glasom nešto sniènog tona u stilu „meðu nama budi reèeno“rekao – „pa i jesmo.“

P. me je tretirao kao zemljaka, istina mlaðeg i neiskusnog ko-me treba objasniti neke stvari oko nacionalnog mentaliteta o kojimaje on dugo i duboko razmišljao. Njegova razmišljanja nisu bila eks-plicitno upuæena nekoj stranoj, autsajderskoj publici ali su èesto pod-razumevala i uzimala u obzir svest o predstavi koju ti stranci (Zapad,Nemci, naša severna bivša braæa, itd.) imaju o Srbima.

Zanimljivo je primetiti da je za P. egzemplarni Zapadnjak Ne-mac. To je naravno sasvim u skladu sa istorijskim znaèajem koju jenemaèka kultura imala za Srbiju, kao i sa savremenim, pre svegaekonomskim, uticajem Nemaèke u celoj istoènoj i jugoistoènojEvropi (od gastarbajtera do èinjenice da je DM glavno sredstvo pla-æanja pri svim ozbiljnijim transakcijama – daleko cenjenija od ame-rièkog dolara). Ono što je donekle neobièno jeste olako priznavanjenemaèke superiornosti kada se zna da su Nemci takoðe arhi-neprija-telji u predstavama Srba.

91

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

U svojoj karakterizaciji Nemaca kao olièenja radne etike, P. jenaravno ponavljao jedan od najrasprostranjenijih stereotipova kojeSrbi (a i mnogi drugi) imaju o Nemcima. Te je stereotipove moguæepratiti unazad sve do najranijih svedoèanstava o Nemcima koje suostavili Srbi još od devetnaestog veka (vidi Mitroviæ et al. 1996). Jošje Miloš Trivunac pisao o Nemcima 1912. godine: „Kod njih, na pri-mer, nema ni izdaleka onih bliskih veza koje nièu iz srodstva ili prija-teljstva; odràva se izvesno odstojanje ne samo prema susedu ituðinu, veæ i prema oènjenom bratu ili udatoj sestri... U njihovom sedruštvu... po sebi razume da svako za sebe plaæa, pa ma ono bilo sa-stavljeno iz sasvim bliskih poznanika ili èak i roðaka“ (Mitroviæ etal. 1996: 118).11

Ili recimo Dragiša Vasiæ piše 1923. godine: „Nemac... radi,uvek ùri: on ne gubi vreme i ozbiljan je ko mašina ... Ponekad æe,istina, i on doæi da igra... On prosto igra ko da radi... @enu drì u na-ruèju kao neku tehnièku, mrtvu stvar..., jer on je èovek za rad, a nijeèovek za igru“ (Mitroviæ 1996: 15).

Prema toj konstelaciji slika koja se odràva veæ više od sto go-dina, Nemci su nalik mašinama, pedantni, posveæeni poslu i lišenismisla za humor.12 Dovoljno je prisetiti se komentara sa fudbalskihutakmica gde naši igraju protiv Nemaca. Nemci su neumorni, efika-sni, prave bezdušne mašine. Oni ne mogu da pariraju našoj kreativ-nosti, brilijantnim improvizacijama, našim neodoljivim, ali avaj inepredvidljivim i nepouzdanim provalama èiste genijalnosti. Pobe-dili ili izgubili, uvek je to sukob mašine i duše. Nemci su hladni, uz-dràni, plaæaju odvojeno. Meðutim, to rasprostranjeno uverenje unašu nadmoæ nad Nemcima moè se posmatrati i kao kompenzacijaza oseæaj da mi prilièno zaostajemo na njihovoj skali vrednosti. Oni

92

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

11 Dèjms Kerier izveštava kako je na Papui, Novoj Gvineji stalno slušao izja-ve tipa „Vi Zapadnjaci uvek plaæate hranu; kada se dignete od stola uvek ostavite no-vac, èak (s komiènim èuðenjem) i kada ste sa sopstvenim bratom!“ (Carrier 1992:198). Ovakva poreðenja koja suprotstavljaju zapadnjaèki obezlièenu novèanu eko-nomiju ljudskim odnosima (ili ekonomiji dara detaljno opisanom u antropološkoj li-teraturi još od Marsela Mosa i Malinovskog) ostatka sveta mora da se mogu èutiširom sveta, ne samo u Srbiji ili Papui.

12 Ili kako mi reèe taksista koji me je vozio sa aerodroma u zimu 1995, „Gla-dao sam taj neki nemaèki humoristièki šou, nešto kao ‘skrivena kamera’ – kao treba-lo bi da bude smešno ali ja se uopšte ne smejem, mo`da na jedan od deset skeèeva.Nemaju oni to .. tu toplinu koju mi imamo, oni su hladni, zar ne? I njihova porodica,oni se ne vole ko što se mi volimo, roditelji i deca, oni nisu ko mi.“

zaista i jesu superiorna rasa, priznaje P., upravo zato što „ìve da biradili.“ Ironija je sudbine da je upravo od tih istih Nemaca – za kojeoni istoèno i ju`no od njih smatraju da nemaju dušu – potekla moder-na romantièarska predstava o „duševnosti,“ i to kao reakcija na onošto su oni videli kao imperijalistièki zapadnjaèki racionalizam kojiim je nametan iz Francuske. Ironija je èest rezultat rekurzivnosti –ironièno je to da je ono što izgleda kao primer zapadnjaštva (Nemci,Austro-Ugarska) onima koji su dalje na istoku i jugu (Srbija, Bal-kan), izgleda „istoèno“ onima koji su (simbolièno i geografski) višeprema zapadu (Francuska). Moglo bi se tako reæi da je istorijski gle-dano, Nemaèka, kojumi drìmo za pravi Zapad, zapravo prva zemlja„Istoka,“ ili ne-zapadnog ostatka sveta. I upravo je nemaèka reakcijana francusko prosvetiteljstvo iznedrila romantièarski, „nemaèki“ na-cionalizam koji su zatim, u njegovim raznim odrazima, usvojile no-ve nacije ne-zapadnog „ostatka sveta.“ Balkanske zemlje bile su tumeðu prvim i najboljim uèenicima.13

Duša je u krajnostima

Ako posmatramo „Istoènu Evropu“ kao kontinuum (u oèimaZapada ali i u samo-opaànju samih Istoènoevropljana) koji se pruàod relativno „najzapadnijih“ Èeha, Poljaka i Maðara do relativno„najistoènijih“ Rusa, onda æe Kundera i Solènjicin imati razlièiteopcije pri prezentiranju svojih nacija Evropi ili Zapadu. Konkretneistorije tih predstava su sloène i pune ironija, ali semiotièki proceskoji je ovde na delu relativno je jednostavan. Na krajnjoj taèki konti-nuuma, Zapad æe Rusiju uzimati da predstavlja celu Istoènu Evropubaš kao što isti taj Zapad (tj. Sever) uzima Andaluziju da predstavljacelu Španiju. Kundera, meðutim, buduæi da je njegova nacija najbli-

93

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

13 Tako bi se moglo reæi da su etnièki sukobi koji su formirali stereotip Balka-na kao divljeg i nasilnog posledica, izmeðu ostalog, presaðivanja nemaèke ideologijeetnièke nacije definisane jezikom i kulturom na tle izmešanih populacija u uslovimabeskrupuloznih nadmetanja velikih sila. „Virus“ Balkanizma, potekao je, prema to-me, u izvesnom smislu reèi, upravo iz Nemaèke. Kada se Vinaver èudi Nemcima iFrancuzima zbog njihovog preganjanja oko Alzasa i Lorena, i kaè da su i oni poèelida postaju Balkanci, on zapravo obræe red stvari i odnos uzora i uèenika. Nisu toNemci i Francuzi zaraèni virusom Balkana veæ je Balkan zaraèn virusom koji se,moglo bi se reæi, zapatio baš oko Alzasa i Lorena. Videti: Finkelkraut, 1993 i Vina-ver, 1924.

à Zapadu ima opciju da se distancira od ruske stigme, ili da je eks-ternalizuje kao „bolest“ i tu bolest identifikuje kao Ruse. Nakrajnjem istoènom polu ovakvog kontinuuma, Rusi nemaju istu op-ciju transfera stigme na one koji leè istoèno od njih, barem ne uokvirima evropske simbolièke geografije. Oni mogu preneti svojuistoènu stigmu dalje na sopstveni Istok, ali u oèima Zapadne Evropeoni i dalje ostaju tim Istokom okaljani. Kako piše Volf, „najdalekose-

`niji istoèni vektor uticaja na Rusiju, viðen nedvosmisleno kao silavarvarizma, bio je uticaj Tatarske i Tatara“: „Kini, Persiji i Turskoj jeu doba Prosvetiteljstva moglo biti priznato da poseduju sopstveneorijentalne civilizacije, ali Tatarima takav popust nije èinjen. Ako jeRusija pripadala tatarskoj imperiji u doba Batu Kana, Tatarska je pri-padala ruskoj imperiji u doba Petra, ali je taj odnos, èak i kada se obr-nuo, i dalje protezao kada je u pitanju bila ravnoteà izmeðu Evrope iAzije, civilizacije i varvarstva“ (Wolff 1994: 190-191).

Ukoliko se radi o stigmi komunizma, Kundera ima jednostav-nu opciju da kaè kako su ga Èesima doneli Rusi; Solènjicin odgo-vornost ne moè prebaciti ni na koga drugog (osim na Jevreje).Najviše što onmoè da uradi jeste da ga prikaè kao bolest, jednu ne-prirodnu izraslinu na ruskom organizmu, pa prema tome nešto što jeu principu izleèivo. Biti na krajnjoj taèki kontinuuma, meðutim, pru-

à neke diskurzivne prednosti koje oni bliì referentnom Drugom neuìvaju. Rusiji je bilo suðeno da razvije neke od nemaèkih romanti-èarskih ideja uoblièenih u opoziciji prema racionalizmu i univerzali-zmu Prosvetiteljstva do njihovih najupadljivijih i najekstremnijihformulacija – pojam, diskurs, zapravo celu instituciju ruske ili slo-venske duše (videti posebno kod Pesmen 2000). Robert C. Vilijamsprati razvoj ovog pojma u Rusiji od semena posejanog nemaèkim ro-mantizmom do njegovog punog procvata kod Dostojevskog. Što jenajzanimljivije, Vilijams tvrdi da je onda na Zapadu, pogotovo u Ne-maèkoj gde je, na neki naèin i potekao, taj pojam ponovo prigrljenkao moæno sredstvo kritike sopstvenog zapadnjaèkog nezadovolj-stva modernim dobom: „Nemaèki romanticizam omoguæio je Rusi-ma da o sebi misle kao o jedinstvenoj naciji èija je istorijska uloga dana kraju trijumfuje nad tom istomNemaèkom i Evropom iz koje je taideja i potekla. Sa svoje strane, evropski intelektualci kritièni premagraðanskom društvu pronašli su da je ruski napad na Zapad zapravopotvrda njihove sopstvene boljke, te su svoju društvenu kritiku

94

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

prepodesili uz pomoæ anti-evropskih sentimenata izraènih u ruskojknjièvnosti... U godinama pre i nakon Prvog svetskog rata postaloje oèigledno da æe se oni Evropljani koji su bili kritièni prema sop-stvenim društvima okrenuti zemljama namarginama Evrope u potra-zi za izlazom... dok je „ruska duša“ za Ruse bila utopijska, ukazujuæina istorijski potencijal koji æe se ostvariti vremenom, za Evropljaneje ona bila arkadijska, nešto što je saèuvalo jedan kosmos koji je bioprimitivan i bezvremen. Nije samo da su je Rusi pozajmili veæ su jeEvropljani preuzeli nazad: intelektualni transfer nije bio jednosme-ran veæ ciklièan“ (Williams 1970: 573, 575, 587-8).

Rusija je, naravno, u mnogo èemu izuzetak, ne najmanje potome što je teritorijalno daleko najveæa dràva na svetu. Ona jesteperiferija u odnosu na Zapadnu Evropu kao „Centar Civilizacije“ ipodlo`na problemima samo-poštovanja kao i druge periferije ali jetakoðe i mesto koje moè polagati pravo na Veliku Kulturu i VelikaDostignuæa (od Dostojevskog i Boljšog teatra do Gagarina). No i po-red toga, nipodaštavanje ostaje, i Rusija se obièno vidi i kao krajnjekulturna i krajnje nekulturna. Pošto zauzimaju krajnju taèku jednogposebnog zapadno-istoènog kontinuuma u globalnim geopolitièkimpredstavama, Rusi imaju opciju da tu svoju ambivalentnu reputacijupredstavljaju kao lokus misteriozne Slovenske Duše koja pripadabaš njima u trenutnoj „lokalizaciji ljudskih potencijala“ (videti Ap-padurai 1986). Èesi su takoðe Sloveni, ali ta opcija za njih nije po-sebno delotvorna, izmeðu ostalog i zbog njihove pozicije na tojsimbolièkoj mapi. Kundera je uvreðen kada zapadni kritièari u nje-govim delima vide dokaze za duboku „slovensku dušu“. On se njeodrièe. „Dòzefa Konrada uvek je nerviralo kada su njemu i njego-vim knjigama prilepljivali etiketu ‘slovenske duše’ zbog njegovogpoljskog porekla,“ piše Kundera u svojoj slavnoj Tragediji SrednjeEvrope. „Pre nekih šezdeset godina on je pisao da ‘ništa ne moè bitiviše strano onome što se u knièvnom svetu naziva slovenskim du-hom od poljskog temperamenta, sa njegovom viteškom odanošæumoralnim ogranièenjima i njegovim prenaglašenim poštovanjem zaindividualna prava.’ (O kako ga dobro razumem! I ja takoðe ne znamništa besmislenije nego što je taj kult nejasnih dubina, od te buène iprazne sentimentalnosti „slovenske duše“ koja mi se povremeno pri-pisuje!)“ (Kundera [1984] 1991: 219).

95

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

Na drugom, jugo-istoènom vektoru evropskih simbolièkih ge-ografija koji se moè odvojiti od onoga koji se pruà na Istok, i kojiSrednju Evropu suprotstavlja ne Rusiji veæ Balkanu, mogle bi se oèe-kivati analogne semiotièke karakteristike diskursa o identitetu okre-nutih prema Zapadu. Iako semoè smatrati da Balkan zapoèinje veæ uPragu ili Beèu, Srednja Evropa ima relativno jednostavnu opciju daoptu`be o etnièkim sukobima ili zaostalosti prebace „dole“ na praviBalkan. Balkan ih ne moè prebaciti dalje osim ako ne na Turke i is-lam uopšte. Oblik koji ovakva prebacivanja uzimaju jeste oblik suk-cesivnih „štitova hrišæanstva“ Kako je to dobro izrazio Slavoj@ièk ujednom intervjuu: „Za Austrijance, Slovenci su divlje horde od kojihse moraju zaštititi zamišljenim zidom; Slovenci diù zidove pred na-jezdom ‘necivilizovanih’ Hrvata; Hrvati se ograðuju od svojih suse-da, ‘divljih’ Srba; Srbi o sebi misle kao o poslednjem štitu hrišæanstvakoji štiti i njih (ali i Evropu!) od islamske invazije. Èetiri puta se daklepomeraju kulturološke granice i podiù zidovi – sve opravdano zašti-tom hrišæanstva od najezde divljih hordi“ (@ièk 1997).

Ali baš kao u sluèaju Rusije i Tatarske, u oèima Zapada, Bal-kan je ìgosan svojim vezama sa Otomanima iako je odavno izbegaonjihovoj vlasti.14 Retorika „štitova hrišæanstva“ ne izgleda vrlo delo-tvorna, ali mogu li se stanovnici Balkana, pošto su na krajnjoj taèkisvog kontinuuma, pozvati na nešto analogno slovenskoj duši? Imajuli i oni tu opciju da preokrenu valencu svoje specifiène ìgosanostitako što æe igrati na zapadno nezadovoljstvo modernim dobom?Mo-gu li oni delotvorno polagati pravo na „odreðene prednosti nad Zapa-dom koje duguju upravo svojoj zaostalosti,“ kao što to èine Rusi,prema Vilijamsu? Ako Rusi polaù pravo na dobra obuhvaæena poj-mom slovenske duše, na kakva duhovna dobra mogu stanovnici Bal-kana da polaù pravo?

96

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

14 Štaviše, u najnovijem obrtu, sada kada je savremena Turska visoko cenjenièlan NATO-a, i model sekularnog društva koji Zapad èli da i druge zemlje islamaslede, nekadašnji podanici Otomana sada se mogu videti kao „turskiji,“ i to u najpo-grdnijem smislu te reèi, nego što je Anadolija danas, kako to kaè Rieff (1993) u jed-nom svom èlanku.

Gradijenti nipodaštavanja15 i samo-egzotizacija

Marija Todorova ubedljivo argumentuje svoju tezu da je Bal-kan „sluìo kao skladište negativnih osobina naspram kojih je kon-struisana pozitivna i samozadovoljna predstava ‘evropskog’ i‘zapadnog’“ (Todorova 1997: 188). Diskurs balkanizma, tvrdi ona,razlikuje se od diskursa orijentalizma po tome što ovaj prvi ne poka-zuje iskupljujuæe valence ovog drugog: ma kako nipodaštavan, Ori-jent je uvek shvatan i kao samosvojna civilizacija, raskošna i uponeèemu èak i nadmoæna civilizaciji Zapada; Balkan, naprotiv, ni-kada nije bio ništa drugo do „alter ego, mraèna unutrašnja strana“Evrope, bez ikakvih iskupljujuæih vrlina.

No neki izuzetci ipak postoje, i meðu njima je najznaèajnijiverovatno Crno jagnje i sivi soko Rebeke Vest. Rebeka Vest izvræeuobièajena vrednovanja balkanistièkog diskursa i vidi nešto hvalevredno upravo u onome što taj diskurs obièno nipodaštava. To semo-

è videti èak i geometrijski zorno u njenom preobraæanju uobièaje-nog gradijenta nipodaštavanja koji ide od severozapada na jugoistoku gradijent divljenja. Naime, Hrvatska, u kojoj ona zapoèinje svojeputovanje prolazi najgore – previše je zaraèna Srednjom Evropom izapadnom dekadencijom od koje Rebeka Vest pokušava da pobegne.Bosnu i Srbiju ona svakako pretpostavlja Hrvatskoj, ali njeno srcezapravo leì na jugoistoènom terminusu gradijenta – u Makedoniji –tom ‘Balkanu Balkana’ (Gal and Irvine 1995: 982) taèno prema Fer-nandezovoj logici metonimijske pogrešne reprezentacije. Makedo-nija je za Jugoslaviju kao jugoistok jugoistoka ono što je Andaluzijaza Španiju kao jug juga. Srbija u toj hijerarhiji stoji prema Makedo-niji kao što Hrvatska stoji prema Srbiji i kao što, rekurzivno, Jugosla-vija stoji prema Srednjoj Evropi – negde izmeðu dekadencije Zapadai neukaljane balkanske èistote Makedonije.

Crno jagnje i sivi soko se moè uzeti kao idealni tip pozicijekoja na Balkanu pronalazi ono vitalno nešto što je Zapad izgubio. Potom viðenju, što je Balkan više „balkanski“ to je intenzivnije i èistijeto nešto. Suprotan stav, po kome je Balkan to gori što je „balkanski-ji,“ naravno je mnogo rasprostranjeniji i ja se njime ovde neæu po-sebno baviti jer je taj stav veæ detaljno ilustrovan i analiziran u

97

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

15 Termin koji sam skovao u jednom neobjavljenom èlanku iz 1990. godine(@ivkoviæ 1990).

odliènim studijama Milice Bakiæ-Hayden (1992 i 1995) i pogotovoMarije Todorove (1997).

I srpsko samo-predstavljanje i „zakulisno“ samo-razumeva-nje, i to je ono što me ovde posebno zanima, trebalo bi da se, bar u iz-vesnoj meri, orijentišu prema ovim idealnim tipovima vrednovanjaBalkana. Tako bi se, naravno „idealno-tipski,“ srpske reakcije na za-padne stereotipove mogle rasporediti po jednom kontinuumu kojiide od pola potpunog prihvatanja negativnog vrednovanja do suprot-nog pola maksimalne eksploatacije pozitivnog vrednovanja, sa svimmoguæim meðunijansama.

I ovde nam kao vodiè mogu posluìti Romi, tj. „Cigani“ kaosimbolièka moneta. Dva meðunarodno najpriznatija jugoslovenskafilma, Skupljaèi perja i Dom za vešanje, filmovi su o Romima. Obaposeduju status kulturne ikone. Dovoljno je samo ukazati na popu-larnost pesme „Ðelem ðelem“ i na arhetipsku scenu u kojoj BekimFehmiu razbija èaše golim rukama. Moguæe bi bilo pokazati da je tascena, na primer, postala neka vrsta klasiènogmesta, i da veæ evo veæviše od tri decenije sluì kao jedna od najznaèajnijih paradigmi sev-daha.16 Što se tièe Doma za vešanje, dovoljno je samo pomenuti ka-ko je pesma „Ðurðevdan“ iz tog filma postala neka vrsta nezvaniènesrpske himne u toku poslednjih nekoliko godina. Postavlja se daklepitanje zašto su „ciganski“ filmovi toliko popularni kod kuæe i zaštosu u isto vreme toliko uspešni i u inostranstvu. Nije li tu reè o pred-stavljanju samih sebe i pred nama samima i pred svetom kao „Ciga-na?“ I opet, moè se tvrditi da se severozapadnjaci prethodneJugoslavije, Slovenci i Hrvati, u principu (uz izuzetke kao što je Štu-liæ) neæe identifikovati sa „Ciganima,“ i da pogotovo neæe svoj iden-titet prikazivati (znaèajnim) strancima u tim terminima. Oni kojitako sebe identifikuju upravo su jugoistoènjaci, Srbi i Makedonci.

Srbi prema Romima pokazuju uobièajenu mešavinu ekstrem-nog nipodaštavanja i romantizacije kakva semoè naæi širomEvrope.I mada je u Srbiji bilo manje otvorene agresivnosti i pogromaškog

98

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

16 Kao takva, ova scena, kao i druge scene iz filma, postaju opšte poznati citatii tokom vremena zadobijaju neku vrstu kumulativne asocijativne gustine. Tako naprimer, Makavejev moè da postigne urnebesni, ali i neobièno asocijativno snaànefekat u svojoj sceni sa noèm u glavi u filmuMr. Montenegro, koja naravno na paro-dijski naèin, priziva sve ostale bogate asocijacije na balkansko kafansko šenluèenjeza koje je scena iz Skupljaèa perja jedna od paradigmi.

ponašanja prema Romima nego recimo u Èeškoj i Slovaèkoj,17 ipakse mora priznati da „Ciganin“ jeste izuzetno pogrdan naziv koji se uSrbiji koristi èesto i uz bogate (negativne) asocijacije. No i pored to-ga, moj je argument da pozicija Srbije u evropskim kao i u internimbalkanskim i jugoslovenskim simbolièkim hijerarhijama èini ovuupotrebu „Cigana“ kao oznake sopstvenog identiteta razumljivijim.Kada beèka tetka Amanda nazove svoje zagrebaèke roðake balkan-skim Ciganima, Hrvati obièno koriste opciju prebacivanja tog ìga„dole“ na jugoistok svojim komšijama Srbima. Srbi, sa svoje strane,mogu taj ìg prebaciti još dalje „dole“ onima koje smatraju još niìmaod sebe na civilizacijskoj skali, na primer Bugarima ili Rumunima(koje u Srbiji èesto nazivaju „Ciganima“), ali je takoðe verovatnije daæe oni taj ìg ili stigmu prihvatiti i to umodusu „skrušene introspekci-je“ i „samo-spoznaje.“ Kako kaè Gofman: „Stigmatizirani pojedi-nac pokazuje sklonost da stratifikuje „svoje“ u meri u kojoj je stigmauoèljiva i nametljiva. On tada moè u odnosu na one koji su oèigled-nije stigmatizirani od njega zauzeti stav kakav normalni zauzimajuprema njemu. Tako nagluvi postojano odbijaju da sebe vide kao glu-ve, a slabovidi da sebe vide kao slepe. Upravo se u pridruìvanju iliodvajanju od oèiglednije stigmatiziranih pripadnika sopstvene grupenajoštrije vide identifikacijske oscilacije pojedinca“ (Goffman 1963:107).

U dominantnim simbolièkim geografijama Evrope, Srbi sevide kao „gluvlji“ i „sleplji“ od Slovenaca i Hrvata. To je onda mo-

`da razlog zašto æe Srbi pre da prihvate stigmu i osciluju izmeðu togada sebe vide kao „izmeðu Nemaca i Cigana“ kao moj sagovornik P.iz voza, s jedne strane, i prosto-naprosto „Cigana“ s druge. Gofma-novim reèima reèeno, Srbi sebe pridruùju onima od „svojih“ koji sujoš „sleplji“ od njih, i na taj naèin sebe prikazuju „normalnima“(dakle Zapadu) kao defektnije nego što sebe zaista smatraju. Naziva-ti sebe „Ciganima“ (kao što P. priznaje) onako „meðu nama budi

99

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

17 Napadi „skinhedsa“ na Rome i brutalno ubistvo èetrnaestogodišnjeg Romaoktobra 1997 u Beogradu, jesu naravno primeri otvorenog nasilja prema Romima.Mora se, meðutim, ukazati na znaèajnu, glasnu i ogorèenu reakciju graðana na ovedogaðaje. Mada ne raspolaèm pouzdanim podacima, èini mi se da su ti ekscesi ipakrelativno izolovana pojava u Srbiji. Izvesnu ulogu u pozitivnijem stavu prema Romi-ma verovatno su odigrali i nedavni dogaðaji na Kosovu u toku i nakon bombardovan-ja u kojima su Romi bivali masovno obeleàvani kao sauèesnici Srba i proganjani odstrane albanskih ekstremista.

reèeno“ jeste jedan naèin samokritike. Paradirati pred moænim stran-cima kao „Ciganin,“ meðutim, mo`da se moè podvesti pod ono štoje Gofman nazivao minstrelizacijom – „kada stigmatizirana osobaudvorièki odigrava pred normalnima celu igru rðavih osobina pripi-sanih njegovoj vrsti konsolidujuæi na taj naèin jednu ìvotnu situaci-ju u klovnovsku ulogu“ (Gofman 1963: 110). Dina Jordanovaukazuje na trend u savremenom balkanskom filmu koji ukljuèujeovakav naèin reagovanja na stigmu: „Znajuæi da geografski pripada-ju Evropi, a ipak oseæajuæi da nekako još nisu sasvim u njoj, balkan-ski intelektualci veruju da moraju da uèine napor da ‘ponovo uðu uEvropu.’ Da bi do tog ponovnog ulaska došlo, oni oseæaju obavezuda se izvinjavaju, i spremni su da odraàvaju stereotipove o samimasebi kao neku vrstu pogodbe o ponovnom prihvatanju koju smatrajuda mogu da sklope. Ti projekti samo-nipodaštavanja uzimaju razneoblike“ (Iordanova 1996).

„Minstrelizacija“ i samo-nipodaštavanje, meðutim, ekstrem-ni su modaliteti reagovanja na stigmu, i verovatno se u praksi mnogoèešæe ublaàvaju mešanjem s neèim što bi se moglo nazvati sa-mo-egzotizacija – modalitetom reagovanja na stereotipove koji igrana njihove pozitivne valence. To je onaj modalitet gde bismo oèeki-vali da Srbi igraju na ono što vide da zapadnjaci poput Rebeke Vestprojektuju u Balkan kao „duhovno dobro“ koje im na Zapadu nedo-staje. Samo-prikazivanje bi dakle najèešæe oscilovalo izmeðu slanjanegativne slike nazad onima koji su je poslali poput prostog odraza uogledalu i izvrtanja te slike na naèin smišljen da ugodi romantièar-skim fascinacijama i projekcijama odašiljaèa.

Jedan od takvih efektnih naèina igranja na èð Metropole zaegzotikom jeste ànr „magijskog realizma.“ Tako recimo, Dom zavešanje, a pogotovo Podzemlje vrve od Kusturièinog balkanskog„magijskog realizma“ i to je zasigurno jedan od razloga njegovoguspeha na Zapadu. Jedna od komplikacija u vezi sa magijskim reali-zmom jeste da se taj modalitet moè opet izvrnuti u negativne pred-stave. Tako su mnogi zapadni novinari o Srbiji u toku poslednjihdesetak godina govorili kao o carstvu sna i zemlji noænih mora i ko-lektivnog ludila, ali im nije bilo teško da naðu domaæe kritièare srp-ske situacije koji su o njoj govorili kao o „bizarnom svetu fantazijepoput onog u romanima Garsije Gabrijela Markesa“ (videti Kinzer1993). Samo-egzotizacija dakle i sama, kao jedna od alternativa

100

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

samo-nipodaštavanju, rekurzivno oscilira izmeðu magijskog reali-zma kao pozitivne i romantiène utopije skrojene po meri zapadnogukusa s jedne strane, i magijskog realizma kao crnog snoviðenja,noæne more i stanja kolektivne psihoze s druge. Ove dve strategijemoguæe je analitièki razdvojiti i one se ponekada i javljaju u relativ-no èistom obliku, ali najèešæe se sreæu smešane u razlièitim razmera-ma. U Srbiji se samo-egzotizacija, ne po formi veæ po sadrìni,obièno oslanja na dve varijante. Jedna je eksploatisanje vizantijskognasleða u potrazi za svim onim što bi Zapadu moglo biti egzotièno ipozitivno. Najbolji predstavnik te varijante verovatno je Paviæ. Dru-ga varijanta oslanja se na pozitivna vrednovanja balkanskog primiti-vizma kao neèega vitalnijeg i „stvarnijeg“ od preterano civilizovane,„dekadentne,“ i „umorne“ Evrope. Ova se varijanta moè nazvatistrategijom balkanskog „barbarogenija“ i bilo bi fascinantno sastavi-ti jednu istoriju ovakvih samo-predstavljanja poèevši od Miciæa(1993), ili još ranije od „Srbende“ kao barbarogenijskog idealaSrpske omladine kako to opisuje Jovan Skerliæ (1925). Prva strategi-ja nastoji da povrati u ìvot raskoš jedne Visoke Kulture, dok druganudi prednosti varvarstva.

Odnosommeðu tim strategijama bavim semnogo opširnije nadrugom mestu (@ivkoviæ 1998). Ovde bih samo završio jednim sjaj-nim primerom toga kako se mane zaostalosti mogu predstaviti kaovrline vitalnosti.

Amorfija i lelujavi oblici: kako se vrednuje „biti izmeðu“

@ivojin Pavloviæ je pred kraj ìvota èesto premišljao o suprot-stavljenosti onoga što je nazivao kristalnim i amorfnim civilizacija-ma. Kristalna civilizacija je civilizacija Zapada – civilizacijaorganizacije, takmièenja i progresa, civilizacija grada i individual-nog uìvanja. Njome dominira prava linija i oštar ugao (Pavloviæ1992: 15), i odlikuju je kult veènosti, zdravlja i higijene. Amorfna ci-vilizacija je, s druge strane, civilizacija Istoka – civilizacija rituala,iracionalnosti i patrijarhalne organizacije, „horizontalna civilizacija,civilizacija sela, civilizacija nu`nosti, statièna civilizacija, civilizaci-ja zaumnog... civilizacija krive linije, civilizacija kruga. Civilizacijasvih ostalih vera osim hrišæanskih (izuzimajuæi pravoslavlje kojepripada amorfnoj civilizaciji). Civilizacija opštosti, univerzalnosti,

101

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

univerzuma (nasuprot kristalnoj civilizaciji detalja, fragmentarnosti,specijalnosti, individualne virtuoznosti)“ (Pavloviæ 1992: 13).

Civilizaciju kristala odlikuje „energija centripetalna, koja sveusmerava ka cilju koji mora biti jasan, bespogovoran i usmeren kaveènosti.“ Nasuprot tome, civilizacija koju pokreæe drugaèija ener-gija, energija centrifuge, „sve oko sebe seje, rasipa i razbacuje, te jesvet u proticanju, u mešanju, turbulenciji...“ (Ibid. 16)

Tako, „demokratija u amorfnim civilizacijama ne moè da seukoreni. Amorfna turbulencija ne dozvoljava formiranje ustaljenihsistema“ (Ibid. 72). Za nas je, govorio je Pavloviæ, te`nja ka Evropi„san o moænoj tradiciji i uspostavljanju hijerarhije vrednosti, to jest -

èlja da se hoda pogodnije, ugodnim ali i jednoliènim asfaltom, ume-sto pašnjacima, šumom, klisurom i planinskim prevojima.“ Jer Evro-pa je komfor nasuprot znoju i muci; praznina i jalovost umestoduhovnog bogatstva i duševne usplahirenosti. Evropa je sinonimkulture; Balkan je olièenje slobode. Zato Evropa podseæa na lepotupripitomljenih, što æe reæi: korumpiranih domaæih ìvotinja, dokBalkan još uvek zasenjuje neosvojivom, nedokuèivo divljom lepo-tom zveri (Ibid. 800). „Pripadnici kristalnih civilizacija oduvek su zasvet iz amorfije govorili da su „nekulturni,“ kaè Pavloviæ, ali „ne bi-ti ‘kulturan’ isto je što i biti vitalan!“ (Ibid. 106 kurziv u originalu).Moèmo dakle uzeti da je Pavloviæev kontrast izmeðu dve civilizaci-ja u potpunom skladu sa premišljanjima Rebeke Vest o dekadencijiZapada i vitalnosti Balkana. Štaviše, prihvatajuæi upravo amorfijukao nešto dobro, kreativno i vitalno, i na neki naèin èak superiornouglaðenosti kristalnog Zapada, Pavloviæ preokreæe valencu jedne odnajèešæih karakterizacija ne samo konkretne periferije kojoj pripada,veæ periferija uopšte.

Problemi svake periferije su razlièiti i istorijski specifièni, nou svim sluèajevima samo-definisanja putem opozicije pod uslovimanejednake podele moæi moè se primetiti neka vrsta semiotièke logi-ke koja im leì u osnovi. Predstave pomešanosti, nedovršenosti, dvo-smislenosti, amorfnosti i rasne hibridizacije redovno se pojavljujukako u karakterizaciji periferija od strane Centra, tako i u samo-ka-rakterisanju samih periferija kao „neèega izmeðu,“ ili kako bismomito rekli, „ni na nebu ni na zemlji.“ Taj oseæaj bivstvovanja „izmeðu“izraèn najrazlièitijim idiomima razlièitih lokalnih istorija, moè setakoðe videti i kao jedna od logièkih posledica procesa koji bi se mo-

102

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

gao nazvati meðusobnim definisanjem putem maksimalno kontra-stivnih metonimijskih misreprezentacija. Evo nekih karakteristikatog procesa u šematskim crtama:

– Svaka strana nastojaæe da predstavi onu drugu u terminimaselektivnih elemenata identiteta tog drugog za koje se smatra da stojeu najoštrijem kontrastu sa elementima selekcionisanim da formirajusopstvenu predstavu o sebi.

– Postojaæe tendencija da se ti probrani elementi pretvore izindeksa u ikone èime se razlike naturalizuju.18

– Dihotomije nastale u ovoj dijalektici definisanja putemkontrastiranja teìæe da se reprodukuju rekurzivno, kako internounutar svake od grupa pojedinaèno, tako i prema spolja na obuhvat-nijim nivoima i u opštijim podelama (Gal and Irvine 1995).

– Proces definisanja sebe i drugog u terminima onih selekci-onisanih segmenata identiteta obe strane koji pokazuju najoštriji me-ðusobni kontrast stvoriæe problem odnosa prema onim segmentimakoji se i dalje vide kao legitimni deo identiteta, ali se ne uklapaju uesencijalizovane kontraste. Ti se elementi obièno podvrgavaju razli-èitim strategijama brisanja (erasure),19 koji idu od previðanja do ak-tivnog uklanjanja onoga što se ne uklapa u pojednostavljenekontraste. Te oblasti i elementi koji se ne uklapaju onda stvaraju„kognitivnu disonancu,“ i nelagodni oseæaj bivanja „negde izmeðu.“Istoèna Evropa, kaè Volf, „definisala je Zapadnu Evropu putemkontrasta, baš kao što je Orijent definisao Okcident, ali je u isto vre-me ona postavljena u ulogu posrednika izmeðu Evrope i Orijenta“(Wolff 1994:7). Ovde dakle nije u pitanju jednostavna rekurzivnost.Istoèna Evropa stoji prema Zapadnoj ne baš sasvim fraktalno kaoOrijent unutar samogOkcidenta, jer dok je Orijent ekstremni „drugi“koga odlikuje strana i egzotièna civlizacija, dotle je Istoèna Evropaunutrašnji Orijent koji nosi naznake orijentalne zaostalosti ali retkokad i pozitivne valence velièanstvenih orijentalnih civilizacija. Takoi u sluèaju Balkana, èije su stanovnike, kako tvrdi Todorova, sa Za-pada smatrali ne-punopravnim predstavnicima Orijenta veæ mešan-

103

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

18 „Strategije esencijalizma se sve zasnivaju na stvaranju semiotièkog efektatehnièki poznatog kao ikonicitet, principa signifikacije putem sliènosti“ kaè Herz-feld. „Ikonicitet izlgeda prirodno i stoga je efikasan naèin stvaranja samo-oèigledno-sti“ (Herzfeld 1997: 27). Videti, takoðe: Gal and Irvine 1995.

19 Brisanje je proces kojim se „èinjenice koje se ne uklapaju u ideološke šemebilo prenebregavaju ili predstavljaju kao nebitne“ (Gal and Irvine 1995: 974).

cima bez pedigrea, dakle neèim ambivalentim, ni tamo ni ovamo,neèim izmeðu. Tako Markus Erenprajis koji je tvrdio da Orijent za-poèinje veæ u Pragu, na sledeæi naèin karakteriše rasu na koju je nai-šao u svom putovanju „Novim Balkanom“: „Èudne, neverovatneindividue sa svih strana – niska èela, mutne oèi, klempave uši, debeledonje usne... Levantinski tip u podruèjima izmeðu Balkana iMedite-rana zaista je, psihološki i socijalno, jedan „lelujav oblik“ (waveringform), spoj Istoènjaka i Zapadnjaka, poliglota, lukav, površan, nepo-uzdan, materijalista, i iznad svega, bez tradicije... U duhovnom smi-slu te kreature su beskuænici; oni više nisu Orijentalci, a još nisupostali Evropljani. Niti su se oslobodili mana Istoka niti su zadobilibilo koju vrlinu Zapada“ (citirano u Todorova 1997: 125).

@ivojin Pavloviæ dakle pretvara ovaj negativno vrednovan„lelujav oblik“ u prevashodno pozitivno vrednovanu „amorfnu civi-lizaciju.“ Ali èak i ovde, on sopstveno društvo vidi kao nešto izmeðu–mi smo „na graniènim rubovima oba civilizacijska bloka, ... jednimdelom svog kolektivnog biæa èvrsto vezani za amorfiju a drugim smoupoznali i kušali èari civilizacije kristala“ (Pavloviæ 1992: 76).

Zakljuèak

Mesto koje neka odreðena periferija zauzima u ovim podela-ma, hijerarhijama ili „gradijentima“, koje prevashodno definišu cen-tri moæi, ogranièavaju i odreðuju repertoar reakcija koje joj stoje naraspolaganju. Tako na primer, Èesi i Rusi zauzimaju razlièite pozici-je na prosvetiteljskoj mapi civilizacije orijentisanoj od Zapada ka Is-toku, i to im pruà razlièite opcije kada su u pitanju naèini nošenja sastigmom „Istoènjaka.“ Slièno tome, Hrvati i Srbi zauzimaju razlièitepozicije na balkanskoj simboliènoj osi koja se pruà pravcem seve-rozapad-jugoistok i shodno tome raspolaù razlièitim opcijama kadaje u pitanju nošenje sa stigmom Balkana.

Biti na sliènim stukturalnim pozicijama ne znaèi da æe opcijebiti identiène jer svako periferno društvo mora da se nosi sa sasvimspecifiènim istorijskim kontingencijama. Srbi, Grci i Rumuni takoimaju razlièite opcije odgovora na stigmu iako u okviru svoje balkan-ske periferijalnosti dele i otomansko nasleðe i stigmu pravoslavlja.20

Izlaùæi repertoare odgovora na stigmu, pokušao sam da pru-

ìm primere koji kondenzuju ambivalencije, paradokse i ironije. Ti

104

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

su primeri namerno odabrani kako bi što zornije prikazali kako ti od-govori osciluju ili stoje u napetosti izmeðu ekstremnih pozicija kojese mogu analitièki izdvojiti, ali koje se u tako èistom obliku retkosreæu u stvarnosti. Evo jedne provizorne liste tih idealnih tipova od-govora na stigmu (zapravo dijagram grananja alternativa):

1. Potpuno usvajanje dominantnih hijerarhija, internalizacijazapadnih dihotomija i vrednovanja. Ukoliko grupa usvaja dominant-ne hijerarhije ona moè da:

a) prosledi negativno vrednovanje, stereotip, stigmu, itd., oni-ma koji su ‘niè’ na dotiènom gradijentu nipodaštavanja (na primer,Hrvati prosleðuju stigmu Balkana Srbima, Srednjeevropljani prosle-ðuju ìg komunizma dalje na Istok Rusima, itd.)

b) projektuje to negativno vrednovanje, stereotip ili stigmukao internu diferencijaciju (na primer Hrvati koji pronalaze Balkan usvojoj sopstvenoj sredini)

2. Periferija koja je toliko blizu krajnje taèke kontinuuma dajoj nije lako da prosledi stigmu na „dole“ moè da:

a) prihvati stigmu u najnegativnijoj formi i odrazi je nazad(minstrelizacija, samo-nipodaštavanje; na primer: „mi smoCigani“)

b) pokuša da promeni negativno vrednovanje; u tom sluèajumoè se uspostaviti kontinuum koji ide od:

– ambivalentnog samo-egzotizovanja (na primer, magijskirealizam srpskih „ciganskih“ filmova)

– preobraæanje negativnog vrednovanja u njegovu suprot-nost i proglašavanje sopstvene superiornosti (na primer, ruska dušanadmoæna zapadnoj racionalnosti, balkanska vitalnost nadmoænaevropskoj kulturi, itd.)

Oscilovanje, mešanje, ambivalentnost i napetost je moguæaizmeðu svih ovih alternativa. Štaviše, slika se komplikuje time što se

105

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

20 Grci su svoju nacionalnu dràvu gradili na pretpostavci evropskog filohele-nizma i grèke elite i dan danas igraju na kartu navodnog kontinuiteta sa antièkomGrèkom. Tako Grèka zadobija èlanstvo u Evropi koja je drevnu Jeladu proglasilasvojom kolevkom. Zato je jasno da grèke elite istièu klasiène a nastoje da prikriju vi-zantijsko/otomanske strane grèkog identiteta. Ta opcija nikada nije bila otvorena zasrpske elite za koje je jedina ‘klasièna starina’ bila vizantijska – u oèima Zapada go-tovo isto toliko orijentalna koliko i Turska carevina. Što se tièe Rumuna, oni nastoje(ne baš jako uspešno) da promovišu teoriju po kojoj su oni potomci starih Rimljana ida tako uspostave rodbinsku vezu sa drugom kulturom koju Zapad smatra svojimpretkom – antièkim Rimom (videti kod Verdery 1991).

tenzija izmeðu samo-predstavljanja i samo-spoznaje ukršta sa ovimalternativama te se tako moè doæi do kompleksne rešetke tenzija ioscilacija izmeðu idealnih tipova reagovanja periferija na dominant-ne hijerarhije. Predstave, teme i narativne forme koje proìmajusrpske diskurse o nacionalnom identitetu i sudbini nisu uvek orijenti-sane prema ovim hijerarhijama. U sluèajevima kada jesu, korisno jeimati na umu specifièni poloàj koji Srbija zauzima u dominantnimgeopolitièkim predstavama i naèine na koji ovaj poloàj ogranièava iusmerava odgovore na te predstave.

Niti bliski Zapadu poput Èeha, niti na krajnjoj taèki Istoka po-put Rusa, nepovezani sa Srednjom Evropom poput Hrvata, niti smeš-teni na „Balkan Balkana“ poput Makedonaca, Srbima nije lako ni daprebace negativne stereotipove na „dole,“ niti da eksploatišu egzotiè-ni potencijal ekstrema. Stigma koju nose kombinuje stigme Juga sastigmama Istoka, stigme slovenstva sa turskom ljagom, stigmu uro-ðenog komunizma sa stigmom balkanskog divljaštva i nasilnosti.Nije im data opcija da pretenduju na srodstvo sa nekom od kulturakoje Zapad smatra svojim „kolevkama“ kao što to (bar donekle)mogu Grci i Rumuni. Prihvatajuæi te uglavnom negativne stereotipo-ve, srpska reagovanja obièno osciluju izmeðu reflektovanja negativ-ne slike u obliku „minstrelizacije“ i raznih nijansi ambivalentnogsamo-egzotizovanja, kao na primer u „magijskom realizmu.“

Magijski realizam je samo-egzotizovanje periferije namenje-no potrošnji uMetropoli. Metropolu ne zanima ono što kod periferijanije egzotièno. Svaka periferija bi idealno trebalo da bude egzem-plarno mesto, savršeno otelovljenje neke ekstremne kulturne razlike– Španija bi trebalo da bude sva od strasti, flamenka, kastanjeta, i ko-rida; Rusija bi trebalo da bude sva od duše; Balkan sav od drevnihmr`nji, sukoba i pokolja. Mi smo izmeðu Nemaca i Cigana, kaè P.Ali, to nije interesantno Metropoli (ili bar tako to zamišlja balkanskiautor). Pa ako Metropola hoæe da nas vidi kao Cigane, daæemo imCigane; ako nas vide kako se valjamo u blatu i krvi, daæemo im blatai krvi, a u meðuvremenu æemo mirno umakati kifle u belu kafu.

106

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

Literatura

Appadurai, Arjun. 1986. Theory in Anthropology: Center and Periphery.

Comparative Studies in Society and History 28 (2): 356-361.Ash, Timothy Garton. 1989. Does Central Europe Exist? In The Uses of Ad-

versity: Essays on the Fate of Central Europe. New York: RandomHouse.

Bakiæ-Hayden, Milica, and Robert Hayden. 1992. Orientalist Variations onthe Theme ‘Balkans’: Symbolic Geography in Recent YugoslavCultural Politics. Slavic Review 51 (1): 1-15.

Bakiæ-Hayden, Milica. 1995. Nesting Orientalisms: The Case of FormerYugoslavia. Slavic Review 54 (4): 917-931. (Prevod na srpski: Filo-

zofija i društvo, XIV (1998), str.101-118)Bourdieu, Pierre. 1984. Distinction: A Social Critique of the Judgement of

Taste. Cambridge, Mass.: Harvard University Press.Carrier, James G.1992. Occidentalism: The World Turned Upside Down.

American Ethnologist 19:195-212,Dàdìæ, Petar. 1988. Jovan Cvijiæ i balkanski psihièki tipovi. U zborniku

Jovan Cvijiæ/Ivo Andriæ: O balkanskim psihièkim tipovima, priredioP. Dàdìæ. Beograd: Prosveta.

Dumont, Louis. 1994. German Ideology: From France to Germany and

Back. Chicago & London: The University of Chicago Press.Dàdìc, Petar. 1994.Homo balcanicus, homo heroicus. Beograd: Prosveta.Elias, Norbert. 1994. The Civilizing Process: The History of Manners and

State Formation and Civilization. Oxford UK & Cambridge USA:Blackwell.

Fernandez, JamesW. 1988. Andalucia on Our Minds: Two Contrasting Pla-ces in Spain As Seen in a Vernacular Poetic Duel of the Late 19thCentury. Cultural Anthropology Vol 3 (1): 21-35.

Finkielkraut, Alain. 1993 [1987]. Poraz mišljenja. Biblioteka XX vek, Beo-grad: Plato.

Gal, Susan, and Judith T. Irvine. 1995. The boundaries of languages and dis-ciplines: How ideologies construct difference. Social Research 62(4): 967-1001.

Geertz, Clifford. 1973.The Interpretation of Cultures. NewYork:BasicBooks.Goffman, Erving. 1959. The Presentation of Self in Everyday Life. Garden

City, N.Y.: Doubleday Anchor Books.Goffman, Erving. 1963. Stigma: Notes on the Management of Spoiled Iden-

tity. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall.Greenfeld, Liah. 1992. Nationalism: Five Roads to Modernity. Cambridge,

Mass., and London: Harvard University Press.

107

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

Hannerz, Ulf. 1992. Cultural Complexity: Studies in the Social Organiza-

tion of Meaning. New York: Columbia University Press.Havel, Vaclav. 1986. Living in Truth. London and Boston: Faber and Faber.Herzfeld, Michael. 1987. Anthropology Through the Looking Glass: Criti-

cal Ethnography in the Margins of Europe. Cambridge: CambridgeUniversity Press.

Herzfeld, Michael. 1997. Cultural Intimacy: Social Poetics in the Na-

tion-State. New York and London: Rutledge.Iordanova, Dina. 1996a. “Narrating the Balkans in film and the quest for ad-

missibility: indigenous images or mirroring stereotypes”. URL:http://student-www.uchicago.edu/users/diordano.

Irvine, Judith T., and Susan Gal. 2000. Language Ideology and LinguisticDifferentiation. In Regimes of Language: Ideologies, Polities, and

Identities, edited by P. V. Kroskrity. Santa Fe: School of AmericanResearch.

Kaplan, Robert D. 1993. Balkan Ghosts: A Journey Through History. NewYork: St. Martin’s Press.

Kinzer, Stephen. 1993. The Nightmare’s Roots: The Dream World CalledSerbia. The New York Times, Sunday, May 16, 1993.

Krleà,Miroslav. 1937.Deset krvavih godina.Knjiga eseja. Zagreb: Biblio-teka nezavisnih pisaca.

Krleà, Miroslav. 1982. Zastave. Sarajevo: NIŠRO Osloboðenje.Kundera, Milan. [1984] 1991. “The Tragedy of Central Europe”. In From

Stalinism to Pluralism: A Documentary History of Eastern Europe

since 1945, edited by G. Stokes. NewYork and Oxford: Oxford Uni-versity Press.

Lindstrom, Nicole, and Maple Razsa. 1998. ‘Balkan is Beautiful’: Exami-ning the Role of ‘Balkanism’ In the Construction of Croatian Natio-nal Identity. Paper read at Slavic Forum, 18. April 1998, at TheUniversity of Chicago, Chicago, IL.

Miciæ, Ljubomir. 1993.Barbarogenije decivilizator. Beograd: Filip Višnjiæ.Mitroviæ, Andrej, Lj. P. Nenadoviæ, B. S. Nikolajeviæ, D. Vasiæ, M. Trivu-

nac, M. Crnjanski, S. Vinaver, P. Slijepèeviæ, D. Medakoviæ. 1996.Srbi o Nemcima. Priredili: M. Sofronijeviæ i M. Maksimoviæ, Bibli-oteka Znamen. Beograd: DBR International Publishing.

Mitroviæ, Andrej. 1996. Predgovor: Srbi o Nemcima. U zbirci Srbi o Nemci-

ma. Beograd: DBR International Publišing, str. 7-23.Pavloviæ, @ivojin, Dušanka Milanoviæ-Zekoviæ. 1992. Ludilo u ogledalu:

Razgovori o civilizacijama, o religijama, o èoveku, o ìvotu i smrti, o

mr`nji, o ljubavi. Beograd: SKZ.

108

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

Pesmen, Dale. 2000. Russia and Soul: An Exploration. Ithaca: Cornell Uni-versity Press.

Razsa, Maple. n.d. Balkan is Beautiful. Arkzin, No. 87, Zagreb,http://www.arkzin.com/actual/balkan.html

Rieff, David. 1993. Notes on the Ottoman LegacyWritten in a Time ofWar.Salmagundi, 3-15.

Rihtman Auguštin, Dunja. 1997. Zašto i otkad se grozimo Balkana? Eras-

mus (19):27-35,Rupnik, Jacques. 1994. Europe’s New Frontiers: Remapping Europe.

Daedalus 123 (3): 91-114,Schöpflin, George, andNancyWood, eds. 1989. In Search of Central Europe.

Cambridge, UK: Polity Press.Skerliæ, Jovan. 1925. Omladina i njena knjièvnost (1848-1871): izuèava-

nja o nacionalnom i knjièvnom romantizmu kod Srba. Novo ispra-vljeno izdanje u redakciji Vladimira Æoroviæa. Beograd: Izdavaèkaknjiàra Napredak.

Todorova, Maria. 1997. Imagining the Balkans. New York and Oxford:Oxford University Press.

Verdery, Katherine. 1991. National Ideology Under Socialism: Identity and

Cultural Politics in Ceausescu’s Romania. Berkeley: University ofCalifornia Press.

Vinaver, Stanislav. [1924] 1996. Nemaèka u vrenju. U zborniku Srbi o Nem-

cima. Beograd: DBR International Publišing.West, Rebecca. 1969. Black Lamb and Grey Falcon: A Journey through

Yugoslavia. Harmondsworth, Middlesex: Penguin Books.Williams, Robert C. 1970. The Russian Soul: A Study in European Thought

and Non-European Nationalism. Journal of the History of Ideas 31

(4):573-588,Wolff, Larry. 1994. Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on

the Mind of the Enlightenment. Stanford: Stanford University Press.@ivkoviæ, Marko. 1990. Representing the Balkans: Symbolic Geography of

the South-EasternMargins of Europe: Unpublishedms. The Univer-sity of Chicago Anthropology Department.

@ivkoviæ, Marko. 1998. Inverted Perspective and Serbian Peasants: TheByzantine Revival in Serbia. Paper read at Negotiating Boundaries:The Past in the Present in South-Eastern Europe, September 6-8,1998, at Lampeter, Wales. www.ac.wwu.edu/~kritika/Anthro.html

@ièk, Slavoj. 1997. „Uìvanje u pokornosti i sluganstvu“, Naša Borba,5. 1. 1997.

109

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

Marko @ivkoviæ

SOMETHING IN BETWEEN:THE SYMBOLIC GEOGRAPHY OF SERBIA

Summary

In this paper I situate what I call the “stories Serbs tell themselves (and oth-ers) about themselves” within the wider framework of geo-political imaginings andsymbolic geographies. I rely in part on the richly documented historical studies ofEuropean images of Eastern Europe and the Balkans done by Eric Wolff and MariaTodorova, but emphasize the types of reactions to these stereotypical representations.This paper focuses on the specific position of Serbia within West and Central Euro-pean cultural hierarchies and Balkan “gradients of depreciation,” as well as the waysSerbs manage what Goffman calls “spoilt identity.” As I consider them particularlyrelevant in this context, I rely a great deal on comparisons between Croatia and Ser-bia. Drawing on literature, everyday life, popular culture and public discourses, Ishow how management of spoilt identity crystallize in the images of Gypsies andGermans as representatives of the lowest and the highest poles, respectively, of re-cursive Balkan hierarchies. Finally, in this paper I try to uncover the semiotic logic ofthe feeling many peripheries share of being “somewhere in-between,” as well as so-me of the idioms in which this feeling is expressed in Serbia such as magic realism ormetaphors of amorphous substances.

Key words: Serbia, Balkanism, public discourses, national narratives, sym-bolic geography, stigma.

110

MA

RK

O@

IVK

OV

IÆ

m. zivkovic - nesto izmedju - simbolicka geografija srbije

Documents