magazin final 06 m.pdf

7/25/2019 MAGAZIN FINAL 06 m.pdf

1/39Creativwww.creativeartmagazine.rs

UPOZNAJTE JE

Zaha Hadid

PAMET U GLAVU!

55. Meunarodni sajam knjiga

BOJE GOVORE

ta boja vaeg automobila kae

DAH SKANDINAVIJE

U ENTERIJERU

GEEK CHIC

treberi su ove godine tako ik

TEA BREAK

bend koji neguje punk buntovnitvo

Creative Art-Project & Design studio- Visokog Stevana 10 Beograd, telefon: +381 11 32 82 463; fax: + 381 11 214 076Sva prava su zadrana 2010. Creative Art Magazine

Broj 06I Nove


2/39

Creative Art www.creativeartmagazine.rs www.creativeartmagazine.rs

Sadraj

Pamet u glavu, kau na Sajmu knjiga.posluali?Knjiga je tema kojom se bavimo ovog mskladu sa tim, predstavljamo vam mladu spisateljku, koja je pobednica naeg nokonkursa. Ona je devojka u fokusu, stogakucajima pera Jovane Kati.Creative Art je ovog meseca posetio intelone i izlobe, pa moda ne bi bilo loe da tobarski salon i Salon stripa. A tu je i neoDoma dizajna, koja se odrala u Muzejumobila. Venecijanski lavovi su proetali i oBienalu. Saznajte vie o tome na naim sEn Taker je rekla da umetnost zahteva h

je denitivno onda zasluio epitet umetniostavio svoj trag i u Beogradu. Niste znali?saznajte ovde.

A da li ste razmiljali o znaaju boja ili o togovore? Mi smo otkrili da auto boje gerovatno. Pripremili smo vam jo mnogkreativnih tema. Uostalom, pogledajte saDa, totalno smo u treberskom fazonu ovverovatno zbog Sajma knjiga ili moda gepreplavio svetske modne revije? Ili smo odluili da stavimo pamet u glavu...

O urednica Creative A

vodnik

fokusu:ovana Kati

ultura:ktobarski salon; Sajam knjiga; Bienale u Veneciji; Veeri Mike Antia

metnost:oto kolumna; Blu street artist; Salon stripa

Muzika:tervju Tea Break; Jazz festival; Kuduro

lm:gar i sneg; Uber life

rhitektura:poznajte Zahu Hadid; Tajpej centar izvoakih umetnosti

izajn:oba Doma dizajna; Tiffany

eng Shui:n u oazi mira i intime

nterijer:

ah Skandinavije u enterijeru; Sajam nametaja

spiracija:ue od papira

til:eek chic; Auto boje govore; In vino veritas


IMPRESIUM

Glavna i odgovorna urednica:

Olga arkovi

Zamenica glavne i odgovorne urednice:

Sonja Nikoli

Urednik fotograje:Nikola Grull

Redakcija:

Aleksandra Jankovi

Bojan MitroviIvan orevi

Tatjana arkoviDuan Babi

Ana Vukmanovi

Saradnici:

Jelena Karaka

Haris alkiAna VukmanoviNikola JociLana LakiBobana Jovanovi

Graki dizajn:Nikola Grull

Web master:

Nikola VesoviGoran Divljan

Kreativni direktor:

Sinia Simovi

Kontakt redakcije:

Visokog Stevana 10, 11 000 Beograd

011 32 82 463

011 21 84 076

[email protected]

ADRAJ


3/39


U fokusu

Jovana Kati je pobednica novembarskog Creative Art konkursa.Ova dvadesettrogodinja studentkinja prava bavi se pisanjem prozei trenutno je u zavrnoj fazi stvaranja svoje prve knjige Otkucaji pera

Knjiga Otkucaji pera se sastoji od 20-tak matovitih pria, koje imajuedukativni i psiholoki karakter. Naime, Jovana je veoma zainteresovanaza istoriju, pa za svaku priu obavlja istorijsko istraivanje, upliui radnju

u bajkovitu meavinu realnosti i mate. Kae da su teme koje obrauje ivotnei svakodnevne, kao to je ljubav, prijateljstvo, umetnost, sanjarenje, avantura.

Trenutno istrauje i ui o arhitekturi, jer eli da ta saznanja primeni u svojimpriama.

Stvaranje knjige je sasvim sigurno sinonim za najlepi magijski trik, kae Jo-vana, knjigu piem ve godinu dana, inspiracija je uvek prisutna, pa upravozbog toga piem o sasvim obinim ivotnim temama. Svakoj prii pristupampre svega kreativno, a zatim i istorijski i psiholoki. Smatram da svaka priatreba da bude svojevrsni izvor saznanja. Ono to je interesantno jeste da jeJovana posvetila svoj blog samo Kreativnosti. Na njenom blogu moete sva-kodnevno da proitate inspirativne tekstove koji ve imaju svoje verne itaoce.Creative Art magazin vam predstavlja deo jedne Jovanine prie iz Otkucajapera, pa tako moete sami da zavirite u bajkoviti svet stvaranja Jovane Kati.Nadamo se da e njene prie nai put do izdavaa i da e ve sledee godinebiti predstavljene, recimo, na Beogradskom sajmu knjiga.

- Francuska, 1516. -Vetar je promenio pravac i poela je susneica. Prolazilakapija privatnih poseda i nespretnim koracima lomila

cama. Pri samom ulasku u dvor, u kome je boravio kralj je ljubazni gospodin. Lepota enterijera, vrstina i masibudile strahopotovanje. Na putu do ateljea, jasmin je isputao sa ala koji mi je grejao ramena. Knjige u torbsve neophodne za jo jedno predavanje velikog umetnikkreativnih sposobnosti u vremenu u kome ivimo, kada boanska nadahnua, sve Leonardove beleke, dnevnrazliitih formata. Univerzalni genije ima puno prijatelja, anajdragoceniji deo svog ivota, njegova dela, sa zadarei, da napiem istinu o njima, knjigu koja e se uklapstvaralatva. Svaku poru tela ispunjavao je miris tek upmaterijala ve pri prvim ispisanim reima. ,, Pii o onomi o svakom potezu povuenom po platnu koji u tebi budi uini moja dela potpunim - govorio bi mi toplim reimaknjiga mora biti napisana, a da bi bila deo ivota, mora

Dok piem, kao da koraam po dosada neistraenim mestima. Nekablaenost ispunjava svaki kutakmate i verujem da radim neto

korisno. Nakon napisanog teksta,oseaj ispunjenosti ne moe da sezameni. esto sam subjektivna i

moja razmiljanja moda i prelazegranicu realnog, ali u tome je lepotastvaranja. Tek tada postajemo sves-ni svoje realnosti i mogunosti daostvarimo sopstvene elje. Verujemda se mnogi pronalaze u ovome,zato i nastaje svaka re, nikako

ne samo radi mene i sopstvenogzadovoljstva



4/39


Jesen osim to nam donosi hladno, kino i sumorno vreme, svoju vedriju

stranu pripisuje i kulturnim deavanjima, kojih u ovoj sezoni, ima u izobilju.Verovatno najpoznatija od svih oktobarskih kulturnih manifestacija jeste

Sajam knjiga.

55. Meunarodni beogradski sajam knjiga, pod sloganom Pamet u glavu,otvorio je knjievnik Laslo Vegel, a zvanice je zatim, u ime vedske (poasnoggosta ovogodinje manifestacije) pozdravila knjievnica Osa Lind, iju je knjigu,Peani vuk, na srpskom objavio Kreativni centar. Laslo Vegel nam jeporuila: Kultura i knjige potrebni su itaocima u Srbiji, bar onoliko koliko i Ev-ropska unija. Jedne bez druge ne postoje. Svakazajednica, to jest drutvo, savladava svoje krize

tako to okuplja svu svoju energiju, usredsreujeje, i potom, saobrazno svojoj sadanjosti i

budunosti - neodlono stvara svoju novuprolost.

Zemlja u fokusuvedska, kao zemlja u fokusu na ovogodinjemsajmu knjiga, predstavila nam se programom

pod nazivom Glasovi vedske, sa ueem odpreko 20 autora iz ove zemlje. Pored nastupa naSajmu, predstavljeni su i mnogi vedski umetnici

i organizovana predavanja o vedskoj. Izloenisu vedski naslovi objavljeni u periodu 2004 -

2010 godine, od kojih su neki prevedeni na srp-

ski I druge jezike regiona.

vedski autori i ilustratori su znaajnu panjuposvetili literaturi za decu i omladinu. Meutim,ima i autora koji se bave vanim pitanjima, poputpitanja prava dece i mladih, zatim nekim prilino

vruim i tekim temama, kao to su smrt, izbeg-lice, tolerancija...Pisci orijentisani ka starijoj populaciji obrauju ozbiljna pitanja, koja se bavevedskim drutvom. Sajam je posetila i predsednica vedskog PEN-a, Ula Lar-smo, spisateljka, novinarka i aktivna uesnica drutvenih debata.

Ceo koncept tanda vedske je plenio bajkovitom i matovitom scenograjom:lusterima poput razvejanih maslaaka, bubamarama u vidu taburea rasutim po

podu, i velikim asovnicima u funkciji polica za knjige.

bilo zaduen ve daleko poznat, popularni brend vevedskog paviljona, koji je bio otvorenog tipa i odavao u

neiju kuu, odrano je 25 - 30 dogaaja: itanja i susrePaviljon glasovi vedske je plod saradnje etiri vedsambasade u Beogradu, Saveta za kulturu vedske, vpanije IKEA.Porodini dan

Ove godine na sajmu knjiga nam se predstavilo vie odi inostranstva. Tako da smkulturama sledeih zemaBrazila, panije, Japana, APortugala, Izraela i Irana kDok su prvi put, ove

izdavai iz Holandije i Sloturni centri su se predszajednikom tandu EUN

Novina ovogodinjeg sajmkada je omogueno da dsete ovu kulturnu manifescenama.

Tokom ove kulturne ned

delovalo mnogo zanimljdruenje sa itaocima pot

Nova izdanja na popusVelike izdavake kue popMono & Manjana, Cliounti, Samizdat B92, su pripremile velike popu

objavljena u proteklih godpopusti kretali u rasponu od 10 - 70% u zavisnosti od izdanja sa kojima su ove godine reili da nas iznenadezanimljiva.

Posebnu panju nam je privukao komplet Trilogija Ponona palata i Septembarska svetla) Karlosa Ru

Pamet u glavu!



5/39


arobne knjige. Ovaj komplet sjedinjen u Trilogiju magle motivimara, svetlosti i tame, utvara i tajni, objedinjuje Safonova najranija dela

omani namenjeni tinejderima pobrali su brojne nagrade, ali i sim-je velikog broja italaca irom panije i Italije.

onijeva delaeativni centar, koji svoja izdanja posveuje najmlaim itaocimam ove godine nudi posebno matovita izdanja. Izdvajamo: Kreirajeu za pop zvezde ,Kreiraj haljine za vile, Kreiraj haljine zanceze sveta autora Play Bac autori, sa ilustracijama Play Bac ilus-ori, Da pukne od smeha autora Vid Stamboli, i Vera Smiljanifenomenalnim, prepoznatljivim ilustracijama Dobrosava ivkoviaba.ato je ove godine u saradnji sa organizatorima Sajma, posetiocima uz ulazni-dodeljivao popust od 10% na sva izdanja ove kue. Novina u ovoj izdavakoji e obradovati sve l jubitelje i potovaoce muzike Branimira Donija tulia,

e izdvajamo komplet od 14 sabranih dela.

ono & manjana su ove godine za sve ljubitelje umetnosti i slikarstva ponudilimanEvergreen - Rafaelovim tragom autorke Doane Pitman. Rafaelov Svetire i zmaj je delo genija, nedostina vizija vitetva i nevinosti naslikana rukomnog od najveih slikara svih vremena. Punih petsto godina ovaj predmetnji svih kolekcionara tumarao je po Evropi, prenoen silom gramzivosti itine.koe u njihovom izdanju se mogu nai i uvena Jansonova istorija umetnos-u novom sedmom dopunjenom izdanju, u koloru. Za potovaoce i ljubiteljetekture, izdvajamo Enciklopediju Arhitekture Majls Luisa.

otvo zanimljivostizej Grada Beograda nam se ove godine predstavio sa monograjom Paje

vanovia autora Nikola Kusovca i k olekcionarskim delima poput Srebrninebirki i legata Muzeja grada Beograda od XVII do XX veka autora Ljubiceti - Popovac.dstavnici tzv. devete umetnosti - stripa, su imali isto svoje predstavnike na

ogodinjem sajmu. Pod pokroviteljstvom izdavake kue System comics,ljubitelji stripa su se mogli upoznati sa domaim autorima i nagraenim

maim strip izdanjima za 2009/2010. godinu. Vekovnici modernizuju srp-

sku tradiciju, nepodsmevajui joj se, tretiraju je kroz malo drugaiju prizmupovezujui nae epske i mitske linosti poput: Kraljevia Marka, Kneza Laz -ara, Miloa Obilia i drugih, sa linostima, sredinama i dogaajima iz evropskesvetske batine.I ove godine na Sajmu su prireeni tradicionalni Forum i askaonice, kao i noveprogramske celine, meu kojima su pesniki maraton i maraton kratke prie.

Sajam je predstavio mnotvo zanimljivih knjiga. Stoga vam savetujemo dase uukate u udobnu fotelju, u toplini vaeg doma i prepustite arima nekihod izuzetno zanimljivih naslova sa ovogodinjeg sajma koje vam predlaemo.Zaronite u arobni svet mate, mirisa papira i tampanih slova... Sonja Nikoli

54th Internati

Art Exhibla

Biennale

diVenezia

20

10

Dokaz da tradicija ide ruku pod ruku jom i prenjenou, zasigruno se mou Veneciji. Jedan od najstarjih evrposustoliio je jednu od najstarjih evrofestacija. U doba kada su se otkrivaleerovatne stvari i u doba kada je druotvoreno da se izraava, na stubovimagrada, rodio se La Biennale di Vene

1. Senka vetra Karlos Ruis Safon2. Miris kie na Balkanu Gordana Kui3. Avanture nevaljale devojice Mario Vargas Ljosa

4. Pusti prvog da ue Jon Ajvide Lindkvist5. Konstantinovo raskre Dejan Stojiljkovi6. Hou da mi se neto lepo desi odmah Marko Vidojkovi7. Koliba Vilijem Pol Jang8. Nestajanje Nada Marinkovi9. Pravilo etvorke Ijan Koldvel10. Izgubljen u samoposluzi Svetislav Basara



6/39


1893. godine gradonaelnik Venecije, Rikardo Selvatiko, uka-zom je proglasio osnivanje Esposizione Biennale Artistica. Podokriljem grada Venecije i protektoratom viskogo drutva, pa i

samog kralja Umberta I i kraljce Margarite od Savoje, prva internacio-nalna egzibicija moderne umetnosti otvorena je 30. aprila 1895. go-dine u prisustvu visokog plemstva i kraljevske porodice, a u cilju pro-

slave srebrne godinjice kraljevskog branog para. Ostalo pie istorija.Iako je prvobitna ideja bila osnivanje manifestacije moderne umetnosti,

na kojoj bi, pre svega, bili izloeni pozvani umetnici, mesto je naprav-ljeno za nepozvane i nepoznate autore. Jedinstvena prilika je pruenasvakoj umetnikoj dui koja se usudila da svoje ideje kreira i ispolji.Iako je manifestacija inernacionalno priznata, organizatori su odluilida je proire. Nekoliko decenija od samog osnivanja, 1930. godine,osnivaju se festivali lma, pozorita i moderne muzike. Ve 1932. go-dine otvara se prvi lmski festival u isroji kinematograje - EsposizionedArte Cinematograca. Dok je kraj dvadesetog veka ostao rezervisanza dve nove kategorije, 1980. godine osniva se Festival arhitekture, a1999. Festival plesa.Festival je osnovan sa ciljem izlaganja dela i upoznavanja publike

sa umetnicima, s toga je bio netakmiarski. Dok se razvijao festival,razvijala se i ambicija tako da se polako uvode nagrade i prizanja

najkreativnijim i najuticajnijim umetnicima i linostima u zastupljenojkategoriji, nagrade Zlatnog i Srebrnog Lava.

Arte della Vita

Festival je osnovan u slavu umetnosti i slikarstvu, i kao takav, slikai crte bi bili najstariji eksponati ovakve manifestacjie. 1895. godine,pruena je mogunost mladim italijanskim umenticima da se pokau idokau na velikim organizovanim izlobama. Tokom godina rada i post-ojanja, organizatori pruaju mogunost i internacionalnim umetnicimai slikarima da izloe svoja dela. U tu svrhu su polako, jedan po jedan,osnivani paviljoni drava. Od 1907. pa do 1930. godine otvoren je nizprostora za drave kao to su Belgija, Maarska, Nemaka, Ujedin-

jeno Kraljevstvo, Francuska, Rusija i Sjedinjene Amerike Drave.1910. godine, u slavu i ast velikanima napravljena je posebna pro -slava. Pa je Klimtu posveena cela jedna odaja, njegovom liku i delu;One man show je posveen Renoiru; a retrospektiva Konbertu. Iako

su Pikaso i njegove vanvremenske ideje bile

poznate Evropi u to doba, u to vreme nije bilomesta za velikog slikara, niti za njegove radi-

kalne ideje u Veneciji. Prva Pikasova izloba jepostavljena tek 1948. godine.

Ve sredinom dvadesetog veka, likovna Eg -zibicija prati standarde moderne umetnosti i

avangardnog rada, to je uvertira novim ide-

jama koje su na pomolu zapadnjake kulture.Velika imena kao to su Polok, Gorki i, prvi

put, De Koning, predstavljeni su u Veneciji.Nagrade osvajaju Brak, Matis, Da i Ernesti Arp. Ono u emu se ogleda prava snaga iuticaj Bienala je upravo prezentovanje novih

pravaca Evropi.Tokom ezdesetih godina, u Veneciji je prvi

put predstavljen Pop Art. Mada je zaet na tluEvropte, u Ujedinjenom Kraljevstvu, ameriki

umetnici su uzeli sve zasluge za razvitak ovog pravca. Evropom se kaopoar rairila nova ideja koju su irili Roenberg i Varhol. Pa je upravo RobertRoenberg prvi i najmlai ameriki umetnik koji je osvojio Gran Premio.Zateeni u relativnoj sadanjosti, posle sto godina tradicije, 1997. godine ciljlikovne Egzibicije je susret budunosti, sadanjosti i prolosti u kojoj su se

virtualno susrele tri generacije velikih umetnika od 67. do 97. godine. ZlatnogLava te godine osvojili su Marina Abramovi i Gerhard Rihter.

Zalet sedme umetnosti

Mesto za pokretnu sliku napravilo se na Bienalu 1930. godine, a prvi organi-zovani Festival kinematograje odran je 1932. Prvi lmski Festival u svetu jeuinio revolucionarna dela za kinematrograju i status lmskih zvezda u drutvu.Na prvom lmskom Festivalu prizakazni su premijerno lmovi koji e, kako je

vreme pokazalo, ui u istoriju. Izmeu ostalih, Dogodilo se jedne noi, GrandHotel i Frankentajn.Od samog osnivanja, Festival su poseivale najvee zvezde pokretne slike,Greta Garbo, Klark Gejbl, Loreta Jang, Don Barimor, do modernog doba i

velikih imena Deka Nikolsona, Nikol Kidman, Monike Belui i zaista, mnogihdrugih.

Venecijski lmski Festival je ostavio velikog traga u istoriji i kinematrograji. Sna-gom reputacije i inetracionalne priznatosti, evropska publika upoznala se sa

kinematograjama dalekih istonih zemalja. Japanski, indijski i kineski lm jeopte prihvaen i potovankako irom Evrope i bios-kopske publike, tako i u re-

dovima najuticajnijih lmskihkritiara.U poetku je lmski Festi-

val bio netakmiarksi, kao icelokupna ideja Bienala, ali

ve 1934. godine uvodi setakmiarska kategorija, iakonije bilo adekvatnog sudi-

jskog vea.Sam Festival je imao znatneoscilacije uspona i padova.

U zaletu tridesetih i etrdesetih godina bio je vrlo uticajakon Drugog svestkog rata doiveo pravi procvat. Meuprilike u Italiji ne dozvoljavaju Festivalu da pokae svoj pod 68. do 80. godine. U tom periodu nije bilo takmigrada. Ali, 1980. godine kao prinevi na belim konjimazani kao novi direktor Festtivala i veliki lmski kritiar Ensnagama i idejama su kreirali novo lice Festivala i takoorganizovanja festivala lma u svetu. Pored takmiakrssu nove kategoije takozvanog spektakularnog lma, retOd osamdesetih godina pa do danas, venecijski lmskibirisivi beleg, jer je na Festivalu prvi put predstavljen jeSpilbergov E.T. a kasnije i niz drugih. I pored spektalulljeni su spekakularni reiseri. Izmeu ostalih, 88. godinlmom Poslednje iskuenje i iste godine Pedro Almodoivici nervnog sloma.Posle niza godina uspeha i neuspeha, lmski Festival torijske premijere, dogaaje i postao norma glamura deavanja. Pored mnogih lmskih deavanja u svetu, sarei da je lmski Festival u Veneciji jedinstven, neponov

Arhitektura i dizajn vremena

Jedna od najmlaih kategorija na Bienalu, arhitehkturai veimeKak

arhit

omalim 198zovanek

ra s

lem

dob

onoArhi

Creative Art www.creativeartmagazine.rs


7/39


vila u poetku islamskom umetnou graenja i uticaj same erijatske kul-e na dizajn koji je u vremenu zastupljen izuzetno dugo. Poseban akcenat jeen na tradiciju i uticaj istoka na zapad.stavka 86. godine posveena je Hendriku Berlageu, holanskom arhitek-koji je projektovao istorijske zgrade, Betovenovu kuu, Vagnerov Teatar injinov muzolej, izmeu ostalih. Njegov imperativ je bio Pogledaj u zgradu iee istoriju. Dok je 96. rezervisana za austrijskog arhitektu, Hansa Hole-, koji je smatrao da arhitekta mora biti nesputani stvaralac i vizionar, a ne

benik vremena i drutva. Sa porukom da se moraju stvarati vanvremenskeade i zdanja, a ne izuzetno za potrebe odreenih godina.2000. godine, pa do danas, arhtiektura na Bienalu se bavi pitanjima i

oblemima dananjice. Problemi ekologije, ivotnog okruenja, energije, funk-nisanja gradova, drutva i tehnologije. Ovo je iskljuiva zasluga dirkekoraksasa i njegove vizije budueg grada u slubi drutva. Ovogodinja temahitektonske Egzibicije je susret ljudi u arhitekturi.

atro, danza i musika

zika je oduvek imala posebno mesto u drutvu, zato je kao jedan od najboljihina kreiran i poseban festival u okviru Bienala, 1930. godine. Bio je zaista

najbolji nain da veliki stvaraoci predstave svoje nove kompozicije i dela, aujedno i dobar nain da se na nekoliko dana u svetu muzike susretnu i izvedunajnovije premijere. Svoje mesto na Bienalu nali su, izmeu ostalih, Stravinski,Prokojev i Nono.Festival Pozorita je osnovan u isto vreme kad i Festival lma i muzike, ali jeprva egzibicija odrana 1934. godine. Primarna ideja i koncept Festivala teatra

je izvoenje komada koji su u neposrednoj vezi sa samom Venecijom, ali ioivljavanje drugih komada.Najznaajnija linost vezana za sam Festival pozorita je Mauricio Skaparo koji

je poziciju direktora festivala doao 1972. godine i neposredno nakon dosalskana poziciju, on pokree svoj dugogodinji san, a to je pozorini Karneval. Iako

je imao ideju vraanja glamura i duha sedamnaestog i osamnaestog veka udvadeseti, Karneval postaje poznat irom sveta kao jedan veliki maskembal i

svake godine je sve poseeniji.I, kao najmlaa kategorija, Festival plesa, osnovan je 1998. godine, ali je prvifestival odran 1999. godine, iako je sve do tada ples bio u kategoriji muzikogprograma. Najznaajnija linost je svakako Kerolin Karlson, koja je osnovalanekoliko programa za plesae irom sveta i za vreme svog etvorogodinjegmandata podigla festival na internacionalni nivo.

Bobana Jovanovi

Bienale 2010.Bienale 2010 je otpoelo plesom. 26. maja otvoren je 7. Meunarodni Festival

modernog plesa pod nazivom Hvatanje emocija, kojom je upravljao Ismael Ivo.Do zatvaranja plesnog festivala, 12. juna, odigrano je 36 izvedbi, pet svetskih

premijera i 20 koreograja.Umetnike izlobe su postavljene od 4. juna sve do 27. novembra.Dvanaesta arhitektonska izloba pod nazivom Ljudi se sastaju u arhitekturi jetakoe u toku. Postavljena je 29. avgusta i bie dostupna posetiocima do 21.

novembra. Izlobom ove godine upravlja Kazujo Sajime. Kazujo je prva enaarhitekta kojoj je pripala ova ast da reira arhitektonske izlobe u istoriji Bien-ala. Ona je nedavno nagraena prestinom arhitektonskom nagradom Pricker.Filmski festival trajao je od 1. do 11. septembra, kojim je upravljao Marco Ml-

ler, a irijem je presedavao Kventin Tarantino. (detaljnije o festivalu smo govoriliu oktobarskom izdanju).Muziki festival odrao se u periodu od 23. septembra do 2. oktobra. Prestinu

nagradu, Zlatnog lava, dobio je nemaki kompozitor, Wolfgang Rihm.Alex Rigola je ove godine diriguje Festivalom pozorita, koji je otvoren 12. okto-bra i trajae sve do 31. decembra.

Multimedijalno umetniko vee (MUVE) jeudruenje entuzijasta i ljubitelja kulture,koje je nastalo u decembru 2009. go-

dine u Beogradu. Osnivai ekipe, Miodrag Stoii Duan Babi su pokrenuli ovu inicijativu primetivi

veliki nedostatak ovakvog tipa neformalnog druenjai prostora da se promoviu mladi autori koji bi sna-

gom svoje kreativnosti vrlo lako mogli da predstavl-

jaju novi umetniki talas u Beogradu, ali i ire.

Poeci ovog umetnikog druenja vezuju se zajedan beogradski klub italite gde su odravalikabaretske veeri proarane raznim sadrajima.Razliiti nastupi beogradskih aforistiara i mladihnearmisanih pesnika i pesnikinja je pratila iva svir-ka. Svirke su uglavnom bile akustine, ali su ak

jednom prilikom ugostili jedan mladi hard rok bend

pod nazivom Road sign koji je sad u usponu i po-bira sve vei broj fanova.

Veeri su obeleili nastupi mnogih nearmisanih iarmisanih umetnika, kao to su mlade pesnikinjeu usponu, poput Irene Plaovi i Tijane Vladi, ali iumetnici starije generacije, poput Zorana Vasia iDragane Vuievi, koji iza sebe imaju i razliita iz-danja zbirki poezije.

Ukratko, kroz scenu MUVA je prolo najmanjeetrdesetak razliitih, manje ili vie armisanih,umetnika za kratak period od deset meseci. Ekipa

je vrlo brzo postala popularna u odreenim krugov-ima ljudi, pa se nadimak MUVE vrlo brzo ustaliomeu fanovima i tako postao re koja se od samog

poetka menjala kroz padee potpuno ravnopravnosa imenicom sa kojom ima najveu slinost.Prvi vei poduhvat MUVE su imale u foajeu UK VukKaradi u martu 2010. godine, sa prvom veeriMiroslava Mike Antia, koja je naila na nezapamenodziv kod publike. Dovoljno je rei da je foaje kojizvanino prima 120 ljudi to vee imao ast daugosti 270 zvanica koji nisu birali mesto stajanja.

Vee je proteklo sa odlinim uspehom, jer je samadirektorka ustanove ponudila MUVA-ma saradnju zapredstojeu sezonu. Od tog trenutka lanovi ekiperade neumorno na sastavljanju sadraja sezonu sa

jednim mesenim nastupom na sceni Kult. Nakonveeri Mike Antia, MUVE su odrale Vee beo-gradske boemije, predstavljajui velikane naih bo-emskih etrvti, poput Zorana Radmilovia, DukaRadovia, Mome Kapora, ure Jakia i drugih.Nakon toga su usledela gostovanja u Obrenovcu,

Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sopotu, sa razliitimsadrajima.

Ovog puta MUVE vam sa ponosom predstavljaju,drugo po redu, Vee Miroslava Mike Antia uBeogradu, koje e se odrati u UK Vuk Karadi,Bulevar kralja Aleksandra 77a, 11. novembra u 20hna sceni Kult.

Vee je zamiljeno kao kolani prikaz dela i likapoznatog pesnika sa kombinacijom recitacije,

glume i skeeva, video projekcija, ive muzike iplesa. Pojedine pesme su scenski obraene sapozorinim pristupom i propraene video projekci-

jama, sa akcentom na multimedijalnosti ekipe, koja

je glavno obeleje od samomuzike numere povezanekoje e biti i zvedene uz pratmonike I gitare. Oekuje segosta iznenaenja, kog svi fpozorita u celini neizostavn

je simbolina, jer ekipa nijesionalaca. Sve informacije odobiti na mejl adresi organiz([email protected]) i namedijalno umetniko vee

MUVE lete u smeru kultureumetnosti i Mike Antia

VEEMIKE

ANTIA



8/39


Ljubitelji vizuelne umetnosti imaju priliku i ove godine da uivaju u Oktobarcu.Koncept za ovu godinu su osmislili kustosi iz vedske, Juan Puset i SelijaPrado. Ovo dvoje eminentnih i meunarodno priznatih kustosa se bave glo-balnim, kulturolokim i istorijsko-politikim problemima sagledanim kroz prizmukonceptualne umetnosti.

Vodei se time, slogan ovogodinjeg Salona, No nam prija, se odnosi napreispitivanje seanja, rekonstrukciju i percepciju stvarnosti i nain na koji svakipojedinac, svesno ili ne, bira ta e zapamtiti, a ta zaboraviti. Slogan Namaprija no potie iz eseja uvenog argentinskog pisca, Horhe Luisa Borhesa, ukojem se opisuje kako to no pomae da se potisnu ili izbriu nevani detalji.On koristi no kao metaforu za hodnik, odnosno komoru koja se nalazi izmeurazliitih stvarnosti.Oktobarac se, dakle, ove godine bavi lozofskim pitanjima vezanim zameuljudske odnose, seanje i nainom kojim predstavljamo stvarnost. Ovopitanje je posebno interesantno za region Balkana upravo zbog rekonstrukcije

istorije i pojedinanih seanja. Organizatori se nadaju da e izloba na jedansenzibilan i lozofski nain posmatraa navesti na razmiljanje o skorijoj istoriji i

tako doprineti irokoj raspravi o tome da su dogaanja i da se ona ponavlja. Rekonstrukcija prolosti i pojedinakoji je vizuelno iskazan posredstvom umetnikih dela, kustoski vedski par zaista upuen u balkansku problemIzloeni su radovi 20 umetnika iz celog sveta. Umetnik

istorijskim i savremenim problemima drutva i seanjimdelili za lmske i prostorne instalacije, sa eljom da umnajire publike koja ve decenijama ivi sa televizijom Interesantan je spoj teme i prostora u kojem se Sanekadanje Vojne akademije, u Resavskoj ulici, otvarog salona postaje Muzej grada Beograda. Iako je zgrgrada jo pre par godina, tek otvaranjem Oktobarca ov

izlagaku ulogu. Oktobarski salon predstavlja znaajan smoderne srpske umetnosti, stoga upravo ova izloba p

vara Muzej grada Beograda.

Tradicija duga preko etiri decenije se nastavlja. 51. Oktobarskisalon je otvoren 8. oktobra i trajae sve do 21. novembra

NO NAM PRIJA...

Selektovani umetnici51. Oktobarskog salona:Ana Adamovi (SRBIJA)

Maja Bajevi (BiH)Roza Barba (ITALIJA)Tereza Habard (SAD)

Aleksander Birhler (VAJCARSKA)Junas Dalbrej (VEDSKA)

Duica Drai (SRBIJA)Tim Eels (VELIKA BRITANIJA)

Amar Kanvar (INDIJA)Vilijam Kentrid (JUNA AFRIKA)

Eva Kok (DANSKA)Erik Krikorc (VEDSKA)

David Maljkovi (HRVATSKA)Arnaut Mik (HOLANDIJA)

Stiv Mekvin (VELIKA BRITANIJA)Zoran Naskovski (SRBIJA)Harun Farocki (NEMAKA)

Omer Fast (IZRAEL)Karl Mikael fon Hausvolf (VEDSKA)

Tumas Nurdanstad (VEDSKA)

Rekonstrukcija prolosti i pojedinana seanja je koncept koji je vizuelno iskazan

umetnikih dela



9/39


Njegovo platno su graevine svetskih prestonica, on donosi umetnost nagde svi mogu da vide njegova dela i da diskutuju o njima. Time se pokreupitanja - Da li bi umetnost trebala da bude besplatna i da li je umetnik koji raotvorenom manje umetnik od onoga ija se dela nalaze u muzejima i galeza koje treba da platite ulaznicu?

Blu je pseudonim italijanskog umetnika koji je namerno

odluio da prikrije svoj identitet. Ono malo to se zna onjemu je da ivi u Bolonji i da je aktivan na street art sceni

od 1999. godine. On je jedan od onih umetnika koji se uvektrude da stvore dela koja su socijalno relevantna za oblast gde

se nalaze, kombinujui svoju superiornu vetinu crtanja, smisaoza crni humor i matu koja nema granica.

Za njega se proulo 1999. godine, zahvaljujui seriji ilegalnihgrata koje je nacrtao u delu istorijskog centra i predgraaBolonje. U poetku svog umetnikog angaovanja, crtanje jeograniio na upotrebu boje u spreju, koji je tipian za crtaegrata. Meutim, stil koji je za njega karakteristian, izgradio je2001. godine kada poinje da crta sa bojom za fasadu, pomou

valjka koji je montiran na dugaki tap. Ovo novo reenje mudozvoljava da povea bojene povrine i prenese jai intenzitetnjegovog vizuelnog renika.

Bez potpisa

Ogromne ljudske gure, nekada sarkastdramatine, izgledaju kao da su pozajmljene poinju da se pojavljuju na ulicama Bolonje.

pekt koji je uticao na razvitak njegovog stila zajednikog umetnikog delovanja, odnosno slegama, anonimnim crtaima grata, sa kojimpotrebu za potpisivanjem svojih umetnikih dela

U to vreme Blu poinje da eksperimentie sa digitjom i pravi kratke interaktivne video klipove. Pogodine neke umetnike galerije su uoile umetBluovih radova i pozvale ga da izlae na grupnimizlobama. Ipak, Blu kroz ceo period svog ranogda ogranii svoje prisustvo u zvaninim umetniradije predstavljajui svoj rad iroj publici, na izlagakog prostora.



10/39


Umetnost za sve

Lista gradova gde je Blu ostaviosvoj trag je impresivno duga,

kao i njegova kolekcija skica

koja sadri crtee, beleke iprobne skice za murale. Nje-govi murali prate arhitekton-sku formu javnih graevina ikomuniciraju sa drutvom koje

neseljava te prostore, istiuijedinstvenost svakog mesta.Bizarni ljudski oblici uraeni ustilu stripa, esto nose moral-nu i politiku poruku. Temenjegovih dela su potroakodrutvo, njegovo delovanjena prirodnu sredinu i distorzije

ljudske gure.Bluovi murali su naslikani na

javnim mestima gradova be-

splatno, kao i njegovi videoradovi postavljeni na inter-

netu, pa je ovakva umetnikapraksa doprinela radikalnoj

promeni na tritu umetnikihdela. Kako ovi radovi maginoosvanjuju na fasadama, takoi nestaju prekriveni drugim

gratima, uniteni usled vre-menskih neprilika ili prekreeniod strane vlasti u ime potrebe

za urednou fasada javnihgraevina.

Umetnikova estetska potraga

je motivisana verovanjem u

slobodu izraavanja, upornau svom anarhinom revoltuprotiv konvencija savremeneumetnosti, jednistvena u svo-

joj lepoti, predstavlja jednu odnajzanimljivijih pojava u savre-

menoj vizuelnoj umetnosti.Blu je 2009. godine radio muralu Beogradu, u okviru projekta

,,Super zid, koji je inio deoprograma BELEF-a. Njegovmural se nalazi u Pop Lukinojulici br. 6, okrenut je ka Branko-

voj ulici i moete ga videti izBrankove ulice i sa poetkaBrankovog mosta. Rad pred-stavlja jedan od izraza njegove

posveenosti za ouvanjemprirode. Tako da Beograd da-nas krasi mural ovog i zvanred-

nog umetnika koji je svojadela poklanjao svim svetskim

metropolama

Aleksandra Jankovi

Haris alki ([email protected])novinar i fotograf magazina Start

i suvlasnik fotografskog portala

Fotograja.ba

KOMPOZICIJAU FOTOGRAFIJIKao to sam i obeao prolog meseca, u ovoj kolumni u pokuatinapisati neto smisleno o kompoziciji u fotograji. Zato ovakooprezno najavljujem drugi deo teksta? Zato to je kompozicijanajkompleksniji element u fotograji i zato to iako postoje nekapravila, desi se da neka vrhunska fotograja kri sve upute i pravila

Seam se kada sam pravio prvekorake u fotograji i svaki dan sesusretao sa novim pojmovima

da nikako nisam mogao da shvatim sta

je ustvari kompozicija i da sam komen-tare tipa dobra kompozicija ili mogla

bi biti bolja kompozicija nisam shvatao

ozbiljno ve kao neku demonstracijusile starijih i iskusnijih. Ljudi od kojihsam uio o fotograju su mi preneli svo-

ja i skustva, a vremenom sam nauioda se kompozicija moe shvatiti nakonmnogo ispucanih lmova i snimaka.Pokuau da vam ukratko objasnimneka pravila kompozicije i dam neku

deniciju samog pojma.Kompozicija jednostavno reenopredstavlja raspored elemenata na

fotograji poput motiva, obojenihpovrina, pozadine itd.

Pravilo treinaIako je prirodni nagon svakog ovekada objekat interesa postavlja u sredinu,

to nije dobar odabir u fotograji. Sma -tra se da prilikom pregleda fotograje,ako je objekat postavljen u sredinu, vrlo

brzo popusti panja posmatraa i total-no zanemari ostatak fotograje. Stoga

je pravilo da se objekat interesovanja

rasporedi na jednu od treina fotogra-je. Poeljno, ali ne i neophodno je da tobude desna jer po nekoj logici, ljudski



11/39


Autor teksta je upravo zavrio rad na novoj monograji Sarajeva o kojoj vie informacija moete nai nawww.sarajevomycity.com. Za itaoce creativemagazine.rs objavljujemo seriju neobjavljenih fotograja koje su ra

za potrebu ove knjige.

zak je navikao da ita sa leva na desno. Stoga mnogi smatraju da oko ugraju ulazi levo a izlazi desno. Testirajte ovo na nekoj od fotograja i

eete da to ima smisla. Naravno, zna se desiti da fotograja bude apsolutnorena iako ovo pravilo kri u potpunosti. Meutim, ukoliko radite i niste sig-oko kompozicije, najsigurnije se drati pravila.

je i pozadina

a kategorija se ne moe svrstati ba pod kategoriju pravila, ali je svakako do-smernica. Kada je re

o linijama, poeljno je komponovati fotograju da linije koje su prisutne na foto-graji (neki put, ograda, bilo ta to moemo smatrati linijom) vodi ka glavnommotivu fotograje. Ovde se posebno istie takozvana S linija ili linija lepote koja,kako joj ime kae, ide u obliku slova S i vodi ka motivu.Pozadina na fotograji je jedan od najbitnijih elemenata. Bitno je obratiti panjuna to da nije prearena i odvlai panju od motiva. Takoe, kada snimate por-trete, bilo grupne ili pojedinane, obratite posebno panju na pozadinu. Najbolje

je da je jednolina, tonski blaga. Posebno pazite na stubove, cvee, i sve drugelinije koje mogu izlaziti iz glave osobe koju portretiete.

Zlatni rez

Moda i najkomplikovanije pravilo, ali kadase pogodi rezultati znaju biti savreni. Zlatnirez je kompozicijski zakon u kojem se manji

dio prema veem odnosi kao vei dio premaukupnom. U praksi, ako elimo podeliti netona taj nain, podelimo ga na 13 jednakih de-lova i onda to podelimo u razmeri 8:5. Vrlo

komplikovano za objaUglavnom, najbolji sa

je da to vie itate ki gledate fotograje odo danas. Fotograjanajbolje se ui gledaju



12/39


CA: Kada i gde ste nastali?

Mlaa:Nastali smo u maju 2001. godine u Beo -gradu. Sledee godine slavimo desetogodinjicupostojanja benda. Inae smo dosta starija ekipa,Tea Break nam nije prvi bend, dugo smo svi umuzici, ali sa Tea Break-om smo toliko dugo.

Kuki:Snimili smo par starih stvari i dodali novomalbumu, na lep nain emo obeleiti deceniju post-ojanja benda.

CA: Koji su vai muziki uzori?Mlaa:To bi bila kalifornijska pankscena, izmeu ostalih, Bad

Religion. Vremenom su se uticaji railiri, i sada smo

pank-rock bend. Danas kada pogleda, muzikakoju mi sviramo je vie andergraund. Na MTV-u

je uveliko naprevljena velika industrija te gitarske

muzike.

Kuki:Ja najvie volim sjetil scenu, ostali lanovibenda vole metal, hard core. Svako je dao svojlini peat bendu, i mi smo fuzija svega toga, to

je i najbolje od svega. Na zapadu ova muzika kojumi sviramo sutinski je mejnstrim. Kada pogledakoja je veliina jednog benda Foo Fighters, BadReligion o Green Day da ne priamo, oni su

ubedljivo napravili najvei uspeh u komerci-jalzaciji ovog pravca. Ovde ljudi ne

prepoznaju toliko prolaznost

zbog podneblja, i muzike koCA: Ko vodi glavnu re uMlaa : Jednako smo izdposao. Ja sam taj koji nastome da bend uspe. Igor (gitor, bavi se aranmanima, mbend. Trudimo se da sve toimo.

Kuki :Ja radim na ugovaranmedijima i klubovima, Mia oko produkcije. Trudimo se radimo sami.

Britki tekstovi, naglaeni gitarski rifovi i prodoran vokal, pankje oduvek nosio buntovniku energiju u sebi. Svojim posto-janjem ukazivao je na ono to ne valja u drutvu i trudio seda to predoi na krajnje otar nain. Hladne okobarke noi,nali smo se sa momcima iz benda Tea Break. Uz jo hlad-nije pivo porazgovarali smo o njihovom dosadanjem radu,novim muzikim tendencijama i planovima za budunost


TEA

Mladen bas gita

Igor CrnatoMilo Stankovi

Petar Patras


13/39


CA: Sredinom godine zapoeli ste saradnjusa izdavakom kuom Big Circle Recordskako je dolo do toga?

Mlaa:To je nova slovenaka etiketa. Ona radisamo online prodaju. Ljudima iz etikete se svideona rad i kontaktirali su nas putem naih internet

prezentacija. Oni e nam uraditi sva dosadanja iz-danja kao promo paket, koji e moi po simbolinojceni da se skine sa njihovog sajta. Nama je to bit-no, jer nama je elja da se probijemo na inostranotrite.

CA: Tesktovi su vam na engleskom. Hoete lisnimiti neto na srpskom jeziku?

Mlaa: Beskompromisno se drimo engleskogjezika. Ne iskljuujemo mogunost saradnje sanekim drugim domaim bendom ili autorom, alimi elimo da naa muzika tako zvui. Mi je takooseamo.

CA: Kakvo je vae vienje muzike industrijekod nas. ta moete rei o naoj muzikojsceni?

Kuki:Ima dobrih bendova. Problem je u tome tonema adekvatnih prostora za svirku. Kada bendizda album, mora da ima dva mehanizma koja

mogu da mu pomognu da promovie taj album.Pod jedan, bend mora da promovie taj album po

gradovima, i tu nastaje problem oko prostora za

svirku. Druga stavka, koja ne funkcionie, su mediji.Nedovoljno medija prati muziku scenu, a da onanije obojena u ruiasto. Kada je izdava iza njega,malo je lake, ako nije sam izdat. Meutim kod nas

ve dugi niz godina nema ozbiljnih izdavaa, nudese ugovori koji ne idu u prilog bendovima. Niti sedobija adekvatna novana nadoknada za uloenirad, niti honorar za to to je potpisan ugovor, nema

ni adekvatne promocije, i na kraju esto si primo-ran da uestvuje nansijski u svemu tome. Zbogsvega navedenog, tu smo gde jesmo. Scena imapotecijal, samo ga treba prepoznati i uloiti u njega.

CA: Gde mislite da je nae mesto na mapisveta kada je u pitanju muziki stil koji vinegujete?

Kuki:Napretkom tehnologije danas je mnogo lakesnimiti album. Dostupnije je vie nego to je bilodevedesetih godina. Mi smo blizu tog standarda.

Znam mnoge bendove koji mogu bez problema

da budu na bini sa svetskim bendovima, i da to

bude maksimalno odraeno. Problem je u tome,ta moe, a ta ne moe da se emituje u medi-

jima. Mi imamo jedan sistem protekicje u medijima.Zna se ta koja mediska kua puta i to je najvei

problem. Muziari zbog toga prave razne kompro-mise, koji na kraju utiu na celu priu, i onda to nijeto. Sutina je da postoji neka selektivna ureivakapolitika, gde ljudi ele da diktiraju. To se negativnoodraava na scenu.CA: Da li po vama internet unitava muzikuindustriju, ili je samo die na vii nivo?

Kuki: Sutinski, na globalnom nivou, internetpokopava sve sisteme po kojima diskografske

kue i autori zarauju. U naim uslovima bavljenjamuzikom u Srbiji, i eljom da se probijemo na stranotriste, internet je od velike pomoi.

Mlaa: Internet,po meni, unitava muziku in -dustiju, dok sa druge strane olakava prezentaciju

sopstvene muzike. To danas nije lako, jer je velikibroj izvoaa raznih muzikih stilova koji na ovakavnain predstavljaju sebe.

CA: Sa koliko muke ostvarujete vae zamisli utehnikom smislu, izdavanje albuma, promocije,snimanje spotova?

Kuki: Dosta teko. Ljudi su ovde prinueni darade skoro sve sami. Na zapadu postoje agenci -

je koje se bave naplatom, agencije koje se bave

menaderskim delom posla, tu su izdavake kue,udruenja muziara i tako dalje. Postoji jedan zat-

voren krug koji dobro funkcionie.

Mlaa: Upravo tako. To prua mogunost autoruda se samo skoncentrie na muziku i da radi na

svom muzikom usavravanju. Masu stvari samizavravamo. Trudimo se da istrajemo u onome toradimo.

CA: Pored angaovanja da vam zvuk budeto bolji, vi se vizuelno trudite da ostavitedobar utisak na publiku. Kako sa tim izlazitena kraj?

Mlaa: Kada pogleda na dananju muziku scenu,jasno se vidi ta je sve potrebno jednom bendu da

bude reprezentativan na svetskom tritu. Bendtreba da ima kompletnu audio i vizuletnu priu,da bi bio zanimljiv publici. Pratimo standardne kojise postavljaju u muzikoj industriji i trudimo se dadrimo korak sa tim.

Kuki:Opet nam dosta ide u prilog razvoj tehnologi-je. Cene kamera za snimanje kvalitetnog spota suetiri puta manje, nego to je bilo nekada. Oprema

je za to dosta dostupnija. Spotovi koji smo do sadaradili vezani su za animaciju. Uz pomo prijateljauspevamo da odravamo kvalitet tog vizuelnogpeata benda.

CA: Koji su planovi bend

Kuki:Plan je da dosta sviprolee sa albumom. Da spotom, i sa svirkama po ggodine smo nastupali na s

borda, bila je super saradn

nadamo se da emo i ove godnosima smo i sa organiz

of Belgrade preko kojih smleta u skejt parku na Novomsvetu ovakva muzika prati oadrenalin i odlino se uklapa

Mlaa:Probaemo sledeeevropsku turneju. Sada kaddobijanja viza, znatno je laplanu su Nemacka, Italija, zenam je da skrenemo pankua i promoterskih agencako bude prilike, eleli bismopa stranom bendu, a do ta

albumu.

CA: Koji je va muzikitaoce magazina?

Mlaa:Moj izbor je bend trojka iz ikaga. To je neto

A kada bih izaao malo iz denitvno bend koji svima pr

Kuki:Ima zaista dosta toga.nas sluao je ameriki benfantastian. Tu je i Alkaline Tgodine poslednji album, treb

Raz


: Iza vas su dva albuma i jedan maksigl. Osetite li muziko sazrevanje u vaem

du?

ki : Svakako. Ti prvi radovi raeni su sa dostauzijazma, i sa jako malo novca. Danas je mno-drugaije, tehnika je napredovala, tehnike

gunosti su mnogo bolje. Prvi EP je snimam udrumu sa dosta improvizacije. Danas se snima udiju, i sve je na viem nivou. Jo uvek postoji frkavremenom, jer koliko para, toliko i studija. U tomgledu je bend najvie napredovao, samim tim i

zika je dosta zrelija.

aa:Danas imamo neki svoj peat. Kada see Tea Break, ljudi koji prate taj zvuk, znaju tanas mogu da oekuju. Izgradili smo s godinamaki svoj stil.

: Na poslednjem maxi singlu dolo je dodrovskih promena. Kako je to uticalo nauk benda?

aa:Svakako je dolo, naroito na bubnju, jerm je doao Kuki kako novi bunjar. Nas trojicao zajedno od poetka, i stalno smo kuburili sabnjarima. Ne u muzikom smislu, ve je dolorazilaenja u shvatanju koliko se treba zalagati i

ulagati u bend.Kuki:Bubanj zahteva mnogo odricanja. U pogleduopreme on je najskuplji instrument, kada pogleda

ta sve treba da nabavi i koliko to kota, da bi

mogao taj posao da radi ozbiljno. Ja se razlikujemod ostalih, elja mi je da to obavljam, i da sviram nato bolji nain. Pank je dosta podcenjen kod pub-like i kritike, svi misle da ga je lako svirati. Stvari supotpuno dugaije. Ve kao iskusan bubnjar, kadasam doao u bend, trebalo mi je odreeno vremeda uem u fazno i da provalim kako se to zapravoradi.

CA: Imate dosta nastupa iza vas, kako pub-lika reaguje na va rad, za poetak ovde kodnas?

Mlaa:Uivo nastup je sutina svega. Mi se tru-dimo da na svakom svom nastupu damo sve od

sebe, bez obzira koliko ljudi ima u publici. Pravastvar je upravo kada to ljudi prepoznaju i pohvale

taj na odnos prema muzici. To je ono to naspokree.

CA: Nastupali ste i po dravama iz regiona(Hrvatska, Bugarska). Kako tamo ljudi re-aguju na vas?

Mlaa:U Bugarskoj smo odlino proli. Na kra -

ju svirke smo se poklonili publici, to nije bas

karakteristino za pank bendove. Dobijali smo pozi-tivne ovacije, i uivali smo u konertu. Ovde kod naspredstavlja veliki problem pevanje na engleskom, i

kod publike i kod kritike.

Kuki:Denitivno se oseti ta neka razlika u publici.Meni se ini da su ljudi preko rastereeniji i da mno-go vie kapiraju taj fazon nego ovde.

CA: Kao pobednici u borbi bendova, ili ste uLondon na zavrni turnir. Kako vas je publikatamo doekala?

Kuki: Bez obzira na to to je to bio dogaaj na komesu svirali bendovi iz 28 drava, i sve je bilo odlinoorganizovano, naalost nije bi o toliko poseen, ko-liko smo mi mislili da e biti. Mi smo super odsvi-rali svoje, postoje i snimci sa tog dogaaja. Poslenastupa dobili smo pozitivne kritike od ljudi iz sveta

muzike.

Mlaa:Mi nismo imali neku prou kod irija, koji

nije podravao nita to zvui na ameriki stil svi -ranja. Prvih pet bendova na tom takmienju bili subrit pop bendovi, ali smo generalno ostavili dobar

utisak na sve.


14/39


Uhladnim jesenjim danima, toplinu muzikih nota pronali smo na 26.Beogradskom Jazz Festivalu, koji se odrao od 28. do 31. okobra.Izvoai su nastupali u Kolarcu, Sava Centru, Domu Omladine Beo -

grada i Domu Sindikata. Festival je iznova uverio da je j azz ozbiljan i zabavan,da oduevljava i zanosi, provocira, uzbuuje telesno, ali i intelektualno jednomreju, jazz je iv.Publici se predstavio dogaaj sezone u Srbiji, koncert jednog od najveih jazzkompozitora svih vremena, legendarnog saksofoniste, Wayne Shortera, sanjegovim zvezdanim kvartetom. Na festivalu je natupao i Kornelije Kova, koji

je konano pozvan da predstavi svoje jazz fascinacije u pravom svetlu. Tu jei ikona jazz kontrabasa, Charlie Haden, sa svojim najuspenijim sastavom u

karijeri, Quartet West. Pored njih, predstavili su se i najbolji evropski umetnici,

kao to su truba Enrico Rava (najbolji jazz umetnik u Evkritike), Orchestre National De Jazz (najbolji jazz albumitav niz fantastinih novih talenata. Naroito treba skrsavremenog klavirskog jazza, Jason Morana, i njegov ufestivala bile su i klupske jazz svirke u pononom progrmladu publiku od najbolje nove engleske soul-jazz div

brazilskih funk legendi, Azymuth, do vizionarskog ukrtaproslavljenog holandskog sastava, Kraak And Smaak.

Beogradski Jazz Festival je jo jednom oduevio publikuvrhunskoj umetnosti moe uivati punim srcem. To je unajstarijeg srpskog jazz festivala.

etvrtak, 28.10.2010.Sava Centar

GIANTS 19:30hRigmor Gustafsson & radio.string.quartet.vienna(vedska/Austrija) 21:30hWayne Shorter Quartet (SAD)Dom OmladineHOT & TASTY 23:00hPannonia Project (Srbija) Kraak & Smaak LIVE (Holandija)

Petak, 29.10.2010.Dom Sindikata

LEGENDS REVISITED 19:30h30h Kornelije Kova: Fusnota 7 + (Srbija)Gost: Aleksandra Kova 21:30hCharlie Haden Quartet West (SAD)Dom omladine BeogradaFUNKY SMILES 23:00hZerkman Big Bang (Srbija)Azymuth (Brazil)

Subota, 30.10.2010Kolarac

LESSONS IN STYLE 19:30hEnrico Rava New Quintet feat. Gian 21:30hOrchestre National De Jazz: Aroun(Francuska)

Dom omladine BeogradaLADIES NIGHT 23:00hSinne Eeg (Danska)

Alice Russell (Velika Britanija)Nedelja, 31.10.2010.Dom Omladine BeogradaEVOLUTION 19:30hReut Regev R*TIME(Izrael/SAD) 21:30hJason Moran & The Bandwagon (SA 23:30hMagnus Lindgren: Batucada Jazz

Program Festivala :



15/39


Muzika nove generacije Angole, koja je odrasla u geto naseljima naz-

vanim musseque, nikla tokom graanskog rata, gde se kue odbetona naslanjaju zidovima jedna na drugu, a blokovi su preplavljeni

decom i uznemirenom omladinom koja izlaz iz svoje nepovoljne situacije nalazi

u muzici, izraavajui se kroz formu repa sa meavinom tradicionalnog i tehnozvuka.

Koreni kuduro muzike se mogu nai u muzici kasnih 80-tih godina, kada pro-ducenti iz Luande (Angola) poinju da miksuju afrike bubnjeve sa uzorcimacalypso i soca ritma, stvarajui novi zvuk brzog tempa i neverovatne energijekoji je tada bio poznat pod imenom batida. Inspirisani evropskom i amerikomelektronskom muzikom koja se pojavljuje na njihovom tritu,muziari iz Angole ele da armiu svoj novonastali pravac.Prvobitno postaje popularan u bivim portugalskim koloni-

jama u Africi, zatim oko 1994. godine poinje da seslua u Evropi, tanije Portugalu, u predgraimaLisabona, verovatno zbog velikog broja emi-

granata iz Angole.

Pokret kao imperativ

Sam naziv ,,kuduro predstavlja re saspecinim znaenjem na lokalnom,kimbundu, maternjem jeziku stanovnika

severnog dela Angole. Ima dvostrukoznaenje, sa kimbundu na portugalski sebukvalno prevodi kao jaka zadnjica.ini se kao banalnost, ali to ima vezesa tradicionalnim afrikim plesom, koji jedeo kulturnog naslea, i specino igranjeuz ovu vrstu muzike je slino kao igranjeuz denshol muziku sa Jamajke. Kuduro jedimanian i kontraverzan, sa akcentom naperkusiji, zaraznog i prepoznatljivog ritma,

koji tera telo da se pokree. U lisobonskoj varijciji progressive ku-

duro koja miksuje kuduro sa tehno i haus

muzikom, Buraka Som Sistema je tre-

nutno najpopularniji kuduro bend. Ovajbend se predstavio domaoj publicina Exit festivalu u Novom Sadu 2009godine. Svetski poznata umetnica iz

Velike Britanije, koja je poreklom sa ri

Lanke, M.I.A. je podrala kuduro svojim ueem u pessa bendom u Angoli.

Bez ogranienja

Uprkos uvreenoj pretpostavci da muzika scena zaslinosti sa muzikom slabo razvijenih zemalja Afrikog kozuje suprotno. Ova muzika sadri elemente koji su zajedsom, hip hopom i ragom, pa tako potvruje da se u sluu okviru muzikog spektra stalno deavaju promene i re

Angolski kuduro reektuje razumezapadnjake muzike forme na sebi sv

kav se svrstava meu svetspa kao takav ima tendenc

padnog muzikog imperijaliKuduro predstavlja

tehnologiji i komunikaputem elektronskih prevazilaenje kultu

jednog muzikogukrtanje raznih se od lokalnog

pravac na intesceni.

Ritam koji pokree i pomera granice jakom zadnjicom i internacionalom sve

ZVUKKUDUROMUZIKE

Kuduro DJ sce

Vodea imena sceni su: DJ MHula ProvinceHelder - Rei do

ras, Tony AmadReis, Dj iET, DJ

Moreno, DJ MalvaDJ Amorim, DJ PaT, Se Bem, Os GaNoite e Dia, FofanDJ Znobia i izvoaPrata, Noite e Dia,

Puto Portugues



16/39


Ka se nalazio tik uz prometni trotoar po kom su odzvanjali onovi sto-tina ljudi po minuti. Sumrak je hvatao dan po ulicama grada u svoju sivumreu. Zastao sam par metara pre samog kaa im sam ugledao tablu

iznad ulaza na kojoj je iz prola pisalo Caffe Crossroads. Stajao sam ispredprozora i traio je pogledom. Sedela je sama u uglu kaa osvetljena samoblagom svetlou knjike lampe. Video sam je iz prola preko glava ostalihgostiju. Brisala je oi maramicom i duvala nos. Pogurena nad stolom izvadila

je mobilni i zabrinuto naslonila elo na ruku. Poslao sam joj sms da zna dadolazim uskoro. Istog trenutka se upristojila i ispravila kimu bacivi maramicuu pepeljaru ispred sebe.

Uao sam u kafe praen grubim pogledima mukaraca koji su merkali devojkukoja ve pola sata sedi sama u uglu kaca i odbija da makar i pogleda bilo kogod njih.

Dugo me eka, pitao sam je.Svako ekanje je predugo ako se ne doeka onaj koji dolazi. Sedi i

ne pitaj puno, odgovorila je Ena sa osmehom. Guva na poslu, guva u saobraaju, zna kako je, gde god seokrene guva. Izvini, urio sam, ali...Prekinula je moje pravdanje ponudjenom cigaretom koju sam odbio jasnim kli-

manjem glave i odlunim pokretom ruke. Svaka ti ast. Koliko dugo ve, pitala me je. Dve godine. Za dve godine sam uspela da ostavim minimum tuce mukaraca, ali

sa ovom drugaricom u ruci nemam snage da raskinem ve deceniju.

Na stolu ispred njene olje sam ugledao jednu kapljicu. Bila je providna. Pilaje jaki crni espreso i taj osumnjieni je odmah otpisan. Videla je da je gledami skrenula pogled ka maramici u pepeljari kao da trai krivca koji nije dovoljnoprecizno uklonio trag.Dotakao sam kapljicu na stolu vrhom svog prsta, stavio je na vrh jezika i napravio

facu kao kad detektivi u lmu probavaju udne bele supstance u prahu na koje

nalete na mestima zloina.Suza. Autentina suza jedne devojke.

Votsone, na pravom smo putu, rekao sam k Hajde, sad i jo me zezaj. Provalio si me, jes

I? Da li da pi tam za njegovo ime, godite? vozi? Da li je vredno toga?, pitao sam je.

Ne, ne, nikako! Nemoj. Nisam te zato zvalaponestaje mi maramica, a konobar je suvie sitniario rekla je duvajui dim cigarete u stranu. OK. Odlino. Naleteo sam na jedan straan Mora da proita. Voli Beninjija? Zna onaj ludi Italijan

Alo, bre, je l ti mene zeza, prekinula me jeko je Beninji. ovee, izala sam iz duge veze. Ne iz l

jem...To je moj Beni. On i ja smo neraskidivo vezani. Ksvet bi bio daleko lepi. Lupila se po elu i otela mi asopis iz ruke.

Tigar i sneg?! To je ovaj poslednji njegov lmga, oduevio me je. E, ajde da ja itam naglas pa dmoe?, pitala me je. Malo je poskoila u seditu i sjaj uOraspoloila se im je videla naslov lma.Klimnuo sam potvrdno glavom i poela je: Najvei problem svih lmskih kritiara koji ulazlmova Roberta Beninjija je to uopte ulaze u analizu. Znije. Moemo da dopustimo sebi taj luksuz izbora da posove kao puke zapise na platnu i da ulazimo u tipino kistog. Nikakav problem. Ponudiu vam ovde jednu takale i uvrede prema uvaenim lmskim kritiarima.

A posle toga emo prei na neto drugaiji pristup.Naime, pred nama imamo jo jedno odlino ostvarenje luitalijanskog glumca i reisera, Roberta Beninjija. Svetu jeOskarom nagradjenog lma ivot je lep gde je uspeosina sakrije sve uase koji ga okruuju, svojim duhom

Ako ona umreMogu slobodno da zatvore itavu ovu aradu od sveta,izbriu je skrozodvrnu zvezdezamotaju nebo i stave ga na kamionMogu da iskljue Sunce i njegovu svetlostKoju volim toliko, toliko...Znate zato je volim toliko?Zato to volim nju kad Sunce sija po njoj

Mogu da odnesu sve, ove tepihe, stubove, kuePesak, vetar, abe, zrele lubenice,Grad, sedam uvee, maj, jun, jul, crkvu, pele, more, tikviceTikvice... Al- Djiumeli

Duan Babilmski kritiar

TIGAR I SNEGKOJI OTAPAJU


Roberto Benigni, Tigar i sneg


17/39


etski Rat i prikae ga kao jednu obinu deiju igru. Nakon dobijenog jonog Oskara za glavnu muku ulogu u istoimenom lmu, iza scene Robertoekao: Tako sam srean da se u ovom trenutku svaki moj organ pomera na

oma lo nain.h je svakako jedna od delova linosti Roberta koju nikad nije ni pokuavaoobuzda to pokazuje injenica da je sledee godine na dodeli Oskara, Bilistal, prethodno upoznat sa Beninjijevim skakanjem po seditima nakon dobi-

e nagrade, doao na scenu sa mreom kojom je simbolino (i bukvalno)rao da uhvati Beninjija ukoliko opet poludi na sceni.

vom novom ostvarenju, upravo je ta karakteristika i dalje ostala u prvom

nu. Film je vrlo jednostavna ljubavna pria koja nas odvodi u svet pesnikapredaje knjievnost na univerzitetu, Atilija de ovanija i njegove bezgranineavi prema Vitoriji, eni od koje je sad razveden i sa kojom ima dve erke.

ake noi sanja san u kom se oni iznova venavaju u jednom vanvremenskomstoru pod sjajem zvezda praeni muzikom svima omiljenog Tom Vejtsa. Nu-ra ima vrlo simbolian naziv i zove se You can never hold back spring ili ubodnom prevodu Prolee nikad ne moe obuzdati. Beninji ima obiaj daesti ljubavnu temu u najgore okruenje rat. Ovog puta se odluio za rat uu sa namerom da okua snagu ljubavi glavnog junaka koji dobija poziv da

je biva ena smrtno povredjena i da lei bez svesti u jednoj bolnici. Naime,Vitorije u lmu tumai Beninjijeva supruga iz stvarnog ivota, Nikoleta Brai, ajenog prijatelja, poznatog pesnika iz Iraka, Fuada, poznati francuski glumac

n Reno. Atilio nakon poziva na najneverovatniji nain pronalazi put do Iraka ie u potragu za lekom u razruenom gradu.

o to sam ranije napomenuo, ovaj deo e biti napisan iz brutalno-tvrdo-ovo-kritiarskog ugla stanovita. Zbog toga, moramo da se osvrnemo namaturku sadrinu lma ignoriui harizmatske glumake sposobnostivnog glumca koje uvek umeju da, bez preterivanja, sam lm stave u drugin. Naime, u oi upada slaba sadrina zapleta u poslednjoj treini lma nakonAtilio dolazi uspeva da pronadje lekove za Vitoriju. Prepreka gubi na snazi i

koji je ostvaren ne nailazi na drugi koji moe da mu parira po dinaminosti.mor se manifestuje sa svim gegovima karakteristinim za Beninjija kojiu dovoljno upeatljivi i snani da se nose sa radnjom i grubim okruenjemkog rata. Sam rat nije dovoljno primetan i njegova neposredna opasnost se

meuje tek pred sam kraj lma kad Atilio zaluta u minsko polje i shvata da,bolino kao i narod Iraka - nema izlaza. U tom trenutku ga obuzima strahvidimo jednog uplaenog Beninjija koji je

tinski razliit od onog neustraivog mo-sanog beskrajnom ljubavlju prema svojoj

i.ostaje na margini samog lma i slui

trenutke samo kao blaga prepreka koja

puta Beninjiju da se poigrava sa svo-

stavovima prema amerikoj invaziji nato kulminira u kultnoj sceni kad Atilio

nalazi muholovku i kree da ubija muvevorei Pronaao sam oruje za masovnotenje.

eanja izmedju straha i ushienosti zbogosti Benjinija i njegove konstante blizine

rti koju smo imali prilike da osetimo u

vot je lep sad su mnogo blaa i povrnijabe taj oseaj hoda po ivici ileta. Sve jeeko blie humoru i nekoj lakoj noti zabavez straha da se junaku neto loe moesiti iako se sve odvija u vrlo opasnom

uenju irakog rata. Film poseduje i nekepuno nepotrebne delove koji usporavaju

gov ritam i ine ga monotonim. Ukratko,

Tigar i sneg je zbog sline sadrine uvek uporeivan sa ivot je lep i potpunoje poput slabog brata blizanca koji nikad nije imao sree sa devojkama i kojie se zadovoljiti nekim pristojno plaenim poslom u zaguljivoj kancelariji doke njegov uspeniji brat jahati na talasima, zgrtati milione i troiti ih na najlepemanekenke i najbra kola.Recimo da je to bio taj kritiarski pristup. Pred kraj mi je popustila panja saovim banalnom metaforom brae blizanaca. Izvinjavam se. Nee se ponoviti.

Kao i svaka kritika i ova je bila u najveoj meri zasnovana na razumu i tu je njensutinski problem. Zato kad gledamo Beninjijeve lmove, dobro je pustiti naskeptini, veito-pridikujui mozak da se odmori ili malo odspava dok mi pus-timo jedan mnogo bitniji organ da uestvuje u igri svetlosti koja u naim oimastvara iluziju pokreta srce. Ono to odvaja Beninjija od, slobodno u rei, svihumetnika koji se pojavljuju na ekranima, platnima, malim ili velikim, je upravo

njegovo ogromno, nesputano, ludo i divlje srce.

Zbog toga njega ne mogu nikad da posmatram kao glumca, ve kao bieiskljuivo satkano od sutinske ljubavi koja se nalazi u svima nama i koji tu ljubavprosto mora da podeli sa svima. Njegov glumaki dar moramo posmatrati kaodar umea jednog oveka da ivi, i to da ivi kroz ljubav hvatajui i najmanjedelove ivota kao onog slepog mia kojeg je jurio u sobi svojih erki i na krajuga isterao stihovima.Njegovi lmovi nisu zbir kadrova pretenciozno smiljenih da osvoji najprestinije

nagrade, ve svojevrsna ideologija ivljenja, sistem u kojem se drugi ovek nenapada jer te je ugrozio ve se savladava bezgraninom dobrotom i samiloupred kojom i najtei neprijatelj polae svoje oruje. Beninji pria jezikom koji nepoznaje rei, jezikom due. U trenutku kad moli nepoznatog lekara za pomo

Vitoriji, Atilio mu govori na italijanskom stihove o njegovoj ljubavi prema njoj.Lekar nije ni jednu jedinu re razumeo poto je arapin. Ali, je osetio sve ta mu

je pesnik govorio i bez rei mu pomogao.

Beninji je sineasta koji na platnu stvara svet satkan od tanane, nevidljive magije

ljubavi koja kao da se izgubila u ovom ivotu automobila, oruja, novca i sujetegde je primat sve vie razum nasuprot srcu i dui. Samim tim to u veinusvojih lmova stavlja svoju enu iz pravog ivota, jasno je da ne eli da, uslovnoreeno, laira svoja oseanja kao to to rade ostali glumci kcije. On zato kaoda stvara lm poput tinejdera koji pie grat na zidu devojci u koju je zalju -bljen. Zato je u njegovom lmovima sve mogue: da ep na ai od ampanjca

eksplodira u tanom trenutku kad Vitorijakae da je zaboravio upravo ampanjac iakose ostalo sve uklopilo na najmaginiji nainu toj igri zavodjenja; ili da se pojavi tigar na

ulici u isto vreme kad sa drvea opada onasvilena bela stvar kojoj ne znam ime (i kojaizaziva kijanje kod onih koji su alergini nanju) i tako opravda naziv samog lma.Njegovi lmovi su magija koja nas tera dashvatimo da jedino to ovom ivotu dajesmisao i pokree ga jeste ljubav. I da iakoponekad izgubimo viziju ljubavi u ovom gru-

bom svetu i zaboravimo kako da se borimo

za nju, uvek zapamtimo da ona neumitno

postoji samo zato to postoje ljudi kao to

je on sam - Roberto Beninji.

Ena je spustila je asopis i opet zovnula ko-nobara.Dve maramice jo, molim Vas.Ja sam kriom uzeo jednu cigaretu iz njene

kutije sa stola i posegao za upaljaem.


Foto:NikolaGrull


18/39


Povodom premijernog predstavljanja ovog eksperimentalnog lma 1.novembra u TC Ue, razgovarali smo sa jednom od idejnih tvoraca iproducentkinjom lma ber life, Draganom Jovanovi. Ona nam je ob-

nila kako je do ideje uopte dolo i na k oji nain je zamiljena kompletnancepcija.

: Ko su bili prvi inicijatori ideje?

agana:Lazaru Bodroi se jako dopala ta pria, a meni ta ideja interaktivnos-pa je zaista teko odrediti gde njegova inicijativa poinje, a gde se mojarava. Iako smo i razne druge projekte realizovali i saraivali na njima, ovo jea zaokruena lmska pria. Scenario je radila Tamara Bijeli, a ja sam posleuzela ulogu producenta, jer se time inae bavim.

: ta je bio motiv za takvu ideju interaktivnosti gde gledaoci imajuogunost da biraju svoju avanturu?

agana:Ja sam oduvek volela taj koncept gde moe sam da izabere svojuanturu i zbog toga lm ima devet razliitih krajeva, od kojih j e osam negativnih,amo je jedan pozitivan. Drugim reima, samo je jedan pravi put. Ima prekorazliitih avantura i svaka e u proseku da traje od 6 do 22 minuta. Tako daavisnosti od toga koliko ljudi brzo odreaguju i odaberu svoju avanturu, lme trajati od sat i po do dva.

: Primetili smo da je video produkcija odlina, fotograja i vizuelnintitet je po kvalitetu na zavidnom, mogli bismo slobodno rei, ho-

udskom nivou. Kako je teklo snimanje?

Dragana:Zanimljivo je to to smo snimali fotoaparatom Canon PD (pitati tacninaziv?), koji se odlino pokazao u situacijama stalnih promena lokacija. Zbogogranienih sredstava i ljudskih resursa, nastojali smo da to vie utedimo naopremi, to naravno nije imalo posledice po konani kvalitet snimka.

CA: Kakva je bila podela uloga?Dragana:Sve se, naravno, vrti oko glavnog lika koga tumai momak koji jeglumio glavnu ulogu u Beogradskom fantomu, dok smo svi iz ekipe, pa i ja sa

njima, uestvovali pomalo u snimanju, ali niko nema neku zapaenu ulogu kojabi mogla da se meri sa glavnom.

CA: Kako su reagovali ljudi koji su videli lm pre premijere?

Dragana:Kod ljudi kojima smo putali neke montane sekvence, kako bismovideli reakciju na prve snimke, primetna je tendencija da ga esto uporeuju saostalim lmovima i trae neke reference. Iako nije raen po uzoru na bilo kojidrugi lm, ljudi u njemu pronalaze segmente koji njih lino podseaju na drugereisere i lmove.

CA: Po trejleru se vidi da ima dosta bajkovitih, epskih elemenata.Koji je konkretan koncept za koji se se vi odluili?

Dragana:Film je zamiljen kao bajka i kao jedna univerzalna pria o sukobu siladobra i zla, gde se ljubav javlja kao glavni pokreta, koji glavnog junaka motivieda poe za svojom dragom da je oslobodi. Postoje mrane religijske sile kojespreavaju junaka da doe do cilja, ali religija nije denisana ni na koji nain.Prvi cilj nam je bio da imamo vojsku, ali poto je to jako skupo, shvatili smo

odinu dana posle Beogradskog fantoma, Emote Productions predstavlja novi lm BER LIFE. Raen kao lmski eksperiment, ber Life je jedan od prvih interaktivnih lmovaa svetskom nivou, u kome gledalac zaista uestvuje birajui tok dramske radnje i odreujuiudbinu junaka. Nain pristupa ovom lmu daje sasvim novu dimenziju klasinoj epskoj prii

da i sa tri svetenika ta situ-

acija moe da se rei vrlo lepo.Radnja je zamiljena tako da je

jedna zla sila pokorila narod i

glavni heroj je jedini koji moeda joj se suprotstavi, ali kad

mu zarobe dragu, on kree zanjom i tu poinje taj nadivotili ber life. Okruenje je ranisrednji vek i jedna od referenci

su nam bile junake epskepesme, iako karakter tih scena

nije nacionalan, jer govore o

neemu intimno ljudskom, pa je sam lm univerzalan. Potpuno je po strukturilien jezika i dijaloga i pria je ispriana samo preko slika i zvunih efekata.Glavni lik nije denisan, tipski je i po tome moda najvie podsea na video igru.Svi ostali likovi su dosta agresivniji od njega i njihove reakcije su jako svedene

da bi svi mogli da se uitaju. Zbog svih tih elemenata i interaktivnosti, mnogi gaporede sa video igrom, samo bitna razlika je to ovde ne postoji mogunostda nateramo lika da neto uradi. Samo se bira put kojim e glavni lik krenuti.

CA: Koja je struktura samog lma, poevi od uvoda i tih interak-tivnih elemenata u meniju?

Dragana:Najpre poinje sa karakteristinim uvodom, to moda i najviepodsea na video igru, jer sve imaju te introe, a posle uvoda se pojavljujutri ponuena puta: uma,pustinja i grad. U lmu jesvaki selection screen

zapravo zamrznuta slika

sa kljunim dogaajimaiz te scene, ali naravno

da to nije dovoljno da bi

gledalac video itav njensadraj. DVD koji e iiu prodaju ima dve ver-

zije: DVD koji se puta sa

bilo kog plejera, laptopa ili

raunara i e verziju kojaje neto unapreenija imnogo bra. Razlika je utome to u DVD verziji u

delu ka

meniju,

neto u

moe de. Naediti itana Youponudi nakon je

jednom

podelje

visnosti

strana rava. Klikom na meni, ili video kod asha, biramo dalje

Dragana:Najvie smo radili u prirodnim ambijentima: Kuevskoj peini, staklari u Panevu, u Lagumima isponolomu Kijevo, koji je neverovatno atraktivna lokacija za

CA: Prilino puno ljudi je podralo lm. Kakve susponzora, donatora i medija?

Dragana:Imali smo problem, iako su mnogi hteli da podoji kategorija interaktivnog lma, pa samim tim nije nigde

kaoUslmdaeta

ne

saza pro

srenako

FILM UKOJEM MIODLUUJEMO

zgovarali: Duan Babi i Olga arkovi


Foto:NikolaGrull


19/39


: Da li je ovakav tip ideje interakivnog lma postojao ranije u svetukod nas?

agana:Pre tri godine, kad smo poeli da radimo na ovome, nismo naili nita slino, iako su postojali neki pokuaji u bioskopima devedesetih godinase tasterima bira neki sadraj, ali to su bile uglavnom neke melodramske

e, sapunske opere i sl. Prosto tehnologija nije bila na tom nivou da podriaj anr. Sada kada imate video na zahtev, kad je internet na visokom nivouvoja, postoji tlo da se ovaj anr pojavi.

: Koje ciljeve ste hteli da postignete sa ovim lmom?agana:Zaista nam nije cilj bio ni da zaradimo sa ovim lmom, ni da naprvimo

mek delo, ve samo da vidimo da li ovaj anr uopte moe da funkcionieo neto potpuno novo. I bilo je ranijih pokuaja proboja na tom polju, recimole godine je pobedila interaktivna kampanja u Kanu u kategoriji Young Di-tors Award, ali nije bilo samog lma. Skoro sam nala da na jutjubu postojimacija koja u okviru kampanje za zatitu prava ivotinja imate lm Lovaca medveda gde vi imate opciju da promenite glagol ubiti u grliti, voleti,

se pojavljuje animacija gde se vidi lovac koji umesto da ubija, grli medveda.

: Da li mislite da e umetnici biti stavljeni u drugi plan i sluitimo da zadovolje ukuse publike koja e sad biti direktni uesnik uaranju programa?

Dragana:Ne bih se sloila sa tim i ne mislim da je to tipian potroaki mo-menat. Ako neko voli da gleda odreenog glumca, nee imati mogunost danarui itav lm samo sa njim, ve samo ono to mi je ponueno od straneautora lma. Sa druge strane, nisam sigurna koliko je mogue to da se desi,

jer da bi lmska industrija postojala, moraju da postoje lmski festivali i trita.

CA: Da li e moda kao posledica toga i sam lm kao umetniko delobiti u potpunosti diktiran tritem i moda potisnut kao anr?

Dragana:Mislim da pojavom svakog novog medija ili anra, da se samo bo-gati ta umetnika batina i da je nemogue da jedan anr potisne drugi.

CA: Koji su sledei koraci posle premijere? ta jo imate u planu?

Dragana:Prvi korak je da vidimo kako e lm da prihvati ovo podneblje, kadizae DVD u javnost. Krenuemo nakon toga polako dalje, jer je lm i zamiljenkao prvi deo neke trilogije.

CA: Da li je mislite da je naa lmska publika spremna za ovakvoneto?

Dragana:Iskreno, za ovo podneblje i nemamo neka velika oekivanja, madamislimo da je lm namenjen toj, takorei, nepostojeoj bioskopskoj publici, ne-kim klincima koji su sada poeli da izlaze u bioskope po trnim centrima i kojidosta vremena provode u virtuelnom svetu.

CA: Odakle ideja za naziv lma i kombinovanje rei dva razliita jezi-ka?

Dragana:Iskombinovane su dve rei, od kojih je re ber nemaka i popu-larna je, pojavljuje se u slengu prilino esto, a dopala nam se zbog zvunosti islinosti sa reju super. Mnogi su me pitali da li ima neke veze sa rei ber-mansch (nadovek) i nacistikom ideologijom nadoveka i naravno to moramodmah da demantujem i da kaem da nije ni na koji nain povezana sa timpojmom.

CA: Na koji nain ste osmislili distribuciju lma pbiti tipine bioskopske premijere?

Dragana: To e biti neto poput demonstracije, gdtouch screen ekrana, pa e svako moi da prie i pogsa distrubuterima, sa kojima smo radili Beogradskog projekte. Premijera e biti 1. novembra u 20h u trnomdeset dana i tada e u holu na touch ekranima svakoavanturu. Tokom tih deset dana e biti dostupan DVD u Uu, a posle toga na svim prodajnim mestima Tuck-a i prodavnicama. Postojae i mogunost naruivanja DV(www.uberlifeinteractive.com). Dua

Reija:Lazar BodroaProdukcija:Dragana JovanoviIdeja:Lazar Bodroa, Ivan Gucunski,Dragana JovanoviScenario:Lazar Bodroa, Tamara Bijeli,

Ivan GucunskiDirektor fotograje:Jovan TodoroviSnimatelj:Nikola MrdaljKostim:Senka Kljaki, Marijana Radovi,Monika RatkoviScenograja:Milo RadovanoviDizajn i miks zvuka:

Aleksandar Proti, Aleksandar Perii Spasi,Mirjana Gvozdenovi

Komponovanje originalne muzNemanja MosuroviMontaa:Stevan Filipovi, Maja MiloKodiranje:Igor oreviMilan SteviVizuelni efekti:Digitalkraft studio

Art direkcija:Metaklinika studioKaskader:Branislav FistriRasveta:

Zoran Peri, Bojan Savi BaDragan Ivkovi, Dragan KovaVozai:Dejan Nenadi, Nenad LesandMarketing manager:Milica NovkoviMarketing manager assistant:

Jovana Radovanovi



20/39


UPOZNAJTE

ZAHU HADIDNobelova nagrada, koja se dodeljuje 115 godina, predstavlja jednu od najznaapriznanja na svetu. Nobelovci se slave, pamte, o njihovim dostignuima se uznate koja nagrada predstavlja arhitektonski ekvivalent Nobelovoj nagradi? Prgrada se dodeljuje za najvea dostignua u oblasti arhitekture. Ona se dodeljugodine. Prva enska dobitnica ove prestine arhitektonske nagrade je upravo

Zaha Hadid je roena 1950. godine u glavnom gradu Iraka, Bagdadu.Diplomu iz matematike stekla je na univerzitetu u Bejrutu, a potom je

diplomirala arhitekturu u Londonu. Nakon to je diplomirala, poela jeda radi u arhitektonskom birou svojih bivih profesora. Partner u rmi je postala1977. godine, a 1980. zapoinje sopstveni posao i postaje lan udruenjaarhitekti. U godinama koje su sledile usavravala se na najprestinijim univerz-itetima, kao to su Harvard, Kolumbija, univerziteti u Njujorku, Hamburgu, Ilin-

oisu i mnogim drugim. Danas je poasni lan Amerike akademije umetnosti iAmerikog arhitektonskog instituta. Bavi se i profesorskim poslom na Fakultetu

primenjenih umetnosti u Austriji.Dobitnica je mnogih meunarodnih priznanja i vrlo je utinjeni pobedniki projekti nikada nisu realizovani, niti je nji

Tu se pre svega misli na Pik Klub (Peak Club) u Hong i na zgradu opere u glavnom gradu Velsa, Kardifu iz 1

je 2005. godine pobedio na konkursu za novi kazino uU muzeju Gugenhajm u Njujorku, od 2006. godine, poobuhvata njen celokupni rad.



21/39


pehom do uticaja

o poseduje sopstvenu arhitektonsku i dizajnersku rmu, lociranu u Lon-u sa 350 zaposlenih, Zahina ambicija i kreativnost pleni nova uspena

tignua. lan je ureivakog odbora enciklopedije Britanika. Magazin Forbsako 2008. godine Zahu pozicionirao na 69. mesto najuspenijih i najuticajni-ena dananjice.evine koje je ona projektovala nalaze se u svim delovima sveta. Centar zaremenu umetnost u Sinsinatiju, eleznika stanica u Insbruku, Nauni cen -u Volfsburgu, trg u Nikoziji, graevine u Marseju, Kopenhagenu, Lajpcigu,e su od njih. U Insbruku je po njenom projektu izgraena rampa za skijakekove, na kojoj se organizuje novogodinja Turneja etiri skakaonice, jednonajpopularnijih sportskih nadmetanja.

potrebe Svetske izlobe 2008. godine u Saragosi, projektovala je Mostoljon (Bridge Pavilion). Konkurs je zavren 2004. godine, a potom je poelaadnja. To je inovativan most, dugaak 270 metara, koji u obliku gladiole

povezuje obale reke Ebro. Most je istovremeno i viespratni izlobeni prostor.

Spoljanjost zgrade pokrivena je sa 29.000 trouglova napravljenih od posebnevrste berglasa sive boje. Tokom Svetske izlobe 2008. godine graevina jebila domain izlobe pod nazivom Voda jedinstveni resurs. Kada se mani-festacija zavrila, Most Paviljon je kupila lokalna banka, a prostor se i danaskoristi za odravanje izlobi.

Prickerovu nagradu Zaha Hadid je dobila 2004. godine, upravo za projekatMosta Paviljona i time nedvosmisleno upisala svoje ime u istoriju, kao prvaenska dobitnica ove nagrade. Ceremonija dodele nagrade odrana je u SanktPetersburgu, u muzeju Ermita.Ova kreativna dama nastavlja da projektuje i da dobija nagrade. Jedna odnajvanijih je Stirling nagrada, koju dodeljuje Kraljevski britanski arhitektonskiinstitut. Ona je tu nagradu dobila 2010. godine za projekat zgrade Nacionalnogmuzeja umetnosti 21. veka (MAXXI) u Rimu. U Gardijanu su ovo zdanje okara-kterisali kao najbolje delo Zahe Hadid do sada i remek-delo koje se sjajno

uklopilo izmeu rimskih drevnih uda. Nikola Joci

Projekat obuhvata koncept velikog trga Grand Plaza, koji predstav-

lja centralno vorite izmeu Shilin none trnice i Jiantan eleznike-metro stanice. Ovaj efekat je postignut izdizanjem vieslojne platforme

pozorita iznad zemlje i stvaranjem natkrivenog spoljnog prostora, koji ini vezuizmeu prometnih saobraajnica Cheng De i Wen Lin. Ovaj povezani prostorpredstavlja i sam centralni ulaz u glavni, veliki foaje koji vodi ka sva tri teatra.

URBANISTIKI KONCEPTNa junoj strani Grand Plaza, laganom transformacijom postaje vrt koji vodika Jintan saobraajnici pod blagim nagibom, koji opet stvara prostor ispodnivoa ulice (a dostupan je i sa ulinog nivoa) namenjen prodavnicama, lokalimai restoranima. Ovako osmiljeni vrt i Grand Plaza u sintezi stvaraju prostranuotvorenu povrinu pod vedrim nebom namenjenu hiljadama peaka, prolaznika

i posetioca ovog nesvakidanjeg kompleksa.Prodavnice i restorani su locirani du saobraajnica Wen Lin i Jian Tan, i ,zajed -no sa trgom Grand Plaza i prostranim vrtom, grle ivopisni ulini pejza Tajpeja,stvarajui kontinualno iskustvo izmeu bunih ulica Shilin none trnice, pa doCentra Izvoakih Umetnosti i eleznike stanice.

DIZAJN KONCEPT

Cilj Tajpej Centra Izvoakih Umetnosti jeste da postanu regionu. Reper sinteze arhitekture i umetnosti, gragatsvo i raznolikost izvoakih umetnosti i ini odredin

Tokom samog razvojnog procesa u dizajnu, korien ju kojem se koristio zvuk kao poetna baza. Morfologiosmiljeni pomou zvunih talasa, koji su analizirani i trazionalne vektore. Ti vektori su postali glavni i strukturalniomotaa. Graevina materijalizovana i obloena kombinotkriva nam dijapazon svojih raznovrsnih aktivnosti n

pozicionirana pod novim uglom u odnosu na grad.

ORGANIZACIONI KONCEPTFrontalni izgled Tri teatra grupisana oko centralnog, ulasa Grand Plaze. Veliki teatar i lutkarsko pozorite su delu, dok je vienamenski teatar smeten na izdignutoj

foajeom na junoj strani.

Predlog projekta Centra Izvoakih Umetnosti u Tajpeju stvara instituciju svetrenomea, koju karakterie odgovor na urbano i kulturno okruenje, ali i odlistrukturalne elegancije

TAJPEJ CENTAR IZVOAKIH UMETNOSTI, TAJPEJ, TAJVAN



22/39


nceptualno reenje frontalnog izgleda graevine, bilo je stvoriti spektaku-ni prostor centralnog hola, ograen staklom i okruen velikim stepeniteme povezuje glavni foaje svakog teatra. Na ovaj nain je postignuta vizuelnanekcija meu sva tri teatra I foajeima oko centralnog prostora ulaznog hola.namini oblik i staklena fasada mame itelje Tajpeja da istrae ovu graevinurigrle je kao uzbudljivu umetniku scenu otvorenu za javnost. Svaki teatarseduje jedinstvenu kontrolnu taku na nivou glavnog foajea ali i individualnumunikaciju odatle do nivoa gornjih galerija. Time je omogueno da j avnostivi ovaj prostor, bez neophodnog ulaska u sam teatar. Prodaja ulaznica,rderoba i info taka za sva tri teatra su locirane u prizemlju kompleksa.ncept teatra koncept za sva tri teatra je bio da se dizajnira eksibilan pros-svetske klase za performanse, koji doputa raznovrsnost razliitih anrovarformansa i specijalno je osmiljen za potrebe Tajvanske interdisciplinarne

oake umetnike scene.iki teatar poseduje 1500 sedita, parter i tri nivoa galerija. Scena se lako se

oe kongurisati i prilagoavati za potrebe opere, baleta i orkestra, perfor-

mansa i multidisciplinarnih performansa ukljuujui drame, ples, multimedijalneperformanse, udarake performanse, zen-meditivne, borilake vetineitd.Lutkarsko pozorite poseduje 800 sedita, i dizajnirano je poput proscenijum

pozorita sa dve galerije. (proscenijum pozornica pozornica koja posedujeveliki zasvoeni luk, ili okvir koji se nalazi na sceni ili ispred scene. Pozornicaje najee vizuelno odvojena tekim draperom od same scene i gledalita).Prostor za orkestar je osmiljen kako bi ispratio raznovrsne stilove u performan-

sima.Vienamenski teatar poseduje 800 sedita sa dve galerije i maksimalnom

eksibilnou u korist pozornice i rasporeda sedita. Dizajniran je tako da pruaraznovrsnost u konguraciji ukljuujui konguraciju centralne scene, pozadin -ske scene (zadnjeg plana) i frontalne scene (prvog plana).Prostorije za osoblje sporedne prostorije su organizovane na najekasnijinain. Dizajnirane su kao najmodernije mesto koje ispunjava sve potrebe izahteve raznovrsnih formi savremenih izvoakih umetnosti i povinuje se potre-bama raznovrsne tajvanske kulture performansa.

Sporedne, slubene prostorije velikog teatra i lutkarskog pozorita su lociraneka severnom delu objekta, i imaju direktnu vezu i lak prilaz svim scenama. Svakiteatar poseduje odvojeni prilaz prostoru iza kulisa sa strane Cheng De i Ji Ho

saobraajnica. Oba teatra dele magacinski prostor, dok se individualni propratnirekviziti i delovi scenograje kao i prostor za velike generalne probe orkestra,nalaze u direktnoj vezi sa scenom. Veina prostorija za probe i minkernica, su u neposrednoj blizini scene, iI time je omoguen lak i zgodan prilaz, kaoi dobra komunikacija. Slubene prostorije i kancelarije, konferencijske sale ibiblioteka pozicionirane su odmah iznad bekstejda. Sporedne prostorije za

vienamenski teatar su locirane na petom i estom nivou na junoj strani i ispodi pored pozornice. Ova oblast je povezana sa podzemnim magacinom i velikimteretnim liftom. Vienamenski teatar poseduje ulaz u bekstejd sa Grand Plaze.

Prilaz i parking glavni peaki prilaz za sva tri teatrafoaje. Kako bi se omoguila dobra povezanost i kontrolipeakog saobraaja, od metro stanice do velikog teprolaz ka Wen Lin saobraajnici. Parking za sve posetza osoblje, nalazi se na prilazu sa Cheng De saobraza taxi vozila i autobuse je locirana ka Grand Plazi dusaobraajnica.Postoje i dva odvojena magacinska prostora, jedan na

ka strani

Cheng De saobraajnice. Ovaj magacin omoguava ui scenograje za veliki teatar i lutkarsko pozorite, dostrani Cheng De saobraajnice zaduen za viename

blju

tere

dav

u sk

Klijent: Gradska uprava Tajpeja-Ministarstvo kulture

Program: Centar za izvoakeumetnosti

Povrina: 400,000 kvadratnih stopaBudet: 130 milliona

Materijal: staklo, elik, metal, betonArchitekta: B+U, LLP

Tim: Paul Macherey, Justin Oh, Phil-lip Ramirez, Art Zargaryan, Daniel

Saltee, Yaohua WangKonsultanti: S.C.S. & Associates

(glavni arhitekta), ARUP (statiar),Inc(konsultant za pozorite), Nagata

acoustics (akustika)



23/39


Osmi meunarodni salon stripa je odran u Studentskom kulturnom cen-tru u Beogradu od 30. septembra do 3. oktobra, pruajui ljubiteljimastripa priliku da vide oko stotinu izloenih originala najveih majstora

stripa iz celog sveta

Spoj rei i slika koji doarava avanture superheroja ili prikazuje satirine priesa socijalnom tematikom, poznat kao strip, predstavlja svojevrsnu umetnost u

sekvencama. Ova grana umetnosti nosi korene iz daleke prolosti praistorijskogoveka. Svaka vrsta narativne ilustracije se smatra pretreom stripa, pa takoi peinsko slikarstvo peleolita, egipatski hijerogli, grki frizovi i rimski stubovipoput Trajanovog stuba.

Strip, u formu kakvu danas poznajemo, razvio se krajem 19. i poetkom 20.veka, a za njegov razvoj je u velikoj meri bio zasluan Rodolf Topfer, vajcarackoji je crtao prie sa tekstom koji bi stavljao na dno slike. Ove ilustrovane prietampale su se irom Evrope i Amerike, doprinosei popularnosti ovakvog vidanaracije.

Nezaobilazni deo kultureNeki od najpoznatijih superheroja dananjice su

nastali pedesetih i esdesetih godina u SAD-u,

kada popularnost stripa dostie vrhunac.Danas strip se tretira kao visoka umetnika forma inezaobilazni deo kulture. Postoje tri svetska centrastripa, sa sasvim razliitim tradicijama: Francuska/Belgija , SAD i Japan. U Srbiji je kvalitet stripa nanajviem nivou, to pokazuje i velika poseenostregionalnih deavanja, poput Salona stripa, koji

domaoj publici i gostima prezentuje svetske ten -dencije i aktuelnosti strip stvaralatva.

Specijalni gost ovogodinjeg Salona stripa bio

je Enrike Sanez Abuli, scenarista kultnog gang-

sterskog stripa, Torpedo 1936, koji opisuje avantureplaenog ubice i njegovog pomonika u svetu organizJorku. Ovom prilikom je predstavljen i meunarodni prnariste, Marijana Mireskua, ,, The Monsters, koji poziva

fesionalno armisanje mladih crtaa stripova.

Nagraeni za stvaranjeNa konkurs Salona su pristizali radovi iz 29 zemalja, a agalo svoje radove. iri su sainjavali istaknuti autori striteoretiari i novinari: Slavko Dragini, Leonid Filipovi, Stoi i Mihailo Kurtovi.iri je, pored standardnih, podelio nagrade i u kategoriji tMladi Lav, koji je pripao Ivani Lazi iz Srbije, za delo ,,Konagradu za najmlaeg uesnika dobio Andrej Bosni, kstrip pod nazivom ,,Trka automobila.

Dobitnik priznanja za dop

Novica uki, roen 192koji radio je kao ilustratortampa, kao saradnik u kdecu ,,Zmaj i autor je nbljeni grad, ogo i Kmorem. Krajem pedeset

vinsko i zdavako preduzglavnog i odgovornog u

bavnika za mlade Od 7 dZahvaljujui njemu, nai imali prilike da se prvi put

belgijskim majstorima strize, Moris, Monzon, Pejo

Nagrade irija su dobili sledei uesnici:GRAND PRIX: Tihomir elanovi, Serbia, A ti kao ne zna? / So, Dont you Know?

NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASINOG STRIP JEZIKA: Tihomir elanovi,Serbia, A ti kao ne zna? / So, Dont you Know?

NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:Markus Grolik, Germany, On the Run

NAJBOLJI SCENARIO: Milan Jovanovi, Serbia, udovita / MonstersNAJBOLJI CRTE: Tihomir elanovi, Serbia, A ti kao ne zna? / So, Dont you Know?

SPECIJALNA NAGRADA IRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI: Maja Milini-Bogdanovi, Serbia, I Saved the World Today


sTRIpASaLON


24/39


ZLOBA FONDA

DOM DIZAJNAkipa Creative Art magazina je posetila izlobu dizajnerskih radovaonda Doma Dizajna koje je trajala od 20. do 28. oktobra u Muzejutarih automobila u Beogradu

Jesen je Beogradu donela mnogo modnih i dizajnerskih deavanja. Izmeuostalih, posetili smo izlobu dizajnerskih radova u Muzeju starih automobi-la. Na izlobi koja je trajala osam dana, predstavilo se dvadesetak mladih,

armisanih dizajnera, koji su izloili svoje kreacije na krojakim lutkama. Poreddnih dizajnera, predstavili su se i

magazin final 06 m.pdf

Documents