0

kola joge Dragana Lonara Vidya Yoga Kurs za obuku joga instruktora

Generacija 2012/13

Seminarski rad na temu:

SISTEM KASTA U INDIJSKOM DRUTVU

Sadraj:

Uvod o kastinskom sistemu Bramani Katrije Vajije udre Bramanizam i joga Zakljuak

Jogina:

Maja Stojakovi Beograd, Jun 2013

1

Uvod o kastinskom sistemu

Podela Indijskog drutva na kaste ili varne (etimoloko znaenje - boja koe) vodi

poreklo jo od starih Arijevaca, vremena kada su se ljudi, pre svega, razlikovali po boji

koe. Sredinom 2 milenijuma pre nove ere, Arijevci, jedan od indoevropskih naroda, su

prodrli i osvojili veliki deo Indije. Arijevci su uspostavili dominaciju nad starosedelakim

stanovnitvom Dravida, uveli na indijskom tlu indoevropski jezik sanskrit i uspostavili

kruti drutveni poredak zasnovan na podeli prema boji koe, poloaju u drutvu,

bogatstvu, zanimanju i veri.

Na vrhu kastinskog poretka nalazi se stale

svetenika i uitelja (brahmana), koji uiva najvei

ugled, ispred ratnikog plemstva katrija. Ratnici su u

mirnodopskim uslovima izgubili na znaaju, dok se

uloga brahmana poveava zbog njihovih svetih,

obrednih radnji i rtvenih rituala, a rtva obavezuje

bogove na protivuslugu. Jedna izreka kae o njima:

Ceo kosmos je podreen bogovima, bogovi su

podreeni prizivanjima, a prizivanja brahmanima. Zato

su brahmani nai bogovi.

Kasta ratnika i plemstva, katrija, ini drugu

kastu. Oni predstavljaju svetovnu mo. Njihov zadatak

je da vladaju i tite zemlju od neprijatelja. Treu kastu ine naseljenici koji su ostali iste

rase, vajije. To su obino trgovci i odgajivai stoke. Oni su ti koji snabdevaju ostale

kaste osnovnim ivotnim namirnicama.

Naspram ova tri gornja, arijevcima pripadajua sloja, stoji etvrta kasta

nearijevaca, udre. Ona se sastoji od socijalno odbaenih arijevaca, koji su se pomeali

sa potlaenim prastanovnicima. Bez poseda su, nadniari, sluge i podanici tri gornje

kaste.

2

Ova socijalna podela drutva ne etiri glavne kaste je religiozna dogma, jer se

pripadnost jednoj odreenoj odreenoj socijalnoj klasi obrazlae uenjem o samsari i

karmanu. Upaniade ue: Oni koji su se ovde dobro vladali, za njih ima izgleda da e

ui u majino krilo, u krilo brahmana, ili katrije, ili vajije; a oni koji su se ovde smrdljivo

vladali, za njih su izgledi da uu u smrdljivo krilo majke, u krilo andala. andala

pripada prezrenoj etvrtoj kasti, jer je on meavina nearijevskog mukarca udre i

arijevske ene, brahmanke. Ovo nas odmah vodi i na temu apsolutne zabrane meanja

kasta. Kastinski sistem poseduje jednu vrstu zatvorenosti i ekskluziviteta. Onaj ko

prekri svetu zabranu smatra se otpadnikom od sistema. Meutim, ak i ovako striktna

zatvorenost sistema nije bila apsolutna. Nie kaste su bile delimino propustljive. One su

sporadino bile otvorene da prime autsajdere u svoje redove. Meutim, takvih

sluajeva sa viim kastama nije bilo. Ovo je omoguavalao viim kastama da skupe svu

drutvenu i politiku mo na jedno mesto i na taj nain imaju kontrolu nad ostatkom

sistema.

Nemaki sociolog Maks Veber se osvre na kaste posmatrajui arolikost

drutvenih uloga koje su njihovi lanovi imali. U tom smislu stroga podela, krutost i

nepropustnost indijsih kasta varirala je kako od vremenskog perioda tako i od podneblja

na kome je obitavala. U tom smislu je uvek teko govoriti o kastama u najoptijem

smislu rei ve je uvek istinitije govoriti o njima u specifinim istrojiskim i geografkim

kontekstima.

BRAMANI

Najvia indijska kasta trudila se da kroz vreme zadri svoje

pozicije moi i hegemonije nad odreenim oblastima drutvenog

ivota. Nekadanji prvosvetenici ostali su verni zanimanjima koja

zahtevaju razvijene intelektualne sposobnosti i dobro

obrazovanje. U savremenijem kontekstu su uspostavili apsolutni

3

monopol nad svim administrativnim funkcijama. Ritualne obaveze su ih, meutim,

odaljile od izvesnih zanimanja koja zahtevaju obavljanje radnji i dodirivanje objekata koji

su bramanima zabranjeni. Iz tog razloga bramana nema u medicinskog struci. U

skladu sa navedenim vidi se u kojoj meri je krenje kastinskih pravla bio tabu za

pripadnike pojedinih kasta, a naroito bramane. Neverovatna prilagodnjivost na nove

uslove ivota koja je i dalje u skladu sa bramanskim knjigama i zakonima govori tome u

prilog.

Istorijski gledajui i nije potpuno sigurno kako su bramani postali kasta.

Svetanstvo u predvedskom periodu nije bilo zatvorena grupa u koju se ulazilo po pravu

roenja. Smatra se da postoji nekoliko razloga nastanka bramanske kaste. Jedan od

pretpostavljenih razloga je taj da su svetenici koji su imali monopol nad ritualnim i

rtvenim praksama nametnuli sebe kao drutvene voe i osmislile itav sistem

kastinskog poretka kako bi zatitile svoj privilegovani poloaj. Drugi razlog, koji ima veze

sa prethodnim, jeste istorijska pretpostavka o vedskim svetenicima koji su opsluivali

bogate plemie i prineve i u jednom trenutku preuzeli svu drutveno i politiku mo u

svoje ruke.

Odrastanje jednog bramana znailo je njegovo dugotrajno i studiozno upuivanje

u svete formule i ritualne prakse. Takoe, na mladog bramana se oralno prenosila

vedska tradicija tako to mu je izabrani uitelj recitovao klasina dela re po re. Ovaj

nain dubioznog pripremanja bramana za njegovu osnovu drutvenu ulogu znaajno

nam govori o posebnosti i privilegovanosti bramanske kaste. Niko izvan kaste bramana

ne moe biti upuen u ova znanja, niti moe obavljati religijsku. Bramani su postali

nosioci svetog znanja i kao takvi trijumfovali u drutvu.

S obzirom da je uenje bramana bilo tajno, ne udi to su poeli samo svoje

potomstvo da poduavaju u upuuju u isto. Na taj nain je poelo da se uspostavlja

nasledno pravo koje je uvalo mo, znanje i privilegovani drutvneni status u

bramanskim porodicama od kojih nastaje kasta u uobiajenom smislu te rei. Decapaya

(deo rtvenog obreda) zahteva od mladog bramana da dokae svoje bramansko poreklo

deset generacija unazad kako bi mogao da bude iniciran u red svetenstva. Nakon

4

zavrenog obrazovanja i prikladnih ceremonija, od bramana se oekuje da osnuje

domainstvo i postane grishastha.

Bramani za svoje usluge obavljanja ritualnih i religijskih obreda nisu dobijali

redovan prihod u danaenjem smislu plate. Meutim, obaveza svakog naruioca obreda

je bila da bramana daruje za obavljanje riutalne prakse. Darovi su imali izuzetno

simboliko znaenje i odsustvo darova u obrednim rtvenim radnjama je naruiocu

donosilo zlu kob i nesreu. U tom smislu su darovi bili obaveza za svakoga ko eli

uslugu bramana i ukoliko bi ona izostala nije bilo retko da se braman osveti za ovakvu

vrstu nepotovanja. Duboko verovanje u znanje i nadmo bramanske kaste inilo je da

praksa darivanja bude opteprihvaena i neupitna. Minimalna vrednost poklona je bila

utvrena, a svojevoljno odreivanje njegove vrednosti meu bramanima strogo

zabranjeno. Duboko se verovalo da sve to ima veze sa bramanima ima maginu mo.

Tako se i bramanskom izmetu posveivala panja kao predmetu sa svetim i udesnim

svojstvima. Znaaj i potovanje prema bramanima je prevazilazilo divljenje prema

kraljevima.

Sticanje znaajnog ekonomskog bogatsva bramanske kaste vezano je za vane

drutvene i politike uloge koje su obavljali u indijskom druttvu. Jedna od uvenih

drutvenih uloga, koja to na najbolji nain doarava, jeste purohita uloga

kunog/porodinog svetenika u nekoj od prinevskih porodica. Braman je imao

znaajnu ulogu u vaspitavanju i duhovnom razvoju prineva, a kasnije je bivao njegov

nezamenjiv savetnik u svim poslovima od javnog znaaja. esto se govorilo da kralj bez

purohite teko da moe biti kralj, ali isto tako braman bez kralja ne moe se nazvati

pravim bramanom. Vana uloga koju su bramani imali u bogatim, vladarskim kuama

omoguavala im je da utiu na sva drutvena zbivanja i da nametnu mnoge zakonitosti u

drutvenom ponaanju koje su postale obaveza za sve lanove drutva (na primer,

strogo regulisani brani obiaji i ritual venavanja).

U svom zavrnom periodu ivotnog ciklusa (kada braman ugleda sina svog

sina) od bramana se oekuje da se povue i svetovnog ivota i ode u umu. U ovoj fazi

braman se u potpunosti predaje asketskom nainu ivota i produbljuje svoja tajna znanja

i praksu. Njegova uloga je da se u tom periodu to vie priblii boanskom odriui se

5

svih niih stvari na ovom svetu. Ova praksa ritualnog povlaanja u umu bila je

karakteristina za rani period bramanizma, a kasnije je ostala da ivi samo u

simbolinom i teorijskom smislu.

KATRIJE

Jo u najranijim izvorima mogue je pratiti trag forimiranja

vojnike organizacije u Indiji. Katrije ne moemo porediti sa

evropskim srednjovekovnim vitekim redovima. One su u ranom

periodu pre formiranja kasta imale mnogo plemenitije poreklo.

Katrije su se birale svoje ljudstvo iz kraljevskih loza i najviih

redova plemstva, a najnii meu njima bili su ugledni ljudi sa

visokim drutvenim i politikim statusom. U tom smislu je pripadnost ovom redu znaila

izuzetno drutveno potovanje, privilegije i mo.

Osnovna uloga reda katrija bila je da titi svoj narod politiki i vojno u slubi

nekog kralja. Kralj koji ne titi svoje podanike od lopova i pljakaa smatrao se

odgovornim za svu nainjenu tetu. Prema pojedinim pisanim izvorima, svaki vladar na

ijoj je teritoriji izvreno neko reazbojnitvo morao je svojim podanicima da nadoknadi

nainjenu tetu. Takoe, kralj je morao da ima jaku linost i harizmu. Smatralo se da iz

te harizme izvire njegova magina. Takoe, podanici su mogli da se oslobode kralja koji

je pokazivao manjak moi i harizme. Mera za dobrog kralja je bila injenica da su

njegovi podanici zatieni, ive u izobilju i nisu nikada osetili glad.

Dharma celog katrijskog reda je ratovanje. Indikativna je pria o osnivau

Mahratt kraljevstva koji godinu dana nije zapoeo rat i svi monici iz susedsva su odmah

pomislili da je smrtno bolestan. Po katrijskom vojnikom kodu smrt u postelji je

smatrana za najveu sramotu i protivljenje dharmi. Kada jedan katrija oseti da mu

snaga opada od njega se oekivalo da e pronai asnu i junaku smrt u bitci.

6

Smatra se da su katrije iz predkastinskog perioda nestale zbog sukoba sa

bramanskim redom. Katrije, koje su nekada inili ljudi plemenitog porkela i plave krvi

vremenom su zamenjeni vojnikim redovima iz severne Indije koji su bili sastavljeni od

plaenih vitezova i ubica niskog porekla. Narastajuoj bramanskoj kasti nije odgovarala

mona i obrazovana vojnika kasta Katrija pa je uz pomo plaenika uspela da

ratovima izdejstvuje politku nadmo i u potpunosti promeni lice i sastav katrijske

kaste. Surovi plaenici neplemenitog porekla dobili su priviliegiju da se nazovu

katrijama zbog svog uea u sukobima na strani bramana. U staroj Indiji visoke

vojnike pozicije su podrazumevale i privilegije koje su se dobijale po zasluzi za

ratovanje na strani odreenog monika. Mau najvanijim privilegijama su bili privatni

zemljini posedi koji su od katrija uinili monu i bogatu drutvenu klasu.

Najhrabriji vojnici meu katrijama proglaavani su herojima i njihovo se ime

slavilo. Heroji su bili harizmatini i neustraivi pojedinici koji su uvek urili u borbu i

traili priliku da pokau svoju izvanrednu hrabrost. Heroji su uvek juriali da napadnu

najvrednije protivnike sa suparnike strane jer je onaj koji je porazio vou na simbolian

nain porazio i itavu njegovu vojsku.

Odravanje vojne snage uvek spremnom urodilo je razvijanjem sloenog

birokratskog aparata koji je morao da opsluuje i odrava vojnu organizaciju. Velika

sredstva izdvajala su se za vojnu opremu te se pojavila i posebna birokratska profesija

skupljaa vojnog poreza. Regrutovanje novih vojnika znailo je da kralj uvek zna koliko

vojno sposobnih ljudi ima u kraljevstvu. To je razvilo i sistem popisa stanovnita, jedan

od prvih oblika demografskog praenja broja ljudi na odreenoj teritoriji.

Ni danas nije ba sasvim jasno ko su zaista bile katrije: kraljevi roaci ili

posebna vrsta vitekog reda ili nehomogena klasa svakojakih plaenika koji su se borili

na neijoj strani. Izgleda da je sve pomalo istina. Granice katrijkse kaste su, bar na

poecima njenog formiranja, bile prilino porozne i nedefinisane. Kao to se sa

promenom istorijskih i politikih okolnosti pojaavala i smanjivala vanost jedne od tri

pomenute drutvene grupe.

7

Zbog plemenitog porekla velikog broja njenih pripadnika, katrijske kaste e u

modernim vremenima pronai i zanimanja koja odgovaraju njihovoj visokoj pismenosti i

obrazovanju. Veinu katrija ete nai u zanimanjima poput: administrativnih,

advokatskih, lekarskih, novinarskih i ininjerskih. Naravno, veliki broj moemo nai i u

redovima profesionalne vojske. Sve u svemu, modernizovana kasta katrija pokazuje

svu raznovrsnot njenog arolikog porekla.

VAJIJE

U klasinim izvorima, vajije su prvo bili seljaci, a tek

kasnije postaju poznati po trgovini i izdavanju novca uz kamatu

kao preovlaujuim zanimanjima. Po Vedama re vica se

koristila u smislu naroda ili podanika. Vajije nisu imale

ritualistike, drutvene i ekonomske privilegije koje su bile

rezervisane za vie kaste (bramane i katrije). Meutim, i ovom

redu je ostalo vrlo vano pravo, a to je pravo posedovanja zemlje. U post-klasinim

vremenima potpuno se gubi svaka veza izmeu pojma vajije i seljaka. Od tada se ime

ove kaste (vanik = trgovac) vezuje iskljuivo za pojam i zanimanje trgovca.

Zanimanja koja su u starim vremenima meu obinim ljudima uivala visoko

potovanje bila su uzgoj stoke i ratarstvo. Trgovina, a pogotovo pozajmljivanje novca,

smatralo se sumnjivom i prezrenom delatnou. U Vedama je lik trgovca opisan kao

lutalica koji dolazi iz tuina, krade nou, skuplja svoje bogatstvo na gomilu, nevoljen od

ljudi i Boga, ne daruje svetenike i pesnike. U tom smislu bezbono blago trgovca stoji

nasuprot bogatstva plemia koji velikoduno dariva Bogove i svetenike u inovima

rtvenih i ritualnih radnji.

Kasnije e trgovina dobiti mnogo superiorniji poloaj od onog kako je opisana u

Vedama. S druge strane, Vede veliaju bogatstvo kao oblik zasluene karmike pravde,

a po Rigvedi je ak mogue putem bogatstva dostii blaenstvo. Pojava i razvoj gradske

8

sredine e pomoi da se trgovina jo vie prihvati i razgrana kao neizostavni deo

urbanog ivota i ekonomije. Gradovi su u vremenima mira sve vie gubili svoju ulogu

odbrambenog utvrenja i postajali trini centri u kojim se vrila razmena svakojakih

dobara.

Trgovaka kasta imala je veoma vaan poloaj u politikom ivotu grada. Nije

redak sluaj da su stariji i potovani pripadnici kaste u nekom smilsu predstavljali ceo

grad pred kraljem ili novim osvajaem. U dananjem smislu moe im se pripisati uloga

svojevrsnog gradonaelnika. Trgovci su finasirali ratove, davali u zakup zemljite i

stavljali pod hipoteku nekretnine plemia kojima su pozajmljivali novac. Zahvaljujui

moi koju im je davao novac mogli su na posredan nain da utiu na znaajne politike

odluke i procese u drutvu. Tako je jedan princ iz visoke kaste sa svojom vojskom i

inovnitvom bio samo senka ija je velianstvena pojava i odravanje vojske i

birokratije bilo mogue samo uz debele trgovake pozajmice. U tom smislu je njegovo

drutveno i kastinsko potovanje u velikoj meri zavisilo od novca kojim ga je snabdevala

trgovaka kasta.

O vanom poloaju trgovaca govore i mnogo zapisi. U jednom moemo proitati

kako je trgoac odbio da pozajmi kralju novac za rat zato to smatra da je kraljeva

dharma nije da zapoinje rat nego da obezbedi svojim podanicima mir i blagostanje.

Trgovac je, takoe, dodao kako bi moda i mogao da razmotri davanje zajma samo ako

bi kralj bio u mogunosti da svojim podanicima obezbedi dovoljno veliko i snano

utvrenje koje bi ih moglo zatiti od neprijatelja. U nekom drugom zapisu se govori kako

je cela trgovaka gilda demonstrativno napustila prijem kod kralja jer je od njih

zahtevano da sede zajedno sa udrama.

Trgovci su bili posredni vladari gradova. Oni su bogato snabdevali trite svim

robama i formirali mesta za trgovanje poput mnogobrojnih pijaca i bazara koji su postali i

vana stecita drutvenog ivota. Takoe, kasta vaiija kao kasta slobodnih

preduzimaa i dobrostojeih graana, predstavaljala je najvei i najbogatiji izvor za

ubiranje poreza. Trgovaka kasta imala je znaajnu autonomiju u svom delovanju i

jaanju moi gradskih centara u kojima su boravili.

9

Vremenom se povlaeni i privilegovani status trgovaca ugasio. Neprestano

trvenje i meuzavisnost izmeu plemia i trgovaca zavilo se politikom pobedom prvih.

Trgovci su samo u pojedinim delovima Indije zadrali ostatke svoje ranije autonomije. U

ostalim veinskim delovima prevladala je monopolistika samovolja vladara koji su

nemtnuli pravila trgovanja nekada prilino samostalnoj kasti.

UDRE

etvrtu, najniu kastu, ine oni koji nisu dostojni da

Bramanima donesu vodu. To su oni koji se bave niim

zanimanjima, nedostojnim viih kasta i ne mogu da poseduju

svoju zemlju. udre su veim delom ljudi koji se bave ratarskim

poslom, zanatstvom i raznim uslunim poslovima. Smatra se da

su udre nastale od seoske najamne snage, koja je obraivala

tuu zemlju, radila dugo i naporno i teko zaraivala svoj mali dohodak najee u

naturi.

udre predstavljaju vrlo raznovrsnu i sloenu kastu. Na primer, samo red zanatlija

koji se bavi grnarstvom ima razne varijetete. Oni koji koriste toak se razlikuju od onih

koji koriste kalupe. Grnari koji se pomau snagom volova nisu u istom rangu kao oni

koji koriste snagu magaraca itd. U posebnim sluajevima odreena zanatska gilda

formirala bi i teritorijlno odvojenu zajednicu koja se odlikovala karakteristinim

obelejima zanata. Na primer, ovakve zajednice su esto formirali stolari.

Meu udrama su postojali i oni koji su sebe smatrali pravim, istim udrama

(Sat shudra ista udra) u odnosu na druge pripadnike te kaste. Takvima su se

smatrali pripadnici urbane populacije koji su obavljali visoko cenjene zanate poput

zlatarstva, pekarstva, pravljenja ulja i parfema, batovanstva. U tu kategoriju su spadale

i retke i luksuzne vetine ukraavanja svile, zidarstva, ukrasnog stolarstva i dr. Takoe u

iste udre spadaju i sluge koje borave u bogatim kuama jer se drugaije ni ne bi

10

mogle nai u prisustvu pripadnika viih kasta. Smatra se ak da je istou neke kaste

odreivalo manje tip zanat, a vie fizika priblienost viim kastama u obavljanju

zanatskog posla. Tako berberi nisu nikako mogli biti prljavi po prirodi svog posla koji je

zahtevao da dodiruju pripadnike viih kasta.

Razvoj gradova i urbanog naina ivota izuzetno je pogodovao napretku kaste

udra. Rad je razvijao specifine potrebe i trite za raznorazne rukotvorine koje su

zahtevali urbani stilovi ivota. Zanatlija kao tipian udra je tako mogao da pokae sve

svoje vetine i da zbog toga bude vrlo cenjen. Takoe, zanatlije su formirale svoja

posebna udruenja i na taj nain titili svoje interese od monijih drutvenih redova.

U pojedinim zapisima zanatlije su razvrstane u etiri osnovna reda: (1) seoski

robovi koji su najmljeni od seoskih gospodara za sve vrste zanatskih poslova. Primali su

malu platu za svoj rad; (2) zanatske zajednice koje su formirane od pripadnika jednog

zanata i lanova njihovih porodica. Oni su nudili svoje usluge drugima i prodavali svoje

proizvode samostalno ili preko trgovaca; (3) zanatlije koje su iveli uz bogate gospodare,

plemie ili kraljeve. Oni su sluili tome da opslue bogato domainstvo svim zanatskim

potrebtinama. Mogli su biti robovi ili slobodni ljudi; (4) gradske zanatlije koje su imale

svoje zanatkse radionice u poznatim gradskim ulicama i prodavali svoje proizvode na

gradskim bazarima.

Kao i u drugim kastama, tako se i u ovoj razvilo pravo pripadnosti po roenju.

Oevi su primali svoje sinove i roake kao egrte i prenosili im zanatska znanja. egrt je

morao pratiti rigidne norme i pravila koja je zanatska kasta nametala i imao je polagati

svu svoju zaradu glavi kue kao glavnom majstoru domainstva. Na isti nain e kasnije

sin od egrta postati majstor zanata i ponovo nastavljati isti proces podizanja

sopstvenog potomstva u duhu zanata koji mu je dodeljen roenjem.

Interesanto je spomenuti i posebno mesto koje su zanatski alati i sredstva za rad

imali u ivotu zanatlija. Veina alatki je imala gotovo ritualno znaenje iako su one po

svom izgledu i tehnikim mogunostima bile vrlo jednostavne. Smatra se da je ovaj

gotovo fetiistiki odnos prema alatu bio glavana barijera njegovog tehnikog razvoja.

To isto je vailo i za odreeni nain na koji se neto pravilo ili gradilo. Specijalni redosled

11

poslova i pravila po kome se, na primer, gradio neki objekat zahtevao je da se

konsultuje svetenik ili prorok pri svakoj i najmanjoj promeni. Strah od krenja pravila i

njegovih negativnih posledica inili su da se razvoj zanatstva odvija sporo i tegobno.

U ovom trenutku, nakon kratke retrospektive etiri osnovne kaste indijskog

drutva, valja spomenuti i posebnu drutvenu grupu koja ne pripada ni jednoj pomenutoj

kasti. To su parije ili nedodirljivi. Smatrani su nedostojnima ivota u zajednici zbog

poslova koje su obavljali, pa su tako i danas parije osuene na najtee i one neiste

poslove koji ukljuuju fiziki dodir s krvlju, izmetom i drugim telesnim neistoama

definisanim indijskim zakonom: parije su tavitelji koe, spaljuju mrtve, iste nunike,

reu pupane vrpce, odnose uginule ivotinje s puteva, iste smee i sl. Ti se poslovi

prenose sa kolena na koleno, zajedno sa statusom nedodirljivosti: u skladu sa strogim

hinduistikim odredbama, roditelji parije raaju decu parije, osuenu kao neistu od

trenutka roenja. Parije su izoptenici, ljudi koje se dri odve neistima i okaljanima da

bi ih se smatralo biima vrednim spomena. Parije se izbegavaju, vreaju, zabranjuje im

se ulaz u hramove i domove pripadnika vie kaste, uskrauje im se pristup bunarima

viih kasta, na javnim mestima moraju jesti i piti iz posebnih posuda, a u ekstremnim,

premda ne i retkim sluajevima su rtve tekog fizikog nasilja.

BRAMANIZAM I JOGA

Vedska tradicija

Vezu izmeu kasta i joge moemo

nai u filozofsko religijksom odnosu izmau

joge i bramanizma. Vekski spisi koji su

osnova bramanske prakse poznaju jogu i u

pojedinim vedskim tekstovima mogue je

pronai delove o aksetskim disciplinama koje e biti integrisane u jogistiku tradiciju.

Vedski tekstovi govore o asketama i udotvorcima koji se u drutvenom smislu ne mogu

12

svrstati ni u jednu kastu. Tako je u jednoj himni iz Rig vede re o jednom muniju dugih

kosa, koji je odeven u crni sloj pljavtine, koji je vetrom opasan i u koga ulaze bogovi.

On izjavljuje:u opijenosti ekstaze mi smo uzjaili vetar. Vi, smrtnici, vi moete da vidite

samo naa tela. Muni leti prostranstvima, on je vetrov konj, prijatelj Vayua, mamuzan

od bogova, nastanjuje dva okeana, okean izlazeeg i okean zalazeeg sunca, kree se

putevima Apsara, Gandharva i divljih ivotinja, ita misli. Vede navode i druga

neverovatna iskustva u vezi sa nekim mitologizovanim linostima. Smatra se da su ovi

mitski junaci u ustvari obogotvoreni arhetipovi pojedinih asketa i udotvoraca.

Jedan od znaajnih pojmova i praksi koji su zastupljeni u bramanizmu, a koji e

imati izuzetan znaaj i za jogu jeste tapas. Tapas u doslovno znai vatra ili ar, a u

prenesenom znaenju predstavlja asketski napor uopte. Ovaj pojam je uveliko prisutan

u Rigvedi, a njegove moi se proteu na kosmiki i duhovni plan: preko tapasa asketa

postaje vidovit, pa ak i otelotvoruje bogove. Proiavajua mo vatre igra znaajnu

ulogu u mnogim bramanistiim obredima. Padanje u vatru i doslovno preznojavanje

spadaju u ritualne motive koji se mogu nai i u mitolokim priama o boanstvima.

Maginim putem poveati temperaturu sopstvenog tela ili ovladati vatrom tako da se

postane neosetljiv na temperaturu eravice, jesu udotvorne moi kojima raspolai

asketi, iscelitelji i amani.

Ovakva praksa proizvoenja unutranje toplote bie izuzetno primenjiva u

pojedinim jogiko-tantrikim tehnikama. Zbog znaajne ulogu koju su bramani igrali i

religijskom i drutvenom ivotu zajednice praktikovanje tapasa se prorilo i postalo deo

religijskog iskustva celokupnog indijskog naroda. Na primer, ritual rtvovanja some

zahtevao je od onoga ko je prinosio rtvu i od njegove ene da upranjavaju obred

posveenja zvani diksa, koji se sastojao od asketskog bdenja, meditiranja u tiini, posta i

posebno od zagrevanja (tapas), pri emu je obred mogao da traje od jednog do godine

dana.

Znaajno je pomenuti da je praktikovanje tapasa bilo povezano i sa izvesnim

tehnikama disanja koje su esto podrazumevale postizanje zagrejanosti zadravanjem

daha. Postoji znaajna veze izmeu tehnika disanja u rtvenim bramanistikkim

rutualima i pranajamikih tehnika disanja u jogi. Na disanje se gledalo kao na vid

13

unutranje rtve i u tom smislu su materijalni objekti i predmeti rituala zamenjeni

odreenim fiziolokim funkcijama. Dok govori ovek ne moe da die i time se disanje

stavlja na oltar rei; dok die, pak, on ne moe da govori, znai da re prinosi na trvu

disanju. U pitanju su, dakle, dva neprekidna, vena rtvena ina; i budan i u snu, ovek

bez prekida prinosi ove rtve. Znaajno je napomenuti da je ova vrsta disanja morala

biti osveena, isto kao u jogi i da je zahtevala izuzetan mentalni napor da onaj koji die

poistoveti sve svoje fizioloke funkcije sa ivotom Kosmosa.

Na gore spomenuti nain pojedine jogistike prakse su dobile svoje priznanje u

okvirima bramanistikih ritualnih praksi. Zbog izuzetne drutvene moi bramana moe

se rei da su na taj nain sauvane i konzervirane. Meutim, izvesne jogike grupe nisu

mogle nikako da se uklope u rigidne bramanistike norme i u tom smislu su spadale u

ne mali broj izoptenih religijskih sekti i pokreta koji e kasnije dobijati na znaaju sa

opadanjem bramanskog uticaja.

Upaniade

Drugi vaan izvor za praenje veze izmeu joge i bramanizma jesu Unpaniade.

One su svojevrstan odraz iskustva koji se raa na marginama braminsitke ritualistike

prakse. One se odriu ogranenog dejstva rituala i tee ka Apsolutu. U tom pogledu se

Unaniade slau sa stavom jogina jer i kod jednih i kod drugih se naputa ortodoksni

stav koji se ogleda u rtvenom ritualu, drutvenom i porodinom ivotu, da bi se u

potpunosti predali traganju za Apsolutom. S tom razlikom to se Unapiade dre

metafizike i kontemplacije, dok se joga slui askezom i meditativnim tehnikama.

Upranjavanje joge po Upaniadama slui sticanju znanja koji donose konanu

spoznaju o svetu i donose izbavljenje od smrti. ovek je prvo morao da naui da vlada

svojim telom i svojim ulima. esto se ovek koji vlada sobom uporeuje sa vetim

koijaem koji vlada svojim ulima kao razuzdanim konjima. U tom smislu pojam

zauzdavanja veoma asocira na koren ju iz koga potie re joga koji znai spregnuti,

ujarmiti. ovek koji za vozaa kola ima znanje, a misli su mu uzde, stii e na ishodite

svoga putovanja, na uzvieno mest dge boravi Vinu, kae se u Katha Unapiadi. Na

14

ovaj nain se joga kao praksa i tehnika ovladavanja telom i ulima prepoznaje kao put

izbavljenje ka konanoj prosvetljenosti.

U pojedinim mestima u Upaniadama javljaju se konkretni opisi postavljanja tela

u odreene poloaje koji lie na asane i u kojima se moe nesmetano disati i meditirati.

Takoe se savetuje da se za jogu izabere mesto koje je prijatno za boravak, u blizini

kakve vode i na kome vladaju ugodni umovi. Upaniade dalje spominju i blagotvorna

dejstva upranjavanja joge koji se odraavaju u boljem zdravlju, proienosti elja,

blistavosti pojave, ugodnom glasu, prijatnom mirisu i oseaju lakoe.

Najbolji prikaz i opis jogistike prakse dat je u Yogatattva-ma. U njima se pominje

osam osnovnih jogikih principa i razlikuju etiti vresta joge: mantra, laya, hatha i raa

joga. U njima su opisane i specijalne moi koje jogin dobija upranjavanjem joge i

meditacije i izlae se vie tehnika pranajamikog disanja. Yogatattva daje i jedan

specifian opis mistine fiziologije koja odreene delove tela povezuje sa pet kosmikih

elemenata (zemlja, voda, vatra, vetar i eter). Tekst je u nekom smislu i konkretan

prirunik koji preciznim uputsvtima navodi asketu/jogina da obavlja svoju prasku

ispravno. Izuzetan naglasak se stavlja na iskutsvo i vanost redovne prakse.

Sa sociolokog stanovita ljudi koji su upranjavali jogiku praksu mogu se

svrstati u mnogobrojne kategorije akseta i kontemplativaca koji su postojali u

bramanistikoj Indiji. Zbog svog asketskog ivota i povuenosti iz drutveno-plitikih

tokova i delovanja, asketi nisu ugroavali bramane i zbog toga ih ovi nisu smatrali svojim

neprijateljima. Posebno i zbog toga to su asketi uivali potovanje meu svim slojevima

stanovintva i smatralo se da su pod specijalnom milou bogova. Uz to, kao to je ve

gore opisano, asketkse prakse su svoje opise i opravdanje imale u svetim

bramanistikim tekstovima i iz tog razloga su bile priznate u najviim religioznim

krugovima. Drutvena skrajnutost asketa, a pogotovo njihova fizika izolaciji u umu ili

na neko drugo mesto u prirodi, skrivala ih je od politikih sukoba i sloene mree

kastinskih drutvenih odnosa.

Informacije koje nam daju Vede i Upaniade govore u prilog tome da su asketske

i jositiko-tantrisike sekte postojale danvo pre pojave same tantristike doktrine i

15

tantristike literature. Jogika praksa i verovanja crpu svoje izvore iz pravedskih

vremena i njihov kontinuitet u Indiji nikada nije bio prekinut. Sveti bramanistiki tesktovi

nam posredno otkrivaju kakav su odnos bramani imali prema jogijima koji su iveli u

istom drutvu. Na alost, retkost i mali broj izvora, ne govore nam o tome kakav su

odnos imale druge kaste prema jogi. U tom smislu ostajemo na tragu samo opteg

miljenja o odnosu naroda prema mistinim pojedinicima sa specijalnim moima prema

kojima se odnosilo sa dunom panjom i strahopotovanjem.

ZAKLJUAK

Vano je napomenuti da etiri kaste koje su samo skicirane u ovom tekstu ne

mogu da doaraju svu sloenost kastinskog sistema koji vlada u Indiji. Razliite

podvrste, varijeteti i imena mnotva kasta koje se teko mogu prebrojati sugeriu da ova

jednostavna podela na osnovne etiri kaste zajedno sa nedodirljivima, predstavlja samo

stalnu potrebu evropocentrine antropologije i sociologije da svo bogatstvo izvesnog

naroda i zemlje neoprvdano ogranii i klasifikuje u nekoliko kategorija.

Bogato istraivanje indijskog drutva Maksa Vebera otkriva nam jedan drugi,

socioloki polgled na kaste. U njegovom tekstu otkrivamo da kaste nisu bile samo

osuenici sopstvene dharme i nemoni u pogledu promene svog drutvenog poloaja.

Veber ukazuje njihove razgranate i sloene drutvne odnose koji su nekim drugim

kanalima omoguavali pripadnicima niih kasta da ostvare svoje eknomske i druge

interese. Zbog toga imamo sluaj da su vajije kao nia kasta ucenjivale katrije zbog

visokih novanih zajmova.

Takoe, u drugom smislu ne moemo gledati na bramanistiku praksu iskljuivo

sa stanovita njihove religijske i ritualne uloge. Bramanima je, kao najuticajnijoj i

najmonijoj kasti, odogovaralo da se sva mo i bogatstvo ne pomera iz njihovog ireg

porodinog kruga. U tom smislu moemo teke religijske tabue i rituale kojima se

ostatak stanovniva drao u svojevrsnoj sujevrenoj pokornosti itati i kao nain da se

odri ovakav poredak rasporeda moi i ekonomskog bogatstva. Jake kastinske norme i

16

zabrane kao i princip pripadnosti kasti po roenju omoguavale su bramanima da

zadre i bezbedno borave na vrhu drutvene lestvice.

Kastinski sistem je doivljavao svoje modifikacije u istorijsko-politikim

prevratima. Posebna i velika tema je svakako odnos britankse imperije prema kastama.

No, to samo govori koliko je istraivanje indijskog drutva neiscrpna i bogata riznica za

razliite religijske, antropoloe i socioloe studije. Drevni sistem verovanja da su svi ljudi

roeni nejednaki, jai je i od savremenog zakona i indijskog ustava koji zabranjuje

kastinsku diskriminaciju i ukida nedodirljivost parijske kaste. Meutim, i dalje se veina

stanovnka u svakodnevnom ivotu upravlja krutom hijerarhijom i drutvenim kodeskima

nasleenim iz davnih bramanskih vremena.

Uloga i mesto joge u kastinskom sistemu navie se oslanja na njeno objanjenje i

opise u svetim bramanistikim tekstovima (Vede i Upaniade). Mira Elijade nam nudi

jedan fantastian presek i uporedno istraivanje izmeu joge i bramanizma kroz svete

spise, mitove i antropoloke zapise. U svakom sluaju ovakve analize nam pomau da

bolje shvatimo drutvenu ulogu koju je jogika praksa imala nekada i da pokuamo da

razumemo njenu mo da sauva svoju autentinost kroz razliita istorijska previranja do

danas.

17

Literatura:

Weber, Max, The religion of India The sociology of Hinduism and Buddhism, Illinois, The free press, 1958.

Elijade, Mira, Joga Besmrtnost i sloboda, Beograd: BIGZ, 1984. Vukomanovi, Milan, Religija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva,

2004.

Belinger, Gergard J. (prir.), Veliki leksikon religija, Beograd, Lento/Dobra, 2004.