Osnovi makroekonomije- formule i funkcije -

Napomena: Sumnjam da za kolokvijum treba sve ovo, ali ovo su apsolutno sve formule sa prvih dvesta strana.

I DEO: MAKROEKONOMSKA TEORIJA

- Struktura ekonomske aktivnosti –

C – potrošnjaI – investicijeG – državni izdaciX-M – neto izvoz (X – ukupan izvoz), (M – ukupan uvoz)X>M – trgovinski suficitX<M – trgovinski deficit

Funkcija potrošnje: C=C(Yd)(Rast raspoloživog dohotka (Yd) uslovljava rast potrošnje (C))

C=C0+C1Yd

C1 – sklonost potrošnji, UVEK je vrednost između 0 i 1

IV DEO: MONETARIZAM

Fridman:

dY/Y=(dY/Y)* + 1/(1-ßµ)[dM/M – (dY/Y)*] (1) (2) (3) (4)

Rast nominalnog dohotka (1) zavisi od rasta očekivanog dohotka (2) i odstupanja rasta novčane mase (3) od rasta očekivanog dohotka (4), proporcionalno promeni opticaja (ß) i odstupanju stvarnog od očekivanog dohotka (µ).Ako je rast novčane mase (3) veći od rasta očekivanog dohotka (4) tada će i stvarni rast (1) nadmašiti onaj očekivani (2), i obrnuto.

- Kejnsov apsolutni dohodak –

Y=C+S (C - potrošnja, S – štednja)C=a+bY (a – autonomna potrošnja; bY – deo dohotka koji se troši, b – granična sklonost potrošnji) I=I* (stvarne investicije jednake su planiranim investicijama)Y=(1/(1-b))*(a+I*), a – autonomna potrošnja, I* planirane investicije.1/(1-b) – multiplikator koji pokazuje koliko se dohodak uvećava usled promene potrošnje i investicijaa/Y+b=PSP – prosečna sklonost potrošnji

- Fridmanov permanentni dohodak –

Ym=Yt+Yp (Ym – ukupan dohodak, Yt – tekući dohodak koji je zaista primljen, Yp – permanentni dohodak koji je prosek dohodaka koji su primani u prethodnih nekoliko godina, uz ponderisanje)Yp(t)= λYm(t) + (1-λ)Yp(t-1)

Potrošnja je funkcija samo permanentnog dohotka Yp; C=kYp

Permanentni dohodak je funkcija prošlih dohodaka sa ponderom:

Fridmanov multiplikator dohotka m=1/(1-kλ) je manji od kejnzijanskog multiplikatora (1/(1-b)).

- Modiljanijev životni ciklus potrošnje –

C=aWR+cYL

WR – realno (nasleđeno) bogatstvoa – granična sklonost potrošnji iz bogatstvaYL – radni dohodakc – granična sklonost potrošnji iz radnog dohotka

C*NL=YL*WL

(Godišnja potrošnja pomnožena sa godinama življenja jednaka je godišnjem dohotku pomnoženom sa radnim vekom.)

Ukoliko pojedinac raspolaže naseđenom imovinom, tada životni ciklus potrošnje izgleda ovako: Ako u određnom trenutku T svog života, pojedinac raspolaže sa WR (realno bogatstvo) koje će trošiti do kraja svog života (NL-T), prima i radni dohodak YL koji će tokom T zarađivati (WL-T), tada je njegova životna potrošnja:

C(NL-T) = WR+(WL-T)YLC = aWR+Cyla = 1/(NL-T) c = (WL-T)/(NL-T)(a – granična sklonost potrošnje iz bogatstva, c – granična sklonost potrošnje iz radnog dohotka)

V DEO: SAVREMENE MAKROEKONOMSKE TEORIJE

Fridman/Lukas:Q=QN + h(P-Pe)Stvarni proizvod (Q) može odstupati od prirodnog (QN ) samo ukoliko stvarne cene (P) odstupaju od očekivanih cena (Pe ), a stepen odstupanja će zavisiti od ’cenovnog iznenađenja’.

Nova klasična makroekonomija 1 – teorija monetarnih privrednih ciklusa

- neefikasnost ekonomske politike –

Y = Yn + (P-Pe)

Nova klasična makroekonomija 2 – teorija realnih privrednih ciklusa

Y(t) = a + bY(t-1) + c(a i b su konstante – uvek mora postojati određeni proizvod, Y=a)(na sadašnji rast utiče i prethodni (koeficijent b))(u slučaju šoka (c) sadašnji proizvod Y(t) odstupa oda prethodnog Y(t-1) )

Politički privredni ciklusi

Dinamizirana AD kriva:π = m – a(Y(t) - Y(t-1) )(Inflacija je jednaka monetarnom rastu umanjenom za realni rast)

Kratkoročna AS kriva:π = πe + b(Y-Y*)(Inflacija je zbir očekivane inflacije i ubrzavanja nominalnog rasta (Y-Y*)

VI DEO: PROIZVODNE MOGUĆNOSTI ZEMLJE

Elastičnost ponude:

Ep=(ΔP/P0)/(ΔC/C0)

DeltaP – promena ponuđene količine, DeltaC – promena cene, P0 i C0

početna ponuda i cena.Ep = 0 – savršeno neelastična0 < Ep < 1 – neelastičnaEp = 1 – jedinična elastičnost0 < Ep < +oo – elastičnaEp = + oo – savršeno elastična

Elastičnost tražnje:

Dohodna: (ΔT/T0 ) / (ΔD/D0 )- procentualna promena tražene količine podeljena procentualnom promenom dohotka –

Cenovna:(ΔT/T0 ) / (ΔC/C0 )- procentualna promena tražene količine podeljena procentualnom promenom cene –

Unakrsna:(ΔT roba A / ΔT roba B )- promena tražnje jednog dobra podeljena promenom tražnje za drugim dobrom)savršeno neelastična tražnja – 0neelastična tražnja – manja od 1jedinično elastična – jednaka 1elastična – veća od 1savršeno eastična – oo

VII RAVNOTEŽNI DOHODAK

Implicitni DBP deflator je prosečni nivo cena u jednoj privredi. Inflacija je promena implicitnog DBP deflatora:

(DBP2007deflator – DBP2006deflator)/DBP2006deflator

Kada deflator raste inflacija je pozitivna, kada je nepromenjen, inflacija je nula, kada pada infacija je negativna.

Kružni tok dohotka:

Y=C+S+G+NXZanemarivanjem državnih izdataka i neto izvoza dolazimo do:Y=C+SS=Y-C

Ravnotežni nivo nacionalnog dohotka moguće je odrediti:1. metodom potrošnja+investicije (C+I)2. metodom štednja-investicije (S-I)

U prvom slučaju agregatna ponuda (ND) treba da bude jednaka agregatnoj tražnji (C+I+G).U drugom slučaju polazi se od jednakosti S=I na tržištu kapitala.Između ovih metoda može se uspostaviti veza:ND=C+S (potrošnja+štednja)ND=C+I (metod potrošnja+investicije)C+S=C+IS=I (metod štednja-investicije)

Metod potrošnja plus investicije

ND=P+I+Gsklonost potrošnji=potrošnja/dohodaksklonost štednji=štednja/dohodakgranična sklonost potrošnji=promena potrošnje/promena dohotka

granična sklonost štednji=promena štednje/promena dohotka

Ako se Dohodak=Potrošnja+Štednja, podeli Dohotkom, dobijamo:1=Potrošnja/Dohodak + Štednja/Dohodak odakle sledi da je Sklonost potrošnji + Sklonost štednji = 1

Isto važi i za dodatni dohodak:Promena dohotka = promena potrošnje + promena štednje, deljenjem sa promenom dohotka dobijamo:1 = promena potrošnje/promena dohotka + promena štednje/promena dohotka1 = granična sklonost potrošnji + granična sklonost štednji

Funkcija potrošnje:C = a + bYa – konstanta, odsečak na vertikalnoj osib – konstanta, nagib funkcije potrošnje

Metod štednja – investicije:

ND = P + I

Investicije

stvarne investicije = planirane investicije + zalihezalihe = proizvodnja – prodajaC+S+T=YC+I=ADAD=Y

1. Ravnoteža: Kada je AD=Y u ravnoteži,AD=ravnotežni dohodak: C+I=Yplanirane zalihe su jednake stvarnim zalihama

2. Tražnja veća od ponude:Kada je AD>Y, proizvodnja je isuviše mala,tako da su stvarne zalihe manje od planiranih.

3. Tražnja manja od ponude:Kada je AD<Y, proizvodnja je isuviše velika,tako da su stvarne zalihe veće od planiranih.

Multiplikator

Efekat multiplikatora: ravnotežni dohodak raste više od raste investicija ili autonomne potrošnje. Multiplikator je recipročna vrednost granične sklonosti štednji:M=1/GSŠ (zatvorena privreda)otvorena privreda: M=1/(s+t+m) s – granična sklonost štednji, t – sklonost oporezivanju dohotka, m – granična sklonost uvozu

Izvoz i uvoz

Izvoz povećava agregatne izdatke: Y=C+I+G+XUvoz smanjuje agregatne izdatke: Y=C+I+G-M

VIII deo: DRUŠTVENO RAČUNOVODSTVO

1. agregati metoda izdataka

Proizvod zemlje je: GNP = C+I+G+(X-M)GNP-D=NNP (D – depresijacija; NNP – neto nacionalni proizvod)

2. agregati metoda dohodaka

Proizvod zemlje = nadnice + profiti + kamate + rentaLični dohodak = proizvod zemlje - doprinosi za socijalno i penzijsko osiguranje + državne subvencije + kamate koje je isplatila državaRaspoloživi lični dohodak = lični dohodak – porezi državi

3. model injekcije-povlačenje S+M+T=I+X+GSEKTOR IZDACI DOHOCIGrađani C – potrošnja Yd – raspoloživ dohodakPrivreda I – investicije S – štednjaDržava G – državni izdaci T – poreziInostranstvo X-M izvoz – uvozSvega E – realni izdaci Y – nacionalni dohodak

Y=C+I+G+XE (realni izdaci) = C+I+G+X+(X-M)nacionalni dohodak: Y=Yd+Sc+T

Yd=C+Sp, S=Sc+Sp, iz toga sledi Y=C+S+T(Sp – lična štednja, Sc – poslovna štednja)

C+I+G+(X-M)=C+S+TAko se eliminiše C i zanemari spoljna trgovina dolazimo do:Ir+G=S+T (Investicije i državni izdaci moraju biti jednaki štednji i porezima)

G-T=S-I