Septembar 2016.

Broj 259/260

MAT MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI MACROECONOMIC ANALYSES AND TRENDS

Tema broja

AKTIVNA POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA U SRBIJI

Izdavač: EKONOMSKI INSTITUT, BEOGRAD

Časopis izlazi uz podršku Privredne komore Srbije

Koordinator istraživačkog programa

STOJAN STAMENKOVIĆ

Urednik

IVAN NIKOLIĆ

Autori

GORDANA VUKOTIĆ–COTIČ • BOŠKO ŽIVKOVIĆ

• MIROSLAV MARINKOVIĆ • TIJANA ČOMIĆ • MILADIN KOVAČEVIĆ • IVAN NIKOLIĆ

• KATARINA STANČIĆ • STOJAN STAMENKOVIĆ • DRAGI STOJILJKOVIĆ

SADRŽAJ:

PRIVREDA U FOKUSU

Ocena privredne aktivnosti.......................................................................................................................

Prognoze...................................................................................................................................................

KONJUNKTURNI BAROMETAR................................................................................................................

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI................................................................................................

ANALIZE

Lidija Madžar

POLITIKA DRŽAVNE POMOĆI U SRBIJI: KOMPARACIJA SA PRAKSOM EU..................................................

Katarina Stančić i Miladin Kovačević

FENOMEN ODLIVA MOZGOVA KAO LOŠA STRANA GLOBALIZACIJE..........................................................

TEMA BROJA

Miladin Kovačević i Vesna Pantelić

AKTIVNA POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA U SRBIJI ...........................................................................................

STATISTIČKI PRILOG

OCENA PRIVREDNE AKTIVNOSTI

Autor: Stojan Stamenković

Podaci za jun i jul pokazuju stabilnu tendenciju

rasta prerađivačke industrije, ali uz redukciju

intenziteta rasta i domaće i izvozne tražnje.

Prekinut je i tekući rast ukupnih zarada, ali i dalje

raste masa zarada u privatnom sektoru.

1. Industrijska proizvodnja je, posle pada u

junu, i u julu imala skroman međugodišnji rast od

svega 0,7% zboga pada proizvodnje u

elektroprivredi u tom mesecu za 16,4% (remonti).

Međugodišnji porast za sedam meseci izneo je

2,7%. Tekuća tendencija je sada pozitivna:

desezonirani indeks u julu je povećan u odnosu na

prethodni mesec za 1,4%; trend-ciklus je, posle

stagnacije od februara do maja, i junu i julu u

blagom porastu (po 0,3% prosečno mesečno).

U ovom trenutku je važna ocena dinamike

prerađivačke industrije. Njen međugodišnji rast

je (posle 4,1% u junu) u julu izneo 5,2%,

kumulativni međugodišnji porast za sedam

meseci je 6,0%. Tekuća dinamika, merena

desezoniranim indeksima i kratkoročnim

trendom, je rastuća.

Posle ekscesnog skoka u aprilu i kompenzacionog

pada u maju (problem korekcije kalendara zbog

praznika), desezonirani indeks je u junu i julu

povećan za po 1,8%; trend-ciklus od početka ove

godine stabilno raste, u proseku takođe po 1,8%

mesečno i u julu je dostigao nivo koji nje za 6,5%

viši od prošlogodišnjeg proseka. Okvirna procena

rasta proizvodnje prerađivačke industrije za celu

2016. godinu – kada se uzmu u obzir i rizici

moguće redukcije proizvodnje u nekim oblastima

(kao što je automobilska industrija) – mogle bi se

kretati između 6% i 7%.

Prema Saopštenju RZS, u julu je međugodišnji rast

(od 1,7% u ostalim prerađivačkim delatnostima,

do 33,8% u proizvodnji duvanskih proizvoda)

ostvarilo 16 oblasti prerađivačke industrije, a u 8

oblasti zabeležen je međugodišnji pad (najveći u

proizvodnji tekstila izneo je 38%, najmanji u

proizvodnji pića 0,5%).

Rastućim kratkoročnim trendovima, sa nivoom

koji je u julu bio za 6% do 17% iznad

prošlogodišnjeg proseka, obeležene su oblasti:

proizvodnja proizvoda od gume i plastike,

proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja

metalnih proizvoda osim mašina, proizvodnja

koksa i derivata nafte, proizvodnja električne

opreme, proizvodnja hemikalija i hemijskih

proizvoda i još neke oblasti sa manjim učešćem.

Posebnu pažnju treba obratiti na dve oblasti koje

nisu navedene.

Prva je proizvodnja prehrambenih proizvoda, sa

ponderom u prerađivačkoj industriji od 22,33%.

Podsetićemo da je ona bila uzrok zastoja u

dinamici ukupne prerađivačke industrijen u

septembru 2015. godine. Njen uzlazni trend,

uspostavljen posle toga zaustavljen je ponovnim

zastojem (opet praznici?) u maju, tako da je

proizvodnja te oblasti trenutno na stagnantnom

trendu, na nivou koji je 6% iznad prošlogodišnjeg

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

Ja

n-0

1

Ju

l-0

1

Ja

n-0

2

Ju

l-0

2

Ja

n-0

3

Ju

l-0

3

Ja

n-0

4

Ju

l-0

4

Ja

n-0

5

Ju

l-0

5

Ja

n-0

6

Ju

l-0

6

Ja

n-0

7

Ju

l-0

7

Ja

n-0

8

Ju

l-0

8

Ja

n-0

9

Ju

l-0

9

Ja

n-1

0

Ju

l-1

0

Ja

n-1

1

Ju

l-11

Ja

n-1

2

Ju

l-1

2

Ja

n-1

3

Ju

l-1

3

Ja

n-1

4

Ju

l-1

4

Ja

n-1

5

Ju

l-1

5

Ja

n-1

6

Ju

l-1

6

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 2001-2016.indeksi, Ø 2015=100

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, originalna serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, desezonirana serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, trend-ciklus

85

90

95

100

105

110

115

120

De

c-1

4

Jan

-15

Feb

-15

Mar

-15

Ap

r-1

5

May

-15

Jun

-15

Jul-

15

Au

g-1

5

Sep

-15

Oct

-15

No

v-1

5

De

c-1

5

Jan

-16

Feb

-16

Mar

-16

Ap

r-1

6

May

-16

Jun

-16

Jul-

16

Proizvodnja prehrambenih proizvoda

Proizvodnja pića

Proizvodnja koksa i derivata nafte

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda

Proizvodnja farmaceutskih proizvoda

Proizvodi od gume i plastike

Proizvodi od nemetalnih minerala

Proizvodnja motornih vozila i prikolica

Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina

Proizvodnja električne opreme

Proizvodnja osnovnih metala

NAJVEĆE OBLASTI PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE 2014-2016.

proseka (desezonirani indeks, posle pada u maju,

u junu i julu je rastao).

Nivo trenda je sada na nivou poželjnog

međugodišnjeg porasta, ali je ostvareni

međugodišnji porast (3% u julu i 2,6% u periodu

januar-jul) niži od ovoga, pa je prelazak smera

trenda u rastući u narednim mesecima jedan od

uslova otvarivanja zadovoljavajućeg rasta

prerađivačke industrije.

Druga oblast – proizvodnja motornih vozila i

prikolica – neprekidno zaokuplja pažnju zbog

svoga značaja posebno kao oblast sa najvećim

pojedinačnim izvozom (Fijat). Međugodišnja

upoređenja pokazuju pad proizvodnje ove oblasti

za blizu 7% u julu i za 9% u sedmomesečnom

periodu. Posle ukidanja cele jedne smene ne

može se očekivati poboljšanje.

Trend ove oblasti poslednja tri meseca stagnira na

nivou koji je za oko 11% niži od prošlogodišnjeg

proseka, proizvodnja je sada niža od one

maksimalne, dostignute stredinom 2013. godine

za više od 40%.

To je povezano i sa izvozom. Vrednost izvoza

motornih vozila i prikolica u periodu januar-jul

2016. iznela je oko 1,2 milijarde evra (mesečni

prosek izneo je 174,5 milona evra), a u julu je ta

vrednost redukovana na 132 miliona evra, što je

za skoro 40% (tačnije, 39,4%) manje nego u julu

2013. godine. I to je jedan od bitnih faktora

redukcije dinamike ukupnog izvoza u julu.

2. Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, u

julu je došlo do upadljive redukcije njenog rasta

– bilo da se on meri međugodišnjim

upoređivanjem, bilo priraštajima kratkoročnog

trenda. Tako, ukupna vrednost te razmene u julu

iznela je 2.498 miliona evra, što je samo za 1% više

nego u julu prošle godine. Vrednost

spoljnotrgovinske razmene u perodu januar-jul

bila je 17.596 miliona evra i bila je veća nego u

istom prošlogodišnjem periodu za 6,8%.

U tom okviru, vrednost izvoza u julu bila je

1.113,7 miliona evra, što je za samo 1,8% više

nego u istom periodu prošle godine, a za sedam

meseci ta vrednost je iznela 7.691,8 miliona evra,

ili 8,9% više (najniža međugodišnja stopa rasta u

prvom polugođu ove godine bila je zabeležena u

maju i iznela je 5,2%). Međugodišnje stope rasta

uvoza bile su niže; u julu je vrednost uvoza od

1.384,6 miliona evra premašila vredost uvoza iz

istog perioda prošle godine za 0,5%, a vrednost

uvoza u periodu januar-jul bila je 9.904 miliona

evra, ili 5,2% više nego lane (najniži međugodišnji

rast uvoza u ovoj godini, za simboličnih 0,1%,

zabeležen je u martu). Pokrivenost uvoza izvozom

u periodu januar jul iznela je 77,7%, a u samom

julu 80,4%.

Ako se tekuće tendencije mere pomoću

(ocenjenih) vrednosti trend-ciklusa, i izvoz i uvoz

su i dalje na rastućim trendovima, ali su njihovi

priraštaji smanjeni.

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

135

Jan

-14

Feb

-14

Mar-

14

Ap

r-14

May-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-14

Au

g-1

4

Sep

-14

Oct-

14

No

v-1

4

Dec-1

4

Jan

-15

Feb

-15

Mar-

15

Ap

r-15

May-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-15

Au

g-1

5

Sep

-15

Oct-

15

No

v-1

5

Dec-1

5

Jan

-16

Feb

-16

Mar-

16

Ap

r-16

May-1

6

Ju

n-1

6

Ju

l-16

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

PROIZVODNJA PREHRAMBENIH PROIZVODA 2014-2016.indeksi, prosek 2015=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 23,22%)

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

Ja

n-0

6

Ap

r-0

6

Ju

l-0

6

Oc

t-0

6

Ja

n-0

7

Ap

r-0

7

Ju

l-0

7

Oc

t-0

7

Ja

n-0

8

Ap

r-0

8

Ju

l-0

8

Oc

t-0

8

Ja

n-0

9

Ap

r-0

9

Ju

l-0

9

Oc

t-0

9

Ja

n-1

0

Ap

r-1

0

Ju

l-1

0

Oc

t-1

0

Ja

n-1

1

Ap

r-11

Ju

l-11

Oc

t-11

Ja

n-1

2

Ap

r-1

2

Ju

l-1

2

Oc

t-1

2

Ja

n-1

3

Ap

r-1

3

Ju

l-1

3

Oc

t-1

3

Ja

n-1

4

Ap

r-1

4

Ju

l-1

4

Oc

t-1

4

Ja

n-1

5

Ap

r-1

5

Ju

l-1

5

Oc

t-1

5

Ja

n-1

6

Ap

r-1

6

Ju

l-1

6

PROIZVODNJA MOTORNIH VOZILA I PRIKOLICA 2006-2016.(Indeksi, prosek 2015=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 4,54%)

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1100

1200

1300

1400

1500

1600

1700

Ja

n-0

6

Ap

r-0

6

Ju

l-0

6

Oc

t-0

6

Ja

n-0

7

Ap

r-0

7

Ju

l-0

7

Oc

t-0

7

Ja

n-0

8

Ap

r-0

8

Ju

l-0

8

Oc

t-0

8

Ja

n-0

9

Ap

r-0

9

Ju

l-0

9

Oc

t-0

9

Ja

n-1

0

Ap

r-1

0

Ju

l-1

0

Oc

t-1

0

Ja

n-1

1

Ap

r-1

1

Ju

l-1

1

Oc

t-1

1

Ja

n-1

2

Ap

r-1

2

Ju

l-1

2

Oc

t-1

2

Ja

n-1

3

Ap

r-1

3

Ju

l-1

3

Oc

t-1

3

Ja

n-1

4

Ap

r-1

4

Ju

l-1

4

Oc

t-1

4

Ja

n-1

5

Ap

r-1

5

Ju

l-1

5

Oc

t-1

5

Ja

n-1

6

Ap

r-1

6

Ju

l-1

6

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2006–2016.U MILIONIMA EVRA

Izvoz, originalna serija

Izvoz, desezonirana serija

Izvoz, trend-ciklus

Uvoz, originalna serija

Uvoz, desezonirana serija

Uvoz, trend-ciklus

Deficit, originalna serija

Deficit, desezonirana serija

Deficit, trend-ciklus

Desezonirana vrednost izvoza u julu je ostala u

okviru normalnih oscilacija ove serije i manja je

nego u prethodnom mesecu za 1,9%. Priraštaji

trenda tokom poslednja tri meseca svedeni su na

0,3% mesečno. Kod uvoza su oscilacije

desezoniranih vrednosti gotovo ekstremne: u

junu skok za 9,5%, u julu pad za 8%. Trend je ostao

rastući, rasta brže od kratkoročnog trenda izvoza

– sada po 1,7% mesečno. Vrednost trenda uvoza

je skoro dostigla maksimalnu vrednost koju je

imao pre izbijanja krize, u junu 2008, nedostaje

još samo 1% rasta. budući da je vrednost trenda

izvoza odavno premašila njegov maksimalni nivo

pre krize i sada je za 68% veća od tog nivoa –

pokrivenost uvoza izvozom je, sa tadašnjih 45,6%

(u julu 2008), podignuta na 80,4% u julu ove

godine.

Gledano po namenskim kategorijama EU, u

periodu januar-jul ove godine međugodišnji pad

izvoza samo kod energije i to za 2,9%. Kod ostalih

kategorija zabeležen je međugodišnji rast,

koncentrisan u zoni između 9% i 13%. U julu je

slika promenjena tako što je pad izvoza energije

produbljen na jednu trećinu vrednosti izvoza u

prošlogodišnjem julu; u slučaju trajnih proizvoda

za široku potrošnju zabeležen je pad od 4,7%, a

redukovan je rast u slučaju intermedijarnih (na

3%) i kapitalnih (3,9%) proizvoda te kod netrajnih

proizvoda za široku potrošnju (na 7,6%).

Tekuće tendencije, merene kratkoročnim trendom

su: rast trenda netrajnih proizvoda za široku

potrošnju (do nivoa od 13% iznad prošlogodišnjeg

proseka) i intermedijarnih proizvoda (do 9,4%

iznad prošlogodišnjeg proseka); trendovi

kapitalnih proizvoda i trajnih proizvoda za široku

potrošnju imaju neznatan pad, blizak stagnaciji, i

jedan i drugi trend su na nivou od blizu 6% iznad

prošlogodišnjeg proseka.

Možda je posebno zanimljiv slučaj trajnih

proizvoda za široku potrošnju, koji su imali

stabilan rastući trend od sredine 2011. godine do

ulaska u drugo tromesečje ove godine. Zastoj je

izazvan padom izvoza nameštaja.

Na uvoznoj strani je teško tačno identifikovati

faktore promene dinamike, zbog izuzetno visikog

porasta kategorije neklasifikovano po nameni EU.

Nijedna (klasifikovana) namenska kategorija

svojim trendom u julu ne prelazi prošlogodišnji

prosek, najdublji je tekući pad trenda uvoza

energije, ali više zabrinjavaju tendencije uvoza

intermedijarnih proizvoda.

Jasno opadajući uvozni trend i opadanje

desezoniranih podataka navode na pitanje

održivosti dosadašnjeg tempa rasta industrijske

proizvodnje.

U nastavku se navode neki važni detallji iz

strukture spoljnotrgovinske razmene.

Izvoz oblasti motornih vozila i prikolica u julu je

bio za 50 miliona evra manji od proseka u prvih 6

meseci (132 prema 182 miliona evra); taj iznos

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

135

140

145

150

Ja

n-1

4

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-1

4

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oc

t-1

4

No

v-1

4

De

c-1

4

Ja

n-1

5

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-1

5

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oc

t-1

5

No

v-1

5

De

c-1

5

Ja

n-1

6

Fe

b-1

6

Ma

r-1

6

Ap

r-1

6

Ma

y-1

6

Ju

n-1

6

Ju

l-1

6

TRENDOVI IZVOZA PO NAMENI EU 2014-2016.PROSEK 2015=100

Energija,

Intermedijarni proizvodi,

Kapitalni proizvodi,

Trajni proizvodi za široku potrošnju,

Netrajni proizvodi za široku potrošnju,

Neklasifikovano po nameni EU

0

20

40

60

80

100

120

140

Jan-06

Apr-06

Jul-06

Oct-06

Jan-07

Apr-07

Jul-07

Oct-07

Jan-08

Apr-08

Jul-08

Oct-08

Jan-09

Apr-09

Jul-09

Oct-09

Jan-10

Apr-10

Jul-10

Oct-10

Jan-11

Apr-11

Jul-11

Oct-11

Jan-12

Apr-12

Jul-12

Oct-12

Jan-13

Apr-13

Jul-13

Oct-13

Jan-14

Apr-14

Jul-14

Oct-14

Jan-15

Apr-15

Jul-15

Oct-15

Jan-16

Apr-16

Jul-16

IZVOZ TRAJNIH PROIZVODA ZA ŠIROKU POTROŠNJU2015=100

Originalna serija

Desezonirana serija

Trend

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

Ja

n-1

3

Fe

b-1

3

Ma

r-1

3

Ap

r-1

3

Ma

y-1

3

Ju

n-1

3

Ju

l-1

3

Au

g-1

3

Se

p-1

3

Oc

t-1

3

No

v-1

3

De

c-1

3

Ja

n-1

4

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-1

4

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oc

t-1

4

No

v-1

4

De

c-1

4

Ja

n-1

5

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-1

5

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oc

t-1

5

No

v-1

5

De

c-1

5

Ja

n-1

6

Fe

b-1

6

Ma

r-1

6

Ap

r-1

6

Ma

y-1

6

Ju

n-1

6

Ju

l-1

6

UVOZ INTERMEDIJARNIH PROIZVODAINDEKSI, PROSEK 2015=100

Originalna serija

Desezonirana serija

Trend

čini 4,5% ukupne vrednosti izvoza u julu.

Redukovan je u julu i rast izvoza prehrambenih

proizvoda – sa preko 8% na nešto preko 1% u julu,

sa sličnim efektom: oko 50 miliona evra. Treba se

nadati da je ovaj drugi pad incidentan. Ove dve

oblasti su u najvećoj meri opredelile redukciju

rasta izvoza u julu.

Redukcija međugodišnjeg rasta uvoza na 0,5%

(koliko je izneo u julu) nije neuobičajena, posebno

nakon ekstremno visokog rasta u junu (preko

10%). Uzroci se ne mogu utvrditi precizno kao kod

izvoza zbog visokog učešća neklasifikovanog u

ukupnom uvozu (oko 20%, uz međugodišnji rast

za oko dve trećine). Ipak valja spomenuti

međugodišnji pad u julu vrednosti uvoza sirove

nafte i gasa, proizvoda prehrambene industrije,

hemijske industrije, te motornih vozila i prikolica,

sa ukupnim efektom od oko 44(?) miliona evra

(preko 3% vrednosti uvoza u tom mesecu).

3. U ovom trenutku poznati su podaci NBS o

izvršenju platnog bilansa za prvih šest meseci

2016. godine1.

Deficit tekućeg računa iznosio je 634,3 miliona

evra (pad od 19,7%). Poboljšanje salda tekućeg

računa je pre svega rezultat većeg izvoza robe –

za 660,1 milion evra ili za 11,8% više u odnosu na

isti period prethodne godine. Negativan saldo

robne razmene iznosio je 1666,6 miliona evra (za

251,9 miliona evra ili za 13,1% manje). Suficit po

osnovu trgovine uslugama je iznosio 369,8

miliona evra (za 119,3 miliona evra ili za 47,6%

više). Deficit primarnog dohotka – primarni

dohodak obuhvata nadoknade za zaposlene i

dohodak od investicija (direktnih, portfolio i

ostalih investicija, kao i dohodak od deviznih

rezervi – je iznosio 902,4 miliona evra (za 137,7

miliona evra ili za 18,0% više).

Povećanje deficita primarnog dohotka je rezultat

povećanog neto odliva dohotka po osnovu

dividendi (za 115,8 miliona evra ili za 114,0%

više), što je direktna posledica većih stranih

1 Da bi se pratile tekuće promene u eksternoj likvidnosti (za buduće promene ima dovoljno pokazatelja i bez uvođenja aktive i pasive u tekući bilans), ovde je dat prikaz finansijskog računa sa pozicijama iz modela

direktnih investicija u prethodnoj godini. U okviru

dohotka od direktnih investicija zabeležen je neto

odliv reinvestirane dobiti od 290,0 miliona evra

(za 1,2% više). Neto odliv dohotka od portfolio

investicija iznosio je 301,8 miliona evra (za 32,1

milion evra ili za 11,9% više).

Platni bilans Republike Srbije, januar - jun 2015-2016 (u mil. EUR)

1-6.2015 1-6.2016 indeks

Tekući račun -789,7 -634,3 80,3

Prihodi 9.725,9 10.424,3 107,2

Rashodi 10.515,6 11.058,6 105,2

Roba i usluge -1.668,0 -1.296,8 77,7

Izvoz 7.529,7 8.318,9 110,5

Uvoz 9.197,7 9.615,7 104,5

Primarni dohodak -764,7 -902,4 118,0

Sekundarni dohodak 1.643,0 1.564,9 95,2

Prihodi 1.848,6 1.781,7 96,4

Od čega: Doznake radnika 1.080,2 990,5 91,7

Rashodi 205,6 216,8 105,4

Kapitalni račun 3,7 0,9 24,9

Neto pozajmljivanje(+)/neto zaduživanje (-) (Saldo

tekućeg računa i računa kapitala)

-786,0 -633,4 80,6

Finansijski račun, neto 565,6 393,3 69,5

Direktne investicije 779,8 840,0 107,7

Portfolio investicije 126,8 -695,9 -548,8

Neto povećanje finansijske aktive -86,5 -55,9 64,7

Neto povećanje finansijskih obaveza 213,3 -640,0 -300,0

Vlasničke hartije od vrednosti i hartije od

vrednosti investicionih fondova

-6,9 -7,5 108,8

Dužničke hartije od vrednosti 220,2 -632,5 -287,2

u tome: Država 220,2 -632,5 -287,2

Ostale investicije -261,4 -903,6 345,6

Gotov novac i depoziti -148,1 -338,4 228,5

Krediti -181,4 -536,5 295,7

Neto povećanje finansijske aktive (naši

plasmani)

-15,2 1,5 -10,0

Neto povećanje finansijskih obaveza

(korišćenje)

-166,2 -538,0 323,7

Trgovinski krediti i avansi 68,1 -28,7 -42,2

Devizne rezerve -79,6 1.152,8 -1.447,9

Neto greške i propusti 220,4 240,1 108,9

Suficit na računu sekundarnog dohotka iznosio je

1564,9 miliona evra (za 78,1 milion evra ili za 4,8%

manje). Na pozitivan saldo računa sekundarnog

dohotka najviše su uticali prilivi privatnog

sektora: neto priliv doznaka radnika iz

inostranstva u iznosu od 955,3 miliona evra (za

87,1 milion evra ili za 8,4% manje), neto priliv po

osnovu ostalih ličnih transfera (od kojih su

najvažnije penzije iz inostranstva) u iznosu od

300,2 miliona evra (za 5,8% više), kao i neto priliv

po osnovu ostalih tekućih transfera (od kojih su

najvažnije naplate po osnovu trgovinske razmene

sa Kosovom) koji je iznosio 261,9 miliona evra (za

15,7% više).

BPM6, ali sa prikazom priliva i odliva (a ne aktive i pasive) po tim pozicijama, kao u sistemu BPM5.

Neto priliv po osnovu finansijskih transakcija

iznosio je 393,3 miliona evra (za 30,5% manje

nego u prvom polugođu prošle godine).

Manji deficit finansijskog računa rezultat je pre

svega poboljšanja salda tekućeg računa, manjeg

budžetskog deficita (uspešne fiskalne

konsolidacije), kao i poboljšanja finansijske

pozicije privatnog sektora zbog nižih cena

sirovina.

Neto priliv po osnovu stranih direktnih ulaganja

nerezidenata u Srbiju iznosio je 969,9 miliona

evra (za 38,8 miliona evra ili za 4,2% više).

Neto odliv portfolio investicija – portfolio

investicije (PI) obuhvataju ulaganja u vlasničke i

dužničke HoV. U našem slučaju PI se najvećim

delom odnose na ulaganja u dužničke HoV sektora

države – iznosio je 694,0 miliona evra (u istom

periodu prošle godine zabeležen neto priliv od

132,7 miliona evra). Ovakvo kretanje portfolio

investicija rezultat je povlačenja nerezidenata

(pre svega investicionih fondova iz SAD) iz HoV

države. Razlozi ovog trenda povlačenja koje je

počelo krajem 2015. godine se mogu videti u

odluci Federalnih rezervi (FED) da podignu

kamatnu stopu, što je dovelo do povećanja

interesovanja za HoV koje izdaje FED i do

povlačenja nerezidenata iz dužničkih HoV u

regionu, kao i odluci Uprave za javni dug RS da

zbog uspešne fiskalne konsolidacije i manjih

potreba za zaduživanjem, kao i nižih kamata na

evropskom tržištu, smanji kamatne stope i

produži ročnost domaćih HoV, pa su samim tim

one postale manje atraktivne nerezidentima.

Povlačenje nerezidenata iz državnih dinarskih

HoV uticalo je na povećane intervencije NBS na

međubankarskom deviznom tržištu kako bi se

izašlo u susret povećanoj tražnji domaćih

poslovnih banaka i na taj način smanjile

prekomerne dnevne oscilacije.

Neto odliv po osnovu ostalih investicija (ostale

investicije obuhvaju gotov novac i depozite,

finansijske kredite i trgovinske kredite)) je iznosio

903,6 miliona evra (za 642,2 miliona evra više u

2 „Ocena preivredne aktivnosti“, MAT 257

odnosu na isti period prethodne godine). U okviru

ostalih investicija, zabeleženo je povećanje

depozita domaćih poslovnih banaka u

inostranstvu u iznosu od 259,7 miliona evra (ovo

povećanje je pre svega rezultat odluke NBS da

smanji stopu obavezne devizne rezerve, kao i

kupovine deviza na međubankarskom deviznom

tržištu). Smanjene su neto kreditne obaveze svih

sektora i to: Narodne banke Srbije (za 19,0

miliona evra), poslovnih banaka (za 288,6 miliona

evra), države (za 51,1 milion evra) i preduzeća (za

179,4 miliona evra). U periodu januar-jun 2016.

godine, usled rasta izvoza zabeležen je porast

potraživanja preduzeća po osnovu trgovinskih

kredita u iznosu od 702,8 miliona evra (za 355,3

miliona evra više).

Zabeleženo je smanjenje deviznih rezervi

(platnobilansne promene deviznih rezervi ne

uključuju međuvalutne promene i promene

vrednosti cene zlata i HoV) od 1152,8 miliona evra

(u periodu januar-jun 2015. godine zabeležen rast

od 79,6 miliona evra), što je najvećim delom

rezultat intervencija NBS na međubankarskom

tržištu deviza. U tom pogledu letnji meseci unose

promenu – od 30. juna do 1. septembra NBS je

kupila 490 miliona evra.

3. Na području unutrašnje tražnje revidirali

smo ocenu realnog rasta investicija iz prvog

tromesečja2 (8,2%). Na osnovu indikatora za

građevinske radove (u prvom polugođu realna

vrednost u porastu za 10,1%), porast uvozne

opreme, uključujući i procenjeni deo iz kategorije

„neklasifikovano“, (u periodu januar-jul) 9,6%, i to

u strukturi u kojoj je udeo investicija u opremu

oko 57%, u građevinske radove 42% i u „ostalo“

9%, dolazi se do porasta od oko 7%.

Na području potrošnje, za sedam meseci ove

godine ostvaren je suficit budžeta. Posebno,

izvršenje budžeta u julu je bilo veoma dobro kada

se ima u vidu da je ostvaren suficit u iznosu od čak

25,9 milijardi dinara, što sa rezultatom iz

prethodnih meseci čini ukupan suficit u prvih 7

meseci u iznosu od 22 mlrd dinara.

Pri tome, ukupni prihodi budžeta su u julu iznosili

104,9 mlrd, što je najviši iznos prihoda od početka

godine. Ovako visoki prihodi rezultat su različitih

faktora. Pre svega, jul je takozvani veliki mesec, u

kome se uplaćuje tromesečni PDV, pa su prihodi

po ovom osnovu iznosili 45,7 mlrd, što je takođe

najviši iznos od početka godine. Takođe, prihodi

od akciza pokazuju značajan skok, u odnosu na

prethodne mesece, te su u julu iznosili 34,2 mlrd

dinara, što je 9 mlrd više nego u junu tekuće

godine. Povećanje priliva od akciza uzrokovano je

različitim faktorima:

o povećana je potrošnja goriva usled

poljoprivredne sezone,

o pojačan je saobraćaj, pre svega tranzitni

zbog sezone godišnjih odmora,

o očekivano utvrđivanje viših iznosa akciza

na duvanske proizvode obično dovodi do

povećanog obima uvoza i proizvodnje

cigareta, što se reflektuje na naplatu

akciza.

Ostale stavke prihodne strane ostvarene su na

uobičajenom nivou. Ukupna primanja budžeta su

u prvih 7 meseci ove godine viša za oko 10%

realno, u odnosu na isti period prethodne godine.

Na rashodnoj strani budžeta, sve stavke su

realizovane na očekivanom nivou. Ukupni izdaci

budžeta su u julu iznosili 79 milijardi dinara, što je

za 4 mlrd niže nego u istom mesecu prethodne

godine. Rashodi po osnovu otplate kamata su,

zbog nižih obaveza po osnovu otplate kamata i

aktiviranih garancija, niži nego u prethodim

mesecima. Sa druge strane, kapitalni izdaci su

Primanja i izdaci budžeta u periodu 1.-7. 2015/2016

I-VII 2015 I-VII 2016 apsolutni rast nominalna stopa

rasta realna stopa

rasta

I PRIMANJA BUDŽETA 541,465.4 602,976.7 61,511.3 11.4% 10.3%

1. Poreski prihodi 451,810.1 520,739.7 68,929.6 15.3% 14.1%

Porez na dohodak građana 23,842.4 25,901.8 2,059.5 8.6% 7.6%

Porez na dobit preduzeća 39,011.2 46,887.1 7,875.9 20.2% 19.0%

PDV 235,943.2 264,489.5 28,546.3 12.1% 11.0%

Akcize 128,185.8 157,164.8 28,979.0 22.6% 21.4%

Carine 18,618.8 20,123.4 1,504.5 8.1% 7.0%

Ostali poreski prihodi 6,208.7 6,173.1 -35.6 -0.6% -1.6%

2. Neporeski prihodi 87,491.4 78,618.7 -8,872.7 -10.1% -11.0%

od čega: naplaćene kamate 227.0 0.0 -227.0 -100.0% -100.0%

3. Donacije 2,163.9 3,618.3 1,454.4 67.2% 65.6%

0.0

II IZDACI BUDŽETA 565,672.4 580,958.0 15,285.5 2.7% 1.7%

1. Tekući rashodi 535,386.4 543,395.1 8,008.6 1.5% 0.5%

Rashodi za zaposlene 132,135.1 132,991.8 856.7 0.6% -0.3%

Rashodi za kupovinu robe i usluga 34,900.0 36,009.0 1,109.0 3.2% 2.2%

Rashodi po osnovu otplate kamata 76,804.0 80,881.2 4,077.2 5.3% 4.3%

Subvencije 39,887.6 43,474.1 3,586.5 9.0% 7.9%

Dotacije međunarodnim organizacijama 2,325.2 2,788.1 462.9 19.9% 18.7%

Transferi ostalim nivoima vlasti 39,104.1 39,923.8 819.7 2.1% 1.1%

Transferi OOSO 132,304.8 131,049.3 -1,255.4 -0.9% -1.9%

Socijalna zaštita iz budžeta 67,347.4 62,532.9 -4,814.6 -7.1% -8.1%

Ostali tekući rashodi 10,578.3 13,744.8 3,166.5 29.9% 28.6%

2. Kapitalni izdaci 9,511.8 14,758.0 5,246.2 55.2% 53.6%

3. Nabavka finansijske imovine 1,391.0 1,549.8 158.8 11.4% 10.3%

4. Otplata glavnice po garancijama 19,383.2 21,255.2 1,871.9 9.7% 8.6%

REZULTAT -24,207.0 22,018.8 46,225.8 -190.96% -190.06%

realizovani na višem nivou nego prethodnih

meseci i u julu su iznosili 5 mlrd- dinara.

Od početka godine, ukupni izdaci budžeta iznosili

su 581 mlrd dinara, što je 1,7% više nego u istom

periodu prethodne godine.

Podaci o prometu robe u trgovini na malo

pokazuju da se nastavlja realan rast tog

prometa, ali je dinamika tog rasta usporena u

odnosu na onu iz prva četiri meseca ove godine,

na šta je mogla uticati činjenica da je zaustavljen

realan rast ukupnih zarada.

Vrednost prometa robe u trgovini na malo je u

julu bila veća nego u istom periodu prošle godine

za 4,7%, dok je međugodišnji porast te vrednosti

u periodu januar-jul 7%. Međugodišnji porast u

stalnim cenama bio je nršto veći – 5,6% u julu i

8,2% u periodu januar-jul – zahvaljujući padu

cena motornih goriva; njihov promet je realno

međugodišnje povećan za 5,1% u julu i 6,3% za

sedam meseci, iako je vrednost tog prometa

smanjena i to za 1,6% u julu i za 1% za sedam

meseci. U ostalim osnovnim robnim grupama

nominalna vrednost prometa je uglavnom rasla

brže od vrednosti u stalnim cenama, i to u slučaju

hrane, pića i duvana nominalno za 6,1% u julu i

8,6% u periodu januar-jul, prema realnom rastu

za 5,1% i 8,0% respektivno. Kod neprehrambenih

proizvoda u jzulu je nominalni međugodišnji rast

bio 7,4% a realni 6,9%, dok za ceo period januar-

jul nema razlike – u oba slučaja rast je bio 10,1%.

Kada se tekuća dinamika prometa u trgovini na

malo u stalnim cenama meri desezoniranim

indeksima i trend ciklusom, vidi se da je taj

promet u porastu, ali su trendni priraštaji tokom

poslednja tri meseca usporeni.

Naime, ti prirašataji su tokom poslednjeg

tromesečja 2015. i prvog tromesečja 2016.

godine imali priraštaje od 1% mesečno; posle

toga, tokom poslednja četiri meseca prosečni

trendni priraštaji svedeni su na 0,33% mesečno.

Na to je prvenstveno uticala činjenica da je masa

realnih zarada, posle oktobra 2016, rasla tokom

šest meseci po 0,5% mesečno, da bi tokom

poslednja tri meseca stagnirala (na nivou koji je za

2,6% iznad proseka 2015. godine. Time je

presušio glavni izvor sredstava za nabavke u

trgovini na malo i izvor njegovog rasta mogli su

biti krediti stanovništvu i zaoštravanje poreske

kontrole koje se odrazilo i na porast budžetskih

prihoda.

Pri međugodišnjem upoređivanju jasna je

redukcija dinamike. U periodu januar-jul ove

godine prosečna zarada (u uzorku koji prati

statistika) povećana je za 3,9% nominalno i 2,9%

realno. U julu je međugodišnja stopa nominalnog

rasta – opisanom tekućom stagnacijom –

redukovana na 1,5%, ili samo 0,3% realno.

Nominalni međugodišnji rast prosečnih zarada u

privatnom sektoru za sedam meseci izneo je 7,2%

a mase zarada čak 9,8%, jer je broj zaposlenih

povećan za 2,4%. I u ovoj grupi jul je doneo

redukciju međugodišnjeg povećanja prosečnih

zarada na 2,8%, ali ne i mase zarada, čiji je

međugodišnji porast u julu isti kao i za sedam

meseci, jer je porast broja zaposlenih u ovom

letnjem mesecu podignut na 6,8%. prosečna neto

zarada u javnom sektoru je u julu međugodišnje

povećana za 1%, ali je masa zarada smanjena za

0,5%, jer je broj zaposlenih smanjen za 1,5%. 70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

Jan-05

Apr-05

Jul-05

Oct-05

Jan-06

Apr-06

Jul-06

Oct-06

Jan-07

Apr-07

Jul-07

Oct-07

Jan-08

Apr-08

Jul-08

Oct-08

Jan-09

Apr-09

Jul-09

Oct-09

Jan-10

Apr-10

Jul-10

Oct-10

Jan-11

Apr-11

Jul-11

Oct-11

Jan-12

Apr-12

Jul-12

Oct-12

Jan-13

Apr-13

Jul-13

Oct-13

Jan-14

Apr-14

Jul-14

Oct-14

Jan-15

Apr-15

Jul-15

Oct-15

Jan-16

Apr-16

Jul-16

PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO 2005-2016.STALNE CENE, Ø2015=100

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

Jan

-05

Ap

r-05

Ju

l-05

Oct-

05

Jan

-06

Ap

r-06

Ju

l-06

Oct-

06

Jan

-07

Ap

r-07

Ju

l-07

Oct-

07

Jan

-08

Ap

r-08

Ju

l-08

Oct-

08

Jan

-09

Ap

r-09

Ju

l-09

Oct-

09

Jan

-10

Ap

r-10

Ju

l-10

Oct-

10

Jan

-11

Ap

r-11

Ju

l-11

Oct-

11

Jan

-12

Ap

r-12

Ju

l-12

Oct-

12

Jan

-13

Ap

r-13

Ju

l-13

Oct-

13

Jan

-14

Ap

r-14

Ju

l-14

Oct-

14

Jan

-15

Ap

r-15

Ju

l-15

Oct-

15

Jan

-16

Ap

r-16

Ju

l-16

MASA NETO ZARADA 2005-2016, realnoprosek 2015=100

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

4. Mesečna inflacija je u junu 2016. ostala

na nivou iz prethodnog meseca, a u julu 2016. je

usporena; dok je međugodišnja inflacija, pošto

je usporena u junu 2016, ubrzana u julu 2016.

Mesečna inflacija je iznela 0,1% i u maju i u junu,

a −0,1 u julu; a međugodišnja inflacija je u tim

mesecima bila: 0,7%, 0,3% i 1,2%, respektivno.

Međugodišnja inflacija bi se, prema revidiranoj

centralnoj projekciji Narodne banke Srbije,

trebalo da vrati u granice cilja u prvoj polovini

sledeće godine (a ne početkom te godine) –

ukoliko, prvenstveno, ne dođe do neočekivanih

promena cena primarnih proizvoda na svetskom

tržištu.

Inflacija: 2014–2016. (%)

Mesečna inflacija je i u junu i u julu 2016.

proistekla iz pojeftinjenja prehrambenih

proizvoda, te poskupljenja ostalih osnovnih

kategorija potrošačke korpe.3 Prehrambeni

proizvodi su pojeftinili za 0,9% u junu i za 1,8% u

julu – pre svega zato što je sveže povrće sezonski

pojeftinilo za 6,9% u junu i za 18,3% u julu.

Neprehrambeni proizvodi bez energije su

poskupeli za 0,1% u junu i za 0,7% u julu – pre

svega zato što su mobilni telefoni, zbog pojave

novih modela na tržištu, poskupeli za 5,4% u junu;

i zato što su cigarete, zbog povećanja ne samo

specifične akcize nego i proizvođačkih cena,

poskupele za 4,7% u julu. Energija je poskupela za

3 Glavni nosioci promena cena u okviru osnovnih kategorija potrošačke korpe određeni su prema visini (pozitivnih ili negativnih) doprinosa koje su dali opštoj promeni cena na mesečnom, međugodišnjem i tromesečnom nivou. 4 Međugodišnji indeks za dati mesec može se izračunati i kao umnožak mesečnog indeksa za taj mesec i mesečnih indeksa za prethodnih jedanaest meseci.

0,8% u junu i za 0,2% u julu – pre svega zato što

su motorna goriva, usled oporavka svetskih cena

sirove nafte u junu i nominalne deprecijacije

dinara prema dolaru u julu, poskupela za 2,7% u

junu i za 0,7% u julu. Naposletku, usluge su

poskupele za 1,0% i junu i u julu – pre svega zato

što su turistički paket-aranžmani za inostranstvo

sezonski poskupeli za 30,8% u junu i za 27,8% u

julu.

Međugodišnja inflacija je i u junu i u julu 2016.

proistekla, takođe, iz pojeftinjenja

prehrambenih proizvoda, te poskupljenja ostalih

osnovnih kategorija potrošačke korpe.

Prehrambeni proizvodi su pojeftinili za 2,3% u

junu i za 0,3% u julu – pre svega zato što je sveže

voće, zbog bolje ovogodišnje od prošlogodišnje

sezone, pojeftinilo za 15,3% u junu i za 10,8% u

julu. Neprehrambeni proizvodi bez energije su

poskupeli za 2,5% u junu i za 2,8% u julu – pre

svega zato što su cigarete poskupele za 8,6% u

junu i za 9,8% u julu (jer su one na mesečnom

nivou jednokratno poskupele za 3,5% u julu i za

4,9% u decembru 2015, te za 4,7% u julu 2016)4.

Energija je poskupela za 0,3% u junu i za 0,9% u

julu – pre svega zato što je električna energija

poskupela za 12,2% i u junu i u julu (cene

električne energije su, naime, posle dvadeset i tri

meseca mirovanja, jednokratno povećane na

mesečnom nivou za 12,2% u avgustu 2015)5.

Naposletku, usluge su poskupele za 1,7% u junu i

za 1,5% u julu – pre svega zato što su turistički

paket-aranžmani za inostranstvo poskupeli za

25,4% u junu i za 24,9% u julu, jer domaći turisti

sad preferišu, po svoj prilici, bezbednije a skuplje

inostrane destinacije.

Promene sastava potrošačke korpe prema visini

međugodišnjeg rasta cena njenih pojedinačnih

stavki bile su nepovoljne i u junu i u julu 2016.6

5 V. prethodnu fusnotu. 6 Na priloženoj slici su prikazane numeričke vrednosti: za oktobar 2013, kad se jasno ispoljila inflacija ispod 0%; za januar 2015, kad je i inflacija ispod 0% i inflacija ispod 2,5% imala prvi maksimum; za mart 2016, kad je inflacija ispod 0% imala drugi maksimum; i za maj 2016, kad je inflacija ispod 2,5% imala drugi maksimum.

U junu je, doduše, smanjen deo potrošačke korpe

s međugodišnjim rastom cena ispod donje

granice inflacionog cilja (ispod 2,5%) – ali na račun

povećanja dela potrošačke korpe s negativnim

međugodišnjim rastom cena, te smanjenja dela

potrošačke korpe s niskim međugodišnjim rastom

cena (s rastom od 0% do 2,4%).7 U julu je, pak,

povećan deo potrošačke korpe s međugodišnjim

rastom cena ispod donje granice inflacionog cilja

– i to na račun smanjenja dela potrošačke korpe s

međugodišnjim rastom cena u granicama

inflacionog cilja (od 2,5% do 5,5%), te povećanja

dela potrošačke korpe s međugodišnjim rastom

cena iznad gornje granice inflacionog cilja. Deo

potrošačke korpe s međugodišnjim rastom cena

ispod donje granice inflacionog cilja izneo je

66,4% u maju, 63,9% u junu i 64,5% u julu. Uz to

su delovi potrošačke korpe s negativnim i s niskim

međugodišnjim rastom cena izneli, respektivno:

36,6% i 29,8% u maju, te 39,7% i 24,2% u junu;

dok su delovi potrošačke korpe s međugodišnjim

rastom cena u granicama inflacionog cilja i iznad

gornje granice inflacionog cilja izneli, respektivno:

18,2% i 17,9% u junu, te 14,7% i 20,8% u julu.

Stavke potrošačke korpe s međugodišnjim rastom cena

ispod 2,5% i, posebno, ispod 0%: 2013–2015. (%)

Inflacija je bila nešto veća u drugom nego u

prvom tromesečju 2016. Iznela je 0,4% u prvom,

a 0,5% u drugom tromesečju. Tako je prva

polovina godine završena uz inflaciju od 0,9%. Ako

bi inflacija i u drugoj polovini godine nastavila da

raste po prosečnoj mesečnoj stopi od 0,2%, onda

bi inflacija na kraju godine bila 1,8%.

Inflacija je u prvom tromesečju proistekla iz

poskupljenja prehrambenih proizvoda te

pojeftinjenja ostalih osnovnih kategorija

potrošačke korpe; dok je u drugom tromesečju,

suprotno, proistekla iz pojeftinjenja

prehrambenih proizvoda te poskupljenja ostalih

osnovnih kategorija potrošačke korpe.

Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 2,5% u

prvom, a pojeftinili za 0,4% u drugom tromesečju

– pre svega zato što je sveže povrće sezonski

poskupelo za 15,5% u prvom, a sezonski

pojeftinilo za 9,1% u drugom slučaju.

Neprehrambeni proizvodi bez energije su

pojeftinili za 0,2% u prvom, a poskupeli za 0,5% u

drugom tromesečju – pre svega zato što je ženska

odeća sezonski pojeftinila za 4,3% u prvom, a

sezonski poskupela za 3,4% u drugom slučaju.

Energija je pojeftinila za 1,4% u prvom, a

poskupela za 1,7% u drugom tromesečju – pre

svega zato što su motorna goriva pojeftinila za

4,1% u prvom, a poskupela za 6,9% u drugom

slučaju: usled pada, odnosno rasta svetskih cena

sirove nafte. Naposletku, usluge su pojeftinile za

0,5% u prvom, a poskupele za 1,1% u drugom

tromesečju – pre svega zato što su turistički

paket-aranžmani za inostranstvo sezonski

pojeftinili za 21,5% u prvom, a sezonski poskupeli

za 40,2% u drugom slučaju.

7 Deflacija (tj. inflacija ispod 0%) lošiji je ishod od niske inflacije (tj. od inflacije od 0% do 2,4%).

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI

Smanjenje unutrašnje i spoljne neravnoteže u načelu povećava otpornost ekonomije na eksterne potrese.

U okolnostima njihove oštre redukcije trebalo bi barem u tom smislu da budemo spokojni. Ipak, to nije

slučaj, jer se eksterne pretnje po ostvarenje povoljnih ekonomskih izgleda na srednji rok umnožavaju, a

čini se i nepovoljno akumuliraju.

Spoljne rizike u ovom trenutku možemo podeliti u tri celine:

a. Neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu koja se tiče monetarne politike FED-a.

Očekije se dalji porast kamatnih stopa FED-a;

b. Poremećaje u ravni globalne politike, koje se mogu na nas indirektno negativno ispoljiti, kao što

su: sankcije Ruskoj federaciji, izlazak Velike Britanije iz EU8, ali i dalje prisutan problem izbeglica iz

ratom zahvaćenog područja Bliskog istoka;

c. Podizanje političkih tenzija u neposrednom okruženju, pre svega od strane Hrvatske i BiH, a koje

bi mogle ugroziti dostignuti stepen spoljnotrgovinske razmene. Kako to izgleda u praksi osetili smo

krajem septembra prošle godine, kada je Hrvatska jednostrano, sa ove distance potpuno

iracionalno, blokirala granične prelaze sa Srbijom i na taj način zaustavila spoljnotrgovinski

promet. Najveću cenu je platila domaća prehrambena industrija koja je u tom trenutku zabeležila

pad od gotovo 15% i koja se od ovog šoka oporavljala narednih šest meseci9.

Tokom poslednje nedelje avgusta održava se tradicionalni skup monetarnih ekonomista, sadašnjih i bivših

guvernera u Džekson Holu. Ove godine je tema skupa bila posebno važna10. Skup je pobudio posebnu

pažnju i u SAD i u svetu jer se odavno očekuje da FED poveća svoje regulatorne kamatne stope. Posle

decembarskih odluka o povećanju stopa od prošle godine, ovo je prvi važan događaj ove vrste. Očekivanja

američkog i globalnog finansijskog sektora dopuštala pretpostavku da će se definitivno povećanje

kamatnih stopa dogoditi i ranije. Ova očekivanje ni sada nisu zadovoljena jer odluka nije definitivna i još

uvek nije poznata. Realistično je pretpostavit da će se odluka o povećanju dogoditi ali se još uvek ne zna

kada će se i primeniti. Ali, dogodile su se i najavljene su važne promene.

8 „Bregzit“ – videti: Aktuelnosti u ekonomskoj politci, MAT 258. 9 Videti šire u MAT-u 250 iz oktobra 2015. 10“Designing Resilient Monetary Policy Frameworks for the Future”, a symposium sponsored by the Federal Reserve Bank of Kansas City, Jackson Hole, Wyoming „The Federal Reserve’s Monetary Policy Toolkit: Past, Present, and Future“, Tekst je dostupan na sajtu FED-a

Guverner FED-a Dž. Jelen je prezentovala ambiciozan tekst referata o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

instrumenata monetarne politike FED-a11. Najkraći mogući sažetak ovog teksta jeste sledeći: SAD

napuštaju politiku kvantitativnih olakšica i (postupno) prelaze na ortodoksnu monetarnu politiku.

Nezavisno od pitanja da li će se novo povećanje regulatornih kamatnih stopa FED-a dogoditi ove godine

ili početkom sledeće, izvesnost oko promene modela monetarne politike otvara sledeća pitanja:

da li će i kako promena modela monetarne regulacije uticati na ponašanje Evropske centralne

banke i Centralne banke Japana;

kako će promena modela monetarne politike,direktno i indirektno, uticati na položaj i ponašanje

zemlja periferije, uključujući i Srbiju.

Iako će odluke o povećanju regulatornih stopa uslediti nakon uvida u stanja konjunkture na tržištu rada i

(verovatno) zavisno od stava administracije, izvesno je da FED namerava da osposobi svoju monetarnu

politiku za period koji predstoji. Naime, Dž. Jelen smatra da je dosadašnja politika ispunila svrhu: dinamika

rasta BDP je zadovoljavajuće visoka a stopa nezaposlenosti zadovoljavajuće niska. Kontra argument bivšeg

guvernera FED-a B. Bernanke-a je sledeći: stope rasta BDP jeste visoka ali se registruje snažan trend njenog

usporavanja. Poltiika kvantitativnih olakšica jeste dala pozitivne rezultate, ali su oni registrovani pretežno

u finansijskom sektoru. Investicije u realnom sektoru su i dalje niske a njegova produktivnost stagnira.

FED će biti pred izborom: iskoristiti do kraja potencijal kvantitativnih olakšica ili osposobiti monetarnu

politiku za efikasnije delovanje u bliskoj budućnosti. Izbor je očigledno drugi cilj. Od kvantitativnih olakšica

Dž. Jelen je dopustila samo kupovinu korporativnih HoV.

Drugo pitanje je za Evropu i Srbiju važnije: ukoliko FED značajnije uveća regulatorne kamatne stope u

odnosu na već vidljive promene iz decembra prošle godine, odliv kapitala sa periferije će se ubrzati. Ovaj

problem će biti posebno važan za Evrozonu. Potencijal odliva kapitala iz ove u dolarsku zonu je visok.

Ubrzanje transfera može izazvati poremećaje na valutnim tržištima i konsekventne reakcije ECB i

Centralne banke Japana u smeru uvećanja kamatnih stopa.

Ukoliko se ovaj scenario ostvari, Srbija može imati dve vrste nepovoljnih posledica: aprecijaciju USD u

odnosu na evro, što će u bilansom smislu uvećati opterećenje dolarske komponente javnog duga;

okončanje politike kvantitativnih olakšica ECB će uvećati troškove refinansiranja javnog duga i troškove

zaduživanja korporativnog sektora i sektora stanovništva.

Pritom, globalna ekonomija ne pokazuje znake oživljavanja. MMF je sredinom jula snizio prognoze

grobalnog rasta za ovu i narednu godinu za 0,1 pp na 3,1% i 3,4%, respektivno, navodeći pre svega da je

11 „The Federal Reserve’s Monetary Policy Toolkit: Past, Present, and Future“ , Tekst je dostupan na sajtu FED-a.

ishod referenduma u V. Britaniji stvorio značajne neizvesnosti koje će uticati na investicije i poverenje na

tržištu i među potrošačima.

Rast BDP-a Evrozone u drugom kvartalu (T2) je prepolovljen u odnosu na prvi kvartal (T1), i iznosio je 0,3%.

Pozitivno je to da je konačno rast cena bio van zone deflacije (0,2%). Najviše je podbacila ekonomija

Francuske gde je tokom T2 izostao rast. BDP EU28 je takođe rastao sporije; sa 0,5% u T1 rast je do kraja

juna iznosio 0,4%. Zanimljivo je da je uprkos BREXIT-u britanska industrijska proizvodnja u T2 u odnosu na

T1 povećana za 2,1%, što je najbrži rast od 1999. Stopa nezaposlenosti u evro zoni je u junu iznosila 10,1%,

što je najniži zabeleženi nivo od jula 2011.

U SAD-u je tokom T2 zahvaljujući snažnijoj potrošnji rast BDP-a ubrzan na 1,2%, dok je revidiran rast u T1

iznosio 0,8%. S druge strane, kineska ekonomija je u T2 u poređenju sa istim periodom prošle godine

zabeležila rast od 6,7%, pre svega usled masivnih javnih investicija. To je više nego što se očekivalo.

Međutim, još uvek ne postoje jasni signali oporavka izvoza koji je u padu poslednjih 12 meseci. U julu je,

na međugodišnjem nivou, izvoz opao za 4,4%, a uvoz čak za 12,5%.

EU je donela odluku da za još šest meseci produži ekonomske sankcije Rusiji, uvedene zbog aneksije Krima

i navodne umešanosti Moskve u sukobe u Ukrajini. Sankcije će za sada sigurno trajati do kraja januara

2017. godine. Sankcije su uvele Rusiju u recesiju, a preko devalvacije rublje i do značajne redukcije

standarda građana, koja se odrazila dobrim delom i na uvoznu tražnju. Stoga je negativan povratni efekat

sankcija pretrpela i sama EU, koja trpi posledice i zbog simetrične blokade uvoza poljoprivrednih

proizvoda. Eksperti svetske banke su ocenili da zbog recesije u Rusiji najveću cenu od evropskih zemalja

plaćaju Ukrajna, Turska i Srbija. Za našu zemlju to konkretno znači da je pad ruske ekonomije od 1

procentnog poena (pp) determinisao smanjenje ekonomske aktivnosti kod zas za preko 0,4 pp.

Što se tiče aktuelne političke destabilizacije neposrednog regiona, Srbiji sa ekonomskog stanovišta to

nipošto ne odgovara, te stoga i ne čudi zašto naša vlada insistira na tome da se strasti smire.

-0,5

-0,4

-0,3

-0,2

-0,1

0

Turska Srbija Rumunija Hrvatska Bugarska

Izvor: Finance&Development, p. 36; IMF, September 2016.

Ocena uticaja redukcije BDP-a Ruske federacije od 1 pp na ekonomskih rast izabranih zemalja, u pp

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

Izvor: RZS, kalkulacija autora; Napomena: vremenska serija je korigovana u decembru 2014. i januaru 2015. zbog

jednokratnog šoka usled kampanje proizvodnje šećera

Prehrambena industrija Srbije(tekući rast fizičkog obima proizvodnje; m/m-1)

Hrvatska blokada graničnih prelaza

Naime, susedne zemlje Hrvatska, BiH, Crna Gora i Makedonija su za Srbiju najatraktivnije izvozne

destinacije. U ovaj region je tokom prve polovine 2016. plasirana četvrtina ukupnog robnog izvoza

(24,8%), pri čemu je mnogo bitnije da ovde beležimo značajan suficit. Primera radi, dinamika izvoza ka

ovom regionu je u prvom polugođu 2016. u odnosu na isti period 2015. slična kao i prema ostatku sveta;

rast je iznosio 10,5% tj. 10%, respektivno. Međutim, sa neposrednim regionom beležimo redukciju uvoza

od 3,5%, dok sa ostatkom sveta njegov rast od 6,7%. Samim tim je suficit u razmeni sa pomenutim

zemljama u posmatranom periodu uvećan za 20,9%, dok je sa ostatkom sveta skočio deficit za 1%.

Posmatrano po pojedinačnim zemljama, najveći suficit se tradicionalno generiše u razmeni sa BiH i Crnom

Gorom, ali uočavamo da je Srbija u drugom tromesečju ove godine prvi put zabeležila suficit i u razmeni

sa Hrvatskom.

Moguće je da je i ovo saznanje delimično negativno doprinelo raspirivanju strasti u finišu predizborne

kampanje za parlamentarne izbore koji će se u Hrvatskoj održati 11. septembra.

jan-jun 2015

jan-jun 2016

19,771%

24,751%

Udeo izvoza u HR, BiH, CG i MAK u ukupnom izvozu Srbije

50

70

90

110

130

150

170

jan feb mar apr maj jun jul aug sep oct nov dec

Mesečna vrednost suficita Srbije u robnoj razmeni sa HR, BiH, CG i MAK, u mil. EUR

2015 2016

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

q1-

20

12

q2-

20

12

q3-

20

12

q4-

20

12

q1-

20

13

q2-

20

13

q3-

20

13

q4-

20

13

q1-

20

14

q2-

20

14

q3-

20

14

q4-

20

14

q1-

20

15

q2-

20

15

q3-

20

15

q4-

20

15

q1-

20

16

q2-

20

16

q3-

20

16

q4-

20

16

Saldo robne razmene sa Hrvatskom, u mil. EUR