MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Platon

OdbranaSokratova

PrevodMiloš N. Đurić

Beograd2015

DERETA

Naslov originalaPLATWNOS

APOLOGIA SWKRATOUS

Copyright © ovog izdanja DERETA(Slobodna prava dela)

Objavljeno prema izdanju Grafičkog ateljea Dereta,Beograd, 2002.

Pr vi deo

BE SE DA PRE GLA SA NJADA LI JE SO KRAT KRIV ILI PRAV

a) Raz li ka iz me đu ki će ne, ali la žne,i pro ste, ali iskre ne be se de

(gl. I)

I

Ka kav su uti sak, gra đa ni atin ski1, uči ni lina vas tu ži o ci mo ji, to ja ne znam. Ja, evo, od nji -ho vih be se da go to vo ne po zna jem sam se be: ta kosu ube dlji vo zvu ča le nji ho ve be se de. Pa ipak, re -kao bih, ni ka kve isti ne ni su ka za li. A me đu mno -gim la ži ma što su ih iz ne li naj vi še sam se za ču diojed noj, i to onoj gde su vas opo mi nja li da se mo ra -te ču va ti da vas ne pre va rim, jer sam vešt be sed -nik. Što se ne za sti de še da ću ih od mah či nje ni ca -ma po bi ti kad se po ka že da ni sam ni ka ko vest be -sed nik, – to mi se uči ni da je vr hu nac nji ho ve be -

* Napomene su date na str. 67.

stid no sti, ako mo žda ne zo vu ve štim be sed ni komono ga ko isti nu go vo ri; jer ako ta ko mi sle, on dabih po tvr dio da sam be sed nik – sa mo ne pre manji ho vom obra scu. Oni, da kle, kao što ja tvr dim,ili su ka za li od isti ne ne što ma lo ili ni šta; ali odme ne ču će te ce lu isti nu. Ali, ta ko mi Di va, gra đa -ni atin ski, ono što će te od me ne ču ti, to ne će bi tibe se de kao što su nji ho ve, ulep ša ne gla go li ma iime ni ca ma, ni is ki će ne, ne go be se da jed no stav na isa obič nim iz ra zi ma. Jer sam tvr do uve ren da jepra vo ono što ka žem, i ni ko od vas ne ka ne oče -ku je druk či je. Ta ne bi, za ce lo, ni do li ko va lo, gra -đa ni, ovim go di na ma mo jim da kao lu do mom česla žem be se de i da pred vas iz la zim. Ali vas, gra -đa ni atin ski, usrd no mo lim i za kli njem: ako u mo -joj od bra ni ču je te ona kve iste re či ka kvi ma samna vi kao da se slu žim na tr gu kod me njač kih sto lo -va2, gde su me mno gi od vas ču li kao i na dru gomme stu, ne moj te se ču di ti i ne moj te vi ka ti za to!Stvar je u ovo me. Ovo da nas je pr vi put ka ko iz la -zim pred sud kad mi je već se dam de set go di na.Za tim, ja ne umem be se di ti kao što se ov de be se -di. Uzmi te da sam ja ov de slu čaj no stra nac u pu -nom smi slu, vi bi ste mi, raz u me se, opra šta li kadbih se slu žio onim na reč jem i onim na či nom u ko -me sam od ra stao. Ta ko se, eto, i sa da obra ćam va -ma sa oprav da nom, ka ko mi se či ni, mol bom dane gle da te na na čin mo je be se de – mo žda će ona

8 Platon

bi ti lo ši ja, a mo žda i bo lja – ne go sa mo da gle da tena to i sa mo na to pa žnju da obra ća te da li ja pra -vo go vo rim ili ne, jer to je du žnost i za da tak su di -jin, a be sed ni kov – isti nu go vo ri ti.

b) Pred met: dve vr ste tu ži la ca

II

Pre sve ga, du žan sam, gra đa ni atin ski, od -bra ni ti se od pr va šnje la žne tu žbe i pr va šnjih tu ži -la ca, a za tim od doc ni je i od doc ni jih. Pro tiv me nesu usta li mno gi tu ži o ci i tu že me pred va ma, i toodav no, već mno go go di na, ali ni šta isti ni to ne iz -no se. Tih lju di ja se vi še bo jim ne go li Ani ta1 i nje -go ve dru ži ne, ma da su i ovi opa sni. Me đu tim, gra -đa ni, opa sni ji su oni dru gi ko ji su mno ge od vasjoš u de tinj stvu hva ta li i uve ra va li vas i op tu ži va lime, a ni šta ne be še isti na: „Ima ne ki So krat, ka žu,mu dar čo vek, ko ji raz mi šlja o ne be skim po ja va mai ko ji je is pi tao sve što je pod ze mljom2 i ko ji umelo ši ju stvar da pra vi bo ljom“3. Ti lju di, gra đa niatin ski, ko ji su ta kav glas ra ši ri li, to su oni opa snitu ži o ci mo ji. Jer, oni ko ji su ih ču li, mi sle da ti lju -di ko ji ta kve stva ri is pi tu ju ni u bo go ve ne ve ru ju.A za tim, tih tu ži la ca ima ve lik broj, i oni se većdu go vre me na tim po slom ba ve, i va ma su se

Odbrana Sokratova 9

obra ća li još u onim va šim go di na ma kad ste imnaj lak še mo gli po ve ro va ti, jer ste bi li još de ca, asa mo ne ki od vas i mla di ći, pa su me op tu ži va li,raz u me se, u ve tar, jer ni ko ga ni je bi lo da se bra ni.A što je od sve ga to ga naj čud no va ti je, to je što imni ime na ne mo gu zna ti ni ka za ti, osim ako je kome đu nji ma slu čaj no pi sac ko me di ja4: a svi oniko ji su vas iz za vi sti ili iz stra sti za kle ve ta njem zase pri do bi ja li, kao i oni ko ji su sa mi bi li uve re ni idru ge uve ra va li – ti su naj ne pri stu pač ni ji. Ni jed -no ga od njih ne mo gu ova mo pred sud da do ve -dem, ni da po bi jem, ne go mo ram, raz u me se, dase bo rim kao sa se nom i da se bra nim i da po bi -jam, a ni ko ga ne ma da od go va ra.

Uzmi te, da kle, i vi da su se, kao što ka žem,po di gle pro tiv me ne dve vr ste tu ži la ca, i to jed niko ji su me sa da tu ži li, pa on da oni pre đa šnji štosam ih ma lo čas na po me nuo; i uzmi te na um da mise na pr vom me stu va lja od bra ni ti od sta rih! Ta viste i pre tu žba ma tih lju di po klo ni li pa žnju, i to umno go ve ćoj me ri ne go tu žba ma ovih sa da šnjih.

Do bro! Tre ba, da kle, da se bra nim, gra đa -ni atin ski, i da se tru dim da vam is ti snem iz sr caonu kle ve tu što ste je vi u to ku du go ga vre me nausvo ji li, i to da je is ti snem u ta ko krat ko vre me.Že leo bih za i sta da mo ja od bra na ne osta ne bezuspe ha uko li ko je to bo lje i za vas i za me ne. Alidr žim da je to te ško, i ni po što mi ni je ne po zna to

10 Platon

ka kva je to ra bo ta. Ali opet – ne ka ide stvar svo -jim to kom ka ko je bo gu dra go: za kon zah te va po -slu šnost, i tre ba se bra ni ti.

c) Po bi ja nje jav nog mne nja (gl. III–X)

III

Ba ci mo, da kle, po gled na po če tak! Ko ja jeono tu žba ko ja je do ne la kle ve tu na me i ko ja jeMe le tu da la hra bro sti da po dig ne ovu tu žbu pro -tiv me ne. Do bro. Šta su, da kle, kle vet ni ci uze li usvo jim kle ve ta ma pro tiv me ne? Mo ram ih uze tikao tu ži o ce i nji ho vu tu žbu pro či ta ti kao tu žbutu ži la ca: „So krat kri vo ra di i pre da le ko ide kad is -pi tu je ono što je pod ze mljom i što je na ne bu, ikad lo ši ju stvar pra vi bo ljom, i kad dru ge to istouči.“ Ta ko ne ka ko gla si tu žba. To ste i sa mu gle -da li u ko me di ji1 Ari sto fa no voj: ne ka kav So kratleb di on de i go vo ri da va zdu hom pu tu je, i mno gedru ge bu da la šti ne ble be će; a od sve ga to ga ja ni -šta, ni mno go ni ma lo, ne raz u mem. Ja to ne go vo -rim kao da oma lo va ža vam tu na u ku ako ima lju -di ko ji su u ne če mu ta kvo me mu dri – da me ne biMe let to li kim tuž ba ma op tu žio – ne go za to što ja,gra đa ni atin ski, ni ka kva zna nja ne mam o timstva ri ma. A za sve do ke zo vem mno ge od vas sa mei mo lim vas da oba ve sti te jed ni dru ge i da ka že te

Odbrana Sokratova 11

ko li ko vas je ipak ču lo mo je raz go vo re! Ima vasmno go ta kvih. Iz ve šta vaj te, da kle, jed ni dru ge je liko od vas ikad čuo, ili ma lo ili mno go, da sam ota kvim stva ri ma raz go va rao! Po to me će te sa zna -ti da ta ko sto ji i sa svim osta lim gla so vi ma što ihsve ti na o me ni ras tu ra.

IV

Ali, od to ga ne ma ni šta; i, ako ste ču li odko ga da ja idem da po u ča vam lju de i da za to uz-i mam pa re – ni to ni je isti na. A či ni mi se da je ito po hval no ka ko bi ko bio spo so ban da po u ča valju de, kao Gor gi ja Le on ti nja nin, i Pro dik Ke ja -nin, i Hi pi ja Eli đa nin1. Sva ki od ovih, gra đa ni,ima tu spo sob nost: oni idu od va ro ši do va ro ši pagle da ju na mla de lju de, ko ji se mo gu ba da va dru -ži ti sa ko jim god ho će od svo jih su gra đa na, za sepri do bi ju, po zi va ju ći ih da pre ki nu ve ze sa onimdru štvom i da sa o bra ća ju s nji ma, da im da ju no -va ca i da im, po red to ga, bu du bla go dar ni. Uo -sta lom, ov de je još je dan mu drac, Pa ra nin2, zako ga sam do znao da je do pu to vao. Slu čaj no samse sa stao sa čo ve kom ko ji je so fi sti ma pla tio vi šeno va ca ne go svi osta li, sa Ka li jom3 si nom Hi po -ni ko vim. Ovaj ima dva si na, pa ga upi tam:

„Ka li ja, re koh, da su se tvo ji si no vi ro di likao ždrep ci ili jun ci, bi lo bi u re du da im na đe mo

12 Platon

i naj mi mo ne kog ču va ra ko ji će ih uči ni ti le pi ma ido bri ma u vr li ni ka kva već pri pa da nji ho vu ro du;a to bi bio ili ka kav ko njar ili ze mljo rad nik. Alikod te be je reč o lju di ma, pa ko ga na me ra vaš daim uzmeš za uči te lja? Ko ume da pre da je ta kvu vr -li nu, ljud sku i gra đan sku? A ka ko imaš si no va, tisi sva ka ko o toj stva ri raz mi slio. Ima li ko ga, ‘za -pi tah’, ili ne ma?“

„Da bo me da ima“, od go vo ri on.„Pa ko je to?“ pro du žih ja. „I oda kle je i

po što uči?“„Euen, So kra te, Pa ra nin, za pet mi na“4 od -

go vo ri on. I ja sam Eu e na ce nio kao sreć na čo ve -ka, ako on za i sta ima tu ve šti nu i ako uči za ta koma le pa re5. Ja bih se za i sta i sam ka ću nio i go spo -dio kad bih to umeo. Ali ne umem, gra đa ni atin ski.

V

Mo žda bi ko od vas pri hva tio: „Ali, So kra -te, či me se ti, u stva ri, za ni maš? Oda kle su po te klekle ve te pro tiv te be? Ni su valj da otu da što se ti ni -si ni čim na ro či tim ba vio ne go osta li? Ne bi se to li -ki glas i go vor o te bi ras tu rio da ti, ipak, ni si ne štodruk či je ra dio ne go osta li! Go vo ri nam, da kle, štaje u stva ri, da ne na ga đa mo o te bi!“

Ko to go vo ri, či ni mi se da pra vo go vo ri. Ija ću po ku ša ti da vam iz lo žim šta je to što je me ni

Odbrana Sokratova 13

do ne lo ime i kle ve tu. Slu šaj te, da kle! Mo žda ćene ki od vas po mi sli ti da se ja ša lim, ali bu di te uve -re ni, ka za ću vam pu nu isti nu. Ja, gra đa ni atin ski,ni sam ni čim dru gim do ne ka kvom mu dro šću ste -kao to ime. Pa ka kvom to mu dro šću? Mu dro šćuko ja je mo žda ljud ska. Či ni se da sam za i sta u tojmu dro sti mu dar. A oni što sam ih ma lo pre po me -nuo, mo žda će bi ti pred stav ni ci ko je ve će mu dro -sti ne go što je ljud ska, ili ja ne znam da na đem zato po god ni ji iz raz. Ali ja je ne raz u mem, a ko totvr di, taj la že i go vo ri to da me okle ve ta.

I sa da, gra đa ni atin ski, ne moj te po di ći gra -ju, ni on da ako vam se uči ni da se hva li šem. Jer,one re či što ih bu dem re kao ni su mo je, ne go ću sepo zva ti na be sed ni ka ko ji za slu žu je va šu pu nu ve -ru. Kao sve do ka za svo ju mu drost, ako je uop šteima i ako je ka kva, na ve šću vam bo ga u Del fi ma.He re fon ta1 valj da zna te. To be še i moj pri ja telj odmla do sti, a bio je i pri ja telj ve ći ni od vas, i s va maje bio u onom iz gnan stvu i s va ma se vra tio2. I po -zna je te pri ro du He re fon to vu, nje go vu že sto kustrast kad bi se na što dao. Pa on, da kle, ode je da -red i u Del fe, pa se usu di da za pi ta pro ro či šte ovo– ali, kao što re koh, ne moj te, lju di, uda ri ti u gra ju– on za pi ta da li je ko mu dri ji od me ne. Pi ti ja3 od -go vo ri da ni ko ni je mu dri ji od me ne.4 I to će vam,eto, nje gov brat5 po tvr di ti, jer He re font je već umro.

14 Platon

VI

A ne za bo ra vi te za što ja to go vo rim! Ho ćuda vas oba ve stim oda kle je po te kla kle ve ta pro tivme ne. Jer kad sam ja ono čuo, ova ko sam umo -vao: šta to, upra vo, mi sli bog, i ka kvu to za go net -ku ka zu je? Ta ni šta ni sam na la zio u se bi po če mubih znao da sam mu dar. Šta on, da kle, upra vo mi -sli kad iz jav lju je da sam ja naj mu dri ji? Valj da nela že. To pro tiv re či nje go vu bi ću. I du go vre me nani sam znao šta je upra vo smi sao nje go ve iz ja ve i,naj zad, po sle te škog raz mi šlja nja, la tio sam se daga ova ko ot pri li ke is pi tam. Upu tih se jed no me odonih ko ji uži va ju glas da su mu dri da bih tu, akoveć igde, po bio pro ro čan stvo i po ka zao pro ro čan -stvu: evo, ovaj je od me ne mu dri ji, a ti si iz ja vio dasam ja. Dok sam iz bli že, po sma trao ovo ga čo ve ka– ime na mu ne tre ba da na po mi njem, a be še to je -dan od dr žav ni ka ko ga sam is pi ti vao i ta kvo ne -što, gra đa ni atin ski, do ži veo – i dok sam se s njimraz go va rao, do bio sam uti sak da taj čo vek, do du -še, iz gle da mu dar mno gim dru gim lju di ma, a naj -vi še sa mom se bi, ali da to u stva ri ni je. Ja sam, po -tom, po ku ša vao da mu do ka zu jem ka ko on, do -du še, mi sli da je mu dar, ali da ni je. Ta ko sam om-r zao i nje mu i mno gi ma ko ji su bi li pri sut ni. Napo vrat ku raz mi šljao sam u se bi da sam ja, ipak,mu dri ji od to ga čo ve ka, jer, kao što se či ni, ni je -dan od nas dvo ji ce ne zna ni šta va lja no i do bro,

Odbrana Sokratova 15

ali on mi sli da zna ne što, a u stva ri ne zna, dok ja,kao što ne znam, i ne mi slim da znam. Ja sam, či -ni mi se, bar ne što ma lo mu dri ji od nje ga, i to bašpo to me što i ne mi slim da znam ono što ne znam.Od ovo ga odoh do dru go ga, i to do jed no ga odonih ko ji su va ži li kao mu dri ji ne go onaj, pa samdo bio isti uti sak. I ta ko sam i nje mu i mno gi madru gi ma omr znuo.

VII

Po tom, išao sam po re du da lje. I ma da sam– i sa ža lo šću i sa stra hom – opa zio da sam sa momr zak po sta jao, opet mi se či ni lo da je nu žno rečbož ju po što va ti iz nad sve ga: da tre ba ići is pi ti va tipro ro čan stvo šta ono ka že, pa se obra ća ti svi mako ji su na gla su da ne što zna ju. I bo ba1 mi, gra đa -ni atin ski – ta tre ba da vam isti nu ka žem – za i stasam is ku sio ova ko ne što. Dok sam is pi ti vao pre -ma re či bož joj, go to vo mi se uči ni lo da su oni ko jibe hu naj vi še na gla su naj pra zno gla vi ji, a oni dru -gi ko ji su ma nje za pa že ni da su po raz bo ri to sti vr -sni ji. Tre ba da vam iz ne sem svo je lu ta nje ka kosam pro mu čio ceo niz ne ka kvih mu ka2, sa mo dami iz ja va pro ro či šta osta ne u va že nju.

Po sle dr žav ni ka obra tih se pe sni ci ma, i oni -ma ko ji pe va ju tra ge di je i oni ma ko ji pe va ju di ti -ram be, i osta li ma, mi sle ći da će me ov de kao lo po -

16 Platon

va u kra đi uhva ti ti da sam bed ni ja ne zna li ca ne gooni. Uzi ma ju ći, da kle, nji ho ve pe sme, i to one zako je mi se či ni lo da su naj vi še iz ra đe ne, stao bihda is pi tu jem u če mu je smi sao tih pe sa ma, ne bihli, u isti mah, i na u čio što god od njih. Stid me je,gra đa ni, da vam ka žem isti nu, ali mi je ipak va ljare ći. Pra vo da ka žem, go to vo svi pri sut ni ume li subo lje od njih da ob ja sne ono što oni sa mi be hu is -pe va li. Do ku čio sam za krat ko vre me i kod pe sni -ka da ono što oni pe va ju ni je plod nji ho ve mu dro -sti, ne go ne kog pri rod nog da ra i za dah nu ća, kaošto bi va kod vra če va i pro ro ka. I ovi, do du še, ka -žu mno gu i le pu stvar, ali od ono ga što ka žu nezna ju ni šta3. Uči ni lo mi se da su i pe sni ci ta ko ne -što is ku si li; i, u isti mah, opa zio sam da pe snič kaob da re nost stva ra u nji ma ve ro va nje da su oni i uosta lim stva ri ma naj mu dri ji, a to ni su. Odoh, da -kle, i odav de sa uve re njem da sam ih onim istimpre va zi šao či me i dr žav ni ke.

VI II

Na po slet ku po đoh ru ko tvor ci ma. Bi lo mije pot pu no ja sno da, ta ko re ći, ni šta ne znam, alisam bio uve ren da ću kod njih na ći mno gih i le pihzna nja. I u to me se ni sam pre va rio, jer su zna liono što ja ni sam znao i bi li su mu dri ji od me ne ustruč nom zna nju. Ali, gra đa ni atin ski, uči ni lo mi

Odbrana Sokratova 17

se da i te va lja ne za na tli je ima ju istu ma nu ko ju ipe sni ci. Za to što je sva ki od njih le po ra dio svojza nat, sva ki je dr žao da i u osta lim naj krup ni jimstva ri ma pre va zi la zi mu dro šću sve dru ge, pa im jeta nji ho va ma na za sti ra la onu nji ho vu struč numu drost. Ta ko sam sam se be pi tao u ime pro ro -štva da li bih vo leo da osta nem ona kav ka kavje sam, tj. ni ka ko mu dar kao oni što su mu dri, nine uk kao oni što su ne u ki, ili da imam ono oba -dvo je što oni ima ju. Od go vo rio sam sâm se bii pro ro štvu da je za me ne bo lje da osta nem ona -kav ka kav je sam.

IX

Taj na čin is pi ti va nja, gra đa ni atin ski, be -še za me ne iz vor mno gih ne pri ja telj sta va, i tove o ma te ških i ve o ma muč nih, jer su se iz njihraz vi le mno ge kle ve te pro tiv me ne, pa se pro no -si taj glas o me ni da sam mu drac. Jer, oni ko jisu re dov no pri sut ni mi sle da sam ja sâm mu daru ono me u če mu dru go ga po bi jem. I ta ko se či -ni, gra đa ni, da je, u stva ri, sa mo bog mu dar, i uonom pro ro štvu ka že on sa mo to da ljud skamu drost ne što ma lo va ži, šta vi še – ni ma lo. Ikao da on u to me smi slu go vo ri o So kra tu, pase po slu žio mo jim ime nom, uzi ma ju ći me sa mokao pri mer, kao da je hteo re ći: „Onaj je od vas,

18 Platon

lju di, naj mu dri ji ko ji je, kao So krat, uvi deo danje go va mu drost ni šta ne vre di.“ Da bih, da kle,u smi slu iz ja ve bož je to is tra ži vao i is pi ti vao, jajoš i sa da obi la zim i gra đa ne i stran ce, ako mi -slim za ko ga da je mu dar. Po sve tiv ši se ta kvomde la nju, ni sam imao vre me na da ura dim ne štošto bi vred no bi lo spo me na ni za grad ni za svo -ju ku ću, ne go ži vim u be skraj noj si ro ti nji1 ra dito ga slu že nja bo gu.

X

Osim to ga, oni mla di ći ko ji me dra ge vo ljepra te, i ko ji ima ju naj vi še slo bod na vre me na, ato su sve si no vi naj bo ga ti jih gra đa na, ve se le sekad slu ša ju ka ko se lju di is pi tu ju, pa i sa mi če stougle da ju se na me ne, pa doc ni je po ku ša va ju dana dru gi ma ogle da ju svo ju ve šti nu is pi ti va nja1. I pri tom, mi slim, pro na la ze ve li ku mno ži nu lju diko ji ve ru ju da zna ju ne što, a stva ri zna ju ma lo ilini šta. Otu da do la zi da se ovi što ih ti mla di ći is -pi tu ju sr de na me a ne na se, pa go vo re: „Ima ne -ka kav gad ni So krat ko ji kva ri omla di nu.“ I kadih ko upi ta šta ra di i šta uči kad ih kva ri, oni ni -šta ne ume ju da od go vo re, ne go su u ne pri li ci. Ada se ne bi či ni lo da su u škrip cu, na vo de ono štose la ko iz no si pro tiv svih onih ko ji se ba ve fi lo so -fi jom, tj. da on is pi tu je ono što je na ne bu i što je

Odbrana Sokratova 19

pod ze mljom, i da ne ve ru je u bo go ve, i da lo ši justvar pra vi bo ljom. Ta isti nu, mi slim, ne bi hte lida iz no se, tj. ne bi hte li da pri zna ju ka ko je So -krat ja sno po ka zao da se oni pe tva ra ju da zna ju,a ne zna ju ni šta. A ka ko su oni, mi slim, ča sto lju -bi vi, i že sto ki, i mno go broj ni, pa ka ko su u svo -jim iz ja va ma pro tiv me ne upor ni i ube dlji vi, ra -zu mlji vo je da su vam na pu ni li uši, be de ći meodav no i že sto ko.

Za to su iz to ga kru ga i na va li li na me neMe let, i Anit, i Li kon2. Me let se lju ti za pe sni ke,Anit za za na tli je i dr žav ni ke, a Li kon za be sed ni -ke. Za to, kao što sam u po čet ku spo me nuo, ja bihse ču dio kad bih uspeo da vam za ta ko krat kovre me iš ču pam iz sr ca tu kle ve tu, ko ja je ta ko sil -no na bu ja la.

To vam je, gra đa ni atin ski, pu na isti na; idok sam go vo rio, ni sam ni krup no ni sit no za ta jioni pre ću tao. Pa opet pri lič no znam da se baš ti meza me ram, a to je, u isti mah, i do kaz da isti nu go -vo rim, i da je to ta kle ve ta pro tiv me ne, i da joj jeto iz vor. Pa ba vi li se vi is pi ti va njem te stva ri sa daili doc ni je, na ći će te uvek da je mo je shva ta njepra vil no.

20 Platon

PO BI JA NJE ME LE TA KAO GLAV NOGTU ŽI O CA

(GL. XI–XXII)

XI

Od ono ga za što su me pr va šnji tu ži o ci tu ži -li to mo že bi ti do volj na od bra na pred va ma. A odMe le ta, ono ga po šte nja ka i pri ja te lja otadž bi ne,ka ko on se be zo ve, i od onih doc ni jih tu ži la ca, po -ku ša ću da se sa da bra nim. Da ču je mo opet, kaoda su to sa svim no vi tu ži o ci, po no vo i nji ho vu op -tu žbu! A ona gla si ova ko ne ka ko: „So krat je krivšto, ka že, kva ri omla di nu, i što ne ve ru je u bo go -ve u ko je ve ru je dr ža va ne go u dru ga no va bi ćade mon ska1.“ Eto, to je pred met te op tu žbe! Is pi -taj mo sa da sva ku po je di nu tač ku te op tu žbe!

Ka že, pre sve ga, da sam kriv što kva rimomla di nu. A ja, gra đa ni atin ski, iz ja vlju jem dakri vo ra di Me let kad od ozbilj ne stva ri pra vi ša lu,tj. la ko um no vu če na sud svo je su gra đa ne, pre tva -ra ju ći se da se ozbilj no sta ra za stva ri za ko je se on

za i sta ni ka da ni ma lo ni je bri nuo. A da stvar ta kosto ji, po tru di ću se da i va ma do ka žem.

XII

Sokrat: Ova mo, da kle, Me le te, pa od go -vori ni je li ti mno go sta lo do to ga da omla di na bu -de što bo lja?

Melet: Me ni bar je ste.Sokrat: Pa haj de ka ži sa da ov de pred su di -

ja ma ko je či ni bo ljom! Ti to sva ka ko znaš kadvo diš bri gu o njoj. Pro na šao si u me ni, kao što ka -žeš, ono ga ko ji je kva ri, pa me do vo diš pred su di -je i tu žiš; ali haj de po me ni i ono ga ko je či ni bo -ljom, pa po ka ži su di ja ma ko je taj!1 Vi diš, Me le te,ti ću tiš i ne umeš ni šta re ći? Pa zar ti se ne či ni daje to sra mo ta i do vo ljan do kaz za mo ju tvrd nju dati to ni ma lo ni je bi lo na sr cu? Ne go re ci, dra go vi -ću moj, ko je či ni bo ljom?

Melet: Za ko ni.Sokrat: Ali ne pi tam te za to, pri ja te lju moj,

ne go ko ji je to čo vek – ko ji, pre sve ga, baš i to mo -ra da zna, za ko ne.

Melet: To su ovi ov de, So kra te, su di je.2

Sokrat: Ka ko ka žeš, Me le te? Ovi su spo -sob ni da omla di nu vas pi ta ju i da je bo ljom či ne?

Melet: Sva ka ko.

22 Platon

Sokrat: Zar svi ili sa mo je dan od njih mo -gu, a dru gi ne?

Melet: Svi.Sokrat: Ta ko mi He re, do bro go vo riš! I po -

mi nješ ve li ko obi lje do brih vas pi ta ča! A šta on da?Da li je i ovi slu ša o ci či ne bo ljom ili ne?

Melet: I oni!Sokrat: A šta ka žeš za sa vet ni ke?Melet: I sa vet ni ci!3Sokrat: On da, Me le te, mo žda kva re omla -

di nu oni u skup šti ni, skup šti na ri (ekle si ja sti4) ili sei oni sta ra ju za nje no vas pi ta nje?

Melet: I oni.Sokrat: Pre ma to me, iz gle da, svi se Ati nja ni

sta ra ju da omla di na bu de do bra i va lja na osimme ne: sa mo je ja je di ni kva rim. Ta ko li ka žeš?

Melet: Sa svim od luč no to ka žem.Sokrat: Ti me si me osu dio na go le mu ne vo -

lju! Ali od go vo ri mi na ovo pi ta nje: da li je potvom shva ta nju i s ko nji ma ta ko? Da li svi lju di či -ne ko nje bo lji ma, a sa mo je dan ima što ih kva ri?Ili va ži ono što je pot pu no pro tiv no to me: tj. imaje dan ko ji ume da ih či ni bo lji ma, ili ih je ve o mama lo, i to su ko nja ri, dok ih ve ći na, ako je okonjih i slu ži se nji ma, kva ri? Ne bi va li ta ko, Me le -te, ne sa mo sa ko nji ma ne go i sa svi ma osta limstvo re nji ma? Raz u me se, ne sum nji vo je ta ko, papo tvr di li vi to, ti i Anit, ili ne po tvr di li. Ta bi la bi

Odbrana Sokratova 23

to i ne ka go le ma sre ća za omla di nu ako je sa moje dan kva ri, a svi dru gi joj ko ri ste. Ali, Me le te,ti do volj no po ka zu ješ da se ni ka da ni si sta raoza omla di nu, i oče vid no oda ješ svo ju la ko um nostkad ti ni šta ni je sta lo do ono ga ra di če ga mena sud vo diš.

XIII

Osim to ga, ka ži nam, ta ko ti Di va, Me le te,da li je bo lje ži ve ti me đu če sti tim gra đa ni maili me đu rđa vim? Od go vo ri, pri ja te lju, to ni je ni -ma lo te ško pi ta nje! Zar ne či ne rđa vi ne ka kvozlo oni ma što su im uvek naj bli ži, a do bri ne ka -kvo do bro?

Melet: Sva ka ko.Sokrat: Ima li, da kle, ko ga ko bi vi še vo leo

da mu bli žnji ško de, ne go li da mu ko ri ste? Od go -vo ri, dra go vi ću moj! Ta i za kon na re đu je da od go -va raš. Ima li ko ga ko že li da mu se ško di?

Melet: Ne ma.Sokrat: Eto, da kle, go niš li ti me ne ova mo

za to što ja na mer no ili ne na mer no kva rim omla di -nu i go rom je či nim?

Melet: Ja bar za to što na mer no kva riš.Sokrat: Pa šta, Me le te? To li ko si ti u svo jim

mla dim go di na ma mu dri ji od me ne u ovim sta rimgo di na ma da si uvi deo da zli uvek pra ve ne ka kvo

24 Platon

zlo svo ji ma naj bli ži ma, a do bri do bro, a ja sam,evo, za gre zao u još du blje ne zna nje da ne znam nito da ću, uči nim li ko ga rđa vim u svom so bra ća -nju s njim, do spe ti u opa snost da se mo ram bo ja tida ka kvo zlo ne do če kam od nje ga? Pa toj to li kojbe di da se iz la žem na mer no, kao ti što ka žeš? To tine ve ru jem, Me le te, a mi slim da ne ve ru je ni je dandru gi čo vek; ne go, ili ja uop šte ne kva rim omla di -nu, ili ako je kva rim, kva rim je ne na mer no, ta koda ti u oba dva slu ča ja la žeš. A ako je kva rim ne -na mer no, on da za kon tra ži da se za ta kve ne na -me ra va ne gre he čo vek ne do vo di ova mo pred sud,ne go se na sa mo uzme, oba ve šta va i opo mi nje.Oče vid no je da ću, ako bu dem oba ve šten, pre sta -ti da či nim ono što ne na mer no či nim. A ti si se iz -ma kao i ni si hteo da se sa mnom sa sta neš i da meoba ve stiš; me sto to ga, ti me vo diš ova mo predsud, ku da se po za ko nu vo de oni ko je tre ba ka zni -ti, a ne oni ko je tre ba po u či ti.

XIV

Ne go, gra đa ni atin ski, to je već oče vid noda Me le tu, kao što re koh, ni je bi lo do tih stva ri nimno go ni ma lo sta lo. Ali ipak nam ob ja sni, Me le -te, ka ko ja po tvom mi šlje nju kva rim omla di nu?Ili je oče vid no da po op tu žbi ko ju si pod neo kva -rim ta ko što je učim da ne ve ru je u bo go ve u ko je

Odbrana Sokratova 25

SADRŽAJ

PRVI DEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Beseda pre glasanja da li je Sokrat kriv ili prav . . 7

a) Raz li ka iz me đu ki će ne, ali la žne, i pro ste, aliiskre ne be se de . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

b) Pred met: dve vr ste tu ži la ca . . . . . . . . . . . . . 9c) Po bi ja nje jav nog mne nja . . . . . . . . . . . . . . . 11

Pobijanje meleta kao glavnog tužioca . . . . . . . . . 21Pogovor – Sokrat neće plakati za milost jer to nije

lepo ni pravedno. . . . . . . . . . . . . . . . . 43

DRUGI DEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Beseda posle glasanja da li je kriv . . . . . . . . . . . . 49

a) Pred log o hra ni u Pri ta ne ju . . . . . . . . . . . . . 49b) Pred log o glo bi od tri de set mi na . . . . . . . . . 51

TREĆI DEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Beseda posle izricanja presude na smrt . . . . . . . . 57

a) Reč oni ma ko ji su ga osu di li . . . . . . . . . . . . 57b) Reč oni ma ko ji su ga oslo bo di li . . . . . . . . . . 60

NAPOMENE I OBJAŠNJENJA. . . . . . . . . . . . . . . . . 65Sokrat i sudbina – G. V. F. Hegel . . . . . . . . . . . . . 103O Platonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Razmatranja o samom sebi je dnevnik Marka Aurelija, rim-skog cara i poslednjeg velikog predstavnika stoičke filozofije, ukome je car naslikao intimnog sebe, kao onaj umetnik što po-tomstvu ostavlja svoj portret, čini mu se kao da hodi po jesenjojšumi, koja je puna mirisa od zlatnog i purpurnog lišća koje vene.Ono što najviše zrači iz toga dnevnika, koji nije drugo negomonolog iz tragedije velikog srca, jeste iskrenost carevihsopstvenih osećanja. Šta su bolovi napravili od njega kao čoveka,muža, roditelja i cara, a šta je on kao mudrac napravio od bolo-va! Sve što je car-filozof pisao o životu i ljudskoj bedi zadahnuoje osećanjima koja je sam negovao. Vidna je sumnja koja čestoizbija iz njegova verovanja, vidan je bol koji je bolovao učasovima sumnje, napor da razumom stečene misli pomiri sverom u svom osećanju, kao što je vidna i vera u nepobedivostljudskog uma, koji ga spasava od asketske suvoće, kvijetizma iočajanja.

Miloš N. Đurić

P R E P O R U C U J E M O

m a l a f i l o z o f s k a b i b l i o t e k a

U či ta voj isto ri ji fi lo zo fi je ima sa mo ne ko li ko lju di či ja su de -la ta ko zna čaj na kao što su Kan to va...

Kant svo ju eti ku kon stru i še slu že ći se srod nim ide ja ma po put„du žno sti“, „po što va nja“, „za ko na“, ka te go rič kog na su prot hi po -te tič kim im pe ra ti vi ma, i ve ro va njem da je di nu stvar na sve tu ko jaje bez u slov no do bra pred sta vlja do bra (jer je au to nom na) vo lja...

A vo lja je do bra ka da po štu je na če la au to no mi je, to jest, ka -da svoj za kon uzi ma is klju či vo iz se be sa me; a to zna či ka da sle -di pret hod no na ve de ne prin ci pe. Ta kva vo lja je au to nom na. Akovo lja uzi ma se bi za kon iz van se be sa me, on da je ona he te ro nom na;ona ti me žr tvu je i au ten tič nu eti ku i sop stve nu slo bo du. Kant sma -tra da je ljud ski ra zum spo so ban da ose ti bez u slov ni au to ri tet mo -ral nog za ko na, a da je ljud ska vo lja spo sob na da od ba ci sve al ter -na ti ve ko je se s ovim za ko nom ne sla žu. I za i sta, kod Kan ta je vr li -na de fi ni sa na kao du žno sti ko je su „čvr sto usa đe ne u ka rak te ru“.

(Viljem Riz)

P R E P O R U C U J E M O

m a l a f i l o z o f s k a b i b l i o t e k a

Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je usvome domu priredio mlađi tragički pesnikAgaton kad je, u tragičkom nadmetanju, god.416. o Lenejama, prvi put stekao pobedu svo-jom tetralogijom. Gozba predstavlja vrhunacumetničkog razvitka Platonove ličnosti, ona jenjegovo najveće umetničko delo, u kome seudruživanjem dijalektike i mitskoga uobličavanjaotkrivaju najdublja saznanja. Ona je ogledaloPlatonove mnogostrane ličnosti, jer se u njoj„nerazlučno udružuju dijalektičarska oštrina,prirodnjačka obdarenost posmatranja,besednička moć, pesnička mašta, mističarskasnaga vizije“.

Miloš N. Đurić

P R E P O R U C U J E M O

m a l a f i l o z o f s k a b i b l i o t e k a

PlatonODBRANA SOKRATOVA

PreveoMiloš N. Đurić

Za izdavačaDijana Dereta

Glavni urednikAleksandar Šurbatović

Likovno-grafička opremaMarina Slavković

KorekturaVladimir Janković

Treće DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-010-7

Tiraž1000 primeraka

Be o grad 2015.

Iz da vač / Štam pa / Pla smanDE RE TA doo

Vla di mi ra Ro lo vića 94a, 11030 Be o gradtel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

w w w . d e r e t a . r s

Knjižare DE RE TAKnez Mi ha i lo va 46, tel.: 011/ 30 33 503, 26 27 934

Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel.: 011/ 30 58 707, 35 56 445

14 Сократ821.14’02-83

ПЛАТОН, 427 пне-347 пнеOdbrana Sokratova / Platon ; prevod Miloš N. Đurić. - 3.

Deretino izd. - Beograd : Dereta, 2015 (Beograd : Dereta). - 146 str. ;17 cm. - (Mala filozofska biblioteka / [Dereta])

Prevod dela: Apôlogia Sôkratoys / Platôn. - Tiraž 1.000. -Napomene i objašnjenja: str. 67-102. - O Platonu: str. 145-146. -Sadrži i: Sokrat i sudbina / G. V. F. Hegel.

ISBN 978-86-6457-010-71. Hegel, Georg Vilhelm Fridrih: Sokrat i sudbinaа) Сократ (470пне-399пне)COBISS.SR-ID 215351564

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд