GENADIJ PETROVI M A L A H O V

ELIENJE ORGANIZMA I LEENjE VODOM

Prevod s ruskog

BEOGRAD 2006.

SADRAJ

S T A J E EL1ENJE O R G A N I Z M A 7

M E H A N I Z M I ELIENJA O R G A N I Z M A 1 5

DEJSTVO HLADNOE NA OVEJl ORGANIZAM .... 19

DEJSTVO TOPLOTE NA ORGANIZAM 1 TERAPIJE KOJE JE PODSTIU 24

K A K O SE O R G A N I Z A M PRI LAGOAVA NA H L A D N O U 1 T O P L O T U 33

OPTE PREPORUKE ZA SPROVOENJE VODENIH 1 TERAPIJA ELIENJA 41

T E R A P I J E ELIENJA 5 5

KAKO JE NAJBOLJE PRI MEN JI VATI

PARNU TERAPIJU 64

VODENE TERAPIJE 72

VODENE TERAPIJE KOJE NORMALIZUJU KRVOTOK 86 ZAGREVAJUI I VLANI EFEKAT VODENIH TERAPIJA 89

ENERGETSKI I STIMULIUI EFEKAT VODENIH TERAPIJA 93

LE KOV I TI EFEKAT VODENIH TERAPIJA 96

KUPANJA U MORU 105

LOKALNE VODENE TERAPIJE 114

V O D E N E I T E R A P I J E EL1ENJA K O D R A Z N I H O B O L J E N J A 1 1 9

POLIVANJE HLADNOM VODOM

KOD HRONINIH OBOLJENJA 120

BANJSKE TERAPIJE KOD RAZNIH OBOLJENJA 121

LOKALNE PARNE TERAPIJE 137

KAKO EL1IT1 D E C U 1 4 7

P R I M E N A D E I C E "

P O R F I R I J A IVANOVA 1 5 9

V O D A I OBIAJI 181

Z A K L J U A K 1 8 3

STA JE ELIENJE O R G A N I Z M A

Deset prednosti prua umivanje: bistrinu uma, sveinu, bodrost, zdravlje, snagu,

lepotu, mladost, istou, lepu boju koe i panju lepih ena.

Iz Ajurvede

Celienje organizma podrazumeva poveanu otpornost organizma na dejstvo meteorolokih faktora: hladnoe, toplote, snienog atmosferskog pritiska, kao i na druge klimatske uslo-ve.

Oelien ovekje ovek, koji se svesno navikao da podnosi hladnou, toplo tu i druge nepovoljne prirodne uslove, tako to je razvio odgovarajuu sposobnost organizma da im uspeno odoleva.

Organizmu su prirodom dati posebni mehanizmi, koji pri adekvatnom aktiviranju stvaraju otpornost na nepovoljne prirodne uslove. Ako se ti mehanizmi ne pokrenu, onda ostaju neaktivirani. Oelien ovek razlikuje se od neoelienog oveka po tome stoje vesto razvio mehanizme prilagodavanja hladnoi i toploti i doveo ih do savrenstva, za razliku od oveka oslabljenog imuniteta, koji to nije postigao i ostao je nezatien.

Kakva ekstremna klimatska optereenja moe da podnese nepripremljen ljudski organizam, a kakva oelien?

Strani naunici sprovodili su specijalne eksperimente, radi odreivanja najvie temperature, koju je oveji organizam u stanju da podnese na suvom vazduhu. Temperaturu od 71 C ovek moe da izdri sat vremena, 82C - 49 minuta, 93C - 33 minuta, a 1()4C - samo 26 minuta. Naunici smatraju da maksimalna temperatura, pri kojoj je ovek u stanju da die,

7

iznosi priblino 116C. Meutim, ipak istorija sadri podatke da je ovek bio u stanju da podnese mnogo vee temperature. Godine 1764. francuski naunik Tillet na zasedanju Parike akademije nauka objavio je da se jedna ena 12 minuta nalazila u pei na temperaturi od 132C. 1828. godine opisan je i sluaj etrnaestominutnog boravka mukarca u pei, u kojoj je temperatura dostizala do 170C; u Belgiji je 1958. godine registrovan sluaj oveka koji se nekoliko minuta nalazio u termokomori na temperaturi od 200C. Obnaen ovek moe da izdri brzo narastanje temperature do 210C, a u variranoj odei do 270"C.To je dovoljno visoka temperatura za kuvanje jaja!

Visoke temperature se znatno tee podnose u vodenoj sredini nego na suvom vazduhu. Rekord je postavio jedan Turin, koji je potopio glavu u kotao sa vodom, ija je temperatura dostizala 70"C.

Otpornost oveka sa slabim imunitetom na hladnou relativno je slaba. Istraivanja sudsko-mcdicinskih eksperata, koji su prouavali uzroke i posledice tonjenja brodova u ledenim vodama mora i okeana, pokazala su da su ljudi oslabljenog imuniteta, ak i uz sredstva za spaavanje, ginuli u prvih pola sata usled smrzavanja u ledenoj vodi. Meutim, ima sluajeva kada bi potonulog u ledenoj vodi vraali u ivot. U Norvekoj je petogodinji deak propao kroz led i potonuo. Kroz 40 minuta njegovo beivotno telo su izvukli na obalu i poeli da ga oivljavaju. Ubrzo je poeo da daje znake ivota. Posle 2 dana deak se osvestio.

Kratkovremenu izloenost hladnoi, ak veoma niskim temperaturama, ovek je u stanju da podnese. Tako je u Japanu, jednog vrelog dana, voza hladnjae resio da se odmori" u karoseriji svoje maine za rashladivanje, u kojoj su se nalazali komadi suvog leda. Vrata furgona (hladnjae) su se zalupila i voza se izloio hladnoi ( -10C ). Kada su ga oslobodili ve je bio smrznut ali nakon nekoliko sati u oblinjoj bolnici povratili su ga u ivot.

U trenutku nastupanja klinike smrti usled smrzavanja, temperatura unutranjih organa kod oveka pada do 26-24C. [pak, u nekim sluajevima, ovek podnosi i vei pad temperatu-

re. U februaru 1951. godine u bolnicu u amerikom gradu i-kagu dovezli su dvadesettrogodinju crnkinju, koja je u tankoj odei leala na snegu 11 sati, pri emu je temperatura vazduha varirala od -18"C do -26C. Kada je primljena u bolnicu, temperatura njenih unutranjih organa je iznosila 1C. Uprkos tolikom stepenu smrzavanja ena je i dalje disala ( 3-5 udisaja u minuti). Puis je takode bio usporen ( 12-20 otkucaja u minuti ) i isprekidan (pauze izmeu intervala sranih otkucaja iznosile su i do 8 minuta ). Pacijentkinja je ipak uspela da preivi.

Ukoliko ovek svesno ojaa svoj imunitet i organizam, tada je sposoban da pokae izvanredne rezultate ili da jednostavno ivi u krajnje nepovoljnim uslovima. Na primer, veliki finski trka na duge staze Paavo Nurmi, koji je osvojio na Olimpijadi 1924. godine 4 zlatne medalje, priao je: "Toplotu Pariza (te godine u Francuskoj bile su velike vruine) uspeo sam da po-bedim zahvaljujui tome, to u svojoj rodnoj Finskoj nikada nisam zaboravljao vrele saune."Iz navedenog sledi da sauna trenira na termoregulacioni sistem, da podstie delovanje znojnih lezda. Organizam, koji je adaptiran na vruinu, bori se protiv nje najpre putem pojaanog luenja znoja; znoj apsorbuje veliku koliinu toplote iz sloja vazduha koji direktno prijanja uz kou i na taj nain dovoljno sputa temperaturu organizma.

Porfirij Kornejevi Ivanov 50 godina je svesno izlagao svoj organizam "surovim" klimatskim uslovima i postigao je zadivljujue rezultate u elienju organizma. Na bilo kakvoj hladnoi on je etao bos po snegu, samo u orcu, pri emu trajanje etnje ne meri se minutama, ve satima.

Kod ljudi koji ive u surovijim klimatskim uslovima, odgovarajui mehanizmi adaptacije sami se aktiviraju. Veliku otpornost na hladnou starosedelaca Ognjene Zemlje zapazio je jo arls Darvin. Pre svega, iznenadilo gaje to sasvim obnaene ene i deca nisu pridavali ni malo panje na gust sneg, koji se topio na njihovim telima.

Naunici su 1958-1959 g. prouavali otpornost Aboridi-na iz centralne Australije na hladnou. Ispostavilo se da oni potpuno mirno spavaju obnaeni na goloj zemlji, medu zaloenim vatrama na temperaturi od 5C-10C,bez najmanjih zna-

8

kova drhtavice i podizanja nivoa razmene gasova.Temperatura tela kod Australijanaca pritom ostaje normalna, dok temperatura koe na telu opada do 15"C, a na prstima ak i do 10C Kod obinih ljudi takav nagli pad temperature koe izazvao bi oseaj skoro nepodnoljivog bola, a Australijanci mirno spavaju ne oseajui ni bol, ni hladnou.

Veliki znaaj u jaanju otpornosti organizma na nepovoljne klimatske uslove ima naa svest, naa mata. Tako se u planinskim predelima Nepala iTibeta primenjuje potpuno drukiji metod za elienje organizma. Uz pomo autosugestije neki ljudi mogu da podiu na hladnoi nivo vlastite razmene energije za 33 - 50%.Ta sposobnost ih uva od preteranog hlaenja i smrzavanja. Godine 1963. opisan je sluaj neverovatne otpornosti na hladnou tridesetpetogodinjeg gortaka Mai Bahadur, koji je proveo etiri dana na visokom planinskom gleeru ( 5 0 0 0 - 5 300 metara) na temperaturi od -13C do -15C, bez hrane, na otvorenom prostoru, bos i loe obuen. Kod njega nisu otkrivene skoro nikakve bitne povrede. Aleksandra David - Nel, istraiva Tibeta, u svojoj knjizi Magovi i mistici Tibeta opisala je takmienje, na kome uestvuju jogi - respi, goli do pojasa, a koje se odrava u upljinama planinskog jezera, izrezanim u ledu. Temperatura je blizu -30C, ali iz respija izbija para.Takmienje se sastoji u tome ko e vie arafa, izvuenih iz ledene vode, osuiti na sopstveuim leima. Da bi u tome uspeli oni stvaraju u svom telu psihiku toplotu", zamiljajui kako se du kime sve vie razgara vatra.

Aktiviranje mehanizama prilagoavanja pomou postupaka za elienje organizma omoguava oveku da lake podnosi klimatske oscilacije, poveava optu otpornost organizma na razliite bolesti, ini ga zdravijim i dugovenijim. Covek je sve to zapazio i iskoristio s ciljem da sebi produi ivot.

U prolosti najvie su se primenjivale terapije koje se odnose na toplotu i hladnou. Uglavnom se koristila voda: u obliku pare (u gasovitom stanju) - radi pokretanja mehanizama adaptacije na toplotu; u obliku jako ohlaene tenosti - radi aktiviranja mehanizama prilagoavanja na hladnou. Zapaeno je da je najbolje aktivirati mehanizme zatite protiv otrih

10

klimatskih uslova pomou postupaka za elienje organizma od samog roenja, a zatim ih redovno odravati.

Krajem XIX veka Jakuti su novoroena trljali snegom, a Tunguzi su zaranjali svoje bebe u sneg, polivali ih ledenom vodom, a zatim uvijali u jelenje krzno.

Ne tako davno masovno se praktikovalo hodanje bosim, kao nain elienja organizma. Obue je bilo malo, nekad i par izama na jednu porodicu, i ljudi su bili prinueni da od ranog prolea, pa do pozne jeseni hodaju bosi, da bi eliili noge.

Hodanje bosih nogu kao terapiju lokalnog elienja organizma krajem XIX veka predloio je nemaki svetenik S. Knejp. On je pokrenuo odlinu propagandu u vezi sa higijenom. Jedna od parola propagande je - Svaki korak, koji napravi bos, dodaje ti jo minut ivota."

U dananje vreme u mnogim sanatorijumima u Nema-koj, Austriji i Finskoj nairoko se primenjuje hodanje bosim nogama po kontrastnoj stazi, iji su jedni delovi hladni, a drugi vrui.

Mnogi postupci za elienje organizma kod drevnih naroda bili su podignuti na nivo kulta i po propisu su obavljani kao deo religioznih obaveza. Tako se pojavio i obred krtenja kod mnogih naroda.

Shvativi korist terapija elienje za zdravlje, po elom svetu su poele da se grade specijalne prostorije, u kojima je omogueno da se dobro zagreje ili ohladi organizam.Te prostorije nazvali su banjama.

Covek koji primenjuje kontrastne metode elienja organizma izlaganjem visokim i niskim temperaturama u stanju je da dobro podnese kako niske, tako i visoke temperature ivotne sredine, najmanje je podloan prehladama.

Terapije elienja organizma, osim to poveavaju otpornost organizma da lake podnosi surove klimatske uslove, pokazale su se kao najbolji nain u borbi protiv patogenih bio-klimatskih energija, koje su prodrle u oveje telo. Na primer, hladnoa i vlaga, koje su se nastanile u ovejem organizmu,

1 1

izazivajui odgovarajuu slabost i bolest, mogu se lako ukloniti primenjujui suprotnosti - vrelinu i suvou.

Osim toga, kada se aktiviraju ivotni terapije u organizmu, jake terapije elienja izvanredno tonizuju organizam. Eto zato su one veoma popularne.

Govorei o elienju organizma, nemogue je ne pomenu-ti vodu, pomou koje se lako moe dovoditi do organizma hladnoa i toplota, dodavati i oduzimati tenost.

Dve treine ljudskog organizma ini voda. Ona omoguava proces biolokih reakcija u organizmu, podstie razmenu gasova i materija, prenoenje nervnih impulsa, ima sposobnost da apsorbuje i emituje toplotu, da apsorbuje i prenosi razliita zraenja.

Dva od tri ivotna principa u svom sastavu imaju vodu (Sluz" i Zu"), a trei (Vetar") lako se regulie dodavanjem ili oduzimanjem vode iz organizma.

Sto vie organizam sadri aktivne" vode ( koja ulazi u sastav organizma i ne stvara otoke ) to su intenzivnija ivotna ispoljavanja (Na primer kod dece) i obrnuto, to ih je manje, ivot je slabiji (na primer, kod starih ljudi).

Odravanjem optimalne koliine aktivne" vode u organizmu moe se poveati kvalitet ivota i produiti njegovo trajanje.

Coveanstvo je odavno shvatilo ulogu vode u odravanju ovejeg ivota, zato su na prvom i glavnom mestu kod terapija elienja vodene terapije. Njihova znalaka i blagovremena primena pomae oveku, a neveta obino teti.

Medu svim fizikim metodama elienje i leenje organizma vodom, nesumnjivo, zauzima prvo mesto u ozdravljenju.

Prema miljenju Hipokrata, voda deluje na telo vlaenjem, hlaenjem i zagrevanjem; ona moe da dovede i odvede toplotu; ona stvara nadraaj i reakciju; utie hemijski i mehaniki; topla voda umiruje nervni sistem, uklanja drhtavicu i greve, donosi san; slana voda ini kou toplom i suvom. Njegova omiljena terapija bila je topla kupka, koja se primenjivala kod svih

bolesti kojima je groznica propratni sindrom, kao sredstvo za znojenje i skoro kod svih poremeaja varenja i poremeaja disanja; "hladne obloge on je primenjivao u mnogim hirurkim sluajevima: pri prelomima, iaenjima (uganuima), ranjavanjima i krvarenjima.

Da bi se terapije elienja organizma efikasno primenjiva-le neophodno je znati na koji nain one deluju na na organizam, koji terapije se aktiviraju u njemu, kako utiu na osobe razliitih konstitucija, razliitih uzrasta, u zavisnosti od doba godine i drugo. Shvativi to moemo da izbegnemo neprijatne greke pri elienju organizma i da ostvarimo to to elimo da postignemo elienjem.

13 12

MEHANIZMI ELIENJA O R G A N I Z M A

Uticaj elienja na organizam moe se svesti na tri faktora: hladnou, toplotu i naizmenini uticaj toplote i hladnoe. U ovom poglavlju saznaete ta najbolje pomae u dovoenju toplote i hladnoe do ljudskog organizma, kako one deluju na organizam i kakve procese aktiviraju u njemu.

Koji su najbolji naini prenoenja hladnoe i toplote na oveji organizam?

Poto se organizam odraslog oveka sastoji od 68% vode, to je najbolje na njega delovati vodom. Pored toga, voda ima veliki toplotni kapacitet i dobru toplotnu provodljivost: ona provodi toplotu 28 puta bolje od vazduha. Zbog toga nam voda i vazduh iste temperature izgledaju razliito: za obnaeno telo vazduh od +18C je neutralan - indiferentan (ni topao ni hladan), a na +30C je veoma topao; voda na +18C nam se ini hladnom, a neutralna je tek na oko +28C.

Prevodei vodu u druga agregatna stanja (led, para) moemo pojaati dejstvo hladnoe ili toplote na organizam.

Voda u ovejem organizmu nalazi se u kvalitativno razliitom stanju od obine. Ona po svom sastavu nije ista, iako se sastoji od istih atoma kiseonika i vodonika.

Atom vodonika je dvovalentan. Ta veza je veoma aktivna i zahvaljujui njoj atom vodonika moe se sjediniti sa mnogim elementima. Ta dvovalentnost (dve veze) u molekulu vode moe dejstvovati u jednom ili razliitim smerovima.

U prirodnoj vodi oko 25% protona vodonika krui sinhro-no u jednu stranu i nazivaju se paravod", a oko 75% u razliite strane (haotino) i nazivaju se ortovo".

15

Svaku iva" materija razlikuje se od mrtve" po tome, to u prvom sluaju materija krui u jednom pravcu, a u drugom toga nema, materija krui haotino.

Poto se na organizam uglavnom sastoji od vode, upravo u molekulima vode se i ispoljava naa snaga (atomi vodonika sinhrono krue u jednom pravcu). Sto je kruenje izraenije i stabilnije na organizam je zdraviji i izdrljiviji. 1 obratno, ako je kruenje smanjeno i nepravilno, na organizam je slabiji i manje otporan na bolesti. Zato molekuli vode parovod "obez-beduju ivotnu aktivnost elija organizma.

Bolesne elije, u zavisnosti od teine bolesti, imaju manji procenat molekula parovod" i pojaano ih upotrebljavaju za svoje obnavljanje. Kao rezultat toga naruava se opti balans izmeu vode koja pravilno krui i vode koja haotino krui u korist poslednje, to dovodi do slabljenja imuniteta organizma.

Zadatak ozdravljenja svodi se na uspostavljanje neophodnog kruenja materija u elijama - prevoenju vode iz haoti-nog stanja (ortovod) u regularno (parovod).

Kako je to mogue uraditi? Molekuli vode su elektrini i magnetni dipol. impulsno magnetno polje deluje na molekule vode ortovod tako, da ih prisiljava da se vrte u jednom smeru. Pri tome jedinjenja vodonika asimiluju deo impulsa magnetnog polja. Jedan od protona vodonika u ortovod molekulu me-nja svoj smer obrtanja u suprotnu stranu i pri tome prelazi na novi energetski nivo (uz izdvajanje toplote). Kao rezultat toga voda iz haotinog stanja (ortovod) trenutno prelazi u regularno, struktuirano stanje (parovod). U toku tog procesa izdvaja se toplota.

Stalno magnetno polje deluje na molekule vode razliito: deo molekula koji pravilno krue (parovod) prelaze u haotino kruenje (bez izdvajanja toplote).

Na taj nain, pod dejstvom magnetnih polja meusobni odnos, kako prirodne tako i vode koja se nalazi u organizmu, menja se. Uspostavljanje potrebnog balansa posle takvog meusobnog dejstva uoava se nakon 10 do 12 sati.

16

Kako voda hladi i zagreva oveji organizam?

Dejstvo vode na oveji organizam ispoljava se na dva naina: mehaniki i tuplotno. Pogledajmo toplotno dejstvo koje moemo podeliti na tri glavna vida: plazma i magnetno polje, fiziko telo i sistemi i organi.

U ovejem organizmu je zamrznuto" magnetno polje koje se nalazi i u organizmu i oko njega. Pored toga, oveji organizam je proet i obavijen plazmom koja obrazuje auru (oblak) ili plazmeno telo oko njega.

Svako toplotno dejstvo, pre svega, utie na magnetno polje i plazmeno telo, izazivajui kod njih isto fizike efekte. Na primer, zagrevanje dovodi do njihovog irenja, a hlaenje do skupljanja.

Naglo hlaenje dovodi do brzog skupljanja, zgunjava nj a magnetnog polja i plazme, izaziva razliite impulsne pojava sa izdvajanjem energije, koja, pored zagrevanja organizma, izaziva prelazak vode iz organizma na pravilno kruenje (parovod).

Postepeno hlaenje nema te osobine. Povrina tela se jednostavno hladi, krvni sudovi koe se skupljaju, spreavajui velike gubitke toplote. Terapije zagrevanja organizma se pojaavaju. Zahvaljujui tome organizam je sposoban da neko vreme odrava svoje normalne funkcije.

Kako deluje toplota na oveji organizam?

Poznato nam je da dejstvo toplote dovodi do irenja magnetnog polja i plazme. Fenomen irenja govori o tome daje u tim sredinama dolo do poveanja energije, to ukazuje da su terapije povezani sa kretanjem znatno poveani. Zato moemo zakljuiti da su u organizmu aktivirani svi bioloki terapije (o tim terapijema govoriemo kasnije).

Na fiziko telo organizma toplota prelazi sa toplijih tela. Rasporeivanje temperature unutar organizma kao rezultat zagrevanja ima svoje osobenosti i zakonitosti. U poetku, kada se zagreva koa, temperatura unutranjih organa se poveava neznatno. Ovo se dogaa u prvih 2 do 4 minuta. Postepeno

17

poveanje temperature koe u sledeih 5 do 10 minuta se smanjuje, zato se poveava temperatura unutar organizma.

Ukoliko se dejstvo visoke temperature na organizam pro-duava (na primer u banji-sauni), ono se prenosi sve lake i lake. U tim trenucima ovek ima oseaj prijatnog zagrevanja tela. Poveanje energije u magnetnom polju i plazmenom telu organizma dovodi po pojaane cirkulacije krvi, procesa razme-ne i izdvajanja vode iz tela u vidu znoja.

Coveji organizam moe apsorbovati veoma mnogo toplote. Sledei odlomak iz knjige Dareljiva vruina (tega) Alek-

seja Galickog to ilustruje. U gordoj samoi stari majstor je dugo vremena punio (zadovoljavao) duu". Sve dotle, dok se potpuno nije otrala suvie izmuena metlica i itavo telo poelo da gori, kao da je oureno. Semjon Grigorjevi izaao je iz saune sa parom potpuno crven, razbaruen i sav ushien. itavih deset minuta iz njega je izbijala para - toliko je apsorbovao toplote."

Logino je postaviti pitanje, pomou kojih mehanizama se organizam titi od pregrevanja u sauni ?

Dakle, nae telo dobija dopunsku koliinu toplote. Temperatura okoline znatno je vea od temperature tela. Suvinu energiju nemamo kuda da prenosimo. Vlanost zagrejanog vazduha ne dozvoljava predaju toplote okolini, smeta isparava-nju. U prvim trenucima seanse u sauni ne pomau ni plua, ni koa. Ipak od pregrevanja organizma moramo da se zatitimo. Zahvaljujui dopunskim naporima organizma ka koi se iz depoa" usmerava krv. Dolazi do jakog irenja konih kapila-ra. Krv odvodi suvinu toplotu iz dubine organizma ka koi. Njena temperatura se znatno poveava. Sada pregrejana koa predaje viak toplote u toplu sredinu koja je okruuje, pomou toplotnog zraenja u vidu infracrvenih talasa i isparavanja vode. Isparavajui ona odnosi sa sobom i viak toplote. Dva i po miliona znojnih lezda opsluuju na organizam. Za jednu seansu u sauni izdvaja se od 500 do 1500 grama vode.

Sada emo razmotriti kako hladnoa i toplota ispoljavaju dejstvo na organe i sisteme ljudskog organizma.

18

DEJSTVO H l A D N O E N A O V E j I O R G A N I Z A M

1. Stresno dejstvo. Dejstvo hladnoe na organizam izaziva optu povratnu reakciju organizma u vidu stresa. U zavisnosti od snage i duine dejstva hladnoe stres moe biti veoma jak razarajui" i blag" - aktivirajui.

Rostovski naunici M. A. Ukolova, L. H. Garkavi i E. B. Kvakina, otkrili su kod ivih organizama dve povratne reakcije - uvebavanja i aktiviranja, koje su izazvane slabim i umerenim elektrinim, magnetnim i drugim sredstvima za nadraivanje (u istu grupu spada i dejstvo hladnoe). Ako te reakcije traju u duem vremenskom periodu ceo organizam postaje otporniji, pa i prema raznim bolestima.

Na taj nain slabo dejstvo hladnoe moe izazvati u organizmu reakciju aktiviranja. Podravajui reakciju aktiviranja u duem vremenskom periodu redovnim terapijama elienja organizma, mogu se postii neverovatni efekti u leenju (pri izvoenju eksperimenata resorbovale su se zloudne neoplazme kod oveka), optem jaanju zdravlja i duhovnom samousavravanju.

Kakvom reakcijom organizma se odreuje stresno dejstvo liladne vode na oveji organizam?

Tokom prvih 1 do 2 minuta dejstva hladne vode (12C i nie) sistem termoregulacije organizma e se samo ukljuiti. To vreme (1-2 minuta) odreuje se procesom u toku kojeg joni na-trijuma prodiru u eliju neurona, a joni kalijuma izlaze iz nje. To vreme e se smatrati optimalnim za naglo aktiviranje organizma.

Posle tog vremena (1 do 2 minuta) na dejstvo hladnoe organizam e produkovati toplotu - aktivirae se sistem termoregulacije organizma. U ovom sluaju re je o doziranom uticaju terapije hladnoe. Ovde je vano u toku odreenog vremena aktivirati sistem termoregulacije, no ne iscrpiti se snagom i vremenom dejstva terapije. Zbog toga se doza dejstva hladnoe odreuje vaom otpornou na hladnou, individualnom konstitucijom i uzrastom. Doziranje hladnoe treba poveavati postepeno.

19

2. Dejstvo na sistem krvnih sudova organizma. Pri brzom dejstvu hladnoe krvni sudovi koe naglo se skupljaju i potiskuju krv iz koe u organizam. To uvebava i jaa vaskularni i kapilarni krvotok organizma. Obnavljanje kapilara utie da svi unutranji organi i koa (jedna od najvanijih lezda naeg organizma) postaju zdraviji.

3. Otklanjanje zastoja u organizmu. Voda je nezamenjiva u razmeni materija. Sve ivotne aktivnosti ljudskog organizma odvijaju se u razliitim vodenim rastvorima i pri neposrednom uticaju vode, zahvaljujui jednom od njenih zadivljujuih svojstava - dielektrinoj propustljivosti, sposobnosti da savlada silu kohezije izmeu molekula i atoma materije. ivotne terapije su stalno kretanje tenosti izmeu elija i u njima. Kada se u ovejem organizmu kretanje tenosti odvija normalno i uredno, sve je dobro. Naruavanje cirkulacije tenosti u organizmu dovodi do slabosti i poboljevanja. Polivanja, kupanje, kupke sa toplom i hladnom vodom pomau u regulisanju razmene materija u elijama i medu njima i otklanjaju pojave zastoja.

4. Dejstvo na srce. Pod uticajem hladnoe menja se ne samo broj sranih kontrakcija nego i sam karakter otkucaja. Pod uticajem umerenih hladnih optereenja nestaje aritmija ili dolazi do znaajnog poboljanja ritma sranih kontrakcija.

Usporavanje pulsa nastaje od dejstva hladnoe kako neposredno na sranu oblast i leda, tako i kao rezultat optih terapija. Najbolja od njih je uvijanje u vlani pekir ili drugu tkaninu.

5. Uticaj na sastav krvi. Primenom optih hladnih terapija odgovarajueg intenziteta (da bi se stres ispoljio kao aktivira-jue sredstvo) poveava se koliina leukocita i crvenih krvnih zrnaca. Najvee poveanje zabeleeno je nakon jednog sata posle primene terapija elienja.

Istraivanjem naunika utvreno je da do poveanja broja crvenih krvnih zrnaca (esto i preko 2 000 000 na 1 kubni milimetar) dolazi u periodu najveeg irenja krvnih sudova koe, posle jake primene toplote ili hladnoe - dva, reklo bi se, su-

2 0

protna faktora. Sutina ovog fenomena je u tome to bilo koji jaki nadraitelji gube svoju specifinost i organizam reaguje na njih na isti nain.

6. Uticaj na disanje. Kratko dejstvo hladnoe u vidu polivanja voom po potiljku (led na vratnim prljenovima) izaziva prestanak disanja, a zatim njegovo ubrzanje. Kao rezultat toga znatno se poveava (300-1500 kubnih centimetara) pluna ventilacija. Dugotrajni hladni nadraaji poveavaju proizvodnju toplote u organizmu, to na svoj nain poveava izdvajanje ugljendioksida.

Sa praktine take gledita vano je da kada mlaz voe ili eli talas niske temperature brzo dodirnu povrinu tela, na primer grudi ili leda, dolazi do dubokog udisaja, zatim pauze, pa dubokog izdisaja. Ako se hladni nadraaji ponavljaju esto (polivanje) ili traju dugo (zimsko kupanje u rekama ili jezerima), ee dolazi do dubokih uzdisaja koji traju i posle vodene terapije.

7. Uticaj na miinu masu. Odavno je poznata injenica da pri pravilnom leenju vodom dolazi do poveanja mase miia. Iscrpljeni organizam dobro obnavlja radnu energiju pri primeni hladnih terapija.

Hladnoa, izazivajui skupljanje, aktivira organizam (Jang aktivira organizam). Posle hladnih vodenih terapija ovek se osea sveiji i sposobniji za svaki posao.

Tople terapije podstiu oputanje, poto izazivaju irenje (Jin oputa organizam i ini ga pasivnim). Zbog toga posle svih toplih terapija u organizmu dolazi do oputanja, smirivanja, elje za mirom i pospanosti.

8. Uticaj na nervni sistem. Stoje vea razlika izmeu temperature vode i tela oveka vei su i nadraaji nervnog sistema: niske temperature osveavaju, visoke temperature umiruju. Ukoliko hladne terapije deluju na veu povrinu koe, izraeniji je odgovor od strane nervnog sistema.

to je vea razlika izmeu temperature tela i sredine jae je i dejstvo hladnoe (uranjanje u hladnu vodu deluje jae nego obian ulazak u vou).

21

Hladni nadraaji koji deluju na kou intenzivniji su to je koa toplija, to je bogatija krvlju i obratno hladna koa, koja je skupljena, prepreka je potpunom ispoljavanju hladnih nadraaja.

Sto se tie mehanikih nadraaja koje voda ispoljava na telo jasno je da se njena niska temperatura lake podnosi, to energinije i bre ona dolazi u dodir sa koom i to krae traje dodir. Tako jako hladan tu u kratkom vremenskom periodu (1 do 2 minuta) zagreva, a postepeno polivanje izaziva drhtavicu.

9. Uticaj na razmenu materija. Poto se za poveanje temperature za vreme hladnih terapija koristiti samo hrana koja ne sadri azot, ne poveava se ni raspadanje belanevina. Uoeno je da se azot iz hrane, pod uticajem vodenih terapija, lake apsorbuje. Mokraa, mokrana kiselina i druga nepotrebna jedi-njenja pri pravilnom leenju vodom izbacuju se u poveanim koliinama iz organizma.

Zahvaljuju tome, pri leenju bolesti koje utiu na razmenu materija imamo mogunost da reguliemo sve vrste razmene.

Posle dejstva hladnoe poveava se alkalnost krvi, a posle toplote kiselost, to je posebno vano, na primer, pri leenju kostobolje.

Vodene terapije poboljavaju cirkulaciju krvi, to omoguava uspenu borbu protiv taloenja mokrane kiseline.

10. Uticaj na funkciju luenja organizma. Posle upotrebe hladne vode u obliku trljanja, polivanja, kupanja i slino, obino se poveava izluivanje mokrae, kao posledica ubrzane razmene materija i obilja produkata raspadanja. Posle est do osam sati specifina teina mokrae se poveava, koliina izdvojene mokrae, mokrane kiseline, hlorida i fosfata se takode poveava.

Poveanje koliine mokrae pod uticajem hladnih terapija i smanjenje pod uticajem toplih, zavise od promena krvnog pritiska u bubrenim krvnim sudovima. Tako za vreme prime-ne hladnih terapija dolazi do skupljanja organizma to poveava pritisak u organizmu, a samim tim poveava se filtriranje

vode u bubrezima. U toku primene toplih terapija dolazi do znojenja i gubitka vode to dovodi do poveanja koncentracije mokrae, poveanja izdvajanja vode preko koe i slabljenja funkcija bubrega.

Gubitak teine kroz kou proporcionalan je smanjenju di-urczc, ali posle nekoliko sati zdrav organizam vraa se u prvobitno stanje i dobija svoju prethodnu teinu; ak i taj kratkovre-meni gubitak vode znaajno poveava tok tenosti u tkivima, tako koristan za telo.

Na peristaltiku creva moemo uticati na razne naine i temperaturama: s jedne strane - ubrzavati, s druge - usporavati. Sve kratko trajne hladne terapije kojima se nadrauju nervi koe stomaka i creva, po pravilu, ubrzavaju peristaltiku i obratno. Terapije povezane sa toplotom dobre su protiv greva (spa-zma) raznih tipova (na primer protiv spazmatinih zatvora).

11. Fiziko dejstvo u vidu skupljanja magnetnog polja i plazmenog tela organizma. Pored fenomena prelaska vode u organizmu iz haotinog (ortovod) na normalno kruenje (pa-rovod), jako dejstvo hladnoe dovodi do stvaranja poveanog elektrinog potencijala na membranama elija, koji stimulie elije na delenje i obnavljanje.

12. Normalizacija optegelektrinogpotencijala organizma. Zbog izolovanosti nogu od zemlje u ovejem organizmu nagomilava se pozitivni elektrini potencijal. Usled toga dolazi do energetske neravnotee i izobliava se normalna cirkulacija energije, materija i slino, izmeu gornjeg i donjeg dela organizma, javljuju se zastoji sa naruavanjem funkcija jednih ili drugih organa, kao i taloenje tetnih materija.

Polivanje hladnom vodom omoguava da se uspostavi normalni elektrini potencijal organizma. To se dogaa na sledei nain. Voda u masi koja miruje ima negativni elektrini potencijal. Zbog prisustva slobodnih vodonikovih veza voda pri dodiru sa koom obrazuje sloj debljine od 10 do 100 angstrema (1 angstrem - jedan desetmilioniti deo centimetra) i brzo predaje telu negativni elektrini potencijal. Na raun toga stvara se op-

23 22

ti elektrini potencijal organizma i normalizuje se energetska provodljivost izmeu gornjeg i donjeg dela organizma.

Vano je znati da bakterije, po pravilu, imaju pozitivni elektrini potencijal i da smanjuju svoju aktivnost u sredini sa negativnim elektrinim potencijalom, koja se stvara kako u organizmr (usled normalizacije optcg elektrinog potencijala organizma), tako i na koi.

DEJSTVO T O P L O T E N A O R G A N I Z A M 1 T E R A P I J E K O J E JE P O D S T I U

1. Stresno dejstvo. Toplotne terapije, posebno sauna, is-poljavaju na oveji organizam dovoljno jake stresne uticaje. Ako se to pravilno iskoristi mogu se aktivirati zatitne sile i ojaati organizam. Tako umerena sauna razdrmava, obnavlja i okrepljuje oveji organizam.

Starijim ljudima posebno je potreban odgovarajui fizioloki potres. To omoguava da se njihov organizam znatno aktivira , da zadri bodrost i snagu do duboke starosti.

2. Dejstvo na kou. Dejstvo toplote (kao i hladnoe) na kou znai:

h> Dejstvo na najvei organ u ovejem organizmu. Koni pokriva ima povrinu oko 1,5 kvadratnih metara (20% opte teine oveka).

H> Dejstvo na prirodnu zatitu. Naa koa je prednji kraj odbrane" ljudskog organizma. Neposredno dolazi u kontakt sa sredinom koja je okruuje. titi krvne sudove, nerve, lezde, unutranje organe od hladnoe i pregrevanja, od povreda i mikroba. Koa sadri sredstvo lizocin koji je poguban za mnoge bakterije.

Hi Dejstvo na disajnu i funkciju izdvajanja vode. Koa die, to znai da pomae pluima. Preko nje se izluuje voda

to olakava rad bubrega. Pomou nje se oslobaamo tetnih materija.

Hi Dejstvo na lojne lezde. One imaju izlaz na povrinu koe kroz pore, podmazujui kou tankim slojem posebne emulzije koja omekava, titi od isuivanja, daje elastinost, gipkost i sjaj. Ako lojne lezde nepravilno funkcioniu tada koa strada, a zajedno sa njom strada i organizam.

H Zatitu od infekcija. oveji organizam je u borbi protiv infekcije sposoban da produkuje antitela - protivotrove, koji ne samo da unitavaju bakterije, nego i neutraliu otrove koje te bakterije proizvode. Ova zatita deluje i posle ozdravljenja. Tako nastaje otpornost na bolest - imunitet u ijem formiranju, prema najnovijim istraivanjima, koa najaktivnije uestvuje, pod uslovom da je koa ista i zdrava. Cista i zdrava koa suprotstavlja se neprekidnim napadima mikroba. Zaraza preko koe mogua je samo ako je koa prljava. Istraivanja naunika su pokazala da mikroorganizmi na istoj koi brzo izumiru.

Pv Formiranje prljavtine na koi. Nedavno su danski mikrobiolozi zapazili u prljavtini krpelje iji je prenik svega 30 mikrona, koji se hrane izumrlim elijama ljudske koe i izazivaju jednu od vrsta astme. Meajui se sa znojem, koji se neprekidno lui kao kona masnoa i sa izumrlim elijama ronatog sloja, estice praine formiraju ono to nazivamo prljavtinom. Prljava koa gubi elastinost i ostaje bez zatite. Upale i gnojenja najee izazivaju stafilokoke.

Hl Uzroci konih bolesti. Uzrok nastajanja mnogih konih bolesti je izbacivanje toksinih materija iz organizma na povrinu. Kada organi za luenje ne mogu da se izbore sa otrovnim materijama nagomilanim u organizmu, onda se organizam bori protiv njih na ovaj nain. Da para u sauni ne deluje na kou kao usisiva", kroz koji se odstranjuje

24 25

toksini sadraj organizma, prethodno oistite sve vanije sistema organizma - creva, jetru, tene sredine.

Proiavajue dejstvo. Jaka, prijatna toplota saune, kao ni jedno higijensko sredstvo, otvara i potpuno isti sve pore na telu, otklanja prljavtinu i neno uklanja izumrle elije sa povrinskog sloja koe. Treba da znate da za 24 sata u proeku izumre i obnovi se

dvadeseti deo elija koe na ovejem telu. Vlani, vreli vazduh saune pomae u regenerisanju koe.

H> Bakterijsko delovanje toplote. Toplota saune i banje ima baktericidno dejstvo. U toj toploti izumiru i mikrobi na ljudskom telu.

f*> Kozmetiki efekat. Vrue i vlane terapije omoguuju bolji rad krvotoka, vebaju krvne sudove koji prijanjaju uz kou. Zahvaljujui tome koa ne samo da izgleda lepe, ve se poboljavaju i njene fizioloke osobine. Ne smetaju joj nagle promene temperature. Pored toga, pojaava se njena osetljivost na dodir.

3. Snabdevanje organizma vlagom i toplotom. Jedna ud karakteristika fenomena ivota je stalna borba organizma za ouvanje optimalne koliine vlanosti i toplote. Prosudite sami: trodnevni zametak oveka sastoji se od 97% vode, dve treine organizma odraslog oveka ini voda, a u starosti - jo manje.

Odrasli ovek u normalnim uslovima izdahne za sat vremena priblino 25,5 grama vode (za 24 sata to je 600 grama). S godinama svaki ovek gubi vodu i toplotu, a zajedno sa njima nestaje i ivotna snaga. Vlane terapije u sauni omoguavaju ovejem organizmu da nadoknadi i jedno i drugo. Kao rezultat toga, u organizmu oveka se obnavlja ivotna snaga od ega posebno veliku korist imaju sredoveni i stariji ljudi.

26

4. Uticaj na krvotok. Kao stoje navedeno, toplota snano stimulie procese cirkulacije u organizmu. Krv je glavna tenost koja cirkulie u organizmu. Zahvaljujui njoj poboljava se rad srca, ona brzo protie kroz organizam, natapajui i hranei sve organe i sisteme. Zbog toga obino zagrevanje jednostavno i efikasno pomae da otklonimo zastoj u cirkulaciji krvi.

Zdravlje i otpornost organizma na nepovoljne spoljanje i unutranje faktore veoma zavise od krvotoka. Sa godinama protok krvi kroz organizam slabi. Nakon istraivanja ponaanja krvotoka na 500 ljudi, ustanovljeno je da u proeku kod osamnaestogodinjaka kroz 1,5 cm 3 miia protekne 25 cm 3 krvi. Kod ljudi uzrasta oko 25 godine koliina krvi koja protie kroz miie skoro za pola se smanjuje. Snabdevanje miia krvlju posebno opada kod onih koji se slabo kreu.

to je veoma vano, usled zagrevanja organizma aktivira se rezervna krv, koje ovek ima okol litar (od ukupno 5-6 litara). Razervna krv, budui daje veoma bogata najkvalitetnijim hranljivim materijama, odlino hrani elije organizma.

Na poetku zagrevanja krvni pritisak blago raste. Zatim, zahvaljujui irenju krvnih sudova, postepeno opada.

5. Uticaj toplote na kapilarni krvotok. Ako analiziramo sistem krvotoka, uoiemo da se u kapilarima nalazi 80% ukupne koliine krvi u organizmu. Prosena duina kapilara iznosi oko 100 000 kilometara.

Sistem kapilara je svojevrsni skelet krvnih sudova preko kojeg se napaja svaka elija naeg organizma. U svakom organu koji slabo funkcionie, po pravilu, javlja se spazam kapilara, njihovo suavanje ili irenje. Svaki proces koji izaziva bolest je, pre svega, poremeaj kapilarnog krvotoka.

Toplota banje (saune) pojaava cirkulaciju u organizmu,otklanja greve u tkivima i organima to podstie uspostavljanja normalne cirkulacije krvi, to jest uspostavlja funkciju organa ili tkiva.

6. Uticaj toplote na krvnu sliku. Akademik A. R.Tarha-nov dokazao je da se, nakon banjske terapije, koliina eritrocita

27

i hemoglobinu u krvi poveava. Najnovija istraivanja su potvrdila to otkrie. Pod uticajem banjske terapije poveava se i koliina leukocita - belih krvnih zrnaca, koji utiu na imunitet organizma.

7. Uticaj toplote na srce. Pod uticajem toplote banjske terapije dolazi do aktivnijeg rada sranih miia. Poveava se snaga njihovih kontrakcija. Redovnim korienjem parne saune stvara se efekat uvebanosti sranih miia. To je potvreno i eksperimentima.

Radi testiranja i analize rada sranih miia grupi mukaraca, starosti 30-40 godina, bilo je predloeno da se to pre popnu na 12 sprat, bez upotrebe lifta. Tano je utvreno vre-me utroeno na penjanje, frekvencija sranih otkucaja i brzina disanja, a takoe i vreme vraanja ovih funkcija u normalno stanje.

Posle su svi uesnici ovog eksperimenta bili podcijeni u dve grupe. Jedna grupa je poela dva puta nedeljno lagano da tri, druga je samo jedanput nedeljno poseivala banju (saunu), gde su koristili kontrastne metode: 5 ulazaka u banju od 5-7 minuta, posle toga su se tuirali hladnom vodom (12-15C) u intervalu od 20-40 sekundi i 1-2 minuta toplom (35-37C). Pauza izmeu ulazaka u banju je bila 5-7 minuta.

Posle tri meseca bio je ponovljen kontrolni test (penjanje na 12 sprat, bez lifta). Kod obe grupe odreeni rezultati bili su priblino isti. Svi uesnici eksperimenta su znatno skratili vreme penjanja na 12 sprat, pri emu je kod obe grupe uoen pravilniji rad srano-vaskularnog i disajnog sistema. Ono to je posebno vano je daje vreme normalizacije navedenih funkcija znatno skraeno, posebno kod onih koji su poseivali banju (saunu).

8. Uticaj toplote na razmenu materija. Probleme u oslobaanju suvine toplote u organizmu izaziva aktivnost krvotoka. Pojaano naprezanje krvotoka na odreeni nain izaziva poveanje temperature tela. Poveanje temperature tela izaziva poveanu aktivnost fermenata u elijama, koje se obnavljaju

oksidacijom. Zbog toga se u organizmu aktiviraju oksiacioni procesi.

Pojaana cirkulacija krvi, izlazak rezervne koliine i poveanje hemoglobina u njoj, omoguava bolje snabdevanje elija kiseonikom. To, sa svoje strane, stimulie procese oksidacije materija.

Banjska terapija priblino za jednu treinu poveava razmenu materija. Lake se apsorbuju hranljive materije iz hrane a tetne oksidiu i izbacuju iz organizma.

Aktivnost fermenata i poveana razmena materija izazivaju kod oveka zdrav apetit.To omoguava normalizaciju mnogih problema u varenju hrane, poveava apsorpciju hranljivih materija.

9. Uticaj toplote na funkciju disanja. Banja odlino stimulie disanje. Vreli vlani vazduh deluje na grkljan i sluznice nosa.

Poto poveana razmena materija za vreme toplote zah-teva kiseonik, disanje se pojaava, postaje dublje, a to sa svoje strane poboljava razmenu vazduha u plunim alveolama. Ventilacija plua, u poreenju sa podacima pre banje, poveava se za 2,5 puta.

Posle toplote banje lake se die poto su preko pora koe eliminisani toksini sadraji iz krvi, poboljana je cirkulacija krvi.

Posle banjske terapije utroak kiseonika se poveava priblino za jednu treinu.

10. Uticaj toplote na lezde sa unutranjim luenjem. Poboljanje cirkulacije krvi, razmene materija i disanja, elimi-nisanje toksina kao rezultat banjske terapije, stimulie lezde sa unutranjim luenjem. Posledica ovoga je lake regulisanje i koordinacija aktivnosti organa i sistema organizma.

11. Poboljanje psihikog stanja oveka. Kada oveji organizam posle dejstva toplote pobolja svoje funkcije, ovek se

28 29

osea prijatno. To dovodi do toga da se oveka vie ne nervira i on se psihiki odmara.

Pored toga, toplota banje smanjuje malaksalost, iz miia se sa znojem eliminie i mlena kiselina, koja pojaava osea-nje malaksalosti.

Toplota banje zagrevajui kou, miie, razna tkiva i organe, izaziva prijatno oputanje. Oputenost i zagrevanje je osnovno to je neophodno za obnavljanje ivotne snage. Sve to izaziva stanje bodrosti, optimistiko raspoloenje. Kada je organizam oputen i nije napregnut dolazi do zdravog i spokojnog sna.

12. Banja i poveanje otrine vida. Toplota je jedna od funkcija ivotnog principa ui" koji kontrolie, pored varenja hrane i funkciju vida. Zato nema niega udnog u tome to se kod oveka, posle primene banje, pojaava funkcija vida. Naunici u svojim istraivanjima samo su potvrdili te stavove Ajurvede.

13. Toplota i infekcije. Prag temperaturne osetljivosti itavog niza patogenih mikroba, koji izazivaju razna oboljenja, nii je od praga temperature koju mogu podneti elije ljudskog organizma. Zato se esto koriste poveane temperature (saune, parne banje) za leenje niza infektivnih bolesti.

Kontrastno dejstvo na organizam i procesi koji ga aktiviraju. Kombinovanje toplih i hladnih terapija za jaanje organizma omoguava znatno proirenje temperaturnog opsega kojem se prilagoava organizam. Funkcije organizma su izraenije nego pri korienju samo toplih ili hladnih terapija. Na primer, magnetno polje i plazmeno telo organizma vie se skupljaju pod uticajem kontrastnih terapija to u njima jaa impulsna kolebanja, a samim tim i lake obrazovanje vode sa normalnom cirkulacijom.

Igra toplote i hladnoe podstie reakciju kapilarnog krvotoka organizma, to utie na njegovo obnavljanje. Taj fenomen umivanja organizma krvlju doprinosi lakem ienju organi-

zrna od nataloenih tetnih materija, uspostavlja rad endokrinih lezda, pojaava imunitet.

Reakcije organizma na terapije elienja. Pri elienju veoma je vano znati reakciju svog organizma na terapiju koja se primenjuje.

Jaina reakcije menja se u zavisnosti od karaktera terapije, a takoe i snage organizma, uslova i naina primene. Postizanje pravilne reakcije organizma na terapiju elienja je osnovni zadatak svakoga ko primenjuje metode elienja.To umnogom zavisi od jaine nadraaja, njegovog trajanja, lokacije i osetljivosti oveka.

Reakcija organizma na terapiju elienja ocenjuje se polazei od subjektivnih i objektivnih simptoma: dobro oseanje, prijatno oseanje toplote posle drhtavice, poveano raspoloenje, poveanje radne sposobnosti - subjektivni simptomi; istovremeno irenje krvnih sudova, oslobaanje vika toplote i brzo hlaenje su najvidljivije reakcije organizma.

Reakcije kao protivdejstvo organizma na nadraaje koje izazivaju hladne terapije mogu biti pojaane na dva naina: ili jakim prethodnim kretanjima ili zagrevanjem.

Reakcija moe biti razliita u zavisnosti od temperature tela pre hlaenja i ona je intenzivnija to je telo bilo toplije. Na osnovu toga, pre hladne terapije elienja, koja sniava temperaturu, koristimo drugu, koja podie temperaturu, topli tu. Svako telo moe ulaziti u hladnu vodu samo ako je toplo"- tako su govorili rodonaelnici leenja vodom. Prema tome, zagrevanje tela pre uticaja hladnoe najvaniji je faktor elienja.

Uspeh terapija elienja bie izraeniji:

1. to je nia temperatura, u dozvoljenim granicam, u toku terapije elienja, izraenija je i povratna reakcija organizma.

2. to se bre i energinije gubi toplota, to se bre i ostvaruje ponovni porast temperature. Postepeno gubljenje toplote,

31 3 0

koje traje dugo, ima za posledicu sporiju reakciju manjeg intenziteta, nego brzo hlaenje vodom niske temperature.

3. Visina temperature tela pre hlaenja, utie na povratno poveanje temperature organizma. Prethodno zagrejan organizam oveka reaguje jae od hladnog.

4. Uticaj hladnoe, zajedno sa mehanikim dejstvom pojaava povratnu reakciju organizma. Preterano hlaenje u toku terapije elienja izaziva u organizmu razorni stres, to se manifestuje grozniavim stanjem i zimogroljivou (ponekad nesvesticom).

5. Ponaanje osobe posle smanjenja temperature utie na brzinu povratne reakcije: pasivnost je usporava, a kretanje je pojaava i ubrzava.

6. Osnovni pokazatelj pravilnog korienja terapije elienja je brza povratna reakcija organizma. Tada je lice, koje koristi terapiju, zatieno od bilo kakvog rizika i neeljenih posledica.

7. U poetku se preporuuju samo one terapije elienja kojima se dobijaju slabe ili osrednje povratne reakcije organizma, koje ga jaaju i ne slabe ga razornim stresom. ak je i P. Ivanov poinjao svoje elienje - trening postepeno i oprezno, privikavajui organizam na sve vei i vei uticaj hladnoe.

3 2

KAKO SE ORGANIZAM PR1LAGOAVA NA HLADNOU I TOPLOTU

Znajui kakve promene izaziva elienje organizma, potreb-Z v n o je objasniti kako, pod uticajem tih faktora, organizam postaje sposoban da se suprotstavlja ekstremnim prirodnim uslovima.

PRIRODNA AKLIMATIZACIJA NA EKSTREMNE USLOVE IVLJENJA.

Od davnina nam je poznata pria o razmaenom, naviklom na toplu klimu Rimljaninu, koji je doao u goste polugolom i polubosom Skitu. Kako se ne smrzne"? - upitao je toplo odeveni Rimljanin, tresui se od hladnoe. Zar se tvoje lice smrzava"? - upitao je Slot. Dobivi negativan odgovor od Rimljanina, on je rekao: Ja sam sav kao tvoje lice".

Iz navedenog primera jasno se vidi da otpornost na hladnou u znatnoj meri zavisi od mesta na kome ivi ovek. ovek, rodivi se na jednom ili drugom mestu, ve dobija sposobnost da daleko lake podnosi ekstremne uslove tog mesta, od tek pridolog. Ovo se dogaa zbog toga to energija odreenog mesta od samog zaea deluje na razvoj ploda, dajui mu odgovarajua svojstva. ovek je prilagoen takvim uslovima i odlino ih podnosi.

Drugi razlog za aklimatizaciju na ekstremne uslove je taj to zbog surovosti klime organizam neprekidno koristi svoje odbrambene mehanizme. Sami uslovi ivljenja, neprekidno de-

33

lujui na organizam, uvebavaju i izotravaju mehanizme ter-moregulacije.

Ishrana i prilagoavanje organizma ekstremnim uslovima.

Ako sagledamo iskustva naroda koji ive u ekstremnim uslovima i pogledamo ime se oni hrane, otkriemo vanu zakonitost: oni se hrane samo onom hranom koja raste ili se gaji u mestima njihovog ivljenja. Oni ne koriste u ishrani proizvode uvezene iz udaljenih mesta. Ako upotrebljavaju uvozne proizvode poinju se razbolevati.

Fenomen ove pojave je u tome to su produkti, odgajeni u mestu ivljenja, maksimalno prilagoeni lokalnom stanovnitvu. Kada ih ovek koristi u ishrani, on unosi u svoj organizam materiju koja je prilagoena ekstremnim uslovima. Zato organizam nita ne gubi, ne troi energiju za dodatnu apsorpciju suvinih materija. 1 obratno, koristei produkte koji su prilagoeni drugim regionima i klimatskim zonama, ovek unosi u svoj organizam zajedno sa njima dezorijentaciju i dezadaptaciju.

Na primer, zimi u centralnoj Rusiji uobiajeno je da se jedu svee jabuke, mandarine i narande. Smatra se da na taj nain mi dopunjavamo na organizam vitaminima i ostalim to ga ini zdravijim. U sutini to ni iz daleka nije tano. Ovi produkti rastu u toplo vreme godine, zato imaju osobinu da se bore protiv toplote. Ako ih ovek koristi zimi, kada je hladno i vlano, onda on dopunski unosi u svoj organizam hladnou i vlagu. Kao rezultat ovoga dolazi do slabljenja mehanizama prilagoavanja - ovek postaje zimogroljiv, osea hladnou, oteava se varenje hrane i drugo.

Mnogi narodi tradicionalno koriste neke naine ishrane koji im omoguavaju da se uspeno suprotstave ekstremnim prirodnim uslovima. Na primer, narodi Krajnjeg Severa piju fokino ulje, a tibetanci - specijalni aj na osnovi topljenog maslaca. Ispostavlja se da slini produkti omoguavaju zatitu od spoljnje surovosti i gubljenja tanosti koje prouzrokuje hladnoa. U Rusiji je uobiajeno da se u zimskim mesecima jede mast.

34

Upotreba u ishrani produkata koji stvaraju sluz, kao to su hlcb, krompir, prekrupe, makarone, maslac i drugo, kao i teko varljivih kombinovanih produkata - smea produkata bogatih belanevinama (mesa), krobom (krompir, pagete, prekrupa) i eerom, glavni je razlog nastanka sluzi u organizmu.

Terapijama elienja izbacujemo sluz iz organizma. Da nam ne bi curilo iz nosa neophodno je da manje koristimo proizvode od kojih se stvara sluz, kao i kombinacije produkata koji su tetni za zdravije.

Izvrite na sebi mali eksperiment: izbacite iz upotrebe, nekoliko meseci, hranu od koje se stvara sluz. Ukljuite u dnevni obrok kuvano povre, integralne prekrupe, proizvode sa prirodnim belanevinama, svedite na minimum upotrebu masnoe. To je u sutini dijeta za spreavanje stvaranja sluzi u organizmu. Ukoliko jedete meso i ribu, ograniite njihovu upotrebu na tri puta sedmino. Ne troite vie od tri jajeta sedmino.

Potovanje ovog pravila omoguava vam da pravilno ponete sa elienjem i izbegnete prehlade.

Zahvaljujui eksperimentima Galine Sergejevne Satalove oigledno je dokazano da pravilna ishrana i drugi faktori prirodnog ozdravljenja utiu na otpornost organizma prema hladnoi i toploti. Radi oiglednosti navodimo njen eksperiment.

U leto 1990. godine izveden je eksperiment s ciljem pro-vere sposobnosti oveka da podnese dugotrajna teka fizika optereenja u ekstremnim uslovima pustinje. U program eksperimenta ukljueni su i pacijenti G. Satalove, koji su do nedavno bolovali od hroninih bolesti (dijabetes, hronina hipertonija koja nije podlegala leenju, ir na dvanaestopalanom crevu, ciroza jetre, teki pielonefritis, srane mane kod gojaznosti). U grupi su bili 58-godinji voaputa, koji je bolovao od hronine hipertonije, i 75-godinja G. atalova - rukovodilac ekspedicije. U programu eksperimenta planirano je da se prepeai 500 kilometara po pesku Centralnog Karakuma. Pretpostavljalo se da e marruta biti savladana za 20 dana. Meutim, uesnici mara su veoma lako podnosili ogromne fizike napore u tekim klimatskim uslovima i marrutu su preli za 16 dana.

35

Veoma su se dobro oseali i ne samo da su sauvali svoju teinu nego su se i udebljali, iako su koristili minimalnu koliinu hrane i vode.

U toku drugog eksperimenta - prelaska od Araljska do Karaterna peko peane pustinje KiziJkum, G. atalova pokuala je utvrditi koliko je mogue smanjiti potrebu za vodom ljudskog organizma u pustinji. Posmatrajui lokalno stanovnitvo uoila je da su oni pri prelasku desetina kilometara preko pustinje nosili sa sobom dve male flae vode.

Kada je ekspedicija bila duboko u pustinji, a inilo se da je temperatura dostigla maksimum, G. atalova je odluila da uini mali eksperiment i popila je gutljaj hladne vode. Sve to je preivela posle toga teko je opisati recima. Ona se prisea: Uhvatila me je neka nenormalna ed. Ponekad mi se inilo da se nalazim na granici ludila. Imala sam oseanje da sam mogla popiti kantu vode, dve, tri. Trebalo je na predahu popiti samo jednu aicu toplog aja da bi halucinacija bila kao rukom odneta. Razlog je, po mom miljenju, to obina, hladna voda nije struktuirana kao pri kuvanju. Kasnije, u toku drugih prelazaka pustinje (bilo ih je etiri), pila sam zajedno sa mojim saputnicima samo prokuvanu vodu i nikakvih neprijatnih iskustava nemam. Kada bi me jako muila ed, stavljala sam u usta kameni kako bih izazvala luenje pljuvake, to jest tenosti, naravno strukturirane".

Istraivanje G. Satalove omoguava da se izvede zakljuak daje organizamu, ak i ne priviknutom na toplotu, ali u uslovima pravilne ishrane, dovoljno 1-2 litra vode na dan.

Periodina gladovanja i sposobnost prilagoavanja na ekstremne prirodne uslove.

Kod biljaka i ivotinja u toku njihovog evolutivnog razvoja razvili su se zadivljujui mehanizmi prilagoavanja krajnje nepovoljnim uslovima. im pone jaka toplota ili hladnoa biljke i neke ivotinje zavravaju svoju ivotnu aktivnost, prelazei u posebno stanje, u kome se za odravanje ivota koristi

36

minimum energije.To stanje se karakterie posebnom otporno-u i imunitetom prema povredama.

Neto slino, ali u manjoj meri, uoava se i kod ljudi za vreme gladovanja. Ispostavlja se da plansko gladovanje (1-2 dana u nedelji, 3-7 i vie dana u tri meseca, 10-20 dana i vie jednom u pola godine ili u godini) daje mogunost organizmu da se dobro prilagodi na nepovoljnu toplotu i hladnou.

Na primer, P. K. Ivanov 50 godina kombinovao je elie-nje hladnom vodom sa doziranim gladovanjem. Na isti nain postupao je poetkom ovog veka i amerikanac Bullison. Periodino je gladovao po sedam nedelja, hranio se iskljuivo sve-im biljnim produktima, kretao se celu godinu, bez obzira na vremenske uslove, samo u ogrtau punih 30 godina.

Redovno gladovanje i pravilna ishrana omoguili su poznatom zagovorniku zdravog naina ivota Polu Breggu da se prilagodi ekstremnim uslovima. Evo kako to on opisuje (Udatim primerima gladovanje kao osnovni faktor prilagoavanja nepomi-nje se, iako se zahvaljujui ba njemu i ishrani organizam Bregga prilagodio ekstremnim uslovima - primedba autora).

Da bi dokazao da pri jakoj toploti uopte nema potrebe za unoenje soli u organizam otiao sam u Dolinu smrti u Ka-liforniji, jedno od mesta sa najtoplijom klimom na Zemlji u julu i avgustu. U poetku sam angaovao 10 mladih sportista sa koleda radi prelaska od Fernes-Krik-Rana u Dolini smrti do Stovepipe Walles, to iznosi oko 48 kilometara. Snabdeo sam sportiste tabletama soli i neophodnom koliinom vode. Furgon koji ih je pratio bio je krcat hranom za svaiji ukus - hleb, krofne, krekeri, sir, virle, konzervirano meso i drugo. Po elji, u svaki proizvod mogla se dodati so. Za sebe uopte nisam uzeo so i tokom celog puta sam gladovao. Eksperiment je poeo krajem jula. Termometar je pokazivao +41C. Krenuli smo u devet sati ujutru. Sto se Sunce vie podizalo vruina je postajala sve vea, iva u termometru se podizala i u podne dostigla 54 stepena. inilo nam se da nas suvi vazduh topi.

Momci su gutali tablete soli i pili kvarte (1,14 litara) hladne vode. Za doruak su jeli sendvie sa unkom i sirom, pili

37

kolu. Posle ruka odmorili smo pola sata i produili kretanje po uarenom pesku. Ubrzo su se zdravim momcima poele dogaati udne stvari. U poetku trojica su osetili muninu, ose-ali su se loe, pobledeli su i izgledali jako loe. Otpremili smo ih u Fernes-Krik-Ran u loem stanju. Sedmoro preostalih su produili eksperiment. Oni su kao i ranije pili mnogo tenosti i uzimali tablete soli. Zatim, neoekivano, petoro njih je osetilo grenje eludca, bilo im je loe. I njih smo otpremili u Fernes-Krik-Ran. Ostalo ih je dvoje od deset. Bilo je ve etiri sata popodne, sunce je nemilosrdno peklo naa leda. Skoro jedno-vremeno dva momka su pala od toplotnog udara, otpremljeni su u Fernes-Krik-Ran gde im je ukazana medicinska pomo.

Samo oni koji nisu uzimali so zavrili su putovanje. Bio je to veliki deda Bregg. Ostao sam na distanci sam i

oseao sam se svee kao bela rada. Ne samo da nisam koristio so nego ni hranu, gladovao sam, pio samo toplu vodu kada sam hteo. Zavrio sam putovanje za 10,5 sati i nisam osetio nikakve tegobe. Prenoili smo u atoru i ujutru realizovali obratnu mar-rutu, opet bez bilo kakve hrane i tableta soli.

Lekari su me detaljno pregledali i konstatovali da se nalazim u veoma dobrom stanju.

Ja jo uvek dokazujem da je nemogue nahladiti se. Na kraju stolea radio sam zajedno sa doktorom Bernardom Mak-feddenom, ocem i osnivaem fiskulturnog pokreta. On je orga-nizovao grupu ljudi koje su nazivali beli medvedi". Subotom, nedeljom i praznikom, kada je bilo hladno vreme ili smo na obalu Koni Ajlenda u Njujorku i bavili se fizikim vebama. Posle smo se kupali u ledenoj vodi Atlantskog okeana. Da li je nekada neko od kupaa dobio kijavicu? Nikada! Ljudi koji su etali obalom Koni Ajlenda u bundama i demperima, s neveri-com su gledali kako plivamo i ronimo u ledenoj vodi. Upravo ti posmatrai su se nahladili, a ne beli medvedi". Mi smo vero-vali u zdravu hranu (hranu koja ne stvara sluz), fizike vebe na sveem vazduhu i kupanje u ledenoj okeanskoj vodi. Danas sam lan dve divne organizacije iji se lanovi cele godine kupa-

38

ju na Koni Ajlendu u Njujorku: Belih medveda" i Ajsberga". Pored ovoga, lan sam i kluba zimskog plivanja u Bostonu. 1 ova grupa je dokazala da se moe kupati i u najhladnije vreme, a da nikada ne dobije anginu, kijavicu ili prehladu.

ivim u Kaliforniji gde temperatura tihookeanske vode zimi dostie 10C. Ukoliko ne putujem po svetu radi predavanja moete me videti kako koristim hladne banje u Santa Monici gde ivim.

Mnogi moji prijatelji, koji takode koriste prirodne dijete, pridruili su mi se za vreme zimskih kupanja".

Vetaka sredstva, koja pomau organizmu da se bre prilagodi nepovoljnim prirodnim uslovima.

Poznato nam je da terapije elienja veoma snano deluju na krvotok i izbacivanje tetnih materija iz organizma. Zbog toga bi njihova primena odjednom, na prethodno neoien organizam, izazvala pokretanje nataloenih tetnih materija, to bi se posle manifestovalo kao kriza ienja, sa svim simptomima prehlade, osipa po koi, probadanjem i oseajem lomljenja u udovima i drugo.

Pre no to pristupite elienju predlaem vam da oistite organizam i promenite nain ishrane.

Ukoliko odluite da gladujete jedanput u dve nedelje po 24-48 sati, to e biti znaajna podrka za uspeno jaanje.

39

OPTE P R E P O R U K E ZA S P R O V O E N J E V O D E N I H I TERAPIJA ELIENJA

Neosporna vanost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost u primeni ine vodene i terapije elienja najmonijim prirodnim faktorima ozdravljenja, velika glupost bi bila ne iskoristiti to poklonjeno bogatstvo. No pre to pristupite navedenim terapijama sagledajte osnovna pravila i preporuke, koje su davno proverene i vremenom se pokazale veoma korisnim.

Osnovno pravilo je svestan odnos prema hladnoi i toplo-ti. Ne treba ih se panino bojati. Moraete da savladate strah od hladnoe i toplote. Zapamtite da su hladnoa i toplota vai prijatelji.

Na prve pokuaje elienja veoma veliki uticaj imaju ljudi sa kojima se druite. Zbog straha, saaljenja, nepoverenja, podsmevanja i drugog mogu sve pokvariti. Nemojte misliti da e vam hladnoa tetiti, izazvati bolest i slino. Nita od toga nee biti. Ovo je posebno vano za jaanje dece. Va strah, pri-medbe odraslih u kombinaciji sa jakim stresnim uticajem na organizam, mogu formirati psiholoki, a zatim i negativan stav prema terapiji. Takav pristup samo moe da teti zdravlju.

Pre primene hladne terapije (polivanja) obavezno se pripremite psihiki na prijatan mir, za prijem energije koja daje zdravlje i pere" bolest. Ubedite i sebe i decu i s radou se po-livajte, kupajte i drugo.

Kao primer negativnog odnosa prema terapijama elienja naveu vam priu V. G. Cerkasova.

Trim, jednoga dana, kroz podmoskovsku umu po kojoj je tek pao sneg. Lepota neopisiva: sa belosnenih breza, crvenih oskorua, utih i tamnocrvenih listova javora i belog gloga, koji

41

nisu uspeli da opadnu u jesen zateeni iznenadnim mrazom i snegom, sipao je beli sneg, ne moe oi da otvori. Sunce obasjava sve unaokolo, sneg se presijava milijardama bljetavih kristala. Sve, hladan vazduh. Die se lako, spokojstvo te hvata od lepote i hladnoe. Trim samo u orcu, kao stoje pre dvesta godina trao Suvorov.

Ispred mene ena odevena od peta do glave u krzno: Na glavi kapa veliine dueka. Naravno dve ili tri ivotinje je bilo potrebno ubiti i odrati da bi se saila takva raskona topla kapa. izme sa kaljaama, al, kone rukavice. Siguran sam da se na Severnom polu odevaju lake. Deai od pet do est godina dri se za kraj bunde odeven tako da ne moe ni da se pomakne, podigne ruke, niti glavu da okrene. Drugi deak u kolicima, umotan u pet ebadi, tako upakovan u celofan da ne moe ni sunevu svetlost niti vazduha dobiti. Kako je to strano - odjednom e se nahladiti. I samo to me je ta ena ugledala (posle sam saznao daje lekar), uzbudila se, nespretno maui rukama kao koko krilima, poela je da vie:

- Kuda? Kui! Odmah! Bezumlje! Pneumonija! Smrt! Naravno, iznenadilo ju je takvo udo - bos po snegu, bez

kape, bez rukavica, samo u orcu. Negde se leio, nije zavrio leenje,pobegao, ni odeu mu nisu dali... Gledala me je sa suzama u oima i bolom u dui. Cutao sam dok sam prolazio pored nje, razgovarati sa takvima je beskorisno. I ja sam na nju gledao sa saaljenjem i nije mi bilo ao samo lekarke i njenih unuka, nego i psa. Vodila je na povodcu upavo psetance u nekakvom odelu od vate, vatirani kaputi, na dnu su otvori za ape izrezani, a na vrhu je zapertlan. Jadna ivotinja, takode, nije mogla da se kree, niti da potri niti da se povalja po snegu.

Eto kako se dva oveka mogu nai na suprotnim stranama. Teko da e razumeti jedan drugog. Ja sam shvatao tu enu, bio sam petnaest godina u njenom poloaju, utopljavao se kao i ona. A njoj je teko da shvati mene: ona za sve okrivljuje hladnou i utopljava se preko mere, nadajui se da e izbei bolest. Meutim, izbei je na takva nain je nemogue. Moe samo odgoditi lake bolesti i doekati teke".

12

1. Koristi hladne terapije na toplo telo. Ukoliko ne pri-menite ovo pravilo, posebno u hladno, suvo vreme, ranije ili kasnije biopatogena energija suvoe ili hladnoe prodree u vae telo i izazvae suvou i perutanje koe, njeno pucanje na listovima nogu i drugim mestima, pucketanje zglobova pri kretanju, suv ovji izmet, optu zimogroljivost organizma i probleme u funkciji varenja.

Malo ko zna da se najokaljeniji ovek dananjice Porflrij Ivanov, koji voli i oboava hladnou, jedanput nedeljno kupao u parnom kupatilu da bi istisnuo tu energiju iz organizma.

Imajui u vidu injenicu da se u koi nalazi veliki broj receptom koji su aktivni i osetljivi upravo kada je koa zagrejana, korisno je pre primene hladne terapije uraditi vebe za zagrevanje ili se istuirati toplom, a jo bolje skoro vrelom vodom. Primena hladne terapije posle toga, u vidu polivanja, kupanja, tuiranja i drugo, aktivno e delovati na kou i izazvae jaku povratnu reakciju organizma. Odgovor od receptom hladne koe bie znatno slabiji i nee izazvati te pozitivne promene u organizmu koje vi oekujete od primene hladnih terapija elienja.

Ako povrina tela i ceo organizam nisu zagrejani u koi slabo cirkulie krv.To znai da su krvni sudovi pod koom zgreni od hladnoe i pri primeni hladne terapije oni se jo vie gre. Pripremno zagrevanje omoguava da se krvni sudovi u koi napune krvlju. Tada e vam trebati znatno manji hladni nadraaji za dobijanje dobre povratne reakcije organizma.

to se tie pripremnog zagrevanja vano je da svi delovi tela budu ravnomerno zagrejani. Svako od nas moe primetiti na sebi, ukoliko se posle krae etnje potpuno obnai i dodirne rukom razne delove tela, daje temperatura tela svuda razliita: topao stomak, hladne noge, znoj ispod pazuha i drugo.

Zagrejte telo pre bilo koje vodene terapije do te mere da koa bude topla, ali ne i znojava. Posebnu panju treba obratiti na zagrevanje nogu i stopala. Od svih delova tela oni se najsporije zagrevaju, zato se za njihovo zagrevanje koristi jaka toplota.

13

Primena ovog prostog metoda omoguie vam da izbeg-nete jednu od glavnih greaka koja se ini pri primeni hladnih terapija elienja, dugo odsustvo reakcije zagrevanja od strane organizma. A kako se ona moe pojaviti u hladnom (nezagre-janom) organizmu, ako su njegovi krvni sudovi zgreni od dvostruke hladnoe - vlastite i zbog primene hladne terapije. Ovo objanjava sve prehlade koje se javljaju pri primeni hladnih terapija elienja (pod pojmom prehlada" podrazumeva se kompleks simptoma koji se sastoje od kijavice, kalja, ponekad umerenog poveanja temperature).

Sa fizioloke take gledita, sutina prehlade moe se svesti na dugo odsustvo naknadnog zagrevanja organizma usled zgrenosti krvnih sudova.

Za prethodno zagrejano tela bie kontrastna po temperaturi i voda koja nije mnogo hladna. Kao rezultat mi postiemo potrebni efekat pri malom gubitku temperature vlastitog tela.

2. Toplo kupanje zavri hladnim. Topla voda iscrpljuje i slabi organizam (Jin), hladna ga stimulie i jaa (Jang). Kombinacija toplog i hladnog jaa organizam i podstie zdrav razvoj (Jin i Jang su uravnoteeni).

3. Ne brii telo posle vodenih terapija. Na granici izmeu dve sredine obrazuje se posebno aktivna zona u kojoj su energetski procesi znatno jai, nego u dubini. Kada se ne briemo, prema meri suenja, ti udnovati procesi daruju organizmu dodatnu energiju. Zbog toga posle bilo koje vodene terapije uite u toplu prostoriju bez promaje i aktivno se kreite, zagrevajte i suite. Moete na mokro telo obui odeu. Pri tome, takoe, dolazi do ravnomerne i pravilne raspodele prirodne toplote. Prema izreci Knejppa: unutranja toplota tela koristi vodu sa spoljnjeg omotaa kao materijal za stvaranje najbolje, najintenzivnije toplote".

4. Zagrevanje posle hladne terapije. Posle bilo koje vodene terapije koja smanjuje temperaturu tela, potrebno je jedno vreme provesti u toploj prostoriji ili leati u toploj postelji.

44

Usled toga u organizmu dolazi do normalne razmene toplote i aktivnosti srca. Kada osetite da vam je toplo, priblino posle

15-30 minuta, ustanite i obucite se. Pri pred uzi manju ovih mera predostronosti sasvim je

bezopasno izlaziti na vazduh, bez obzira na vreme, ak je preporuljivo (posebno prornrzlim, zim ogrolj i vi m i ljudima podlonim prehladi) da se u prvo vreme kreu, hodaju, ali da ne koriste javni prevoz i ne stoje u mestu.

5. Na preteranu toplotu ne odgovarajte preteranom hladnoom. Ova preporuka se odnosi na bolesnike koji imaju povienu temperaturu. Ukoliko je temperatura uzrokovana upalom (tu je mnogo krvi), potrebno je postupiti na sledei nain: Ne smanjivati je jakom hladnom terapijom, ve rasporediti krv po elom telu, koristei vodene terapije na suprotnim delovima tela. Na primer, ukoliko vas usled poviene temperature boli glava stavite hladne obloge na noge.

6. Hlaenje glave. Kod primene hladnih terapija na celo telo ili vei deo tela obavezno ohladite i glavu. Ukoliko to ne moete uraditi u toku same terapije glavu ohladite pre terapije, umivanjem hladnom vodom ili hladnom oblogom.

Ovo se objanjava na sledei nain: pri elovanju hladnoe na spoljnji pokriva tela velika koliina krvi, koja se potiskuje iz kapilara u koi, ustremljava se prema centru organizma i, brzo prepunjavajui krvne sudove, moe izazvati neprijatne OSeaje prilivu, zastoj u cirkulaciji krvi, a kod lica sa bolesnim krvnim sudovima ak i poremeaje u svim krvnim sudovima.

Ukoliko primenjujete obino polivanje hladnom vodom ponite od lica i glave, prelazei na lea, grudi i ramena. Ukoliko glavu ne polivate vodom tada se prvo umijte, skvasite glavu i vrat a zatim polivajte lea, grudi i ramena. U drugom sluaju umivanje lica i hlaenje vrata dovoljno je da grenje vratne arterije usled dejstva hladnoe sprei priliv lavi u glavu.

Za vreme primene jako toplih terapija (parno kupatilo, sauna) hlaenje glave je jo potrebnije: ovde je potrebno tititi krvne sudove mozga od pregrejane krvi koja se povlaci sa pre-

45

grejane povrine. Navedena preporuka posebno se odnosi na starije i ljude koji imaju suenja krvnih sudova.

7. Poveanje intenziteta nadraaja. Svaka dua primena terapija elienja hladnoom, toplotom ili kombinovanjem navedenih terapija dovodi do smanjene osetljivosti organizma na njih. To stoje u poetku bilo prijatno i korisno za organizam, vremenom prestaje delovati. Zbog toga se mora poveavati intenzitet elienja (smanjivanje temperature vode, upotreba sne-ga, poveanje temperature vode ili pare pri korienju toplih terapija, poveanje kontrasta i vremena primene), ali pri tome treba biti veoma oprezan i paljiv. Sledei korak u terapijama elienja moe se primeniti tek kada ste se dobro pripremili i kada su povratne reakcije organizma jasno izraene.

Za slabe i bolesne osobe primena naglih i jakih terapija elienja niim se ne moe opravdati i esto izazivaju naglo pogoranje zdravstvenog stanja.

Pri izboru terapije elienja nikada se ne srne zanemariti subjektivno oseanje. Svaka terapija, koja izaziva neprijatno oseanje, bie za vas nekorisna i obratno: ukoliko vam se njena primena dopada, onda vam i sama terapija odgovara.

8.Trajanje kursa elienja u toku i posle leenja. Ukoliko ste bolesni, optereenje tokom elienja poveavajte postepeno i kontinuirano. Ovakav pristup mora trajati sve dok se vaa teina i opte stanje budu popravljali. Kad uoite da su se ijedno i drugo zaustavili na odreenom nivou i da vie nema nikakvih poboljanja, intenzitet terapija elienja postepeno smanjujte, vremenski skraujte, ali ne prekidajte terapiju. Izaberite za sebe najpogodniju varijantu i iste se pridravajte do kraja ivota. Naglo prekidanje terapije elienja je nekorisno i neprijatno. Ukoliko ovek sasvim prestane daje primenjuje rezultati elienja e biti neznatni i ubrzo e potpuno nestati. Zato program elienja nije privremena aktivnost, on traje ceo ivot.

9. Vreme dana za izvoenje terapija. Sve osveavajue terapije elienja najbolje je primenjivati ujutru, odmah po napu-

46

stanju postelje. Ravnomerna zagrejanost koe, koja se zadrala od tople postelje, olakava povratnu reakciju koe i organizma. Steeni energetski potencijal, postepeno se zrai i drae vas oko 12 sati.

Terapije koje se odnose na zagrevanje organizma - umi-rujue i uspavljujue, najbolje je primenjivati uvee, pred spavanje.

10. Hladne terapije koristi ee nego tople. Kupanje i polivanje prohladnom vodom pri pravilnoj primeni stimulie organizam. U toku dana mogu se dvaput primenjivati, a u toplo vreme i ee.

Kupanje toplom vodom pomae ienju koe. Imajui u vidu da se u toku dana kroz pore oslobodi oko 500 grama znoja, potrebno ga je sprati. Za ovo je dovoljno jedno tuiranje dnevno, terapiju zavrite hladnom vodom.

Za jedan dan, priblino 1/20 deo konog pokrivaa odumire i obnavlja se. Potpuno obnavljanje koe realizuje se za 20 dana. Izumrfe, oroale elije stvaraju sloj koji oteava disanje preko koe i luenje neistoa. Pored toga, one predstavljaju hranu mikroorganizmima. Stoje vei sloj odumrlih elija koe laki je ivot kolonijama mikroba. Da biste ovo izbegli negujte vau kou, koristei jedanput nedeljno vrue kupke ili parne banje (saune). Zimi se to moe raditi dva puta nedeljno, otklanjajui ujedno suvou i hladnou.

11. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Iskoristite ove osobine vodenih terapija za borbu sa svim bolestima kako je to radio i P. Ivanov.

- Evo ta sam ja otkrio: Ne samo da banja i sauna iste, nego i hladnoa jo bolje odstranjuje iz oveka sluz i svaku prljav-tinu. Ali, deco moja draga! Kad bi vi znali staje to hladnoa! Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet! Kako ona leci, kako ona isti, kako ona jaa svaku elijicu i budi centralnu eliju mozga i ceo nervni sistem, svaki krvni sud! Kakvu sreu i zdravlje daruje"!

47

Ako toplota u organizmu pobuuje destruktivne procese povezane sa raspadanjem i rastvaranjem to hladnoa, s druge strane, pobuuje kompletnu telesnu strukturu da izbaci sve suvino. 1 stvarno voda izbacuje iz sebe sve pri kuvanju i pri zamrzavanju.

12. Priinenjujui vodene terapije uvek imaj u vidu svoju konstituciju. Ovo je jedno od najvanijih pravila. Ima ljudi kod kojih je zagrevanje organizma, pod bilo kojim uslovima, veoma izraeno. Oni ak idu i po jakom mrazu bez rukavica. S druge strane imamo ljude kod kojih je zagrevanje organizma veoma slabo.Takvi ljudi Se smrzavaju i pri neznatnom smanjenju temperature. 1 pri tome su i jedni i drugi apsolutno zdravi ljudi. Pri primeni terapija elienja to je potrebno uvaavati. U suprotnom izazvaete preterano naraivanje najvanijih ivotnih funkcija vaeg organizma i imaete odgovarajue poremeaje funkcija.

Ljudima, koji po konstituciji imaju vie sluzi, najbolje odgovaraju tople i suve terapije; sa konstitucijom ,,Zui"umerene; sa konstitucijom Vetra" vlane i tople. Osobama poslednjeg tipa preporuuje se da vodene terapije primenjuju ee u odnosu na prva dva tipa. Sto smo stariji sve vie moraju preovla-davati tople i vlane terapije u odnosu na one koje hlade organizam. Kada ponete redovno da primenjujete vodene terapije, posebno terapije za elienje organizma, ubediete se u znaaj navedenih preporuka.

13. Posebne kone zone i elienje. U konom pokrivau ljudskog tela nalaze se milioni nervnih receptom. Dco njih je iokusiran u aktivnim takama, drugi deo u itavim aktivnim re-jonima ili zonama posebnog dejstva. U poslednje spadaju vrat, dlanovi, stopala i neki drugi delovi tela.

Zaustaviemo se ukratko na tri zone koje imaju veliki znaaj pri korienju vodenih i terapija elienja.

Vrat. U kanonu starotibetske medicine ,,Cud-i" vrat se oznaava kao najvaniji deo organizma. Uvek se smatralo da su udarci naneti po vratu, najtraumatiniji i tla dovode do gubitka

48

svesti. Oni se masovno koriste u dudou i drugim sistemima napada i zatite. Slabiji udarci u vrat imaju efekat teenja i vraaju izgubljenu svest. Najefikasnije reanimacione metode realizuju se preko vrata. Kod problema sa disanjem potrebno je blago udarati sa obe strane ispupenog dela vratnih prljenova; kod slabljenja srane aktivnosti jakim udarcima po ispupenom deki sedmog vratnog prljena. Povoljno dejstvo pri leenju mnogih oboljenja ima segmentarna masaa, koja je popularna u mnogim zemljama.

Naunici, koji su izuavali reakcije organizma na nadraaj hladnoom ili toplotom kone zone sedmog vratnog prljena, utvrdili su da takvi nadraaji izazivaju pozitivne promene kod srano-vaskularnih poremeaja.

Ogroman doprinos u izuavanju vratnog dela dao je A. B. Serbak (1933. g.). On je razvio teoriju o simpatikom vratnom regionu i razvio novi metod refleksno-segmentnog dejstva vratni metod.

Pri nadraivanju konih receptom hladnoom ili toplotom na tom vratnom segmentu dolazi do korekcije mnogih funkcionalnih poremeaja, koji se odvijaju u velikom mozgu, ulima, spletovima i nervima gornjeg dela" organizma i, stoje posebno vano, raznim unutranjim organima. Osetljivi vrat" ispoljava dejstvo na veliki broj susednih i udaljenih organa i sistema.

Naunici su nedavno dokazali da se centri regulisanja srano-vaskularnih funkcija ne nalaze u malom mozgu, kako su to ranije mislili, nego u vratnom delu kimene modine. Prema podacima naunika, nadraaji koe vrata formiraju vanrene komande", koje sa velikom tanou i brzinom forsiraju rad srca i krvnih sudova.

Dlanovi. Prouavanjem kone slike dlana ljudi se bave nekoliko hiljada godina. Daleko pre nae ere u drevnoj Kini pojavila se hiromantija, to u prevodu sa grkog znai gledanje u dlan. Gledanjem u dlan bavili su se u drevnoj Indiji, antikoj Grkoj i Rimu.

Znaenja kone slike na dlanu mogu se itati i u izvesnoj ineri odreivati pojedinani patoloki simptomi bolesti. Prema

49

linijama dlana lekari dijagnoziraju tuberkulozu plua,iskrivljenje kime, patologiju eluca, dijabetes, psorijazu, otosklerozu, miom materice i niz drugih oboljenja. Posebna slika koe dlana uoena je kod reumatskih obolenja. Slika se stvara daleko pre kliniki izranih simptoma bolesti i zato moe biti iskori-ena u svojstvu ranog dijagnostikog testa.

Saka ruke i dlan su kao neka periferna filijala vratnog zadebljanja kimene modine. Na povezanost dlana sa visceralnim (utrobnim) delovima tela, pored dobro izuenih nervnih pute-va, ukazuju i kanali unutranjih organa (plua i srca) koji se, prema podacima klasine akupunkture proteu do ruke i ake.

U japanskom nainu leenja iacu veliki znaaj se pridaje masai pritiskanjem prstiju. Jedan od najpoznatijih pobornika ove metode N.Tokuhiro pie da su prsti ruke organski povezani sa centrima u mozgu i unutranjim organima, zbog ega poveanje snage i elastinosti prstiju pozitivno utie na eeli organizam. Prema njegovom miljenju, redovno fiziko vebanje prvog prsta poveava funkcionalnu aktivnost mozga, drugoga - eluca, treeg - creva, etvrtog-jetre, petog - srca. Stunjaci za iacu tvrde da se kod ljudi, koji boluju od raznih sranih oboljenja, esto uoavaju slabi mali prsti, posebno levi. Ponekad su oni slabi do te mere da se ne mogu pravilno ispraviti. U takvim sluajevima zadatak je poveanje snage i pokretljivosti petog prsta.

Razliiti temperturni uslovi, koji deluju na kou ruku, izazivaju navedene povratne reakcije organizma. U vezi sa navedenim sasvim su dobre kontrastne vodene terapije za aku ruke.

Stopala. U treu zonu koju emo analizirati spadaju stopala nogu. Ako dlanovi odgovaraju sedmom i osmom konom vratnom segmentu koji se spajaju u vratnoj izboini (zadebljanju), tada stopala predstavljaju drugi po vanosti deo kimene modine - prvi i drugi sakrumski segment, koji lociraju u centru slabinskog zadebljanja.

Najznaajnijim materijalima o sastavu koe na stopalima raspolae japanski naunik J. Hirosava, koji je za 30 godina rada ispitao 600 hiljada stopala. Naunik smatra da se sva za-50

paanja o fizikom i psihikom stanju oveka mogu proitati sa njegovih stopala. Prema odreenim znacima na nogama J. Hirosava dijagnozira mnoga oboljenja, tvrdei daje ovakva metoda raspoznavanja bolesti mnogo tanija od bilo koje druge.

Prema kineskim izvorima preko povrine stopala protee se kanal bubrega. On ima jednu taku Jun-cjuanj"koja se nalazi u centru stopala. To je veoma efikasna taka koju od davnina koriste u akupunkturi pri leenju upale krajnika, afazije, afoni-je, lupanja srca, utice, neuralgije metatarzusa i nesanice. Kori-enje te take posebno je korisno pri pruanju hitne pomoi i otklanjanja greva kod dece.

Na bazi nervnih i humoralnih veza stopala sa kaudal-nim (repnim) delovima kimene modine i organima male karike moe se predvideti prisustvo projekcionih zona slabi n-sko-sakrumskog dela kime, mokranopolnog aparata i nekih organa eludano-crevnog trakta na tabanima.

Uticaj hladnoe (hodanje po snegu, veoma hladne vode do 1 minute) i toplote podstie aktiviranje urogenitalnog trakta i drugih funkcija organizma.

Razliiti oblici glavobolja lece se elienjem stopala (dej-stvom vode na stopala).

Najosetljivija i najefikasnija taka tog dela tela je He-gu. U sluaju bolesti, koja je povezana sa prenapregnutou oiju, masira se meki deo velikog prsta na obe noge na mestu projek-tovane zone hipofize. Nezavisno od naina na koji je dolo do prehlade vri se opte zagrevanje i masaa stopala. Posebno paljivo se masiraju projekcione zone oba pluna krila i hipofize. Masaa mekog dela velikog prsta preporuuje se kod pehlade, koja je prouzrokovana sinusitisom. Kod jake prehlade ta zona je posebno osedj iva, zato ju je potrebno ne samo masirati nego i pritiskati na nju u osnovi lanaka (falangi) noktiju. Dobro dejstvo ima 1,5 minutno masiranje projekcione zone bubrega na stopalima.

Masaa stopala je rasprostranjena u mnogim zemljama Istoka. Prema miljenju indijskog doktora V. Singha noge su svojevrsna razvodna ploa sa 72 hiljade nervnih zavretaka. Plo-

51

corn, preko koje se moete prikljuiti na bilo koji deo tela. Masaa nogu, posebno povrine stopala, popularna je u mnogim regionima Indije. Njenom primenom neki specijalisti lee mnoga teka oboljenja kao to su bronhijalna astma i epilepsija. U toku terapije indijski maseri koriste u veoj koliini bademovo ih sezamovo ulje. Veliki znaaj pridaje se snazi pritiskanja: ono ne srne biti slabo, ali ne i preterano jako. Neophodno je pronai srednji - optimalni pritisak, koji se kod veine odraslih ljudi kree u granicama oko 6 kilograma.

Pri leenju hemoroidalnih kriza istonjaki maseri udaraju ivicom (bridom) ake po stopalima obolelih ili ih primoravaju da skau bosi po okruglom kamenju. I u jednom i u drugom sluaju otri udarci po stopalima podstiu cirkulaciju krvi u kar-linim organima i smanjuju zastoj u hemoroialnim venama. Radi otklanjanja zatvora i poboljanja funkcija bubrega istonjaki maseri koriste najprostije metode leenja: kotrljanje flae napred - nazad sedei u stolici; naraivanje stopala etkom za masau u pravcu od prsta ka peti po 3 minuta s leva i desna; hodanje u mestu ili prelazak sa prsta na pete na specijalnom gumenom igliastom tepihu.

Masae se moe lako zameniti zagrevanjem stopala, a najbolji uticaj ispoljavaju kontrastne vodene terapije.

Ukoliko iz bilo kog razloga ne moete da primenite opte terapije elienja, koje deluju na opisane tri zone, ee koristite lokalne vodene i terapije elienja na opisana tri dela tela.

14. Kontraindikacije kod vodenih i terapija elienja. rContrainikacija pri pravilnoj primeni vodenih i terapija elienja skoro da i nema: postoje samo vea ili manja ogranienja temperature i vremena.

Poodmakle godine nisu prepreka za primenu terapija samo treba biti oprezan kod primene maksimalnih (graninih) temperatura. Iako su kod ljudi u poomaklim godinama mogue degeneracije krvnih sudova, koje ne dozvoljavaju hladna dejstva i jako tuiranje; mogunost pojave miokarditisa ograniava primenu preterano toplih terapija koje optereuju srce. Ov-de treba postupati veoma oprezno i prethodno ojaati srce.

Mladalaki uzrast dozvoljava primenu terapija ak i deci koja su se tek rodila. U ovom uzrastu potrebno je izbegavati terapije koje jako nadrauju (iritiraju) i znatno smanjuju temperaturu tela.

Trudnoa nije prepreka, za vreme trudnoe zabranjene su terapija koje potresaju veliku i malu karlicu - tuiranje stomaka i slabina (krsta), tuiranje odozdo nagore medice (perineuma).

Menstrualni period'nema kontraindikacija,ali postoje ogranienja. U to vreme ne treba poinjati hladne terapije i obustaviti sve to moe izazvati pojaan priliv krvi u karline organe, kao i suvian odliv krvi.

U svim ostalim sluajevima treba postupati u skladu sa zdravim smislom.

53 52

TERAPIJE ELIENJA

Najbolje i najrasprostranjenije terapije elienja su polivanje hladnom vodom ili kupanje u prirodnom bazenu (jezero, reka, more) i parna banja ili sauna. Pre no to pristupimo njihovom opisu naveu dve meke" terapije elienja koje mogu posluiti kao priprema za ozbiljnije terapije.

Delimino trljanje. Ovo je najblaa od svih vodenih terapija, slui za jaanje organizma i za odreivanje reakcije organizma na hladnu vodu.

Delimino polivanje neznatno oduzima toplotu, pa ga dobro podnose stariji i slabi ljudi. Pozitivna strana ove terapije je to se moe tano dozirati optereenje organizama hladnoom.

Provoenje. Covek, dovoljno zagrejan pripremnim zagreva-njem, stoji potpuno nag. Uzima punu aku vode i tom vodom snano se prska. Zatim tom istom rukom jako trlja nadole i nagore po nakvaenoj povrini, dok se ista potpuno ne osui. Poinje od grudi, posle prelazi na stomak, noge i ruke. Leda moe nakvasiti mokrim pekirom i njime ih dobro istrljati.

U poetku koristiti vodu koja je zagrejana na sobnoj temperaturi (20-23C), a zatim svaki dan smanjivati temperaturu vode za jedan stepen sve dok koa ne pone jako i brzo da crveni. Kada se postigne taj efekat vodu ne treba dalje hladiti.

Ovaj metod moe se realizovati i umotavanjem svakog dela tela u mokar pekir (85x75 cm) i brzim brisanjem tela istim pekirom, to posebno odgovara ljudima koji su veoma maljavi.

55

Tu jednostavna terapija doprinosi poboljanju sna, poveanju apetita, poveanju raspoloenja i drugo.

Fizioloko dejstvo terapije zavisi od temperature vode koja se koristi, odnosno od razlike izmeu temperature vode i temperature tela, jaine mehanikih nadraaja, to jest od trajanja i snage trenja. Sto je nia temperatura vode i to se energinije realizuje ovaj metod, ostvaruje se vei uticaj na krvne sudove i nervne zavretke koe.

To trljanje korisno je za regulisanje krvnog pritiska i cirkulacije krvi, za zasienje koe krvlju, za elienje tela, da bi se ono moglo lake suprotstavljati tetnom utkaju vremena i surove klime, kod kataralnog stanja disajnih kanala, kod reu-matskih bolova u miiima i zglobovima.

Trljanje je kontraindikativno za neurostenike i histerine ljude.

Opte trljanje. Ova terapija je jaa od prethodne. Realizuje se na sledei nain: uzmite arav od grubog lanenog platna, duine 2 - 3 metra i irine 1,5 metar i nakvasite ga vodom, ija je temperatura 1 5 - 1 2 C . Malo ga iscedite i umotajte se do ispod pazuha. Sedite na stolicu i ponite energino trljati svoje telo kroz mokar arav.

Trajanje terapije ne srne da bude due od 3 - 5 minuta i mora se zavriti im celo telo postane toplo na dodir. Moete zamoliti bilo koga da vam pomogne u trljanju.

Ova terapija je posebno korisna za lica sa poveanom teinom i slabom razmenom materija.

Kako je najbolje polivati se (kupati se). Moete se polivati prohladnom ili hladnom vodom u kui, na ulici i slino.

Najbolje vreme za ovu terapiju je jutro (odmah posle ustajanja) i vee (priblino 2,5 do 3 sata pre spavanja).

Ako vam je hladno obavezno se morate zagrejati do pojave toplote po elom telu (ali ne do znojenja).

Posle ovoga uzmite jednu do dve kante vode, goli sedite u kadu (ili uei na petama) i ravnomerno sipajte vodu sebi na

glavu, lice, leda i grudi. Kompletna terapija polivanja traje 2 - 3 sekunde.

Ukoliko se polivate na ulici sve navedeno uradite stojei. Najbolje je ako polivanje vrite stojei na travi ili na tvrdoj podlozi.

Ukoliko vie volite kupanje naspite toliko vode da ona potpuno prekrije vae telo. Skinuvi se, lagano i ritmino udahnite i zaronite u vodu: sedite, zatim leite i zaronite glavu. Zene, da ne bi skvasile kosu, mogu da zarone do grla, a pri ustajanju nakvase lice i vrat tom istom vodom. Terapija traje 1 0 - 1 5 sekundi.

Najbolje je kupati se (ne due od 1 minuta) u prirodnom bazenu (reka, jezero, more, bazen sa hladnom vodom). U vodu treba ui s to je mogue bre, a najbolje je skoiti sa mostia na glavu. Vano je postii oseaj opekotine na koi, a zatim to bre izai iz vode. Na ovome se kupanje u prirodnom bazenu moe i zavriti.

Ne treba se odmah brisati, najbolje je da obuete bade mantil i uete u toplu prostoriju (ako ste terapiju realizovali na ulici). Zapamtite, morate osetiti opekotinu od hladnoe, a zatim prijatnu toplinu i bodrost u elom organizmu. Posle ove terapije ne bi trebalo da bude nikakvog rashladivanja niti drhtavice.

Kao dopunu, posle polivanja moete primeniti tranje u mestu ili raditi druge intenzivne fizike vebe.

Ova terapija e omoguiti vodi u vaem organizmu da pree u stanje isparavanja i sauva to svojstvo oko 12 sati. Pored efekta elienja, ova terapija ima i znaajnu snagu leenja.

Kupanje pod hladnim tuem smatra se da nije tako efikasno. Probajte polivanje i kupanje u prirodnom bazenu i tuiranje. Vae iskustvo e vam rei ta najbolje deluje na organizam. Pri tome napominjem, ukoliko se ova terapija primenjuje na zemlji, dolazi do uzemljenja organizma i pravilne raspodele energije u organizmu.

57 56

Zimska kupanja - morevanje. Devetnaestog januara (na Bogojavljenje) voda u svim prirodnim bazenima je unikatna. Ona moe dugo da stoji ne kvarei se. Jo od davnina bilo je uobiajeno kupati se u vodi kroz probijeni led radi jaanja organizma. Tom vodom se moete i polivati.

Lckari su prouavali reakcije ljudskog organizma na zimsko kupanje u reci. Istraivanja su omoguila da se dode do zakljuka da zimsko kupanje izaziva 6 puta veu potrebu organizma za kiseonikom. To poveanje je uslovljeno kako ne-svesnom - spontanom miinom aktivnou (hladni miini tonus i drhtavica) tako i svesnom - svojevoljnom (vebe pre kupanja, plivanje). Posle zimskog kupanja skoro u svim sluajevima javlja se vidljiva drhtavica. Vreme njenog nastanka i intenzitet zavise od duine morevanja. Temperatura tela, pri boravku u ledenoj vodi poinje da opada priblino posle jednog minuta kupanja. Kod moreva koji se dugo kupaju ona opada do 34 stepena. Do vraanja temperature tela u prethodno, normalno stanje obino dolazi nakon 30 minuta posle kupanja u ledenoj vodi.

Ispitivanja frekvencije sranih kontrakcija kod moreva pokazala su da se posle 30 sekundi provedenih u ledenoj vodi, bez aktivnosti miia, kontrakcije smanjuju priblino na 71 - 60 otkucaja u minuti. Pod uticajem elienja kod moreva, ne samo da se poveava produkcija toplote organizma nego postaje i ekonominija,zbog preovladavanja procesa slobodne oksidacije u organizmu. Pri slobodnoj oksidaciji energija koja se oslobaa u organizmu ne akumulira se u vidu rezervi adenozin-trifosfata natrijuma (ATF) nego se odmah pretvara u t