2 3

PreveoNikola Pajvani

4 5

Copyright 1929, 1930 by Alfred A. Knopf, Inc.Copyright renewed 1956, 1957 by Dashiell HammetThis translation published by arrangement with Alfred A. Knopf, an imprint of the Knopf Doubleday Group, a division of Random House, Inc.

Translation copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Dashiell HammettThe Maltese Falcon

Hozeu

6 7

Spejd i Arer

Vilica Semjuela Spejda bila je dugaka i koata, brada mu je bila slovo V to tri ispod savitljivijeg slova V njegovih usta. Nozdrve su mu se krivile unazad da stvore jo jedno, manje, slovo V. Njegove ukastosive oi bile su vodoravne. Motiv slova V ponovo se javljao u gustim obrvama to su se irile u stranu iz dve istovetne brazde iznad kukastog nosa, a svetlosmea kosa rasla je nanie iz visokih ravnih slepoonica i pod otrim uglom se spajala na elu. Izgledao je sasvim prijatno, kao plavokosi satana.

On ree Efi Perin: Da, duo?Efi je bila vitka preplanula devojka kojoj se smea halji-

na od neeg vunenog pripijala uz telo, kao da je mokra. Oi su joj bile smee i vragolaste na sjajnom dekastom licu. Zatvorila je vrata za sobom, naslonila se na njih, pa rekla: Neka devojka hoe da te vidi. Zove se Vonderli.

Klijent?Izgleda. Svejedno e hteti da je primi: obara s nogu.Uvedi je, duo, ree Spejd. Uvedi je.

1

Deijel Hemet8 Malteki soko 9

Nepravilne sive ljuspe pepela od cigareta istakale su utu povrinu stola, zeleni upija i ono malo papira to je bilo tu. Prozor iza mrke zavese, otvoren petnaest ili dvadeset centimetara, putao je iz dvorita vazduh koji je neodre-eno mirisao na amonijak. Pepeo na stolu skupi se pa odmile na povetarcu.

Gospoica Vonderli je gledala sive ljuspe kako se sku-pljaju i mile. U njenim oima bilo je nelagode. Sedela je na samoj ivici stolice. Stopala je drala ravno na podu, kao da e svakog asa ustati. ake u tamnim rukavicama stezale su tanku tamnu torbicu na krilu.

Spejd se zaljulja na stolici pa upita: Dakle, kako ja mogu da vam pomognem, gospoice Vonderli?

Ona uzdahnu pa ga pogleda. Proguta knedlu i uur-bano ree: Da li biste mogli? Mislila sam Da to jest Onda zagrize donju usnu sjajnim zubima pa ne ree nita. Samo su joj tamne oi sada govorile, moleivo.

Spejd se osmehnu i klimnu glavom kao da je shvata, ali prijatno, kao da nije re ni o emu ozbiljnom. On ree: Recimo da mi ispriate o tome, od poetka, pa emo onda da vidimo ta nam valja initi. Najbolje da se vratite to dalje moete u prolost.

To je bilo u Njujorku.Da.Ne znam gde ga je upoznala. Hou da kaem, ne znam

gde u Njujorku. Mlaa je od mene pet godina tek joj je sedamnaest i nismo se druile s istim ljudima. ini mi se da nikada nismo bile bliske koliko sestre treba da budu. Mama i tata su u Evropi. To bi ih ubilo. Moram da je vratim pre nego to se oni vrate.

Da, ree on.

Efi Perin ponovo otvori vrata, pa izae u ekaonicu i stade s rukom na kvaki da kae: Izvolite ui, gospoice Vonderli.

Glas ree: Hvala vam, tako tiho da su rei bile raz-govetne samo zbog savrenog izgovora, i na vratima se pojavi mlada ena. Kretala se sporo, opreznim koracima, gledajui Spejda kobaltnoplavim oima, istovremeno stid-ljivim i ispitivakim.

Bila je visoka, gipka i vitka, bez ijednog otrog ugla na sebi. Telo joj je bilo pravo, visokih grudi, noge dugake, ake i stopala uzani. Obukla se u dve nijanse plavog koje je izabrala zbog svojih oiju. Uvojci kose koji su padali ispod plave kape bili su tamnorii, njene pune usne jar-kocrvene. Beli zubi sijali su u polumesecu koji je stvarao njen srameljivi osmejak.

Spejd ustade, pokloni se i akom debelih prstiju pokaza hrastov naslonja pored svog stola. Bio je visok svih metar osamdeset. Zbog irokih oblih ramena telo mu je delovalo gotovo kupasto nimalo ire nego deblje i zbog toga mu nedavno ispeglano odelo nije dobro stajalo.

Gospoica Vonderli proaputa: Hvala vam, tiho kao ranije pa sede na ivicu drvenog sedita.

Spejd se spusti u svoju stolicu na okretanje, okrenu se etvrtinu kruga ka njoj, utivo se osmehnu. Osmehivao se ne razdvajajui usne. Sva slova V njegovog lica sada se izduie.

Kroz zatvorena vrata ulo se kuc-kuc-kuckanje pa sla-bano zvonce i prigueno zujanje pisae maine Efi Perin. U nekoj susednoj kancelariji neka snana maina tupo je vibrirala. Na Spejdovom stolu mlitava cigareta tinjala je u mesinganoj pepeljari prepunoj ostataka mlitavih cigareta.

Deijel Hemet10 Malteki soko 11

Jedina adresa koju sam imala bila je post restant. Napi-sala sam joj novo pismo, i jue posle podne sam otila u potu. Ostala sam tamo do mraka, ali nje nije bilo. Jutros sam ponovo otila, i jo nisam videla Korin, ali sam videla Flojda Terzbija.

Spejd ponovo klimnu glavom. Mrtenja nestade. Zamenio ga je izraz pronicljive panje.

Nije hteo da mi kae gde je Korin, nastavi ona, beznadeno. Nije hteo nita da mi kae, sem da je ona dobro i da je srena. Kako ja u to da verujem? To bi mi on svejedno rekao, zar ne?

Naravno, sloi se Spejd. Ipak, moda je istina.Nadam se da jeste. Iskreno se nadam da jeste, uskli-

knu ona. Ali ja ne mogu ovako da se vratim kui, da je uopte ne vidim, da ne porazgovaram s njom ak ni tele-fonom. Nije hteo da me odvede kod nje. Rekao je da ona ne eli da me vidi. U to ne mogu da poverujem. Obeao je da e joj rei da me je sreo i da e je dovesti da me vidi ako ona pristane veeras u hotel. Rekao je da zna da ona nee pristati. Obeao je da e doi sam ako ona nee. Rekao je

Ona uuta, preplaeno stavivi ruku na usta kada se vrata otvorie.

ovek koji je otvorio vrata ue, ree: Oh, oprostite!, uurbano skide smei eir s glave, pa se povue.

U redu je, Majlse, ree mu Spejd. Ui. Gospoice Vonderli, ovo je gospodin Arer, moj ortak.

Majls Arer ponovo ue u kancelariju, zatvori vrata za sobom, obori glavu, osmehnu se gospoici Vonderli

Oni stiu prvog sledeeg meseca.Spejdove oi zablistae. Onda imamo dve nedelje, ree.Nisam znala ta je uradila sve dok nije stiglo njeno

pismo. Poludela sam od brige. Usnice joj zadrhtae. ake joj zgnjeie tamnu torbicu u krilu. Previe sam se bojala da je uradila neto ovako da bih otila u policiju, a ipak me je strah da joj se neto desilo neprekidno terao na to. Nikome nisam mogla da se obratim za savet. Nisam znala ta da radim. ta sam mogla?

Nita, naravno, ree Spejd, ali je onda stiglo njeno pismo?

Da, i ja sam joj poslala telegram, zamolila je da se vrati kui. Poslala sam ga ovde na post restant. To je bila jedi-na adresa koju mi je dala. ekala sam itavu nedelju, ali odgovora nije bilo, vie od nje nije stigla ni re. A mamin i tatin dolazak sve je blii. Zato sam dola u San Francisko po nju. Napisala sam joj da dolazim. Nije trebalo to da uradim, zar ne?

Moda nije. Nije uvek lako znati ta da se radi. Niste je nali?

Ne, nisam. Pisala sam joj da u doi u hotel Sent Mark i preklinjala je da doe i dozvoli mi da porazgovaram s njom, ak i ako ne namerava da se vrati kui sa mnom. Nije dola. ekala sam je tri dana, ali ona nije dola, nije mi ak poslala ni poruku.

Spejd klimnu plavokosom satanskom glavom, saose-ajno se namrti, pa stisnu usne.

Bilo je uasno, ree gospoica Vonderli pokuavajui da se osmehne. Nisam mogla tek tako da sedim tamo da ekam ne znajui ta joj se desilo, ta joj se moe desiti. Nije vie pokuavala da se osmehne. Stresla se.

Deijel Hemet12 Malteki soko 13

Arer ree. Aha. Glas mu je bio teak, grub.Gospoica Vonderli die pogled ka Spejdu, hitro, ela

nabranog izmeu obrva.O, ali morate biti paljivi! Glas joj je malice podrh-

tavao a usne su joj oblikovale rei u nervoznim trzajima. Ja se njega strano bojim, bojim se ta bi mogao da uradi. Ona je tako mlada, i to to ju je on doveo ovamo iz Nju-jorka tako je ozbiljno da on moda ne da joj moda neto ne uradi?

Spejd se osmehnu i potapa rukonaslon stolice.Samo sve prepustite nama, ree on. Znaemo mi

kako treba s njim.Ali moe li da joj neto uradi?, bila je uporna.Mogunost uvek postoji, mudro klimnu glavom

Spejd. Moete se, meutim, osloniti na nas da emo to da sredimo.

Oslanjam se na vas, ree ona iskreno, ali elim da znate da je on opasan ovek. Iskreno mislim da ne preza ni od ega. Verujem da ne bi oklevao da ubije Korin ako pomisli da e ga to spasti. Da li bi mogao to da uradi?

Niste mu pretili, zar ne?Rekla sam mu da samo elim da je vratim kui pre

nego to mama i tata stignu, tako da ne saznaju ta je uradila. Obeala sam mu da im neu rei ni re ako mi pomogne, ali e se u suprotnom tata sigurno postarati da on bude kanjen. Ne ne znam da li mi je poverovao.

Moe li da zataka stvar tako to e je uzeti za enu?, upita Arer.

Devojka porumene pa odgovori zbunjenim glasom: On ima enu i troje dece u Engleskoj. Korin mi je pisala o tome, da objasni zato je otila s njim.

i sa eirom u ruci naini neodreeno utiv gest. Bio je srednjeg rasta, snano graen, irokih ramena, debelog vrata, sa veseljakim, rumenim licem teke vilice i neto sedih u kratko podianoj kosi. Izgledalo je da je prevalio etrdesetu otprilike jednako davno kao Spejd tridesetu.

Spejd ree: Sestra gospoice Vonderli pobegla je iz Njujorka s tipom po imenu Flojd Terzbi. Ovde su. Gos-poica Vonderli je srela Terzbija i treba noas da se nae s njim. On e moda dovesti sestru sa sobom. Verovatnije je da nee. Gospoica Vonderli eli da naemo sestru, odvojimo je od Terzbija i vratimo je kui. Pogledao je gospoicu Vonderli. Je li tako?

Jeste, ree ona jedva ujno. Stid koji su Spejdovi uliziki osmesi, klimanje glavom i uveravanje postepeno odagnali ponovo joj je zarumeneo lice. Pogledala je torbi-cu u krilu pa ju je nervozno zagrebala prstom u rukavici.

Spejd namignu ortaku.Majls Arer prie i stade kod ugla stola. Dok je devoj-

ka gledala u svoju torbicu, on je gledao u nju. Njegove sitne smee oi preoe svojim smelim procenjivakim pogledom od njenog oborenog lica do njenih stopala pa opet gore do lica. Onda pogleda Spejda i nemo zviznu u znak odobravanja.

Spejd die dva prsta s naslona stolice kao kratak znak upozorenja pa ree:

S tim ne bi trebalo da imamo nikakvih problema. Dovoljno je samo da imamo noas oveka u hotelu koji e ga pratiti kada ode i tako nas odvesti do vae sestre. Ako ona doe s njim, i vi je ubedite da se vrati s vama, utoliko bolje. U suprotnom ako ne eli da ga ostavi poto je naemo pa, i to emo nekako da sredimo.

Deijel Hemet14 Malteki soko 15

stavila na Spejdov sto dve novanice od sto dolara. Hoe li ovo biti dovoljno?

Aha, ree Arer, a ja u lino da obavim posao.Gospoica Vonderli ustade i namah mu prui ruku.Hvala vam! Hvala vam!, uskliknu, pa prui ruku

Spejdu i ponovi: Hvala vam!Nema na emu, prekide je Spejd. Drago nam je. Bilo

bi zgodno da ili doekate Terzbija u prizemlju ili pustite da vas u nekom trenutku vidimo s njim u foajeu.

Hou, obea ona, pa ponovo zahvali ortacima.I nemojte da me traite, upozori je Arer. Videu

ja vas, bez brige.

Spejd otprati gospoicu Vonderli do vrata hodnika. Poto se vrati za sto, Arer pokaza glavom na novanice od sto dolara i samozadovoljno zarea: Stvarne su, nema ta, die jednu, presavi je i zavue u dep prsluka. A u njenoj torbici imaju brau.

Pre nego to e sesti Spejd smesti u dep drugu nova-nicu. Onda ree: Pa, nemoj da je gnjavi previe. Kako ti se ini?

Slatki! A ti meni kae da je ne gnjavim. Arer izne-nada prasnu u smeh bez veselja. Moda si je ti, Seme, prvi video, ali sam se ja prvi prijavio. Stavio je ruku u dep pantalona i zaklatio se na petama.

Napravie ti s njom svata, vidim ja. Spejd se vuje naceri, otkrivi ivice zuba duboko u vilici. Mnogo si mi ti pametan. Poe da mota cigaretu.

Stvarno ih obino imaju, ree Spejd, mada ne uvek u Engleskoj. Nagnuo se napred da dohvati olovku i notes. Kako on izgleda?

O, ima trideset pet godina, moda, visok je kao vi i ili je prirodno crnomanjast ili je veoma preplanuo. I kosa mu je tamna a ima guste obrve. Pria veoma glasno, hvalisavo, a ima nervozno, razdraljivo dranje. Ostavlja utisak da je ostavlja nasilan utisak.

Spejd, koji je pisao u notes, upita ne diui pogled: Boja oiju?

Plavosive su i vodnjikave, ali ne kao da je slabi. I o, da ima izraenu jamicu u bradi.

Mrav, srednje ili snano graen?Pravi sportski tip. Pleat je i dri se pravo, njegovo

dranje bi se moglo opisati kao oigledno vojniko. Kada sam ga jutros videla bio je u svetlosivom odelu, a na glavi je imao sivi eir.

ime se bavi u ivotu?, upita Spejd poto je spustio olovku.

Ne znam, ree ona. Nemam ni najblau predstavu.U koliko sati dolazi kod vas?Posle osam.Dobro, gospoice Vonderli, tamo e biti na ovek.

Pomoi e akoGospodine Spejde, moete li doi vi ili gospodin Arer

lino? Nainila je moleiv pokret obema rukama. Da li biste mogli lino da se postarate za to? Ne elim da kaem da e ovek koga biste poslali biti nesposoban, ali oh! mnogo se bojim onoga to moe da se desi Korin. Bojim se njega. Da li biste mogli? Ja bih oekivau da naplatite vie, naravno. Otvorila je torbicu nervoznim prstima i