UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Slobodan B. Krnjaji ć, dipl.inž.

Dinamika populacija jajnih parazitoida kupusne sovice (Mamestra

brassicae L.) sa osvrtom na mogućnost korišćenja Trichogramma

evanescens Westwood u suzbijanju štetočina iz reda Lepidoptera

- Magistarska teza -

Novi Sad, 2002. godine

ČLANOVI KOMISIJE

ZA OCENU I ODBRANU MAGISTARSKE TEZE:

1. dr Pero Štrbac, redovni profesor za predmet Posebna entomologija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, mentor rada ____________________________________________ 2. dr Radmila Almaši, redovni profesor za predmet Posebna entomologija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu ____________________________________________ 3. dr Ljubodrag Mihajlović, redovni profesor za predmet Šumarska entomologija na Šumarskom fakultetu u Beogradu ____________________________________________

Relizacija ovog rada, u okviru poslediplomskih studija iz Entomologije

na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, započeta je pod rukovodstvom

prof. dr. Radosava Sekulića, a završena pod rukovodstvom prof. dr. Pere Štrpca.

Eksperimentalni deo rada je realizovan u Laboratoriji za biološku borbu,

Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu u Beogradu, laboratorijama Instituta za

kukuruz u Zemun Polju i u Institutu "Srbija" - Centru za pesticide i zaštitu

životne sredine u Zemunu.

Dugujem zahvalnost prof. dr. Radosavu Sekuliću i prof. dr. Peri Štrpcu za

izraženu pomoć u toku poslediplomskih studija i usmerenje istraživanja u

okviru ovog rada.

Zahvalan sam i dr Marku Injcu, naučnom savetniku za podstrek, korisne

savete i pomoć pri izradi ovog rada.

Značajnu pomoć u ostvarenju ovog rada pružili su mi:

-prof.dr. Ljubodrag Mihajlović pri determinaciji parazitoida jaja,

- dr Pelagija Sisojević, pri determinaciji parazita lutaka,

- dr Miloje Brajković pri determinaciji parazita gusenica i

- dr Ljiljana Protić, pri determinaciji predatorskih stenica.

S A D R Ž A J

1. UVOD 1

2. MATERIJAL I METODE RADA 4

2.1. Proučavanje enotomofaune kupusa 4

2.2. Determinacija T. evanescens 6

2.3. Broj položenih jaja M. brassicae po leglu 7

2.4. Praćenje leta leptira M. brassicae 7

2.5. Fekunditet i dužina života imaga M. brassicae 7

2.6. Razviće M. brassicae na konstantnim temperaturama 8

2.7. Biologija T. evanescens 9

2.7.1. Razviće T. evanescens na konstantnim temperaturama 10

2.7.2. Prezimljavanje T. evanescens 11

2.7.3. Broj generacija T. evanescens 11

2.7.4. Plodnost T. evanescens u zavisnosti od domaćina

i dopunske ishrane 11

2.8. Utvrđivanje alternativnih domaćina za T. evanescens 12

2.9. Primena T. evanescens u suzbijanju štetočina

iz reda Lepidoptera na kupusu 13

3. REZULTATI RADA 14

3.1. Proučavanje entomofaune kupusa 14

3.1.1. Proučavanje entomofaune kupusa u prvoj godini

istraživanja 14

3.1.2. Proučavanje entomofaune kupusa u drugoj

godini istraživanja 22

3.2. Determinacija T. evanescens 26

3.3. Broj položenih jaja M. brassicae po leglu 27

3.4. Praćenje leta leptira M. brassicae 28

3.5. Fekunditet i dužina života imaga M. brassicae 28

3.6. Razviće M. brassicae na konstantnim temperaturama 29

3.6.1.Embrionalno razviće M. brassicae na

konstantnim temperaturama 29

3.6.2. Razviće gusenica M. brassicae na

konstantnim temperaturama 30

3.7. Biologija T. evanescens 30

3.7.1. Razviće T. evanescens na konstantnim

temperaturama 30

3.7.2. Prezimljavanje T. evanescens 31

3.7.3. Broj generacija T. evanescens 32

3.7.4. Plodnost T. evanescens u zavisnosti od

domaćina i dopunske ishrane 33

3.7.4.1. Plodnost T. evanescens koja je odgajena

u jajima M. brassicae 33

3.7.4.2. Plodnost T. evanescens koja je odgajena

u jajima E. kuhniella 34

3.8. Utvrdjivanje alternativnih domaćina za T. evanescens 34

3.9. Primena T. evanescens u suzbijanju štetočina iz

reda Lepidoptera na kupusu u proizvodnim uslovima 34

4. DISKUSIJA 36

5. ZAKLJUČCI 42

6. LITERATURA 45

7. PRILOG 52

UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET NOVI SAD JUGOSLAVIJA Magistarska teza UDK 595.786:595.79:632.937.3(043.2) Podneta _______2002

Dinamika populacija jajnih parazitoida kupusne sovice (Mamestra brassicae L.) sa

osvrtom na mogućnost korišćenja Trichogramma evanescens Westwood u suzbijanju

štetočina iz reda Lepidoptera

Slobodan B. Krnjajić, dipl.inž.

- Sažetak -

Praćenjem dinamike populacije kupusne sovice (Mamestra brassicae) konstatovani su

sledeći parazitoidi i predatori: Trichogramma evanescens, Chrysopa carnea, Apantheles sp.,

Microgaster mediator, Nabis pseudoferus, Syrphidae. Praćenjem biologije M. brassicae

registrovana je njena pojava od sredine maja do kraja septembra. Plodnost ženki se kretala od

850 do 1633 jajeta se, a dužina života leptira se kretala od 8,8 do 11,1 dana. Razviće gusenica

na konstantnim temperaturama trajalo je od 23 do 66 dana. Praćenjem biologije T. evanescens

ispitan je njen način prezimljavanja, konstatovano je 12 generacija u toku godine. Plodnost

ženki u zavisnosti od domaćina i dopunske ishrane kretala se od 33,2 do 89,9 jaja, a razviće na

konstantnim temperaturama se kretalo od 7 do 40 dana. Utvrđeni su i alternativni domaćini

ove vrste u prirodi i laboratorijskim uslovima (Mamestra oleracea, Ostrinia nubilalis,

Polychrosis botrana, Plutella xylostella, Ephestia kuhniella, Sitotroga cerealela, Spilactica

mendica, Operophtera brumata, Agriopis marginaria, Agriopis leucopaearia, Autographa

gamma, Noctua pronuba, Agrotis exclamationis, Amates c-nigrum, Sesamia cretica).

Ispitana je i mogućnost veštačkog umnožavanja i masovnog ispuštanja T. evanescens u cilju

kontrole brojnosti M. brassicae u uslovima komercijalne proizvodnje kupusa.

Ključne reči: Trichogramma evanescens, Mamestra brassicae, kupus, parazitoid, predator,

dinamika populacije, feromoni, biološka borba

Disertacija je odložena u Biblioteci Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (70

stranica, 23 grafikona, 32 tabele i 6 originalnih fotografija, original na srpskom jeziku sa

sažetkom na srpskom i engleskom jeziku).

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF AGRICULTURE NOVI SAD YUGOSLAVIA Master of Science thesis UDC 595.786:595.79:632.937.3(043.2) Submitted _______2002 Population dynamics of egg-laying parasitoids of cabbage moth (Mamestra brassicae L.)

and possibilities of utilizing Trichogramma evanescens Westwood in controlling pests of

the Lepidoptera order

Slobodan B. Krnjajić, B. Sc.

- Abstract-

During the investigation of population dynamics of cabage moth (Mamestra

brassicae) numerous parazitoids and predators were found: Trichogramma evanescens,

Chrysopa carnea, Apantheles sp., Microgaster mediator, Nabis pseudoferus and Syrphidae.

Studying the biology of M. brassicae its occurrence was monitored from mid may to end of

september. Imago fecundity was 850 to 1633 eggs and life span was form 8,8 to 11,1 days.

Catepillar development at constant temperatures was from 23 to 66 days. The biology of T.

evanescens was monitored, including its way of overwintering, it was registrated 12

generations over the year. Female fecundity depending on host plants and supplementary

nourishment was from 33,2 to 89,9 eggs, and development at constant temperatures was from

7 to 40 days. Alternative hosts were determined for the species both in the natural

environment and in laboratory (Mamestra oleracea, Ostrinia nubilalis, Polychrosis botrana,

Plutella xylostella, Ephestia kuhniella, Sitotroga cerealela, Spilactica mendica,

Operophtera brumata, Agriopis marginaria, Agriopis leucopaearia, Autographa gamma,

Noctua pronuba, Agrotis exclamationis, Amates c-nigrum, Sesamia cretica). T. evanescens

was reproduced in laboratory conditions and mass released into the environment to evaluate

possibilities of its utilization in controlling M. brassicae in commercial cabbage production.

Key words: Trichogramma evanescens, Mamestra brassicae, cabbage, parasitoid, predator,

population dynamics, pheromones, biological control.

A copy of this thesis is filed in the Library of the Faculty of Agriculture, University of Novi

Sad (70 pages, 23 graphs, 32 tables and 6 original photos, original manuscript in Serbian with

summary in Serbian and English).

1. UVOD

Kupus je jedna od važnijih gajenih povrtarskih biljaka naših krajeva.

Njegova proizvodnja moguća je samo uz intezivnu agrotehniku i hemijsku

zaštitu. U ovakvom agrobiotopu javljaju se uglavnom R-selektirane štetočine.

Jedna od njih je i kupusna sovica Mamestra (Barathra) brassicae L.

(Lepidoptera: Noctuidae) (I n j a c i sar. 1989).

Kupusna sovica hrani se i drugim krstašicama. Higrofilna je vrsta i ubraja

se u ekonomski važne štetočine brojnih kultura, prvenstveno šećerne repe i

kupusu. U našim uslovima razvija dve generacije i ima izražen biotički

potencijal (S i v č e v, 1981). Redovno se javlja u visokoj brojnosti, posebno u

drugoj generaciji, a u slučaju iznad praga štetnosti od 2% potrebno je njeno

hemijsko suzbijanje (I n j a c i sar. 1989).

Intezivnom primenom insekticida rešeno je njeno suzbijanje, ali uz niz

negativnih pratećih problema, vezano za ostatke pesticida u biljkama, zemljištu

i vodotocima.

Imajući u vidu značajnu ulogu parazita i predatora kupusne sovice,

primena hemijskih insekticida na većim površinama dovodi do znatnih

poremećaja u biološkoj ravnoteži insekatske zajednice kupusa.

Primena entomofagnih insekata, preparata na bazi bakterija i virusa,

neškodljivih za čoveka, toplokrvne životinje i korisnu entomofaunu, velika je

prednost u sklopu integralne zaštite kupusa. Posebno, uzimajući u obzir da se

kupus koristi i u svežem stanju u ljudskoj ishrani.

Na smanjenje šteta od kupusne sovice može se uticati na više načina.

Jedna od metoda je primena prirodnih neprijatelja, posebno parazita i predatora

u cilju biološkog suzbijanja ove štetočine. Kao što je slučaj i kod drugih štetnih

vrsta insekata, smatra se da se kupusna sovica može održati u tolerantnoj

brojnosti pomoću prirodnih neprijatelja.

Kupus je kultura gde se većina štetočina može suzbijati priznatim i

komercijalnim biološkim preparatima. Tako se najvažnija štetočina, M.

brassicae suzbija preparatom na bazi virusa Mamestrin MB (B u r g e r j o n i

sar. 1979; I n j a c i B u r g e r j o n, 1980; B u e s i sar. 1981). Ipak, sama

primena Baculovirusa u uslovima jakog napada ove štetočine nije spustila

njihovu brojnost ispod praga štetnosti (I n j a c i B u r g e r j o n 1980; B u e s

i sar. 1986).

Dinamika populacije insekatskih vrsta u prirodi zavisi od niza faktora

biotičke i abiotičke prirode. Svi su oni međusobno povezani u celinu, koji

zajedno deluju u okviru sredine organizma. Po svojoj prirodi oni su hemijskog,

fizičkog i biotičkog porekla. Udeo pojedinih faktora varira prema mestu i datom

momentu.

Na veću ili manju zastupljenost pojedinih vrsta parazitoida štetnih

insekata, a samim tim i na njihovu efektivnost u redukciji populacije koje

parazitiraju, veliki značaj imaju klimatski činioci, atraktivnost pojedinih vrsta

gajenih biljaka, kao i gustina populacije alternativnih domaćina, zatim,

potencijal razmnožavanja parazita, brojni odnos polova, pokretljivost,

sposobnost preživljavnja istih, itd.

Parazitizam kao jedan od faktora regulacije populacije jedne insekatske

vrste, zavisi i od blagovremene pojave parazitoida u odnosu na stadijum razvića

insekta koga parazitira, odnosno od stadijuma razvića domaćina koji je

najpogodniji za parazitiranje. Od vremenskih prilika često zavise poremećaji u

sinhronizaciji između pojave imaga entomofagnih insekata i odgovarajućih

stadijuma domaćina koje oni napadaju, što će se nužno odraziti i na kretanje

njihovih populacija. Poseban značaj imaju alterantivni domaćini parazita kao i

njihov međusobni brojni odnos.

Sistematika familije Trichogrammatidae proučavana je od mnogih

autora (M a r c h a l, 1936; N a g a r k a t i, N a g a r a j a, 1977; V o e g e l e,

1982).

Njihovoj biologiji, umnožavanju i korišćenju u praksi, takođe, posvećena

je značajna pažnja i objavljen je veliki broj radova. Koliko su značajni dokazuje

da su do sada održana dva svetska simpozijuma posvećena samo osicama iz

roda Trichogramma, i to u Francuskoj, Antib 1982. godine, i u Kini, Canton

1986. godine.

Parazitoidima jaja kupusne sovice kod nas se malo posvećivala pažnja.

Na rasvetljavanju sastava i uloge biokompleksa jajnih parazitoida i drugih

štetočina u poljoprivrednoj entomologiji kod nas je radio manji broj autora (V u

k a s o v i ć, 1925; B r a g i n a, 1926; B o g a v a c, 1953; T a d i ć, 1975; S i d o

r, 1982; M a n o j l o v i ć, 1984; K r n j a j i ć, 1987; G r b i ć, 1988).

Uloga T. evanescens i drugih vrsta roda Trichogramma u parazitiranju

jaja kupusne sovice i drugih vrsta štetnih insekata do sada je više obrađivana u

svetu. Usavršavani su metodi gajenja parazitoida u laboratorijskim uslovima i

unošenja u periodu masovnog leta imaga i polaganja jaja. B e a r d (1943), M a

k e e v (1968), T h e w k e i P u t t l e r (1970), D i a d e n k o i T r o n

(1971), Z i l b e r g l (1972), S t i m n e r (1977), ukazuju na mogućnost primene

T. evanescens u suzbijanju kukuruznog plamenca (Pyrausta nubilallis Hubn.).

Izvesne teškoće, međutim, nastaju zbog njene polifagnosti pa se ona teško može

usmeriti samo protiv jedne vrste insekta (K l o m p i T e e r i n k, 1978).

U novije vreme postignuti su prvi rezultati sa gajenjem T. evanescens "in

vitro" sa ciljem dobijanja velikog broja osica za masovno korišćenje u biološkoj

borbi protiv štetočina iz reda Lepidoptera (N o r d l u n d i sar., 1996; G r e i n

e r i sar., 1986), ali još uvek mnogi problemi gajenja T. evanescens "in vitro"

se istražuju.

S obzirom na izraženu potrebu za proučavanjem uloge koju korisni

organizmi imaju u redukciji brojnosti kupusne sovice, cilj ovog rada je bio

proučavanje kupusne sovice na kupusu i uloge jajnih parazitoida, posebno T.

evanescens u redukciji gustine populacije ove štetočine. Posebna pažnja

posvećena je biologiji T. evanescens (razviće na različitim temperaturama,

plodnost u odnosu na domaćina na kome se razvija, uticaj dopunske ishrane

imaga na plodnost, domaćine na kome se razvija u prirodnim i laboratorijskim

uslovima, broj generacija, prezimljavanje i dr.).

2. MATERIJAL I METODE RADA

Istraživanja dinamike populacije jajnih parazitoida kupusne sovice, sa

posebnim osvrtom na parazitoida T. evanescens, njegove uloge na redukciju

brojnosti kupusne sovice, obavljena su u prirodnim i laboratorijskim uslovima.

2.1. Proučavanje enotomofaune kupusa

Proučavanje kompleksa štetočina, parazitoida i predatora obavljeno je na

lokalitetu PKB "13. maj" u Zemunu. U toku 1986 godine praćen je proletnji

(setva 04. aprila), letnji (setva 11. juna) i kasni letnji rok setve (22. juli). Tokom

1987. godine praćen je kupus u dva roka setve (proletnja setva 22. april, i letnja

setva 15. juni) Na poljima pod kupusom izdvojeno je po 800 biljaka. Svaka

biljka je obeležena brojem, a ostavljena je zaštitna zona od 2 reda, da bi se

izbegao uticaj primenjenih insekticida. Izdvojene biljke nisu bile tretirane

insekticidima, a svakih 7-10 dana praćena je pojava i stepen napada štetnih i

korisnih insekata.

Starost biljaka kupusa određivana je po fazama starosti od 1 do 9 koje su

predložili A n d a l o r o i sar., 1983. i koristi se u SAD:

- faza 1 - su kotiledoni listići

- faza 2 - do 5 listova

- faza 3 - 6-8 listova

- faza 4 - 9-12 listova

- faza 5 - 13-19 listova

- faza 6 - 20-26 listova

- faza 7 - početak formiranja glavice

- faza 8 - delimično formirana glavica

- faza 9 - potpuno formirana glavica

U novije vreme u Evropi se koristi i decimalni sistem na bazi razvića

kupusa.

Biljke na kojima su položena jajna legla kupusne sovice su obeležavane

vezivanjem lista crvenim koncem. Jajna legla su ostavljana u polju da bi se dalje

pratila parazitiranost jaja ili pilenje gusenica. Parazitirana (pocrnela) jajna legla

su sakupljana i u laboratoriji dalje je praćeno izletanje parazitoida, koji su

determinisani i korišćeni za masovno gajenje i proučavanje njihove biologije.

Ispiljene gusenice kupusne sovice na kupusu u prirodnim uslovima

korišćene su za praćenje njihove dinamike populacije i razvića. Stupnjevi

razvića gusenica određivani su na osnovu boje i promera glavene čaure,

obojenosti i veličine gusenica. Završetkom ishrane gusenica menja boju (gubi

pigmentaciju i postaje svetlija), a smanjuje se u dužini, što je znak da predstoji

hrizalidacija. Gusenica napušta biljku hraniteljku i u zemljištu, neposredno

ispod biljke i na dubini od 5-10 cm preobrazi se u lutku. Po skidanju kupusa,

urađene su entomološke probe kopanjem i pažljivim pregledom zemlje

(100x100x20 cm). Registrovana je brojnost lutaka.

2.2. Determinacija T. evanescens

Determinacija parazitoida odgajenih iz jaja kupusne sovice, izvršena je

izdvajanjem genitalija mužjaka i njihovim upoređivanjem sa literaturnim

podacima datim od strane N a g a r k a t t i i N a g a r a j a (1977). Mužjaci

parazitoida držani su 24 časa u 5 % rastvoru KOH na sobnoj temperaturi. Zatim

je vršena dehidratacija provođenjem kroz seriju alkohola i to 75 % - 12 h, 95 %

- 8 h i 100% - 4 h. Potom je cela jedinka stavljena u kap Canada - balsam i pod

binokularom, sa entomološkim iglicama (Elephant 000) izdvajane su genitalije.

Izdvojene genitalije su prekrivene staklenim ljuspicama i ostavljene na sušenje

u sušnicu na temperaturi od 30°C. Na taj način su dobijeni trajni preparati

genitalija.

U cilju tačnije determinacije vršena su merenja (kod mužjaka i ženki koji

su eklodirali iz jaja sakupljenih u polju) veličina tela, krila, pipaka i genitalija.

Merenja organa kod 200 imaga (100 mužjaka i 100 ženki) su izvršena na

mikroskopu sa razmernikom (E. Leitz G.m.b.H. Wetzlar, mikrometer 2 mm lang

geteilt in 200 Teile). Merena je i veličina 100 jaja, na taj način što su sveže

parazitirana jaja kupusne sovice razbijena u kapi destilovane vode između

mikroskopske pločice i ljuspice blagim pritiskom, tako da jaje parazita ostane

neoštećeno.

2.3. Broj položenih jaja M. brassicae po leglu

U periodu masovnog leta leptira kupusne sovice, koji je praćen

feromonskim klopkama, i polaganja jaja, na okolnim biljkama kupusa

sakupljeno je 100 jajnih legala raznih veličina i u laboratoriji su prebrojana jaja

u leglu.

2.4. Praćenje leta leptira M. brassicae

Krajem vegetacije lutke kupusne sovice su sakupljene entomološkim

probama, kopanjem rupa dubine do 20 cm. Tako ponađene lutke donošene su u

insektarijum i stavljena su u eksikator sa vodom. Eksikator je pokriven gustom

platnenom krpom radi fotofobnosti. Lutke su u insektarijumu držane do

izletanja leptira. Praćena je eklozija leptira, parazitiranost i određivane su vrste

parazitoida.

Let leptira je praćen i pomoću dve feromonske klopke tipa levka sa

dodatkom vode i deterdženta. Takođe let je praćen i pomoću svetlosne klopke,

ali smo odustali od daljeg praćenja jer nismo bili u mogućnosti da je postavimo

u blizini oglednih parcela.

2.5. Fekunditet i dužina života imaga M. brassicae

Izleteli leptiri kupusne sovice su korišćeni za određivanje njihovog

fekunditeta. S obzirom da leptiri kupusne sovice imaju dopunsku ishranu, u

kavezima su hranjeni sa 30 % rastvorom meda, na natopljenom filter papiru koji

se nalazio u Petri kutijama. Pažljivim praćenjem parenja leptira, svaki par je

prebacivan u posebnu kartonsku kutiju (dimenzije 30 x 40 x 50 cm) sa 30%

rastvorom meda, koja je obložena belim papirom na kome leptiri polažu jaja.

Svakodnevno su položena jajna legla kupusne sovice odsecana zajedno sa

papirom, prebrojavana su jaja u leglu i dalje gajena.

Jedan broj jajnih legala kupusne sovice korišćen je za proučavanje

embrionalnog razvića na različitim temperaturama i za masovno umnožavanje

T. evanescens.

2.6. Razviće M. brassicae na konstantnim temperaturama

Embrionalno razviće kupusne sovice proučavano je u politermostatu na

temperaturama od 15, 20, 25 i 30°C. Jajna legla su zajedno sa navlaženom

vatom (da bi se sprečilo isušivanje jaja) stavljena u staklene flakone (dimenzije

15 x 4,5 cm) i u politermostatu dalje gajena na navedenim temperaturama.

Svakodnevno je praćeno pilenje gusenica.

Ispiljene gusenice su u navedenim staklenim flakonima u politermostatu

gajene na polusintetičkoj hrani na temperaturama od 15, 20, 25 i 30°C. Hrana se

sastojala od 2000 ml destilovane vode, 8 g agar-agara, 200 g pšeničnih klica, 40

g kukuruznog brašna, 2 g metil parahidrobenzoata, 6 g fruktoze, 8 ml 4M KOH,

20 g suvog kvasca i 3 g askorbinske kiseline. U destilovanu vodu dodaju se

agar, pšenične klice, kukuruzno brašno. Mikserom se homogenizuje masa i

sterilizuje u autoklavu 15 minuta. Nakon toga hrana se prohladi na 40°C i

dodaju se zaštitne materije (metil parahidrobenzoat), KOH, suvi kvasac,

fruktoza i ascorbic acid. Mikserom se ova hrana homogenizuje i razliva u Petri

kutije. Nakon hlađenja hrana se čuva u frižideru do korišćenja.

Ispiljene gusenice iz jajnih legala su gajene do trećeg stupnja grupno u

flakonima, a kasnije zbog kanabilizma, razdvajane su pojedinačno u flakone. Po

10 g hrane je stavljeno u svaki flakon i ista je po potrebi dodavana ili menjana u

slučaju pojave buđi.

U preostaloj hrani i izmetu gusenice se čaure. Lutke su ostavljene u

politermostatu do eklozije leptira.

Jedan broj ispiljenih gusenica kupusne sovice gajen je na veštačkoj hrani

na sobnoj temperaturi. Leptiri su zatim korišćeni za masovno dobijanje jaja i

umnožavanje T. evanescens.

2.7. Biologija T. evanescens

Masovno umnožavanje T. evanescens vršeno je na jajima M. brassicae i

Ephestia kuhniella Zell. (Lepidoptera: Pyralidae) u laboratorijskim uslovima

na sobnoj temperaturi. Za masovno umnožavanje T. evanescens koriste se sveža

jaja domaćina. Pre korišćenja, jaja smo izlagali UV zracima u trajanju od 15

minuta kako bi ubili embrione, da bi sprečili pilenje gusenica iz neparazitiranih

jaja.

Položena jajna legla kupusne sovice na papiru su odsecana i stavljena u

staklene flakone zajedno sa adultima T. evanescens u trajanju od 24 h. Posle

toga jaja su vađena i stavljana nova.

Jaja E. kuhniella su lepljena na staklene pločice koje su prethodno

držane u frižideru 30 minuta. Nakon vađenja pločica iz frižidera dolazi do

pojave kondenzovane vode na njima. Spoljni želatinski sloj horiona jaja se

rastvara i ona se zalepe za pločicu. Na ovaj način jaja su pričvršćena dovoljno

čvrsto da bi se moglo bezbedno manipulisati pločicama, a da jaja ne otpadnu.

Ovako dobijene pločice su izlagane T. evanescens u flakonima 24 časa, a potom

odvajane radi daljeg gajenja.

Brašneni moljac gajen je na mešavini pšeničnog i kukuruznog brašna u

odnosu 1:1. Sa 5 kg ovako pripremljene hrane može se odgajiti oko 70.000

gusenica. U posude se osim brašna stavljaju i kartonske trake u čijim se

naborima gusenice čaure. Kada prvi leptiri počnu da izleću te trake se vade i

postavljaju u posebne kaveze za izdvajanje jaja. Tu se one drže najduže 13

dana, a potom se vade i uništavaju, a dodaju se nove trake sa lutkama E.

kuhniella . Jedanput dnevno novi leptiri se prebacuju u kaveze za polaganje

jaja. Prethodno se leptiri parališu ugljen-dioksidom kako bi se olakšala

manipulacija. U ovim kavezima na dnu se nalazi mreža ili sito kako bi položena

jaja mogla pasti na pod. Ovako dobijena jaja mogu se lepiti na staklene pločice.

2.7.1. Razviće T. evanescens na konstantnim temperaturama

Jedan broj T. evanescens dalje je korišćen za masovno umnožavanje, a

drugi deo za proučavanje biologije razvića ovog korisnog insekta. Proučavano

je razviće ove osice na različitim temperaturama. U politermostatima na

konstatnim temperaturama (± 0,5°C) od 15; 17,5; 19; 22; 24,5; 25; 28; 29; 30;

31 i 32°C gajenje T. evanescens na jajima kupusne sovice vršeno je u staklenim

flakonima. Jaja su izlagana parazitiranju od T. evanescens u trajanju od 1 h.

Jajna legla sa položenim jajima od strane ovog parazita su zatim gajena na

navedenim temperaturama do izletanja imaga. Odnos dan : noć je 16 : 8 h. Na

”Apple McIntosh” kompjuteru u programu ”Cricket Graph” vršen je obračun

rezultata i programski je izračunata formula razvića koja je kasnije upoređivana

sa laboratorijskim podacima.

2.7.2. Prezimljavanje T. evanescens

Radi praćenja načina i mogućnosti prezimljavanja T. evanescens

parazitirana jaja M. brassicae ostavljena su u staklenim flakonima u

insektarijumu radi praćenja prezimljavanja. Jaja domaćina su izlagana

parazitoidima u različitim vremenskim rokovima (06.10., 09.10., 12.10., 15.10.,

19.10., 21.10., 23.10., 26.10., 28.10., 11.11. i 27.11.1987.g.) sa ciljem da se

prati i utvrdi i do kada su osice prisutne u prirodi, i do kada su u mogućnosti da

u prirodnim uslovima mogu parazitirati jaja domaćina.

2.7.3. Broj generacija T. evanescens

Jajna legla kupusne sovice koja je T. evanescens parazitirala

30.10.1986.g. ostavili smo u insektarijum radi praćenja prezimljavanja i broja

generacija u 1987.g. Svakodnevnim pregledima praćeno je izletanje parazitoida.

Tek izletelim osicama ponuđena su sveža jajna legla kupusne sovice. Nakon

toga parazitirana legla su i dalje praćena u insektarijumu sve do razvića nove

generacije. Na ovaj način mogli smo utvrditi broj generacija.

2.7.4. Plodnost T. evanescens u zavisnosti od domaćina

i dopunske ishrane

Broj odgajenih osica T. evanescens u jajima kupusne sovice i brašnenog

moljca proučavan je na sobnim temperaturama, sa dopunskom ishranom i bez

dopunske ishrane medom. Ženke T. evanescens odgajene iz jaja M. brassicae i

E. kuhniella, stavljene su pojedinačno u staklene flakone zajedno sa jajima

domaćina (i M. brassicae i E. kuhniella). U jednom broju flakona, osice T.

evanescens gajene su sa kapljicama 50% rastvora meda, a u drugom, osice su

gajene bez dopunske ishrane. Jaja štetočina su bila u većem broju nego što je

potencijalni fekunditet parazita, da bi ženke imale neograničene mogućnosti za

polaganje jaja. Jaja su bila izložena parazitiranju sve do uginuća ženki parazita.

Po ekloziji T. evanescens, registrovan je broj izletelih i uginulih imaga.

2.8. Utvrđivanje alternativnih domaćina za T. evanescens

U cilju iznalaženja alternativnih domaćina koji bi se mogli koristiti u

laboratorijskim uslovima za masovno umnožavanje ovog korisnog insekta

ispitivana je mogućnost parazitiranja jaja 16 vrsta štetnih insekata iz reda

Lepidoptera (Mamestra oleracea, Ostrinia nubilalis, Polychrosis botrana,

Plutella xylostella, E. kuhniella, S. cerealela, S. mendica, O. brumata, A.

marginaria, A. leucopaeria, A. gamma, N. pronuba, A. exclamationis, A. c-

nigrum, S. cretica i H. cunea), dve vrste iz reda Coleoptera (Tenebrio molitor

i Lema melanopa) i dve vrste iz reda Neuroptera (Chrysopa carnea i Ch.

perla).

Imaga napred navedenih vrsta su stavljena u žičane kaveze koji su obloženi

"masnim" papirom na koje ženke polažu jaja. Položena jaja na "masnom" papiru

su odsecana i u staklenim flakonima izlagana T. evanescens za parazitiranje.

Jaja su ostavljana do eklozije imaga parazitoida. Zatim, su registrovana

parazitirana jaja i broj eklodiralih i uginulih imaga.

2.9. Primena T. evanescens u suzbijanju štetočina iz reda

Lepidoptera na kupusu

Ispitivana je mogućnost primene T. evanescens u suzbijanju štetočina

kupusa iz reda Lepidoptera u proizvodnim uslovima. Ogled je postavljen na

kupusu letnje sadnje, na imanju PKB "13. maj" u Zemunu. Na površini od 40 ha

pod kupusom i karfiolom odabrana je površina od 1,5 ha kupusa, sorte "srpski

melez". Kao kontrolnu površinu uzeli smo biljke koje su bile udaljene 500 m,

zbog prostorne izolacije od ogledne površine. Odabrano je 0,15 ha kupusa iste

sorte i starosti. Cela površina se navodnjavala orošavanjem i to jedanput

nedeljno. Pre ispuštanja parazitoida utvrđena je brojnost jajnih legala kupusne

sovice i drugih vrsta. Ispuštanje osica izvedeno je u tri vremenska roka, u

razmacima 4 - 5 dana (28.07., 03.08. i 07.08. 1987. godine). Ispušteno je

ukupno oko 60.000 osica/ha. Korišćena je T. evanescens koja je umnožena na

jajima E. kuhniella. U želatinske kapsule (dužine 27 x 7 mm) stavljeno je po

200 parazitiranih jaja, koja su potom održavana u termostatu radi izletanja

imaga. Odmah po ekloziji prvih imaga kapsule su iznošene i otvarane u polju na

razmacima 10 x 10 m. Neposredno pre svakog ispuštanja pregledano je po 100

biljaka, na kontrolnoj i oglednoj površini, da bi utvrdili efekte prethodnih

ispuštanja. U kasnijem periodu (24.08., 31.08., i 07.09.1987. godine na istim

površinama iznošena su i jaja E. kuhniella prethodno nanešena na bele

kartončiće i praćena je parazitiranost istih u cilju naknadnih efekata ispuštanja

parazitskih osica.

3. REZULTATI RADA

3.1. Proučavanje entomofaune kupusa

3.1.1. Proučavanje entomofaune kupusa u prvoj godini istraživanja

Rezultati utvrđivanja brojnosti štetočina koabionata kupusne sovice

(Slika 1 i 2) tokom 1986. godine prikazani su u grafikonima 1, 2, 3 i 4 i

tabelama 1, 2 i 3 (u prilogu). Brojnost jajnih parazitoida na kupusu proletnje

sadnje prikazana je u tabeli 4, a brojnost parazita i predatora tokom godine u

grafikonima 5, 6, 7 i 8 i tabelama 5 i 6 (u prilogu). Rezultati ispitivanja razvića

gusenica kupusne sovice u polju tokom sezone prikazani su u tabelama 7, 8 i 9

(u prilogu).

Prikazani rezultati u grafikonu 1 i tabeli 1 (u prilogu) pokazuju da su

gusenice Plutella xylostella bile prisutne u visokoj brojnosti tokom cele

Slika 1: Leptir M. brassicae Slika 2: Gusenica M. brassicae

vegetacije, dok su gusenice Autographa gamma bile najbrojnije 24.06. (136).

Od sredine do kraja maja meseca brojne su bile i pagusenice Athalia rosae L.

koje su pravile manja oštećenja na listu. Od 09.06. ptice su u potrazi za

gusenicama (posebno gusenicama Noctuidae) oštećivale glavice kupusa, tako

da su ove gubile komercijalnu vrednost.

U toku letnje sadnje gusenice Pieris rapae su pravile značajnije štete, jer

je kupus bio u fazama 7-9 (grafikon 2, tabela 2 u prilogu). A. gamma se

javljala sporadično. Buvači (Halticinae) su se javile u visokoj brojnosti,

međutim štete od njih nisu imale ekonomskog značaja zbog već formirane

velike lisne mase.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

Bro

jnos

t šte

točin

a

16.05 21.05. 27.05. 09.06. 17.06 24.06. 10.07.

Datumi pregleda

P.xylostella

P.rapae

A.gamma

B.brassicae

Athaliarosae

020406080

100120140160180200220240260280300320340360380400

Bro

jnos

t šte

točin

a

17.06. 24.06. 10.07. 22.07. 30.07. 06.08. 13.08.

Datumi pregleda

P.xylostella

P.rapae

A.gamma

B.brassicae

Halticinae

Grafikon 1: Brojnost štetočina, koabionata F1 M. brassicae na kupusu

proletnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje: 4.april 1986)

Grafikon 2: Brojnost štetočina, koabionata F2 M. brassicae na kupusu

letnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje: 11.juni 1986)

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Bro

jnos

t šte

točin

a

06.08. 13.08. 20.08. 27.08. 10.09. 02.09. 01.10. 14.10. 30.10.

Datumi pregleda

P.xylostella

P.rapae

P.brassicae

A.gamma

06.08. 13.08. 20.08. 27.08. 10.09. 02.09. 01.10. 14.10. 30.10.0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000

5500

6000

6500

7000

7500

Bro

jnos

t šte

točin

a

Datumi pregleda

B. brassicae

Ptice

Grafikon 3: Brojnost štetočina, koabionata F2 M. brassicae na kupusu

kasne letnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje: 22.juli 1986)

Grafikon 4: Brojnost štetočina, koabionata F2 M. brassicae na kupusu

kasne letnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje: 22.juli 1986)

Na kupusu kasne letnje gusenice P. xylostella bile su najbrojnije tokom

avgusta (grafikon 3 i tabela3 u prilogu), ali nisu nanele značajne štete jer je

0 3

66

232

56

0 00 0 08 9

0 00

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

17.06. 24.06. 10.07. 22.07. 30.07. 06.08. 13.08.

Datumi pregleda

Bro

jnos

t leg

ala

Jajna legla

Parazitirana legla

kupus već formirao značajnu lisnu masu.

Najznačajnije štete su bile od Brevicoryne brassicae, registrovali smo

čak 7480 kolonija (22.09.). Takođe su i ptice napravile velike štete, oštetile su

čak 403 glavice kupusa od ukupno pregledanih 800 glavica. (grafikon 4, tabela

3 u prilogu).

Na leglima prve generacije kupusne sovice na proletnjem kupusu nismo

registrovali jajne parazite (tabela 4 u prilogu).

Na kupusu letnje sadnje registrovali smo ukupno 357 jajnih legala druge

generacije kupusne sovice. Od strane T. evanescens ukupno je bilo parazitirano

17 legala ili 4,7 %. Najviša parazitiranost (16,1 %) je bila 30.07 (grafikon 5,

tabela 5 u prilogu). Od drugih parazitoida i predatora registrovali smo kokone

Apantheles sp., larve Syrphidae i jaja Ch. carnea (grafikon 6, tabela 5 u

prilogu).

Grafikon 5: Parazitiranost legala M. brassicae na kupusu letnje sadnje,

vizuelni pregled 800 biljaka (Vreme sadnje: 11.juni 1986)

0 0 0

40 40

0 00 0 0 0

8

16

00 0 0 0 0

16

00

5

10

15

20

25

30

35

40

45

17.06. 24.06. 10.07. 22.07. 30.07. 06.08. 13.08.Datumi pregleda

Bro

jnos

t

Ch.carnea jaja

Apantheles sp.

Syrphidae

0

1

5

3

10

11

9

0 00 0

5

3

2

11

9

0 00

2

4

6

8

10

12

06.08. 13.08. 20.08. 27.08. 10.09. 22.09. 01.10. 14.10. 30.10.Datumi pregleda

Bro

jnos

t

Jajna legla

Parazitirana legla

Grafikon 6: Brojnost parazita i predatora na kupusu letnje sadnje, vizuelni pregled 800 biljaka (Vreme sadnje: 11.juni 1986)

Grafikon 7: Parazitiranost legala M. brassicae na kupusu kasne letnje

sadnje, na 800 biljaka (Vreme sadnje: 22.juli 1986)

Grafikon 8: Brojnost parazita i predatora na kupusu kasne letnje sadnje,

na 800 biljaka (Vreme sadnje: 22. juli 1986)

Na kupusu kasne letnje sadnje našli smo ukupno 39 jajnih legala druge

generacije kupusne sovice. Ukupno je bilo parazitirano 30 legala ili 76,9 %

(grafikon 7, tabela 6 u prilogu).

Od drugih parazita i predatora registrovali smo kokone ili lutkine kolevke

Apantheles sp., larvi Syrphidae, imaga stenica predatora i jaja Ch. carnea. U

ovim pregledima registrovana je i velika brojnost jaja Trioza brassicae (fam.

Hemerobiidae), međutim u kasnijim pregledima registrovali smo manji broj

njihovih larvi (grafikon 8, tabela 6 u prilogu).

U toku 1986.g. prve gusenice F1 M. brassicae registrovali smo 16.05.

(grafikon 9, tabela 7 u prilogu). Najveća brojnost je bila 27.05. i iznosila je 209.

69

301

514

1207

188 166

61

253

00

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1100

1200

1300

06.08. 13.08. 20.08. 27.08. 10.09. 22.09. 01.10. 14.10. 30.10.Datumi pregleda

Bro

jnos

t

Ch.carnea jaja

Apantheles sp.

Syrphidae

Trioza brassicae

Grafikon 9: Brojnost gusenica F1 M. brassicae na kupusu proletnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje 04.04.1986.)

Gusenice F2 generacije M. brassicae registrovali smo na od 22.07. do

14.10. Na kupusu letnje sadnje registrovali smo ih od 22.07. do 08.08. (grafikon

10 i tabela 8 u prilogu), dok smo na kupusu kasne letnje sadnje registrovali ih u

periodu od 20.08 do 14.10.1986. (grafikon 11 i tabela 9 u prilogu).

Grafikon 10: Brojnost gusenica F2 M. brassicae na kupusu letnje sadnje (Vreme sadnje 11.06.1986.)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

16.05. 21.05. 27.05. 09.06. 17.06. 24.06. 10.07.Datumi pregleda

Bro

jnos

t gus

enic

a L1

L2

L3

L5

L6

Ukupno

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220240

260

10.07. 22.07. 30.07. 06.08. 13.08.

Datumi pregleda

Bro

jnos

t gus

enic

a

L1

L2

L3

L5

L6

Ukupno

Grafikon 11: Brojnost gusenica F2 M. brassicae na kupusu kasne letnje sadnje (Vreme sadnje 22.07.1986.)

3.1.2. Proučavanje entomofaune kupusa u drugoj godini istraživanja

Rezultati utvrđivanja brojnosti štetočina koabionata kupusne sovice

tokom 1987. godine prikazani su u grafikonu 12 i tabeli 10 (u prilogu). Brojnost

jajnih parazitoida i predatora na kupusu proletnje sadnje prikazana je u

grafikonu 13 i tabeli 11 u prilogu, a parazitiranost jajnih legala Ostrinia

nubilalis u tabeli 12 (u prilogu). Rezultati ispitivanja razvića gusenica kupusne

sovice u polju tokom sezone prikazani su u grafikonu 14 i tabeli 13 (u prilogu).

Kao što se vidi iz rezultata u grafikonu 12 i tabeli 10 (u prilogu) u

proletnjoj sadnji, početkom vegetacije najbrojnija su bila imaga Halticinae koja

se u kasnijem periodu samo sporadično javljaju.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

10.07. 22.07. 30.07. 06.08. 13.08.Datumi pregleda

Bro

jnos

t gus

enic

a

L1

L2

L3

L5

L6

Ukupno

Grafikon 12: Brojnost štetočina, koabionata M. brassicae na kupusu

1987 godine na 800 biljaka

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

550

Bro

jnos

t gus

enic

a

14.05. 03.06. 15.06. 02.07. 23.07. 07.08. 08.09. 12.10.

Datumi pregleda

P.xylostella

P.rapae

P. brassicae

A. gamma

Halticinae

Gusenice P. xylostella su brojnije u fazama 5 - 7 . P. rapae i P. brassicae

su se javile u većoj brojnosti tek u avgustu i septembru. A. gamma se takođe

javlja kasnije u vegetaciji, tek u julu da bi njen maksimum bio krajem avgusta

(grafikon 12 i tabela 10 u prilogu).

Nalazili smo i pojedinačna legla O. nubilalis. Kolonije lisnih vaši

(Brevicoryne brassicae) u letnjoj sadnji su brojnije i oštećuju i do 10% glavica

(tabela 10 u prilogu).

Značajnije prisustvo Ch. carnea otkriveno je u ranijim fazama razvića

kupusa u toku letnje sadnje (tabela 11 u prilogu). Od drugih predatora,

značajnije prisustvo Nabis pseudoferus Rm (Nabidae) konstatovali smo 21. 08.

Ženke su polagale jaja u glavni nerv obično 5-10 jaja po biljci. U kasnijim

pregledima, nalazili smo i pojedinačne larve i imaga kako se hrane jajima i

gusenicama kupusne sovice.

Na gusenicama kupusne sovice konstatovali smo u pregledu 24.08.

endoparazita Microgaster mediator (tabela 11 u prilogu).

Iz 26 lutaka sakupljenih sa kupusa proletnje sadnje izletele su dve

Compsilura concinnata Meig (Tachinidae).

U toku prolećne sadnje kupusa registrovali smo 19 jajnih legala F1 M.

brassicae. Ni jedno nije bilo parazitirano (tabela 11 u prilogu).

Tokom letnje sadnje našli smo ukupno 195 jajnih legala F2 M. brassicae.

Prva parazitirana jajna legla registrovana su 07.08. (grafikon 13 i tabela 11 u

prilogu). Najveća parazitiranost registrovana je 08.09. (21,4 %), dok je ukupna

parazitiranost bila 5,6 %.

Na kupusu smo nalazili redovno i jajna legla O. nubilalis. Ukupno je bilo

parazitirano 8,3 % legala (tabela 12 u prilogu).

Prema rezultatima u grafikonu 14 i tabeli 13 (u prilogu) gusenice F1 M.

brassicae razvijale su se u junu i julu, a gusenice F2 generacije u avgustu,

septembru i oktobru (grafikon 15 i tabela 13 u prilogu). Druga generacija je bila

znatno brojnija od prve.

Grafikon 13: Parazitiranost jajnih legala M. brassicae na kupusu

letnje sadnje, 1987.g., vizuelni pregled 800 biljaka

816

134

2314

0 00 06 2 3 0 00

102030405060708090

100110120130140150

23.07. 28.07. 07.08. 24.08. 08.09. 24.09. 12.10.

Datumi pregleda

Bro

jnos

t le

gala

Jajna legla

Parazitirana legla

Grafikon 14: Brojnost gusenica F1 M. brassicae na kupusu proletnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje 22.04.1987.)

Grafikon 15: Brojnost gusenica F2 M. brassicae na kupusu letnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje 15.07.1987.)

0102030405060708090

100110120130140150160

14.05. 27.05. 03.06. 10.06. 15.06. 25.06. 02.07. 14.07.Datumi pregleda

Bro

jnos

t gus

enic

a

L1

L2

L3

L5

L6

Ukupno

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000

2200

2400

2600

28.07. 07.08. 24.08. 08.09. 24.09. 01.10.Datumi pregleda

Bro

jnos

t gus

enic

a L1

L2

L3

L5

L6

Ukupno

Iz 26 lutaka sakupljenih u polju (sa dubine 10-15 cm), sa kupusa prolećne

sadnje u 1987.g. konstatovali smo sledeće izletanje leptira:

22.07. 2 leptira 23.07. 5 " 24.07. 7 " 27.07. 11 " 20.08. 1 " _________________ Ukupno 26 leptira

Ovi rezultati nam ukazuju da je period izletanja drugog leta razvučen (do

20. avgusta). Da bi proverili eventualnu pojavu trećeg leta kupusne sovice

sakupili smo 24. avgusta prvo formirane gusenice L5-6 i preneli ih u

insektarijum gde smo ih hranili lišćem kupusa do hrizalidacije. Formiranje

lutaka je bilo od razvučeno 28.08. do 28. 09. (grafikon 16 i tabela 14 u prilogu).

Iz ovih lutaka, do kraja godine, nije izleteo ni jedan leptir, tj. nije bilo pojave

trećeg leta.

Grafikon 16: Formiranje lutaka u insektarijumu u 1987 godini

3.2. Determinacija T. evanescens

Upoređujući naš genitalizovani materijal sa literaturnim podacima N a g a

0

5

10

15

20

25

29.0

8.

31.0

8.

01.0

9.

03.0

9.

07.0

9.

09.0

9.

10.0

9.

11.0

9.

21.0

9.

23.0

9.

24.0

9.

25.0

9.

28.0

9.

Datumi pregleda

Bro

jnos

t for

mira

nih

luta

ka

r k a t i i N a g a r a j a, 1977 (sl. 3, 4, 5 i 6) zaključili smo da se radi o vrsti

Trichogramma evanescens Westwood.

Slika 3: Genitalije mužjaka Slika 4: Legalica ženke

T. evanescens T. evanescens

Slika 5: Jaja T. evanescens Slika 6: Pipak ženke

T. evanescens

Determinaciju vrste potvrdio je i dr Ljubodrag Mihajlović sa Šumarskog

fakulteta u Beogradu.

T. evanescens spada u red Hymenoptera, podred Apocryta, u

superfamiliju Chalcidoidea, familiju Trichogrammatidae .

Kao što se vidi po rezultatima prikazanim u tabeli 15 (u prilogu) ženke

su nešto krupnije od mužjaka.

3.3. Broj položenih jaja M. brassicae po leglu

U polju smo 22.07.1986. g. na okolnim biljkama pronašli 100 jajnih

legala kupusne sovice i u laboratoriji ih pregledali pod binokularom radi

utvrđivanja broja jaja po leglu. Našli smo ukupno 2266 jaja ili 22,66 jaja u

proseku po jajnom leglu kupusne sovice.

3.4. Praćenje leta leptira M. brassicae

Iz prezimelih lutaka, koje su ostavljene u insektarijumu u jesen 1986.

godine prvi leptiri su izleteli 12. maja 1987. god. Na svetlosnim klopkama

uhvaćen je 21. maja samo jedan leptir prvog leta kupusne sovice. Ferotrapovi sa

posudom sa vodom su se pokazali efikasni. Leptiri su hvatani u znatno većem

broju (grafikon 17 i tabela 16 u prilogu). Od postavljanja ferotrapova

(06.07.1987.) do 24.09.1987.g. registrovan je let sa nekoliko maksimuma

(31.07., 7.-11.08., 14.-20.08. i 31.08.). Na drugom feromonu, mužjaci kupusne

sovice su hvatani do 5.10.1987. Iako su feromoni su bili postavljeni na istoj

parceli na udaljenosti 500 m, uočena je različita efikasnost u pojedinim

pregledima.

Grafikon 17: Praćenje leta mužjaka feromonskim klopkama u 1987. godini

3.5. Fekunditet i dužina života imaga M. brassicae

Iz 26 lutaka sakupljenih u polju nakon izletanja izdvojeno je 10 mužjaka i

10 ženki koji su nakon sparivanja prenošeni (svaki par) u posebni kavez.

Rezultati proučavanja dužine života prikazani su u tabeli 17 (u prilogu) ,

polaganje jajnih legala u tabeli 18 (u prilogu), a embrionalno razviće u tabeli 19

(u prilogu).

Praćenjem dužine života zapazili smo da ženke u proseku žive 11,1 dan,

nešto duže od mužjaka, koji žive 8,8 dana (tabela 17 u prilogu). Nakon

kopulacije i dopunske ishrane ženke polažu jaja od 4 do 15 dana (tabela 18 u

prilogu). Najveći broj jajnih legala polažu između 5 i 10 dana. Ženke polože u

toku života od 10 do 42 jajna legla ili od 850 do 1633 jaja.

3.6. Razviće M. brassicae na konstantnim temperaturama 3.6.1. Embrionalno razviće M. brassicae na konstantnim temperaturama Razviće kupusne sovice proučavali smo u laboratoriji na konstantnim

temperaturama u intervalu od 4 - 35°C.

Embrionalno razviće trajalo je od 3 do 17 dana (grafikon 18 i tabela 19 u

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

09.0

7.

14.0

7.

27.0

7.

28.0

7.

29.0

7.

30.0

7.

31.0

7.

03.0

8.

04.0

8.

05.0

8.

07.0

8.

11.0

8.

13.0

8.

14.0

8.

17.0

8.

20.0

8.

21.0

8.

24.0

8.

27.0

8.

Datumi pregleda

Uku

pan

bro

j ulo

vlje

nih

muž

jaka

Feromon 2

Feromon 1

prilogu). Na temperaturama od 4°C i 35°C nije došlo do pilenja jaja, a jaja su se

osušila. Optimum je bio na 31 °C i iznosio je 3 dana.

Grafikon 18: Embrionalno razviće M. brassicae na konstantnim temperaturama

3.6.2. Razviće gusenica M. brassicae na konstantnim temperaturama

Na konstantnim temperaturama, u intervalima od 10 do 30°C, gusenice su

se razvijale od 23 do 66 dana (grafikon 19 i tabela 20 u prilogu). Na

temperaturi od 4°C razvijale su se L1 gusenice 51 dan, nakon čega su uginule.

Na 33°C razvijale su se L1 i L2 gusenice, ali su uginjavale nakon 2 odnosno 4

dana prilikom presvlačenja. Optimum za razviće cele generacije je bio na 30 °C

i trajao je 23 dana.

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38

Temperature u C

Raz

viće

u da

nim

a

Grafikon 20: Razviće gusenica M. brassicae na konstantnim temperaturama

0

10

20

30

40

50

60

70

L1 L2 L3 L4 L5 L6 Ukupno

Tra

janj

e ra

zvić

a u

dani

ma

4 C

10 C

17 C

23 C

30 C

33 C

3.7. Biologija T. evanescens

3.7.1. Razviće T. evanescens na konstantnim temperaturama

Kao što se vidi iz grafikona 21 i 22, i tabele 21 u prilogu, T. evanescens

se razvijala na temperaturama od 15 do 31 °C. Optimalna temperatura za

razviće ovog parazitoida bila je 29 °C i iznosila je 7 dana, odnosno 165 časova.

Maksimalna temperatura za razviće bila je 31 °C, a već na 32 °C T. evanescens

se razvijala do lutke i uginjavala pre izletanja. Na osnovu dobijenih formula

razvića (tabela 21 u prilogu) možemo sa velikom preciznošću izračunati dužinu

razvića ovog parazita i tako je iskoristiti i za izračunavanje dužine razvića u

prirodnim uslovima.

Grafikon 21. Razvoj T. evanescens na konstantnim temperaturama

(u časovima)

3.7.2. Prezimljavanje T. evanescens

U jajnim leglima kupusne sovice koja su bila parazitirana sa T.

evanescens 28.09.1987. i 02.10.1987. godine parazitoid je završio razviće i

osice su izletele 14.11.1987. odnosno 27.11.1987.godine (tabela 22 u prilogu).

Sva legla kupusne sovice koja su nakon izlaganja parazitoidima ostavljena u

insektarijumu od 06.10. do 27.11.1987. godine su potamnela, a iz njih su

izletele osice T. evanescens 03.05.1988. godine (bez obzira što je u toku zime

bila u različitim stadijumima) (tabela 22 u prilogu).

Grafikon 22. Razvoj T. evanescens na konstantnim temperaturama

(u danima)

3.7.3. Broj generacija T. evanescens u 1987. g.

Iz parazitiranih legala u toku 1986.godine prve osice T. evanescens su

izletele 21.04.1987.godine. Prva generacija u toku vegetacije je imala razvoj u

trajanju od 34 dana, jer su tada bile i niže temperature. U toku vegetacije

dužina razvića generacija se kretala od 9 do 28 dana. Poslednja generacija je

prezimela do naredne godine i zbog toga je imala razvoj 191 dan. Kao što se

vidi po rezultatima u tabeli 23 (u prilogu) T. evanescens je imala ukupno 12

generacija godišnje.

3.7.4. Plodnost T. evanescens u zavisnosti od domaćina i dopunske

ishrane

3.7.4.1. Plodnost T. evanescens koja je odgajena u jajima M. brassicae

Rezultati plodnosti T. evanescens odgajene u jajima kupusne sovice

prikazani su u grafikonu 23 i tabelama u prilogu (bez dopunske ishrane

prikazani su u tabeli 24, a sa dopunskom ishranom u tabeli 25).

Grafikon 23: Plodnost T. evanescens u zavisnosti od domaćina i dopunske ishrane imaga

0

20

40

60

80

100

120

. sa dopunskom ishranom bez dopunske ishrane sa dopunskom ishranom bez dopunske ishrane

Plodnost 109,95 89,9 41,7 33,2

Odgajena u jajima M.brassicae

Odgajena u jajima M.brassicae

Odgajena u jajima E.kuhniella

Odgajena u jajima E.kuhniella

Prema rezultatima u grafikonu 23 vidi se da su ženke T. evanescens koje

su odgajene u jajima kupusne sovice imale prosečnu plodnost 109,95 jaja sa i

89,9 jaja bez dopunske ishrane.

3.7.4.2. Plodnost T. evanescens koja je odgajena u jajima E. kuhniella

Rezultati plodnosti T. evanescens odgajene u jajima brašnenog moljca

prikazani su u grafikonu 23 i tabelama u prilogu (bez dopunske ishrane

prikazani su u tabeli 26, a sa dopunskom ishranom u tabeli 27).

Ženke koje su odgajene u jajima brašnenog moljca imale su sa

dopunskom ishranom plodnost 41,7 i bez dopunske ishrane 33,2 jaja. Sa

dopunskom ishranom plodnost se povećala za 26,4%.

3.8. Utvrđivanje alternativnih domaćina za T. evanescens

Kao što se vidi u tabeli 28 (u prilogu) pronašli smo u prirodnim uslovima

T. evanescens u jajima M. oleracea, O. nubilalis i P. botrana. U

laboratorijskim uslovima utvrdili smo još 12 alternativnih domaćina za T.

evanescens . U jajima nekih Lepidoptera (Hyphantria cunea), Coleoptera

(Lema melanopa, Tenebrio molitor) i Neuroptera (Chrysopa carnea i Ch.

perla) T. evanescens polaže jaja, ali ne može da se razvije do imaga.

3.9. Primena T. evanescens u suzbijanju štetočina iz reda Lepidoptera

na kupusu u proizvodnim uslovima

Pred ispuštanje na 100 biljaka nađeno je 2 jajna legla kupusne sovice

(tabela 29 u prilogu). U periodu od 28.07 do 13.08. na kontroli je nađeno

ukupno 39 legala, a na oglednoj površini 13 legala kupusne sovice.

Iz rezultata prikazanih u tabeli 29 vidi se da je 3. 08. na kontroli nađeno

29 gusenica kupusne sovice, a na oglednoj površini 13 gusenica L1; 7.08 na

kontroli je nađeno 46, a na oglednoj površini 30 gusenica L1 i L2 ove štetočine.

Pregledom, 13.08., odnosno nedelju dana posle trećeg ispuštanja T. evanescens,

konstatovan je približno isti broj gusenica (208 na kontroli, a 200 na oglednoj

površini), ali je procenat napadnutih biljaka u ogledu smanjen za 47% u odnosu

na kontrolu (sa 34% napadnutih biljaka na kontroli na 18% napadnutih biljaka

na oglednoj površini). Takođe, na kontroli su konstatovane gusenice od L1 do L4

koje su se već ubušivale u glavice kupusa, dok su na oglednoj površini bile

samo gusenice L1 i L2.

Kao što se vidi u tabeli 30 i napad drugih štetočina iz reda Lepidoptera je

bio smanjen. Brojnost gusenica P. xylostella u pregledu 13.08. smanjena je za

60 % (sa 198 u kontroli na 79 gusenica u ogledu), a gusenica P. rapae za 42 %

(sa 19 u kontroli na 11 gusenica u ogledu). Gusenice P. brassicae i A. gamma

nisu konstatovane na oglednoj površini, dok je na kontroli bilo 65 gusenica P.

brassicae i 7 gusenica A. gamma.

Od korisnih insekata registrovali smo Ch. carnea (jaja i larve) i

Apanteles sp. (tabela 31). Na kontroli je ukupno nađeno 368 jaja i 5 larava Ch.

carnea, dok je na oglednoj površini nađeno ukupno 180 jaja i 1 larva Ch.

carnea. Konstatovano je 7 kokona Apanteles sp., dok je na oglednoj površini

konstatovan samo 1 kokon Apanteles sp.

Iz rezultata prikazanih u tabeli 32 vidi se da je na delu, gde je ispuštana T.

evanescens, parazitiranost jaja E. kuhniella na kartončićima, u periodu od

24.08 do 07.09.1987. g., bila znatno povećana u odnosu na kontrolu (sa 6.52 %

do 18,8 % na oglednoj površini).

4. DISKUSIJA

Kupusna sovica je široko rasprostranjena vrsta. Sreće se u Evropi, Aziji,

Africi, Australiji i Severnoj Americi. U Evropi nalazi se u Francuskoj,

Nemačkoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Austriji, Mađarskoj, Italiji, Jugoslaviji,

Rumuniji, Bugarskoj, Sovjetskom Savezu, itd. S obzirom da je kupusna sovica

higrofilna vrsta to se u većem broju nalazi na vlažnijim staništima, naročito na

terenima koji se navodnjavaju. Ubraja se u opasne i redovne štetočine kupusa,

karfiola, šećerne repe, graška i nekih drugih kultura. Može se hraniti sa preko

80 biljnih vrsta, naročito iz fam. Cruciferae, Chenopodiaceae i Leguminosae

(Č a m p r a g, 1966).

U našim uslovima ova vrsta razvija 2 potpune generacije. Obično su obe

generacije odvojene po vremenu pojavljivanja mada, usled rastegnutog leta

imaga, dolazi do njihovog delimičnog preklapanja (Č a m p r a g, 1973), što

smo i mi registrovali a to se vidi po dinamici polaganja jaja na kupusu u

tabelama 4, 5, 6 i 11.

Na osnovu dinamike polaganja jaja i praćenja leta pomoću feromona

(tabela 16) vidi se da kupusna sovica u našim uslovima ima dve generacije, što

se slaže sa drugim autorima (Č a m p r a g, 1973, B i r o v a, 1974).

Prema Č a m p r a g u (1966) u Sovjetskom Savezu leptiri prezimele

generacije lete od polovine maja do kraja juna, a druge generacije od sredine

jula do kraja avgusta; u Bugarskoj tokom juna lete leptiri prve, a jula druge

generacije; u Nemačkoj prvi leptiri se javljaju 25. maja, a druge generacije 29.

jula; u Mađarskoj prvi leptiri lete tokom maja i od kraja jula do kraja avgusta; u

Italiji prvi leptiri pojavljuju se početkom maja.

U toku 1986. i 1987.g. nismo registrovali parazitirana jaja F1 M.

brassicae, dok je B i r o v a, 1974 registrovala samo u 1972.g. parazitirana legla

F1 generacije.

Prva parazitirana legla kupusne sovice nalazili smo 22.07.1986. i

07.08.1987., dok je M a n o j l o v i ć, 1984 registrovao prvu pojavu T.

evanescens u jajima O. nubilalis već 30.06.

Parazitiranost jajnih legala F2 M. brassicae je bila u 1986.g. 11,9 %, a u

1987.g. 5,6 %. U Čehoslovačkoj po podacima B i r o v a, 1974 znatno je

povećana parazitiranost u F2 generaciji. Ova pojava je normalna kao posledica

masovnog umnožavanja parazita u prirodi, ali ne može smanjiti populaciju

kupusne sovice ispod pragova štetnosti.

Mi smo konstatovali da su parazitirana legla kupusne sovice nađena u

polju bila kompletno parazitirana, dok su V a n D e r S c h a f f i sar., 1984

utvrdili da T. evanescens maksimalno parazitira jajna legla veličine 6-40 jaja.

Kod većih jajnih legala zapazio je da opada procenat parazitiranih jaja, a kod

pojedinačnih jaja (1-6) nađenih u polju nije registrovao parazitiranost.

Na visinu i početak registracije parazitiranosti utiču mnogi faktori (starost

biljaka, temperature, raspored padavina, vrsta preduseva i dr.).

N a g a r k a t i i N a g a r a j a (1977) smatraju da su genitalije

najpouzdaniji taksonomski kriterijum za određivanje vrsta u okviru roda

Trichogramma. Oni su 36 različitih vrsta svrstali u 9 grupa: australicum,

minutum, euproctidis, flandersi, japonicum, agriae, malybyi, parkeri i achae. V

o e g e l e i P i n t u r e a u (1982) su 84 vrsta svrstali u 14 grupa.

U okviru pojedinih vrsta ovog roda postoji veliki broj rasa i ekotipova

koji su morfološki slični, ali se mogu razlikovati po biološkom ciklusu,

fiziološkim osobinama i prema spektru domaćina.

Prema literaturnim podacima zaključuje se da se radi o filogenetski

mladoj familiji koja se u ovom trenutku nalazi u procesu specijacije, tako da se

morfološki karakteri nisu još oformili. U novijim pristupima osim građe

genitalija mužjaka koriste se i analiza DNK sekvenci (S t o u t h a m e r i sar.

1996., P i n t o, 1996) ili genetičko mapiranje pomoću RAPD markera (L a u r e

n t i sar. 1996.). Međutim, još uvek taksonomski status roda Trichogramma

nije rešen na zadovoljavajući način.

Zbog minucioznosti ovog roda čak se pojedini autori ne slažu ni oko

broja larvenih stupnjeva. Tako F l a n d e r s (1937) tvrdi da rod Trichogramma

ima 3 larvena stupnja. Prema C u r t i s (1940) imaju dva larvena stupnja,

predlutku i lutku. Nasuprot njima P a k i sar., 1982 tvrde da postoje četiri

larvena stupnja, predlutka i lutka.

U 1987.g. prva legla kupusne sovice nalažena su u polju tek 10.06., dok

smo u insektarijumu registrovali let 12.05. Iako su biljke bile u povoljnoj fazi

razvića za ovipoziciju nije došlo do polaganja jaja, što nismo mogli objasniti.

U laboratorijskim uslovima registrovali smo fekunditet ženki od 850 do

1633, sa prosečno položenim 24,5 legala i 51,1 jaje po leglu. Prosečna dužina

života za ženke iznosila je 11,1, a za mužjake 8,8 dana. Najveći broj položenih

legala bio je između 5 i 10 dana. U proizvodnim uslovima registrovali smo da

ženke polažu prosečno 22,7 jaja po jajnom leglu.

Prema drugim autorima ženke žive nešto duže od mužjaka. One odlažu

jaja na donju stranu lišća u gomilicama od 20 do 150. Opšta plodnost jedne

ženke iznosi oko 600 jaja, a broj položenih se kreće od 338 do 2785. Plodnost

zavisi i od temperatura, niža je na višim temperaturama (Č a m p r a g, 1966).

Utvrdili smo da je embrionalno razviće trajalo od 3 do 17 dana u

zavisnosti od temperatura, što odgovara i rezultatima drugih autora (Č a m p r a

g, 1966).

Razviće gusenica od 23 do 66 dana u zavisnosti od različitih konstantnih

temperatura se podudaraju sa rezultatima drugih autora (Č a m p r a g, 1966, S i

v č e v, 1981).

Prema našim istraživanjima razviće T. evanescens trajalo je od 7 do 40

dana ili od 165 h do 956 h. Na konstantnim temperaturama od 32°C larve su se

razvijale, ali nisu mogle završiti razviće.

Iz jaja koja je T. evanescens parazitirala u jesen 1987.g., od 06.10. do

21.10., osice su izletele 03.05.1988.g. Ovo izletanje je bilo uniformno. Osice su

se u toku zime razvijale do lutke, iako su prosečne temperature bile niske,

verovatno u onim periodima dana kada su temperature bile preko 12°C. Utvrdili

smo da T. evanescens nema dijapauzu već su mirovale do prvih povoljih

temperaturnih uslova, odnosno bile su u stanju dormancije. F r a n z i sar.

(1974) navode da T. evanescens prezimljava u stadijumu prednimfe u

dormanciji. Takođe K e l l e r (1986) navodi da T. exiguum prezimljava u

stanju dormancije sa usporenim razvićem. Za vrstu T. cacoeciae G r b i ć (1988)

navodi da ona, zajedno sa svojim domaćinom, a pod njenim uticajem

prezimljava u obligatnoj dijapauzi od jula meseca pa sve do decembra kada

dolazi do pojave lutke. Stadijum lutke traje sve do momenta eklozije imaga

krajem marta meseca. U ovom periodu parazitoid se nalazi u fakultativnoj

dijapauzi.

1987.g. u prirodnim uslovima T. evanescens je imala ukupno 12

generacija. Razviće je u zavisnosti od temperaturnih uslova trajalo od 9 do 34

dana.

Plodnost T. evanescens koja je odgajena u jajima kupusne sovice bila je

89,9 bez i 109,9 sa dopunskom ishranom. Plodnost T. evanescens koja je

odgajena u jajima E. kuhniella bila je manja i iznosila je 33,2 bez i 41,9 sa

dopunskom ishranom. Ovo je direktna posledica ishrane larava, jer su jaja

kupusne sovice krupnija i omogućavaju larvama bolju ishranu, a samim tim i

davanje krupnijeg i plodnijeg potomstva. Istu ovakvu pojavu registrovali su i S

c h m i d t i S m i t h (1987).

U laboratorijskim uslovima utvrdili smo 12 alternativnih domaćina za T.

evanescens i registrovali smo tri prirodna domaćina (tabela 31).

Iz jaja O. nubilalis izletela je po jedna osica. H a s e (1936) našao je da je

bilo 2,3 a veoma retko 4 jajeta parazita u jajima kukuruznog plamenca. Ali

samo se jedna larva parazita razvila do imaga. Ostale larve su uginule. Imaga

koja su se razvila bila su manjih telesnih dimenzija, i u mnogim slučajevima

nisu ni formirala krila, a fekunditet ženki je niži u odnosu na imaga koja su

izletela iz domaćina koja su bila parazitirana samo sa jednim jajetom parazita.

Prema S a l t (1936) povećana larvena kompeticija ima uticaja samo na F1

generaciju, a na njihovo potomstvo nema bitnog uticaja.

T. evanescens je parazitirala i jaja nekih Coleoptera (T. molitor i L.

melanopa) i Neuroptera (Ch. carnea i Ch. perla). Međutim u njima se nije

mogla razviti do imaga verovatno zbog neodgovarajućeg sastava hrane.

U zavisnosti od samog useva i karaktera šteta insekata, postoji nekoliko

metoda za ocenjivanje efekata ispuštanja parazitskih osica iz roda

Trichogramma. L i u i sar. (1985) su određivali procenat parazitiranosti

prirodno položenih jaja štetočina u usevu. Zbog njihovog relativno malog broja

i težeg pronalaženja B o l d t i sar. (1973) su nanosili jaja štetočina, dobijenih u

laboratoriji, na kartončiće, a ove potom postavljali na markirana mesta. Metodu

određivanja procenta napadnutih biljaka primenio je H a s s a n (1984), dok su

metodu merenja povećanja prinossa koristili V o e g e l e i sar. (1975).

Mi smo koristili metodu određivanja procenta napadnutih biljaka na kraju

ogleda, kao metod ocenjivanja efikasnosti ispuštanja T. evanescens. Ova

metoda nam je bila najpogodnija zato što se starije gusenice kupusne sovice

ubušuju, prave duže ili kraće hodnike, i svojim izmetom zagađuju glavice

kupusa. Dovoljno je da se nađe i 1 ubušena gusenica pa da takva glavica izgubi

komercijalnu vrednost.

Kao što se vidi po rezultatima prikazanim u tabeli 32 na oglednoj

površini smanjen je broj napadnutih biljaka sa kupusnom sovicom za 47 %, u

odnosu na kontrolnu površinu. Međutim ovo smanjenje nije samo posledica

uticaja T. evanescens, već i delom zbog nejednake gustine populacije štetočine.

Na kontroli smo konstatovali 39 legala kupusne sovice, a na oglednoj površini

svega 13 legala. Do sličnih rezultata, da je na površinama gde je ispuštana T.

confusum slabiji napad štetočina, došli su L i u i sar., 1985. Ovakve razlike, u

brojnosti jajnih legala, nismo mogli predvideti i izbeći, jer smo koristili biljke

iste sorte i starosti, koje su bile udaljene oko 500 m zbog prostorne izolacije.

Zbog toga bi ubuduće trebalo koristiti nekoliko metoda za utvrđivanje efekata

ispuštanja, kako bi sa sigurnošću mogao razdvojiti uticaj T. evanescens od

uticaja drugih faktora, na smanjenje brojnosti kupusne sovice i drugih štetočina.

Iako je Ch. carnea predator lisnih vašiju, ona polaže jaja i pored jaja i

jajnih legala drugih insekata (V u k o v i ć, 1986). Mi smo, takođe, konstatovali

da je ona masovno polagala jaja u periodu kada na kupusu nismo nalazili

kolonije lisnih vaši, već samo jaja i jajna legla i mlađe gusenice. Po rezultatima

prikazanim u tabelama 32 i 34 vidi se da se period ovipozicije Ch. carnea i M.

brassicae podudaraju. U laboratorijskim uslovima utvrdili smo da se Ch.

carnea hrani kako jajima tako i gusenicama L1-L3 M. brassicae , što se

podudara sa rezultatima S e n g o n c a i sar. (1984).

Brojnost kokona Apanteles sp., endoparazita gusenica P. xylostella, bila

je povećana na kontroli jer je tu bila i veća brojnost njihovih domaćina.

Da bi se izbegle štete 13.08.1987. godine obe površine su tretirane

insekticidima, pa smo obustavili dalje pregledavanje biljaka. Međutim, hteli

smo da utvrdimo da li će prethodna ispuštanja T. evanescens imati uticaja na

brojnost populacije ovog parazita u kasnijem periodu. Zbog relativno malog

broja jaja i jajnih legala štetočina iznosili smo jaja E. kuhniella, prethodno

naneta na kartončiće. Iako se ovom metodom registruje i do 30 % niža

parazitiranost, nego kada su jaja prirodno položena na biljke (O r p h a n i d e s

i sar., 1970), ona nam je poslužila za poređenje brojnosti populacije parazita na

kontroli i oglednoj površini. Kao što se vidi po rezultatima, prikazanim u tabeli

35, T. evanescens je uspela da se adaptira i umnoži u prirodnim uslovima u toku

vegetacije, pa je i parazitiranost jaja E. kuhniella na kartončićima bila

povećana na oglednoj površini, gde je iznosila ukupno 18,18 %, dok je na

kontroli iznosila 6,52 %.

5. ZAKLJU ČCI

Na osnovu dobijenih rezltata možemo izvesti sledeće zaključke:

Kupusna sovica ima širok areal rasprostranjenja. U našim uslovima ima

dve generacije godišnje, koje se usled rastegnutog leta imaga delimično

preklapaju.

Početak leta leptira prezimele generacije kupusne sovice odvija se

sredinom maja. Let prve generacije je rastegnut i delom prestaje sa letom druge

generacije i traje sve do kraja septembra.

Leptiri polažu jaja u jajnim leglima na naličju lista, u grupama, prosečne

brojnosti 23 jaja.

Gusenice kupusne sovice prisutne su u prirodi od kraja maja pa sve do

sredine oktobra.

Preobražaj gusenice druge generacije u lutke odvija se u zemljanim

komoricama na dubini 5-15 cm i tako prezimljavaju.

U laboratorijskim uslovima ženke žive u proseku 11 dana, nešto duže od

mužjaka koji žive 9 dana.

Ovipozicija nastupa 4 dana nakon dopunske ishrane i kopulacije već

posle četiri dana ženke počinju da polažu jaja.

U laboratorijskim uslovima fekunditet ženki iznosi 850 do 1633 jaja.

Ženka prosečno položi 24,5 legala sa po 51,1 jajetom po leglu.

Embrionalno razviće kupusne sovice na konstantnim temperaturama od

10 do 31°C traje od 17 do 3 dana.

Razvoj gusenica na konstantnim temperaturama od 10 do 30°C traje od

66 do 23 dana.

Jajna legla kupusne sovice su u prirodi parazitirana od T. evanescens.

Ukupna parazitiranost u 1986. godini bila je 11,9%. Za prvu generaciju

parazitiranost je iznosila 4,7%, a za drugu generaciju 76,9%. U 1987. godini

ukupna parazitiranost bila je znatno niža i iznosila je 5,6%.

T. evanescens se na 29°C razvijala 7 dana, a na 15°C 40 dana.

Suma efektivnih temperatura kretala se od 119 do 137,5°C.

T. evanescens prezimljava u stadijumu lutke u jajetu domaćina.

T. evanescens može se pojaviti u proleće i pre kupusne sovice. U tim

slučajevima, pošto je ona izraziti polifag može se tada razvijati u jajima drugih

domaćina.

U 1987. godini utvrdili smo da u našim uslovima T. evanescens ima 12

generacija.

Fekunditet ženki T. evanescens varira od vrste domaćina i od dopunske

ishrane.

Fekunditet parazitoida odgajenog u jajima kupusne sovice iznosio je 89,9

jaja i 33,2 jaja u jajima brašnenog moljca bez dopunske ishrane, a 109,95 i

41,97 jaja sa dopunskom ishranom.

U laboratorijskim uslovima utvrđeno je 15 alternativnih domaćina (M.

oleracea, O. nubilalis, P. botrana, P. xylostella, E. kuhniella, S. cerealela, S.

mendica, O. brumata, A. marginaria, A. leucopaearia, A. gamma, N.

pronuba, A. exclamationis, A. c-nigrum, S. cretica).

Puštanjem u prirodu 60.000 imaga T. evanescens, smanjen je napad

kupusne sovice za 47%, P. rapae za 42% i P. xylostella za 60% u odnosu na

kontrolu, ali nedovoljno da bi potpuno izostavili hemijske tretmane.

6. LITERATURA

1. Andaloro, J.T., Rose, K.B., Shelton, A.M., Hoy, C.W., Becker, R.F. (1983): Cabbage

growth stages. New York’s Food and Life Sciences Bulletin, No. 101.

2. Beard, L. R. (1943): The significance of the growth stages of sweet corn as related to

investigation by the European Corn Borer. Conn. Agr. Exp Sta. Bull. 471, 173-199.

3. Birova H. (1974): Seasonal dynamic of the occurence of eggs and caterpilars of the

cabbage moth (Mamestra brassicae L.) and their mortality. Biol. Prace, 243 - 254.

4. Bogavac, M. (1953): Neka zapažanja o parazitima dudovca. Zaštita bilja, God. 1953, 16:

58-80.

5. Boldt, P.E. Marston, N. Dickerson, W. (1973): Differential Parasitism of Several Species

of Lepidopteran Eggs by Two Species of Trichogramma. Environmental Entomology,

God. 1973,Vol. 2,(6): 1121-1122.

6. Bragina, A. (1926): Paraziti Cydia (Carpocapsa) pomonella L. i još nekoliko štetočina

voća u okolini Beograda. Glasnik Centralnog higijenskog zavoda Beograd, 1/3, 60-62.

7. Bues, R., Poitout, H. S., Injac, M., Burgerjon, A. (1983): Trois annees d experimentation

du virus de la polyedrose nucleaire pour la lutte contre Mamestra brassicae L. Defense

des Vegetaux, No. 210: 283-289.

8. Bues, R., Poitout, H. S., Injac, M., Burgerjon, A. (1986): Lutte raisonnee en cultures de

choux-fleurs dans le Sud de la France avec Mamestra brassicae comme insecte cible.

Defense des vegetaux, No. 237: 1-8.

9. Burgerjon, A., Bues, R., Poitout, S. (1979): Essai en culture de choux-flerus du virus de la

polyedrose nucleaire de Mamestra brassicae L. Entomophaga, 24 (2): 153-161.

10. Chacko, M.J. (1969): The phenomenon of superparasitism in Trichogramma evanescens

minutum Riley-I (Hymenoptera: Trichogrammatidae). Beitrage zur Entomologie, God.

1969,Vol. 19, (316).

11. Curtis C.P. (1940): Entomophagous insects. First Edition. New York, 1940.

12. Čamprag, D. (1966): Kupusna sovica (Mamestra brassicae L.) i neke druge vrste lisnih

sovica na šećernoj repi i njihovo suzbijanje. IPK "Crvenka", 1 - 99, Crvenka.

13. Čamprag, D. (1973): Štetočine šećerne repe u Jugoslaviji, Mađarskoj, Rumuniji i

Bugarskoj, sa posebnim osvrtom na važnije štetne vrste. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

14. Diadenko, P., Tron, M. N. (1971): Opbitprinenlina trihogrami (Trichogramma

evanescens Westw. protivpozomoi sovki i kukuruznogo motbilka v uslovial Ukraini.XIII

Inter. Congr. of Ent. proccedings, V. II, 142-143.

15. Flanders, S.E. (1937): Control of sex and sex-limited polymorphsme in Hymenoptera.

Quart. Rev. Biol., 21, 135-143.

16. Franz, J.M., Voegele, J. (1974): Les Trichogrammes en vergers. Les Organismes

Auxiliaires en Verger de Pommiers OILB/SROP Bulletin 1974, 201-210.

17. Grbić, M. (1988): Biologija vrste Trichogramma cacoeciae (Hym., Trichogrammatidae)

parazita jaja smotavca Archips rosana, Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

18. Greiner, S., Han, S.C., Chapelle, L., Liu, W.H. (1986): Lyophilized articifial media for In

Vitro rearing of Trichogramma spp. (Hymenoptera: Trichogrammatidae). XX

International Congress of Entomology, August 25-31, 1996 (Proceedings).

19. Hase, A. (1936): Beitrage zur lebensgeschichte der Schlupfwespe Trichogramma

evanescens Westwood. Arb. biol. Abt. Reichsarst. Landw. Forsw. 14,: 171-224.

20. Hassan, S. A. (1984): Mass-Production and utilization of Trichogramma: 4. Determining

the appropriate time of Treatments to Control the European corn borer Ostrinia nubilalis

Hubner. Gesunde Pflanzen 26 (2).

21. Injac, M., Burgerjon, A. (1980): Lutte contre Mamestra brassicae L en culture de choux-

fleurs avec le virus de la polyedrose nucleaire. Zeit. applied Entomol. 89 (1), 82-87.

22. Injac, M., Krnjajić, S. (1989): Phenologie de Noctuelle de chou (Mamestra brassicae L)

en region de Belgrade. Plant Protection No. 190.

23. Keller, M.A. (1986): Overwintering by Trichogramma exiguum in North Carolina.

Environ. Entomol. 15: 659-661.

24. Klomp, H., Teerink, B.J. (1978): The elimination of supernumerary larvae of the

gregarious egg parasitoid Trichogramma embryophagum (Hym.: Trichogrammatidae )

in eggs of the host Ephestia kuhniella (Lep.: Pyralidae). Entomophaga, God. 1978, Vol.

23, (2): 153- 159.

25. Krnjajić, S., Injac, M., Merćep, D., Pelicarić, V. (1987): Primena Trichogramma

evanescens Westwood u suzbijanju štetočina kupusa. Jugoslovensko savetovanje o

primeni pesticida, Opatija 1987. Glasnik zaštite bilja, 9: 205-209.

26. Laurent, V., Vanlerberghe-Masutti, F., Wajnberg, E., Mangin, B., Goffinet, B. (1996):

Genetic mapping of Trichogramma brassicae genome with RAPD markers. XX

International Congress of Entomology, August 25-31, 1996 (Proceedings).

27. Liu, Z.C. Sun, Y.R. Wang, Z.Y. Liu, J.F. Zhang. L.W. Zhang, Q.X. Dai, K.J. Gao, Y.G.

(1985): Field Releases of Trichogramma confusum Reared on Artificial Host Eggs

Against Sugarcane Borers. Chinese Journal of Biological Control, God. 1985, (3): 2-5.

28. Makeev, I. (1968): The Maize stem borer in kabardino-Bolkario. Zastita rastenii, 13, (9),

20.

29. Manojlović, B. (1984): Efektivnost Trichogramma evanescens West., (Hymenoptera,

Trichogrammatidae) u parazitiranju jaja kukuruznog plamenca na raznim biljkama

hraniteljkama. Zaštita bilja, God. 1984, Vol. 35, (170): 347- 356.

30. Marchal, P. (1936): Recherches sur la Biologie et de Development des Hymenopteres

parasites. Les Trichogrames. Ann. Epiphyt. et Phytagen, 2, 447-550.

31. Nagarkatti, S. Nagaraja, H. (1977): Biosystematics of Trichogramma and

Trichogrammatoidea species. Ann. Rev. Entom., God. 1977, Vol. 22,: 157- 176.

32. Nordlund, D. A., Wu, Z., Greenberg (1986): In Vitro rearing of Trichogramma minutum

Riley (Hymenoptera: Trichogrammatidae) for multiple generations and other advances in

the development of an in vitro rearing system. XX International Congress of Entomology,

August 25-31, 1996 (Proceedings).

33. Orphanides, M.G., Gonzales, D. (1970): Effects of Adhesive Materials and Host Location

on Parasitization by a Uniparental Race of Trichogramma pretiosum. Journal of

Economic Entomology, God. 1970, Vol. 63, (6): 1891-1897.

34. Pak, G.A., Oatman, E.R. (1982): Biology of Trichogramma brevicapillum. Ent. exp. and

appl., 32m 61-67.

35. Pinto, J.D. (1996): Taxonomy of Trichogrammatidae. XX International Congress of

Entomology, August 25-31, 1996 (Proceedings).

36. Salt, G. (1936): xperimental studies in insect parasitism. IV. The effect of superparasitism

on populations of Trichogramma evanescens. J. Exp. Biol. 13, 363-375.

37. Schmidt, J.M., Smith, J.J.B. (1987): Short Interval Time Measurement by a Parasitoid

Waasp. Science, Vol. 237: 903-905..

38. Sengonca, C., Grooterhorsi, A. (1984): The feeding activity of Chrysoperla carnea

(Stephens) on Barathra brassicae L. and Spodoptera littoralis (Boisd). Inst. fur

Pflanzenkrankheiten der Universitat, Bonn: 220-233.

39. Sidor, Ć. (1982): Rezultati ispitivanja zdravstvenog stanja nekih lisnih sovica u 1981.

godini u Vojvodini. Glasnik zaštite bilja: 5, 164-166.

40. Sivčev, I. (1983): Prilog proučavanju kupusne sovice (Mamestra brassicae L.)

polusintetičkom hranom. Zaštita bilja, Vol. 34 (2), br. 164, 275-285.

41. Stimner, E. (1977): Efficancy of inunndative releases. Ann. Rev. Ent., 22: 515-531.

42. Stouthamer, R., Van Kan, F., Silva, I., Pinto, J.D. (1996): Sequences for the identification

of Trichogramma spp. XX International Congress of Entomology, August 25-31, 1996

(Proceedings).

43. Tadić, M. (1975): Proces adaptacije autohtonih entomofaga na dudovcu (Hyphantria

cunea Dr.) u Jugoslaviji 1963-1972. Zaštita bilja, God. 1975, Vol. 26, (133): 247-265.

44. Thewke, E.S., Puttler, B. (1970): Aerosol Application of Lepidoterous Eggs and Their

Susceptibility to Parasitism by Trichogramma. Journal of Economic Entomology, God.

1970, Vol. 63,(3).

45. Van Der Schaff, D.A., Kaskens, J.W.M., Kole, K. Noldus, L.P.J.J., Pak, G.A. (1984):

Experimental Releases of Two Strains of Trichogramma spp. Against Lepidopteran Pest

in a Brussels Sprouts Field Crop in the Netherlands. Med. Fac. Landbouww. Rijksuniv.,

Gent, 49/3a.

46. Voegele, J. (1982): Descovery and description of two new species of Trichogramma

belonging to the group Euproctidis, Trichogramma brassicae and T. pintoi (Hym.

Trichogrammatidae ). Annls. Soc. Ent. of Fr. (N.S.), God. 1982, Vol. 18, (1): 163- 166.

47. Voegele, J., Stengel, M., Schubert, G., Daumal Jeanne Pizzol Jeanine (1975): Premiers

resultats sur L'introduction en alsace sous forme de lachers saisonniers de l'ecotype

moldave de Trichogramma evanescens Westw. contre la pyrale du mais, Ostrinia

nubilalis Hubn. Ann. Zool. Ecol. Anim., God. 1975, Vol. 7, (4): 535- 551.

48. Voegele, J., Pintureau (1980): New aspects of Trichogramma's classification. Congr. Int.

Entom. Kyoto (Japan), God. 1980, Vol. 12.

49. Vukasović, P. (1925): Biološka posmatranja o parazitima kupusara (Pieris brassicae L.) i

njihovim hiperparazitima. Glasnik Ministarstva poljoprivrede i vlade Kraljevine SHS,

Beograd, 9, 1-44.

50. Vuković, M. (1986): Prirodni neprijatelji biljnih vašiju sa posebnim osvrtom na familiju

Chrysopidae. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Beograd.

51. Zilbergl, L. (1972): Efficiency of Trichogramma in Northern Zone of Moldavia. J. Biol.

Prot. Probl. Kisniev., 1, 47-53.

7. PRILOG

Tabela 1: Brojnost štetočina, koabionata M. brassicae

na kupusu proletnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje: 4.april 1986)

Datum pregleda

Faza razvoja

Broj gusenica Kolonije B.brassicae

Athalia sp.

Oštećenja od ptica*

P. xylostella

P. rapae

A. gamma

16.05. 4-5 80 0 0 2 47 - 21.05. 5-6 163 0 8 29 120 - 27.05. 6-7 222 3 16 122 255 - 09.06. 7-8 135 0 6 67 7 70 17.06. 8-9 131 2 14 308 0 86 24.06. 9 769 20 136 153 0 99 10.07. 9 34 24 0 34 0 133 * gačac (Corvus frugilegus L.) i galeb (Larus rubibundus L)

Tabela 2: Brojnost štetočina, koabionata F1 M. brassicae

na kupusu letnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje: 11.juni 1986)

Datum pregleda

Faza razvoja

B r o j g u s e n i c a Kolonije B.brassicae

Halticinae P.

xylostella P. rapae

A. gamma

17.06. 3 0 0 0 0 54 24.06. 4 2 12 0 12 225 10.07. 5 5 72 4 42 240 22.07. 6 8 144 16 264 392 30.07. 7 0 104 8 72 104 06.08. 8 0 288 2 32 74 13.08. 9 0 64 0 48 80

Tabela 3: Brojnost štetočina, koabionata F2 M. brassicae

na kupusu kasne letnje sadnje na 800 biljaka (Vreme sadnje: 22.juli 1986)

Datum pregleda

Faza razvoja

B r o j g u s e n i c a Kolonije B.brassicae

Oštećenja od ptica*

P. xylostella

P. rapae

P. brassicae

A. gamma

06.08. 2-3 4 4 0 0 3 0 13.08. 3-4 8 4 6 0 28 0 20.08. 4-5 26 12 27 0 176 0 27.08. 5-6 38 22 1 2 1085 5 10.09. 6-7 12 2 0 4 2423 166 02.09. 7-8 16 8 0 5 7480 253 01.10. 8-9 6 17 0 4 7396 271 14.10. 8-9 6 11 0 4 5162 324 30.10. 9 0 11 0 0 4158 403 * gačac (C. frugilegus) i galeb (L. rubibundus)

Tabela 4: Brojnost jajnih parazitoida na kupusu proletnje sadnje

na 800 biljaka kupusa (Vreme sadnje: 04.april)

Tabela 5: Brojnost parazita i predatora na kupusu letnje sadnje

na 800 biljaka (Vreme sadnje: 11.juni 1986) Datum pregleda

Faza razvoja

Broj M. brassicae jajnih legala Ch.carnea jaja

Apantheles sp.

Syrphidae

ukupno parazitirani

% parazitiranosti

17.06. 3 0 0 0 0 0 0 24.06. 4 3 0 0 0 0 0 10.07. 5 66 0 0 0 0 0 22.07. 6 232 8 3,4 40 0 0 30.07. 7 56 9 16,1 40 8 0 06.08. 8 0 0 0 0 16 16 13.08. 9 0 0 0 0 0 0 Ukupno 357 17 4,7 80 24 16

Datum pregleda

Faza razvoja

M. brassicae jajna legla ukupno parazitirana

16.05. 4-5 5 0 21.05. 5-6 11 0 27.05. 6-7 7 0 09.06. 7-8 3 0 17.06. 8-9 0 0 24.06. 9 0 0 10.07. 9 0 0

Ukupno - 26 0

Tabela 6: Brojnost parazita i predatora na kupusu kasne letnje sadnje

na 800 biljaka (Vreme sadnje: 22.juli 1986)

.

Datum

pregleda

Faza

razvoja

M. brassicae jajna legla

T. brassicae

jaja

Ch.

carnea

jaja

Apantheles

sp.

Syrphidae

larve

Stenice

*

ukupnoparazitirano %

parazit.

06.08. 2-3 0 0 0 69 6 0 0 0

13.08. 3-4 1 0 0 301 39 8 0 0

20.08. 4-5 5 5 100 514 18 7 0 0

27.08. 5-6 3 3 100 1207 6 14 23 6

10.09. 6-7 10 2 20 188 0 5 23 1

22.09. 7-8 11 11 100 166 5 1 226 2

01.10. 8-9 9 9 100 61 5 0 254 1

14.10. 8-9 0 0 0 253 3 1 146 0

30.10. 9 0 0 0 0 0 3 0 0

* Orius sp., Anthocoris sp.

Tabela 7: Brojnost gusenica F1 M. brassicae u polju

na kupusu proletnje sadnje (Vreme sadnje: 04.april 1986)

Datum

pregleda

Faza

razvoja

B r o j g u s e n i c a

L1 L2 L3 L4 L5 L6 Ukupno

16.05. 4-5 14 0 0 0 0 0 14

21.05. 5-6 13 0 0 0 0 0 13

27.05. 6-7 110 60 37 2 0 0 209

09.06. 7-8 0 0 13 3 1 0 17

17.06. 8-9 0 0 6 9 1 4 20

24.06. 9 0 0 0 1 1 2 4

10.07. 9 0 0 0 0 0 0 0

Tabela 8: Brojnost gusenica F2 M. brassicae u polju

na kupusu letnje sadnje (Vreme sadnje: 11. juni 1986)

Datum pregleda

Faza razvoja

B r o j g u s e n i c a L1 L2 L3 L4 L5 L6 Ukupno

17.06. 3 0 0 0 0 0 0 0 24.06. 4 0 0 0 0 0 0 0 10.07. 5 0 0 0 0 0 0 0 22.07. 6 240 0 0 0 0 0 240 30.07. 7 0 10 72 0 0 0 82 06.08. 8 16 0 0 0 16 0 32 13.08. 9 0 0 0 0 0 0 0

Tabela 9: Brojnost gusenica F2 M. brassicae u polju

na kupusu kasne letnje sadnje (Vreme sadnje: 22. juli 1986)

Datum

pregleda

Faza

razvoja

B r o j g u s e n i c a

L1 L2 L3 L4 L5 L6 Ukupno

06.08. 2-3 0 0 0 0 0 0 0

13.08. 3-4 0 0 0 0 0 0 0

20.08. 4-5 15 0 0 0 0 0 15

27.08. 5-6 0 8 9 0 0 0 17

10.09. 6-7 61 2 3 5 2 0 73

22.09. 7-8 20 0 31 2 2 5 60

01.10. 8-9 0 2 0 4 3 0 9

14.10. 8-9 0 0 0 2 0 1 3

30.10. 9 0 0 0 0 0 0 0

Tabela 10: Brojnost štetočina, koabionata M. brassicae na kupusu u 1987.g.

Datum

pregleda

Vreme

sadnje

Faza

razvoja

Imaga

Halticinae

Broj gusenica Kolonije

B.brassicae P. xylostella P.rapae P.brassicae A. gamma

14.05. 22.04. 2-3 120 0 0 0 0 0

27.05. " 3 1605 0 0 0 0 0

03.06. " 3-4 54 0 0 0 0 0

10.06. " 4-5 5 3 0 0 0 0

15.06. " 5 10 20 0 0 0 0

25.06. " 5-6 69 307 0 0 0 0

02.07. " 6-7 16 313 71 2 0 4

14.07. " 9 0 0 0 0 0 0

23.07. 15.07 2-3 0 2 0 0 2 0

28.07. " 2-3 0 6 0 0 10 0

07.08. " 3-4 0 627 46 0 79 17

24.08. " 5-7 0 399 185 503 171 84

08.09. " 7-8 0 146 20 45 70 175

24.09. " 9 0 0 0 0 4 101

12.10. " 9 0 0 0 0 1 0

Tabela 11: Brojnost parazita i predatora na 800 biljaka kupusa u 1987.g.

Datum pregleda

Vreme sadnje

Faza razvoja

M. b r a s s i c a e Chrysopa carnea

Apanteles sp.kokoni

M.mediator kokoni

Nabis pseudoferus jajna legla %

parazitiranosti ukupnoparazitirana jaja larve 14.05 22.04. 2-3 0 0 0 0 0 0 0 0 27.05. " 3 0 0 0 0 0 0 0 0 03.06. " 3-4 0 0 0 0 0 0 0 0 10.06. " 4-5 8 0 0 0 0 3 0 0 15.06. " 5 8 0 0 0 0 0 0 0 25.06. " 5-6 3 0 0 0 0 1 0 0 02.07. " 6-7 0 0 0 0 0 38 0 0 14.07. " 9 0 0 0 0 0 0 0 0 23.07. 15.07. 2-3 8 0 0 0 0 0 0 0 28.07. " 2-3 16 0 0 120 0 3 0 0 07.08. " 3-4 134 6 4,5 1624 0 370 8 40 24.08. " 5-7 23 2 8,7 150 21 375 10 29 08.09. " 7-8 14 3 21,4 0 1 150 0 1 24.09. " 9 0 0 0 0 1 9 0 0 12.10. " 9 0 0 0 0 0 0 0 0

Tabela 12: Parazitiranost jajnih legala O. nubilalis u 1987.g.

Datum pregleda

Broj legala

Broj parazitiranih legala

% parazitiranosti

20.08. 15 0 0 27.08. 28 2 7 03.09. 4 1 25 10.09. 1 1 100 Ukupno 48 4 8,3

Tabela 13: Brojnost gusenica M. brassicae F1 i F2 na 800 biljaka kupusa

Datum pregleda

Datum sadnje

Faza razvića

B r o j g u s e n i c a Ukupno L1 L2 L3 L4 L5 L6

14.05. 22.04. 2-3 0 0 0 0 0 0 0 27.05 " 3 0 0 0 0 0 0 0 03.06. " 3-4 0 0 0 0 0 0 0 10.06. " 4-5 0 0 0 0 0 0 0 15.06. " 5 25 0 0 0 0 0 25 25.06. " 5-6 3 23 81 0 0 0 146 02.07. " 6-7 10 0 0 30 55 7 92 14.07. " 9 0 0 0 0 0 0 0 28.07. 15.07. 2-3 0 0 0 0 0 0 0 07.08. " 3-4 209 191 0 0 0 0 400 24.08. " 5-7 240 330 623 873 293 80 2439 08.09. " 7-8 71 77 111 68 58 131 516 24.09. " 9 0 0 0 0 0 2 2 01.10. " 9 0 0 0 0 0 0 0

Tabela 14: Formiranje lutaka u insektarijumu

Datum hrizalidacije Broj formiranih lutaka

29.08. 1 31.08. 2 01.09. 1 03.09 3 07.09 20 09.09. 6 10.09. 3 11.09. 1 21.09. 23 23.09. 6 24.09. 2 25.09. 1 28.09. 2

Tabela 15: Biometrijske karakteristike T. evanescens

Veličina ženke

(u mm): Prosek /Xsr/

Greška /S/

Telo 0,592 0,085 Krila 0,565 0,047 Legalica 0,195 0,016 Pipci 0,250 0,024

Veličina mužjaka (u mm):

Prosek /Xsr/

Greška /S/

Telo 0,493 0,049 Krila 0,530 0,035 Pipci 0,297 0,019 Genitalije 0,137 0,016

Veličina jajeta (u mm):

Prosek /Xsr/

Greška /S/

Dužina 0,1196 0,0058 Širina 0,0360 0,0023

Tabela 16: Broj mužjaka M. brassicae ulovljenih u feromonskim klopkama u 1987.g. (Feromon br. 1 postavljen 06.07., a feromon br. 2 27.07.)

Datum pregleda Feromon br. 1

Feromon br. 2

09.07. 1 - 14.07. 3 - 27.07. 5 - 28.07. 0 3 29.08. 3 7 30.07. 3 7 31.07. 12 10 03.08. 7 38 04.08. 0 13 05.08. 11 0 07.08. 27 0 11.08. 19 2 13.08. 2 4 14.08. 24 0 17.08. 30 5 20.08. 34 7 21.08. 1 4 24.08. 3 7 27.08. 8 4 31.08. 12 5 02.09. 4 4 03.09. 5 1 07.09. 9 15 09.09. 0 8 21.09. 3 4 24.09. 1 3 05.10. 0 1 12.10. 0 0

Tabela 17: Dužina života imaga M. brassicae u kavezima

Broj kaveza Dužina života u danima

mužjaka ženki 1 11 11 2 7 9 3 10 10 4 9 9 5 13 15 6 6 11 7 11 11 8 7 12 9 6 10 10 8 13

Prosek 8,8 11,1

Tabela 18: Polaganje jajnih legala M. brassicae u kavezima

Broj kaveza

D a n i p o i z l e t a n j u Ukupno 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 legala 3 1 1 2 1 2 * 10 jaja 216 230 288 30 43 65 872

2 legala 3 1 3 8 * 15 jaja 311 220 224 95 850

3 legala 8 11 4 2 10 * 35 jaja 557 271 192 312 261 1593

4 legala 1 5 6 4 5 1 * 22 jaja 172 524 290 331 253 63 1633

5 legala 5 9 2 2 3 3 2 2* 27 jaja 243 348 125 131 139 93 65 35 1149

6 legala 1 7 4 5 8 5 4 3 * 39 jaja 22 335 238 253 198 136 121 90 1393

7 legala 1 3 3 21 3 2 3 2 3 * 42 jaja 12 29 297 454 193 191 112 72 152 902

8 legala 1 3 4 2 3 2 1 * 16 jaja 31 189 255 113 172 61 38 859

9 legala 1 5 3 8 2 * 19 jaja 45 302 152 335 68 902

10 legala 1 3 2 1 6 4 2 1 * 20 jaja 26 189 87 33 303 221 64 19 942

* uginule ženke

Tabela 19: Embrionalno razviće M. brassicae na konstantnim temperaturama

Temperatura u oC

Trajanje razvića u danima

4 - 10 17 12 14 15 13 19 6 23 5 26 4 31 3 35 -

Tabela 20: Razviće gusenica M. brassicae na konstantnim temperaturama

Temperatura

u ºC

Trajanje razvića u danima Ukupno

L1 L2 L3 L4 L5 L6

4 51 - - - - - -

10 7 11 14 17 9 8 66

17 4 6 7 11 4 7 40

23 3 4 6 5 4 5 27

30 2 4 6 6 2 3 23

33 2 2 - - - - -

Tabela 21: Razviće T. evanescens na konstantnim temperaturama

Temperature u °C

Razvoj u danima

Razvoj u časovima

Razvoj po formuli u danima (*)

15 40 956 36,2 17,5 22 525 26,2

19 17 403 20,3 22 12 12,4

24,5 11 262 8,5 25 10 7,9 28 8 6,8 29 7 165 7,2 30 7 173 7,9 31 8 191 9,1 32 Razviju se do lutke ali ne mogu da izlete i

uginu

* y = 157.817 - 11.21 x + 0.209 x2 R = 0,97 (razviće u danima)

* y = 3873,309 - 276.192 x + 5.104 x2 R = 0,97 (razviće u satima)

Tabela 22: Prezimljavanje T. evanescens u 1987.-1988.g.

____________________________________________________________ Datum D a t u m i p r e g l e d a Datumi parazitiranja _______________________________ izletanja u prirodi 11.11.'87 11.01.'88 10.03.'88 u prirodi ____________________________________________________________ 28.09.1987 + 14.11.'87 lutka ____________________________________________________________ 02.10.1987 + 27.11.'87 nimfa ____________________________________________________________ 06.10.1987 + + + nimfa 03.05.'88 ____________________________________________________________ 09.10.1987 + + + larva L3 03.05.'88 ____________________________________________________________ 12.10.1987 + + + larva L3 03.05.'88 ____________________________________________________________ 15.10.1987 + + + larva L2 03.05.'88 ____________________________________________________________ 19.10.1987 + (*) + + larva 03.05.'88 L1-L2 ____________________________________________________________ 21.10.1987 + + + larva L1 03.05.'88 ____________________________________________________________ 23.10.1987 + + + larva L1 03.05.'88 i jaje ____________________________________________________________ 28.10.1987 + + + jaje 03.05.'88 ____________________________________________________________ 11.11.1987 + + jaje 03.05.'88 ____________________________________________________________ 27.11.1987 + + 03.05.'88

jaje ____________________________________________________________ (+) početak tamnjenja jaja

Tabela 23: Broj generacija T. evanescens u 1987.g.

Broj generacija D u ž i n a r a z v i ć a

Datumi U danima I 21.04.- 25.05. 34 II 25.05.- 13.06. 18 III 13.06.- 30.06. 17 IV 11.07.- 11.07. 11 V 30.06.- 20.07. 9 VI 20.07.- 30.07. 10 VII 30.07.- 16.08. 17 VIII 16.08.- 30.08. 14 IX 30.08.- 13.09. 14 X 13.09.- 24.09. 11 XI 24.09.- 23.10. 28 XII 23.10.-03.05. 1988 191

Tabela 24: Plodnost T. evanescens, odgajene u jajima M. brassicae,

bez dopunske ishrane, kada se stavi na jaja M. brassicae

Broj legla Broj parazitiranih jaja

Broj izletelih imaga T. evanescens

Broj izletelih imaga T. evanescens po jajetu

1 40 93 2,33 2 61 144 2,13 3 23 60 2,61 4 32 96 3,00 5 48 71 1,48 6 36 68 1,89 7 54 109 2,02 8 48 82 1,71 9 62 135 2,18 10 39 81 2,08 11 36 70 1,94 12 40 88 2,20 13 51 111 2,18 14 40 68 1,70 15 44 80 1,82 16 32 97 3,03 17 37 73 1,97 18 48 80 1,67 19 51 95 1,86 20 54 97 1,80

Prosek 43,80 89,90 2,05

Tabela 25: Plodnost T. evanescens, odgajene u jajima M. brassicae,

sa dopunskom ishranom, kada se stavi na jaja M. brassicae

Broj legla Broj parazitiranih

jaja

Ukupan broj izletelih

imaga T. evanescens

Broj izletelih imaga T.

evanescens po jajetu

1 52 89 1,71

2 60 104 1,73

3 70 144 2,06

4 45 82 1,82

5 53 70 1,32

6 85 159 1,87

7 61 120 1,97

8 65 131 2,02

9 53 110 2,09

10 66 118 1,79

11 48 90 1,88

12 55 103 1,87

13 58 106 1,83

14 60 108 1,80

15 71 135 1,90

16 62 121 1,95

17 47 79 1,68

18 51 114 2,24

19 79 139 1,76

20 48 77 1,60

Prosek 59,45 109,95 1,84

Tabela 26: Plodnost T. evanescens, odgajene u jajima E. kuhniella,

bez dopunske ishrane, kada je stavljena na jaja M. brassicae

Broj legla Broj parazitiranih

jaja Ukupan broj izletelih imaga T. evanescens

Broj izletelih imaga T. evanescens po jajetu

1 23 35 1,52 2 16 25 1,56 3 20 33 1,65 4 25 38 1,52 5 17 35 2,06 6 17 26 1,53 7 18 28 1,56 8 20 37 1,85 9 28 40 1,43 10 18 27 1,50 11 22 35 1,59 12 17 28 1,65 13 18 33 1,83 14 22 35 1,59 15 20 31 1,55 16 27 39 1,44 17 20 36 1,80 18 18 30 1,67 19 18 30 1,67 20 19 36 1,89 21 24 35 1,46 22 27 40 1,48 23 23 35 1,52 24 19 29 1,53 25 27 42 1,56 26 24 32 1,33 27 19 29 1,53 28 25 36 1,20 29 26 33 1,27 30 19 28 1,47

Prosek 21,20 33,20 1,57

Tabela 27: Plodnost T. evanescens, odgajene u jajima E. kuhniella,

sa dopunskom ishranom, kada je stavljena na jaja M. brassicae

Broj legla Broj parazitiranih jaja

Ukupan broj izletelih imaga T. evanescens

Broj izletelih imaga T. evanescens po jajetu

1 22 36 1,64 2 28 46 1,64 3 24 40 1,67 4 20 34 1,70 5 22 37 1,68 6 29 48 1,66 7 19 32 1,68 8 28 47 1,68 9 22 37 1,68 10 21 34 1,61 11 27 44 1,63 12 23 37 1,60 13 25 41 1,64 14 28 46 1,64 15 28 49 1,75 16 23 39 1,69 17 29 47 1,62 18 28 46 1,64 19 24 39 1,62 20 28 49 1,75 21 25 43 1,72 22 21 36 1,71 23 29 47 1,62 24 26 42 1,61 25 29 49 1,69 26 28 46 1,64 27 23 39 1,69 28 29 47 1,62 29 26 44 1,69 30 23 38 1,65

Prosek 25,23 41,97 1,66

Tabela 28: Alternativni domaćini za T. evanescens Vrsta štetočine Mesto parazitiranja Broj imaga T.evanescens

po jajetu Mamestra oleracea u prirodi prosečno 2,2

iz 88 jaja izletelo 40 imaga Ostrinia nubilalis u prirodi prosečno 1,0

iz 75 jaja izletelo 75 imaga Polychrosis botrana u prirodi prosečno 1,0

iz 56 jaja izletelo 56 imaga Plutella xylostella u laboratoriji prosečno 1,0

iz 12 jaja izletelo 12 imaga Ephestia kuhniella u laboratoriji prosečno 1,0

iz 120 jaja izletelo 120 imaga Sitotroga cerealela u laboratoriji prosečno 1,0

iz 98 jaja izletelo 98 imaga Spilactica mendica u laboratoriji prosečno 2,1

iz 40 jaja izletelo 86 imaga Operophtera brumata u laboratoriji prosečno 2,4

iz 24 jajeta izletelo 57 imaga Agriopis marginaria u laboratoriji prosečno 2,3

iz 53 jajetaizletelo 123 imaga Agriopis leucopaearia u laboratoriji prosečno 2,3

iz 10 jaja izletelo 23 imaga Autographa gamma u laboratoriji prosečno 2,2

iz 20 jaja izletelo 44 imaga Noctua pronuba u laboratoriji - Agrotis exclamationis u laboratoriji - Amates c-nigrum u laboratoriji - Sesamia cretica u laboratoriji prosečno 3,2

iz 81 jajeta izletelo 262 imaga Chrysopa carnea i Chrysopa perla

u laboratoriji u laboratoriji parazitira ali larve uginjavaju kao L2-3

Hyphantria cunea (skinute ljuspice)

u laboratoriji u laboratoriji ženke T. evanescens polažu jaja, ali se iz većine normalno pile gusenica, u nekimjajima se razvijaju deformisane osice, abdomen im je zadebljao i nemogu da izlete

Tenebrio molitor u laboratoriji larve se razvijaju do L2-L3 i uginu Lema melanopa u laboratoriji u laboratoriji polaže jaja, ali se larve L.

melanopa normalno pile

Tabela 29: Uticaj ispuštanja T. evanescens na brojnost M. brassicae Datumi pregleda

Tretmani Mamestra brassicae % napadnutih biljaka Legla L1 L2 L3 L4 L5 L6 Ukupno

28.07. Kontrola 2 03.08. Kontrola 16 29 29

T.e. 6 13 13 07.08. Kontrola 17 26 20 46

T.e. 5 17 13 30 13.08. Kontrola 4 95 78 23 12 208 34

T.e. 2 192 8 200 18 Tabela 30: Uticaj ispuštanjaT. evanescens na brojnost štetne entomofaune

Datum pregleda

Tretmani Plutella xylostella

P.rapae gusenice

P. brassicae A.gamma Lisne vaši legla gusenice

28.07. Kontrola 1 6 03.08. Kontrola 65 1 2

T.e. 5 2 07.08. Kontrola 77 10

T.e. 36 4 13.08. Kontrola 198 19 2 65 7 3

T.e. 79 11 3 1 Tabela 31: Uticaj ispuštanja T. evanescens na korisnu entomofaunu

Chrysopa carnea

Datumi pregleda

Tretmani jaja larve Apanteles sp. kokoni

28.07. Kontrola 15 03.08. Kontrola 124

T.e. 34 07.08. Kontrola 215 1

T.e. 111 1 13.08. Kontrola 29 4 7

T.e. 35 1

Tabela 32: Parazitiranost jaja E. kuhniella na kartončićima

Datum

Broj kartica

% parazitiranosti Kontrola T. evanescens

24.08. 13 7,7 15,4 31.08. 15 0,0 6,6 07.09. 18 11,1 31,3

Ukupno 46 6,52 18,18