masinski elementi - 11 klizna lezista i spojnice

$"!#"%:MAŠINSKI ELEMENTI

1

3B=I9EJ=G9G H *E6;H>9I7H3B=I9EJ=G9G H *E6;H>9I7H,6L=BF?= :6?H@G9G H *E6;H>9I7H,6L=BF?= :6?H@G9G H *E6;H>9I7H

&E ,=E?C $@6;C>9I=ć! 8C79BG&E ,=E?C $@6;C>9I=ć! 8C79BG&E 5CE=76 ĐCEđ9I=ć! 8C79BG&E 5CE=76 ĐCEđ9I=ć! 8C79BG

Mašinski elementi ______

2

Predavanja"""" B989@>6B989@>6

ØØ KKlilizna ležišta,zna ležišta,ØØ SpojniceSpojnice

Mašinski elementi *@=JB6 @9N=LG6______

3

.FBCIB= DC>ACI=Klizna ležišta su mašinski sklopovi koji se najčešćeugrađuju u oslonce vratila i osovina. Osnovnauloga kliznih ležišta je, kao i kotrljajnih ležaja,prenošenje opterećenja sa pokretnih nanepokretne delove mašina i obezbeđenje uslovaza relativno kretanje obrtnih delova.

*+(5-# +’M(K2#


4

Kod kliznih ležišta međusobna pokretljivost delovau dodiru i prenošenje opterećenja ostvaruje seposredstvom klizanja, kada pokretna površina(rukavac) kliza po nepokretnoj površini(posteljica) ležišta.Suvo mehaničko trenje se posredstvom fluida(sredstva za podmazivanje) transformiše uviskozno trenje fluida. Time se postiže razdvajanjemetalnih delova (rukavca i posteljice), odnosnosprečava njihov neposredni dodir, smanjujerazaranje metalnih površina i dr.


5

Prednosti kliznih ležišta:

§ primenjuju se tamo gde nije moguće ugraditikotrljajne ležaje, jer mogu biti jednodelna,dvodelna i višedelna;§ primenjuju se za prečnike vratila do 15 mm i

preko 300 mm jer se kotrljajni ležaji retkoizrađuju za te prečnike,§ pogodna su i za najveće brzine,§ imaju relativno dug vek zahvaljujući

podmazivanju,§ amortizuju udare i udarna opterećenja,§ imaju mogućnost prigušenja buke i vibracija,§ jednostavne su konstrukcije i manjih dimenzija.


6

Nedostaci kliznih ležišta su:

§ veliki gubici energije zbog trenja,§ habanje dodirnih površina.


7

/C89@6 ?@=JB=< @9N=LG6Prema pravcu dejstva sile klizna ležišta se dele na:

§ radijalna klizna ležišta kod kojih sila dejstvujeupravno na osu rukavca,§ aksijalna klizna ležišta, sila ima pravac oserukavca (pravac ose ležišta);§ radijalno - aksijalna klizna ležištaistovremeno prenose radijalne i aksijalne sile.

Prema načinu ostvarivanja pritiska u ulju na:§Hidrostatička,§ hidrodinamička.


8

Prema načinu uležištenja dele se na:

§ fiksirana (prenose aksijalne i radijalne sile),§ slobodna (prenose samo radijalne sile idozvoljavaju mala pomeranja u aksijalnompravcu).

Prema stanju dodirnih površina dele se naležišta sa:

§ suvim trenjem ,§ polutečnim (mešovitim) trenjem,§ tečnim trenjem.


9

.FBCIB= 89@CI= @9N=LG6

Osnovni i najvažniji deo kliznog ležišta je klizni par.

1 – rukavac vratila,2 – ležišna posteljica.

Radijalna ležišta


10

1 – vratilo,2 – pokretni prsten,3 – nepokretni prsten.

Aksijalna ležišta


11

/E=A9E= ?@=JB=< @9N=LG6


Klizni spoj je dodir dve relativno pokretne površinemašinskih delova između kojih dejstvuju otporiklizanju.

Pri kretanju tela po podlozi , između dodirnihpovršina se javlja sila trenja Fm = m F. Smanjenjetrenja postiže se podmazivanjem dodirnih površina.

12

1G6B>6 H ?@=JBCA FDC>H

F

F vkm "A"


13

Trenje u kliznim ležištima

Dodirne površine, relativno pokretnih delova,mogu biti nepodmazane i podmazane.

Rz1

Rz2

ho

suvo trenje polutečno trenje tečno trenje(m ³ 0,3) (m < 0,3) (m = 0,005 ... 0,001)

Vrednost koeficijenta trenja dodirnih površinazavisi od karakteristika materijala i hrapavostidodirnih površina.


14

Tečno trenjeTečno trenje- potpuno podmazivanje, postiže sekada je dodirna površina tela 1 malo zakošena nakrajevima (pod uglom a) - kada postoji procep.

IIIIIIIV

p

-p

2

1

F

0

a

Raspodela pritiska uulju


15

Sloj ulja između dodirnih površina je u suštininoseći element.Uljni film između dodirnih površina može da seostvari na hidrodinamičkom i hidrostatičkomprincipu.Kod hidrodinamički podmazanih ležišta nosećiuljni film se formira samo pri relativnom kretanjujedne klizne površine u odnosu na drugu.Kod hidrostatičkog plivanja (podmazivanja)klizne površine su uvek razdvojene slojem uljanezavisno od toga da li se kreću ili miruju.


16

Zavisnost koeficijenta trenja od broja obrtaja n:

ma

mešovito tečnotrenje

ngr

b cn


17

4EFG9 A6J=I6Osnovna uloga maziva je smanjenje trenjadodirnih površina i smanjenje njihovog trošenja.

Kao mazivo kliznih ležišta koriste se:§ Tečna maziva (ulja),§Masti,§ Čvrsta maziva,§Mešavina čvrstih maziva sa uljima i mastima,§ Voda,§ Vazduh, azot, ugljendioksid i dr.


18

,6G9E=>6@= J6 =JE68H ?@=JB=< @9N=LG6

Ispravnost rada (režim) kliznog ležišta zavisi odmaterijala posteljice i rukavca i sredstva zapodmazivanje.Materijal rukavca se definiše pri proračunuvratila. Obično je to čelik visokog kvalitetapovršinske obrade i dovoljno velike tvrdoće.Preporuka je da je materijal rukavca 3 ... 5 putaveće tvrdoće od materijala posteljice.Materijal kućišta nije bitan za funkciju kliznogležišta.


19

Materijal posteljice treba da poseduje osobinekoje omogućavaju prenošenje opterećenja(zadovoljavajuća čvrstoća i izdržljivost i dobraantifrikciona svojstva).

Za izradu posteljica, najčešće, se koriste siviliv, bronza, sinterovani materijali, plastičnemase… Potrebna antifrikciona svojstva sepostižu nanošenjem, na klizne površineposteljice, tankog sloja neke legure (zalivak).


20

Kućište ležaja

Bronzane čaure

Mašinski elementi 1DC>B=79______

21

1/.)-(%’

Spojnice spajaju dva saosna ili približno saosnaobrtna elementa u cilju prenošenja obrtnogmomenta i obrtnog kretanja.

Spojnice se najčešće koriste za spajanje dvavratila ili delova jednog istog vratila. Osevratila mogu i da se seku pod nekim uglom.

Najčešće se spajaju: vratilo pogonske mašinesa vratilom radne mašine, transmisionavratila i dr.


22

Spojnice, pored svoje osnovne namene, imajuulogu:

§ prilagođavanje različitih odstupanja osa vratila;§ prigušenje torzionih oscilacija i udara pri

pokretanju i u toku rada,§ automatsko uspostavljanje ili prekidanje

prenosa obrtnog momenta,§ osiguranje spojenih delova od preopterećenja

ili neželjenog smera obrtanja i dr.


23

Spojnice se postavljaju neposredno iza ležišta. Popravilu se sastoje od dva oboda čvrsto vezana zaobrtne delove koji se spajaju.Spojnica, ustvari, ima ulogu i da usklađujekarakteristike pogonske i radne mašine.

Spojnice proizvode specijalizovane fabrike koje uzsvoje proizvode daju i odgovarajuće kataloge saosnovnim podacima.Konstruktor, praktično, bira iz kataloga spojnicuprema veličini prečnika vratila, veličini snage kojase prenosi i dr.


24

Pri proračunu spojnica merodavna jemaksimalna vrednost obrtnog momenta kojispojnica prenosi. Pri zadatoj snazi P, W iugaonoj brzini w, sec-1, moment u Nm je :

Tmax = KA T ; T = P / w ; w = 2 p n

KA – faktor radnih uslova,n – broj obrtaja obrtnih delova koji sespajaju.


25

Osnovna podela spojnica izvršena je premanačinu ostvarivanja funkcije na:

§ nerazdvojive spojnice,§ razdvojive spojnice.

Nerazdvojive spojnice obezbeđuju, u toku rada,prenošenje obrtnog momenta bez prekida imogućnosti razdvajanja vratila.

Razdvojive spojnice omogućavaju uključivanje iisključivanje nekog sistema u toku rada.


26

-9E6J8IC>=I9 FDC>B=79

Osnovna podela nerazdvojivih spojnica jeizvršena prema načinu prenošenja obrtnogmomenta i mogućnosti pomeranja spojenihdelova na:§ krute,§ prilagodljive (dilatacione),§ elastične,§ zglobne.


27

Krute spojnice

Krute spojnice obrazuju čvrstu nepokretnu vezu.Spojeni delovi se ponašaju kao jedinstvena celina.Krutim spojnicama se, najčešće, vezujutransmisiona vratila, ređe vratila pogonske i radnemašine. Krute spojnice se primenjuju i kaoredukcione (spojnice koje vezuju vratila različitogprečnika).Vrste krutih spojnica:§ čahurasta spojnica (spojnica sa naglavkom),§ krute spojnice sa obodima i dr.


28

Spojnica sa naglavkom (čahurasta spojnica):

d u d uds

L a)

b)


29

Krute spojnice sa obodima:

D0d


30

Prilagodljive spojnice

Prilagodljive spojnice spajaju:§ vratila i kompenziraju aksijalna, radijalna imala ugaona odstupanja spojenih vratila;§ duga vratila sa izraženim termičkimdilatacijama pa se zbog toga zovu "dilatacione".

U ovu grupu spojnica spadaju:§ kandžasta,§ krstasta, ...


31

Kandžasta spojnica

Sastoji se od dve glavčine koje na čeonoj straniimaju po tri kandže simetrično postavljene.


32

Krstasta spojnica:

Sastoji se od dva oboda sa radijalnimžlebovima na čeonim stranama.


33

Elastične spojnice

Elastične spojnice imaju sposobnost prigušivanjaudara, vibracija i promena obrtnog momenta,smanjenja torzionih oscilacija i dr.To se postiže, elastičnim elementima od gume,kože, plastičnih masa i dr., ugrađenih u obodespojnica.


34

Elastična spojnica sa gumenim prstenovima:

D0

d z

b

b)

c)


35

Spojnica sa elastičnim vencem (perifleks spojnica):D

s

D0 Dud

1 1


36

Elastična kandžasta spojnica (eupex spojnica)b

d

ha

d


37

Zglobne spojnice

Zglobne spojnice se koriste za spajanje vratilačije se ose seku i kada se ugaoni položaj u tokurada menja.

Primenjuju se uglavnom dve vrste ovih spojnica:

§ zglobna spojnica sa zupcima (zupčasta zglobnaspojnica)§ Kardanova spojnica.


38

Zglobna spojnica sa zupcima

Na svakom vratilu nalazi se glavčina sa nizomzubaca. Obrtni moment se prenosi sa vratila navratilo preko omotača posredstvom zubaca.

DK

w


39

Kardanova spojnica

Kardanova spojnica se sastoji od dve glavčine kojese završavaju viljuškama. Viljuške se nalaze, jednau odnosu na drugu, pod uglom od 90°i vezane suza rukavce na kardanovom krstu.

j1, w1

j 2, w 2p / 2

a

1

23

I

II


40


41

06J8IC>=I9 FDC>B=79

Razdvojive spojnice omogućavaju uspostavljanjei prekidanje veze spojenih delova kako u stanjumirovanja, tako i u toku rada.

Prema konstrukcionom obliku razlikuju se:

§ kandžaste,

§ zupčaste,

§ frikcione,

§ specijalne spojnice.


42

Frikcione spojnice

Frikcione spojnice omogućavaju postepenouključivanje i isključivanje, odnosno spajanje irazdvajanje vratila.Prenose obrtni moment posredstvom sile trenja(otpora klizanju), nastale na dodirnim površinamaoboda spojnice.Uključivanje i isključivanje se obavlja u toku radai pod opterećenjem.


43

Osnovni uslov, za postizanje sigurnosti u radu, jeda granični moment trenja [Tm] na dodirnimpovršinama spojnice bude veći ili jednakmaksimalnom radnom momentu Tmax koji spojnicaprenosi:

[Tm] ³ Tmax = KA T

Mogu biti sa: ravnim,koničnim i cilindričnimdodirnim površinama.Specijalan slučaj su tzv. frikcione spojnice salamelama.


44

Frikciona spojnica sa ravnim dodirnimpovršinama

Fa = Fn


45

Frikciona spojnica sa koničnimdodirnim površinama

Fn

a

Fn

masinski elementi - 11 klizna lezista i spojnice

Documents