Sadraj

Uvod21.Osobine oraha31.1.Fizioloke osobine31.2.Sorte oraha42.Kako podii zasad oraha73.Metoda oplemenjivanja oraha84.Njega oraha105.Berba i uvanje oraha11Zakljuak12Literatura13

Uvod

Orah (lat. Juglans) je rod bilaka iz porodice Juglandaceae. Vrste ovog roda su drvee visoko 10-40m, sa ilastim listovima dugim 2-9cm. Naziv orah upotreblava se i za najuzgajaniju vrstu ovog roda, domai orah.Dvadeset jedna vrsta oraha ima areal rasprostranjenja u severnoj umerenoj klimi Starog sveta u podruju od jugoistone Evrope do Japana, a u Novom svetu od jugoistone Kanade do Kalifornije na zapad i Argentine na jug.Plodovi svih vrsta oraha su jestivi, ali orasi koji se obino kupuju u trgovinama potiu od domaeg oraha, jedine vrste koja ima velik plod i tanku lusku. Poloprivredna vrsta koja je izabrana zbog tanke luske i izdrlivosti u umerenoj klimi ponekad se naziva karpatski orah. Orasi imaju mnogo ula i jedu se sirovi ili kuvani. Takoe su izvrstan izvor masnih kiselina omega-3, pa se pokazalo da sniavaju nivo holesterola u krvi.

1. Osobine oraha

1.1. Fizioloke osobine

Rodnost i visina prinosa oraha zavisi od vise cinilaca, medju kojima posebnu vaznost imaju vreme cvetanja i opodjavanje.Vreme cvetanja:Cvetanje oraha se odvija od pocetka trece dekade aprila pa do kraja prve dekade maja, sto zavisi od osobine sorte, tj. tipa oraha, nadmorske visine i temperaturnih uslova pri kraju zime, na pocetku proleca i u vremenu koje prethodi cvetanju.Oprasivanje i oplodjavanje oraha:Oprasivanje oraha se vrsi iskljucivo vetrom. Rese su specijlane gradje, tako da ih vetar lako pokrece i iz njih istresa polen koji je podesen da ga vetar lako nosi. Radi bolje rodnosti i dobijanja visokih prinosa sigurnije je gajiti po nekoliko sorti ili tipova oraha.Zrenje oraha:Plodovi oraha, obicno, sazrevaju u toku septembra. U nekih sorti i tipova plodovi sazrevaju i ranije ( krajem avgusta ) ili kasnije ( pocetkom oktobra ), sto zavisi od bioloske osobenosti sorte.Vek oraha:Odredjena starost stabala oraha do kojih mogu da radjaju nije ustanovljena ( postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina radja normalno ).Prinos oraha:Orah razmnozen iz semena, pocinje da radja posle osme ili cak dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah radja mnogo ranije, u drugoj ili trecoj godini. Prinos oraha se krece od 40-50 i od 60-70 kgr po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kgr po hektaru.

1.2. Sorte oraha

Orah je vocna vrsta sa relativno malim brojem sorti, svega stotinak. Kao najbolje pokazale su se sledece sorte, svrstane u dve grupe: 1) Sorte za vinogradarsku zonu:einovo- Bugarska je sorta. Odlikuje se prilicno kratkom vegetacijom. Plod je srednje krupan, prosecno 11 gr, ovalnog oblika, tanke ljuske, puna i kvalitetna jezgra. Randman jezgra iznosi 54,25 %. Drvo je srednje bujno i otporno na zimske tempreature i biljne bolesti. Ako se obezbede oprasivaci, radja obilnije.

ampion- Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosecno 13 gr, sa randmanom jezgra do 58%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Ova sorta zahteva oprasivace.

Rasna- Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosecno 12-13 gr, sa randmanom jezgra do 55%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno.

Tisa- Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Plod je krupan, prosecno 15 gr, sa randmanom jezgra do 52%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Okruglog je oblika.

2) Sorte za nevinogradarsku - kontinentalnu zonu:Gazenhajmski 139 - Nemacka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosecno 14 gr, sa randmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduzeno - ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svetle boje. Kasnija vegetacija.

Gazenhajmski 251- Nemacka sorta, kasnije vegetacije. Kasnije cveta, izbegava prolecne mrazeve. Plod je krupan, prosecno 15 gr, sa randmanom jezgra do 50%.

2. Kako podii zasad oraha

Klima: U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja neke posebne zahteve. Najurednije radja na toplijim - vinogradarskim rejonima. Kriticna niska temperatura za orah je od - 29 do -300. Pozni prolecni mrazevi ostecuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha koji kasnije krecu, listaju i cvetaju manje su izlozeni ovim ostecenjima. Za uspevanje oraha traze se osvetljena, suncana mesta. Prema vodenim talozima orah je veoma skroman, pa se moze gajiti u susnijim rejonima.Zemljiste:Nije probirac zemljista, ali ipak bolje radja na dubokom, rastresitom zemljistu, mada moze podneti i peskovita i kamenita zemljista, pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva.Priprema zemljista:Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i vise godina, u zavisnosti od prirodnih uslova za njegovo uspevanje. Priprema se sastoji u ciscenju terena, zatim djubrenju zemljista i na kraju rigolovanju i kopanju jama.Djubrenje:Orah je vocka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva sastojka pojacavaju otpornost prema mrazu. Ako se rigoluje cela povrsina zemljista, prvo, po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kgr kompleksnog PK djubriva ciji je odnos 0:15:30, radi povecanja plodnosti zemljista.Rigolovanje zemljista:Po rasturanju djubriva, obavlja se rigolovanje zemljista na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti. Teza, zbijenija i plica zemljista, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju plice.Kopanje jama:Ukoliko se ne sadi u grupama, vec pojedinacno, onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili vise, po potrebi ). Potrebno je dodati1 kgr kompleksnog NPK djubriva 0:15:30, zatim ovo djubrivo pomesati sa zemljom, pa tek onda saditi orah.Saenje oraha:Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se moze saditi i u rano prolece. Kada se zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja ce sadnicu stititi od izmrzavanja.Rastojanje za saenje oraha:Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 * 8 m ( 123 sadnica / ha ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 * 7 metara ( 158 sadnica/ha ) .Priprema sadnica za sadnju:Pre sadnje zile treba orezati. Tom prilikom voditi racuna da se sto vise zila sacuva. Posto se orezu zile, ceo korenov sistem potopiti u kasastu smesu napravljenu od ilovace, govedje balege i vode, da bi se sadnice sto pre primile.

3. Metoda oplemenjivanja oraha

U svetu se tek u novije vreme ozbiljno radi na oplemenjivanju oraha. Cilj tog oplemenjivanja je stvaranje sorte koje su homogene, visoke rodnosti i dobrog kvaliteta. Da bi se ostvarili postavljeni ciljevi u oplemenjivanju oraha, primenjuju se slcde- c metode: individualna pozitivna selekcija i planska hibridizacija.Individualna pozitivna selekcija, kao metod oplemenjivanja oraha, kod nas se naroito koristi. urdevi (1968) u svojoj studiji oraha na Kosovu i Metohiji detaljno jc- prikazao postupak individualne pozitivne selekcije. On je iz prirodne populacije oraha najpre izvrio iri, pa ui izbor, a zatim je najbolja odabrana stabla detaljno prouio na terenu i u laboratoriji. Terenska prouavanja ohuhvatala su morfoloke osobine (stablo, krunu, letorast i list), liziloke osobine (bujnost, listanje, cvelanje, rodnost, vreme berbe i zavretak vegetacije), kao i odnos prema ekolokim iniocima (klima, zemljite) i slepen osctljivosti prema gljivinom oboljenju - antraknozi, odnosno, pegavosti i suenju lia i plodova koju izaziva parazitna gljivica. Gnomonla juglandis (D.C.) Trav.Laboratorijska ispitivanja odnosila su se na klijavost polena, pomoloke i kemijske osobine ploda. U naoj zemlji su individualnom pozitivnom clckcijom odabrane sledee sorte i selekcije: ampion, srem, tisa, mire, baka, novosadski kasni, novosadski rodni, nrde- vieve selekcije 5,13, 64, Rudieve selekcije 28, 77,107,108,124. ibar, vujan.Planska hibridizacija je znaajna metoda za stvaranje boljih sorti oraha. Ovu metodu poeli su da koriste u irim razmerama prc pola veka. Primenjuje se ukrtanje u okviru Juglans regija, kao i meduvrsna hibridizacija raznih vrsta roda Juglans.Stvoreni su mnogobrojni meduvrsni hibridi. Luter Berbank (Luther Burbank) prvi je poeo sa hibridizacijom oraha. Sorta oraha rojal (Royal) je hibrid J. nigrax x R. hindsii stvoren jo 1888. godine. To je vrlo bujna sorta koja se preporuuje za proizvodnju drveta. Paradoks (Paradox) je sorta koja se koristi kao podloga za mnoge sorte oraha, takoe je hibrid J. hindsii x J, nigra, odlikuje se otpornou prema tetoinama.Ukrtanje istonoamerikog crnog oraha i amerikog sivog oraha (.1. nigra x J. cinerea nije dalo zadovoljavajue rezultate. Nestabilne i razliite rezultate daje ukrtanje istonoamerikog crnog oraha i japanskog srcolikog oraha (J. nigra x J. cordifor- mis). Posebno se istie znaaj hibridizacijc u stvaranju novih sorti domaeg oraha sa ukusom jezgre crnog istonoamerikog oraha (J. nigra. i).Za rad na hibridizaciji oraha neophodno je da se sprovede izolacija enskih cvc- tova, jer orah kao anemofilna biljka raspolae ogromnom koliinom polena. Jedna resa oraha, na primer, sadri i do 4 miliona polenovih zrnaca, a jedno stablo oraha proizvodi godinje od 3 do 8 milijardi polenovih zrnaca.enski cvetovi izoluju se kesama od natron-papira, i to nekoliko dana pre nego to enski cvetovi postanu funkcionalno sposobni da prime polen i izvri se oploenje.Za rad na planskoj hibridizaciji esto je potrebno da se za odreeno vreme polen sauva. U tom cilju rese oraha, kao izvor polena, skupe se i uvaju u komori na 1,1 do 2,2C. Stavlja se po 10 resa u kesu. Prilikom polinacije, te kese s polenom, koje su inae od platna, unose se u krunu, kako bi pod uticajcm vetra polen bio osloboen i nanesen na ig tuka. Tom prilikom treba Sto ee kontrolisati rcccptivnost - prijemivost tuka.U proizvodnji oraha, radi dobijanja veih prinosa, nanoenje polena moe da bude i drukije. Tako moe da se ist polen, pomean s nekom supstancom, prosipa iz aviona ili helikoptera. Sakupljanje istog polena za hibridizaciju relativno je lako. Sastoji se u sakupljanju resa neposredno pre nego to ponu da rasejavaju polen. Rese se dobro operu tekuom vodom, onda obriu sterilnom tkaninom, a potom prosue u eksikatoru. Poto se polen oslobodi pucanjem antera u resama, sakupi se u petri - olje i uva odreeno vrc- mc na temperaturi.od 0 do 2,2C i relativnoj vlanosti od oko 40%. Pod tim reimom polen moe da se uva oko 30 dana. Na niim temperaturama moe se sauvati i znatno due - u zamrzivau na -19C i godinu dana.Najpovoljnije vreme za opraivanje enskih cvctova oraha je jutro do 9 asova, poto je tada zbog visoke relativne vlanosti smanjena mogunost donoenja neeljenog polena sa strane.Seme oraha nastalo vetakim opraivanjem zrelo je pre nego to plod pone da se odvaja od lupine. Zato takve plodove treba brati pre poetka odvajanja od lupine.Stratifikovanje plodova oraha traje oko 60 dana na temperaturi od 2C. Posle stratifikacije od 60 dana, seme se seje u rastilo, gdc ostaje godinu dana. Hibridi oraha kaleme se na podloge u oglednim zasadima i tako se skrauje mladalaki nerodni (juvc- nilni) stadijum.Juvenilni stadijum sejanaca nekalemljcnog oraha u proeku traje 8 do 12 godina. Posle nekoliko godina (3-4) osmatranja, najbolji scjanci oraha se odabiraju i svaki od njih kalemi na etiri podloge, koje se gaje na rastojanju od 8 x 7 m. Najbolji sejanci oraha postaju posle svestranog uporednog ispitivanja sa standardnim sortama.

4. Njega oraha

Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, odrzavanju zemljista, gajenju potkultura, djubrenju zemljista i zastiti od bolesti stetocina.Orezivanje i nega krune:S orezivanjem se krece u prolece, prve godine po zasadjivanju. Orezivanje se izvodi tako sto se sadnica skrati na zeljenu visinu, pri cemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku proleca i leta iz ovih pupoljaka ce se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, sto se prema potrebi, skracuju jace razvijene ramene grane, radi ubrzavanja rasta voditeljice.Odrzavanje zemljista:Odrzavanje zemljista u vidu ledine je najnepovoljnije, zato sto trave izvlace dosta vode, pa orah krzlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva.Djubrenje oraha: Orah povoljno reaguje na djubrenje kompleksnim djubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato sto mu ova dva elementa pojacavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lisca rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu djubriva NPK, ciji je odnos 0:15:30. Rano s proleca, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog djubriva NPK, ciji je odnos 20:5:5. Krajem proleca - u maju, rasturiti po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim djubrenjem orah ce redovno i obilno radjati svake godine.Zastita oraha od bolesti i stetocina:Orah, u odnosu na druge vocne vrste manje napadaju bolesti i stetocine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Sve bolesti se uspesno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem.Zimsko prskanjeizvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%.Letnje prskanje- prvo prskanje se izvodi pred sam pocetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Trece prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah ce se u potpunosti zastititi od najcescih bolesti i stetocinaIzmrzavanje: Za kontinentalnu zonu treba birati sorte i selekcije koje imaju kracu vegetaciju kako bi se umanjilo stetno dejstvo mrazeva (sampion, rasna, kasni rodni, jupiter, gajzenhajm 139). Za vinogradarsku zonu pored ovih sorti dolaze u obzir i sledece: srem, tisa, medvedja i ejn. Orah je vocka velikih dimenzija krosnje. Da bi se krosnja pravilno razvila, mora mu se obezbediti dovoljno zivotnog prostora. Ni kod jedne vocne vrste nisu ispoljene toliko velike razlike u pocetku i zavrsetku vegetacije, kao i u otpornosti prema patogenima i niskim temperaturama, kao kod oraha.Sorte bez primene pesticida: Zato se izboru sorti oraha mora pokloniti izuzetna paznja. Preporucujemo selekcije koje su rezistentne ili bar tolerantne na izazivaca sive pegavosti, zatim one koje cvetaju i resaju istovremeno, dobro i redovno radjaju i imaju visok kvalitet ploda. Korac i saradnici (1993) navode da je u periodu od 1974-1993. godine ispitivano 35 sorti i selekcija oraha bez primene pesticida. Na osnovu ovih ispitivanja izdvojene su sorte i selekcije koje se mogu koristiti u organskoj proizvodnji i kao najbolje za takvu proizvodnju pokazale su se sorte: rasna, kasni rodni, kasni grozdasti i milko.5. Berba i uvanje oraha

Berba oraha:Berba oraha se vrsi kad se na vecini plodova, zeleni omotac raspukne i plodovi pocnu da ispadaju iz nje. Pucanje omotaca ubrzavaju kisa, magla i uopste vlaznije vreme.Cuvanje oraha:Za cuvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladista. Manje kolicine se mogu cuvati u obicnim skladistima, ali se moraju razastrti u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima orah se moze cuvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se cuvaju pod istim uslovima, kao i orasi u ljusci, ali se mogu krace vreme odrzati u ispravnom stanju, jer se isusuju i na njih jace deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermeticku ambalazu, mogu se duze ocuvati, jer se time sprecava isusivanje i dejstvo drugih nepozeljnih faktora. Posto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladistiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao sto su limun, pomorandza, jabuka krompir i sl.Plasman oraha: Teina jezgre po jednom plodu predstavla vaan znak za ocenivanje vrednosti oraha. Teina jezgre za komercijalni orah kree se od 5-8 grama. Boja jezgre je vana karakteristika u odreivanju prodajne vrednosti oraha. Preimustvo se daje svetlijim bojama. Boja jezgre moe biti sortna odlika ili pak odraz loe berbe, prerade i uvanja. Boja luske moe biti svetla ili tamna, obojenost plodova zavisi od manipulisanja i nekih drugih mera, kao i od zatite koja je sprovedena protiv insekata i bolesti. Oteenja izazvana insektima i bolestima, izlaganje kii ili ostavlanje plodova da lee na zemli loe utie na boju luske. Najveci otkupljivaci oraha na teritroiji Srbije su firme koje se bave prodajom konditorskih proizvoda ( Pionir , Swislion - Takovo itd.).

Zakljuak

Ne samo da orasi imaju dobar okus, oni nam daju ogromnu koliinu energije i nude mnoge zdravstvene prednosti. Grci su ih zvali "Jupiterovim plodom", smatrajui orahe pogodnima i za bogove. Od drevnih se vremena orasi spominju u vezi s intelektualnou - sam plod ima oblik ljudskoga mozga! Svo jezgriasto voe dobro je za zdravlje, ali u usporedbi s drugim oraastim plodovima orasi sadre dvostruko vie antioksidanata. Postoji dvadesetak vrsta oraha. Dvije najpoznatije vrste su perzijski orah (Juglans regia) koji potjee iz Azije i Dalekog istoka, i crni orah (Juglans nigra) koji je rodom iz Sjeverne Amerike. Danas se orasi uzgajaju u podrujima od jugoistone Europe sve do Japana, te u nekim dijelovima Kanade, Kalifornije i Argentine. Plodovi svih oraha su jestivi, ali orasi koje moete kupiti u trgovinama veinom su plodovi perzijskog oraha. Potrebno je 15 godina kako bi drvo naraslo i poelo davati plodove. Prosjeno drvo oraha daje plod 45 godina.Orah je nevjerojatan izvor vrijednih nutrijenata. Sadri antioksidante, kvalitetne masne kiseline, eljezo, kalcij, magnezij, fosfor, cink, mangan, selen, vitamine B, E i K. Samo 30 grama oraha dnevno moe znaajno poboljati vae zdravlje. Orasi sadre velike koliine alfa-linolenske kiseline. To je vrsta omega 3 masnih kiselina koja se nalazi samo u biljkama i igra vanu ulogu u odravanju zdravlja srca. Orah sadri velike koliine antioksidanata i antiupalnih tvari, pa nije ni udo da ima znaajan uinak u sprjeavanju raka. Visoke koliine omega-3 masnih kiselina u orahu ine ga izvrsnom hranom za mozak.

Literatura

1. Bulatovi, Spasoje (2007): Posebno voarstvo za etvrti razred poloprivredne kole. Beograd.2. oki, Miladin (2007): Orah i ljeska, Beograd: Mosta Viridis3. Wikipedia (internet), http://sr.wikipedia.org/sr/, pristupljeno 4. maja 2015.4. Agroklub (internet), http://www.agroklub.com/vocarstvo/orah-sadnja-formiranje-i-odrzavanje-nasada/959/, pristupljeno 4. maja 2015.5. Zdrava Srbija (internet), http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vocarstvo/1012-UZGOJ-ORAHA.php, pristupljeno 8. maja 2015.