mediji i dokolica-mirkomiletic

8/17/2019 Mediji i Dokolica-MirkoMiletic

1/18

Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

ONR UDK 379.8-053.6(497.11)

316.776-053.6:659.3/.4(497.11)

Primljen: 15.3.2009. ID 168153612

P. M MFilozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

ŠKOLA, MEDIJI I DOKOLICA

U ŽIVOTU MLADIH U SRBIJI

Sažetak: Na osnovu rezultata empirijskog istraživanja o dnevnoj ekono-

miji vremena građana Srbije, autor u radu analizira dva problema. Prvi: koliko

vremena mladi tokom dana provode u školi i učenju, koliko su izloženi medij-

skim sadržajima i kako koriste slobodno vreme? I drugi: imajući u vidu medijski

ambijent socijalizacije mladih u savremenosti, kojem mediju „pripada“ buduć-

nost? Deskriptivno-analitičkim metodom utvrđuje se da su i u Srbiji mladi, usmislu efektivnog vremena, mnogo više izloženi delovanju medija, nego što ga

provode u nastavi i učenju. U dokolici izrazito malo vremena posvećuju kul-

turnim i sportskim aktivnostima i rekreaciji. Najdominantniji mediji u životu

mladih su internet i televizija. Uzimajući u obzir podatke Republičkog zavoda

za statistiku Srbije o porastu broja personalnih računara i korisnika interneta u

poslednjih nekoliko godina, predviđa se da će u budućnosti novi medij zagospo-

dariti i procesom socijalizacije mladih ljudi i u Srbiji. U zaključku se insistira na

redefinisanju sistema obrazovanja konvergencijom klasične škole i medijskog

kompleksa, kao paralelnog i alternativnog obrazovnog sistema.

Ključne reči: mladi, škola, učenje, mediji, mas-mediji, internet, slobodno

vreme, dokolica


2/18

Prof. dr Mirko Miletiæ

Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

38

I

Podaci dobijeni empirijskim istraživanjem Medium Galupa

(Medium Gallup) i Fakulteta za kulturu i medije o dnevnoj ekonomiji vremena građana Srbije starijih od 12 godina1, biće u ovom tekstu kori-šćeni za promišljanje dva pitanja (problema), koja izlučuju tekuće druš-tvene promene, najčešće označene kao informaciona revolucija.

Prvo se odnosi na relaciju škola–mediji–slobodno vreme i mladiu Srbiji, a eksplicitno formulisano glasi: koliko vremena mladi u našojzemlji provode u školi i učenju, koliko su izloženi medijskim sadržajima

i kako i koliko koriste slobodno vreme?Drugo pitanje samo na prvi pogled nije u vezi sa prethodnim iodnosi se na stepen izloženosti mladih različitim medijima koji danas,dakle u epohi informacione revolucije, dominiraju društvenim živo-tom. Naime, utvrđivanje stepena izloženosti mladih delovanju različitihmedija može da predstavlja vrlo ubedljiv indikator mogućeg dominan-tnog medijskog pejzaža u budućnosti. Eksplicitno postavljeno, pitanjeglasi: imajući u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savreme-

nosti, kojem mediju „pripada“ budućnost?Ovde ćemo pod pojmom mladi (mlade generacije, omladina i sl.)

podrazumevati generacije od 13 do 24 godine, svrstane istraživanjem udve grupe. Prvu čini omladina od 13 do 17 godina, odnosno učenici sed-mog i osmog razreda osnovne i prvog i drugog razreda srednje škole, adrugu mladi od 18 do 24 godine, dakle učenici trećeg i četvrtog razredasrednje škole i studenti (ovako obrazložena podela ne ističe glavni razlog:da prvu grupu čine nepunoletni a drugu punoletni). Polazeći od postav-ljenih pitanja, unutar pomenutih grupa neće biti uzimane u obzir njihoveostale individualne (npr. polna određenost) i socijalne karakteristike(npr. materijalni položaj), koje su, inače, bile obuhvaćene istraživanjem.Interesuju nas mladi kao kompaktni socijalni agregat, povezan činjeni-com da svi ispitanici idu u školu ili studiraju, i njihov odnos prema školi/ fakultetu, medijima i slobodnom vremenu u holističkoj ravni.

Škola i fakultet biće tretirani kao celovit društveni podsistem,

odnosno institucionalizovani obrazovno-vaspitni sistem u društvu, koji1 Detaljnije o istraživanju u: prof. dr Srbobran Branković, Istraživački projekat

Dnevna ekonomija vremena građana Srbije, Medium Gallup – Fakultet za kultu-ru i medije, Beograd, 2008.


3/18


Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 39

je mladima socijalno ’nametnuta’ obaveza (pohađanje nastave i učenje),nasuprot izloženosti medijima i aktivnostima u slobodnom vremenu.

Pojmom mediji označeni su društveno najdominantniji mediji

masovnog komuniciranja (dnevne i periodične novine, radio i televizija), kao i Internet, globalni sistem kompjuterskih mreža, potpunonovi medij u odnosu na mas-medije, budući da su u njemu mogući sviobrasci protoka i korišćenja informacija (dakle, pored alokucije, karak-teristične za masovno komuniciranje, i konverzacija, registracija i kon-sultacija; detaljnije: МcQuail, 1994). Razlikovanje mas-medija i „mrežesvih mreža“ predstavlja hermeneutičku premisu za odgovor na drugo

od postavljenih pitanja na početku teksta.Slobodno vreme je „skup aktivnosti kojima se pojedinac po svojoj volji može potpuno predati, bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da pove-ćava nivo svoje obaveštenosti ili svoje obrazovanje, bilo da se dobro- voljno društveno angažuje ili da ostvaruje svoju slobodnu stvaralačkusposobnost pošto se oslobodi svojih profesionalnih, porodičnih i druš-tvenih obaveza” (Dumazdier, 1962:29). Tako shvaćeno slobodno vremeima tri osnovna sadržaja: zadovoljavanje bioloških potreba, ispunjavanje

porodičnih rutina, i razonodu, odnosno dokolicu, koja se može shvatitikao vreme izvan uticaja svake biološke, socijalno-egzistencijalne i gru-pno-porodične nužnosti.

Ovakav pojmovno-kategorijalni aparat biće korišćen u okvirudeskriptivno-analitičkog metoda koji će biti primenjen u interpretacijipodataka dobijenih u pomenutom empirijskom istraživanju, prvomtakve širine i zahvatnosti u Srbiji.

Međutim, empirijska istraživanja u polju postavljenih pitanja napočetku teksta već su realizovana u svetu.

II

Početkom osamdesetih godina minulog veka, kada su procesi inter-nacionalizacije i globalizacije masovnog komuniciranja, proliferacije

medijskih kanala, konvergencije medijskih tehnologija, koncentracijekapitala u medijskom kompleksu i komercijalizacije medijskih sadržaja,dobili na intenzitetu u okviru zahuktale naučno-tehnološke revolucije,u to vreme i nazvane informacionom revolucijom (vidi: Miletić, 2008),


4/18



40

najpre među pedagozima čulo se zvono za uzbunu. Iz dana u dan posta- jalo je sve očiglednije da mladi više vremena, u efektivnom smislu, provode izloženi delovanju mas-medija, nauštrb školi i učenju. Budući da

su u razvijenim i srednje razvijenim delovima sveta radio i televizija,brojem prijemnika po domaćinstvu, gotovo u potpunosti zasitili druš-tvo, oni su postali neizbežni deo „dekora privatne sfere” (Gone, 1998) iozbiljna alternativa klasičnoj, tradicionalnoj i, sve više, konzervativnojškoli, namećući se, efektivnim vremenom koje im mladi posvećuju, kaonovi gospodari njihove socijalizacije od malih nogu. Isprva tiha upozo-renja bivala su sve glasnija, jer se uviđalo da su „škole i nastavnici (...)

na taj način u velikoj meri izgubili vodeće mesto koje su imali u procesusticanja znanja” (Delor, 1996:132).Prva empirijska istraživanja pokazala su da nema mesta bilo kakvoj

rezervisanosti u pogledu rastuće uloge mas-medija u životu mladih.Jedno od njih, realizovano u većem broju zapadnoevropskih zemaljapočetkom osamdesetih, potvrdilo je ono što je već bilo više nego oči-gledno. „Školska deca u industrijalizovanim zemljama provode u pro-seku dvadeset četiri i po časa svake sedmice gledajući televiziju, blizu

šest sati slušajući radio i muziku i tri sata čitajući stripove, novine, maga-zine i knjige. Ovim podacima treba dodati posete bioskopu i rastućekorišćenje videa. Grubo govoreći, trideset i više časova sedmične izlo-ženosti mas-medijima je primetno više od dvadeset i nešto više časovakoje deca provode u učionici u najindustrijalizovanijim zemljama“ (Newdirectiones in media education, 1990:3).

Zato je, tokom poslednje dve decenije 20. veka, u okviru Uneskaorganizovano mnoštvo naučnih skupova i seminara, koje su rezultiralebrojnim deklaracijama o neophodnosti obrazovanja mladih svih uzra-sta za mas-medije. Najvažnija od njih svakako je Deklaraciji Grunvald (Grunwald Declaration on Media Educatione), koju su usvojili predstav-nici 19 zemalja na međunarodnom simpozijumu u SR Nemačkoj 1982.godine. U njoj se ističe da živimo u svetu u kojem su mediji sveprisutnii da u najrazvijenijim zemljama deca više efektivnog vremena provodeu recepciji televizijskih i drugih mas-medijskih sadržaja nego u školi.

Stoga, stoji dalje u Deklaraciji, „pre nego što odbacimo ili prihvatimonesumnjivu moć medija, treba da prihvatimo njihov značajan uticaj iproboj širom sveta kao uspostavljenu činjenicu i, takođe, razumemonjihovu važnost kao elementa kulture u današnjem svetu. Uloga komu-


5/18



niciranja i medija u procesu razvoja ne treba da bude potcenjena, nitifunkcija medija kao instrumenata za aktivno učešće građana u druš-tvu. Politički i obrazovni sistemi treba da prepoznaju njihove obaveze

da pomognu njihovim građanima u kritičkom razumevanju fenomenakomuniciranja“ (www.unesco.org/education/pdf, 2009).

Pod pokroviteljstvom Uneska održano je, zatim, nekoliko konfe-rencija koje su promovisale medijske studije, medijsku pedagogiju, edu-komunikaciju. Jedna od važnijih bavila se Novim pravcima u obrazova-nju za medije (Tuluz, Francuska, 1990). I organi Evropske unije su se sveučestalije bavili ovim pitanjima, naročito Veće za kulturnu saradnju i

Upravni komitet za masovne medije. Rezultat je i međunarodna kon-ferencija Obrazovanje za medije i digitalno doba, koja je 1999. godineodržana u Beču. Nimalo slučajno, jer problem je više nego multipli-kovan kada je novi medij – internet, krenuo nezaustavljivo, početkomdevedesetih, da zaposeda vreme koje su mladi do tada posvećivali mas-medijima. Naime, još 1997. godine je u SAD, „prema jednoj studiji tre-ćina korisnika interneta provodila manje vremena gledajući televizijuod kada su počeli da koriste Net, a već danas internet je postao suparnik

konvencionalnim medijima, novinama i televiziji, kao izvor informa-cija“ (Straubhaar and La Rose, 2004:12-13).

A Srbija?Srbija je devedesetih bila izolovana autistična zemlja u kojoj je

mali broj stručnjaka naslućivao problem suočavanja institucionalizo- vanih (škola) i alternativnih (medijski kompleks) obrazovno-vaspitnihsistema, kao i problem ’sudara’ mas-medija sa novim medijem – inter-netom, u životima mladih ljudi. Ali, i učestali naučni skupovi i konfe-rencije (Beograd, Sombor, Jagodina...) posle dve hiljadite, o temi medijii obrazovanje, uglavnom su sadržali saopštenja eksperata (pedagoga,psihologa, sociologa, komunikologa...), koja su se oslanjala na empirij-ska istraživanja realizovana u inostranstvu.

Upravo zbog toga istraživanje, koje je empirijska podloga ovog tek-sta, predstavlja dragocen izvor podataka za objektivno promišljanje na

početku teksta formulisanih problema i moguće odgovore na postav-ljena pitanja u domicilnom socijalnom kontekstu.


6/18



42

III

Podsetimo, prvo od njih glasi: koliko vremena mladi u našoj zemlji

provode u školi i učenju, koliko su izloženi medijskim sadržajima i kakoi koliko koriste slobodno vreme?

Uzorkom obuhvaćeni ispitanici iz starosnih grupa od 13 do 17 iod 18 do 24 godine, koji pohađaju školu ili fakultet, datim odgovorimapokazuju da je tendencija njihove visoke izloženosti medijima, u pore-đenju sa vremenom provedenim u nastavi i učenju, a posebno aktivno-stima u časovima dokolice, uočljiva i u našoj zemlji, uprkos činjenici

da je Srbija u svakom, a prvenstveno u materijalnom pogledu, na mar-gini dinamičnog društvenog razvoja. Naime, mlađi ispitanici (13-17)izloženi su delovanju medija nešto više od 5 sati, tj. podjednako kolikodnevno provedu u nastavi i učenju, dok je starija grupa (18-24) izloženamedijima više od 5,5 časova, ali zato bitno manje vremena – samo nešto više od 3 sata, provodi u nastavi i učenju.

Tabela 1.

MEDIJIŠKOLA/FAKULTET

I UČENJESLOBODNO VREME

(DOKOLICA)

13-17 308,81 min. 317,11 min. 42, 83 min.

18-24 347,67 min. 174,87 min. 43,52 min.

Grafikon 1.

0

50

100

150

200

250

300

350

MEDIJI ŠKOLA/FAKULTET IUČENJE

SLOBODNO VREME(DOKOLICA)

13 - 17

18 - 24


7/18



Prethodni podaci ilustrovani grafikonom pokazuju da su mladi izobe starosne grupe približno isto vreme izloženi medijima.

Značajna razlika među grupama u pohađanju nastave i učenju

posledica je obaveznosti osnovnog i neophodnosti (u smislu poželjneminimalne obrazovanosti danas) srednjeg obrazovanja. Uostalom, topotvrđuju i sledeće tabele, u kojima su razloženi podaci o vremenu kojese provodi na nastavi i u učenju, iz kojih se jasno vidi da učenici starijihrazreda osnovne i prva dva razreda srednje škole (13-17) dvostruko više vremena provode na nastavi, ali samo nešto više (13 minuta) u učenju.

Tabela 2.ŠKOLA/FAKULTET I UČENJE

13-17Vreme u

minutima18-24

Vreme uminutima

Nastava 239,26 Nastava 110,15Učenje 77,85 Učenje 64,72Ukupno 317,11 Ukupno 174,87

Ako se pođe od pretpostavke da studenti odlaze na nastavu na kojojostvaruju efektivnu pažnju najvećim delom njenog trajanja, a da uče-nici određenom broju časova samo ’prisustvuju’, ova razlika u vremenuizmeđu dve starosne grupe dobija prilično ubedljivo objašnjenje, koje,u krajnjem, može da opravda zaključak o približno istom efektivnom vremenu koje mladi u obe starosne grupe poklanjaju nastavi i učenju.Tim pre, što je dramatična razlika u pogledu vremena koje su izloženimedijima i efektivnom učenju izvan škole / fakulteta.

Velika, moglo bi se tvrditi i zabrinjavajuća, razlika uočljiva jekada se poredi vreme u kojem su mladi izloženi medijima i vreme kojeposvećuju najznačajnijim aktivnostima u časovima dokolice, koje seodnose na kulturu, umetnost, sport i rekreaciju. Drugim rečima, na tzv.samoizabrane aktivnosti koje im preostaju posle konzumiranja medij-

skih sadržaja, obaveznog učenja, egzistencijalnih imperativa i dnevnihrutina. Poređenje se može izvršiti jednostavnim matematičkim operaci- jama, ako se pođe od idealtipskog rasporeda aktivnosti u 24 časa tokom jednog dana: 8 sati rada, 8 sati spavanja i 8 sati slobodnog vremena.


8/18



44

U obe starosne grupe u ovih poslednjih 8 sati (slobodnog vremena),mediji im ’oduzimaju’ više od 5 (13-17), odnosno 5,5 sati (18-24), apomenutim aktivnostima posvećuju u proseku manje i od tri četvrtine

jednog časa: 42,83 minuta (13-17) i 43,52 minuta (18-24).

Grafikon 2.

Grafikon 3.

Tabela 3.

AKTIVNOSTI 13-17 18-24

Šetnja 12,79 17,15

Čitanje knjiga 13,82 12,74

Sport i rekreacija 12,97 10,89Posete kulturnim događajima 0.57 2,37

Posete sportskim događajima 2,68 0,37

UKUPNO (u minutima tokom dana) 42,83 43,52

0

50

100

150

200

250

300

350

MEDIJI UČENJE

13 - 1718 - 24

0

50

100

150

200

250

300

350

MEDIJI ŠKOLA

13 - 17

18 - 24


9/18



Grafikon 4.

Grafikon 5.

SPORT

I REKREACIJA

12,97

ŠETNJA

12,79

ČITANJE KNJIGA

13,82

DOKOLICA

(13-17)

POSETA

SPORTSKIM

DOGAĐAJIMA

2,68

POSETA

KULTURNIM

DOGAĐAJIMA

0,57

SPORTI REKREACIJA

10,89

ŠETNJA

17,15

ČITANJE KNJIGA

12,74

DOKOLICA

(18-24)

POSETA

SPORTSKIMDOGAĐAJIMA

0,37

POSETA

KULTURNIMDOGAĐAJIMA

2,37


10/18


11/18



Tabela 4.

13-17 Vreme u minutima

INTERNET 120,84TELEVIZIJA 113,27

MUZIKA MP3/4 35,76

RADIO 23,20

NOVINE 15,74

Ukupno 308,81

Tabela 5.

18-24 Vreme u minutima

TELEVIZIJA 126,97

INTERNET 100,38

RADIO 60,37

MUZIKA MP3/4 43,27

NOVINE 16,68

Ukupno 347,67

Odnosi su nedvosmisleni, jer starosna grupa od 13 do 17 godina,od 308 minuta dnevnog konzumiranja medijskih sadržaja, 234 minuta(skoro 4 sata) sedi pred ekranima, dok grupa od 18 do 24 godine to činisamo nešto manje tokom dana – 227 minuta. Iskazano u procentimato je 76% (13-17), odnosno 65,5% (18-24) u korist interneta i televizije uodnosu na ostale medije.

Grafikon 6.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

TV I

INTERNET

OSTALI

MEDIJI

13 - 17

18 - 24


12/18



48

Internet i televizija nesumnjivo su, kada je reč o mladim ljudima,mediji kojima su oni najviše izloženi tokom dana. Odmah se, naravno,postavlja pitanje koji će od ovih medija prevladati u nailazećem informa-

cionom društvu, s obzirom na to da će upravo današnje mlade generacijei njihova medijska orijentacija, nastala socijalizacijom u savremenommedijskom okruženju, determinisati ulogu i značaj svakog od postojećihmas-medija i interneta. Premise za mogući odgovor jesu: prva, poznataMekluanova zakonitost da: „Jedno novo opštilo (medij – M.M.) nikadanije dodatak nekom starom, niti pak ostavlja staro opštilo na miru. Ononikada ne prestaje da tlači stara opštila, sve dok za njih ne pronađe nove

oblike i položaje” (Makluan, 1971: 224); i druga, današnja zasićenost srp-skog društva, s jedne strane, televizijom, i sa druge – internetom.Kada je o televiziji reč, nezavisno od opšteg društvenog siromaštva,

nije sporno da je njom ostvarena gotovo potpuna, da ne kažemo sto-postotna, zasićenost, jer 98,4% domaćinstava u Srbiji poseduje barem jedan televizijski prijemnik (Vukumirović i drugi, 2008:12).

Zbog poznatih zbivanja u Srbiji i oko nje tokom poslednje decenije20. veka, prvi komercijalni provajder za internet pojavio se tek 1996.

godine, a razvoj novog medija, brojem personalnih računara konekto- vanih na ’mrežu svih mreža’, dešavao se mnogo sporije nego u drugim,početkom devedesetih, srednje razvijenim zemljama. Ipak, podaci Repu-bličkog zavoda za statistiku pokazuju da se i kod nas razvoj novog medijaposlednjih nekoliko godina dešava u skladu sa poznatom S-krivom, kojaukazuje na opšti model zasićenosti društva svakim medijem, kao, uosta-lom, i svakim izumom za masovnu upotrebu: najpre ga koristi uzak krugstručnjaka i poznavalaca, zatim društvena elita i, na kraju, najširi kruggrađana. Naime, personalni računar je 2006. godine posedovalo 26,5%domaćinstva, 2007 – 34%, a 2008. godine – 40,8% domaćinstva. Istovre-meno, na Internet je bilo priključeno: 2006 – 18,5%, 2007 – 26,3 %, i 2008.godine – 33,2 odsto domaćinstava (isto: 14). Malo, i u jednom i u drugomslučaju, u poređenju sa razvijenim zemljama (SAD, zapadnoevropskezemlje, Japan...), u kojima preko 80% domaćinstava poseduje personalnikompjuter, koji su skori svi priključeni na internet, ali sa uočljivo brzom

progresijom, koju će, nadalje, sasvim sigurno podsticati pad cena har-dvera i softvera i orijentacija njihovih proizvođača na zemlje poput Srbije,u kojima je zasićenost kompjuterskom tehnologijom niska, a nezaposed-nuto tržište, uzimajući sve takve zemlje zajedno, veliko.


13/18



Ne zaboravljajući pomenute premise, može se pretpostaviti da ćemeđu mladima, u relativno bliskoj budućnosti, vreme korišćenja inter-neta uveliko premašiti vreme u kojem se izlažu svim mas-medijima, pa

i televiziji, posebno ako se obrati pažnja na razloge zbog kojih mladikoriste internet, odnosno gledaju televiziju.

Podaci pokazuju da je televizija za njih postala dominantno zabavnimedij, dok ih informativni i obrazovni program, zanemarljivim vreme-nom koje im posvećuju tokom dana, gotovo i ne interesuju.

Tabela 6.

TELEVIZIJA

13 – 17 Vreme 18 – 24 Vreme

Filmovi 31,33 Filmovi 36,56

Serije 23,28 Muzički program 25,83

Sport 22,09 Serije 23,19

Muzički program 15,96 Sport 16,68

Zabavni program 15,81 Zabavni program 12,15

Informativni program 3,03 Informativni program 8,85

Obrazovni program 1,77 Obrazovni program 3,71Ukupno (u minutima) 113,27 Ukupno (u minutima) 347,67

Internetu, međutim, pristupaju prvenstveno zbog njegovog najvaž-nijeg (World Wide Web) servisa, kojim se, barem u teorijskom modelu,izbalansirano ostvaruju njegove informativne, obrazovne i zabavnedruštvene funkcije.

Tabela 7.

INTERNET

13 – 17 Vreme 18 – 24 Vreme

Sajtovi (surfing ) 70,95 Sajtovi (surfing ) 70,21

Ćaskanje (chating ) 29,75 Ćaskanje (chating ) 15,68

Facebook, My Space 20,14 Facebook, My Space 14,49

Ukupno (u minutima) 120,84 Ukupno (u minutima) 100,38

Da li će se ’duel’ između televizije i interneta završiti njihovomkoegzistencijom (uz predominaciju interneta), konvergencijom (nasta- janjem takozvanih telepjutera) ili apsorbovanjem svih mas-medija u’mrežu svih mreža’ (postojanjem jednog, istovremeno, unimedija i mul-


14/18


15/18



dva, za sada, paralelna sistema nije moguća ako klasična škola širom ne’otvori’ vrata medijima, tretirajući ih kao premise sasvim novih oblikanastave i učenja, kojim se impregniraju, nadopunjuju, ali i supstitušu

klasične forme obrazovno-vaspitnog rada. Obrazac te konvergencije nemože da bude: mediji u školi kao nastavna sredstva, niti: škola i medijikao paralelni sistemi, nego: škola i mediji kao potpuno novi obrazovno- vaspitni sistem.

Ali, koji mediji?Sudeći po podacima i iz ovog istraživanja, jedan jedini – internet,

kome, sva je prilika, ’pripada’ budućnost. Samo ovaj medij, naime, omo-gućava konfigurisanje potpuno novog obrazovno-vaspitnog sistema uformi multimedijske ’učionice’, koji u prostorno dislociranom i vremen-ski asinhronom ’pohađanju’ nastave i učenju omogućava istovremenoi izbalansirano ostvarivanje društvenih funkcija svakog medija, pa iškole kao svojevrsnog ’medija’ u transmisiji znanja, vrednosnih sistemai kulturnih obrazaca po vremenskoj vertikali (vidi: Debre, 2000). Inter-net omogućava čoveku da uz pomoć sve sofisticiranijih korisničkih

programa, brišući razliku između radnog i slobodnog vremena, budena svakom mestu i u svako vreme sa sopstvenim, individualno odre-đenim zahtevima i očekivanjima, bili oni motivisani informativnim,obrazovnim ili distraktivnim razlozima. U krajnjem ishodu internet,kroz ispoljenu tendenciju apsorbovanja medija masovnog komunicira-nja, omogućava čoveku-pojedincu (danas, ponajpre, mladom čoveku)da sam uobliči i prima različite sadržaje, polazeći od sopstvenih potrebai obraćajući se nekom od mnoštva izvora koji mu stoje na raspolaganju,u vremenu koje sam bira, a ne u satnici koje određuju ’svemogući’ mas-medijski gejtkiperi ili konzervativne školske vlasti.


16/18



52

Literatura

Branković, S.: Istraživački projekat• Dnevna ekonomija vremena građana Srbije, Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.Debre, R.:• Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000.Delor, Ž.:• Obrazovanje skrivena riznica, Ministarstvo prosveteRepublike Srbije, Beograd, 1996.Dumazdier, J.:• Vers une civilisation du loisir , Editions de Seuil,Paris, 1962.Grunwald Declaration on Media Education 1982• ,

www.unesco.org/education/pdf/MEDIA_E.PDF, 2009.Gone, Ž.:• Obrazovanje i mediji, Klio, Beograd, 1998.McKenzie, W.:• Hakerski manifest , Multimedijalni institut, Zagreb,2006.Mekluan, M.:• Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka, Nolit,Beograd, 1971.МcQuail, D.:• Mass Communication Theory , SAGE Publications,London, 1994.

Miletić, M.: „Informaciono društvo: između utopije i ideologije“,•Resetovanje stvarnosti, Protocol, Novi Sad, 2008.New directiones in media education• , British Film Institut, London,1990.Straubhaar, J. and R. La Rose:• Media Now, Wadsworth/ThompsonLearning, Belmont CA, 2004.Vukumirović, D., Pavlović, K. i Šutić, V.:• Upotreba informacionokomunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republičkizavod za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2008.


17/18



OSP UDC 379.8-053.6(497.11)

316.776-053.6:659.3/.4(497.11)

Received: March 15th, 2009 ID 168153612

P M M, PDFaculty of Philosofy, University of Novi Sad

SCHOOL, MEDIA & LEISURE

IN THE LIFE OF THE YOUTH IN SERBIA

Summary: In this paper the author is analyzing two issues at the base ofresults empirical research about a daily using time of citizens in Serbia. Firstly,how much time every day the youth spend in school and learning, how muchtime they are exposed to media contents and in what way they are using a sparetime? Secondly, which medium wiil be dominant in the future, having in mind

a media milieu for the socialization of the youth in contemporery times? Usingthe descriptive-analytics method the author ascertains the youth, in Serbia too,much more exposed to influence of media, in sense of actual time, than thay arespending a time in school and learning. In leisure they are spending distinct ashort time in cultural, sports and recreation activities. Internet and televisionare predominant media in the life of the youth. Taking into consideration dataof The Statistical Office of The Republic of Serbia about the growth of personalcomputer and users of Internet in last few years the author predicts that newmedium will impose one’s rule over a process of socialization of the yuong peo- ple in Serbia, too. In the conclusion he insists on redefining of educational sys-tem through covergency of classical school and media complex, like parallel andalternative educetional system.

Key words: youth, school, learning, media, mass media, Internet, sparetime, leisure


18/18

mediji i dokolica-mirkomiletic

Documents