1. POJAM I DEFINICIJA KOMUNIKACIJE

Čovek ima sposobnost i potrebu da komunicira. On se od prirode i životinja izdvojio pomoću dva procesa: - rada - komunikacije.

Tokom vremena su se menjali oblici komunikacije u društvenom životu. Potrebe plemenske zajednice zadovoljavalo je spontano, neverbalno i veralno komuniciranje.U savremenom društvu dominira masovno komuniciranje.

Naziv potiče od novolatinske reči comunicare što znaci razmenjivati, susretati se, pričestiti se.Komuniciranje je proces koji se odvija u vremenu i prostoru. Komuniciranje se može predstaviti kao niz

komunikacionih činova izmedju subjekata komuniciranja u odredjenoj komunikacionoj situaciji.Subjekti koji učestvuju u procesu komunikacije su:

1.odašiljalac komunikator – odabira simbole i šalje informaciju2.primalac ili recipijent – tumači i prima simbole

Broj subjekata u procesu komunikacije može biti najmanje jedan (molitva, pisanje, mišljenje), a može ih imati beskonačno pri tom se njihov broj povećava uz pomoć masovnih medija.Def: Proces komuniciranja je proces razmene informacije koji se dogadja izmedju učesnika ili subjekata od kojih je barem jedan obdaren svešću.

Faze kroz koje se komunikacioni čin ostvaruje odredjeni su sledećim momentima:1.izbor informacija iz okruženja2.enkodiranje poruka3.interakcijske transmisije poruke4.prijem poruke

Recepcija podrazumeva:a)čulnu percepciju porukeb) njeno dekodiranjec)trenutno ili vremenski odloženo reagovanje na informacije

Čovek je animal simbolicum – životinja koja pravi i razume simbole. Postoje prirodni i veštački znaci. Prirodne znake razumeju i životinje, a veštačke je stvorio čovek.Def: Znak je čulno dostupna jedinica koja ukazuje na postojanje nekog predmeta, pojave, živog bića ili stanja.

Informacije se prave od znakova i simbolaOsnovna komunikaciona šema poruka K<------------------------>R p. informacija

Poruke se stalno razmenjuju i informacija dobija izgled spirale.Pravila koja se uspostave izmedju znaka i predmeta koji on označava nazivaju se semantička pravila i ne mogu se menjati.Najveća grupa veštačkih simbola je jezik.Jezik je sistem glasova iste vrste koji funkcioniše po odredjenim pravilima.Opštiji pojam od jezika je kodni sistem.

Def.: KOD je društvena konvencija (dogovor) kojim se odredjuje skup znakova iste vrste, kao i načini dozvoljene i nedozvoljene upotrebe.Kodovi su promenljivi:

- ARTO - tajni jezik - prekinuta su postojeća semantička pravila i uvedena su nova- SLENG - žargon

Komunikacija kao razmena poruka medju ljudima podrazumeva dvosmerni tok. Svako ko učestvuje u komunikaciji ima mogućnost da odašilje ili razmenjuje svoje poruke.Ako dvosmernost nije obezbedjena radi se o jednosmernim procesima informisanja, obaveštavanja itd.

1

Čovek je jedina vrsta živih bića koja poseduje svest ili emocije. Prenoseći drugom svoje duhovne vrednosti, začetnik razmene očekuje na njih reakciju, odgovor, komentar. Ukoliko se to dogodilo, dogodila se komunikacija. To može biti odmahivanje rukom ili opširno obrazložen odgovor.

Komunikacija može biti: - saznajna- religiozna- umetnička

Poriv za sticanjem, razmenom ili uvećanjem iskustava ili znanja jedan je od najvažnijih pokretača za stupanje u komunikaciju.

2. VRSTE KOMUNIKACIJAPrema različitim kriterijumima upotrebljavaju se različite vrste komunikacije:

Prvo: Ako se za kriterijum uzmu odlike subjekata u komuniciranju koji stvaraju, razmenjuju i upotrebljavaju informacije (br. Učesnika u procesu komunik.) postoje: 1. INTRAPERSONALNO KOMUNICIRANJEMonos-unutar jedne persone, monologPredstavlja proces mišljenja koji teče u našoj glavi i najčešće ima oblik rasprave.Oblici intrapersonalnog komuniciranja su:

- vodjenje dnevnika- molitva- snimanje svojih misli, stavova na diktafonu- zapis na papiru

2. INTERPERSONALNO KOMUNICIRANJE Dva ili više subjekta.Kod interpersonalne komunikacije prostor je relativno mali dok možemo da čujemo, osetimo onog ko govori. To je neposredna komunukacija.Posredna komunikacija se odvija putem telefona, kompjutera.

3.GRUPNO KOMUNICIRANJE Zavisi od veličine grupe. Može da bude posredno i neposredno.Posredno je korišćenje mikrofona na sastancima.

4.MASOVNO KOMUNICIRANJE Uvek je posredno.

Drugo: Prema vrsti čula:1.vizuelno komuniciranje2.auditivno komuniciranje3.degustativno komuniciranje4.taktilno komuniciranje5.olfaktorno komuniciranje6.audio-vizuelno komuniciranje (kombinovanjem dva čula)

Treće: Postoje lingvistički i nelingvistički simbolski sistemi, pa prema tome postiji:

1.verbalno komuniciranje - usmeno - pismeno2.neverbalno komuniciranje - govor tela (mimika, gest, pokret)

Četvrto: Prema tome da li poruku treba da sazna svako ili ograničen broj ljudi razlikujemo:2

1.javno komuniciranje2.tajno komuniciranje (kada se isključe drugi)

Peto: Prema tome kako je došlo do interakcije

1.planirano2.slučajno3.uvežbano komuniciranje

Šesto: Prema tome čemu služi:

1.saznajna komunikacija2.umetnička komunikacija3.religiozna komuniakcija

Sedmo: 1.neposredna komunikacija

2. posredna komunikacija (kada se komunikacioni proces odvija uz pomoć nekog od masovnih medija)

NEPOSREDNA KOMUNIKACIJAPrilikom neposredne komunikacije komunikator se oslanja isključivo na sopstvene sposobnosti i veštine kao izražajna sredstva i sam oblikuje i prenosi poruku (informaciju).Izmedju komunikatora i recipienta nema nikakvog veštačkog prenosioca informacija. Ovakva vrsta komunikacije naziva se i interpersonalna komunikacija.Da bi se informacija prenela kroz veliki prostor neposrednom komunikacijom, treba da obaveštava o nekom izuzetnom, neočekivanom, važnom, zastrašujućem ili neobičnom dogadjaju. U ovakvom slučaju može doći do kvarenja izvorne informacije-glasine.

POSREDNA KOMUNIKACIJAU posrednoj komunikaciji izmedju komunikatora i recipijenta pojavljuje se novi činilac-tehničko sredstvo

kojim se pojačava odašiljanje informacije. Poruke i dalje stvara komunikator, ali one stižu mnogo dalje nego što bi on sam mogao da ih prenese. Informacija koja se prenosi uz pomoć posrednika posle akta prijema može da se sačuva za naknadnu upotrebu. To naročito važi za one utisnute u materijalu, koje se mogu koristiti više puta. Novi činilac u posrednoj komunikaciji konstituisan da prenese ljudsku informaciju naziva se medioe? ili sekundarno tehničko komuniciranje. Rastojanje od komunikatora do primaoca poruke može biti veće ili manje što zavisi od provodljivosti medija.Posredni način prenošenja informacija otuda dobija naziv masovno komuniciranje, a sredstva koja se upotrebljavaju u posrednom načinu prenošenja informacija ogromnom brzinom primaoca mediji masovnog komuniciranja ili mas mediji.

Ako se posrednik koristi za razmenu informacija izmedju dve osobe onda to nije mas medij. Takva sredstva kao što su telefon, telegram, pismo.. jesu mediji, ali ne masovni.

Najvažnija prednost je što uz pomoć medija informacija može da savlada ogroman prostor i postoji velika sigurnost da neće doći do kvarenja informacija.Informacija u suprotnom smeru ide sporadično, nemasovno i okolišnim putem, kao što su pisma redakciji, uključivanje u program, podaci o čitanosti.Masovni komunikator oblikuje informacije tako da budu razumljive i prihvatljive mnoštvu ljudi koji se razlikuju po polu, obrazovanju, uzrastu, interesovanjima itd.Pedagoška komunikacija u školi je: saznajna, grupna, javna, neposredna, verbalna, planska.

3. PRIRODA, VRSTE I FUNKCIJE ZNAKOVA. DENOTATIVNO I KONOTATIVNO ZNAČENJE

Informacija se pravi od simbola (znakova) koji stoje iza pojma o predmetu.ZNAK je čulima dostupna jedinica koja ukazuje na postojanje nekog predmeta, živog bića, pojave ili stanja.

3

Znaci se nalaze svuda oko nas u čitavom okruženju. Neki od njih nastaju sa prirodnim promenama i upućuju na njih. To su prirodni znaci. Njih mogu da uoče i prime čovek i sva živa bića. Drugačiji znaci nastaju namerno izazvanim delovanjem sila na prirodu.Veštačke znake proizvodi samo čovek i upotrebljava ih on i njegove životinje, tj. mašine. Tu spadaju i logički znaci, matematički znaci, znaci raspoznavanja itd.

Pošto se znaci primaju kao čulima dostupne jedinice, oni se mogu podeliti na:- auditivne- vizuelne- taktilne- olfaktorne- dostupne čulu ukusa

Kod neposredne interpersonalne komunikacije subjekti komunikacije mogu otkrivati znake svojim čulima. U posrednoj, tj. masovnoj komunikaciji upotrebljavaju se auditivni i vizuelni znaci ili njihova istovremena kombinacija.Uloga znaka je samo da ukaže na postojanje nekog predmeta, bića, stanja, pojave. Zbog toga se znak može odvojiti od svog izvora koji se naziva označeno.Znak postoji i kada označeno nije neposredno prisutno. Znak se kreće bez obzira da li isto čini i njegov izvor (označeno).Kada primi i protumači znak, čovek je u stanju da stvori mentalnu sliku predmeta, bića, pojave. Takodje, on može i da aktivira sopstveno iskustvo o svojstvima označenog.Složenost i lepotu ljudske komunikacije omogućava činjenica da postoje i znaci za nešto što stvarno ne postoji. Kao potvrda ove tvrdnje mogu se navesti znaci kojima se označavaju mitska nestvarna bića

DENOTATIVNO I KONOTATIVNO ZNAČENJE-dao primerDenotativno znacenje – opisuje nešto što je zajedničko svim živim bićima

Konotativno značenje – opisuje nešto što je karakteristika pojedincaDenotativno značenje je samo osnovno značenje znaka. Ono otkriva iskonsku vezu izmedju znaka i označenog koja se ne menja. Jedan znak u tom slučaju uvek denotira (ukazuje) samo na jedan predmet, biće, pojavu. Ali kada, npr., na ulici sretnemo osobu obučenu u potpuno crnu odeću, to je znak koji konotira mnogo više nego što je bukvalno (crnina-duboka žalost).Masovni mediji, koji upotrebljavaju više vrsta znakova moraju da vode računa o mogućnostima njihovog denotativnog i konotativnog značenja.Kada se radi o informacijama koje su namenjene praksi i koje moraju biti veoma precizne vrši se pažljiv izbor znakova da bi se sprečio nastanak viška značenja. Time se predupredjuje mogućnost nesporazuma iste informacije.Kada se radi o komentarima i proizvodima masovne kulture i mediji upotrebljavaju simbole koji nose konotativno značenje, ali u tom jeziku nisu dopuštene sve dvosmislenosti kao u neposrednoj komunikaciji ljudi.

4. VERBALNO KOMUNICIRANJE

Svi znakovnii (simbolski) kodni sistemi kojima se čovek služi u ispoljavanju informacija kao mentalnog sadržaja u poruku dele se u dve grupe:

1.lingvističke2.nelingvističke

Korišćenjem lingvističkih sistema - jezik je podloga za obavljanje verbalnog komuniciranja.Jezik je predominantan, simbolički sistem u komuniciranju koji se može tretirati kao skup svih živih jezika na planeti, ali i kao konkretan, pojedinačan jezik koji koristi odredjena komunikaciona zajednica.Procena živih jezika u svetu mnogo zavisi od toga gde je podvučena linija razlike izmedju jezika dijalekata su varijacije jezika kojim govore odredjena podgrupa veće društvene zajednice na svom geografskom području.Krajem XX veka u svetu je bilo oko 5000 živih jezika. Njihov broj je u prošlosti bio veći. Lingvisti tvrde da će do kraja XXI veka nestati 90% živih jezika.Pored podele jazika na izumrle i žive, klasifikacije po broju govornika i geografskom prostoru, lingvisti dele jezike koristeći 2 glavna kriterijuma:

1.tipološki2.genetski

4

1. TIPOLOŠKI kriterijum zasniva se na sličnostima i razlikama po jezičkoj strukturi, npr. mandarinski i engleski jezik pripadaju istom tipu jer imaju isti osnovni redosled reči u rečenici (subjekat-glagol-objekat)2. GENETSKA klasifikacija deli jezike na osnovu njihovog zajedničkog korena i istorijskog razvoja: grupa jezika koja potiče od zajedničkog pretka oblikuje jezičku familiju.Npr. romanski jezici formiraju familiju jer svi potiču od latinskog jezika. Postoji 17 familija. U Evropi svi jezici poripadaju dvema familijama: indoevropskoj i uralskoj.

GOVOR se najlakše uči od svih simbola i najduže pamti i zbog toga je usmeno komuniciranje najekonomičnije. Poreklo usmenog jezika je i danas predmet teorijskih rasprava. Ne zna se kada je čovek progovorio. Postoji mnoštvo hipoteza o tome kako je čovek progovorio:

- oponašanjem zvukova iz prirode- ritmičko proizvodeći zvukove u zajedničkom radu- pre govora je pevao

Da bi se jezik savladao potrebno je pored leksike poznavati i pravilno povezivanje reči – gramatiku.Lingvista Čomski je napravio jednu vrstu učenja koja se zove transformaciono-generativna gramatika. On kaže da čovek za govor ima dve predispozicije:

1. Jezičku kompetenciju – nasledje – ako se rodi zdrava ljudska jedinka, ona je kompetentna da progovori.2. Jezička performativnost – sredina u kojoj se jezik upotrebljava, ali svako govori na sopstven način.

U početku se deca uče pojmovima i njihovim nazivima, ali čim počne da se formira rečenica, deca prave svoje kombinacije, onako kako su oni usvojili odredjena jezička pravila. To je jezička performacija. Što je manji uzrast, veća je imitacija. Kada počne formiranje rečenice to je performacija-stvaralaštvo.Čomski misli da je kompetencija nasledna predispozicija za govor i postoji u genima, ali da li će se razviti zavisi od okruženja.

Ferdinand de Sosir je ukazao da se jezik može posmatrati sa dva aspekta:1. Jezik kao kodni sistem koji postoji pre nas, sa nama i posle nas. On to naziva LANG2. PAROL je jezik praksi. Čim neko zausti nešto da kaže on je iz lang-a prešao u parol.

Specifični verbalni simbolički sistemi nastali od postojećih usmenih jezika su PIDŽIN i KREOLSKI.Unutar živih jezika mogu da nastanu specifični podkodovi SLENG, ŽARGON i ARGO.

PIDŽIN- je hibridni jezik nastao u interakciji etničkih grupa koji imaju različite maternje jezike. Npr. englesko-kineski pidžin u kineskim kvartovima u gradovima SAD-a.Ako Pidžin vremenom postane maternji jezik neke zajednice naziva se kreolskim jezikomUnutar živih jezika nastaju specifični podslojevi: speng, žargon i argo. SPENG: predstavlja varijaciju unutar istog jezika. Nastaju uvodjenjem posebnog koda kojim se manjaju semantičkim pojavama upotrebe odredjenih reči ili fraza.Npr. jedinica-kec, droga-trava, fiks.Od žargona ili argoa razlikuje se po širini primene jer je reč koja pripada slengu razumljiva širokom krugu korisnika i postaje deo svakodnevne komunikacije. ŽARGON I ARGO predstavljaju varijaciju govornog jezika unutar odredjenih društvenih grupa i samo su delimično ili vrlo malo razumljivi za ljude izvan njih.Varijacije jezika koje se koriste unutar specijalizovanih grupa-u medicini, pravu, bankarstvu, nauci, tehnologiji, obrazovanju, vojsci, sportovima-pripadaju žargonu, dok je argo šatrovački jezik-naziv za varijacije koje nastaju u društvenim grupama koje teže skrivanju odnosno jezičkoj izolaciji (lopovi, prosjaci, zatvorenici..)

FUNKCIJE JEZIKAUz pomoć jezika u mogućnosti smo da prenosimo različite vrste informacija. Prema Romanu Jakobu postoji 6 funkcija jezika:

1.ekspresivna (obaveštajna) funkcija – sa stanovišta emitera2.konativna funkcija – sa stanovišta recipijenta (nešto što mu je naloženo)3.poetska funkcija – upotreba jezika je okrenuta kvalitetu i lepoti oblikovanja poruke (poezija i umetnička

komunikacija)4.reprezentativna funkcija – jezik zamenjuje sve ostalo (predmete, pojave..)5.fatička funkcija – pričamo samo da se ne bismo razišli6.metajezička funkcija – govor o samom jeziku

5

5. PISANO KOMUNICIRANJEPisani jezik nastao je najverovatnije pre 5 milenijuma kada je čovek zapisao prve vizuelne znake.Kodirani sistem odredjenog broja vizuelnih znakova predstavlja PISMO.

Pismo je začeto na prelazu izmedju rodovske zajednice i robovlasničkog društva, paralelno sa pojavom privatne svojine i izgradnjom prvih stalnih naselja u nameri da se obeleži ono što je privatan posed koji ne pripada zajednici.

PIKTOGRAFSKO PISMO sastavljeno je od više ili manje stilizovanih slika koje bi trebalo da doslovno denotiraju objekat na koji ukazuju. Zamenjeno je ideografskim ili pomovnim pismom. Kodirani ideogrami koji ga čine izražavaju viši stepen simbolizacije objekata. Korak dalje u razvoju pisma jesu LOGOGRAFSKI SISTEMI pisanja. Logogrami označavaju reči, tj. svaki znak predstavlja jednu reč.

FONOGRAFSKA pisma najpre su se razvila kao simbolička ili slogovna. Sa njima je otpočeo proces fonetizacije pisma.

ALFABET čini kodirani sistem grafema od kojih svaka predstavlja vizuelnu zamenu za jednu fonemu. Prvi poznati alfabet je severnosemitski alfabet koji je evoluirao iz klinastog pisma i hijeroglifa.Grčki alfabet predstavlja prvi potpuni alfabet u ljudskoj istoriji.Prvo slovensko fonetsko pismo modifikovali su sveti Ćirilo i Metodije u IX veku (glagoljica).Ćirilica, kao i latinica potiču od grčkog alfabeta. Modifikaciju savremene srpske ćirilice, prema načelu jedan glas-jesno slovo, izvršio je Vuk Stefanović Karadžić u Srpskom rječniku 1818. godine.Prva velika biblioteka je bila u Aleksandriji.1455-56 Gutenberg je konstituisao štamparsku mašinu. Sa pisanim slovima je omogućeno dalje nazavisno umnožavanje informacija štampanjem. Od prese za cedjenje gvoždja napravio je presu za štampanje. Prvo je štampana Biblija.Uvedena je cenzura.1546. je propisano: - indeks zabranjenih knjiga - indeks knjiga koje bi mogle da idu u štampanje, ali da se pojedini delovi izbace

Razlike izmedju usmenog i pisanog komuniciranja:1.Usmeni jezik je u pogledu percepcije nezaobilazno auditivan, a pisani vizuelan2.Pisani jezik zahteva neku vizuelnu tehniku, tj, medij (list, knjigu) i ne može se realizovati mimo njih3.Usmeni jezik je u komunikaciji pretežno sinhron (istovremeno se govori i sluša) nasuprot pisanom koji je

pretežno asinhron.4.Usmeni jezik je spontaniji od pisanog5.Usmeno komuniciranje je gramatički nekonvencionalniji od pisanog komuniciranja u kome su nezaobilazne

gramatičke norme

6. OBLICI NEVERBALNE KOMUNIKACIJENeverbalna komunikacija spada u primarne tehnike komuniciranja, znači da je čovek u stanju da samo svojim telom i njegovim kapacitetima stvori odredjenu seriju simbola (znakova).Neverbalni gestovi-znaci koji savršeno izražavanu odredjeni stav i stanje duha jer je jezik podsvesti.Neverbalni gestovi su neka vrsta nemog govora (govora tela) koji je takodje kodni sistem, ali univerzalniji jer se može razumeti u različitim kulturama jer se jedan deo govora tela bazira na spontanim ljudskim radnjama kojima se iskazuju emocije (smeh, crvenilo, drhtanje ruku)U komunikaciju bez korišćenja usmenih ili pisanih reči kao nosioci znakova koriste se lice, telo, prostor u kome se interakcija ostvaruje.Za većinu ljudi neverbalni govor se svodi na mimiku i gestove.Neverbalno komuniciranje se realizuje primenom dve vrste simboličkih sistema:

1. paralingvističkih2. ekstralingvističkih3.

6

Paralingvistički simbolički sistem čine tzv. neverbalne lokalizacije koje nastaju zajedno sa verbalnim iskazom, kao što su: pauze u govoru, boja glasa, brzina izgovaranja reči, naglašavanje pojedinih glasova. Ova komponenta naziva se PROZODIJOM.

Ekstralingvističke simboličke sisteme čine kinezički i proksemički simboli i tzv JEZIČKE ZAMENE.Kinezički simboli su zapravo gestovi i mimika koji nastaju pokretima odredjenih delova tela.Američki antropolog Edvard Nol otkrio je da proksemički kod nastaje zbog uspostavljanja različite udaljenosti ljudi i interakcije zbog vremena (kašnjenje, tačnost, čekanje), kao i statusno-protokolarnim rasporedjivanjem u prostoru.Društveni prostor – čovek se oseća da ima neku vrstu čaure u nekoliko koncentričnih krugova:

- do 15 cm intimni prostor- od 15 cm do 80 cm lični prostor- od 80cm do 140cm prostor u kome treba komunicirati- 1,4m javni prostor

Ekstralingvistički sistemi imaju potencijal da budu potpuni ili delimično supstitut verbalnog jezika pa se nazivaju jezičke zamene. U jezičke zamene spadaju:

- jezik znakova gluvonemih- pokreti koji se koriste u pantomimi i baletu kao i u umetničkom komuniciranju

Podela neverbalnih simbola:1. Biološki neverbalni simboli potiču iz pojedinačne biološke unikatnosti. Reč je o boji kože, visini, starosti,

polu. Svaka od ovih osobina konstituiše izgled komunikatora2. Telesni neverbalni simboli – gestovi – nastaju istovremenim pokretima pojedinih delova tela i celog tela. U

ovu grupu spadaju i facijalni neverbalni simboli – mimika. Facijalni neverbalni simboli – mimika – pružaju velike mogućnosti za neverbalno komuniciranje. Sa lica se mogu pročitati radost, tuga, sreca, bol, strah, iznenadjenje, umor.. Oni izražavaju stanje.

3. Fiziološki neverbalni simboli – nastaju kao posledica fizioloških procesa u organizmu pod uticajem spoljašnjih podsticaja. To su suze, smeh, preznojavanje, boja lica..

4. Relacioni neverbalni simboli – osim proksemije čine još dve grupe: enmušti kontakti (dodiri medju ljudima kao što su rukovanje, tapšanje po ramenu, grljenje, ljubljenje..) i darovi – u slučaju davanja poklona, npr. cveće primenjuje se odgovarajući kod zasnovan na boji i veličini buketa.

5. Ukrasni i modni neverbalni simboli – posledica su nastojanja čoveka da u očima drugih stvori bolju predstavu o sebi. Onim što je izveo na svom telu ili obukao on emituje odredjenu poruku.

6. Ambijentalni neverbalni simboli – reč je o prostorno odredjenim ambijentima u kojima čovek stupa u interakciju sa drugim ljudima: stanište, radno mesto, prevozno sredstvo..

Od masovnih medija štampa je najmanje prijemčiva za neverbalne znake. Radio je delimično otvoren. Televizija sasvim dobro prikazuje, a ponekad i preuveličava govor tela.

7. INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJAInterpersonalna komunikacija (lat. Inter – medju, persona – osoba, lice) izraz je čovekove osudjenosti na društvenost, činjenice da je neizbežno upućen na druge ljude jer poseduje nagon za udruživanjem.Prema Djuri Šušnjiću prirodu čoveka koja ih nagoni na interperonalnu komunikaciju odredjuju 3 pretpostavke:

1. ONTOLOŠKA – Nedovršenost čoveka kome je drugi potreban da bi se ostvarila punoća sopstvene ličnosti2. GNOSEOLOŠKA – čovekovo traganje za istinom o sebi koja je uvek nepotpuna3. AKSIOLOŠKA – želja da se kroz razgovor stvori nova vrednost

Ljudi su prema ovom teoretičaru, upućeni jedni na druge da bi se samorealizovali kao svesna i društvana bića.

Interpersonalno komuniciranje predstavlja verbalnu ili neverbalnu razmenu poruka izmedju dva ili više pojedinaca neposredno ili posredstvnom medija, uz mogućnost recipročne izmenljivosti uloga pošiljaoca i recipijenta.Najveća vrednost za interpersonalnu komunikaciju je da subjekti mogu simetrično i neizmenično da menjaju uloge K i R i ravnopravnost medju njima.

Komunikacioni čin u interpersonalnom komuniciranju započinje posle podrazumevajuće selekcije informacija iz okruženja, enkodiranjem poruka verbalnim ili neverbalnim simbolima od strane pojedinca u ulozi pošiljaoca.

7

Nastavlja se saopštavanjem posredstvom odredjenog medija ili neposredno. Završava se dekodiranjem od strane pojedinca u ulozi recipijenta. Kada se izvrši recepcija poruke primalac se preobraća u pošiljaoca i isti proces novim komunikacionim činom se kreće u suprotnom smeru.Iz porodice kao najznačajnije primarne grupe u kojoj se odvija interpersonalno komuniciranje moguće je uočiti još 5 tipova grupisanja ljudi

1.prigodne grupe – skup pojedinaca koji se medjusobno dugoročno vezuju, ne zbog postojanja prethodnog integracionog razloga već zbog zbližavanja koje može da predje u naviku.

2.katarktičke grupe – nastaju radi savladavanja zajedničkog problema koji dovodi u vezu nekoliko pojedinaca. Pr. Grupa bivših zavisnika od alkohola i posle završenog lečenja

3.grupe za igru – su posle zasnivanja porodice najveće4.grupe za odlučivanje – se konstituišu u svim institucijalnim oblicima društvenog oganizma ljudi kao skupa

pojedinaca povezanih istim ili sličnim kompetencijama (kolegijum, preduzeće ili stranačko rukovodstvo)5.akcijske grupe – primer za njih je grupa istraživača koji rade u okviru nekog dugoročnog naučnog projekta.

Na interpersonalno komuniciranje, pored primarnih grupa deluju različiti oblici kolektivne svesti:običaji, moral, tradicija, religija, politika, pravo, filozofija.Na interpersonalno komuniciranje utiče i pripadnost ljudi sekundarnim grupama (sloju, klasi, naciji) i različitim socijalnim kategorijama (pol, starost, obrazovanje, tradicija).U interpersonalnom komuniciranju poruke se mogu oblikovati verbalno (usmeno ili pismeno) i neverbalno svim paralingvističkim i ekstralingvističkim simbolskim sistemima.Interpersonalno se može komunicirati: pismom, telegramom, telefonim, pejdžerom, kompjuterom.Postoji:1. Spontano (slučajno) interpersonalno komuniciranje – posledica ja činjenice da ljudi u odredjenim trenucima stvarnosti čulno registruju, ali je refleksivno ne preradjuju (Suzana Langer)Stalno smo izloženi komunikacionim podsticajima sa strane, a naše čulno i emotivno reagovanje na njih i ulazak u interakciju bez uključivanja razuma, uvodi nas u spontano interpersonalno komuniciranje.2. Uvežbano interpersonalno komuniciranje – razmenjuju se poruke koje su rezultat procesa socijalizacije i u njemu naučenog modela ponašanja. One su navika zbog dugotrajnog ponavljanja pa se upotrebljavaju bez mnogo razmišljanja o svrsi koja će se postići3. Planirana interpersonalna komuniakacija – u interakciju se ulazi sa prethodno utvrdjenim ciljem, znajući s kim i u kom socijalnom kontekstu će se komunicirati. To je nastojanje komunikatora da deluje na čula, osećanja i mišljenje komunikacionog partnera.

PERSUAZIJA – Nastojanje komunikatora da se u interpersonalnom komuniciranju deluje na stavove sagovornika u pravcu njihovog potvrdjivanja, korekcije ili menjanja.Postoje dve grupe individualnih kompetencija kroz koje se artikuliše komunikaciona kompetentnost pojedinca: kognitivnih i interakcijskih.U prvu grupu spadaju: sposobnost empatije, razumevanje prirode uspostavljenog ili odnosa koji se uspostavlja, poznavanje situacije.U drugu grupu spada: uključenost u interakciju i upravljanje interakcijom.Ishodi interpersonalnog komuniciranja mogu biti različiti:

1.zajedničko rešenje (kompromis, konsenzus, neka vrsta saglasnosti)2.konflikt (mogu biti jako opasni i mogu se završiti tučom, ubistvom..)3.neka vrsta kompromisa (izbegavanje neke teme)

Interpersonalno komuniciranje je najpotpunije u dijalogu. Dijalog je moguć samo izmedju ljudi dobre volje.

8. RUMORNA KOMUNIKACIJARumorna komunikacije se nalazi izmedju interpersonalnog na jednoj strani i komuniciranja u većim društvenim grupama I masovnog komunicaranja na drugoj strani.Ovaj oblik komunikacije dobio je naziv prema engleskoj reči rumor – glasina.Za prenošenje poruka koje zovemo trač ili glasina koristi se interpersonalni mehanizam. Glasina ide od uha do uha i taj mehanizam joj obezbedjuje da niko ne može da je zaustavi. Zbog takvog mehanizma prenosa poruka koji se obavlja u socijalnom prostoru, pa svaki pokušaj da se interveniše protiv širenja glasina povlači za sobom rizik da se učini teška povreda ljudkih prava koja obuhvata izmedju ostalog i slobodu udruživanja i pravo na neuznemiravanje u privatnom životu.

8

Sličnost sa masovnom komunikacijom je u tome što se širi u različitim pravcima, može da zahvati veliki deo društva i da efekat bude kao da je vest puštena preko masovnih medija.Glasine dospevaju do ogromnog broja recipijenata a za to nije potrebno organiz. Novac, medije, posebno obrazovane komunikatore što je u masovnoj komunikaciji neizbežno.Manja brzina prenosa je još jedna razlika izmedju rumorne i masovne komunikacije. Napomena o starosti važi samo u normalnim okolnostima socijalnog života. Kada su u pitanju vanredne okolnosti i rumorno komuniciranje se fantastično ubrzava jer se ustezanje u izboru komunikacionog partnera gubi. Ono je tad u stanju da dostigne i prestigne brzinu prenosa poruka kanalima masovne komunikacije.Glasine su neproverene vesti. Kao i sve druge informacije mogu da budu tačne ili netačne. Tek ishodi socijalnih zbivanja presudjuju koja je od ovih informacija ispravna. Nedostaje joj poznavanje komunikatora od kojeg je informacija potekla.Naučnim utvrdjivanjem utvrdjeno je da se pojavom glasine prevazilaze dva egzistencijalna nedostatka: 1. kognitivna praznina 2. emocionalna praznina.

1. Ako nema dovoljno informacija o nekom važnom pitanju nastupa praznina u kognitivnoj sveri. Kada naslućujemo da se nešto dogadja, a ne postoji drugi način da se sazna, nastupa širenje glasina radi popunjavanja praznine.

2. Kod ljudi se stvori strah, neizvesnost od neke situacije, a ne postoje informacije da se neće dogoditi, šire se glasine

Razlika izmedju rumorne komunikacije i mas. medija:1.Rumorna komunikacije je interpersonalna2.Kod rumorne komunikacije nedostaje poznavanje komunikatora3.Manja brzina prenosa je kod rumorne komunikacije4.Glasine dospevaju do ogromnog broja recipijenata a za to nije potrebno organiz.: novac, medije, posebno

obrazovane komunikatore što je u masovnoj komunikaciji neizbežno

Uzroci pojavljivanja glasina- Glasine mogu da se jave kao povratna pojava kada se dešavaju dramatična zbivanja na koja ljudi ne mogu direktno da utiču- Kada se javi kognitivna praznina- U glasinama poruka može da se kvari. Tri vrste mogućih kvarenja su: 1. Niveliranje: pojedinac može da prosledi samo onaj deo poruke koji odgovara njegovom psiho-soc. Predispozicijom, a ljudi tokom prenošenja glasine zaboravljaju neke činjenice. 2. Poruka himertrofira (dramatizuje se): nepostojeća zbivanja, izmišljeni aspekti, utiče na stvaranje panike 3. Distorzija: potpuno kvarenje aspekata dogadjaja i to svesno. Pojedinac, zaštićen neznanjem, dodaje svoje želje, strahove, mržnju.

9. POJAM I DEFINICIJA MASOVNOG KOMUNICIRANJA

Masovno komuniciranje počinje da se razvija od sredine XV veka zahvaljujući epohalnom izumu Johana Gutenberga-štampanoj presi sa pomičnim slovima. Medjutim, ovaj oblik komunikacije se proširio sredinom XIX veka pojavom štampe kao prvog medija masovnog komuniciranja.Masovno komuniciranje štampom brzo se širilo zahvaljujući nizu tehničko-tehnoloških otkrića u okviru industrijske revolucije, koja je omogućila velike tiraže (parne rotacije, linotit), apstraktnost sadržaja (fotografija) i brzinu posredovanja dogadjajima (telegraf, telefon, železnica). Usledila je pojava filma krajem XIX veka, radija i televizije u trećoj deceniji XX veka.Masovno komuniciranje je proces masovne distribucije simboličkih sadržaja u vrlo kratkom vremenu, na ogromnom prostoru uz pomoć posrednika (masovnih medija) i to do neograničenog broja recipijenata.Masovna komunikacija je uvek

1.organizovana – spontanost se gubi2.institucionalizovana – postoje organizovane grupe profesionalnih komunikatora koji su zavisni od

institucionalizovanog komunikacionog centra i imaju potvrdu da se time baveMasovno komuniciranje se od interpersonalnog razlikuje u sledećem:

1.Nije licem u lice – izmadju komunikatora i recipijenta postoji medij masovnog komuniciranja9

2.prevashodno je jednosmeran proces3.recipijent nije mala primarna grupa, već masovna publika

Karakter publike izvire iz:1.prostorne disciplinarnosti2.vremenske rasprštenosti3.brojčane neutvrdjenosti4.depersonalizovanosti5.anonimnosti6.neorganizovanosti7.socijalne heterogenosti

Izučavanje publike se vrši da bi mediji ispunili njihove zahteve. Komunikator mora da se služi empatijama i da zadovolji to što neki ljudi od njega očekuju.Masovna publika je odvojena od komunikatora kako prostorno, fizički tako i vremenski.

Masovni mediji mogu da se podele u dve vrste:1.distributivni mediji (lanac kopija m. proizvoda – knjige, novine, film, stripovi)2.difuzni mediji (radio, televizija)

1. Kod distributivnih medija – fit bek je tiraž. Ta povratna informacija je dosta egzaktna. Ovi distributivni mediji izloženi su kontroli. Ako unapred nema cenzure može da se izvede represivno ili naknadno sprečavanje distribucije knjige, filma.

2. kod difuznih medija povratna informacija se dobija istraživanjem.

REJTING – koliko ljudi gleda tvŠER – od broja ljudi koji gleda tv koliko od njih gleda odredjeni kanalPIPLMETAR – može da se prikači na tv ili telefon i tako se proverava gledanost

Denis Mek Klajn je sve teorije o masovnom komuniciranju razvrstao u 4 najuticajnija modela: 1. Najstariji i još uvek veoma uticajan je TRANSMISIONI MODEL masovnog komuniciranja.U transmisionom modelu primarni značaj imaju stvaraoci poruka koje se distribuiraju medijima masovnog komuniciranja i koje treba da postignu željene efekte. Pošiljalac je usmeren na transfer značenja, a primalac na kognitivno procesuiranje primljenih poruka.Komunikator ima veću moć. Primaoci ulaze u interakciju sa izabranim masovnim komunikatorom jer veruju da baš on poseduje podatke ili znanja koji su im potrebni.Vesli i Meklin uočavaju tri vrste uloga u ovakvom obliku komunikacione prakse:

a) advokatske uloge - koje igraju „čuvari kapija“, izvan i unutar komunikacionih centara-preduzeća (političar, vlasnici i upravljači)

b) uloge kanala - koje igraju profesionalci, bez mogućnosti da otvaraju i zatvaraju „kapiju“ (novinari, reporteri, saradnici, snimatelji)

c) uloge u sistemu ponašanja - pripadnici masovne publike. Selekciju informacija iz stvarnosti vrše subjekti masovnog komuniciranja u advokatskim ulogama, a pripadnicima masovne publike ih prosledjuju profesionalni komunikatori

U svakom komunikacionom centru postoje ljudi zaduženi za selekcionisanje poruke koje će biti prosledjene publici. Selekciju sadržaja vrši reporter koji prati dogadjaj, zatim urednik rublike, pa sektora, i na kraju odgovorni urednik, a vrlo često i akvokati izvan komunikacionih centara. 2. RITUALNI ILI EKSPRESIVNI MODELKomunikator je usmeren na performans koji putem znakova i simbola iskazuje svoje kognitivne, ali i emocionalne sadržaje svesti.Primalac konzumira i deli iskustvo pošiljaoca, a time sudeluje u odredjenom ritualu, igri, stvaranju kulturnog dobra. U ritualnom modelu masovno komuniciranje nije usmereno samo prema širenju poruka prostoru, nego i prema njihovom čuvanju u vremenu. 3. MODEL RASPODELE PUBLICITETA

10

Primarni motiv masovnog komuniciranja je orijentacija emitera za pridobijanjem javne pažnje kao dokaza sopstvenih aktivnosti.Publicitet može biti primarni i sekundarni.Primarni publicitet - zaokuplja javnu pažnju bez volje i pristanka subjekta ili objekta koji će ga dobiti. Nastaje logikom stvarnog značaja ličnosti, dogadjaja ili pojaveSekundarni publicitet - ustanove, grupe ili pojedinac upliću se u odredjivanju trenutka i povoda za uplitanje i pridobijanje javne pažnje kako bi ostvarili sopstvene planove. 4. RECEPCIJSKI MODEL – orijentacija pošiljaoca je ka poželjnom enkodiranjuOrijentacija primaoca je ka različitom dekodiranju značenja. Za značenje poruke nije važno kako je nastala i koji su motivi nastanka, već koje značenje primalac izvlači iz nje.

10. ULOGA KOMUNIKATORA U MASOVNOJ KOMUNIKACIJIProces masovne komunikacije započinje komunikator koga čine grupe pojedinaca, institucija, mreže proizvodjača poruka.Uloga komunikatora nije uvek bila ista kroz istoriju. Nakada je glavni problem bio kako doći do pravih informacija ali se situacija promenila. Nova uloga masovnog komuniciranja je napraviti selekciju i provere informacija od velikog broja koji pristižu.Masovni komunikator mora tako da dizajnira svoju poruku da ogroman broj pojedinaca obrati pažnju na nju, razume njeno značenje i formira svoj odziv. Tako komunikator u masovnoj komunikaciji podrazumeva čitavu industriju u kojoj su istovremeno angažovani pisci, ispravljači, montažeri, reditelji, ton-majstori, snimatelji, reporteri, fotoreporteri itd.Na planu filmske industrije komunikator ima slične funkcije, s tom razlikom što je njegova struktura manje složena s obzirom na činjenicu da su bioskopi zapravo pasivni nastupi filmske produkcije, manje ili više lokalnog koraka.Štampani mediji za komunikatore imaju timove istraživača, reportera, pisaca, urednika itd.Budući da su komunikacioni centri uvek nečije vlasništvo distribucija poruka posredstvom mas. Medija uvek je kontrolisana, a masovno komuniciranje je nužno javno komuniciranje.Unutar masovne publike mogu se apstrahovati pripadnici publike odredjenih mas. Medija u najopštijem smislu:

1.Čitalačka publika – čitaoci štampe2.radijski auditorijum – slušaoci radija3.filmska i televizijska publika

Izmenljivost komunikacionih uloga i recipročnost u razmeni poruka u principu ne postoji. Stoga je masovna komunikacija prevashodno jednosmeran proces zbog čega pojedini teoretičari dovode u pitanje termin masovne komunikacije. Danas mediji se sve više trude da postanu otvoreni za mišljenje svojih korisnika. Masovna komunikacija ne omogućava neposrednu povratnu vezu, ona je moguća samo u pismima čitalaca, gladalaca i u anketnim istraživanjima.U procesu mas. komunikacije značenje poruke proizvodi interakcija sadržaja i koda.Kod je sistem simbola koji nosi podatke o formi pisane iil izgovorene reči, fotografije, muzike ili filma.

11. ULOGA REGULATORA U MASOVNOJ KOMUNIKACIJIMediji masovnog komuniciranja kompenzuju stvarnost. Kada bi mediji prikazivali sve verno niko ih ne bi gledao. Zato kod medija uvek postoje odredjene deformacije.Npr. U selu se poplavi 10 kuca od 100. Mediji prikazuju samo tih 10 i gledaoci stvaraju sliku da je celo selo poplavljeno. Zato postoje retulatori.Regulatori medija su organizovane grupe ljudi koje funkcionišu van medijskih jedinica u kojima se kreiraju poruke. Ovaj element procesa mas. komunikacije odnosi se na kontrolu obima, vrste, smera protoka poruke.Cenzura postoji samo u vidu zakona o cenzuri i sprovode je politički ljudi, a ne urednici – oni samo selektuju.

U većini zemalja sveta postoji 5 osnovnih kategorija regulatora procesa mas. komunikacije: 1. Vlada, političke partije, crkva.. 2. Izbor poruke i njen protok – zavisi od odabira publike kome je poruka namenjena 3. Plaćena reklama – je svojevrstan regulator sadržaja poruke činjenicom da mediji moraju da emituju plaćene poruke 4. Profesionalizam – predstavlja okolnost da ako se poruke kreiraju u medijima koji čine sistem organizacije, to znači raspodelu posla.

11

5. Korisnik (potrošač) – postoje regulator procesa mas. medija (komunikacije) činom selekcije, potražnje, kontrolom tržišta, ostvarivanjem prava u domenu komunikacije. 6. Odašiljalac

12. ULOGA PUBLIKE U MASOVNOM KOMUNICIRANJUPublika dobrovoljno pristaje na uključivanje u masovno komuniciranje. Uloga publike je odlučujuća jer je ona dobrovoljno pristala da gleda, čita, sluša odredjeni medij masovnog komuniciranja.Destinacija čitavog procesa mas. komunikacije je publika. Ona se opredeljuje za medijske produkte svesnim izborom ili navikom.Karakteristika mas-publike je da je ona relativno anonimni komunikatori ne poznaju publiku kojoj se obraćaju, ali su svesni njenih opštih karakteristika.Komunikacija podrazumeva uticaje publike na sadržaje medija što utiče na kultivisanje ukusa itd.Bitna je povratna komunikacija publike.

13. USLOVI KRITIČKE POTROŠNJE PROIZVODA MASOVNOG KOMUNICIRANJA

Kritički potrošač je onaj koji kritički razmišlja o programima koje gleda, tj. on bira koje će programe gledati, a koje ne. Ukupan rad medija masovnog komuniciranja utiče na formiranje kulturnog koda, nastanak društvene klime i odredjuje senzibilitet zajednice.U prostoru mas-kulture, stvaraoci po pravilu nisu njeni potrošači, namenjuju je ogromnom auditorijumu. Da bi program bio kvalitetan treba da se uloži dosta novca.

Mediji mas-komunikacije upotrebljavaju se prevashodno u sledeće svrhe: 1. Vesti i informacije – vest je ona informacija kojoj je pojedinac voljan da posveti pažnju, vreme ili novac kako bi je pročitao, video ili čuo. Vest bi trebalo da je izveštaj o dogadjaju, lišen predrasuda, objektivan, verodostajan.Kriterijumi za selekciju vesti su: aktuelnost, značaj, zanimljivost, važnost ljudi, dogadjaja koji čine vst, detalji dogadjaja kao i faktori koji pobudjuju ljudsku pažnju: neizvesnost, iščekivanje..Vest mora biti kratka, jasna, jednostavna rečinica.Lid je prvi pasus u tekstu koji uvek mora da odgovori na sledeća pitanja: ko, šta, kad, gde, kako 2. Analiza i interpretacija – staviti činjenicu u odredjenu perspektivu, odrediti raz. značenja argumentovati, izraziti stav stručnjaka, obezbediti forum za izražavanje različitih stavova povodom iste informacije.Mas mediji imaju obavezu da ponude kritičku analizu kako bi se mas kultura i sve uz nju unapredjivala.

3. Obrazovanje i socijalizacija – masovni mediji neposredno utiču u procesu socijalizacije, formalnom i neformalnom obrazovanju

EFEKTI MAS-KOMUNIKACIJE mogu se razvrstati u tri osnovne kategorije: 1. Kognicija i komprehencijaRazumevanje poruke može biti ometeno predrasudama, ubedjenjima. Pa kognizacija i komprehencija utiču direktno na emocionalne reakcije publike. 2. Stavovi i vrednosni sistemiMediji lakše formiraju nove nego što manjaju uspostavljenje drugih stavova o pojednicu. 3. Izmene u ponošanjuKontrola slobodnog vremena, formiranje mas-ukusa, ponašanje unutar porodice, političko opredeljenje.

14. SLOBODNO VREME I MASOVNI MEDIJI

12

Zbog zadovoljavanja potrebe publike za zabavom masovni mediji su postali porobljivači njenog slobodnog vremena. Slobodno vreme je onaj deo vremena kada se ne radi i ne ispunjavaju društvene dužnosti i uloge. Moguće ga je upotrebiti za samorealizaciju i duhovno uzdizanje, ali većina ljudi svoje slobodno vreme iskoristi uz neki od mas-medija. U pauzi izmedju fizičkog i intelektualnog rada ljudi žele da se opuste.

15. MASOVNI MEDIJI I UKUS PUBLIKE

Postoji 3 nivoa ukusa m. publike:1.visok2.prosečan3.nizak

Obzirom na to da masovna publika sadržaje koji pružaju masovni mediji prati u slobodno vreme, ti sadržaji se prilagodjavaju prosečnim, a često i najnižim ukusima. Iz ugla stabilnosti društva najbolji su oni sadržaji koji izazivaju pažnju najšire publike (ti gradjani se javljaju kao birači i kao potrošači). Sadržaji provociraju potrošače da kupuju odredjenu robu.Ukus predstavlja nivo vrednosti nečega, koji mora da bude argumentovan.

16. UMETNOST I KULTURA I MASOVNI MEDIJI

Masovno društvo je nastalo kroz proces urbanizacije, modernizacije i industralizacije, ali i razvoj najpre štampanih, a zatim i elektronskih medija masovnog komuniciranja.Masovne kulture ne bi bilo bez masovnih medija, pre svega elektronskih, koji su doživeli buran razvoj tokom XX veka jer se pojam masovne kulture odnosi na pojave savremenog prenošenja identičnih i anolognih sadržaja koji teku iz malobrojnih izvora ka velikim masama primalaca, kao i forme zabavne i zabavljačke delatnosti velike mase ljudi.Najvažniji atribut masovne kulture je opštost, što znači da njenih uticaja nije poštedjen niko ko je izložen delovanju madija masovnog komuniciranja.Masovna kultura nastaje i razvija se po klasičnom modelu industrijske proizvodnje, pa ima naglašen robni karakter. Zato ona kontinuirano deluje na masovnu publiku iz dana u dan što opet podrazumeva da je poput bilo kog proizvoda za široku potrošnju-neoriginalno, stereotipno i standardizovano.U prvim decenijama razvoja televizije većina masovnih medija tj. sadržaja na tv imala je nacionalni kulturni identitet i malo su bili prisutni sadržaji inostranog porekla. Medjutim, masovna kultura doživljava svoju revitalizaciju. Kroz stvaranje univerzalnih kulturnih obrazaca svim oblastima društvenog života. Širom planete gledaju se isti filmovi, sluša ista muzika, kupuju isti proizvodi.Masovnu kulturu je moguće odrediti sa poredjenjem sa elitnom i narodnom kulturom.- Elitna kultura nastaje kao svestno projektovani sistem duhovne vrednosti koje su imanentne društvenim elitama u odredjenom socijalno-istorijskom kontekstu.Za razliku od narodne kulture, elitna opstaje i u uslovima masovnog društva, jer društvene elite kontrolišu mas. medije, obezbedjuju izvestan stepen njene ekskluzivnosti plasiranjem odredjenih kulturnih vrednosti koje nisu namenjene najširoj potrošnji.- Narodna kultura – glavni atribut narodne kulture jesu posebnost i samorodnost, nasuprot ekskluzivnosti elitne kulture. Samorodnost se izražava kroz nastajanje kulturnih vrednosti unutar svakodnevnog socijalnog života odredjenog enti???Reč je o usmenoj književnosti, pesmama i muzici, naivnom slikarstvu i vajarstvu, načinu odevanja, igrama.

Masovna kultura dobija globalni karakter jer mediji mas. komuniciranja stižu i do najudaljenijih krajeva sveta.

17. PEDAGOŠKA KOMUNIKACIJA

13

Škola kao institucija je podvrgnuta normama svog društva i naseljena bićima koja komuniciraju. Ona je zadužena da uspostavi planirane “jezičke igre” izmedju nastavnika i učenika, jer je podvrgnuta instrumentalnom principu. Škola odredjuje granice jezičkih igara u svom prostoru posredstvom nastavnih planova i programa. Nastavnik je privilegovan komunikator, a položaj učenika je uglavnom da bude primalac poruka, pa su oni podredjena strana. U tim granicama planski se izvodi posebna vrsta komunikacije. Pedagoška komunikacija se izvodi u školi i ona je planirana, javna, verbalna, grupna, neposredna i saznajna.Pedagoška komunikacija je predmet eksplicitnog ugovora izmedju igrača koji diktiraju školske vlasti. Primena pravila višestruko je kontrolisana. Nedozvoljene poteze nastavnika zabranjuju školske vlasti i roditelji. Nedozvoljene poteze učenika brane nastavnici i roditelji.Komunikacioni činovi u pedagoškom komuniciranju su ozbiljni potezi u jezičkoj igri koji donose nagrade ili kazne. Škola ima obavezu da podučava, da ubedi učenike da usvoje društvene vrednosti i norme, oblikuje ličnost učenika.Ovi ishodi koje škola treba da ostvari se poklapaju sa tri vrste poteza u jezičkim igrama:

1. Denotativni iskazi – u kojima se tvrdi da je nešto tačno ili pogrešno pa se znanje shvata kao količina zapamćenih, tačnih informacija

2. Performativni iskazi – ovakve iskaze može da daje samo komunikator koji je opšte prihvaćen kao osoba sa autoritetom. Institucija škole daje takav autoritet nastavniku. Zbog toga pedagoška komunikacija uspostavlja nerecipročan odnos izmedju subjekata i ponovo je daleko od igre

3. Preskriptivni iskazi - – njima se komuniciraju zapovesti, preporuke ili molbe. Njihov pošiljalac je u poziciji onoga koji nešto traži ili zapoveda. Retke su mogućnosti u kojima učenici nešto traže ili preporučuju, a nikada ne smeju zapovedati.U pedagoškoj komunikaciji uspostavlja se tj. treba da se uspostavi ravnoteža izmedju nastavnika i učenika.Opšte karakteristike pedagoške komunikacije su:

1. uobičajena je komunikacija ex catedra2. po načinu započinjanja to je planiranja komunikacija sa ciljem da se nešto nauči3. subjekti komunikacije su: nastavnik (komunikator) i učenici (recipijenti).4. publika je relativno trajna, izmenljivog je broja, personalno odredjena5. komunikator ima istaknutiju ulogu od recipijenata, ali recipijent utiče na sadržaj i tok komunikacije.6. kao vrsta grupnog komuniciranja, transformiše se u interpersonalno komuniciranje bez recipročne zamene

uloga.7. subjekti su nejčešće suočeni licem u lice, a na raspologanju im je spektar verbalnih i neverbalnih simbola8. odvija se u odredjenom prostoru i odgovarajućem vremenu

Vreme je da se menja karakter komuniakcije izmedju učenika i nastavnika jer dete 21. veka ima dve moderne karakteristike:

1. uvežbanu komunikaciju sa komunikatorom jer koristi medije2. današnji utešan komunikator je samo onaj koji je neautoritativan i u simetričnom odnosu sa primaocem

poruke. Karakter igre se mora promeniti jer se promenio i subjekat (primalac) odnosno učenik.

18. MASOVNI MEDIJI I OBRAZOVANJEMasovna komuniakcija pored informisanja i zabave obavlja i funkciju obrazovanja i samoobrazovanja publike. Ta funkcija može da se ostvari indirektno i planski, gde se direktno deluje na odredjene recepcijske krugove.Teži deo posla je da se izoluju nenamerni, neplanirani obraz. uticaji sredstva masovne komunikacije. Oni se dešavaju svakodnevno. Njih ne mere ni istraživačke ustanove (osnovne pri masovnim medijima), ni vlasti, ni sami korisnici. Pa se zato ovaj deo obrazovne uloge masovnih medija označava kao uzgredni.Opšte uverenje stručnjaka je da korišćenjem masovnih medija velike populacije ljudi se neprekidno samoobrazuje.

1. Saznajna komunikacija – posredovna medijima odvija se slobodno i lako. Mesto i vreme bira primalac. Informacije su privlačne i iskazane jasnim simbolima. One su očigledne.

2. Veličina obrazovnog učinka – zavisi od predznanja koje poseduje primalac informacija. Što je veći obrazovni nivo publike moguće je očekivati veći obrazovni efekat mas-medija. Medjutim, kao što se lako uče, ove poruke se lako i zaboravljaju jer ne postoje nikakve forme provere znanja.

3. Obrazovanje u širem smislu – znači i vaspitanje što znači da se posredstvom masovnih medija može sticati vrednosni sistem pojedinaca

4. Ekspertni vid obrazovne funkcije – masovnih medija društvo kontroliše. Obrazovni efekti se planiraju i proveravaju. To su programi namenjeni manjoj ciljanoj grupi. Medije iz programa ne mogu da isključe ni ostale

14

grupacije primalaca, ali programska tema, vreme emitovanja prilagodjene su za lakši prijem informacija ciljanoj grupi.

5. Ekspertni mediji – mas.komunikacije koriste se za tzv. obrazovanje na daljinu u onim zemljama u kojim socijalni geografski i ekonomski efekti ne dozvoljavaju organizaciju klasičnih škola. Društvo je podržavalo i finansiralo planiranu obrazovnu funkciju medija u:

a) formiranju porodiceb) humanizaciji odnosa medju polovimac) širenju ekološke svesti

6. Knjige i naučno-stručni časopisi – imaju edukativnu funkciju na prvom mestu što se ne sme zaboraviti.

Društvene funkcije medija i komuniciranja su funkcije informisanja, obrazovanja i zabave masovne publike.

19. MASOVNI MEDIJI U PROPAGANDNIM KAMPANJAMA I ODNOSIMA SA JAVNOŠĆUParalelno sa razvojem mas. medija razvijali su se različiti vidovi manipulacije. Reč je o specifičnoj aktivnosti odredjenih društvenih subjekata kojim se u većoj ili manljoj meri, direktno ili indirektno, masovno distribuiranim porukama, nagovarački utiče na stavove gradjana.

Dezinformacija, reklama i propaganda su najneposredniji vidovi ispoljavanja manipulacija.DEZINFORMACIJA je najgrublji oblik manipulacije i svodi se na običnu laž. Te laži je svestan emiter, ali

ne i primalac.Pod dezinformacijom se podrazumeva delovanje koje treba da navede odredjenog primaoca koji treba da

bude svesno zavaran što je povoljno za pošiljaoca koji tu informaciju predstavlja kao pouzdanu i proverenu.REKLAMA I PROPAGANDA – vrsta poruke koje se distribuiraju u masovnom komuniciranju, ali i skup

aktivnosti čiji je krajnji cilj kupovina odredjenog proizvoda (ili odgovaraju delovanje u javnom životu).Reklami se pridaje ekonomsko značenje, a propagandi političko.Propaganda je u XV veku označavala odredjene aktivnosti sa religiozno-personalnim ciljevima. Nastala je

1622. godine u verskom sukobu katoličke vere. Papa Grgur 15. Pojam je reformisan tokom revolucije u Francuskoj kao „organizovano širenje nekog mišljenja ili političke doktrine“.

Propagandne poruke se od reklame razlikuju složenošću strukture. I reklama i propaganda imaju dve funkcije: informativnu i persuazivnu, ali za razliku od reklame u kojoj su informativno jezgro poruke i vrednosti apel u njoj uočljivo razdvojeni. U propagandi persuazivni deo doslovan, a struktura poruke komplesan sloj informacija.

Propaganda može biti: politička, ekonomska, kulturna, sportska.Propagandnu kampanju bitno odredjuju subjekti kampanje. U sadržaju kampanje mogu biti predstavljene

ličnosti, proizvodi, ideje, ustanove, način realizacije kampanje i sam objekat kampanje odredjene ciljane grupe u društvu.

Najvažnije faze propagandne kampanje su1. utvrdjivanje ciljeva2. istraživanje tržišta masovne publike3. izbor medija masovnog komuniciranja4. kreiranje propagandnih poruka5. analiza rezultata kampanje

Razlikujemo sledeće kampanje:1. agresivne i puzajuće kampanje2. jednokratne i kontinuirane3. kratkoročne i permanentne kammpanje4. trenutne

Propagandne kampanje utiču na stavove i socijalno ponašanje gradjana.

20. ŠTAMPANI MEDIJI – KNJIGA

15

Prva posredna tehnologija je štampana tehnologija.Obuhvata: knjige, karikature, stripove, letke, plakate, novine, magazine.Svi oni imaju identičnu medijsku strukturu koja se sastoji od:

1. pisma2. materijala kojim se štampa3. materijala na kojem se štampa4. uredjaja kojim se štampa

Sa pojavom prvog uredjaja za štampanje sredinom XV veka Gutenbergove štamparske prese sa pokretnim slovima, zaokružene su sve tehnike i stvorena je mogućnost za razvoj štampe kao najstarijeg medija masovne komunikacije.Štampani mediji spadaju u distributivne medije, i da bi se masovno dostavile moraju da se raznese.Knjiga je prvi štampani medij u istoriji ljudskog društva. Nastaje povezivanjem i ukoričavanjem odredjenog broja listova papira odredjenih dimenzija, uglavnom standardizovanog formata. Štampa se u odredjenom tiražu i u neograničenom broju izdanja. Relativno je vremenski trajna i prenosiva u prostoru, pa zbog toga poseduje sadržaje za neograničen broj recipijenata.

Prema sadržaju knjige možemo podeliti na:1. religiozne2. umetničke3. filozofske4. naučne5. školske6. tehničke7. publicističke8. knjige za decu

Štampanoj knjizi prethodila je ruska pisana knjiga manuskript (preteče ukoričene drvene pločice premazane voskom i pergamentom).Pre Gutenbergovog otkrića knjige su bile prava retkost, pisane su i prepisivane za društvenu elitu i sveštenstva.Prva štampana knjiga je BIBLIJA (1452-1455)U XVI veku knjiga postaje sve prisutnija u društvenom životu. Novo ubrzanje razvoja knjige i ostalih štampanih medija doprinela je industrijska revolucija (bolja proizvodnja papira, štamparskih presa, razvoj saobraćaja i poštanske službe)Poslednja faza razvoja knjige kao medija masovne komunikacije, začeta krajem XX veka jeste HIPER KNJIGA. To je elektonska knjiga koja je zadržala samo pismo od štampanih medija.

* Protestantizam je omasovio knjigu stvoreći povoljne društveno-političke okolnosti za razvoj štampanog medija.

21. NOVINE I ČASOPISI

Novine su najrasprostranjeniji i najdominantniji štampani medij komuniciranja. Ovaj pojam objedinjuje sve dnevne i periodične štampane novine.Periodičnist novina i promenljivost sadržaja u njima dve su najznačajnije osobenosti koje novine čine drugačijim štampanim medijem masovnog komuniciranja od knjiga, plakata i letka.Prve novine pojavile su se početkom XVII veka. Bile su malih dimenzija i često imale samo jedan list i nisu imale naslove ni oglase. U XVIII, XIX i XX veku razvijaju se kao važno sredstvo informisanja. Podsticaj razvoju novina dali su mnogi pronalasci medju kojima je i fotografija koja je novinama uvela vizuelno-ikoničku dokumentovanost. U početku je bio problem mali broj informacija, dok je danas broj informacija koji se nudi ogroman i samo 6,7 % ide u štampu. Prema dinamici njihovog štampanja i izlaženja novine se dele na: - dnevne - periodične- Dnevne novine se štampaju svakodnevno ili 5,6 dana u sedmici i mogu biti jutarnje i večernje. Jutarnje novine su bile namenjene bogatim slojevima društva čiji su pripadnici mogli da čitaju ne žureći na posao. Večernje novnine su se prodavale siromašnim čitaocima koji su tek posle napornog dana u večernjim časovima mogli da čitaju novine.

16

- Periodične novine mogu da budu sedmične, petnaestodnevne, tromesečne, a retko polugodišnje i godišnje. Uobičajeni nazivi za periodične novine su magazin i časopisi.U zavisnosti od sadržaja koji se plasiraju u novinama postoje: - informativno-političke - revijalne – koje su namenjene zavavnoj funkciji - specijalizovane novineNajčešće su informativno-političke, dnevne novine, a revijalne i specijalizovane periodične novine (specijalizovane imaju edukativnu funkciju)Novine se mogu podeliti i na osnovu publike kojoj su namenjene i to na:

1.Multinacionalne – koje se štampaju na jednom jeziku za više različitih nacija istog jezičkog područja ili na više jezika za više nacija

2.Nacionalne novine – štampaju se na jednom jeziku za pripadnike jednog naroda3.Lokalne novine – nastaju da bi zadovoljile informativne, rekreativne i obrazovne potrebe ljudi na manjoj

teritoriji

RAZLIKE IZMEDJU NOVINA I ČASOPISA1. Po spoljašnjim karakteristikama

- novine na naslovnoj strani ističu najinteresantnije sadržaje kako bi zainteresovali publiku; magacin za naslovnu stranu obično ima lepu fotografiju u koluru.

- Magazini su manjeg formata od novina- Kolor – u magazinima ima kolora, a novine ga dugo nisu imale- Kvalitet hartije ide u prilog magazinu- Tiraži magazina manji od tiraža novina, jer su skuplji

2. Suštinske (sadržajne razlike): - U novinama ima više vesti (ko, šta, gde, kad, kako), a magazini ispituju da li zna o nekoj inf. Stavovi,

različiti komentari- Arhiviranje-magazini se duže čuvaju od novina

22. FOTOGRAFIJA I KARIKATURA

Preteča fotografije je D........Fotografija je beleženje prostora u deliću vremena. Ona je vuzuelni medij. Na njoj se nalazi bogatstvo opisa i detalja i to onih koji se ne mogu preneti pisanom govornom komunikacijom. Prvu fotografiju snimio je Nikifor Nils 1826. godine. Za početak savremene fotografije smatra se Džon Istman 1881. godine.1912. godine u upotrebu je ušla fotokamera i bila j eosnovno sredstvo za fotoreportere širom sveta.Nakon nje se javila kamera malog formata koja je izum Nemca Ernesta Lajke. Kamera malog formata oslobodila je fotografa i omogućila mu da ne bude mnogo upadljiv dok snima. Konstruisanjem osetljivih objekata omogućeno je fotografisanje u raznim situacijama bez upotrebe veštačkog svela.Kolor fotografija postala je moguća tek 1935. godine.Prvi list koji je počeo sa redovnim objavljivanjem fotografija bio je Njujork tribun 1897. godine.Sve veći interes za fotografiju naveo je izdavačku kompaniju TAJM INK da 1936. godine pokrenu foto časopis LAJF. Lajf je podržavao slike časopisa koji su u to vreme postojali u Engleskoj i Nemačkoj.Posle II Svetskog rata javlja se proces POLAROID koji proizvodi sliku odmah.

KARIKATURAPitanje je bilo da li karikatura informiše, obaveštava ili....Karikatura (termin potiče od italijanske reči „caricare“- pretvoriti, preterati) označava zaoštreno poentirani prikaz društvenih ili političkih a ponekad i privatnih ili opšte ljudskih tema uglavnom sredstvima grafike. Karikatura je nastala u baroku ali se zahvaljujući tehnikama štampa razvila tek u 19. veku u opšti oblik izražavanja koji je poznat i kao umetnički medijum. Često je karikaturi pridodato i tekstualno objašnjenje, kraći dijalog ili se pak niz karikatura niže hronološki kako bi pripovedale neku priču ili tok događaja.azvila tek u 1kontekstualna veza sa nekim aktuelnim događajem čini modernu karikaturu onim što ona jeste. Osnovna pretpostavka za karikaturu je zbog toga uvek neka određena društvena činjenica, koja namernim preterivanjem razotkriva u svojoj protivrečnosti ili se optužuje- upravo karikira, često u sprezi sa humorno-duhovitom, podsmevajućom potkom, ponekad međutim i

17

ujedajući zlobno i sarkastično ali i sa stavom pogođenosti i melanholičnosti. U svakom slučaju karikatura sadrži osmišljen komentar teme koja se razmatra. Stvarno vreme procvata karikature bio je 19. vek. To je uglavnom posledica liberalnih političkih stremljenja i razvoja novinarstva.

23. STRIP

Pojam stripa je u srpski jezik uveden doslovnim preuzimanjem engleske reči strip što znači pruga jer ovaj štampani medij podrazumeva linearni niz kvadratića ili pravougaonika sa ikoničko-verbalnim porukama.Prvi strip nije bio posebno štampani medij masovnog komuniciranja, već samo jedan od ikoničko-verbalnih sadržaja posredovanih novina. Prva strip priča štampana je 1895. godine u Njujorškom nedeljniku Word-u. Strip se zvao „Hoganov prolaz“. Nakon toga „Žuti dečak“.Kao poseban štampani medij komuniciranja strip nastaje 1911. godine kada Mag i Džef štampaju u svesci, ali kao dodatak novinama, a prva sveska štampana je nazavisno od novina i pojavljuje se 1929. godine u 4 boje i doživljava 13 izdanja.Strip-priča je u početku bila namenjena odraslim čitaocima novina, ali se sa razvojem stripa u svesci autori počinju okretati mladjim generacijama i deci.Strip-priču uvek čini odredjeni broj kvadrata ili pravougaonika – panela u kojima je ikonički i verbalno data jedna sekvenca priče. Standardni pristup podrazumeva ikoničku poruku, crtež ili fotografiju i tzv. balone površine u jednom panelu strelicom povezane sa likovima u kojima se nalazi verbalna poruka.U stripu su prisutni svi planovi (detalj, krupni, srednji, total) – onolika površina koju optika kamere može da prikaže i rakursi položaj kamere (normalni, gornji, donji).Stripovi su inspirisali pozorišne predstave, balet, knjige itd. Animirani crtani film nastaje oživaljavanjem strip priča i njihovih junaka.Popularnost stripa je počela da opada sa pojavom video igara, jer su mnogi junaci stripa oživljeni u vizuelnom svetu.

24. FILMSKI JEZIK I FILMSKI SPEKTAKL

Film je umetnost, ali i optičko-mehanički proces. Preteča filma j fotografija. Fotografija je beleženje prizora u deliću vremena, a film je beleženje niza prizora u njihovom vremenskom toku.Film kao medij masovne komunikacije postao je moguć kada je krajem XX veka otkriven kinematograf – uredjaj koji je istovremeno bio i kamera i aparat za projekciju.Prvi zvučni film „Džez pevač“ (pevam?) prikazan je 1927. godine u Njujorku.Na osnovu sadržaja film se može podeliti:

1.dokumentarni film2.filmski žurnal (informativni)3.igrani film (performativni) (komedija, drama, vestern, triler, istorijski, naučno-fantastični, akcioni, mjuzikl)4.animirani kratki film

FILMSKI SPEKTAKL – predstavlja različitim kreativnim postupcima i tehnikama, u toku snimanja i filmske montaže, izvedenu ikoničko-auditivnu rekonstrukciju stvasnosti.Dogadjaj se interpretira u prostorno-vremenskoj ravni u kojoj ga je u realnom nivou nemoguće sagledati.Ekspresivne mogućnosti filma definisane su kao specifičnim semiotičkim fotogramima? koji se naziva JEZIK FILMA.Fotogram je osnovna jedinica pokreta, analogna fonemi u usmenom govoru, a kadar u filmskom jeziku predstavlja ekvivalent reči, scena-sintagmi, a sekvenca-rečenica.

1. KADAR – je ono što se vidi i čuje u nepredvidnom činu snimanja, od uključivanja do isključivanja kamere. Više kadrova oformljuje scenu, više scena-sekvencu, a niz sekvenci kratkometražni i dugometražni film. Kadar je odredjen prostorno (svim što se vidi u kadru) i vremenski (svim dešavanjima u jedinici vremena u kadru). U prvom slučaju reč je o okviru kadra, a u drugom o vremenskom trajanju kadra, čiji zbir rezultira filmskim prostorom i filmskim vremenom.

18

Kadrovi mogu biti:- statični ili dimanični- kratki ili dug- subjektivni (vidjeni okom nekom od likova u film)- objektivni (realistički)- neutralni (vidjeni okom kamere)- autorski

2. Udaljenošću kamere od objekta definiše se FILMSKI PLAN koji može biti: - detalj (oko na licu čoveka) - krupni plan (lice čoveka) - srednji plan (figura čoveka) - ameriken (figura čoveka, presečena negde oko kolena, sa delićem okolnog prostora) - total - veliki prostor sa ili bez figure u njemu 3. Položaj kamere u odnosu na objekat odredjuje UGAO SNIMANJA - gornji rakus – ptičja perspektiva - srednji (horizontalni rakus) – frontalna perspektiva - donji rakus – žablja perspektiva

Kamera može biti nepokretna, a objekat pokretan i obrnuto. U pokretu mogu biti i kamera i objekat. Postoje dva osnovna kretanja kamere: panorama ili švenk i vožnja ili far.Ekspresivne mogućnosti filmskog jezika čine kretanje unutar kadra (normalno, brzo, usporena) i kompozicija kadra (normalna, vertikalna, dijagolna).

Najčešće stilske figure u filmskom jeziku su:- elipsa- flešbek- metonimija

- Eliptičkom ekspresijom izostavljaju se sadržaji filma koje gledalac tokom recepcije podrazumeva. Klasični primer elipse je kada osoba u prvom kadru stavlja nogu na prvu stepenicu, a već u narednom kadru je na vrhu stepenica.- Flešbek se postiže interakcijom dva ili više vremena u radnji filma: sadašnje, prošlo, buduće.Mogu biti: objektivni (sadašnjost, prošlost) i objektivni (sadašnjost kao neko dr.vreme)- Metonimija – postiže se zamenom jednog prizora drugim koji je u logičkoj vezi sa prethodnim, ali cilj je da se estetski izrazi na drugi način.

Sve stilske figure postižu se sistemom kodiranja, ali i interpunkcijom filmskog jezika otamnjenje ili zatamnjenje kadra, rezovi i pretapanje kadrova.Filmski spektakl suštinski se razlikuje od tv spektakla.

25. NAČIN DELOVANJA FILMAFilm angažuje ceo čulni aparat gledaoca (u Japanu su pokušali da angažuju i čulo mirisa, puštajući

odredjene mirise tokom projekcije filma)Tokom gledanja filma dolazi do deasimilacije ličnosti. Gledalac se opušta i dolazi do: 1. identifikacije: sa junakom 2. projekcije: gledalac prenosi na filmskog junaka svoje strahove, komplekse i očekuje od njega da ih rešiPosle odgledanog filma u bioskopu dolazi do komunikacije tj. razgovora o filmu zato što se u bioskopu ne boravi samostalno već sa nekimKatarza-pročišćenje nakon gledanja filma.

26. SPECIFIČNOST RADIO IZRAZARadio je prvi elektronski medij masovne komunikacije. Nastaje početkom XX veka.

19

Radio kao medij u svojoj strukturi sadrži veštačka, tehnička sredstva (uredjaje i prirodnu sredinu (vazduh-vetar) posredstvom kojih se transemituje auditivne poruke transformisane u elektromagnetne talase.Njegovu raščlanjenu medijsku strukturu čine:

1. studio2. studijska tehnika3. odašiljač-predajniik4. odašiljačka antena-predajnička antena5. prijemna antena koja prima elektromagnetne talase i pretara ih u slabe struje visoke frekvencije6. radio prijemnik

3.novembra 1920. godine u Pitsburgu-prva radio stanica.

Primat u masovnoj komunikaciji radio je očuvao sve do kraja 50-ih godina do pojave televizije.Radio iziskuje najmanje materijalnih sredstava. Za emitovanje radio programa potrebno je 10 puta manje sredstava uložiti u tehničko-tehnološku infrastrukturu nego u pokretanje televizijskog programa.Prenos radija u odnosu na ostale medije masovnog komuniciranja jeste brzina u posredovanju dogadjaja – direktna uključenja u program sa lica mesta.- Povratna informacija se ostvaruje kontakt emisijama.- Radio je isključivo autiditni medij.Struktura svakog radio programa, kao zaokružene auditivne celine: zasniva se na govoru, muzici, zvučnim efektima, tišini i ritmu.- Govor u radio emisijama determinisan je osobenostima glasa govornika, gramatičkom strukturom. - U strukturi svakog radio programa najvećim ili pretežnim delom učestvuje muzika.- Zvučni efekti u radio programima podrazumevaju svaki auditivni neverbalni znak ili skup koji uhom mogu da se percepiraju.- Tišina je apsolutna suprotnost zvuku, ona u radio programu ima uvek neko značenje bilo da je reč o grešci, namernoj pauzi ili delu zvučnog efekta.- Ritam je rezultanta interakcijske zavisnosti svih naznačenih elemenata, strukture radio programa, govora, muzike, zvučnih efekata i tišine.Radio je prvenstveno distributivni, a tek potom informativni ili edukativni medij.

Sve radio emisije mogu se podeliti u 4 grupe:1. informativne2. edukativne3. zabavne4. muzičke

27. TELEVIZIJKI SPEKTAKL I STVARNOST

Televizija je audio-vizuelni medij koji je razvijen početkom XX veka. Prvi redovan televizijski program počinje da se emituje 1936. godine (BBC u Engleskoj).

Televizija je jedini mas-medij koji raspolaže tehničko-tehnološko determinisanom mogućnošću da u svojoj punoći audio-vizuelnog simboličkog spektra u realnom vremenu posreduje milionima gledalaca dogadjaje u toku.Ovaj masovni medij razvio se kao radiodifuzna televizija zbog konfiguracije terena i nemogućnosti da se audio-vizuelni signal transmituje elektromagnetnim talasima, nastale su i prve kablovske televizije, pa zatim i satelitske.Krajem XX veka televizije je u tehničko-tehnološkom smislu ušla u svoju najnoviju digitalnu razvojnu fazu. Proizvode se tzv. telekompjuteri ili WEBTV koji su istovremeno televizijski prijemnici i personalni računari.Posredstvom televizije unutar televizijskog spektakla, gledalac postaje učesnik direktno prenošenih dogadjaja iz stvarnosti preobraženih u televizijsku stvarnost.U televizijskom emitovanju postoji mogućnost prenosa dogadjaja sa više kamera. Reditelj gleda šta koja kamera snima i treba da odluči koja će se kamera uključiti u direktan prenos.

TV spektakl ima nekokoliko funkcija:1.informiše nas-jer je direktan prenos2.emocionalno nas uključuje – izborom nekih detalja i simbola

20

3.može da evocira iz svesti neke uspomene4.ima katarzičku moć-moć proširenja

Prema tome, televizijski spektakl je autentična televizijska prezentacija odredjenog dogadjaja u direktnom prenosu, nastala oblikovanjem poruke koja u svojoj strukturi sadrži faktografski predložak stvarnosti, ali i subjektivnu, različitim motivima motivisanu, rediteljsku (umetnički) interpretaciju zbivanja u toku koje se u realnom vremenu posreduje televizijom, tj. za posledice ima televizijsko udvajanje stvarnosti.Televizijski spektakl predstavlja najvažniji i nezaobilazni deo tv programa. Tv kao mas-medij ne bi uopšte mogla da opstane bez spektakla kao sebi imanentne forme za prezentaciju stvarnosti njenim direktnim prenošenjem. Zbog toga televizijski spektakl može da se odredi kao apsolutna televizija.

TV program čini:1.direktni prenos sa tv spektakla2.snimljene emisije3.teletekst4.filmovi

Direktnim prenosom najčešće se posreduju:1.vesti2.tok-šou emisije3.razonodni i raznoliki javni dogadjaji i manifestacije

Snimljene emisije, u žanrovskom smislu mogu se grupisati u:1.serijale2.serije3.tv drame4.tv filmove5.dokumentarne reportaže6.muzičko video klipove7.propagandne spotove

Teletekst se pojavljuje u dva vida: na posebnim i televizijskim nalalima kroz kontinuirano emitovanje skupova verbalnim pisanih poruka i kao titlovani tekst na dnu ili na vrhu ekrana.TV serije: tematika im je uvek jasno odredjena, emituju se po utvrdjenom rasporedu (jednom nedeljno).Serijal je televizijski žanr, sa pričom iz života koji se emituje svakodnevno i beskonačno traje, serijali predstavljaju klasičan televizijski čin.Bitan deo strukture televizijskih programa predstavljaju tzv televizijske igre-kvizovi.Televizijska slika je mozaik velikog broja sitnih svetlećih tačkica. Što je više tačkica na ekranu, slika je bolja.

Televizija kao i radio može da bude:- javni servis- komercijalni servis

Razlika je u tome ko ih finansira.Javni servis finansira država. On ne bi trebalo da se bori za gledanost već da ponudi neke visokodruštvene obrazovne emisije.Komercijalne televizije su privatno osnovane i same sebe finasiraju.

28 NAČIN DELOVANJA TELEVIZIJE

Televizija utiče na individualni i socijalni život i na ponašanje ljudi. Ne zaboravljajući ni u jednom trenutku funkciju televizije i edukativnu funkciju za ovaj medij. Zbog njegove superiornosti u masovnoj komunikaciji sa empirijski potvrdjenom sigurnošću, može se reći da je od trenutka zauzimanja centralnog mesta u privatnom životu ljudi postalo i ostalo predmet političke ili komercijalne (zlo)upotrebe.29. DIGITALNA SREDSTVA ZA KOMUNICIRANJE

21

Digitalni mediji na nov način kodiraju bogato nasledje jezika istraživanje medija koji im prethode. Od štampanih preuzimaju i adaptiraju oblike literarnog i novinskog istraživanja. Svoje dokumentarne, igrane i animirane video zapise pokazuju po formulama filma i televizije. Digitalni zvuk sadrži sve elemente radiofonske produkcije.Tekst, grafika, animacije, muzika, prezentacija, igre – oblikuju se tako da ne premaše kapacitet nekog od uobičajenih nosača, odnosno tako da ih je lako preuzeti sa interneta.Digitalni tekst izradjen je po svim pravilima grafičkog dizajna, ali tako da odgovara prezentaciji na kompjuterskom ekranu. Koristi se u okvirima kompleksnijih digitalnih medija (web stranica, off line prezentacije i igre) ali i samostalno u formi npr. elektronskih knjiga.Digitalna slika koristi sve elemente jezika istraživanja klasičnih vizuelnih umetnosti.„Renderovana“ slika predstavlja naročit oblik digitalnog trodimenzionalnog modelovanja objekta koji se smešta u digitalnom prostoru, a zatim beleže kamerom iz lako izmenljivih planova i uglova. Digitalna slika može nastati na prethodno načinjenom digitalnom, vizuelnom softveru.U ovu svrhu se koriste mnogobrojni softverski alati koji omogućavaju potpuno novu vizuelnu korekciju.Digitalno pokretna slika sposobna da kreira ubedljivi virtuelni svet, pa je osnova mnogih filmskih i televizijskih trikova i efekata.Digitalni zvuk – obrada zvuka digitalnim alatima svakodnevno olakšava tonsku montažu u radiofonskoj i drugoj medijskoj produkciji. Digitalni zvuk može predstavljati kombinovanje i intervenciju na zvučnim semplovima?, ali se može kreirati od isključivo kompjuterskih sintetizovanih zvičnih oznaka.

FORME PREZENTACIJE- Off line multimedia (enciklopedija, katalog) su povezani sistemi tekstovnih, zvučnih, slikovnih i vedeo

materijala koji omogućavaju efikasno kretanje kroz sadržaj. - On line multimedia – internet predstavlja kompletno umreženu živu gradju sačinjenu od nepobrojivo

mnogo multimedijalnih elemenata, od mnoštva njegovih servisa. Masovnom komuniciranju pripadaju samo web forumi i neke vrste elektronske pošte

- Word wode web se sastoji od niza fajlova koji formiraju sajtove- Internet je najpre pretežno plasirao tekstove, a kasnije se brzina pristupa podacima povećala, pa je uključio

u svoj jezik izražavanja i različite virtuelne sadržaje- Interaktivne igre – jezik izražavanja predstavlja kompleksni kod koji podrazumeva narativnu strukturu

(zaplet, junaci, epizode, rasplet, mogućnost više različitih završetaka), engine (ograničena zadata pravila igre).

30. KOMPJUTERKA MREŽA I NJENE FUNKCIJE

Kompjuterska mreža je novi i znatno drugačiji medij u odnosu na sve dotadašnje posrednike u komunikaciji. Prvi kompjuter i prva kompjuterska mreža su nastali u vojne potrebe. 1946. godije je konstruisan i proizveden prvi kompjuter ENIAK.Kada je samo jedan kompjuter posrednik u komuniciranju nije reč o novom obliku komunikacije, nego o novom tehničko-tehnološkom sredstvu koje se kao posrednik može upotrebiti u klasičnim oblicima komuniciranja intrapersonalnom ili interpersonalnom.Kao vreme nastanka prve kompjuterske mreže može se uzeti period od 1967-1971 godine. Od najveće vežnosti za konačno tehničko-tehnološko konfigurisanje novog medija bio je pronazak i primena TCP/IP protokola. Naime da bi se računari medjusobno povezivali nije dovoljno da se medju njima stvori samo fizička veza, već je neophodno programski definisati skup pravila ili osnovu koja obavlja prenos informacije unutar i posredstvom mreže.Kompjuterska mreža čini ograničeni i neograničeni broj različitih fizičkih kanala (kabl, radio talasi) medusobno povezanih kompjutera čija se tehničko-programska kompatibilnost i sinhronizovani rad obezbedjuje protokolima. Ovaj medij omogućava sinhronu ili asinhronu razmenu vizuelno-auditivnih i audio-vizuelnih poruka kompjutera koji su u mreži i to:

1.Mogućnost korišćenja svih baza podataka koje se nalaze u memorijama kompjutera ključenih u mrežu. Po kriterijumu dostupnosti datoteke mogu da se podela na: javne, komercijalne i zatvorene.

2.Drugi nivo komuniciranja posredstvom računarske mreže jeste elektronska pošta (e-mail) putem koje korisnik može da razmeni vizuelne, auditivne, audiovezuelne poruke komunikacionom partneru na bilo kojoj tački na planeti

3.Mrežne konferencije (forumi) – organizuju se po odredjenim oblastima, problemima, pitanjima, interesovanjima.

22

U zavisnosti od broja i karakteristika korisnika kompjuterske mreže, unutar novog medija mogu se prepoznati: a) lokalne mreže b) globalne mreže c) globalni sistem računarskih mreža-internet

a) lokalna mreža je sastavljena od utvrdjenog broja kompjutera. Može da bude javna i interna.b) globalnu računarsku mrežu čini neograničeni broj medjusobno povezanih pojedinačnih kompjutera i lokalnih računarskih mreža.c) sve globalne i lokalne medjusobno povezane mreže čine internet

Svi servisi na internetu dele se na:- osnovne- javne- komercijalne- servise za pretraživanje- sigurnosne servise

Postoje mailing liste preko kojih se elektronska pošta šalje grupi ljudi sličnih interesovanja sa mogućnošću razmene poruka unutar istog korisničkog kruga.Servis users network news omogućava da emitovanu poruku unutar odredjene diskusione grupe i lanaca diskusije prime svi korisnici mreže i ako žele odmah ili kasnije odgovore na nju. Najkorišćeniji servis interneta je world wide web. Suština ovog servisa je mogućnost korišćenja neograničenog broja mrežno povezanih dokumenata. To je za sada jedini multimedijski servis koji korisniku nudi tekstove, zvuk, video zapise i audiovizuelne sadržaje.

31. VIRTUELNO KOMUNICIRANJE I VIRTUELNE IGRE

Virtuelno komuniciranje predstavlja potpuno novi oblik komunikacione prakse u odnosu na već postojeće i podrazumeva kompjutersku pismenost korisnika, odnosno učenika (subjekta) virtuelnog komuniciranja.Izraz „virtuelna stvarnost“ predstavlja oksimoron i može se prevesti kao snažna i jaka prividnost, odnosno prividna stvarnost.Imajući u vidu razvoj medija zasnovanih na informatičkoj tehnologiji, Denis Mek Kvejl iznosi tezu da će „institucijalne“ razlike izmedju masovnog komuniciranja kao i privatnog i javnog komuniciranja nestati.Brodevijk i Van Kam uočavaju četiri obrasca protoka informacija:

1. Alokucija (govor) – predstavlja istovremeno prenošenje centralno konstituisane ponude informacija nemenjene neposrednoj pažnji grupe ili neograničenog mnoštva recipijenata. Reč je o jednosmernoj distribuciji informacija sa relativno malom i zanemarljivom povratnom informacijom.

2. Registracija – predstavlja drugi mogući obrazac protoka informacija koji se zasniva na skladištenju informacija u jednom centru. Centar ima neograničenu kontrolu nad njima a delom su dostupne pojedinačnim korisnicima na osnovu posebnog zahteva. U ovaj obrazac protoka informacija spada: registrovanje telefonskih poziva, sadržaja telefonskih razgovora, praćenje medijskih preferencija ljudi, tzv. piplmetima radi utvrdjivanja veličine masovne publike ili naplaćivanja medijskih usluga.

3. Konsultacija – selektivno povlačenje informacija centralne zalihe (biblioteke svih pojedinačnih štampanih medija, banka podataka, komjuterskih diskova i sl) od strane pojedinca

4. Konverzacija – predstavlja individualnu razmenu informacija u interpersonalnom komuniciranju – elektronskom poštom, četovanjem ili razmenu poruka izmedju organizacija i institucija.

Brodevijk i Van Kam zapažaju da klasični masovni mediji neguju prvenstveno alokuciju kao obrazac protoka informacija, dok se u novom mediju težište pomera ka konsultaciji i konverzaciji.Posredstvom kompjuterske mreže, može da komunicira svako, bilo kad i bilo gde.Suština ovog oblika komunikacije je u ukidanju razlike izmedju svih klasičnih oblika komunikacione prakse, najpre interpersonalnog i masovnog komuniciranja. Medij, u ovom slučaju kompjuterska mreža, više nije faktor razdvajanja komunikacionih centara i mase recipijenata, nego tačka ravnoteže neograničenog broja emitera – recipijenata ili recipijenata – emitera.Novi oblik komuniciranja predstavlja razmenu poruka posredstvom kompjuterske mreže izmedju dva, više ili naograničenog broja ljudi sa megućnosšću recipročne zamene uloga emitera i recipijenata u realnom vremenu ili

23

asinhrono, čime se poništava veliki deo razlika izmedju klasičnih oblika komunikacione prakse, prvenstveno interpersonalnog i masovnog komuniciranja.

32. INDUSTRIJA ZABAVE I MASOVNA KULTURA

Osnovni mediji su ulogu zabavljača ogromne publike najkasnije razvili. To je i razumljivo jer su dva najpogodnija medija za taj posao radio i televizija bili poslednji u nizu tehničkih inovacija.Čovekova potreba za raznim vrstama zabave kao duhovne rekreacije je prirodna. Neki antropolozi smatraju da ta potreba proističe iz posebne vrste nagona koji zovu AGON.Masovnu medijsku zabavu podržavaju i mediji i njihova publika.Sa društvenog stanovišta, masovna zabava donosi odredjene koristi. Ona duhovno relaksira ljude od kojih se očekuje da već narednog dana budu raspoložene za izvršavanje društvenih i poslovnih uloga. Uz razgaljujuće zabavne poruke dešava se i bekstvo od stvarnosti koja obično donosi brige, nezadovoljstva, traume. Tačno je da se ovom putem ne može rešiti nijena stvarna teškoća. Ali za održavanje grupnih i društvenih veza povoljna je okolnost što se ljudi barem za tenutak rastereta napetosti i nervoze.Sredstva masovnih komunikacija takodje rado prihvataju ulogu zabavljača. Ako je dobro ispune imaju nesumnjive dobiti. Medijska zabava obično nema visoke umetničke domete i kriterijume. Ona se upravlja prema ukusu masovne publike, a njega zadovoljiti nije težak ni finansijski ni stvaralački poduhvat.

Čovek svakako ima mnogo šire mogućnosti da se zabavi nego što je izlaganje dolovanju masovnih medija. On može pokušati da je sam organizuje, da neposredno učestvuje ili da neposredno posmatra mnoštvo zabavnih aktivnosti. Ali tu je mogućnost da se organizuju direktni prenosi ili snimanja svih vrsta igara i takmičenja- sve to publika voli i zbog ovakvih ponuda publika redje ide u bioskop, pozorište.

Baš zbog zadovoljenja potreba publike za zabavom, masovni mediji su postali opasni porobljivači njenog slobodnog vremena. Podaci pokazuju da je većim stepenom razvijenosti masovnih medija u nekom društvu, veće i prosečno vreme izlaganja njihovim porukama. U zemljama sa najvećom ponudom, prosek izloženosti je preko 3 sata dnevno.

Jedno vreme bili su zapaženi nagoveštaji zasićenosti publike medijskom zabavom. I taman kada se moglo desiti da se slobodno vreme spasi od navale masovnih medija stigao je novi udar: u njihovom carstvu su se pojavila nova sredstva sa novim ponudama – satelitska televizija, kablovska televizija..

Neke televizije se opredeljuju samo za jednu vrstu sadržaja (film, sport, muziku, pornografiju itd.)

33. EFEKTI MASOVNIH MEDIJA – IZMENE U PONAŠANJU

Najveći deo ljudskih reakcija (ponašanja) zavisi od stava. Stav kontroliše, menja ili sprečava odredjeni način ponašanja. Postoje bazični i privremeni stavovi.- Bazični stavovi usmeravaju reakcije na ključne vrednosti i dogadjaje u životu, a stiču se u procesu socijalizacije.Stav je psihološko stanje spremnosti na odredjenu vrstu akcije izazvanu spoljnim uticajima.- Privremeni stavovi stimulišu reakcije na svakodnevne povode.Bazični stavovi se menjaju retko i sporo, a privremeni često i brzo.Masovni mediji utiču na ponašanje ljudi jedino ako utiču na stvaranje ili promenu stavova. Masovni mediji se ubrajaju u faktore od kojih zavisi ponašanje ljudi: oni doprinose oblikokovanju u saznajne komponente stava. Mentalna predstava čoveka o svetu koji ga okružuje, o fizičkoj i socijalnoj okolini. Najvećim delom je izgradjena na porukama primljenim u masovnoj komunikaciji.Slika stvarnosti se obično pojednostavljuje. Na osnovu pojednostavljene slike sveta nastaju dve vrste pojednostavljenih, ali veoma čvrstih stavova: 1. Stereotip 2. Predrasuda1. Stereotip je stav u kome se po izboru njegovog tvorca uzima u obzir samo manji broj bitnih odluka neke pojave iz socijalnog i fizičkog okruženja. On pospešuje komunikaciju ako njeni učesnici dele isti ili sličan stereotip (npr. Englezi su kruti i hladni).2. Predrasuda je čvrst, gotovo bazičan stav, koji ima snažnu emocionalnu komponentu. Zbog toga je ponašanje pod dejstvom predrasuda jednosmerno i odlučno. Predrasude se teško menjaju, jer sprečavaju dotok činjenica koje im ne idu u prilog.

24

Duh vremena, kultura i pripadanje odredjenoj grupi sužavaju slobodu ponašanja pojedinca. Modeli ponašanja uče se u procesu socijalizacije.Masovni medji su postali važan činilac procesa socijalizacije i zbog toga vode računa da u svom radu prezentuju samo društveno poželjne modele ponašanja. Medjutim, svi ti uticaji ne mogu da nateraju ljude na jednoobrazno ponašanje.Koliko će masovni mediji da utiču na promene ponašanja zavisi od otpornossti ranije stvorenih stavova. Mediji najlakše menjaju stavove mladih.

34. UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA SOCIJALIZACIJU I OBRAZOVANJE

Granice i modeli „normalnog ponašanja“ uče se i usvajaju u procesu socijalizacije. Glavni akteri socijalizacije ličnosti su porodica, škola, crkva i primarne grupe u koje se stupa (vršnjaci, kolega). Ali velika ekspanzija sredstava masovnih komunikacija uplela je i njih u proces socijalizacije. Socijalizacija savremenog čoveka odvija se uz dejstvo i prisustvo masovnih medija. Kontrolori masovnih medija svesni su te činjenice. Zato se pažljivo biraju i programiraju poruke medija uopšte, a za mlade posebno. Obaveza ovih sredstava je da poštuju javni moral. Svako društvo odslikava svoj najlepši lik kroz masovne medije i očekuje da novi naraštaji kotiraju već ustaljene modele ponašanja.

Od masovnih medija se traži da zadovolje potrebu publike za samoobrazovanjem. Ta funkcija se može posmetrati u dva nivoa. Mogu se razlikovati:

- uzgredna ili implicitna obrazovna funkcija - planska ili eksplicitna obrazovna funkcijaSaznajna komunikacija posredovana medijima odvija se slobodno i lako. Vreme i mesto bira primalac.

Informacije su očigledne posebno na televiziji. Veličina obrazovnog učinka jedne iste poruke zavisi od predznanja kojim raspolaže primalac informacija.

Važan stimulator učenja iz medija jeste zainteresovanost primalaca informacija. Ona je ovde za razliku od škole zagarantovana, zbog slobode izbora izlaganju ili ne izlaganju difuziji informacija.

Eksplicitni vid obrazovne funkcije masovnih medija društvo podupire i kontroliše. Obrazovni efekti u ovom vidu njihovog rada se planiraju i proveravaju. Prosvetne vlasti su uključene u organizovanje i sprovodjenje obrazovnih programa koji su sačinjeni po meri društvenih potreba. Za postizanje nemeravanih efekata brinu obrazovne redakcije. Eksplicitna obrazovna funkcija prati i uzrast publike, od predškolskog do visokog obrazovanja. Mogućnost društveno-korisne uloge prvo je otkrivena kod radija. Sada je televizija najviše u upotrebi diseminator predavanja i eksperimenata mnogobrojnim udaljenim i slabo opremljenim školama. I razvijene i nerazvijene zemlje koriste masovne medije da planski iskorene ostatke nepismenosti i da izvedu masovnu edukaciju stanovništva po mnogim pitanjima.

35 UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA DECU

Deca sačinjavaju najmladju i vrlo osetljivu skupinu primalaca poruka masovne komunikacije. Uzroci većeg uticaja masovnih medija na decu nego na odrasle su: - nepostojanje selektivnih mehanizama - imitacija modela ponašanja - neizgradjenost bazičnih stavova - nepoznavanje svih kodova koje koriste mediji

Poruke masovne komunikacije namenjene deci imaju posebnu formu i sadržinu. One treba da ih postupno uvedu u svet odraslih. Zato se za oblikovanje poruka najviše koriste znaci sa denotativnim značenjem, jednostavan govor, likovni simboli, lutkarske predstave, crtani film..Osnovno pravilo za odredjivanje forme i sadržine medijske poruke za decu jeste njihov razvojni nivo.Od rizika da prezentuju neprihvatljive modele ponašanja masovni mediji se brane na dva načina: - unapred najavljuju sadržaje nepogodne za decu - emituju se kada taj uzrast nije u sastavu publikeMedjutim, pored svih organizovanih mera društava da spreče potencijalno loše uticaje medija na decu, glavni filter i preusmerivač njihovog dejstva ostaje način života deteta u porodici.

25

36. NASILJE U MASOVNIM MEDIJIMA

Nasilje označava odredjenu primenu sile, odnosno surovo postupanje protiv volje i stava onoga prema kome se ono primenjuje. Predstavlja oblik društvenog ponašanja. Prikazivanjem nasilja u sadržajima masovnog komuniciranja kod publike izaziva navikavanje na ubistva, zločine, nehumana ponašanja. Nasilje prerasta u predmet razonode i zabave bez ikakvih emotivnih reakcija.Merenja su pokazala da od Drugog svetskog rata postoji ravnomerno opadanje količine nasilja. Zemlja sa najvećim brojem scena nasilja u stranom programu koji se na televiziji prikazuje jeste Nemačka (8,6 scena nasilja na sat) što je 3 puta više nego u Britaniji.U filmskom, video ili tv programu, scena silovanja ili mučenja može biti prikazana kao užasan čin ili kao sjajna zabava. U javnim debatama o prikazivanju nasilja često se pominje da nam ti prizori „otupljuju čula“. Tvrdi se da zbog izlaganja nasilju u umetničkim formama otvrdnemo na nasilje u stvarnosti. Ima dokaza da sve veći broj ljudi počinje da se plaši razvija povišen, a možda i neopravdan osećaj za opasnost koja vreba u spoljnem svetu.Pejn Fend bavio se vezom izmedju gledanja filmova i kriminala kod maloletnika. Iako nije ustanovljena nikakva veza, ove studije nisu razbile opšti strah da mediji kvare omladinu. Ali oponašanje grubog i buntovničkog ponašanja Marlona Branda u filmu „Divlji u srcu“ smatralo se kao dovoljan dokaz kako sadržaj masovnih medija podstiče publiku na prestupništvo i nasilje.Neke studije ukazuju na to da se stepen agresivnog ponašanja može predvideti ako se zna koje su televizijske programe gledali kao deca. Medjutim, ne treba izostaviti i sklonosti samog deteta i sredinu u kojoj raste.

37. KIČ I ŠUND U MASOVNIM MEDIJIMA

КИЧРазлика између кича и шунда-кич представлја комерцијалниу замену за истинске културне и

уметничке вредности као и одређеним начин живота људи, а шунд је више везан за литературу и писану реч уопште.

Кич остварује огромни профит на тржишту и зато многи писци, уметници и јавни радници мењају стил свог рада.Кич је најчешће тежња за стабилношћу.Kič je pokušaj kopiranja elitne kulture.

Пет основних принципа кича по Абрахаму Молу1. принцип неаgекватности,нпр. реклама у Америци позива на куповину интимног накита на тај

начин што сугерише да се у сребрну дугмад за манжете унесе пуно име и презиме, као и адреса власника, што се наводно сматра идеалним поклоном за врло важне личности или за личности које то желе да постану. Искривљивање циља је видљиво у томе да нико не може постати врло важна личност само на основу тога што ће му адреса бити посебном техником утиснута у накит.

2. принцип кумулације или нагомилавања, нпр. књига се упркос томе што је њена основна намјена литерарна, ради појачавања утиска напарфимише, а наочари за сунце се комбинују са радио-транзистором да би се на плажи направио увод за успешан флерт.

3. принцип синестезије или истовремено естетско gоживљавање помоћу више чула,нпр. боца за ликер је и визуелно атрактивна, или музичка кутија обогаћена балерином која игра по такту музике.

4. принцип осреgњости или меgиокритетства,принцип комфорапр. да нађе послугу, да аутоматизује и механизује ствари и односе готово до нивоа у коме би аутоматизација значила духовну смрт човека.

5. принцип комфора, нпр. да нађе послугу, да аутоматизује и механизује ствари и односе готово до нивоа у коме би аутоматизација значила духовну смрт човека.Три емоционална искушења кича: вулгарно, занимљиво и украсно.

ŠUND

26

Настао од њемачке ријечи schund што значи ђубре, отпад, трице, прње, безвриједно дјело. Када сретнемо термин шунg литература, мисли се на вестерн-романе, љубиће, кримиће, новокомпоноване пјесме, банализоване научне теорије ( у недељној, ревијалној штампи да би се и неупућеном пружило неко знање из психоанализе, астрономије и сл. ), џепне романе који су са својих хиљаду сведени на сто до двјесто страница гдје су истакнути најважнији догађаји, трач партије у магазинима и часописима,...

нови епитафи, од сеоских епитафа остала је склоност да се наводе подаци о годинама живота, датуму смрти, узроку смрти, и да се описује кобни догађај У незајажљивим валовима Саве с колегама фуgбал је играо, ту је млаgи живот престао, или су пак у облику нарицања, тужбалица Јој, сине, краве ричу, овце блеју, коњи вришту, тебе траже, gа их рано гониш, тјераш у ливаgе. Нови епитафи се углавном ослањају на књижевност па тако се стихови Бранка Радичевића Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели gанче! Збогом свете, некаgашњи крају! извитопере се у Збогом мајко и татице мили збогом тете, буразери и остали збогом свијете мили.новинске тужбалице, истиче се у првом реду слика кобног дјеловања смрти на ожалошћене, они су ти који више не могу да живе, а док ожалошћени умиру од бола, покојници настављају да живе у њиховом сјећању нове нароgне пјесме,

"Руковођен комерцијалношћу и уопште утилитарношћу, шунд развија богатство форми и специјализује се. Он се прилагођава узрасту, полу, социјалној структури, нивоу образовања, професији, економским могућностима његових потрошача. Шунд је истовремено и нека врста детерџента за испирање мозга и савремена варијанта опијума за народ. Шунд има дубоке економске узроке и основе. Он може постојати једино ако је материјално исплатив. А да би то постао и остао, неопходно је да кроз сложени механизам тржишта и манипулације створи код људи вештачке потребе. Тако се кич-егзистенција показује као затворени круг из кога је тешко изаћи."

Кич не стварају наивне душице, већ рафинирани психолози који су добро упућени у психу и потребе људи. Он жели да се допадне, улагује се и постаје неизбјежан, користи лепршавост, умилне боје, ефекте и не захтијева духовни нити физички напор. Кич постоји зато што постоји кич-човјек који жуди и вапи за кичем и спреман је да за њега добро плати. постоји још мноштво тога што можемо окарактерисати као кич и шунд, јер они нису уско специјализовани, већ завиру у скоро све поре наших живота почев од облачења, преко понашања и говора, до свеукупног начина живљења,... Кич се више не своди само на кичерску пјесму, на слику, на анђелчиће у излогу, рамове са цвјетићима . То је у нашем времену најбезазленији кич, јер много је опаснији политички кич, кичарски говори, фразе којима се ствари замагљују, кичерско понашање и сл.http://www.znanje.org/i/i19/99iv09/99iv0918r/index.htm

38. EROTIKA I PORNOGRAFIJA U MASOVNIM MEDIJIMA

Pornografija predstavlja prikazivanje samog seksualnog čina na njegovom elementarnom nivou, dok je erotika izazivanje seksualnog nagona ne direktnim prikazivanjem seksualnog čina, već odvajanjem od ljubavi nagona koji već postoji u čoveku. U medijima masovnog komuniciranja su zastupljene i erotika i pornografija, s tim što se pornografski sadržaji prikazuju u specijalizovanim časopisima (playboy) i filmovima (porno film), tv emisijama koje se emituju kada deca nisu u sastavu masovne publike. Fotografije u dnevnoj štampi su erotske.

Pornografija se javlja u raznim medijima - pisanom i čitanom tekstu, fotografijama, skulpturama, crtežima, pokretnim slikama (uključujući i animacije) i zvukovima kao što su teško disanje i zvukovi koji podsećaju na seks. Pornografski filmovi, kombinuju pokretne slike, izrečene erotske tekstove i/ili druge erotske zvuke, dok novine često kombinuju fotografije i pisani tekst. Romani i kratke priče daju pisani tekst, ponekad uz ilustracije. I živi nastup (performans) se takođe može nazvati pornografskim.

39. CENZURA I DRUŠTVENA ODGOVORNOST27

Kako su masovni mediji uvek nečije vlasništvo njegova sloboda uokvirena je različitim (ekonomskim, političkim..) interesima vlasnika.Cenzura se u svom klasičnom obliku, kao zabrana, javila u 16. veku, kada je crkva izdala index librorum proksibitorum – indeks zabranjenih knjiga – spisak knjiga koje su zabranjene za štampanje.Sam termin cenzor javlja se mnogo ranije, još u Staroj Grčkoj. Cenzori su se birali svake pete godine iz redova konzula i njihov zadatak je bio procena imovine radi smanjenja ili povećanja poreza.Cenzura obuhvata niz postupaka organa javne vlasti, najčešće posebnih državnih organa, ali takodje i onih institucija koje faktički raspolažu instrumentima državne vlasti (crkva, političke organizacije, moćni pojedinci i grupe) kojima se prethodno i naknadno prinudno sprečava javno iznošenje, kao i mogućnost recepcije odredjenih sadržaja pojedinačnih ili grupnih mišljenja. Ovakva klasična cenzura ispoljava se kroz dva svoja oblika: 1. Preventivnu cenzuru 2. Suspenzivnu cenzuruObe su zasnovane na konceptu diskrecione moći.

1. Preventivna cenzura podrazumeva obavezu svakog pojedinca, društvene grupe ili organizacije koja se bavi javnim informisanjem da pre objavljavanja masovno medijskih sadržaja poruku mora dati nadležnom državnom ili parodržavnom organu i tek sa formalnim dobijanjem dozvole može ih učiniti javnim.2. Suspenzivna cenzura svodi se na sprečavanje recepcije već objavljenih poruka – sadržaja zaplenom, uništavanjem ili zatvaranjem masovnih medija, kao i kažnjavanjem pojedinaca ili grupa koje su njihovo objavljivanje omogućili i po pravilu prati i nadopunjuje preventivnu cenzuru.Klasična cenzura zakonom je predvidjena samo u izuzetnim situacijama, preventiva u ratnom ili stanju neposredne ratne opasnosti, a suspenzivna samo u najdrastičnijim slučajevima ugrožavanja ustavnog poretka i sloboda i pravo gradjana.

Teorija o slobodi štampe u cilju saznavanja istine kao osnovne vrednosti u socijalnom životu ljudi, kroz sučeljavanje različitih mišljenja ugradjena je u sve savremene političke koncepte i teorije koje se bave problemima masovnog komuniciranja. O slobodi štampe u Srbiji pisao je Svetozar Marković 1881. godine i uticao je da se donese prvi liberalni zakon o štampi u Srbiji.Džon Kin smatra da pored vanrednih ovlašćenja u savremosti indirektna – prihvatljiva cenzura ostvaruje se kroz: naoružanu tajnost, laganje, državno oglašavanje i korporativizam.Pod naoružanom tajnošću Kin podrazumeva različite aktivnosti klasičnih državnih organa, policije i vojske, odnosno delovanje njihovih tajnih službi na masovno medijski kompleks i ljude u nj????.U Evropi dobijanje dozvole za emitovanje programa poverena je vladi, ministarskom kabinetu. Sledeći način da se deluje na masovno medijske sadržaje jeste poreski sistem.Samocenzuru-autocenzuru vrše sami novinari, urednici, reditelji. Samocenzura se shvata kao dobrovoljno prihvatanje ograničenja slobode izveštavanja i prihvatanje na neslobodu. Oni proističu iz straha za svoj društveni položaj. Samocenzura nije izbor, ona je nametnuta.

40. KONCEPT OBRAZOVANJA ZA MEDIJE

Neophodni preduslovi za realizaciju medijskog obrazovanja su: 1) Generalno razumevanje potrebe i značaja medijskog obrazovanja kao i razvoj visoka kvalitetnih kurikuluma programa i pedagoških principa i ideja 2) Svest o tome da je doživljaj fikcije podjednako značajan kao pružanje informacija i da je fikcija u ideološkom smislu podjednako značajna za formiranje pogleda na svet kao i svaka činjenica 3) Kultura i umetnost i njima pripadajuće tehnologije podjednako su značajne kao i nauka.

Koncepcija i osnove plana i programa obrazovanja za medije proističu iz mesta i uloge medijske kulture kao integralnog dela savremenog opšteg obrazovanja, kao i funkcije masovnih medija i masovnih komunikacija u razvoju društva.

Pri utvrdjivanju oblasti znanja i razumevanja kao konstitutivnih elemenata programa obrazovanja za medije težnja je bila da se uspostavi ravnoteža izmedju etičkog i komunikativnog uz uvažavanje sociološkog pristupa medijima.

Moralni pristup afirmiše kritički odnos prema vrednostima.

28

Komunikativni pristum medijima odnosi se na razumevanje audiovizuelnih komunikacija i izražavanje kroz sredstva audiovizuelnih medija.

Sociološki pristup se zasniva na potrebi osposobljavanja za korišćenje medija i za kritičku analizu medijskih postupaka.

Ciljevi obrazovanja za medije i masovne komunikacije sastavni su deo opšteobrazovnih ciljeva, a posebno sledećih: - podsticanje analitičkog i kritičkog mišljenja, - formiranje estetskih kriterijuma i razvoj kreativnosti, - formiranje kriterijuma za vrednovanje pogleda na svet

Cilj obrazovanja za medije je identifikacija esencijalnih kognitivnih struktura u okviru kojih učenik samostalno uspostavlja obrasce ponašanja i odnos prema vrednostima. Na struktuiranje programa obrazovanje za medije i masovne komunikacije neposredno utiču kognitivni ciljevi, ciljevi koji se odnose na veštine i motivacioni ciljevi.

Kognitivni ciljevi su obezbedjivanje informacija zasnovanih na naučnom izučavanju masovnih komunikacija, sticanje znanja o odnosima izmedju masovnih komunikacija i objektivne stvarnosti.Ciljevi koji se odnose na sticanje veština – osposobljavanje za korišćenje medija radi usavršavanja i bogaćenja strukture ličnosti, pravilna upotreba masovnih komunikacija, selekcija proizvoda masovne kulture.Motivacioni ciljevi – razvijanje motivacije za korišćenje komunikacije kao specifičnog kvaliteta, odnosno neprihvatanje gotovih materijala i sudova koji se prikazuju i sugerišu kao najprihvatljiviji, stimulisanje demokratske komunikacije, obogaćivanje argumentovanih stavova i mišljenja, modifikovanje i izmena stavova na osnovu činjenica.

41. CILJEVI I ZADACI OBRAZOVANJA ZA MEDIJE

Ciljevi i zadaci obrazovanja za medije i masovne komuniakcije mogu se formulisati kao:1. Uvodjenje u razumevanje i usvajanje masovnih komunikacija kao sastavnog dela opšte kulture savremenog

čoveka2. Upoznavanje informativne, političke, socijalne, kulturne, umetničke, obrazovne i zabavne funkcije medija

masovnih komunikacija3. Sticanje osnovnih znanja o vrstama karakteristikama, ulogama i vrednostima medija masovne komunikacije,

jezikom medija i strukturom medijske poruke4. Osposobljavanje za selektivno i kritičko primanje, procenjivanje, razumevanje i usvajanje poruke medija

masovne komunikacije. Sistemski razvoj kritičkih i kreativnih sposobnosti kroz analizu i proizvodnju medijskih poruka

5. Sticanje znanja i sposobnosti za izbor medijskih poruka, u zavisnosti od sopstvenih potreba, analiziranje poruke medija, procenjivanje mesta masovnih medija u društvu i njihovu sociopolitičku zavisnost, smeštanje poruka u sopstveni sistem vrednosti

6. Osposobljavanje za korišćenje masovnih medija, usavršavanje i bogaćenje strukture ličnosti, posebno u funkciji formiranja kriterijuma za procenu estetskih aspekata masovnih medija

7. Sticanje elementarnih znanja i umenja značajnih za rukovanje tehničkim sredstvima za proizvodnju, prenošenje, primanje i korišćenje medijskih poruka.

42. ELEMENTI OBRAZOVANJA ZE MEDIJE U PREDMETIMA OSNOVNE ŠKOLE

Elementi medijske kulture (film) se u okviru redovne nastave prvi put pojavljuju u VIII razredu kao jedan od mnogih elemenata kulture usmenog i pismenog izražavanja. Za učenike III i IV razreda predvidjen je i rad u filmskoj družini ili grupi kao vid slobodne aktivnosti učenika.Zajednički program vspitno obrazovnog rada u osnovnoj školi 84. i 85 obuhvato je sledeće operativne zadatke i sadržaje programa za više razrede osnovne škole:

- V razred – upoznavanje osobenosti filmske i scenske umetnosti- VI razred – upoznavanje osnovnih vrsta filmske i scenske umetnosti, filmska i scenska kultura

29

- VII razred – usvajanje pojmova specifičnih za filmsku i scensku umetnost, filmska i scenska kultura- VIII razred – didtematizovanje gradiva iz programsko-tematskog područja filmske i scenske umetnosti,

filmska i scenska kulturaU dodatnom radu (1 čas nedeljno) predvidjeno je u svakom razredu (IV-VIII) i područje filmske i scenske umetnosti.

SRPSKI JEZIK

I razred - slobodan razgovor o aktuelnim zbivanjima - saopštavanje različitih vesti, posmatranja, opisivanja prirode, pričanje priča, bajki - Prepričavanje sadržaja dijafilmova - Televizijskih emisija i pročitanih tekstova - prepričavanje sadržine kraćih i lakših tekstova iz bukvara, čitanke, lektire, dečje štampe, pozorišnih predstava, filmova, radio i tv emisija za decu, pričanje prema nizu slika, uočavanje i imenovanje izrazitih obaležja predmeta, bogaćenje rečnika putem jezičkih igara

II razred- rad na tekstu- uočavanje važnijih celina u tekstu- uočavanje hronologije dogadjaja- zapažanje karakterističnih detalja u opisu ambijenta, lica i dogadjaja- zauzimanje vlastitih stavova prema postupcima likova- shvatanje bitnog u tekstu- uočavanje funkcije naslova i podnaslova u tekstu kao celini- prepričavanje sadržine kraćih tekstova

III razred- rad na tekstu – zapažanje i obrazlaganje situacija i postupaka likova, uzroka, posledice, otkrivanja i

tumačenja namera, misli i shvatanja pojedinih književnih likova i procenjivanje njihovih postupaka i ponašanja, uočavanje poruka dela, sažimanje teksta na njegovu suštinu, shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova (pisac)

- prepričavanje sadržine tekstova, filmova – uočavanje razlike izmedju animiranog i igranog filma-pozorišna predstava, radio i tv emisija

- izveštavanje o sebi, kratka autobiografija- bogaćenje rečnika

IV razred- rad na tekstu: uočavanje i tumačenje toka radnje, glavnih likova, osnovnih poruka u književnom delu,

tumačenje izraza, reči, dijaloga kojima su prikazani postupci, dramatične situacije, njihovi uzroci, sukobi, rešenja, posledice

Dodatni rad: razgovor o gledanom filmu, pozorišnoj predstavi, pročitanom stripu

LIKOVNA KULTURA (vaspitni ciljevi za nastavne jedinice):- vizuelno sporazumevanje- vizuelna metaforika- objedinjavanje pokreta igre i zvuka- razvijanje senzibiliteta za identifikaciju viz-estetskih kodova- razvijanje osetljivosti za fotografiju kao sredstvo masovnog komuniciranja- razvoj mašte i kreativnosti, stvaralačkog mišljenja- razvoj senzibileteta za estetske vrednosti u okviru vizuelne metaforike- razvoj senzibiletata za lirsko-apstraktne simboličke znakove koje se mogu koristiti kao šifre- razvoj senzibiliteta kao estetske poruke

Obrazovni ciljevi:- razvijanje sposobnosti za vizuelno kodiranje i vizuelno dekodiranje- osposobljavanje učenika za kodiranje i dekodiranje vizuelnih informacija- razvoj znanja i funk. Fotografije u savremenom svetu

30

- sticanje novih znanja o višedisciplinarnim oblicima stvaranja- sticanje novih znanja o interdisciplinarnim stvaralačkim vrednostima- razvoj sposobnosti za improvizaciju i znanja u vezi sa multidisciplinarnim medijima- razvoj kritičkog mišljenja i kreativnog samostalnog likovnog izražavanja u vezi sa vizuelnom

metaforikom- razvoj sposobnosti za korišćenje likovno-tehničkih sredstava za samostalno likovno izražavanje

Normativom nastavnih sredstava za realizaciju ovakvih sadržaja predvidjeno je ilustrovanje gradiva:- ilustracijama- reklamama za računare- kompjuterskom grafikom u boji- umetničkim fotografijama- video-kasetama- nastavnim filmovima- filmovima- video-slikama

43. NASTAVNI OBLICI U REALIZACIJI PROGRAMA OBRAZOVANJA ZA MEDIJE

Od nastavnih oblika, s obzirom na stepen učenikove samostalnosti u sticanju znanja i razvijanju sposobnosti najprimenjeniji su: frontalni, grupni, tandemski, individualni.

Frontalni oblik rada – naročito dolazi do izražaja kod filmske i tv komunikacije. Nastavnik kao tumač filmske i tv slike može da zameni ekran pred projedincem u masi. Dešava se da pojedinom učeniku nešto promakne od vidjenog ili od onoga što je čuo – u zajedničkoj raspravi to se može uspešno nadomestiti. Uz kombinovanje izlaganja razgovora, rasprave i interpretacije kreativni nastavnik može i frontalnu nastavu učiniti veoma zanimljivom i iuspešnom.

Grupni oblik rada – se posebno preporučuje u nastavi obrazovanja za medije i masovne komunikacije. Najčešće se u manjim grupama posećuje biskop ili se grupno gleda tv program. U grupi se nakon gledanja filma vodi razgovor pri čemu se pomoć nastavnika sastoji samo u preporuci literature, a povodom tv programa rasprava se može voditi i u toku gledanja.Ovaj oblik rada takodje je preporučljiv za raspravu o filmskim ili tv sadržajima koji su gledani individualno ili u manjim grupama u porodičnom krugu. Svaka grupa dobija svoj zadatak u obliku pitanja na koja člalnovi grupe odgovaraju na času u vidu izveštaja sa svojim grupnim raspravaIzbor grupe – u nekim slučajevima najuspešnije su one grupe za koje se deca sama opredeljuju, mada ponekad grupe zasnovane na prijateljstvu vrlo često imaju neuspešne rezultate jer deca teško prihvataju uloge koje nisu uobičajene u drugarskim odnosima

Tandemski oblik rada – je oblik kojim se posebno mogu podstaći oni učeici koji su u frontalnoj nastavi relativno pasivni, a u individualnom radu postižu minimalne rezultate, prepuštani isključivo svojim intelektualnim sposobnostima i interesovanjima. Saradnja sa drugom u klupi može biti izuzetno podsticajna.

Individualni oblik rada – u ovom obliku rada nastavnik ima nezamenljivu ulogu u vodjenju učenika u proces samostalnog posmatranja i izučavanja prezentivnog sadržaja, formulisanju pitanja svakom pojedincu.Mogući su različiti oblici individualnog rada: 1. čitanje u sebi kao priprema za raspravu, pismeni sastav, anketu, motiv za gledanje filma

2. Posmatranje filmske ili tv slike radi utvrdjivanja kompozicije kadra, karakteristika planova i rakursa.3.Pisanje različitih tekstova o filmu ili nekom tv delu4.crtanje5.Usmeno odgovaranje na pojedinačna pismena pitanja

Individualni rad je naročito preporučljiv i obavlja se u vannastavnom vremenu, kod kuće, gde učenici pojedinačno gledaju filmove na tv ili videu, razmišljaju, pišu o njima, rešavaju zadatke na nastavnom času.

44. METODE RADA U REALIZACIJI PROGRAMA OBRAZOVANJA ZA MEDIJE31

U nastavi obrazovanja za medije i masovne komunikacije preporučuju se sledeće metode rada: metoda demonstracije, metoda usmenog izlaganja, metoda razgovara, metoda čitanja, metoda pisanja, metoda crtanja, metoda uloge, metoda projekta, metoda laboratorijskih i drugih praktičnih radova

Metoda demonstracije – obuhvataju: - audiovizuelna pokazivanja (projekcije zvučnih filmova i tv emisija, kompjuterskih programa), - vizuelna pokazivanja (dijafilmova, nemih filmova, fotografija, crteža, slika, grafova, stripova, predmeta-

kamera, projektora, videouredjaja, traka, ekrana, tv), knjiga i časopisa, - auditivna pokazivanja (reprodukcije zvučnih snimaka-slušanje šumova, muzike i različitih zvučnih efekata,

snimljenog na kasetofonu, magnetofonskoj traci ili gramofonskoj ploči, reprodukovanog preko radija).Ova metoda se koristii u svim fazama nastavu ali i van nastavnih časova.Treba razlikovati aktivnost nastavnika i angožavanje učenika. Učenikova aktivnost je recepcija – čitanje, gledanje, slušanje, koje učenici treba aktivno da opažaju.

Metoda usmenog izlaganja – Postoji više vidova nastavnikovig usmenog izlaganja i to: pričanje, opisivanje, objašnjavanje i predavanje. Pojedini didaktičari prednost daju učenikovom usmenom izlaganju i traže da učenik pripoveda, priča, prepričava, izveštava, opisuje, objašnjava, interpretira, tumači i dokazuje. Prednost treba dati kraćim usmenim izlaganjima – male govorne vežbe.

Metoda razgovora (dijaloška metoda) – Razgovor je najpogodniji način da se nakon gledanja, čitanja ili slušanja odredjenih medijskih sadržaja, shvati suština informacija poruke i stiču nova saznanja. Primena ove metode pretpostavlja da učeici već raspolažu izvesnim čulnim iskustvima odnosno prethodnim znanjima o umetničkom delu, tv dogadjaju ili novinskoj informaciji na koje se gradivo odnosi.Razlikujemo nekoliko tipova razgovora:

- katehetički (reproduktivini) – obavlja se u obliku unapred formulisanih pitanja i odgovora odnosno putem njega se ponavljaju teorijska saznanja, definicije i objašnjenja koja su čvrsto odredjena i ograničena – učenik mora poznavati i pitanja i adekvatne odgovore.

- heuristički (razvojni) – nastavnik dobro smišljenim i jasno postavljenim pitanjima stimuliše učenike da samostalno sopstvenim mišljenjem i rasudjivanjem dolaze do novih saznanja. Reč je o razvojnim pitanjima na koja učenici daju odgovore na osnovu postojećih znanja i iskustava što ima za posledicu razvijanja novih saznanja.

- akademski (diskusija) – raspravljački dijalog je najčešći vid akademskog razgovora. To je i najviši oblik nastavnog razgovara u kojem se suprotstavljaju mišljenja i stavivi. Najčešće se kod dijaloške rasprave postavlja problem, ispituju se mogućnosti i poutevi za njihovo rešavanje i pronalazi zajedničko, na analizi i argumentima zasnovano rešenje,. Ovaj vid razgovora se redje koristi u radu sa decom-učenicima mladjeg razreda jer ne raspolažu dovoljnim obimom znanja i iskustva što je osnovna pretpostavka za diskusije

Metoda uloge –nastavnik je po pravilu režiser, a učenici se uživljavaju u ulogu kojom se predstavlja ili podržava odredjeno ponašanje ili situacijaUčenici stiču znanja igrajući nečije uloge u planiranoj i dobro organizovanoj igri koju po pravilu režira nastavnik ili neki drugi učenik u realizaciji pojedinih delova programa obrazovanja za medije. Učenici se uživljavaju u uloge kojm se predstavlja ili podržava odredjeno ponašanje ili situacije.Ističe poseban značaj polemičkog razgovora i ukazuje na mogučnosti stvaranja polemičke situacije:

- učenici spontano zameću polemiku- nastavnik izaziva polemiku, vlastitom izazivanom tvrdnjom- učenici se uključuju u polemiku koja se vodi u dnevnoj štampi

U ovakvoj polemici nastavnik može izabrati jednu od sledećih uloga: - ravnopravni sudovnik - usmerivač - prisutni posmatrač

Metoda čitanja – učenici mogu da čitaju filmske i televizijske scenarije, književna dela koja su poslužila za snimanje filma, članske u časopisima i dnevnoj štampi, prikaze, kritike, polemike o filmskim i tv delima, biografije filmskih umetnika i istaknutih novinara, komentatora na tv i radiju, rasprave, monografije i studije iz područja tehnike, teorije i istorije medija.Ovi se tekstovi mogu čitati kod kuće ili u školi u svojstvu pripreme za susret o medijskim sadržajima, mogu da služe kao polazižta za raspravu.

32

Metoda pisanja – tu spadaju različite vrste sastavljanja (pripovedni, opisni, raspravljački, objašnjavački), odgovori na pitanja, prerade, dopune, sažimanje tekstova itd. Ova metoda se primenjuje u funkciji povezivanja elemenata obrazovanja za medije i masovne komunikacije sa nastavom književnosti, scenske umetnosti, jezika i izražavanja.

Metoda crtanja – prilikom gledanja filma deca u predškolskom vaspitanju i u mladjim razredima osnovne škole veoma rado svoj doživljaj predstavljaju crtežom.

Metoda projekta – je pogodna za rešavanje nekog složenog pitanja i predstavlja vid zajedničkog istraživanja problema od strane učenika i nastavnika. Forme realizovanja umetničkih projekata su: dokumentarna radio i tv reportaža, informativni plakat, reklamni plakat

Metoda laboratorijskih i drugih praktičnih radova – aktivna očiglednost je suštinska karakteristika ove metode. Znanja stečena u procesu praktičnog rada mahom su trajnija od ostalih znanja. Ova metoda se retko samostalno koristi, obično se kombinuje sa metodom usmenog izlaganja, metodom razgovora i tekst metodom, metodom crtanja i pisanja.

33