УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ

ДОБОЈ

Школ. год. 2014/2015

Питања СТАТИКА

1. Шта проучава механика и на која питања нам даје одговоре.

2. Шта проучава статика и на која питања нам даје одговоре.

3. Зашто смо увели силу као фаизичку величину; како се она графички представља. (Зад: графички представити силу којом на хоризинталном путу један аутомобил сајлом вуче други ако је она интезитета F=120KN; графички представи силу којом дечак вуче своју сестру на санкама ако је она интезитета 300N, а канап за вучу са хоризонталом гради угао од 300.)

4. Шта називамо системом сила. Наведи, опиши и графички прикажи поједине системе сила.

5. Објасни аксиому статике о равнотежи две силе.

6. Опиши аксиому статике о додавању и одузимању система уравнотежених сила.

7. Опиши аксиому о замени дејства две сучељне неколинеарне силе. (Зад: Одреди резултанту сила: F1=8KN и F2=6KN, ако је угао између њих 90о.)

8. Опиши аксиому о узајамном механичком дјеловању двају тијела.

9. Опиши шта су то везе, реакције веза и аксиому о везама.

10. Опиши глатку површ као везу и наведи како се одређује правац и смјер реакције везе глатке површ.

11. Опиши уже као везу и наведи како се одређује правац и смјер реакције везе ужета као везе.

12. Опиши зглоб (покретни,непокретни) као везу и наведи како се одређује правац и смјер реакције везе зглоба(покретни,непокретни) као везе.

13. Опиши штап као везу и наведи како се одређује правац и смјер реакције везе штапа као везе.

14. У датим примјерима везано тијело ослободи веза а дејство веза замјени силама-реакцијама веза.

15. Опиши појам резултанте система сучељних сила и начине њеног одређивања. ( Задаци: 1.

Одреди резултанту система сучељних сила: F1=6KN, 1=0o; F2=8KN, 2=30o; F3=4KN, 3=90o;

F4=6KN, 2=120o; Одреди резултанту колинеaрних сила: прва је интезитета 12КN, друга и трећа су супротног смјера од прве и износе 10КN и 8КN )

16. Услови равнотеже трију сила.

17. Примјеном услова равнотеже трију сила одреди реакције веза за приказане системе:

18. Аналитички начин представљања силе.

19. Аналитички начин слагања сила. (Задатак: Аналитичком методом одреди разултанту

систем сучељних сила: F1=6KN, 1=0o; F2=8KN, 2=30o; F3=4KN, 3=90o; F4=6KN, 2=120o;)

20. Аналитички услови равнотеже система сучељних сила у равни.

21. Примјеном аналитичких услова равнотеже за систем сучељних сила у равни одреди реакције веза за приказане системе:

22. Момент силе за тачку.

23. Који услов је потребан да би момент силе био једнак нули.

24. За приказан систем одреди момент силе за назначену тачку.

25. Варињонова теорема.

26. Ако је тежина тега ''В'' 20 N oдреди тежину терета на тасу ''А''

27. Спрег сила и момент спрега.

28. Услов равнотеже система спрегова сила у равни.

29. Теорема о паралелном преношењу силе.

30. Свођење система сила у равни у дату тачку.

31. Аналитички услови равнотеже система произвољних сила у равни.

32. Примјеном аналитичких услова равнотеже система произвољних сила у равни одреди реакције веза у приказаним система.

33. Опиши систем паралелних везаних сила.

34. Опиши центар паралелних везаних сила.

35. Опиши појам тежишта тела.

36. Опиши методе одређивања положаја тешишта тијела.

37. Која се тијела могу да сматрају хомогеним раванским фигурама.

38. Опиши поступке одређивања тежишта хомогених раванских фигура.

39. Одреди положај тежишта следећих хомогених раванских фигура:

40. Која се тијела мога да сматрају хомогеним раванским линијама.

41. Опиши поступке одређивања тежишта хомогених раванских линија.

42. Одреди положај тежишта хомогених раванских линија.

43. Опиши појам и наведи врсте носача и прикажи их.

44. Наведи примјере из окружења за поједине врсте носача.

45. Наведи називе приказаних носача и прикажи их шематски.

46. Дефиниши и појасни врсте оптерећења наводећи примјере из окружења.

47. Опиши задатак статике када су у питању носачи.

48. Наведи и опиши поступке одређивања отпора ослонаца основних носача.

49. Наведи основне статичке величине у попречним пресјецима пуних раванских носача.

50. Опиши појам дијаграма основних статичких величина и начине њихових конструисања.

51. Наведи тачке носача у којима може да се појaви максимални момент.

52. За дате примјере конструиши статичке дијаграме, у задатим пресјецима одреди вредности основних статичких величина и одреди максимлани момент.

53. Шта се сматра попречним пресјеком?

54. Које све облике могу да имају попречни пресјеци?

55. Наведи геометријске карактеристике равних пресјека.

56. Опиши појам статичког момента површине за осу.

57. Опиши појам аксијалног момента инерције површине за осу.

58. Опиши појам поларног момента инерције за осу.

59. Опиши појам центрифугалног момента инерције за осу.

60. У којим јединицима се изражавају (мјере) моменти инерције

61. Могу ли аксијални и поларни момент инерције да буду једнаки нули? А центрифугални?

62. Које моменте инерција називамо сопственима?

63. Опиши појмове аксијалних и поларног отпорног момента.

64. За које осе има смисла одређивати отпорне моменте?

65. У којим јединицима се изражавају (мјере) отпорни моменти?

66. Користећи таблице одреди моменте инерција и отпорне моменте следећих фигура: а) правоугаоник страница 100 и 50; б) кружни прстен Ф100/Ф50; в) профила NPI 20

67. Опиши појам попречног пресјека.

68. Наведи неколико примјера могућих попречних пресјека.

69. Наведи зашто у отпорности матријала површина није довољна као геометријска карактеристика попречног пресјека носача.

70. Које су то карактеристике попречних пресјека носача уведене у отпорности материјала.

71. Опиши следеће карактеристике: статички момент површине за осу, аксијални, центрифугални и поларни момент инерције, аксијални и поларни отпорни момент.

72. Опиши поступке одређивања момената инерције за приказане пресјеке:

73. Одреди моменте инерција и отпорне моменте пресјека

Predmetni nastavnik