Mentalna higijena:Nasilje u porodici Alkoholizam

Zemun, April 2020.

Prof. dr Gordana Mandić-Gajić

NASILJE U PORODICI

Poslednjih decenija narasta problem nasilja u porodici.Najčešće žrtve su:▸ žene i deca, ▸ sve češće i nasilje nad starima.

Najčešći nasilnik je muz, otac, sin.

Nasilje u porastu

▸ Statistika- da li odražava pravo stanje stvari, ili je porast broja rezultat iii posledica bolje detekcije?

▸ Jedan od razloga porasta evidencije nasilja je i izraženija emancipacija i ekonomska nezavisnot žena, manje spremne da trpe i tolerišu nasilnicko ponašanje muža.

Uzroci nasilničkog ponašanja

Traže se u 3 (tri) grupe faktora:

1. faktorima društvene sredine 2. faktorima ličnosti nasilnika i 3. faktorima same žrtve.

Faktor društvene sredine

Višestruki izvor agresije. ▸ masovno ispoljavanje i tolerisanje agresije u svim

segmentima društva, ▸ tradicionalno shvatanje podele polnih uloga, ▸ kriza porodice kao institucije, ▸ siromaštvo, nezaposlenost, ▸ etnički sukobi, ▸ afirmacija nasilja kroz mas medije otklanja barijere

i doprinosi ispoljavanju agresije kao prihvacenom obrascu ponašanja.

▸ Ne postoji karakterističan tip ličnosti nasilnika!

▸ To nisu "vidljivi bolesnici", već neupadljivi, naizgled obični, normalni ljudi u očima svoje okoline. Sa strane gledano, mogu odavati sliku. dobrih domaćina i uzornih građana koji poštuju norme i zakone.

Tip ličnosti nasilnika

Tip ličnosti nasilnika

▸ Najcesce ih odlikuje nisko samopoštovanje, nesigumost, odsustvo kontrole nagona i impulsa i agresivnost usvojena kao "normalno" uobicajeno ponasanje.

▸ Odbijaju da prihvate odgovomost za postupak pravdajuci se razlicitim izgovorima - "bio sam pijan", "ne znam sta mi je bilo, jednostavno se dogodilo", "bio sam izazvan" i sl. (ovo su primeri racionalizacije).

▸ Smatra da ima pravo vlasništva nad zenom i porodicom i da oni postoje samo da bi zadovoljavali njegove potrebe (ovo je primer principa zadovoljstva koji dominira kod psihopata, poremećaja ličnosti).

▸ Veruje da je nasilje opravdano i gotovo uvek ga ponavlja.

▸ Ponavlja model ponasanja svoje primarne porodice ili uže sredine iz koje potice.

Nasilnik

Licnosti zrtve▸ Takodje nisu prepoznatljive na prvi pogled. ▸ Žene svih godina starosti, svih obrazovnih nivoa,

rasa i verske pripadnosti, svih socijalnih staleža i ekonomskog stanja.

Zajednicko im je da imaju: ▸ nisko samopouzdanje i samopostovanje, ▸ tradicionalno shvatanje uloge žene u porodici i

drustvu, ▸ vrlo često imaju istoriju porodičnog nasilja i

predrasude o nasilnom odnosu.▸ U poslednje vreme se registruje i nasilje nad muškarcima

(daleko ređe).

Predrasude o nasilnom odnosu

Obuhvataju sledeca shvatanja:▸ kriva je žrtva, "dobila je to sto je tražila", "izazivala

je", agresija je "norinalna" reakcija kada je neko "izazvan", mora se znati ko je "gazda u kuci",

▸ posle tuče je ljubav "sladja",▸ povremena agresija "jača i ucvršćuje ljubav",

ljubomora je nesumnjivi "dokaz ljubavi ",▸ to je jedini nacin da žena "nauči" da se ponaša

onako kako se to od nje ocekuje i kako odgovara muzu, itd.

Žrtve ostaju u nasilnoj vezi

Žrtve ostaju u nasilnoj vezi različito dugo zbog: ▸ straha, osecanja stida i krivice, ▸ dece, ▸ Izolovanosti i iscrpljenosti, ▸ ekonomske zavisnosti, ▸ nedovoljne informisanosti o procedurama

zaštite,▸ zbog sredine koja ima negativan stav prema

razvodu ("sramota je od sveta", "sta ce svet reci").

Ćutanje žrtve zbog sredine

▸ Nije retko da sredina ispoljava otvoreno nerazumevanje i ljutnju ukoliko se žena pobuni.

▸ Zato žene dugo kriju pravo stanje stvari i retko u toj fazi prijavljuju nasilje.

▸ Modrice i tragove pravdaju "nezgodnim padom", slucajnom povredom u kuci, nespretnoscu.

Oblici ispoljavanja nasilja

Vrlo razliciti: ▸ verbalna agresija, psovke, uvrede, vika, ▸ fizička tuča, ▸ uskraćivanje hrane i spavanja, ▸ onemogućavanje zadovoljavanja drugih potreba,▸ silovanje, ▸ sve do vrlo sofisticiranih formi psihičke torture,

kinjenja, omalovažavanja i nipodaštavanja.

Sustina nasilnog odnosa

Čini je moć i kontrola, gde se smenjuju: ▸ faze nasilja kada celokupnu moć ima nasilnik, i▸ faze kajanja u kojoj žena ima privid svoje moći i

kontrole situacije.

Psihodinamika nasilja- odvija se u tri fazePrva faza je porast napetosti.▸ Traje razlicito dugo (napetost i bes nasilnika raste). Što duže

traje teže je zaustaviti i izbeći nasilno ponašanje.▸ Žena počinje da veruje da je ona kriva i svim silama se trudi

da ne napravi jos neku "grešku" koja bi naljutila muža.▸ Ipak, bes u njemu raste. Žena postaje napeta u stalnom

ocekivanju "eksplozije", nervozna, depresivna, bespomocna. Time dodatno daje "dokaz" da "nije normalna, da je bezvredna”.

▸ Nesporazumi ostaju nerešeni, nezadovoljstvo tinja i povećava se, da bi se na najbanalniji povod ispoljilo nasilnim činom.

Druga faza je sam nasilni čin

▸ Napetost eksplodira uz nekontrolisano pražnjenje od strane muža.

▸ Ova faza može trajati od nekoliko minuta, par sati ali i par dana.

▸ Razne varijante pražnjenja agresije, koja nekada uključuje i pretnje smrću, sakaćenje i sl., te je život žene često ugrožen.

Pretučena žena

▸ U stanju je šoka, retko je odmah svesna koliko je teško i psihički i fizički povređena.

▸ Paradoksalno, oba partnera doživljavaju olakšanje!

▸ Nasilnik je ispraznio agresiju, oslobodio se napetosti, a žena doživljava olakšanje, jer nema više stalne strepnje i iscekivanja ("napokon se zavrsilo") i nema osecanja krivice.

Treća je faza "medenog meseca"

NASILNIK ▸ može ponekad ispoljavati žaljenje ili stid zbog

svojih postupaka, nekada se i uplaši kada vidi "delo ruku svojih".

▸ Počinje da se iskupljuje, moli za oprostaj uz obecanje da se to nikada vise nece ponoviti, iii jednostavno ćuti kao da se nista nije dogodilo. Različitim manipulacijama uspeva da ponovo pridobije ženu.

Žrtva u fazi “medenog meseca”

▸ Žrtva ( najčešće žena) ima iluziju moći, veruje da ona jedina može da nađe rešenje, da kontroliše situaciju i spreči ponovno nasilje, “samo ako se bude dovoljno trudila”.

▸ Spremna je da opravda nasilno ponašanje .("on ustvari nije takav, ali eto..."), da zataška i prikrije od okoline i skoro nikad ne prijavljuje slučaj u toj fazi.

Traženje pomoći

▸ Međutim, tokom vremena razmak između faza je sve manji.

▸ Ljutnja i bes se lakše ispoljavaju, nasilje je veće, a faza ponovnog uspostavljanja veze je sve kraća da bi na kraju potpuno nestala.

▸ Tada obično žena traži pomoć stručnjaka.

Intervencija društva

▸ Odvija se preko: Centara za socijalni rad, policije i sudstva, zdravstva i nevladinih organizacija.

▸ Centri za žene i decu žrtve nasilja u porodici, SOS telefoni, "sigurne kuće" itd.

▸ Zlostavljana žena nije u stanju da sama realno sagleda situaciju i sama reši probleme.

▸ Neophodna joj je pomoć da razmotri problem i da donese odluku za budućnost.

Intervencija drustva

▸ Bitno je da se prekine spirala nasilja, kako deca, žrtve ili samo svedoci nasilja u porodici, odrastajući u takvom okruženju ne usvoje model nasilnog ponašanja.

▸ Često, muška deca zbog toga kasnije postaju nasilnici u sopstvenim vezama, a ženska deca postaju žrtve nasilnog ponasanja izabranih partnera.

ALKOHOLIZAM

ALKOHOLIZAM

▸ Shvatanja i stavovi prema alkoholizmu menjali su se kroz vekove

▸ Za alkoholizam su vezane brojne predrasude, alkohol je sveprisutan u brojnim socijalnim situacijama i ritualima, "odomaćen“je, što ga održava.

▸ Ima dug tok nastanka tj: hronicitet i podmuklost. Potrebno je 5- 10 godina da bi se razvila bolest, a sve vreme ni alkoholicar, niti okolina ne shvataju zavisnost, niti nastale probleme vezuju za pijenje.

▸ .

Prelaz iz običajnog pijenja u alkoholizam

▸ Sam alkoholicar, po prirodi svoje bolesti nema uvid u pijenje, dok njegova okolina dugo toleriše pijenje u stilu "dobar je on covek, voli malo da popije, ali Bože moj...".

▸ Tako se polako, postepeno, neosetno, običajno pijenje pretvara u alkoholizam.

Shvatanja o alkoholizmu

Od;1. moralistickog do prenaglašenog 2. medicinskog shvatanja.▸ Od terapijskog nihilizma, negiranja mogućnosti

lečenja ("jednom alkoholicar - uvek alkoholicar“, a tačno je da je jednom uspostavljena zavisnost doživotna), do naivnog optimizma i verovanja da je sa nekoliko injekcija ili tableta moguce rešiti probleme nastale tokom višegodisnjeg alkoholičarskog staža.

Moralistički pristup

▸ Oba modela (moralistički, medicinski) su neefikasna i prevaziđena

Moralistički pristup▸ Definiše alkoholicara kao osobu "bez morala", "slabe

volje", "bez karaktera" i sl., a tretman bazira na "savetima", "casnoj reči", beskonačnim obećanjima o prestanku pijenja, na "jačanju karaktera" i sl.

▸ Pogrešan stav da je “pojedinac problem”, on je jedini odgovoran i isključivo od njega zavisi "hoce" li on iii neće da prestane da pije.

Medicinski pristup alkoholizmu

▸ Pogrešan pristup: Alkoholičar je bolesnik, drugi bolesnici nisu "krivi" što su se razboleli, “pa ni alkoholičar nije odgovoran za svoju bolest niti za svoje lečenje”.

▸ Izjednačavanje alkoholizma sa bilo kojom hroničnom telesnom bolešću –ima za posledicu individualistički pristup, tj. usmerenje pažnje samo na onoga koji pije i saniranje telesnih posledica, uz obezbedjivanje apstinencije.

▸ SZO od 1951. g. je alkoholizam definisala kao bolest, učvrstila je medicinski model, koji se pokazao neefikasnim, posto 'je alkoholičarima davao "alibi" za njihovo pijenje.

Prelazni period krajem 60-tih g.XX veka

▸ Prodor ideja socijalne psihijatrije, ▸ Uvodjenje novih psihoterapijskih i socioterapijskih

metoda, terapijske zajednice i grupne psihoterapije. ▸ Orijentacija sa individualnog pristupa na tretman u

grupi zasnovana je na tezi socijalne psihijatrije, da je uzrok bolesti u socijalnoj sredini, u drustvu i porodici.

▸ Kao cilj tretmana, pored apstinencije i zdravstvenog oporavka, postavlja i socijalna readaptacija.

Ciljevi u lečenju alkoholičara

▸ U radu sa alkoholičarima i njihovim okruženjem, cilj se proširio od poboljšanja bračnog i porodičnog zivota do poboljšanja u ekosistemu (zajednici).

Ekosistemski pristup:▸ Multidisciplinarni, integralni, sistemski, ekoloski pristup

koji obuhvata preventivne, edukativne i terapijske programe.

▸ Integriše sve aspekte razvoja i tretmana alkoholizma u porodičnom i socijalnom kontekstu.

▸ EKOSISTEMSKI PRISTUP ALKOHOLIZMU▸ SAVEZNA VLADA REPUBLICKA VLADA

GRADSKA VLADA OPSTINA▸ Socijalna mreža: ▸ • Sud▸ • Milicija▸ • Centar za socijalni rad▸ • Skola▸ Ministarstva▸ •Za rad, zdravlje i socijalna pitanja▸ - pravosudja▸ - za industriju▸ - za saobracaj·▸ - prosvete▸ • Za omladinu i sport▸ - za porodicu

▸

Zena-Deca▸ ALKOHOLICAR▸ Roditelji, braca▸ isestre▸

Rukovodioci▸ Radna sredina Kolege▸ Strucne sluzbe

Definicija alkoholizma

▸ Razlicite definicije alkoholizma.

▸ Sve definicije se svode na to da je alkoholizam: "svaki oblik uzimanja alkoholnih pića koji prekoračuje izvesne društvene norme ili običaje u određenoj društvenoj zajednici, bez obzira na etiološke faktore koji prouzrokuju takvo ponašanje “.

▸ Hronično konzumiranje alkohola, koje pojedinac nastavlja uprkos štetnim posledicama.

Definicija alkoholičara

▸ Alkoholicari su "osobe koje ekscesivno konzumiraju aikoholna pića, postajući postepeno zavisne od alkohola, pri čemu ispoljavaju oštećenje duševnog, telesnog zdravlja i ponašanja u porodici, radnoj i široj sredini.”

Socijalno-medicinski značaj alkoholizma ▸ Prema učestalosti i težini posledica alkoholizam se

u svetu nalazi na 3. mestu, posle kardiovaskularnih i malignih oboljenja.

▸ Broj registrovanih alkoholicara cini samo 15 do 20% ukupnog broja alkoholicara, dok ostali spadaju u tzv. "nevidljive" alkoholicare.

▸ Oni nisu nevidljivi svojim porodicama i socijalnoj sredini, ali ih nema u vitalnoj statistici.

Socijalno-medicinski značaj alkoholizma▸ oko 40% svih bolesnika koji leže u bolnicama, Ieče

neku od posledica svog prekomernog pijenja. ▸ Život alkoholičara je za 20 do 30 g. kraći od

prosečne zivotne starosti stanovnistva, ▸ Invalidnost nastaje 10 do 20 g. ranije, 1/4 svih

invalida čine alkoholičari.▸ Pored muške populacije, sve je više žena

alkoholicara, i mladih alkoholicara, ▸ Snižava se starosna granica pocetka pijenja.

Etioloski faktori alkoholizma

▸ Alkohol (supstanca) ▸ Socijalna sredina ▸ Čovek

Etioloski faktori alkoholizma

▸ Alkohol kao supstanca – deluje opuštajuće, anksiolitički,čovek je , veseliji, bezbrižniji, sto stvara psiholosku zavisnost;

▸ Alkohol vremenom postaje sastavni deo metabolizma čoveka, sto čini osnovu

telesne (fizicke) zavisnosti.

Socijalna sredina kao faktor uzroka alkoholizma

▸ Ima tolerantan stav prema pijenju, kao deo svakodnevnih socijalnih rituala pomaže nastanku i održavanju alkoholizma.

▸ Veliki broj zabluda o alkoholu: verovanja da je alkohol lek, da izaziva samopouzdanje, da je hranljiv, da pomaže kod nesanice, da zagreva organizam, stvara "seksi" raspoloženje.

Čovek kao faktor uzroka alkoholizma

▸ Čovek - sa svojim biološkim, psihološkim i socijalnim karakteristikama.

▸ Bioloske karakteristike: genetska predispozicija i neurofizioloske karakteristike nervnog sistema.

▸ Psihološke karakteristike: alkoholičari su nestabilne, nezrele, narcisticne licnosti, sa nižim pragom tolerancije na frustracije, pasivno-zavisne.

▸ Sociološko shvatanje: alkoholizam je naučeni obrazac ponašanja.

Razvoj alkoholizma

1. Pretoksikomanska faza

2. Toksikomanska faza

I faza: Pretoksikomanska faza

▸ Povećanje tolerancije na alkohol, tj. čovek pije sve više da bi postigao prvobitni efekat;

▸ Stvara se psihološka zavisnost (alkohol smanjuje napetost, strah, strepnju, čini ga zadovoljnijim, pije sve česce pronalazeci povode-opravdanja za pijenje).

▸ U ovoj fazi čovek smatra da ima "kontrolu" nad pijenjem, jer su posledice još uvek dobro prikrivene, a funkcionisanje relativno usklađeno, zahvaljujuci visokoj toleranciji sredine na pijenje. Tako polako i "neosetno" prelazi u drugu fazu.

II Toksikomanska faza alkoholizma Kompletna zavisnost od alkohola; ▸ 1. Gubitak kontrole iii fenomen prve caše (znak fizičke

zavisnosti), može da ne pije, ali kada počne ne može da prestane , doživotno.

▸ 2. Alkoholna amnezija, gubitka sećanja za pojedine sadrzaje iz perioda pijanstva (“prekid filma”).;

▸ 3. Nemogucnost apstinencije, mora stalno da pije, da izbegne apstinencijalnu krizu, jedina briga je obezbedjivanje rezervi alkohola;

▸ 4. Apstinencijalni sindrom - prekid uzimanje alkohola, dovodi do telesno -vegetativnih i psihičkih simptoma, dramatičnim, odgovara stepenu vitalne ugrozenosti (tremor, preznojavanje, nesanica, povisenje pritiska, halucinacije, neuvidjavnost, .i sl.), sve do delitrijum tremensa.

▸ 5. Pad tolerancije, u poodmakloj fazi, kada alkoholicar ne može više da pije prethodne količine alkohola, već su mu dovoljne manje kolićine ("dovoljno je da vidi konobara, pa je već pijan"); jetra je već najčešće cirotična.

Sindrom alkoholizma

▸ Obuhvata čitav niz različitih simptoma koji remete celokupno funkcionisanje čoveka u svim oblastima - biološkoj, psihološkoj, socijalnoj, radnoj, profesionalnoj sferi.

▸ Istovremeno, alkohol ugrozava onoga koji pije, ali ugrozava i remeti funkcionisanje i svih onih koji se nalaze u njegovom okruzenju.

Zdravstvene posledice alkoholizma

▸ Na telesnom i na psihološkom planu.▸ Svi organi i sistemi organa su oštećeni.

▸ Najteže posledice su na CNS (nemogućnost regeneracije nervnih celija): epilepsija, Vernikeova encefalopatija i sl..

▸ Najčešće posledice su na jetri i kardiovaskularnom sistemu.

▸ Najčešći uzrok smrti alkoholičara je ciroza jetre i oštecenje srca.

Psihološlke posledice alkoholizma

Ogledaju se u:▸ Poremećaju svih psihičkih funkcija.▸ Promenama u ponašanju alkoholičara (tzv.

Alkoholičarsko ponašanje) i ▸ Pojavom psihijatrijskih komplikacija (Delirijum

tremens, Korsakovljeva psihoza, Alkoholičarska ljubomora, Alkoholičarska paranoja, Alkoholičarska demencija i sl.).

POSLEDICE ALKOHOLIZMAzdravstvene

▸ • telesne▸ • psiholoske▸ PORODICNE EKONOMSKE▸ • poremecaj porodifnih uloga▸ • emocija▸ • komunikacije▸ • roditeljskih uloga▸ • seksualnih odnosa▸ • ekonomskih odnosa▸ • socijalnih odnosa▸ PROFESIONALNE▸ • smanjen radni ufinak▸ • povrede radne discipline i

duznosti▸ • sukobi sa kolegama▸ • los kvalitet proizvoda▸ • povrede na radu▸ -neopravdano izostajanje▸ -sindrom ponedeljka

▸ SOCUALNE POSLEDICE▸ slabljenje iii gubitak kontakta sa flanovima porodice

▸ • • prijateljima▸ • rasturanje porodice▸ • asocijalno▸ • antisocijalno ponasanje▸ • rasipnistvo▸ • finansijski gubici▸ • manipulisanje novcem▸ u porodicl▸ • nepostojanje zajednifkog kucnog budzeta▸ • "kupovanje" ljubavi▸ deee▸ • stvaranie crnol! fonda▸ SIRE DRUSTVENE▸ • saobracajni traumatizam▸ • remecenje javnog reda !mira▸ • kriminalitet▸ • troskovi lefenja i▸ rehabilitacije

Tipovi supruga (žena) alkoholičara

1. Žena paćenica"- mučenica - zadovoljava svoju psiholosku potrebu da bude "mucenica" i "jadnica"; izaziva sažaljenje sredine (dobit),

2. “Žena majka" kolebljivica - koleba se izmedju ljubavi i odbacivanja, sa promenjenom tolerancijom; nesiguma, koja u alkoholicaru traži partnera kakav joj je potreban (" majka - nemimo dete ")

3. “Žena kontrolor" - kontrolise i naređuje i kojoj je potreban odnos u kome ce dominirati; (superioma zena- inferiomi muz),

4. “Žena koja kaznjava" - egzekutor - traZi u alkoholicaru muza sa kojim ce moci to da ostvari i neprestano moralise, sprovodi razne kaznene mere (ali sene razvodi).

U toku dana ista supruga može da se ponaša kao više tipova naizmenično.

▸

Uloga žene kao “suvog alkoholičara”

▸ Iako ne piju, leče se zajedno sa suprugom kao “suvi alkoholičari”

▸ Žene nisu samo žrtve muževljevog pijenja▸ Ekosistemski pristup: žene snose deo odgovornosti,

jer se svojim ponašanjem prilagodjavaju i tako omogućavaju održavanje alkoholizma muža.

▸ Kao paradoks, alkohol se pojavljuje kao faktor održavanja patološke ravnoteže unutar porodičnog sistema.

ALKOHOLICARSKI BRAK▸ 1. KOMUNIKACIJA▸ • svedena na minimum▸ • siromasna▸ • nejasna, mutna, neodredjena▸ • "mir po svaku cenu" - periodi dugog

cutanja▸ • igra "pokvarenog telefona"▸ • "ratno stanje"▸ - oscilira od ljubavi do mdnje▸ - uglavnom poremeceni emocionalni

odnosi▸

2. SEKSUALNI ODNOSI▸

▸ - neadekvatno se obavljaju▸ • seks kao sredstvo manipulacije

2. SEKSUALNI ODNOSIalkoholicarska impotencija

▸ - alkoholicarska ljubomora▸ • uglavnom poremeceni▸

3. PORODICNE ULOGE▸ - promenjene, konfuzne▸ - "pseudomatrijarhat" - autoritet majke▸ - nema zajednickog vodjenja i

planiranja domacinstva▸ - "dete- roditelj"- inverzija uloga

▸ 4. SOCIJALNI KONTAKTI▸ - drasticno smanjeni▸ • porodica - postaje socijalni izolat▸ • deca imaju probleme identifikacije i

socijalizacije

Suprug (muž) žene koja je alkoholičarka

▸ Kod ženskog alkoholizma, a da muž nije alkoholičar, on je mnogo manje tolerantan i spreman da podnosi ženin alkoholizam.

▸ Mnogo česce muž preuzima odbacujuci stav sredine, teško se uključuje u lečenje i uglavnom se razvodi.

Tipologizacija muzeva cije zene piju:▸ Muzevi cije su zene pile i pre braka- imaju izvesne

psihopatoloske crte, najcesce su i sami alkoholicari ▸ Muzevi stariji od svojih supruga - obicno su to

poslovno uspesni ljudi koji dominiraju nad svojim suprugama,

▸ Muzevi krutog, povucenog i korektnog ponasanja - bave se najčešće intelektualnim poslovima, zena - alkoholicarka je dominantna, muževi su vrlo trpeljivi i njihova tolerancija je neverovatna, te alkoholizam supruge moze dugo da traje.

Deca alkoholičara

▸ Jedine prave žrtve alkoholizma u porodici jesu deca, jer ona nemaju izbora.

▸ Iz alkoholičarskih porodica regrutuje se skoro 80% svih alkoholičara,

▸ Ćerke se često udaju za alkoholičare.▸ Skoro 50% te dece tokom života zatraži

psihološku, pa i psihijatrijsku pomoć.

Problemi koje imaju deca alkoholicara

▸ Manja deca: duze mokre u krevet (enuresis nocturna), imaju izraženiji strah od mraka, često grickaju nokte, imaju tikove, nemirna su.

▸ Starija deca i adolescenti: teškoće u formiranju identiteta, nisko samopoštovanje, obicno su loši đaci (“crna ovca”), ili kroz odlično učenje kompenzuju svoj porodični neuspeh (“porodični junak”).

Disfunkcija porodičnog sistema

Svi ovi problemi posledica su:▸ oscilacije na relaciji roditelj - dete (mamuran,

trezan, pijan),▸ zanemarivanja i odbačenosti,▸ nestabilnosti psihološke atmosfere (stalno preteći

razvod, svađe, ćutanja), ▸ poremećaja roditeljskog modela (neadekvatan

objekat identifikacije).

Modeli ponašanja dece alkoholičara

Tražeci izlaz za sebe, deca "pokušavaju da se prilagode porodičnoj situaciji”: ▸ Dete “porodicni junak” - najstarije dete, koje se trudi da bude

"dobro", preuzima ulogu jednog ili oba neuspešna roditelja, ima težak zadatak da održi porodicu na okupu.

▸ Porodicna "crna ovca" - je obicno drugo dete u porodici, stvara probleme, roditelji su primorani da se bave problemima koje ono stvara, i obicno ovo dete “dovede porodicu kod strucnjaka” .

▸ Porodicna "luda" - svojom "veselošću" i nemirlukom odvraća pažnju od porodičnog problema, što se loše odražava na njegov dalji razvoj .

▸ Izgubljeno dete - koje se obicno povlaci u sebe, ima kompleks nize vrednosti, izbegava druzenje sa vrsnjacima, a kad odraste obicno vodi usamljenicki zivot, jer nije steklo kapacitete za socijalizaciju.

Sistemski pristup alkoholizmu

▸ Individualistički pristup je doziveo neuspeh, metoda izbora danas jeste porodicna terapija.

▸ Alkoholizam je porodicna bolest, tj. problem porodičnog sistema, njenih članova (kao subsistema) i njene šire porodice ili okoline, tj. cele mreze - "network" (kao suprasistema).

▸ Činjenica da postoji "alkoholicarski sistem", tj. postoji "alkoholicarski brak" i "alkoholicarska porodica", onda postoji potreba da se u tretman uključe svi elementi sistema.

Faze programa lečenja:

▸ Brojne specifičnosti u zavisnosti od toga da li se radi o odraslom muskarcu-alkoholičaru, ženi-alkoholičaru, adolescentu-alkoholičaru itd. (program za: kompletne porodice, bračne parove, javne ličnosti).

Ceo program se sastoji od tri faze:▸ I faza- pripremna, motivaciona, odvija se u uslovima

dispanzera,▸ II faza- intenzivnog lečenja, obično u uslovima dnevne

bolnice, i▸ III faza - rehabilitaciono -stabilizaciona, koja se

obično odvija u uslovima socioterapijskog kluba.

Glavni cilj tretmana

▸ Doživotna apstinencija- preduslov (bukvalno ni kap alkohola do kraja zivota) i

▸ pozitivna promena ponašanja i odnosa.

▸ Sama apstinencija kao cilj nije dovoljna, nije dovoljno samo da alkoholičar bude trezan, a da pri tome stalno razmišlja i želi piće, već da bude trezan i zadovoljan što je trezan.

Srećno!

Narkomanija

Narkomanija▸ Stanje periodične ili hronične intoksikacije

izazvano ponavljanim unošenjem droge (psihoaktivne supstance PAS).

▸ SZO razlikuje dva stanja: ▸ 1. Adikcija- zavisnost (stalno uzimanje

psihoaktivne supstance-PAS ). ▸ 2. Habituacija ( želja, potreba za uzimanje PAS)▸ Psihička zavisnost je poseban odnos između

droge i ličnosti.▸ Fizička zavisnost je pojava apstinencijalnog

sindroma koji je u suštini glad organizma za drogom koja je ušla u metabolizam diferentnih ćelija.

Faze razvoja narkomanij:▸ Eksperimentalna faza – početna faza, posledica

radoznalosti; potreba mladih da probaju nešto novo. ▸ Socijalna faza –uzimanje supstance u grupi. ▸ Instrumentalna faza –traženje «najbolje» supstance da

bi se postigao efekat u menjanju raspoloženja.▸ Habitualna faza – je već faza navike uzimanja jedne ili

više psihoaktivnih supstanci-PAS. ▸ Kompulzivna faza –postojanje žudnje da se uzme PAS. ▸ Faza zavisnosti ili kasna faza – izmene ličnosti,

poremećaji u ponašanju, psihički i socijalni problemi, telesna oštećenja postaju veoma izraženi i svima jasno vidljivi.

Posledice uzimanja droge▸ Promene u ponašanju i navikama narkomana: ▸ Narkomani su pretežno van kuće u nepoznatom društvu.▸ Na zabrane od strane roditelja burno reaguju. Vreme

provode u slušanju glasne muzike, razgovorima telefonom. Menjaju ritam spavanja, neredovno se hrane.

▸ Bolest napreduje, javljaju se prvi finansijski dugovi koje zavisnik pokušava da reši na pogrešan način (zaduženje kod dilera, prodaja stvari iz kuće ).

▸ Izbegava društvo sa kojim se ranije družio, a sve više stiče drugova iz sveta droge. Roditelji polako postaju svesni da se nešto sa njihovim detetom dešava pri tome se javljaju sukobi u porodici.

Posledice uzimanja droge▸ Javljaju se telesne posledice: zavisnik gubi u

težini, oseća malaksalost, umor, mučninu.▸ Psihičke posledice: nesanica i promene

raspoloženja su sve češće. Oni su razdražljivi, depresivni, osećaju prazninu.

▸ Izmena ličnosti i antisocijalno ponašanje: elementi neodgovornosti, bezosećajnosti, nepoštovanja osnovnih socijalnih normi i namernog omaložavanja drugih ljudi.

Ток наркоманјие

“Човек узима дрогу, дрога узима дрогу,

дрога узима човека! “

Srećno!