DRUGI POREMEAJI PONAANJA I EMOCIJA SA POETKOM OBINO U DETINJSTVU I ADOLESCENCIJI

NEORGANSKI POREMEAJI SPAVANJA KOD DECE I MLADIH

POREMEAJI PRILAGOAVANJA KOD DECE I MLADIH

POREMEAJI ISHRANE

SUICIDALNOST U RAZVOJNOM PERIODU

MENTALNA HIGIJENA 1

F98: Drugi poremeaji ponaanja i emocija sa poetkom obino u detinjstvu i adolescenciji

Heterogena grupa, dijagnostike kategorije:

F98.0 Neorganska enureza

F98.1 Neorganska ekompreza

F98.2 Poremeaj ishrane u detinjstvu

F98.3 Pica u detinjstvu

F98.4 Stereotipni poremeaji pokreta

F98.5 Mucanje

F98.6 Eksplozivni govor sa prekidima

F98.8 Drugi oznaeni poremeaji ponaanja i emocija.

2

F98.0 - Neorganska enureza

To je nevoljno umokravanje danju i/ili nou, nenormalno u odnosu na mentalni uzrast osobe (od 4 - 5 godina), nema organski uzrok.

Vrste: primarna (nikada nije uspostavljena kontrola mokrenja) - najea (80%) ili sekundarna (poremeaju prethodi period uspostavljanja kontrole), koja se najee javlja izmeu 5. i 8. god.

Etiologija: hereditet (40% imalo jednog enuretinog roditelja); loi porodini odnosi i loa nega; suvie rano navikavanje na istou (ne treba pre nego to dete naui samostalno da sedi); stres (promene u porodici, separacija);

Dinamika: nain suprotstavljanja okolini ili komunikacije sa njom, odraz depresije, regresije

Prognoza: dobra, deca spontano prestaju

Savetovanje: ne kanjavati dete, nagraditi za kontrolu, traiti strunu pomo

3

F98.1 - Neorganska ekompreza

NEORGANSKA EKOMPREZA: Ponavljano voljno ili nevoljno isputanje fecesa, normalne/skoro normalne konsistencije, na neprikladnim mestima, nenormalno u odnosu na mentalni uzrast osobe (od 4 - 5 godina), nema organski uzrok

Vrste: primarna (nije prethodio period uspostavljene kontrole od najmanje 1 god.) i sekundarna (nakon uspostavljene kontrole od min. 1 god.); dnevna i nona

Etiologija: nedostatak adekvatne obuke; psiholoka uslovljenost (protivljenje, otpor, nemogunost zadovoljenja normi); posledica psiholokog zadravanja fecesa (sekundarno prelivanje, odlaganje)

Savetovanje: ne kanjavati dete, traiti strunu pomo

4

Ostali poremeaji

98.2 POREMEAJ ISHRANE U DETINJSTVU: odbijanje hrane ili ekstremna udljivost u prisustvu odgovarajue koliine hrane obino specifina za odojad i rano detinjstvo: nema organske osnove; mogue i preivanje

98.3 PICA U DETINJSTVU: jedenje supstanci koje nisu za ishranu

98.4 STEREOTIPNI POREMEAJI POKRETA: voljni, ponavljajui, stereotipni, nefunkcionalni (esto ritmiki) pokreti, nisu deo drugog poremeaja.

Najee: klaenje telom/glavom, uvrtanje/upanje kose; nekad samopovreivanje

Etiologija: strahovi od odvajanja; usamljenost, zanemarivanje; zaostajanje u intelektualnom razvoju.

98.6 EKSPLOZIVNI GOVOR SA PREKIDIMA: ubrzan govor sa prekidima u tenosti, nepravilan i dizritmian, sa naglim ubrzanjem, ali bez izraenih ponavljanja ili odugovlaenja razumljiv je

5

F98.5 - MUCANJE

Definicija: govor koji se karakterie estim ponavljanjem ili produivanjem glasova, slogova ili rei, ili estim odugovlaenjem ili pauzama koje remete ritam govora, to znaajno oteuje tenost govora.

Poremeaj ritma govora est do 4 god., ili kao manja ali prisutna osobenost u kasnijem ivotu. Klasifikuje se kao poremeaj samo ako znaajno oteuje tenost govora

Poetak obino pre 10. godine, mogu i primarni i sekundarni poremeaj

Prevalenca: 4% deaka, 2% devojica; 1% i u adolescenciji

Etiologija: naslee, visoka anksioznost, stres, poremeeni odnosi roditelj-dete

Savetovanje: ne kanjavati dete, traiti saradnju kole, strunu pomo

6

F98.8 - Drugi specifikovani poremeaji ponaanja i emocija

F98.8 - DRUGI SPECIFIKOVANI POREMEAJI PONAANJA I

EMOCIJA sa poetkom obino u detinjstvu i adolescenciji

U ovu kategoriju spada:

sisanje palca (razvojno neprikladno)

grienje noktiju

akanje nosa

eksecivna masturbacija

Najee su prolazni fenomeni, zbog napetosti, usamljenost.i

Savetovanje: ne kanjavati dete, uteiti ga; ukoliko ekscesivna masturbacija potraje struna pomo (mogua organska etiologija)

7

F51 - NEORGANSKI POREMEAJI SPAVANJA KOD DECE I MLADIH

Mogu biti:

Disomnije: dominantan poremeaj u duini i kvalitetu spavanja (insomnija, hipersomnija) ili ciklusu spavanje-budno stanje; primarno psihogena stanja.

Parasomnije: nenormalna epizodina zbivanja tokom spavanja, koja su u detinjstvu povezana sa razvojem, a kod odraslih psihogeno uslovljena.

DISOMNIJE KOD DECE I MLADIH:

Buenje tokom noi: najei poremeaj, bitno je utvrditi da li je razvojno neprikladno (esto kod odojadi).

Hipersomnija preterana pospanost tokom dana i napadi spavanja, obino se javlja tokom rane adolescencije , ee kod mladia, moe biti simptom mentalnog ili organskog poremeaja

8

PARASOMNIJE KOD DECE I MLADIH

HODANJE U TOKU SPAVANJA (somnabulizam): dete ustaje iz kreveta tokom sna, izgleda kao da je budno, nakon nekog vremena (obino 20 min.) vraa se u krevet i sutradan se niega ne sea.

Etiologija nepoznata.

Prevalenca: 30% dece barem jedom u ivotu; najee od 5.-7. godine.

NONI STRAHOVI: none epizode ekstremnog straha i panike, povezane sa intenzivnom vokalizacijom i autonomnim pranjenjem.

Obino 2-3 sata posle poetka spavanja, tokom NREM faze spavanja, nema sna o kome dete pria.

Kratkotrajne, dete se smiruje i spava, sutradan se niega ne sea.

NONE MORE: zastraujui snovi, koji se javljaju tokom REM faze spavanja, obino kasnije tokom noi.

Dete se obino ne budi, ali se moe i probuditi. Sutradan se sea sna.

9

F43.2 POREMEAJI PRILAGOAVANJA

Pojavljuju se u periodima prilagoavanja na znaajne ivotne promene ili kao posledica stresnih dogaaja. Praeni su stanjem subjektivne patnje, anksioznou, neraspoloenjem, nesposobnou da s bori i planira.

Poetak je obino do 1 mesec posle promene, trajanje retko due od 6 meseci.

Mogu nastati u svim ivotnim dobima. Mnoga deca tokom razvoja pokazuju tekoe u prilagoavanju.

Poremeaj prilagoavanja moe biti uzrokovan promenama/stresovima u spoljanjoj sredini, ali i razvojnim promenama.

est prolazni poremeaj prilagoavanja mladih vezan za razvojne promene je adolescentna kriza.

10

Kljuni procesi u adolescenciji

Fiziki i intelektualni razvoj dostie nivo odrasle osobe

Separacija od roditeljskih figura i sticanje individalnosti: bez procesa diferencijacije nema ni autonomije i individuacije

Promena odnosa sa roditeljima: zavisnost - nezavisnost

Vanost odnosa sa vrnjacima: adolescentna grupa, grupni identitet, bliska i odana prijateljstva, intimnost ,

Seksualnost: sukob seksualnih impulsa i prihvatljivog ponaanja, seksualne uloge, prva seksualna iskustva, preterana seksualnost kao odbrana ili kompenzacija, masturbacija

Formiranje identiteta: uspostavljanje doivljaja sopstvene jedinstvenosti , istovetnosti i kontinuiteta; line ideologije i sistema vrednosti; orijentacije prema budunosti Telesni identitet stabilnija telesna shema

Predstava o sebi: self-koncept i samopotovanje dnevne fluktoacije (usklaivanje realnog i idelnog ja, prihvatanje znaajnih drugih)

11

Adolescentna kriza

Normativna kriza ne dovodi do osiromaenja i ne troi psihiku energiju razvojni potencijal

Kriza (konfuzija) identiteta: neodlunost, pasivnost , otuenost, nepoverenje, povuenost, netrpeljivost, antisocijalno ponaanje izlaz u traenju identifikacionih uzora

Difuzija identiteta: neodlunost, praznina, usamljanost

Negativni identitet: biranje najnepovoljnijih izbora

Kao da identitet: lani self , krije depresivnost, beznadenost

Kriza autoriteta

Kriza seksualnosti: promiskuitet, asketizam, seksualna konfuzija

Hipohondirija: krivica, nepoverenje u svoje telo i sebe, bezvrednost

12

F50 - POREMEAJI ISHRANE F50.0 Anoreksija nervoza

Namerni gubitak na teini :

Telesna teina najmanje 15% ispod oekivane teine

usled izbegavanja hrane koja goji i primenom: povraanja; diuretika, laksativa, preteranog vebanja, supstanci koje smanjuju apetit

Poremeaj telesne sheme (ne doivljava sebe mravim, standard niske teine) - preterani strah od gojaznosti

Difuzni endokrini poremeaj (amenoreja)

Ukoliko je poetak pre puberteta, pubertet se usporava ili prekida

Pratei psihiki simptomi: iritabilnost, nisko samopotovanje, nesanica, depresivnost;

Niz fizikih simptoma (tahikardija, hipotermija; promene kose i koe) - ozbiljno ugroavanje zdravlja

Prevalenca: poinje oko 14. god., kod 1% adolescenata, daleko ei kod devojaka

Etiologija: individualni, porodini, sociokulturni faktori, stres, gubitak samopotovanja; fizika bolest

Savetovanje: specijalizovan tretman (psihoterapija, medikamenti,ishrana)

13

F50 POREMEAJI ISHRANE F50.1 Bulimia nervosa

Definicija: ponovljeni napadi preteranog uzimanja hrane i preterana preokupacija kontrolom telesne teine.

Stalna preokupacija jelom, neodoljiva elja za hranom, epizode preteranog uzimanja hrane kada se velike koliine hrane uzimaju u kratkom periodu (moe uneti 3 000 do 20 000 kalorija)

Pokuaj spreavanja gojenja: povraanje, diuretici, laksativi, gladovanje

Strah od gojaznosti, pacijent uspostavlja jasno definisanu telesnu teinu koju mora dostii (znatno ispod premorbidne teine)

esto epizodian karakter, esto prethodna epizoda anoreksije

esto depresija