I Teorija medjunarodne trgovine1.Evolucija kolonijalnih odnosa u medjunarodnoj podeli radaSistem medjunarodnih ekonomskih odnosa zasnovan na medjunarodnoj podeli rada vuce svoje poreklo jos iz doba kolonijalizma, odrazava interese vladajucih ekonomskih snaga u svetskoj privredi. U okvirima takvog sistema razvijene zemlje su ostvarile nakon Drugog svetskog rata relativno visoke stope rasta privrede i prosirenje spoljne trgovine. Zemlje u razvoju su vise zaostajele u svom razvoju. Sredinom 70-ih godina 20.v. prosecan bruto nacionalni proizvod po stanovniku u razvijenim zemljama iznosio je oko 6400 a u zamljama u razvoju oko 540 americkih dolara tj.srazmera je 12:1. U razvijenim zemljama je zivelo oko 20% svetskog stanovnistva sa oko 2/3 svetskog bruto nacionalnog proizvoda, a u zemljama u razvoju je zivelo oko 70% svetskog stanovnistva sa oko 15% svetskog bruto nacionalnog proizvoda. Krajem 90-ih godina 20. veka prosecan bruto nacionalni proizvod po stanovniku je iznosio oko 23500 u razvijenim zemljama, a u zemljama u razvoju oko 1100 USD tj. u srazmeri 21:1. Uprivrednoj istoriji je zabelezeno da je u Velikoj Britaniji kada je zapocela svoj veliki privredni skok bilo potrebno 58 godina da udvostruci dohodak po stanovniku , SAD 47, Japanu 34 godine. Ostvarena vrednost svetskog izvoza je 1996. god. iznosila oko 5245 milijarde USD, a pocetkom 21.v. oko 6123200 milijardi USD. Izvoz razvijenih zemalja uglavnom je opredeljen na trzista razvijenih zemalja. Preko izvoza razvijenih zemalja razvijenih zemalja ostvaruje se na trzista razvijenih zemalja pri cemu preko 2/3 izvoza cine industrijski proizvodi. Zemlje u razvoju u svetskoj trgovini ucestvuju sa tradicionalnom strukturom: primarni proizvodi i proizvodi nizeg stepena obrade. Postojeci sistemi ekonomskih odnosa u svetu ne obezbedjuju uslove siromasnim i nerazvijenim zemljama da povecaju svoje ucesce u svetskom nacionalnom dohotku i smanje jaz u privrednom razvoju izmedju njih i razvijenih zemalja.

2. Globalni odnosi u svetskoj privredi i medjunarodnoj trgoviniTermin globalizacija poceo se intenzivnije koristiti u drugoj polovini 80-ih godina 20.v. u vezi sa ogromnim talasom inostranih direktnih investicija od strane multinacionalnih kompanija. U drugoj polovini 20.v. nove tehnologije ubrzale su proces integracije rada i kapitala, koncentraciju proizvodnje i ukljucivanje velikog broja zemalja u medjunarodne regionalne integracije.Globalizacija je postala odredjujuci proces sadasnje etape u razvoju medjunarodnih politickih i ekonomskih odnosa u svetu. Najvazniji aspekti ekonomske liberalizacije su: -smanjenje i ukidanje nacionalnih barijera, -medjunarodno sirenje trgovine,finansijske i proizvodne aktivnosti i jacanje moci multinacionalnih kompanija i medjunarodnih finansijskih institucija u ovim procesima. -globalizacija nacionalnih politika i mehanizama kreiranja nacionalne politike...

3.Globalni svetski problemi demografija i hranaa)Demografija Jos je R.Maltus (Eseji o principima stanovnistvu) 1798.god. ukazao da se stanovnistvo umnozava brze od proizvodnje hrane.U vezi sa tim javljaju se pesimisticka i optimisticka shvatanja. 1

Pestimisti ovom problemu dodaju i problem ekologije i zasicenosti kapaciteta zemljista.Dolazi i do problema svojstva zemljista usled nagomilavanja velikog broja stanovnistva. Optimisti polaze od toga da sa svakim stanovnikom raste broj ruku tj.jacaju proizvodne snage.Osim toga demografska eksplozija postoji u nerazvijenim zemljama,pa bi se podizanjem zivotnog standarda u tim zemljama smanjio prirodni prirastaj. Problem je ipak znacajan.1975.god. bilo je 4 milijarde stanovnika na zemlji,1990.g. 5,2 milijarde,a krajem 2000.g. se procenjuje da ce biti 6 milijardi.Sa ovakvim tempom 2075.g. na Zemlji bi bilo 12 milijardi stanovnika,sto je vec kriticna granica. Pored povecanja broja i zivotni vek ljudi se povecava.U VII veku prosecan ljudski vek bio je 30 god. a 2050.g. bice 90-95 godina,procenjuje Robert Fogel. b)Hrana Na osnovu prosecne potrosnje hrane po stanovniku zakljucuje se da je u razvijenim zemljama potrosnja veca za 23% od potreba za proteinskom i bioenergetskom ishranom (problem gojaznosti). Razvijene zemlje sa 15% svetskog stanovnistva u svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji ucestvuju sa 67%. Zemlje u razvoju izvan umereno kontinentalne klime ne mogu primenjivati mehanizaciju i hemizaciju visokorazvijenih zemalja,tako da treba uvazavati njihove specificne pedoloske i geografske uslove. Iako se procenjuje da je poljoprivredna proizvodnja dovoljna da zadovolji potrebe za hranom celokupnog stanovnistva,u nerazvijenim zemljama imamo i problem nedovoljnosti izvoznih prihoda,kojima bi se uvezla hrana,a produktivnost njihove proizvodnje je mala.Tako postoji nepodudarnost u proizvodnji i potrosnji hrane.

Energija i sirovinea)Energija Ona je pokretac razvoja.Ali sa brzim privrednim razvojem,potrosnja energije je sve veca.U industrijski razvijenim zemljama potrosnja je najveca,pa u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama(100:10:1). S obzirom na porast potrosnje,postavlja se problem njene dovoljnosti.Masovna industrijalizacija izvedena je koriscenjem jeftinih fosilnih energetskih izvora.Zemlje u razvoju pokusavaju danas da primene slican model. NAFTA najznacajniji izvor energije.Njena potrosnja je velika.Rezerve koje se mogu iskoristiti po ekonomskoj ceni i tehnoloskim uslovima se procenjuju na 92 10^9 t (deset na deveti), a smatra se da su ukupne raspolozive rezerve 200-250 10^9 t (deset na deveti) relativni podaci.Potrosnja nafte bila je izuzetno velika do naftnog soka 1973/74.god.Tada se potrosnja smanjuje zbog svesti o nuznosti stednje i zbog usporenog privrednog razvoja. ZEMNI GAS u tesnoj je vezi sa nalazistima nafte.Zalihe koje se mogu koristiti po ekonomskoj ceni i tehnoloskim uslovima su 90 10^9 t.Glavni problemi su transport i distribucija ali sa izgradnjom gasovoda i cisterni gde se prevozi u tecnom stanju,problem je resen. UGALJ smatra se da ga ima u izobilju.Problemi su porast cene,unistenje zivotne sredine povrsinskim kopovima,vadjenje uglja sa velikih dubina i sa sve vecim procentom jalovine.Povecano koriscenje uglja je posledica porasta cene nafte. NUKLEARNA FISIJA vezana za otkrica u fizici.Prirodni radioaktivni izotop uran235 ponekad se raspada na dva jednaka oslobadjajuci veliku kolicinu energije i 2 ili 3 neutrona koji dalje mogu razbijati U235. Kad uran238 apsorbuje neutron,raspada se i postane plutonijum239,koji ne postoji u prirodi,a koji se raspada i dalje oslobadja energiju kao U235. Osnovna goriva za nuklearnu fisiju su uran i torijum.Medjutim zbog povezanosti sa nuklearnim naoruzanjem ovo pitanje je osetljivo. NUKLEARNA FUZIJA se zasniva na spajanju lakih elemenata.Cesto je kombinacija dva izotopa vodonika,deuterijuma i tricijuma,zajedno sa litijumom koji se moze pretvoriti u vodonik i helijum, 2

oslobadjajuci veliku kolicinu toplote.Medjutim posto se reakcija odvoja na 50-100 milionaC, problemi su tehnicka izvodljivost i ekonomske mogucnosti. HIDROENERGIJA zavisi od vodotokova,njihovog obima i visina pada vode,kolicina energije koja se moze postici u hidroelektranama je skoro neogranicena.Zbog visine ulaganja u izgradnju ovih objekata,mnogi potencijali u zemljama u razvoju su neiskorisceni. GEOTERMALNA ENERGIJA se dobija od toplote zemljinog jezgra.Koristi se za zagrevanje stanova i poslovnih objekata i staklenika,a manje kao pogonska energija. SUNCANA ENERGIJA je nedovoljno iskoriscena.Koristi se za zagrevanje vode u stanovima i fabrikama,u staklenicima,za dobijanje soli i destilovane vode. ENERGIJA VETRA nekad je bila pokretac brodova i koristila se u poljoprivredi.Danas bi trebalo izgraditi postrojenja za njeno koriscenje. DRVO,DJUBRIVO,OTPACI cvrsta goriva.U nekim zemljama su znacajan izvor energije (Kenija, Indija itd). b)Sirovine Potrosnja sirovina (narocito metala) je najveca u razvijenim zemljama.Postavlja se problem da li ce biti moguce zadovoljiti perspektivnu traznju,ako se nastavi sa ovim tempom trosenja,posto su to neobnovljivi izvori.Uporedo sa povecanjem potrosnje raste i proizvodnja.Npr. pocetkom veka proizvedeno je nekoliko 100-tina tona Al,40-tih godina milion tona ,a 70-tih godina 17 miliona tona.Po pesimistickom shvatanju do kraja 20-tog veka vise necemo moci zadovoljiti traznju za industrijskim sirovinama. Po optimistickom shvatanju polazi se od racionalne potrosnje i supstitucije,proizvodnje novih materijala, ponovne prerade sirovina itd. Nestasica industrijskih sirovina se posmatra kao : -fizicka nestasica (neobnovljivi izvori) -ekonomska nestasica (cene sirovina i supstituta). Procenjuje se da se 44% rezervi industrijskih sirovina nalazi u razvijenim industrijskim zemljama, 23% u zemljama istocne Evrope,33% u zemljama u razvoju.

Tehnologija i ekologijaa)Ekologija Osnovni ekoloski problem nekada je bio zagadjenje vazduha iz fabrickih dimnjaka.Danas su to: 1.prenapregnuti rast stanovnistva 2.iskoriscenje prirodnih bogatstava uz malo brige za njihovo obnavljanje 3.zagadjenje vazduha i vode 4.neoprezno odlaganje stetnih cvrstih otpadaka 5.opasnost od izlivanja stetnih materija 6.posledice koriscenja nuklearne energije 7.ekoloski poremecaji usled podvodnih busotina,eksploatacije nafte i nekih ruda 8.opasnost od toplotnog sloma (efekat staklene baste). I pored velikih prednosti razvoja tehnologije,ona dovodi do ostecenja ozonskog omotaca i pojave efekta staklene baste.U vezi sa resavanjem tog problema javljaju se 3 strategije : I Strategija sacekati i videti . Polazi od pretpostavke da se ovaj fenomen moze kontrolisati.U slucaju da dodje do prekoracenja granice i opasnosti,preduzimaju se mere na suzbijanju stetnih posledica. Dobra strana je usteda u troskovima,u slucaju da je to zaista tako. Losa strana je u tome sto moze doci do posledica velikih razmera. II Strategija pretpostaviti najgore . Treba odmah preduzeti sve mere na suzbijanju stetnih efekata. Dobra strana je sto ukoliko dodje do velikih posledica bice na vreme eliminisane. Losa strana je ukoliko nema velikih posledica troskovi su suvisni. 3

III Stategija ne moze da skodi . Preduzimaju se mere koje ionako treba preduzeti,bez obzira na prognoze. Dobra strana je usteda u troskovima. Losa strana je u tome sto ukoliko dodje do stetnih efekata ove mere nece biti dovoljne. Prirodu mozemo sacuvati imajuci u vidu sledece : 1.odrziv ekonomski rast mora da bude uskladjen sa potrebama i ogranicenjima 2.odrziv ekonomski rast moze da dovede i do ekoloskog napredka tj do razvoja tehnologija za odrzanje ekoloske sredine 3.najveci deo zagadjenja potice od zaobilazenja strogih zahteva ekoloskih standarda 4.konkurentske prednosti ne treba postizati na racun neplacanja troskova ocuvanja prirodne sredine 5.ekoloska problematika se nedovoljno razmatra u zemljama sa losom ekonomskom i politckom situacijom 6.ekonomski razvoj zasnovan na stalnom unistenju ekoloske sredine je neodrziv. b)Tehnologija Tehnologija je znanje o tome kako najbolje uraditi radnje vezane za privrednu aktivnost.Obuhvata znanje o infrastrukturi,uslugama,poljoprivredi i industriji. Tehnologija se razvija nejednako u svetu.Gotovo sva tehnoloska dostignuca javila su se u razvijenim zemljama.U poslednje vreme se sve vise razvija tehnologija reciklaze i proizvodnja novih materijala supstituta.Iz razvijenih zemalja tehnologija se prenosi u nerazvijene zemlje transfer tehnologije. Medjunarodni transfer tehnologije se ostvaruje kad se ispune 3 uslova : 1.donosioci odluka jedne zemlje zele da koriste odredjenu tehnologiju; 2.ta tehnologija nije dostupna u mestu; 3.uverenje da je jeftinije prenositi tehnologiju nego reprodukovati je u mestu. Oblici transfera tehnologije su : 1.nekomercijalni imaju manji znacaj :tehnicka pomoc,konsultantske usluge itd. 2.komercijalni inostrane direktne investicije,izvoz tehnologijom intenzivnih dobara,kompletno postavljanje fabrika po sistemu kljuc u bravu,licence,konsultantske usluge ili know-how sporazumu. Sa stanovista interesa preduzeca,transfer tehnologije se ostvaruje preko : 1.Internalizacije (vertikalna i horizontalna integracija) i to u slucajevima : a)kad je tehnologija relativno nova i nije dispergovana izvan preduzeca ; b)kad postoje teskoce u koriscenju ove neopipljive imovine ; c)kad je domace trziste od esencijalnog znacaja za finansiranje preduzeca ; d)kad je preduzece dovoljno veliko da moze kontrolisati proizvodnju u vise zemalja. 2.eksternalizacije kad je preduzece relativno malo,domace trziste je od marginalnog interesa za preduzece. Tehnologija koja se razvija u razvijenim zemljama najcesce odgovara zemljama u razvoju.Njima je potrebna tzv odgovarajuca tehnologija koja zahteva intezivnije radne procese u savremenim sektorima i razvijanje novih tehnika u tradicionalnim sektorima.

4. Globalizacija svetske privrede: 5.Medjunarodna podela radaTo je proces drustvene reprodukcije koji zapocinje u jednoj zemlji,a zavrsava se u drugoj.To je proces u kome jedna zemlja tezi da se specijalizuje za proizvodnju onih dobara koje moze proizvesti jeftinije od drugih i da razmenjuje svoje viskove sa viskovima drugih zemalja koje proizvode date proizvode jeftinije ili prva zemlja uopste ne proizvodi.

4

Medjunarodna podela rada odvija se putem medjunarodne trgovine i ne moze postojati bez nje. Podela rada se javlja na razlicitim nivoima : 1.na nivou nacionalne privrede opsta i posebna ; 2.na nivou preduzeca pojedinacna ; 3.na nivou svetske privrede medjunarodna podela rada. Iako se razvoj medjunarodne podele rada moze pratiti od starog veka,njen potpun razvoj se ostvaruje sa industrijskim nacinom proizvodnje.Na medjunarodnu podelu rada uticaj su imale 2 grupe faktora : - prirodno-geografski uslovi za proizvodnju pojedinih dobara i usluga ; - drustveno-istorijski uslovi i razvoj proizvodnih snaga . Medjunarodna podela rada je dinamicki proces,u stalnom kretanju i menjanju,zavisno od promena u privrednom i tehnoloskom razvoju savremenog sveta.Za nerazvijene zemlje je vrlo bitno ukljucivanje u medjunarodnu podelu rada radi prevazilazenja njihove nerazvijenosti.To je bitno zbog postojanja tehnoloske zavisnosti ovih zemalja.Ona se ispoljava kao: 1.potreba za uvozom tehnologije 2.potreba za uvozom sposobnosti koriscenja i primene uvezene tehnologije 3.nesposobnost da se primenjena tehnologija adaptira,reprodukuje i poboljsa. Nerazvijene zemlje se srecu sa ogranicenjima (platni bilans,razvijenost domaceg trzista,uvoz izvoz, negativni uticaj razvijenih zemalja i slicno) koja treba da prevazidju i da se ukljuce u medjunarodnu podelu rada.To podrazumeva da one obavljaju i proizvodnju finalnih industrijskih proizvoda,radi suptitucije uvoza i industrijskih proizvoda za izvoz.

6.Polozaj zemlje u medjunarodnoj podeli radaSmatra se da je privreda vise ukljucena u medjunarodnu podelu rada ukoliko se veci deo njenih proizvoda realizuje izvozom.Takodje ukljucivanje privrede u medjunarodnu podelu rada nije isto u svim njenim sektorima. Pojava regionalnih ekonomskih grupacija stvorila je i nove modele medjunarodne podele rada.Ovi modeli su i diskriminacioni modeli.Njihovo diskriminaciono dejstvo se ogleda u 2 vida : a)podsticuci razvoj proizvodnje unutar integracionog sistema,dolazi do skretanja postojecih tokova medjunarodne trgovine u pravcu jacanja njihove medjusobne trgovine. b)zastita i ogranicavajuca trgovinska politika ovih sistema pogorsavaju uslove trgovanja za zemlje izvan sistema .

7. Cenovna elasticnost domace ponude izvozaElasticnost je sposobnost neke ekonomske velicine (zavisno promenljive y) da reaguje na promenu druge ekonomske velicine (nezavisno promenljive x).Ako je promena y intenzivnija od promene x, ekonomska velicina je elasticna i obrnuto.Mera elasticnosti je koeficijent elasticnosti koji se dobija stavljanjem u odnos relativne promene velicine y prema relativnoj promeni velicine x. relativna promena zavisno promenljive velicine y relativna promena nezavisno promenljive velicine x y2 y1 y x2 x1 x y y x x yx xy

1 i 2 oznacavaju vrednost pojave na pocetku i na kraju perioda.

5

Cenovna elasticnost domace ponude izvoza pokazuje za koliko ce porasti ponuda izvoza kada porastu cene,izrazene u domacoj valuti.Ako je koeficijent elasticnosti veci od 1 znaci da ce ponuda izvoza rasti jace od porasta cena.Ponuda izvoza je elasticna.U obrnutom slucaju ponuda izvoza je neelasticna. Elasticnost ponude prema cenama zavisi od vise faktora : 1.osetljivost domace proizvodnje na promene cena 2.visak domacih proizvodnih kapaciteta 3.prihvatljiva rentabilnost novih investiranja u proizvodnji :kapacitete i slicno. Polozaj preduzeca u medjunarodnoj trgovini bice povoljniji ako je elasticna domaca ponuda izvoza. Promena izvoznih cena moze biti rezultat konjunkturnih kretanja u svetskoj privredi ili ekonomske politike zemlje.

8. Cenovna elasticnost inostrane traznje za domacim izvozomCene su izrazene u stranoj valuti.Ova elasticnost pokazuje koliko ce porasti izvoz kada se smanjuje ova cena.Ako je koeficijent elasticnosti veci od 1,izvoz raste brze od pada cena i obrnuto.Polozaj preduzeca je povoljniji ukoliko je koeficijent elasticnosti veci u slucaju pada cena tj manji u slucaju rasta cena. Ako je W svetska traznja za uvozom datog proizvoda C kolicine koje izvoze konkurentske zemlje W-C kolicina koju izvozi data zemlja nx elasticnost traznje izvoza datog proizvoda nx _ - p__ . (w-c) w-c p - p__ . w_ _ w-c p p__ w-c _ _ c_ p - p ( w / p )_ + p ( c / p ) w-c w-c

Mnozeci i deleci prvi izraz sa w , a drugi sa c sledi : nx w (-p / w) ( w / p) + c (p / c) ( c / p) __w__nw + __c__ Ec w-c w-c w-c w-c nw elasticnost svetske traznje za proizvodom Ec elasticnost ponude konkurentskih zemalja

9. Cenovna elasticnost domace traznje uvozakoeficijent elasticnosti manji od 0 (negativan) Pokazuje za koliko ce se smanjiti traznja za industrijskim proizvodima kada dodje do porasta njihovih cena.Ako je koeficijent elasticnosti veci od 1 traznja opada brze u odnosu na porast cena i obrnuto. Polozaj preduzeca bice povoljniji ako je domaca traznja uvoza elasticna prema cenama.Ova elasticnost zavisi od stepena zavisnosti preduzeca od uvoza (sirovina,reprodukcioni materijal).Ukoliko je stepen zavisnosti preduzeca od uvoza veci,elasticnost je manja a polozaj preduzeca nepovoljniji.

10.Dohodovna elasticnost uvoza i izvozaPokazuje za koliko ce se promeniti uvoz tj izvoz sa promenama nacionalnog dohotka.Posto sa porastom nacionalnog dohotka rastu uvoz i izvoz i obrnuto,koeficijent elasticnosti je pozitivan.Ako je 6

koeficijent elasticnosti veci od 1,uvoz tj izvoz raste i brze od porasta dohotka,pa je spoljna trgovina u poziciji vodeceg sektora privrede. Istrazivanja 50-tih godina su pokazala da je prelomna tacka u privrednom razvoju visina nacionalnog dohotka po glavi stanovnika izmedju 200 i 400 usd.Nakon tog nivoa spoljna trgovina pokazuje tendenciju zaostajanja za rastom nacionalnog dohodka. Granicna sklonost uvozu i izvozu pokazuje koji se deo prirastaja nacionalnog dohodka izdvoji za prirastaj uvoza tj koliki je prirastaj izvoza rezultat prirastaja nacionalnog dohotka. M : Y tj X : Y Y prirastaj nacionalnog dohodka M prirastaj uvoza X prirastaj izvoza Tako elasticnost uvoza tj izvoza prema dohotku predstavlja odnos granicne sklonosti uvozu tj izvozu prema prosecnoj sklonosti uvozu tj izvozu. M_ : _M_ = M*Y tj X : X = _ X*Y_ Y Y Y*M Y Y Y*X Elasticnost traznje je veca kod vecih promena u cenama,ali postoji i tzv Gifenov paradoks kad sa porastom cena raste i traznja i obrnuto.

11. isti odnosi razmenePredstavljaju odnose cena u medjunarodnoj trgovini tj kupovnu snagu izvoza (izvoz cena) za jedinicu uvoza (uvozna cena).Odnosi razmene se utvrdjuju deljenjem indeksa izvoznih cena sa indeksom uvoznih cena u tekucem periodu sa indeksom izvoznih i uvoznih cena u baznom periodu. T = Ipx1 : Ipxo 1 Ipm1 Ipmo Ako su izvozne cene rasle brze od uvoznih odnos razmene je povoljniji i obrnuto.

12. Bruto i faktorski odnosi razmeneJednostruki faktorski odnosi razmene su ustvari analiza faktora koji uticu na formiranje izvoznih tj uvoznih cena u jednoj zemlji. Npr porast produktivnosti snizava cene.Ako se radi o proizvodu za izvoz,odnos razmene se pogorsava. Ali da li je to tako.Treba analizirati i faktore uvoznih cena.Tako jednostruki faktorski odnos razmene polaze od cistog odnosa razmene korigovanog za promene cena faktora proizvodnje u jednoj zemlji. Dvostruki faktorski odnosi razmene uzimaju u obzir promene cena faktora proizvodnje i u uvoznickoj i u izvoznickoj zemlji. Bruto odnos razmene se dobija deljenjem kolicine izvoza i uvoza u tekucem i baznom periodu. T = _Qx1_ : _Qxo_ Qm1 Qmo Na osnovu toga zakljucujemo da li je bilo potrebno uciniti isti ili veci izvozni napor da bi se obezbedio isti uvozni kapacitet.Ako je za istu kolicinu uvoza potrebna veca kolicina izvoza tj za manju kolicinu uvoza ista kolicina izvoza,odnosi razmene su nepovoljni i obrnuto.

7

13. Uticaj odnosa razmene na platni bilansPovoljni odnosi razmene ne znace automatski i poboljsanje polozaja zemlje u svetskoj trgovini.Da bi poboljsani odnosi razmene pozitivno uticali na popravljanje platnog bilansa potrebno je da postoji odgovarajuca elasticnost ponude izvoza prema cenama (potrebna je visoka elasticnost),elasticnost domace traznje uvoza prema cenama u domacoj valuti (neelasticna traznja) i elasticnost inostrane traznje izvoza prema cenama u stranoj valuti (potrebna opet neelasticna traznja). U slucaju obrnutih situacija efekti su negativni na platni bilans.

14. Odnosi razmene izmedju privrednih granaUkazuju na promene kupovne snage poljoprivrednih i industrijskih proizvodjaca zbog promene cena proizvoda koje kupuju i koje prodaju (makaze cena). U ovoj analizi preovladjuje shvatanje da tendencije u kretanju cena idu na stetu poljoprivrednih proizvodjaca i to zbog : 1.Opadanja traznje za poljoprivrednim proizvodima sa porastom dohotka (Engelov zakon) i povecanju traznje industrijskih proizvoda ; 2.Produktivnost rada posle II svetskog rata je vise porasla u industriji nego u poljoprivredi.Znaci industrijske cene bi trebalo vise da se smanje.Ali to se nije desilo.Dobit od povecanja produktivnosti u industriji je iskoriscena za povecanje nadnica i profita,a ne za smanjenje cena.S druge strane,manje povecanje produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji dovelo je do snizenja cena poljoprivrednih proizvoda. 3.Ciklicno kretanje cena primarnih i poljoprivrednih proizvoda.U uzlaznom ciklusu one brze rastu ali u silaznom se i brze smanjuju od cena industrijskih proizvoda. Sto je veci drustveni bruto proizvod po stanovniku,utoliko se veci deo proizvoda izvozi tj veci deo potreba zadovoljava se uvozom.Ali postoje i izuzetci : zemlje sa visokim drustvenim bruto proizvodom i manjom sklonoscu ka izvozu (SAD,V.Britanija,Francuska) i obrnuto (Bolivija,Salvador). Za odnose razmene je bitno i pitanje promene privredne strukture (povecanje udela sekundarnih, tercijalnih,kvartalnih delatnosti u izvozu).Ali kod zemalja u razvijanju to je dugotrajan proces,cak je doslo i do dualizma njihove privredne strukture.Razvijaju se odredjeni sektori prema potrebama metropola,a na drugoj strani ostaje naturalni sektor domace privrede koji nema veze sa prvim.

15. Devalvacija i odnosi razmeneZa poboljsanje odnosa razmene mogu se primeniti uvozna ogranicenja.Devalvacija nacionalne valute kao druga mera povecava izvoz,smanjuje uvoz,zrtvujuci pritom pogorsanje odnosa razmene. Ako je nakon devalvacije doslo do povecanja izvoza,dobitak stvoren na osnovu toga je veci od gubitka usled pogorsanja odnosa razmene,pa je bilo opravdano preduzimanje mera devalvacije.

16. Zavisnost zemlje od spoljne trgovineZavisnost privrede od spoljne trgovine najcesce se procenjuje na osnovu sledecih pokazatlja: 1.ucesce izvoza i uvoza u nacinalnom dohotku 2.robna struktura izvoza i uvoza 3.geografska opredeljenost izvoza i uvoza 4.znacaj domaceg izvoza i uvoza u svetskoj trgovini 1. Ucesce uvoza i izvoza u nacionalnom dohotku- znacaj koji ima spoljna trgovina u privredi zemlje meri se po relativnom ucescu spoljne trgovine u njenom nacionalnom dohotku. To otkriva 8

ujedno i stepen zavisnosti jedne zemlje od spoljne trgovine. Koeficijent znacaja spoljne trgovine u privredi zemlje, odnosno koeficijent zavisnosti zemlje od spoljne trgovine dobija se deljenjem vrednosti uvoza (M) odnosno izvoza (X) sa vrednoscu nacionalnog dohotka (Y). Dakle kao M:Y ili X:Y. Kao pokazatelj znacaja spoljne trgovine u privredi koristi se i odnos ukupne spoljne trgovine zemlje prema nacionalnom dohotku (M+X):Y. Pokazatelji odnosa izvoza i uvoza prema nacinalnom dohotku oznacavaju zavisnost zemlje od medjunarodne trgovine i u izvesnom smislu i stepen privrednog razvoja. Mala i razvijena zemlja ce po pravilu imati vece vrednosti uvoza i izvoza prema nacionalnom dohotku nego sto je to slucaj sa malom i nerazvijenom zemljom. Zavisnost zemlje spoljne trgovine je veca u prvoj fazi privrednog razvoja.

17. Robna i geografska struktura spoljne trgovine2.Robna struktura Pokazuje zavisnost zemlje u medjunarodnoj podeli rada sa stanovista ucesca proizvodnje u nacionalnom i svetskom izvozu.Ako je ucesce proizvodnje u nacionalnom izvozu veliko,a u svetskom nisko, polozaj zemlje u medjunarodnoj trgovini je nepovoljan i obrnuto. Keoficijent vaznosti izvoza tj svetskog trzista za datu zemlju dobija se deljenjem procentualnog ucesca u nacionalnom izvozu sa procentualnim ucescem u svetskom izvozu. zemlja A B Procentualno ucesce proizvoda u Svetskom izvozu Nacionalnom izvozu 40 10 15 60 Koeficijent vaznosti 0.25 4.0

Keficijent vaznosti za A je nizak,a kod B visok.Znaci za zemlju B je uticaj svetskog trzista 4 puta veci nego sto zemlja B utice na svetsko trziste.Zemlja A utice 3 puta vise na svetsko trziste nego sto ono utice na nju. 3.Geogrefska struktura Pokazuje geografsku strukturu spoljne trgovine Koeficijent geografske vaznosti izvoza dobija se deljenjem procentualnog ucesca strane zemlje u domacem izvozu sa procentualnim ucescem domace zemlje u stranom uvozu. Koeficijent geografske vaznosti uvoza dobija se deljenjem procentualnog ucesca strane zemlje u domacem uvozu sa procentualnim ucescem domace zemlje u inostranom izvozu. Ucesce strane zemlje u domacem izozu u % 40 Ucesce domace zemlje u stranom uvozu u % 5 Koeficijent vaznosti 40 : 5 = 8.0

Ovde je zavisnost domaceg izvoza na trziste strane zemlje visoka tj trziste strane zemlje za domacim izvozom je 8 puta vaznija za domacu zemlju nego sto je izvoz domace zemlje za trziste strane zemlje. Zemlje sa vecim koeficijentom vaznosti imaju i vece probleme u resavanju problema ravnoteze platnog bilansa nego zemlje sa manjim koeficijentom vaznosti.

9

18. Spoljnotgovinski multiplikatorMultiplikator spoljne trgovine pokazuje za koliko se povecava dohodak jedne zemlje ako se poveca dohodna jedinica njenog izvoza.Sa povecanjem dohotka povecava se uvoz i obrnuto-smanjenje dohotka dovodi do smanjenja uvoza. Koliko ce povecanje dohotka izazvati povecanje uvoza zavisi od elasticnosti traznje uvoza prema dohotku. Ako je elasticnost uvoza veca od 1 porast u dohotku izazvace vece promene u uvozu. Ako je elasticnost traznje uvoza prema dohotku manja od 1 promene u dohotku izazvace samo manje promene u potrosnji dohotka na uvoza. Koliki deo porasta dohotka odlazi na uvoz zavisi od granicne sklonosti uvozu. Promene u dohotku uticu na povecanje uvoza ali i promene u spoljnoj trgovini uticu i na promene u dohotku. Izvoz povecava dohodak i to ako jegranicna sklonost uvoza manja. Proces se zustavlja na nivou kada uvoz dostigne visinu autonomnog izvoza. U isto vreme ce se povecavati nacionalni dohodak i njegovo povecanje ce se zaustaviti na novom ravnoteznom nivou koji jvantitativno odgovara pocetnom dohotku uvecanom za koeficijent multiplikatora. Koeficijent multiplikatora: m=1/b m-koeficijent multiplikatora dohotka b-pokazatelj granicne sklonosti uvozu Multiplikator spoljne trgovine ukazuje kako se vrsi proces uravnotezavanja platnog bilansa kroz promene u dohotku. Ovde se ravnoteza platnog bilansa uspostavlja na visem nivou nacionalnog dohotka. Potrebno je uvesti u analizu i odnos multiplikatora prema faktorima koji usporavaju njegovo povecanje. Multiplikator je jednak reciprocnoj vrednosti svih tih faktora. Uravnotezenje platnog bilansa kroz promene u dohotku (a ne samo kroz promene u cenama) vezuje se za Kejnza. Kejnzove koncepcije o dejstvu multiplikatora u okviru nacionalne privrede razradio je Mahlup. Analizirajuci dejstvo spoljne trgovine na kretanje nacionalnog dohotka,Mahlup dolazi do zakljucka o njenom dvostrukom dejstvu sa stanovnistva teorije multiplikatora : 1.javlja se kao multiplikand i 2.kao sastavni deo faktora koji odredjuju visinu multiplikatora nacionalnog dohotka. Ovaj ucinak je analiziran u okvirima zatvorene privrede koje odgovara stanju medjunarodnih ekonomskih odnosa neposredno posle velike svetske ekonomske krize,kada su pokusaji izvoza krize bili cesta pojava. Machlup kritikuje prihvatanje dejstva multiplikatora na protekcionistickoj osnovi,smatrajuci da se moze ocekivati pozitivno dejstvo multiplikatora spoljne trgovine na porast nacionalnog dohotka jedino ako se obezbede uslovi za formiranje modela u kome bi postojala stabilnost cena,uopste i stabilnost nadnica. Primena protekcionistickih mera povlaci za sobom mogucnost odmazde od strane trgovinskog partnera.Uspesno koriscenje protekcionisticke politike ce biti moguce samo ako druge zemlje nemaju ni mogucnost ni osnova za odmazdu.

19. Klasicna teorija medjunarodne trgovineTvorac ove torije je Adam Smit.Analizirajuci faktore i uzroke koji dovode do trgovine izmedju 2 zemlje,Smit polazi od drustvene podele rada (ali ne razmatra drustvenu podelu rada izmedju delatnosti unutar privrede) kao i specijalizacije koja se zasniva na drustvenoj podeli rada.Imajuci u vidu specijalizaciju i drustvenu podelu rada , za zemlju ne bi bilo mudro da proizvodi ona dobra koja moze u razmeni za svoje proizvode dobiti od drugih zemalja mnogo jeftinije.

10

20. Teorija apsolutnih prednostiJedna zemlja ce se specijalizovati za onu proizvodnju gde ima prednosti nad drugom zemljom.Te prednosti se ogledaju u apsolutnim razlikama u troskovima proizvodnje.Ove razlike dolaze do izrazaja samo u uslovima slobodne trgovine i potpune pokretljivosti faktora proizvodnje. Znaci,po Smitu zemlja ce se specijalizovati za onu vrstu proizvodnje gde ima prirodne i stecene (komparativne) prednosti. Prirodne prednosti podrazumevaju obilje prirodnih resursa i povoljnu klimu. Stecene prednosti podrazumevaju blagodeti drustvene podele rada i specijalizacije. Na trzistu ce robu prodavati onaj ko moze najjeftinije da proda,a najjeftinije ce prodati onaj sa najnizim proizvodnim troskovima.Ako podjemo od modela 2 zemlje i 2 proizvoda : (Smit je izrazavao troskove proizvodnje u radnim casovima a produktivnost obrascem P=Q/T , gde je T- troskovi rada, Q kolicina proizvoda ) Zemlja A B Za proizvodnju odredjene kolicine proizvoda X proizvoda Y potrebno je radnih casova 120 100 80 90

Na osnovu toga zemlja B ima prednosti i u proizvodnji proizvoda X i proizvodnji Y.Ona ce se specijalizovati za proizvodnju tih proizvoda.Do razmene sa zemljom A nece doci jer zemlja B nema koristi od toga.Znaci ako zemlja A zeli da ucestvuje u medjunarodnoj trgovini mora da snizi troskove proizvodnje ispod troskova proizvodnje zemlje B.

21. Teorija komparativnih prednostiTvorac je David Rikardo.Za razliku od Smita , Rikardo polazi od slabije pokretljivosti proizvodnih faktora izmedju zemalja,sto znaci i da se cene ovih faktora ne izravnavaju u medjunarodnim razmenama. Polazimo od istog primera kao u prethodnom slucaju Smit tvrdio da do razmene izmedju A i B nece doci ,medjutim po Rikardu hoce. Iako jedna zemlja (ovde B) ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda,te prednosti nisu jednake.Tako u odsustvu medjunarodne trgovine odredjene kolicine proizvoda x i y u zemlji B se razmenjuju u odnosu 80 : 90 casova.Zemlja B i pored apsolutnih prednosti kod oba proizvoda, komparativne prednosti ima u proizvodnji proizvoda x.Tako ako u razmeni za proizvod x za koji se specijalizuje dobije proizvod y za koji bi joj bilo potrebno 90 casova,ostvarice ustedu od 10 casova. Slicno,zemlja A ima komparativne prednosti u proizvodnji proizvoda y.Ona se specijalizuje za njega i u razmeni dobija proizvod x za koji bi joj bilo potrebno 120 casova,pa ostvaruje ustedu od 20 casova.Tako ce do razmene izmedju zemalja A i B ipak doci.Znaci spoljno trgovinski impuls nije u apsolutnim razlikama u troskovima,vec u relativnim razlikama.

22. Teorija reciprocne traznjeNa osnovu prethodnog primera , za zemlju A 1,5 jedinica proizvoda y za jedinicu proizvoda x predstavlja donju granicu ispod koje zemlja A nema interesa da se specijalizuje u proizvodnji proizvoda x.Znaci zemlju A interesuje takav odnos razmene gde bi za jedinicu x dobila vise od 1,5 jedinica y. 11

Za zemlju B je odnos razmene 2 jedinice y za jedinicu x gornja granica.Iznad toga zemlja B nema interesa pa ce se specijalizovati za y samo ako u razmeni za jedinicu x daje manje od 2 jedinice y. To su ustvari min i max.Na kom ce se nivou izmedju min i max formirati odnosi razmene zavisi od intenziteta reciprocne traznje.Ako je intenzitet traznje uvoza u zemlji B za proizvodom x veci od intenziteta traznje zemlje A za proizvodom y,odnosi razmene ce se formirati blize minimumu.U obrnutom slucaju jednakog intenziteta ,odnos razmene bice na nivou 1 jedinica x : 1,75 jedinica y. Polozaj zemlje u medjunarodnoj podeli rada bice nepovoljniji ukoliko je intenzitet njene traznje za proizvodima druge zemlje veci nego intenzitet traznje te druge zemlje za proizvodima prve. Edzvort i Marsal daju graficki prikaz Teorije reciprocne traznje : Linija B pokazuje odnos razmena proizvoda x i u y u zemlji B,a kriva A u zemlji A.To su krive ponude izvoza zemalja A i B. Tacka P pokazuje odnos razmene proizvoda x zemlje A i proizvoda y zemlje B u slucaju kad je intenzitet traznje jednak u obe zemlje.Tu se postizu i jednake cene za x i y. U tacki t zemlja A je voljna da za manju kolicinu y daje vecu kolicinu x nego u P. U tacki w zemlja B prihvata manju kolicinu x za vecu kolicinu y nego u P. Ni A ni B nisu zainteresovane za ove solucije.Odgovarao bi im odnos razmene u tacki U tj u tacki K.

23. Kritika klasicne teorije medjunarodne trgovineKlasicna teorija medjunarodne trgovine ne pruza objasnjenje spoljnotrgovinskog impulsa u uslovima nejednake privredne razvijenosti izmedju zemalja i postojanja ekonomskog jaza izmedju njih.Klasicna teorija spoljnotrgovinskog impulsa objasnjava razlikama u proizvodnim troskovima od zemlje do zemlje i od proizvodnje do proizvodnje.Za razliku od Smita,Rikardovo objasnjenje spoljnotrgovinskog impulsa predstavlja napredak,jer polazi od relativnih prednosti u troskovima proizvodnje.Smit je potcenio znacaj pokretljivosti faktora proizvodnje.Rikardo je pak precenio njihov znacaj , pri cemu je smatrao da postoji pokretljivost unutar zemlje,ali ne i izmedju zemalja.U stvarnosti,medjutim faktori proizvodnje su pokretljivi i izmedju zemlaj ali slabije nego unutar njih. Smit i Rikardo nisu uzimali u obzir da vremenom dolazi do promena u potrosnji,proizvodnji (tehnoloska i naucna dostignuca),sto dovodi do promena u proizvodnim mogucnostima zemlje.Smatra se da je klasicna teorija bila osnova koncepta liberalisticke spoljne trgovine.I pored svega,teorija komparativne prednosti je najstarija i najistaknutija teorija medjunarodne trgovine.

24. Neoklasicna teorija medjunarodne trgovinePredstavnici Tausig i Vajner. Tausig je troskove proizvodnje razlozio na 2 stavke : kamatu i nadnice , dajuci troskovima proizvodnje novcani izraz (a ne u radnim casovima).Smatrao je da troskovi reprodukcionog materijala ne treba posebno razmatrati jer su to ranije ucinjeni izdaci za nadnice i kamatu.Takodje ni rentu ne treba posebno razmatrati jer je ona vise rezultat nego uzrok troskova. Razmatrajuci uticaj kamatne stope na formiranje komparativne prednosti,Tausig zakljucuje da kamatna stopa nema uticaja na odnose cena proizvoda u razlicitim delatnostima,sve dokle ne pocne da se razlikuje od zemlje do zemlje tj ukoliko u jedan proizvod ulazi vise nego u drugi. 12

Zemlja sa vecom Ak i nizom kamatnom stopom ce imati prednosti u proizvodnji proizvoda gde se obilnije koristi kapital,jer je jeftin.Ako je kamatna stopa visa,zemlja ce uvoziti te proizvode. Tausig je dokazao da nadnica moze uticati na medjunarodnu trgovinu i specijalizaciju.Visa nadnica je u zemlji sa vecom produktivnoscu. Npr : Zemlja A B Nadnice u novcanim jedinicama za 1h rada za 8h rada 5 2.5 40 20 Proizvodnost rada P sati 10 jedinica proiz. x 15 jedinica proiz.y 5 jedinica proiz. x 10 jedinica proiz.y Cena po jedinici proizvodnje u novcanim jedinicama 4.00 2.67 4.00 2.00

Znaci iako neka zemlja ima komparativne prednosti u proizvodnji nekog proizvoda na osnovu radnih casova,ta prednost moze biti ponistena visinom nadnica.Tako ce zbog razlike u visini nadnica izmedju zemalja A i B dovesti do izjednacenja cena proizvoda x,cime se visa produktivnost u zemlji A za proizvodom x ponistava i izjednacuje sa zemljom B. Znaci niske nadnice u nekoj zemlji mogu biti zamena za stvarne komparativne prednosti.Neoklasicne su razmatrali kako ne te prednosti uticu promene u strukturi troskova proizvodnje,zavisno od obima proizvodnje (progresija_degresija troskova). Uvodjenjem transportnih troskova u analizu,zakljucujemo da ce i oni uticati na to da li ce neki proizvod uci u medjunarodnu trgovinu.Tako ce proizvod uci u medjunarodnu trgovinu samo ako je razlika u ceni kostanja za neki proizvod od zemlje do zemlje veca od transportnih troskova. Glavna razlika izmedju klasicara i neoklasicara je u objasnjenju spoljnotrgovinskog impulsa.Dok prvi polaze od komparativnih prednosti,drugi polaze od odnosa cena od zemlje do zemlje tj od razlika u produktivnosti i visini nadnica. Znacajna novina je u tome sto se istice velika uloga traznje.Koristi koje ce izvlaciti jedna zemlja iz medjunarodne trgovine zavise od intenziteta reciprocne traznje,a ne globalne traznje za proizvodima koje zemlja uvozi.

25. Teorija opste ravnotezeVezuje se za Bertila Olina.Zeli da odgovori na pitanje koje robe zemlje treba da proizvode i izvoze, pitanja u vezi sa specijalizacijom i kako se formiraju odnosi razmene izmedju zemalja.Prema ovoj teoriji trgovina medju zemljama se odvija isto kao i unutar zemlje.Kao sto se pojedinci specijalizuju za pojedina zanimanja,tako se i pogoni pa i zemlje specijalizuju za odredjenu proizvodnju. Npr. Australija ima vise obradivih povrsina ali manje radne snage,kapitala i ruda nego V.Britanija. Tako ce se Australija opredeliti za proizvodnju koja zahteva vece kolicine obradive povrsine (poljoprivreda) a V.Britanija za proizvodnju koja zahteva druge faktore (industrija). Tako je i unutar zemlje.Region koji obiluje u zemljistu,a oskudeva u radnoj snazi,uvozice robu koja zahteva radnu snagu,a izvozice robu koja zahteva zemlju.Na osnovu toga,medjunarodna trgovina dovodi do tendencije medjunarodnog izravnanja cena faktora proizvodnje (ne izravnavaju se potpuno). U podrucjima gde ima vise radne snage a manje zemljista,vise ce se koristiti radna snaga,pa ce to dovesti do oskudica radne snage,a do vece kolicine zemljista.U pocetku je zbog obilja radne snage,cena radne snage bila niza.Kasnije zbog pojave oskudice traznje raste,pa raste i cena tog faktora.Sa zemljistom je obrnuta situacija.

13

Znaci vremenom obilni faktor postaje manje obilan i obrnuto. Znaci spoljno trgovinska razmena zemlje sa drugim zemljama ili regionima dovodi do izmene odnosa unutrasnjih cena.

26. Devizni kurs i cene u teoriji opste ravnotezeOlin u analizu uvodi novac,cene i devizni kurs.Po njemu je nemoguce da jedna zemlja sve proizvode proizvodi jeftinije od druge zemlje.Npr. podjimo od zemlje A i B.Obe imaju papirni novac i po postojecem deviznom kursu zemlja A proizvodi sve proizvode jeftinije od zemlje B.Kupci iz zemlje B ce kupovati u zemlji A.Roba se krece samo u jednom pravcu od A ka B.Novac zemlje A ce biti mnogo vise trazen u B,a novac zemlje B uopste nece biti trazen u zemlji A.Ali istovremeno nece ni biti ponude valute zemlje A u zemlji B.Kupci iz zemlje B ce podici najvise devizni kurs valute zemlje A,sve dotle dok cene u zemlji A ne postanu za kupce iz zemlje B vece nego cena u zemlji B. Ravnoteza se uspostavlja u trenutku kada izvoz svake zemlje tacno placa uvoz. Za vreme zlatnog standarda i fiksnih deviznih kurseva,ravnoteza se uspostavljala mnogo sporije.Devizni kurs zemlje B mogao je da raste samo do tacke izvoza zlata zemlje B,jer se posle te tacke zlato kretalo iz zemlje B u A,sto je dovelo do porasta cena i dohotka u zemlji A i smanjenja cena i dohotka u zemlji B.Do trgovine izmedju zemalja nece doci samo u slucaju kada su cene jednake u obe zemlje. Cene su po Olinu uslovljene ponudom i traznjom. Traznja je uslovljena : 1.potrebama i zeljama potrosaca ; 2.vlasnistvom faktora proizvodnje koji uticu na individualni dohodak i traznju ; Ponuda je odredjena : 1.ponudom proizvodnih faktora ; 2.fizickim uslovima proizvodnje koji su slicni u svim zemljama. Zakljucci teorije opste ravnoteze su : - sta ce se proizvoditi i po kojim cenama ce se u medjunarodnoj trgovini razmenjivati zavisi od ponude i traznje ; - ponuda i traznja proizvoda odredjuju ponudu i traznju proizvodnih faktora ; - ponuda i traznja proizvodnih faktora odredjuju ponudu i traznju proizvoda ; - proizvodni faktori su uslovljeni kolicinama utrosenih faktora proizvodnje,a kolicina utrosenih faktora zavise od uslova i nacina proizvodnje i cena tih faktora.Cene zavise od ponude i traznje.Znaci sve zavisi od svega.

27. Leontijev paradoksLeontijev je prvi poljuljao teoriju opste ravnoteze na primeru SAD.Prema teoriji opste ravnoteze SAD je bogata kapitalom a oskuduje u radnoj snazi.Znaci trebalo bi da izvozi kapitalom intenzivirane proizvode,a da uvozi radom intenzivne proizvode.Medjutim,koristeci input-output tabelu za 1947.god., Leontijev je dokazao da uvozni proizvodi sadrze 30% vise kapitala po radnim nego izvozni proizvodi. Taj dokaz poznat je kao Leontijev paradoks.Zbog toga su ga mnogi kritikovali pa je Leontijev to ponovio i 1951.godine. On je smatrao da je iluzija da je SAD bogatija kapitalom nego radom i da je ustvari SAD bogatija radom jer je produktivnost americkog radnika veca nego u drugim zemljama. Na primeru Japana,Iimura i Tatemoto zakljucuju da je glavni privredni problem Japana u porastu stanovnistva,izvozu kapitala intenzivnih proizvoda i uvozu radom intenzivnih proizvoda.Medjutim,u razmeni sa SAD izvoz je bio radom intenzivnim a uvoz kapitalom intenzivan. Na primeru Indije,Baradvej je zakljucio da Indija tezi izvozu radom intenzivnih a uvozu kapitalom intenzivnih dobara.U razmeni sa SAD je obrnuta situacija. 14

Samjuelson i Elsvort objasnjavaju tzv Leontijev paradoks time da zemlja koja raspolaze obiljem radne snage moze da uvozi radom intenzivne proizvode,ako je dostigla takav nivo radnog dohotka na kome je dohodna elasticnost traznje za tim proizvodima visoka.

28. Linder-ovo i Hir-ovo shvatanje medjunarodne podele radaTeorija opste ravnoteze faktore izvozne specijalizacije trazi na strani ponude.Linder prvenstvo daje traznji.Osnovne teze njegove teorije su : 1. I faktori traznje uticu na uslove proizvodnje.Delotvornost proizvodnje je veca ako je traznja znacajna.Proizvodjaci poznaju samo unutrasnju traznju i to je tzv reprezentativna traznja ; 2. Trgovina izmedju 2 zemlje je intenzivnija ako se struktura njihove unutrasnje traznje ne razlikuje mnogo,sto znaci da se i njihov nivo razvijenosti ne razlikuje mnogo ; 3. Posto je struktura potrosnje slicna u obe zemlje,njihova razmena se uglavnom odnosi na proizvode iz istih proizvodnih grupa.Traznja uvoznika se usmerava na isti proizvod koji se proizvodi i u zemlji,ali ce zbog toga neke njegove karakteristike uvoznom proizvodu davati prednost. Linderova teorija je osnova istrazivanja koja ispituju faktore intra-industrijske trgovine.Ova istrazivanja polaze od toga da znacajni deo trgovine izmedju razvijenih zemalja cini razmena unutar proizvodnih grana. Hir je proizvode koji ucestvuju u svetskoj trgovini podelio u 3 grupe : 1. Rikardovi proizvodi gde spadaju sirovine i proizvodi preradjivacke industrije.Komparativna preduzeca kod njih poticu iz prirodnog bogatstva zemlje. 2. Heker Olinovi proizvodi proizvodi kod kojih je intenzitet faktora proizvodnje u svakoj zemlji isti i koji ne zahtevaju vrhunsku tehnologiju ; 3. Proizvodi ciklusa proizvoda su proizvodi koji su novi po teoriji ciklusa proizvoda. Sto je zemlja razvijenija,u njenom izvozu dominiraju III.pa kapitalom intenzivni,pa radno intenzivni II, pa I proizvodi. Medjutim ova teorija se tesko potvrdjuje statistickim podatcima (npr. SAD koja je najrazvijenija,a u izvozu veliki deo ima izvoz zita Rikardov proizvod).Zato Hir menja prvi model a u drugi uvodi i faktor traznje.Proizvode deli na : 1.Heker Olinovi proizvodi obuhvataju i Rikardove proizvode.Oni u svetskoj trgovini cine stranu ponude ; 2.Linderovi proizvodi koji pored potrosnih dobara koja zadovoljavaju osetljive zahteve obuhvataju i proizvode ciklusa proizvoda stoje na strani traznje. Ovaj model po prvi put analizira i troskove transporta.Kod prve grupe izvozna specijalizacija zavisi od obima proizvodnih faktora i od udela troskova transporta,a kod druge grupa izvozna specijalizacija nastaje izmadju slicno razvijenih zemalja,na osnovu slicne strukture unutrasnje traznje.

29. Neo-tehnoloske teorije medjunarodne trgovineVezuju se za Kenena i Kisinga.Polaze od toga da na izvoznu specijalizaciju uticu tehnicki i tehnoloski napredak.Podvarijante ovih teorija su : I Vernonova teorija ciklusa proizvoda.Zasniva se na proveri traznje za novim proizvodom u toku njegovog zivotnog ciklusa.Zivotni vek proizvoda ima 3 faze : a)faza stvaranja zahteva mnogo kvalifikovanog i stvaralackog rada.U tom smislu su razvijene zemlje u prednosti. b)faza zrelosti zahteva dobro organizovanu i razvijenu marketing sluzbu kao i kapital za finansiranje promocije i propagande.Proizvod se proizvodi u vecim kolicinama. c)faza standardizacije.Proizvodnja je masovna.Komparativne prednosti zele da osvoje i trece zemlje, 15

relativno slabije u obilju kvalifikovane radne snage,jer se proizvodnja standardizovanog proizvoda oslanja na sirovine,kapital i nekvalifikovanu radnu snagu. II Posnerova teorija tehnoloskog Jaza se oslanja na imitacije i inovacije u kojoj tehnoloska nadmoc jedne zemlje stvara komparativne prednosti u odnosu na druge zemlje koje kasnije pocinju sa proizvodnjom istog proizvoda.Posto se novi proizvod osvoji i postane profitabilan na domacem trzistu inovativna firma koja uziva privremeni monopol ima lak pristup na strano trziste izvoz raste. Nakon rasprostiranja nove tehnologije i u trecim zemljama,oni zele da osvoje komparativne prednosti,a inovativna zemlja dalje gubi interes za proizvodnjom datog proizvoda i okrece se ka proizvodnji novog. Medjutim,u praksi ove teorije objasnjavaju manji deo faktora specijalizacije.

30. Teorija troskova supstitucijeVezuje se za Gotfrida Haberlera.On u analizu uvodi umesto homogenog rada (kao kod klasicara), sva 3 faktora proizvodnje : zemlju,rad i kapital. On polazi od nepromenljive ponude faktora proizvodnje u zemlji.Da bi se povecala proizvodnja nekog proizvoda,potrebno je povecati input faktora proizvodnje.A posto je ponuda faktora nepromenljiva, to se moze postici jedino zrtvovanjem neke druge proizvodnje. U normalnim uslovima,cena svakog proizvoda bice jednaka njegovim marginalnim troskovima,sto predstavlja iznos koji treba platiti za proizvodnju dodatne jedinice proizvoda.Ako su troskovi konstantni,svaka dodatna jedinica proizvoda ravna je stvarnim dodatnim troskovima utrosenim u proizvodnji. Ako troskovi rastu ili opadaju,cene se formiraju prema marginalnim troskovima i razlikuju se od stvarnih potrebnih troskova. Posto je za proizvodnju dodatnog proizvoda potrebno zrtvovati drugi proizvod,cena tog proizvoda ce iznositi onoliko kolika je cena proizvoda koji se zrtvuje.Odnos razmene na trzistu ce se ravnati prema odnosu cena proizvoda,a one prema odnosu marginalnih troskova,koji su ravni troskovima supstitucije drugog proizvoda prvim proizvodom. Posto je raspolozivost faktora proizvodnje u razlicitim zemljama razlicita i njihove krive supstitucije su razlicitog oblika.Ove razlike,zajedno sa kolebanjima traznje vode ka razlicitim cenama u tim zemljama (isti proizvod u jednoj je jeftiniji,u drugoj skuplji). Npr. Zemlja proizvodi proizvod x i y.Proizvodne troskove izrazavamo u jedinici rada i to za proizvod x treba utrositi 6 jedinica rada,a za y 2 jedinice rada.Unutrasnji odnos razmene bice 6:2. Jedna jedinica x=3 jed.y tj za jed x utrosi se onoliko faktora proizvodnje kao i za 3 jed y. Obrnuto 1 jed y = 1/3 jed x. Ako zelimo povecati proizvodnju x,za svaku dodatnu jedinicu x zrtvujemo 3 jedinice y. Troskovi supstitucije su bitni za formiranje odnosa razmene koji je ravan odnosu njihovih marginalnih troskova.Uzimaju se u obzir i troskovi transporta.Oni smanjuju korist od medjunarodne trgovine i to opterecenje ce uticati da se zemlja specijalizuje i da se pojavi u medjunarodnoj razmeni sa onim proizvodom gde je korist od specijalizacije veca od transportnih troskova.

31. Nekonvencionalne teorije medjunarodne trgovinePokusavaju da nadju uzrocno-posledicnu vezu izmedju spoljne trgovine i privrednog razvoja.To su : I Teorija rasprodaja viskova . Spoljnotrgovinski impuls dolazi od postojanja viskova proizvodnih kapaciteta u zemlji,ali nema dovoljno traznje u toj zemlji za tim proizvodima.Tako bi zemlja u medjunarodnoj trgovini za svoje viskove proizvoda dobila druge proizvode za kojima postoji traznja. To omogucava da se odrzi zaposlenost viskova kapaciteta. Za razliku od teorije komparativne prednosti koja polazi od pretpostavke da su proizvodni kapaciteti 16

data velicina i da su u potpunosti uposleni u predtrgovinskoj poziciji ima nedovoljno iskoriscene kapacitete.Prema teoriji komparativnih preduzeca f-ja medjunarodne trgovine nije usmerena na povecanje proizvodnje date zemlje vec na njeno prestruktuiranje tj usmeravanje faktora proizvodnje za proizvodnju domaceg trzista i inostrano trziste.Do porasta proizvodnje za izvoz dolazi na racun proizvodnje za domace potrebe.Teorija rasporeda viskova polazi od toga da se neiskorisceni kapaciteti koji su postojali u predtrgovinskoj poziciji mogu iskoristiti za povecanje proizvodnje za izvoz i to ne na racun proizvodnje za domace trziste. Spoljnotrgovinski impuls po ovoj teoriji nije u rasprodaji viskova proizvoda,vec u koriscenju viskova kapaciteta.Domaca traznja je neelasticna za tzv eksportabilnim proizvodima,sto omogucava da povecava domaca proizvodnja bude usmerena u izvoz.Znaci postoji zasicenost domaceg trzista i upravo kroz povecanje izvoza ubrzava se privredni razvoj.I ovde se polazi od slobodne trgovine tj otvaranje domace ekonomije uticajima spolja. II Produktivna teorija.Polazi od toga da medjunarodna trgovina putem prosirenja trzista unapredjuje medjunarodnu podelu rada i utice na porast produktivnosti u zemlji koja je izvoriste spoljnotrgovinskog impulsa,podstice tehnoloske pronalaske u svetu,inovacije i dovodi do uvecanja svetskog dohotka.Ova teorija pretpostavlja aktivnu ekonomsku politiku u odnosu na proizvodnju namanjenu izvozu.Znacajna je za zemlje sa visokim ucescem izvoza u nacionalnom dohotku.

32. Teorija dominirajuce privredeVezuje se za E.Perua.Analizirajuci tendencijsko opadanje dobiti zemlja u razvoju iz spoljne trgovine, Peru je smatrao da da je to posledica postojanja dominacije razvijenih zemalja u svetskoj privredi. Razlikuju se 3 faktora dominacije : 1.razlika u pregovarackoj snazi ima za posledicu nametanje modela trgovinske i ekonomske saradnje koji odgovara dominirajucoj zemlji. 2.razlika u velicini zemlje tj ekonomske dimenzionalnosti velicina zemlje same po sebi ne mora biti faktor dominacije,ali zajedno sa drugim faktorima jeste. 3.razlika u vrstama privrednih aktivnosti zemalja najcesce je posledica privredne razvijenosti. Ova teorija ukazuje i na znacaj promene privredne strukture razvijenih zemalja,jer to inace i na zemlje u razvoju.Dominacija moze biti uspostavljena namerno (konfrontiranje zemalja u ekonomskoj razmeni) i nenamerno.Za ocenu stepena namerne dominacije bitan je odnos izmedju pruzene i primljene prednosti.Ako je taj odnos ravan 1,ostvarena je maximalna dominacija od medjunarodne trgovine za obe zemlje,a ako je manji od 1,postoji nadmocnost jedne zemlje.

33. Spontani fenomen privrednog razvojaRadi se o teoriji periferne privrede,koja polazi od realnosti u svetskoj privredi i podele sveta na razvijene zemlje (zemlje centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije). U medjunarodnoj trgovini zemlje centra pokazuju slabiju cenovnu elasticnost traznje za proizvodnju zemalja periferije (primarni proizvodi).Posto primarnu proizvodnju imaju tendenciju pada cena,a i zbog slabije cenovne elasticne traznje zemalja centra za ovim proizvodom,spoljna pozicija zemalja periferije se pogorsava a njihovi izvozni prihodi se smanjuju. Zemlje centra ispoljavaju i slabiji dohodovnu elasticitet traznje za proizvodnju periferije,sto dodatno pogorsava polozaj zemlje periferije.Zemlje periferije pokazuju visoku dohodovnu elasticnost traznje za proizvodima centra i slabiju cenovnu elasticnost traznje za esencijalnim proizvodima centra,sto dovodi do toga da ove zemlje povecani dohodak usmeravaju u potrosnju u zemlje centra (raste stepen spoljnog zaduzivanja),a preko cenovnog mehanizma (cene industrijsih proizvoda uglavnom rastu) na pogorsanje odnosa razmene. 17

Cene primarne proizvoda u uzlaznom periodu razvoja svetske privrede rastu sporije od cena sekundarnih proizvoda,a u silaznom periodu opadaju brze , sto znaci da je ekonomski gubitak zemalja periferije u silaznom periodu je veci nego dobitak u uzlaznom periodu. Ovo stanje u odnosima zemalja centra i zemalja periferije naziva se spontani fenomen privrednog razvoja.Izlaz iz toga je moguc aktivnom spoljnom trgovinom,politikom zemalja periferije i uspostavljanjem pravicnijih odnosa u svetskoj privredi i trgovini.

34.Midov koncept spoljnotrgovinske politikeMid polazi od uverenja da spoljnoekonomska ravnoteza potice od unutrasnje ekonomske ravnoteze. Trgovinska politika treba da doprinese ostvarenju globalnih ciljeva unutrasnjeg ekonomskog razvoja (odrzanju pune zaposlenosti,ravnoteze platnog bilansa i optimalnog koriscenja proizvodnih faktora). Ravnotezu platnog bilansa treba odrzavati putem blage direktne kontrole medjunarodnih ekonomskih transakcija,a na unutrasnjem planu nuzno je odrzanje pune zaposlenosti i niske stope inflacije.Uspesna nerestriktivna politika zahteva ispunjenje sledecih uslova : a)odrzanje unutrasnje ravnoteze u sektoru zaposlenosti i monetarnoj sferi ; b)uzdrzavanje najvaznijih zemalja u svetskoj privredi i trgovini od deflacione politike ; c)uvazavanje dejstva trzista i delovanja zakona vrednosti na formiranje cena finalnog proizvoda i faktora proizvodnje ; d)podrzavanje prakse fiksnih deviznih kurseva ; e)postojanje medjunarodnih rezervi za ublazavanje negativnih posledica koje bi kod nekih zemalja dosle sa trzista kapitala ; f)spoljnotrgovinske transakcije ne treba da budu predmet ogranicenja ili vestacki usmeravane,vec da se odredjuju promenama u odnosima cena . Medjutim,moze postojati potreba i za direktnim ogranicenjima iz platnobilansnih razloga.Za to se navode 4 argumenta : 1.argument najboljeg drugog resenja.Ovde se istice da je nelogicno ukinuti jednu meru,dok postoji druga koja ima stetne efekte.Najbolje bi bilo ukinuti sva ogranicenja.Ali u slucaju da se zadrzi jedno ogranicenje sa stetnim efektima,ne treba ukidati drugo koje eliminise te stetne efekte. 2.argument poboljsanja odnosa razmene i preraspodele dohodka.Putem spoljnotrgoinskih barijera mogu se poboljsati odnosi raspodele i moze da se izvrsi preraspodela dohotka od bogatih ka siromasnim zemljama,ali je potrebno da postoji i niz odgovarajucih elasticnosti.Mid takodje zagovara i sporazum (medjunarodni) o ukidanju tj smanjenju barijera.Ovaj sporazum dozvoljava samo siromasnim zemljama da umerenom i protekcionistickom politikom skrecu odnose razmene u svoju korist. 3.argument preraspodele dohotka unutar zemlje.Aktivna zastita politike moze dovesti do preraspodele dohotka unutar zemlje u korist zasticenih grana i delatnosti.To ne mora medjutim da znaci i automatsko povecanje dohotka. 4.argument strukturnih promena.Potrebno je pomoc drzave za strukturne promene zemlje.Ta pomoc se ogleda u direktnom subvencioniranju industrije i to sto su u pocetku troskovi novih industrija visoki da ni ostra carinska zastita ne moze nadoknaditi tu razliku.

35. Nurkse-ov koncept spoljnotrgovinske politikePolazna osnova ovog modela je da zemlja nece pasti u platnobilansne teskoce ako odrzava zaposlenost proizvodnih snaga na visokom nivou. Bilans placanja se uzima kao kriterijum za ocenu da li je promena deviznog kursa mera ofanzivnog ili defanzivnog karaktera.Devalvacija ili uvozna ogranicenja su opravdana u slucaju jednostranog

18

prosirivanja privredne aktivnosti zemlje koja tezi da uravnotezi platni bilans.Ali ako im je cilj stvaranje i povecanje viska u platnom bilansu,nisu opravdane mere. Devalvacija se tako sprovodi kada uvoz raste brze od izvoza.Medjutim ima misljenja da devalvacija podstice inflaciju,pa je u zemljama sa prenapregnutom monetarnom situacijom bolje primeniti uvozna ogranicenja.Ako je neravnoteza platnog bilansa (deficit) izazvan domacom inflacijom,devalvacija nije pravi lek,vec samo kao mera protiv uvoza deflacije.U takvim slucajevima po Nerkseu se primenjuju uvozna ogranicenja,a tek kasnije prilagodjavanja deviznog kursa.Devalvacija moze prouzrokovati jos vece i stetnije ekonomske posledice.Ona je karakteristicna za zemlje sa konvertibilnom valutom (papirnom).Za zemlje sa nekonvertibilnom valutom ona nije delotvorna,vec je devizna kontrola podesnije sredstvo. Nurkse ne prihvata ni deflaciju kao model za uravnotezenje platnog bilansa,jer ona znaci smanjenje traznje,smanjenje proizvodnje,nezaposlenost,a to je uspostavljanje ravnoteze kriznim putem.Uvozna ogranicenja i devizna kontrola nisu uvek alternativna resenja devalvaciji.Uvozna ogranicenja su jedina mera kada na izvoznom trzistu dodje do depresije.To ce dovesti do smanjenja traznje za izvoznim proizvodima,a povecanje ponude izvoznicke zemlje po nizim cenama.Kada dodje do ozivljavanja izvoznog trzista,uvozna ogranicenja treba ukloniti. Uvozna ogranicenja po Nurksu su lek na kratku stazu i to onda kada dodje do sloma sistema medjunarodne monetarne saradnje,a prilagodjavanje kursa na kratku stazu nije dovoljno uspesno. Najzad,ako deficit u platnom bilansu nastaje kao rezultat prosirenja potrosnje iznad nivoa unutrasnje ravnoteze,primena uvoznih ogranicenja treba da se prilagodi sledecim pravilima : 1.treba ih postepeno eliminisati cim pocne da se pojavljuje visak u platnom bilansu ; 2.ako se uvozna ogranicenja jave kao stalna potreba za uravnotezenjem platnog bilansa,bolje je zameniti ih prilagodjavanjem kursa domace valute ; 3.za medjunarodnu trgovinu je bolje ako se pristupi smanjenju trgovinskih barijera u zemlji sa suficitom,nego njihov rast u zemljama sa seficitom . Nurkse znaci daje prednost uvoznim ogranicenjima.On polazi od modela bilansiranog rasta.Ta koncepcija nije u suprotnosti sa specijalizacijom na medjunarodnom planu i idejom komparativnih prednosti,da pribegavanje uvoz ogranicenja ne znaci odustajanje od specijalizacije iako se trenutno moze odvojiti od nje.Bilansirani rast se svodi na : 1.rast kroz izvoz manufakturnih proizvoda ; 2.rast kroz proizvode na domacem trzistu. Rast kroz izvoz primarnih proizvoda Nurkse smatra za nebalansirani rast kroz spoljnu trgovinu.

36. Efekti stvaranja i skretanja trgovineStandardna teorija carinske zastite polazi od toga da se carine uvode na nediskriminatornoj osnovi (na sve proizvode i za svaku zemlju koja uvozi).Ipak u praksi se javlja diskriminacija i to kao : 1.robna diskriminacija (za razlicite proizvode razlicita carinska stopa) ; 2.geografska diskriminacija (za razlicite zemlje razlicita carinska stopa). Jedna vrsta se razmatra u propisima Svetske trgovinske organizacije.Druga vrsta se razmatra u carinskim unijama. Grupisanje zemalja na preferencijalnoj osnovi u praksi se javlja kao : zona slobodne trgovine,carinska unija i slicno.Izmedju ovih kategorija postoje i razlike.Zajednicko im je to da zemlje koje ulaze u sistem prihvataju da jedna drugoj snize carine,ali ne i na uvoz ostalih zemalja. Efekat stvaranja trgovine se javlja kada zemlje ulaskom u uniju uvoze iz zemalja unije one proizvode,koje ranije u uslovima zastite domace proizvodnje nisu uvozile iz drugih zemalja clanica unije.To dovodi do prosirivanja nedjuregionalne trgovine,produbljivanja medjunarodne podele rada i ekonomicnijeg iskoriscenja proizvodnih faktora zemalja unije. 19

Efekat skretanja trgovine se javlja kda nakon formiranja carinske unije dolazi do skretanja trgovinskih tokova u korist zemalja carinske unije a na stetu zemalja izvan unije,ciji su proizvodi nakon uvodjenja zajednicke carinske tarife postali skuplji.

37. Kejnzovo shvatanje veze spoljne trgovine i privrednog razvojaZa uspesno ukljucivanje zemlje u medjunarodnu podelu rada bitno je postojanje ekonomske ravnoteze nacionalne privrede.Za razliku od klasicne koncepcije o ravnotezi u uslovima postojanja pune zaposlenosti proizvodnih resursa,Kejnz istice postojanje ravnoteze na razlicitim nivoima zaposlenosti. Ravnoteza na osnovu pune zaposlenosti je samo jedan oblik.Ako tada dodje do povecanja stednje koja nece biti pracena investiranjem,dolazi do pada traznje,pada proizvodnje,smanjenja zaposlenosti i dohotka i do uspostavljanja nove ravnoteze na nizem nivou. Bez obzira o kojoj se ravnotezi radi njeno odrzavanje je moguce sve dok tekuca potrosnja i investicije apsorbuju kolicinu roba proizvedenom u datim uslovima.Otuda su sklonost potrosnji,stednji i investiranju osnovni instrumenti Kejnzove analize. Sustina Kejnzovog shvatanja je povezana sa teorijom zaposlenosti.Nivo zaposlenosti zavisi od investicija u zemlji i inostranstvu.Za investicionu aktivnost je znacajno kretanje kamatne stope,a za investiranje u inostranstvu bitna je velicina aktive trgovinskog bilansa.Aktivni trgovinski bilans utice na smanjenje kamatne stope,doprinosi prilivu novcanih sredstava iz inostranstva tj povecanju ponude zajmovnog kapitala.Sve to podstice investicionu aktivnost. Svako povecanje investicione aktivnosti vodi ka porastu potrosnje tj zaposlenosti i dohotka.Koliko ce to povecanje da iznosi zavisi od sklonosti ka potrosnji.Kejnz nije smatrao da postoji automatsko prilagodjavanje kamatne stope potrebama spoljnotrgovinske ravnoteze i odrzavanje pune zaposlenosti. Medjunarodna trgovina neke zemlje je samo spoljni odraz dejstva multiplikatora na njenu proizvodnju. Ukoliko izvozni viskovi i uvozni manjkovi koje odredjeni tempo investicija izaziva multiplikatorom nisu u skladu sa mogucnostima svetskog trzista,privreda dolazi u spoljnu neravnotezu,pa ili mora naci nacin da je izfinansira da bi odrzala tempo domacih investicija,ili mora menjati tempo investicione politike radi uspostavljanja nove ravnoteze. Opsta formula za ravnotezu jedne privrede je : Y = c + v + (x m) y-proizvedeni dohodak x-vrednost izvoza c-vrednost robe za domacu potrosnju m-vrednost uvoza v-vrednost izvrsenih investicija

38. Komparativne versus konkurentske prednostiTeorija komparativnih prednosti je najstariji i najistaknutiji naucni deo ciste teorije medjunarodne trgovine. Jasno i odredjeno izrazena misao ove teorije na modelu 2 zemlje i 2 proizvoda ucinila je snazan uticaj u prepoznavanju interesa zemlje u medjunarodnoj trgovini i medjunarodnoj ekonomskoj saradnji, tj. medjunarodnoj podeli rada i specijalizaciji. Svaka zemlja ima interesa da se specijalizuje za proizvodnju proizvoda kod kojega ima najvecu komparativnu prednost, odnosno najmanju komparativnu stetu. U uslovima slobodne medjunarodne trgovine zemlja nastoji da se specijalizuje u proizvodnji i izvozu onih proizvoda u kojima ima komparativne prednosti sa stanovista proizvodnih troskova, a da uveze proizvode koji mogu biti proizvedeni i u doticnoj zemlji, ali nemaju komparativne prednosti. Zakljucak ove teorije je da svaka zemlja ima proizvode koje moze da izvozi: ili ce izvoziti proizvode u kojima je najbolja ili ce izvoziti proizvode u kojima je najmanje losa. Teorija konkurentskih prednosti zemalja objasnjenje spoljnotrgovinskog impulsa zasniva na konkurentkoj a ne na komparativnoj prednosti zemalja u spoljnoj trgovini. U trazenju odgovora na 20

pitanje zasto su neke zemlje bolje u stvaranju novih i kvalitetnijih proizvoda u odnosu na druge zemlje, koncepcija teorije konkurenskih prednosti odgovor nalazi u visedimenzionalnoj stvarnosti konkurencije koja se sastoji od segmentiranih trzista, diferenciranih proizvoda, razlicitosti tehnologije i ekonomije velikih serija. Priroda konkurencije i osnove iz kojih proizilaze konkurentske prednosti se razlikuju izmedju zemalja i pojedinih delatnosti. Konkurentsku prednost zemlje u svetskoj privredi i trgovini uglavnom odredjuju sledece grupe faktora: 1. faktori uslova proizvodnje 2. faktori uslova traznje 3. stepen razvijenosti srodnih i pratecih industrija (delatnosti) 4. strategija, struktura i suparnistvo preduzeca.

39. Teorija konkurentske prednosti (uslovi ponude i traznje)Osnovni faktori konkurentske prednosti su : faktori uslova proizvodnje (ponude),faktori uslova traznje,stepen razvijenosti srodnih i pratecih industrija i strategija,struktura i suparnistva preduzeca. a)Uslovi proizvodnje (ponude) To su glavni uslovi,tj inputi neophodni za proizvodnju konkurentskih dobara.Klasicna podela proizvodnih faktora na zemlju,rad i kapital ovde nije dovoljna da objasni konkurentske prednosti.Zato se faktori dele na : 1.ljudske resursi (radna snags) izrazavaju se kvantitativno(broj) i kvalitativno(kvalitet) , a ekonomsko obilje u ceni radne snage (nadnice) ; 2.fizicki resursi (zemljiste,vodotokovi,rudno bogatstvo i slicno) se izrazavaju u mernim jedinicama, kvalitetu i kvantitetu,lokaciji i slicno) ; 3.resursi znanja (broj naucnih i strucnih kadrova,obrazovne institucije i sl) iskazuju naucno i strucno znanje u zemlji preko broja i profila naucnih radnika,broja univerziteta i slicno. 4.resursi kapitala (finansiski,zajmovni kapital i sl) predstavljaju raspolozive finansijske izvore za produktivno finansiranje ukljucujuci i cenu tog kapitala ; 5.infrastrukturni resursi (saobracajni sistemi,komunalna infrastruktura,bankarski sistemi i sl) . Prirodni faktori se cesto potcenjuju,posto je relativno lak pristup tim faktorima,pa se cesto javlja i njihovo neefikasno koriscenje. Konkurentske prednosti se ne ostvaruju samo na bazi obilja fizickih faktora.Npr u Svedskoj su nepovoljni klimatski uslovi i geografski polozaj i visoke su nadnice gradjevinskih radnika.To je stimulisalo na izgradnji fabrika za podizanje stanova,jer je sezona radova na otvorenom kratka,a nadnice gradjevinskih radnika visoke.Japan ima problem oskudice urbanog zemljista i visoke cene gradjevinskog zemljista.Zato oni uvode koncept tacno na vreme.Isporukom proizvoda tacno na vreme nema zaliha, smanjuju se potrebe za skladisnim prostorom pa i troskovi u celini. b)Uslovi traznje Zemlja moze steci konkurentske prednosti i u delatnostima gde preko domace traznje zakljucuje kako ce se formirati inostrane potrebe kupaca.Linder npr tvrdi da ce neki proizvod biti konkurentan na svetskom trzistu ako postoji traznja na domacem trzistu za tim proizvodom (reprezentativna traznja). Medjunarodna trgovina ce po obimu biti veca ako postoji slicnost u traznji izmedju domace i inostrane zemlje.Zemlja tako na osnovu domace traznje zakljucuje o potrebama inostranih kupaca i stice konkurentske prednosti.

21

40. Teorija konkurentskih prednosti (srodne i pratece delatnosti,strategija firme)a)Srodne i pratece delatnosti One omogucavaju nesmetano koriscenje finalnog proizvoda ili su dopunjujuce u potrosnji finalnog proizvoda. Pratece delatnosti su one sa kojima preduzece koordinira ili ucestvuje u ostvarenju konkurentske prednosti ili koje su u kooperantskom odnosu tj dopunjujuce u potrosnji finalnog proizvoda ili ucestvuju u razvoju tehnologije,proizvodnje,distribucije,marketingu ili uslugama preduzeca. Npr. Zemlja Delatnost Srodne i pratece delatnosti Italija lusteri namestaj Japan kamere kopir aparati Koreja videokamere videotrake Svedska automobili kamioni Zemlja ima najvise izgleda za ostvarenje konkurentske prednosti u delatnostima ili delovima delatnosti u kojima prednosti jedne delatnosti ili delova delatnosti stvaraju ili poboljsavaju prednosti u drugim delatnostima tj delovima delatnosti. b)Strategija firme Strategija razvoja preduzeca koja ukljucuje stalni razvoj kvaliteta proizvoda,unapredjenje njegovih karakteristika i slicno,je odrzivija od strategije zasnovana na ceni kostanja,jer se ova druga lakse podrzava od konkurenata. Konkurentska prednost nastaje iz poboljsanja,inovacija i stalnih promena.Inovacija ne obuhvata samo nove tehnologije vec i nove metode i nacine u procesu proizvodnje,marketingu ili novi nacin obuke kadrova i organizacije.Inovacije cesto postojeca sredstva i pogone cine zastarelim. Sam proces inovacija obuhvata istrazivacku,tehnicku i komercijalnu fazu,ukljucujuci organizaciju upravljanja i finansiranja tog procesa.Medjutim jedan broj preduzeca usvaja zavisnu ili imitativnu strategiju tehnoloskog razvoja. Prednosti imitativne strategije svoju komparativne prednosti sticu na osnovu nizih troskova radne snage,nizih investicionih troskova i slicno. Zavisna strategija predstavlja prihvatanje pratece uloge u odnosu na snazna preduzeca. Prednosti tradicionalne strategije se od zavisnih razlikuju po karakteru i prirodi proizvoda.Proizvodi tradicionalnih strategija se menjaju sporo i vrlo malo,a zavisnih strategija bitno i brzo.Te promene su inicirane spolja. Jednom stecena prednost se odrzava samo putem stalnog traganja za novim i boljim nacinima rada ili stalnim promenama ponasanja preduzeca.Npr V.Britanija i Amerika su za samo jednu deceniju izgubile prednost u proizvodnji masina alatljika koji su imale gotovo citav vek. Pitanje konkurentnosti vezuje se i za drzavu.Ako preduzece izgubi konkurentsku prednost dozivece privrednu katastrofu.Da li se to dogadja i sa drzavom?Odgovor je ne.Zbog propasti preduzeca ne propada i drzava.Pitanje uticaja konkurentnosti na platni bilans je analizirao jos Hjum u vreme kad su plemeniti metali bili osnovno sredstvo placanja.Po njemu ce zemlja koja izgubi konkurentsku prednost vise uvoziti nego izvoziti i stalno trpeti odliv zlatnog i srebrnog novca. Jos je Rikardo ukazao da ce zemlja koja u pogledu produktivnosti svih ili gotovo svih delatnosti zaostaje,izvoziti one proizvode cija produktivnost najmanje zaostaje.Zemlja ce uvek naci asortiman koji poseduje komparativne prednosti.Ostvarenje konkurentske prednosti ne znaci i vise posla i nova radna mesta.Ostvarivanje konkurentske prednosti zavisi i od okruzenja koje pogoduje inovacijama u zemlji.

22

41. Merkantilisti o spoljnotrgovinskom impulsuEkonomska doktrina koja nastaje od 15 pa do polovine 18 veka u zapadno Evropskim zemljama. Ima 2 faze : 1.bulionizam i 2.razvijeni merkantilizam . Najvazniji postulat bulionizma je bio zahtev da svaki ucesnik u spoljnotrgovinskim transakcijama ostvari pozitivan saldo u razmeni sa inostranstvom.Pri tome poluzni stok plemenitih metala ne sme biti smanjivan.U to vreme su plemenati metali bili jednako sredstvo placanja.Zemlje sa aktivnim spoljnotrgovinskim bilansom su uzivale za iznos te aktive priliv zlata iz inostranstva.Odliv zlata bio je negativna pojava,jer je dovodio do nestasice novca,pada cena,porasta interesne stope,destimulacije investicija,pada zaposlenosti,smanjenje proizvodnje. Medjutim ovi ostri zahtevi bulionizma dovodili su do poremecaja i usporavanja spoljnotrgovinske razmene.To se prevazilazi u fazi razvijenog merkantilizma,uvazavanjem nacela povoljnog globalnog bilansa razmene sa inostranstvom.Razradjuju se mere za podsticanje izvoza i ogranicenje uvoza.Uvode se zastitne carine na uvoz finalnih proizvoda.Prednost pri uvozu imaju sirovine i primarni proizvodi. Merkantilizam je vodio i politiku niskih nadnica kao sredstva za jacanje konkurentskih prednosti domace proizvodnje,jer su troskovi rada bili tada glavni u strukturi cene kostanja.

42. Liberalisticka spoljnotrgovinska politikaLiberalizam se zalaze za slobodu spoljne trgovine.Privredne delatnosti kao i spoljna trgovina treba prepustiti dejstvu trzisnih zakonitosti,omoguciti razvoj preduzetnicke inovativnosti i eliminisati dominantan uticaj drzave na privredne aktivnosti.Takvo stanje,ukljucujuci i automatizam zlatnog standarda dovodi i do automatskog uravnotezenja platnog bilansa zemlje.Primena jednakih uslova na ucesnike u spoljnotrgovinskoj razmeni u uslovima nejednake privredne razvijenosti moze jos vise zaostriti pitanje jednakosti ucesnika u medjunarodnoj podeli rada. Liberalizam je znacio korak napred.Prodor liberalizma se vezuje za procese ukidanja carina i drugih ogranicenja,sredinom 19veka.Dva su dogadjaja bila presudna : 1.ukidanje zitnih zakona u Engleskoj 1846.g. sto je vodilo slobodnoj trgovini polj.proizvodima ; 2.sporazum Cobden-Chevalier koji je smanjivanjem carina na industrijske proizvode sprecio tadasnji rastuci talas protekcionizma u Evropi. Danas termin liberalizam znaci vecu oslobodjenost spoljnotrgovinskih transakcija od ogranicenja (carine,kvantitativna ogranicenja,necarinske barijere i slicno).

43. Protekcionizam versus intervencionizama)Protekcionizam je teorija i praksa spoljnotrgovinske politike,usmerene na zastitu i razvoj mlade domace industrije od inostrane konkurencije.Time se negira liberalizam.Protekcionizam je privremena mera.Zaceci protekcionizma se javljaju u merkantilizmu.Tada se protekcionizam ispoljava u sprecavanju prodora stranim proizvodima na domace trziste putem carinskih barijera.Merkantilisti su se zalagali za zabranu izvoza proizvoda nizeg stepena obrade.Za razliku od njih protekcionisti se ne zalazu za to vec za zastitu domace proizvodnje od inostrane konkurencije.Zatim,merkantilisti veliku paznju poklanjaju pozitivnom saldu trgovinskih transakcija zemlje sa inostranstvom. Na jacanje protekcionistickih opredeljenja u merkantilizmu uticali su i politicki dogadjaji.70-tih godina 18veka severno-americke drzave proglasile su svoju nezavisnost od Engleske,koja gubi deo svojih kolonija.U Evropi se raspada feudalizam.Plaseci se razvoja drugih zemalja,Engleska zabranjuje izvoz svih orudja koja bi mogla sluziti proizvodnji proizvoda koji bi konkurisali engleskim proizvodima. 23

Sticanjem nezavisnosti SAD,one se nisu u potpunosti oslobodile ekonomske zavisnosti od Engleske. Tako Aleksandar Hamilton u Izvestaju o manufakturi istice nuznost razvoja domace industrije,specijalizacije i podele rada,novih privrednih delatnosti i medjuregionalne trgovine.Da bi se to postiglo trebalo je uvesti sledece instrumente u spoljnotrgovinskoj politici zemlje : -uvodjenje zastitnih uvoznih carina na sve proizvode koji konkurisu domacim proizvodima ; -selektivna zabrana uvoza proizvoda ; -zabrana izvoza sirovina koje su potrebne za razvoj domace industrije ; -podsticanje izvoza domace proizvodnje ; -subvencioniranje domace proizvodnje ; -indirektne mere za povecanje traznje na domacem trzistu,povecanje domace proizvodnje (premije, povracaj carina); -stimulisanje novih pronalazaka i patenata u zemlji radi povecanja efikasnosti domace proizvodnje, povecanjaproizvodnje i osvajanja novih proizvodnji. b)Intervencionizam Preovladava uverenje da su specificne okolnosti i evolucija nepredvidivih dogadjaja najvazniji uzrocnici intervencionalizma.On istice prioritet ravnoteze unutrasnjeg razvoja i njemu podredjuje spoljne uticaje i spoljnoekonomsku ravnotezu. Potreba za intervencijom drzave se javlja narocito u kriznim situacijama,kada treba domacu privredu obezbediti strateskim robama i sirovinama.Drzava uvodi administrativne mere regulisanja medjuekonomskih odnosa u sferi tekucih i kapitalnih transakcija a u tezim okolnostima primenjuje i borbene (retorzivne) mere prema trecim zemljama. Do sada se intervencionizam ispoljio u toku I svetskog rata (1914-1918),velike ekonomske krize (1928-1933),II svetskog rata (1939-1945),hladnog rata (1948-1958) i povremenih ekonomskih i politickih kriza u svetu. Najcesci oblici intervencije su : korekcije ili suspendovanje vazecih ugovora i obaveza o primeni carinske zastite,zabrane uvoza ili izvoza iz(u) odredjene zemlje,propisivanje kontigenata i dozvola u sferi spoljno trgovinskih transakcija.

44. Klasicne teorije protekcionizmaVezuju se za Henrija Kerija i Fridriha Lista. Keri polazi od filozofije velike zemlje SAD.Po njemu zemlja koja je zaksnila u privrednom razvoju moze jedino putem visokih zasticenih carina (i drugih mera protekcionizma) da omoguci razvoj svoje privrede.Keri jednaku vaznost pridaje i zastiti poljoprivrednih i tercijalnih delatnosti.Zemlje koje izvoze poljoprivredne za industrijske proizvode su prisiljene da svoje proizvode izvoze u nepreradjenom stanju,sve dok potpuno ne osiromase.Zato Keri zagovara carine i na uvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.Jedino tako (kao SAD) ce se zemlja brze razvijati.

45. Protekcionisticki stavovi Fridriha ListaList polazi od filozofije evropskih zemalja-Nemacka.Zemlje koje su se kasnije formirale i pocele sa razvojem,ne mogu prihvatiti nacelo liberalizma (slobodne trgovine).Ovaj princip se moze primenjivati samo izmedju zemalja na priblizno istom nivou privredne razvijenosti. Za nerazvijene zemlje je opravdano da primenjuju sistem zastitnih carina kao privremeno sredstvo, dok se njihova industrija ne podigne na nivo na kome ce moci da izdzi konkurenciju drugih zemalja. List je smatrao da je napredna ona zemlja koja u medjunarodnoj razmeni razmenjuje vise industrijskih

24

proizvoda za poljoprivredne proizvode,gde je industrijski razvijenija od poljoprivredne.Poljoprivredu ne treba podizati zastitnim carinama vec putem razvoja industrije. Sve zemlje ne mogu uspesno primenjivati zastitni sistem za jacanje industrije.To mogu samo zemlje tj drzave normalne velicine drzave sa velikom i dobro zaokruzenom teritorijom,sa raznovrsnim prirodnim bogatstvom i brojnim stanovnistvom,sa dovoljnom vojnom snagom za odbranu i da je sposobna da utice na razvoj kulture drugih zemalja. Za razliku od Kerija,List nije bio za zastitu celokupne privrede.On se zalagao za zastitni sistem koji bi omogucio nemackoj industriji da dostigne razvoj engleske industrije.

46. Agrarni protekcionizamTo je teorija i praksa ekonomske i spoljnotrgovinske politike usmerene na izbor mera spoljnotrgovinske i ekonomske politike kojima se najbolje i njefikasnije ostvaruje zastita domace poljoprivredne proizvodnje od inostrane konkurencije.To su mere kojima se podstice angazovanje proizvodnih faktora u poljoprivrednoj proizvodnji. Cilj politike agrarnog protekcionizma je unapredjenje poljoprivredne proizvodnje i zastita od inostrane konkurencije,kako bi se povecao dohodak u poljoprivredi i sprecilo njegovo zaostajanje za dohodkom u industriji.Ova politika ima elemente stabilizacije (kad se utice na odrzavanje nivoa cena domacih poljoprivrednih proizvoda na nivou svetskih cena) i elemente zastite (kad su domace cene iznad svetskih).Mere agrarnog protekcionizma se dele u 3 grupe : I Mere koje direktno ometaju uvoz : uvozne dazbine (carine i prelevmani),kvantitativna uvozna ogranicenja,drzavna trgovina,manipulisani devizni kurs,odredbe o obaveznom mesanju domace i strane robe i dobrovoljna ogranicenja izvoza . II Mere koje direktno podsticu izvoz : izvozne subvencije,sistem mnogostrukih deviznih kurseva, drzavna trgovina. III Mere koje direktno podsticu domacu proizvodnju : to su direktna novcana davanja domacim proizvodjacima i tako im se obezbedjuju vise cene od onih koje bi ostvarili na domacem ili inostranom trzistu.Subvencije mogu imati vise oblika.One se mogu placati poljoprivrednim proizvodjacima ili kao premija prilikom otkupa njihovih proizvoda,ili kao poreska olaksica tj u vidu subvencioniranja troskova proizvodnje.Ovaj poslednji vid je dvostruko koristan : smanjenjem troskova stimulise se porast proizvodnje,a takodje jeftini inputi omogucavaju brzu transformaciju tehnologije poljoprivredne proizvodnje,sto opet vodi povecanju proizvodnje i dohotka. Agrarni protekcionizam je narocito dosao do izrazaja u periodu velike svetske krize.Sa padom cena poljoprivrednih proizvoda,zemlje su htele da carinama i kvantitativnim merama zastite poljoprivrede od jeftinog uvoza poljoprivrednih proizvoda i podstaknu razvoj domace poljoprivredne proizvodnje. Pad cena je bio najveci u ratarskoj proizvodnji,kod psenice. Strategija agrarne politike u evropskim zemljama posle II svetskog rata nastala je kao izraz potrebe : 1.da se zastiti i unapredi poljoprivreda,radi smanjenja pritiska na trosenje oskudnih deviznih sredstava za uvoz poljoprivrednih proizvoda (platnobilansni efekat) ; 2.da se obezbedi razuman dohodak poljoprivrednim proizvodjacima na nivou koji nece bitno zaostajati za industrijskim (stabilizacioni efekat) ; 3.da se smanji zavisnost od uvoza proizvoda za ishranu (efekat samodovoljnosti) . Do formiranja EEZ (sada EU),zapadnoevropske zemlje su primenjivale individualne modele agrarne zastite.Npr Francuski model je podsticao razvoj poljoprivrednih proizvoda,radi zadovoljenja domacih potreba i jacanje njene konkurentske pozicije na svetskom trzistu.Nemacki model je usmeren na smanjenje zavisnosti od uvoza i porast dohotka u poljoprivredi.V.Britanija kroz mehanizam garantovanih minimalnih cena podstice ponudu poljoprivrednih proizvoda i rast dohotka u poljoprivredi,kao i poboljsanje platnobilansne situacije,smanjenje izdataka za uvoz poljoprivrednih 25

proizvoda.Tako je V.Britanija smanjila zavisnost od uvoza poljoprivrednih proizvoda,zadovoljavajuci potrebe sopstvenom proizvodnjom za vise 50% u odnosu na vreme pre II svetskog rata.

47. Protekcionisticka koncepcija Raula PrebiaRazmatrajuci zemlje Latinske Amerike,Prebi dolazi do zakljucka da ove zemlje ne mogu prevazici jaz u privrednom razvoju,primenom principa klasicne teorije komparativnih prednosti i slobodne trgovine.Time bi se ove zemlje specijalizovale za proizvodnju sirovina,proizvoda nizeg stepena obrade i proizvoda za ishranu ,koji se izvoze u razvijene zemlje.U ovim zemljama se pored pogorsanja odnosa razmene javlja i spontani fenomen privrednog razvoja. Zato je Prebi predlagao razvoj industrije tj proizvodnje radi supstitucije uvoza.Ova strategija je primenjena u zemljama Latinske Amerike,ali nije dovela do uklanjanja jaza u privrednom razvoju. Dovela je cak i do novih poteskoca.Doslo je do podsticanja traznje za uvozom faktora proizvodnje neophodnih u proizvodnji kod delatnosti usmerenih na supstituciju uvoza.Takodje,zbog uskosti domaceg trzista i umanjenih mogucnosti izvoza na inostrano trziste doslo je do usporavanja privrednog razvoja.Uskos domaceg trzista nije podsticala preduzeca na velikoserijsku proizvodnju,sto je otezavalo i uvodjenje savremenih tehnicko-tehnoloskih procesa u proizvodnji. Tako se razvija strategija izvozno usmerene proizvodnje.Ali ona nailazi na prepreke u visokorazvijenim zemljama,u smislu kocenja uvoza iz zemalja u razvoju.Tako da ove strategije nisu bile dovoljno efikasne.

48. Protekcionisticka koncepcija Gunar-a Mirdal-aOn zastupa opravdanost zastitne politike,kao i visoke carinske zastite,radi obezbedjenja privrednog razvoja.Ukazujuci na to,on navodi sledece argumente : a)dovodjenje u sklad ponude i traznje (platnobilansni razlog).Povecana traznja vrsi pritisak na trosenje oskudnih deviznih sredstava.Povecana ponuda (industrijskih proizvoda) smanjuje taj pritisak ; b)uspostavljanje osnove za privredni razvoj (industrijalizacija) ; c)resavanje stanja agrarne prenaseljenosti.Angazovanje radne snage u industriji cak i onih proizvoda koji se mogu jeftinije kupiti u inostranstvu,donosi ekonomske prednosti ; d)odrzavanje paritetnih odnosa cena industrijskih i poljoprivrednih proizvoda (stabilizacioni razlozi). Povecanje cena industrijskih proizvoda (u prvoj fazi) dovodi do premostavanja radne snage iz poljoprivrede u industriju. Opravdanost protekcionizma za zemlje u razvoju moze se naci i u zakljuccima klasicne teorije protekcionizma (Hamilton,Keri,List).Oni protekcionizam posmatraju kao privremenu (vaspitnu) meru,koja treba da omoguci zasticenoj industriji ili nekoj od njenih grana da dostignu nivo konkurentnosti.Medjutim,to se ne odnosi na zastitu opste industrijske proizvodnje,vec samo na mladu industriju. Za razliku od njih savremene teorije isticu nuznost zastite ukupne industrije.Ovde protekcionizam nije vaspitna vec nuzna mera i potreban je sve dok se ne postigne ekonomsko oslobadjanje.Ova politika treba da obezbedi eliminisanje spontanog fenomena privrednog razvoja i da stvori osnove za industrijalizaciju.

49. Argumenti za uvodjenje carinaUvek kada drzava uvodi spoljnu meru u spoljnu trgovinu navodi se i obrazlozenje koje je manje-vise kvalitetno (ali generalno najcesce se jedni argumenti unose,a drugi su posredi).Jedan od 10 argumenata koji je opravdan je : 26

1.zastita mlade industrije i to je univerzalni kriterijum kod vodjenja spoljnotrgovinske politike u svim drzavama . 2.zastita nadnice ako se uvode carine,one povecavaju cenu,samim tim se povecavaju cene proizvoda, a time se povecava nadnica,i zato se cesto uvoze proizvodi iz zemalja gde su nadnice nize.Ali kada se uporedi produktivnost i nadnica u manje razvijenim zemljama,dobija se da je nadnica po proizvodu mnogo veca nego u razvijenim zemljama. 3.zastita zaposlenosti ako zastitimo svoju privredu carinama,stiticemo svoje trziste,gde ce moci da se plasiraju domaci proizvodi.Nije opravdano ako imamo uravnotezen spoljnotrgovinski bilans.Onoliko koliko smo ustupili stranim zemljama da plasiraju proizvod na nasem trzistu,toliko smo obezbedili svojim proizvodjacima da plasiraju proizvode na inostranom trzistu. 4.cuvanje gotovine (gotovog novca) novac kada stoji,on se ne oplodjava. (Ja ne znam mnogo o ekonomiji,ali ako kupim kaput u svojoj zemlji,od svog proizvodjaca,novac ostaje u mojoj zemlji,a kaput meni,a ako kupim od stranog proizvodjaca,novac ide stranoj zemlji a kaput meni -sve je tacno od prvog zareza). 5.domace trziste za domaceg proizvodjaca 6.izjednacavanje domacih sa svetskim cenama i ovo je apsurdan stav jer ako svaka zemlja uvede carine da bi izjednacila cene,spoljna trgovina prestaje jer su cene jednake. 7.damping nije opravdano,njega je tesko utvrditi . 8.poboljsanje odnosa razmene i on je opravdan.Zasto se carine uvode da bi se poboljsali odnosi razmene? 9.strateski razlozi uvode se carine na strateske proizvode,kako bi se obezbedili i strateski interesi,ali kada pogledamo,sve grane su nam strateske vojna,poljoprivreda,proizvodnja uniformi,sto znaci da treba celu privredu da zastitimo. 10.agrarni protekcionizam on je opravdan jer je poljoprivredna proizvodnja stvarno strateska.To je grana koju sve grane stite,ali cinjenica je da agrarni protekcionizam uvode mnoge najrazvijenije zemlje.To je stvorilo kontraproduktivne argumente : ispo zemljiste,stvaranje velikih skladista hrane.

50. Modeliranje politike ekonomskih odnosa sa inostranstvoma)Zemlje trzisne privrede Od presudnog znacaja su spoljne okolnosti i unutrasnje ekonomske prilike.Spoljne okolnosti uticu u smislu ugradjivanja u sistem i politiku ekonomskih odnosa sa inostranstvom,medjunarodne obaveze koje je zemlja prihvatila (npr clanstvo u medjunarodnim institucijama ili organizacijama,u kojima se usvajaju pravila i odredbe koje vaze u obavljanju medjunarodnih ekonomskih transakcija,kao i ugovori o ostvarivanju integracionih procesa). Zavise od konvertibilnosti domace valute. Vecina zemalja poznaje institut repatrijacije deviza (obaveza unosenja ostvarenih deviznih sredstava u zemlju) kao i ekonomsku cesiju (nema opravdanja za dvojni valutni sistem to je obaveza ustupanja deviza centralnom organu). Carinski sistem i zastita se modeliraju prema medjunarodnim obavezama i posebnim nacionalnim interesima.Rezim izvoza koji je u principu slobodan moze biti podvrgnut ogranicenjima zbog ekonomskorazvojnih ili socijalno-ekonomskih razloga.Rezim uvoza je takodje u principu slobodan ali zadrzava vecu intervenciju drzave,u smislu da se uvode kategorije uvoza koje se mogu vezivati za ostvarenje odredjenog nivoa izvoza,zatim regionalno usmerenje uvoza s obzirom na postojanje 2 sistema medjunarodnog placanja (multilaterizam i bilateralizam). Devizni kurs ima veliki znacaj.Iako se tezi realnom i jedinstvenom deviznom kursu,po pravilu je precenjen.To navodi na uvodjenje principa prioriteta u trosenju. Realni devizni kurs znaci stvaranje uslova za potreban pritisak proizvodnih troskova inostranih proizvodjaca na troskove domacih proizvodjaca,odrzavajuci pritom odnose realnih vrednosti domace i strane valute. 27

Jedinstveni devizni kurs znaci isti kriterijum pri obracunavanju kako uvoznih tako i izvoznih ekonomskih transakcija. Kreditne odnose sa inostranstvom se ostvaruju i u uslovima konvertibilnosti i nekonvertibilnosti valuta.Preduzeca i banke uspostavljaju kreditne odnose u formi : 1.komercijalnog kredita to je uvoz i izvoz robe na kredit (placanje preko 60 dana) izmedju inostranih kupaca tj prodavaca i domacih preduzeca. 2.robnog kredita to je kreditni sporazum zajmo-trazioca sa kreditorom,radi finansiranja kupovine robe tj placanja usluga,po pravilu od rezidenta zemlje kreditora. 3.finansijskog kreditnog aranzmana to je kredit u kojem kreditor zajmo-traziocu odobrava kredit,a u ugovoru o kreditu nije unapred odredjena namena niti uslovi raspolaganja tj kori