МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ

ПСИХОЛОШКОГ ИСТРАЖИВАЊА

Креирала Симонида Вукобрат,

септембар 2014.

ЕВО ОСНОВНИХ ПИТАЊА КОЈА ОБРАЂУЈЕ ОВА ЛЕКЦИЈА. НЕКА ТИ ОНА БУДУ ОРИЈЕНТИР ПРИ УЧЕЊУ!

1. ψ: које методе психолошког истраживања постоје?

2. ψ: која је суштинска разлика између експерименталног и неексперименталног метода, њихове предности и мане

3. ψ: да ли је увек могуће применити експериментални метод истраживања? Зашто?

4. ψ: Шта су објективни, а шта субјективни подаци?

5. ψ: Шта је интроспекција? 6. ψ: Карактеристике појединих техника

истраживања

1. Ψ: КОЈЕ МЕТОДЕ ПСИХОЛОШКОГ ИСТРАЖИВАЊА ПОСТОЈЕ?

Метод: општи начин организовања истраживања неке појаве. То подразумева: формулисање проблема, израду плана истраживања, припрему поступака истраживања, задавање истраживања и обраду резултата

Постоје: 1. Експериментални метод: систематски мењамо

услове у којима се дешава нека појава, да бисмо пратили како то утиче на промену саме појаве! Услови које мењамо су независна (експериментална) променљива, а сама појава коју пратимо је зависна променљива (зашто зависна? – зато што зависи од независних променљивих, тј. од услова које ми одређујемо)

2. Неекспериментални метод: појаву пратимо са одеређеним циљем и систематски, не мењајући је!

2. Ψ: КОЈА ЈЕ СУШТИНСКА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ И НЕЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ МЕТОДА, ЊИХОВЕ ПРЕДНОСТИ И МАНЕ Код експерименталног метода мењамо услове

појаве коју пратимо, па мењамо, по жељи, и саму појаву, пратећи резултате ових утицаја. Предности: најпогодније за откривање узрочне везе међу

појавама Недостаци: немогуће га је увек применити, а испитаници

се, знајући да су у експерименту могу понашати извештачено

Код неексперименталног метода ништа не мењамо, само пратимо појаву која се већ десила, али се трудимо да то праћење буде циљано, организовано, у контролисаним условима, уз регистровање свих важних појединости!

Предности: појаве испитујемо не утичући на њихов ток Недостаци: некада морамо дуго да чекамо да се појава

сама од себе деси, а можда се никада и не деси!

3. Ψ: ДА ЛИ ЈЕ УВЕК МОГУЋЕ ПРИМЕНИТИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА? ЗАШТО?

Замисли експеримент:Хоћемо да проверимо утицај употребе

хероина на потомство! Одаберемо две групе жена које су сличне по свим параметрима (нпр – исте националности, старости, обе без присуства тежих обољења у породици, истог образовног статуса, из истог града и сл.) Првој дајемо хероин по тачно утврђеном реду, нпр. свакодневно по два пута, а другој не дајемо! Затим пратимо њихово потомство наредне три године са циљем утврђивања евентуалних ефеката употребе хероина у трудноћи!

Бизарно, зар не? Да ли бисмо смели да изведемо такав експеримент?

ЗАМИСЛИ ДРУГИ ЕКСПЕРИМЕНТ

Желимо да утврдимо да ли код неке бебе која воли да се игра са малим животињама можемо за кратко време да формирамо паничан страх од тих истих животиња! У ту сврху одаберемо бебу од 9-10 месеци и то из дома за незбринуту децу (јер та деца немају родитеље који би спречили тако нешто), дамо јој живог хрчка да се игра са њим, што она радо и чини! Затим јој кришом, иза леђа, пустимо неке страшне, јаке звуке од којих се она панично уплаши и док још вришти нудимо јој белог хрчка, па посматрамо како ће она даље на њега реаговати, да ли ће се са њим и даље тако радо играти или не!

И ово је бизарно, зар не? Али, овај експеримент је заиста извео средином двадесетог века психолог Вотсон и нанео тешке, трауматичне последице по бебу која се звала Алберт и која је дуго затим имала паничан страх од свега што је бар мало личило на белог хрчка (на крају се плашила чак и белог млека). Више о овом експерименту у лекцији о емоцијама, а да је, којим случајем Вотсон данас извео овакав експеримент због кога је постао чувен у психолошким круговима, на лицу места би трајно изгубио лиценцу за рад!

Дакле, одговор гласи – не можемо увек применити експеримент (пробај сам да дефинишеш разлоге зашто не можемо!). У таквим случајевима примењујемо неекспериментални метод!

4. Ψ: ШТА СУ ОБЈЕКТИВНИ, А ШТА СУБЈЕКТИВНИ ПОДАЦИ?5. Ψ: ШТА ЈЕ ИНТРОСПЕКЦИЈА?

Објективни подаци: они које може да региструје било који посматрач или који могу да се измере апаратима (нпр. покрети тела, пулс, промене у дисању, промена нивоа хормона...). До њих се долази посматрањем!

Субјективни подаци: они о којима извештавају сами испитаници, до којих се долази самопосматрањем, тј. интроспекцијом (до њих се долази посматрањем сопствених унутрашњих доживљаја и стања, нпр. подаци о сновима,о емоцијама, о сопственим мислима, телесним сензацијама...)

6. Ψ: КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОЈЕДИНИХ ТЕХНИКА ИСТРАЖИВАЊА

Технике психолошког истраживања су разни поступци прикупљања и обраде података, који се примењују у појединим фазама истраживања личности.

Врсте техника: Упитник: писмена форма; листа унапред припремљених

питања са понуђеним одговорима (затвореног типа) или са слободним одговорима (отвореног типа)

Интервју: исто то, али усмено Скале процене: техника код које се израженост неке

психичке особине или процеса приказује одређивањем места на скали

Анкета: тестирање на одабраном узорку становништва Тестови: провера неких својстава предмета или

организма (нпр. разних способности – моторних, вербалних, знања, интелигенције, личности..)

ЗАДАТАК: Направите анкету којом ћете

испитати неку психолошку појаву. То може бити, нпр. став према школи, начин на који средњошколци проводе слободно време, количина и квалитет времена проведеног на интернету или за рачунаром, итд. Ово су само идеје, а ви имате слободу да спроведете какво год истраживање које пожелите, а које је реално могуће спровести. Радови могу бити групни.

НА КРАЈУ, КАО ПРИМЕР ЧИЊЕНИЦЕ ДА ТЕСТ НЕ МОРА БИТИ САМО У ПАПИРНОЈ ФОРМИ, ЕВО АДРЕСЕ КА ЈЕДНОМ ОНЛАЈН КОЛОР-ТЕСТУ ЛИЧНОСТИ.

http://www.colorquiz.com/