4.2. Aktivnosti i prognoze hidrotehničkog karaktera4.2.1. Priprema tehničke dokumentacije

Pouzdano i precizno sagledavanje ugroženosti nekog područja od poplava ne može se ni zamisliti bez odgovarajuće tehničke dokumentacije. ova dokumentacija mora predstavljati osnovnu podlogu za izradu operativnog plana odbrane od poplava. pored toga, ni racionalna organizacija aktivnosti i sprovođenje operativnih mera odbrane za vreme trajanja poplave nisu mogući ako se ne raspolaže relevantnom dokumentacijom.

Tehnička dokumentacija za odbranu nekog područja od velikih voda mora sadržati dva osnovna segmenta:

dokumentacija o vodotoku i slivu dokumentacija o branjenom područjuDokumentacija o vodotoku i slivu mora biti sveobuhvatna, multidisciplinarnog

karaktera, što je za bujične vodotoke od posebnog značaja. nerazdvojna povezanost fenomena u slivu i rečnom toku, kod ove kategorije vodotoka, zahteva studiozan pristup izučavanju geneze poplava. istraživanje uzročno-posledičnih veza kod procesa koji se odvijaju u slivu i rečnom toku ima veliki praktični značaj za sagledavanje rizika poplava i razradu operativnog plana za odbranu od velikih voda.

Dokumentacija o rečnom slivu mora obuhvatiti sledeće segmente: geografske karakteristike područja geomorfološke uslove u slivu geološke i pedološke karakteristike klimatske i meteorološke uslove karakteristike erozionih procesa namena površina i načina korišćenja zemljištaU pripremi i obradi navedene dokumentacije bi trebalo u što većoj meri koristiti

kartografske prikaze. posebno je značajno korišćenje geološke karte, kao i karata erozije i načina korišćenja zemljišta. u okviru obrade meteoroloških parametara sliva, treba koristiti kartografski prikaz meteoroloških i kišomernih stanica na posmatranom području.

Sa aspekta odbrane od poplava, od posebnog je značaja izučavanje procesa geneze velikih voda u slivu. u tom okviru, moraju se analizirati svi faktori površinskog oticaja - atmosferske padavine, geomorfološki i geološki uslovi terena, stanje vegetacije, hidrografska mreža i dr. Pri tome se podrazumeva da ova izučavanja moraju biti povezana sa studijom hidrološkog režima vodotoka.

proces geneze velikih voda u slivu je nerazdvojno povezan sa procesom erozione produkcije nanosa, s obzirom na zajednički uzrok - intenzivne padavine ili naglo topljenje snega u slivu.

Dokumentacija o rečnom slivu, pored svih navedenih podloga o prirodnim karakteristikama područja, mora obuhvatiti i podatke o antropogenim uticajima i izvedenim objektima u slivu. U tom okviru, najveći značaj imaju objekti koji utiču na genezu velikih voda i nanosa - brane i akumulacije, bujičarske pregrade i biotehnički objekti za kontrolu oticaja i

2

erozionih procesa. Prikaz rasporeda svih izvedenih i projektovanih objekata na karti sliva ima neosporan značaj za izučavanje geneze poplavnih talasa u vodotoku.

Tehnička dokumentacija o vodotoku koji ugrožava posmatrano područje ima fundamentalni značaj za odbranu od poplava. na osnovu ove dokumentacije mogu se definisati rizik od poplava i stepen ugroženosti priobalja od velikih voda. dokumentacija o rečnom toku mora obuhvatiti sve aspekte problematike, uključujući sledeće podloge:

geodetske i morfološke podloge, sa trasom, uzdužnim profilom i poprečnim profilima rečnog korita

geološke i geomehaničke podloge, uključujući litološku strukturu priobalnog terena i parametre geostatičke stabilnosti obala

hidrološke podloge, sa obradom podataka osmatranja vodostaja i proticaja na vodomernim stanicama (ukoliko ih ima na posmatranom vodotoku)

psamološke podloge, sa podacima o granulometrijskoj strukturi rečnog nanosa i eventualnim merenjima pronosa nanosa

hidrauličke podloge, uključujući i podatke o lokalnim otporima u rečnom koritu podatke o izgrađenim objektima duž vodotoka (regulacione građevine,

vodozahvati, mostivi i dr.).Analiza režima velikih voda na posmatranom rečnom toku je od suštinskog značaja

za odgranu od poplava.Hidraulička analiza propagacije talasa velikih voda duž rečnog korita ima veliki

značaj za odbranu od poplava. Na osnovu proračuna linija nivoa velikih voda (primenom stacionarnog ili nestacionarnog modela) moguće je determinisanje plavnih zona u priobalj, što je od fundamentalnog interesa za odbranu od velikih voda. U okviru hidrauličkih proračuna bi trebalo obuhvatiti sve moguće antropogene uticaje na propagaciju bujičnih talasa.

Analiza transporta nanosa duž vodotoka takođe je od značaja za odbranu od poplava. Sa tog aspekta, od posebnog interesa je determinisanje poteza vodotoka sa smanjenom transportnom sposobnošću za nanos. Zaustavljanje vučenog nanosa na ovim potezima i formiranje nanosnih naslaga mogu smanjiti propusnu moć rečnog korita i izazvati izlivanje velikih voda u priobalje.

Vrlo važan deo tehničke dokumentacije o vodotoku predstavlja prikaz izvedenih ili projektovanih regulacionih radova. U tom okviru, trebalo bi prikazati regulisane poteze duž vodotoka i tip regulacije (gradska ili poljska).

Tehnička dokumentacija o branjenom području obuhvata manjim delom hidrotehničke, a većim delom urbanističke i komunalne aspekte.

Problematika zaštite naseljenih zona od poplava ne obuhvata samo postojeće objekte i komunalnu infrastrukturu, već se odnosi i na urbanističke planove budućeg uređenja i korišćenja prostora u rečnom priobalju. Usaglašavanje hidrotehničkih i urbanističkih aspekata korišćšenja rečnog priobalja omogućava racionalno planiranje namene ovog prostora, vodeći računa i o riziku od poplava. Treba izvršiti rejonizaciju područja i prema kriterijumu rizika od pomenutih pojava. Takođe je neophodna i izrada katastra svih značajnijih objekata, koji su potencijalno ugroženi bujičnom lavom, klizištima i odronima. Vrlo važan segment

3

dokumentacije o rečnom priobalju predstavljaju podaci o zabeleženim istorijskim poplavama i registrovanim štetama.

Problematika izrade tehničke dokumentacije za odbranu od poplava bujičnih vodotoka ilustrovano je šematskim prikazima sliva i uzdužnog profila jednog vodotoka, prikazanim na sl.10 i 11. Na situacionom prikazu sliva (sl.10) naznačeni su svi najvažniji elementi za odbranu od poplava:

položaj naseljenih zona granica plavne zone duž vodotoka mreža saobraćajnica mostovi preko vodotoka kišomerne i vodomerne stanice

4

Iz sl.10 se može zaključiti da bi bila ugrožena tri nizvodna mosta i pristupni putevi. Dva uzvodna mosta i saobraćajnice u gornjem toku ne bi bili ugroženi od velikih voda.

Na uzdužnom profilu vodotoka (sl.ll) su prikazani osnovni elementi sa aspekta odbrane od poplava:

morfološki elementi (linija dna i linija obala) objekti duž vodotoka (mostovi) hidraulički elementi (linija nivoa merodavne velike vode i linije dodatnog uspora

uzvodno od mostova)Uzdužni profil indicira klasičnu geomorfološku sliku malih vodotoka, sa jasno

diferenciranim gornjim i donjim tokom, bez izraženog srednjeg toka. U gornjem toku je rečno korito duboko usečeno u brdsko-planinski reljef, dok rečna dolina praktično ne postoji. S druge strane, u donjem toku je rečno korito plitko, dok je rečna dolina razvijena.

Uzdužni profil na sl.11 takođe indicira i klasičnu geomorfološku zakonitost smanjenja pada vodotoka u nizvodnom smeru.

5

Sa aspekta odbrane od poplava, situaciju otežavaju objekti duž vodotoka, a naročito mostovi sa stubovima u rečnom koritu. Poseban problem kod bujičnih vodotoka predstavlja "površinski nanos" koji se zaustavlja na mestima prirodnog ili veštačkog suženja rečnog korita.

Kao što je istaknuto, tehnička dokumentacija za pripremu plana odbrane od poplava, pored sliva i vodotoka, mora obuhvatiti i branjeno područje. Ovaj segment dokumentacije, pored hidrotehničkih elemenata, sadrći i urbanističke i komunalne aspekte. Na sl.12 je dat šematski situacioni prikaz naseljene zone u priobalju bujičnog vodotoka, sa svim glavnim elementima od značaja za odbranu od poplava.

Na slici 12 prikazana je i mreža glavnih ulica i saobraćajnica u naselju. Uporedno razmatranje ove mreće i plavne zone daje osnovu za razradu plana odbrane od poplava, posebno sa aspekta evakuacije stanovništva iz ugrožene zone. Na osnovu detaljnog proučavanja ulične mreže i njene povezanosti sa glavnim saobraćajnicama, mogu se odrediti smerovi evakuacije.

U okviru odbrane od poplava, poseban značaj ima zaštita vitalnih sistema (medicinske službe, protipožarne zaštite, civilne zaštite, policija i dr).

Kao što je istaknuto, zaštita od bujičnih vodotoka ne obuhvata samo odbranu od poplava, u užem smislu reči, već se odnosi i na zaštitu od svih bujičnih fenomena. U tu kategoriju spadaju i klizišta, koja se aktiviraju pri intenzivnim atmosferskim padavinama. U tom smislu, na sl.12. su prikazane i zone potencijalnih klizišta u posmatranom naselju. Na ove zone se mora obratiti posebna pažnja u slučaju velikih kiša i nepogoda.

6

4.2.2. Prognoza i upozorenje

Kao što je poznato, poplavni talas na vodotoku je posledica procesa geneze velikih voda u rečnom slivu. Drugim rečima, uzrok poplava u donjem toku vodotoka su procesi u gornjem delu sliva, koji prethode pojavi talasa velikih voda. Ova uzročno-pšosledična prirodna zakonitost predstavlja osnovu za prognozu pojave poplavnih talasa na manjim vodotocima, sa bujičnim hidrološkim režimom.

S obzirom da se osnovni uzrok poplava na manjim vodotocima sastoji u pojavi intenzivnih atmosferskih padavina na slivnom području, osmatranje kiša je prvi i najvažniji preduslov za prognozu velikih voda. Prema tome, mreža kišomernih stanica u slivu predstavlja neophodnu osnovu sistema za prognozu poplavnih talasa i alarmiranje nizvodnog područja. Međutim, samo postojanje mreže kišomernih stanica nije dovoljno za prognozu poplavnih talasa i alarmiranje nizvodnog sektora, već su neophodne i druge komponente sistema za odbranu od poplava.

U zavisnosti od veličine sliva i dužine vodotoka, postoji određeni vremenski interval između pojave intenzivnih padavina u slivu i početka poplava na nizvodnom području. (videti sliku 7). Ovaj interval je od velikog praktičnog značaja za organizaciju odbrane od poplava, jer daje mogućnost preduzimanja urgentnih mera odbrane. Međutim, da bi se ovaj interval, koji proizilazi iz prirode fenomena, u što većoj meri iskoristio, neophodne su pouzdane komunikacije između slivnog područja i ugroženog sektora vodotoka. To znači da osmatrači na svim kišomernim stanicama u slivu moraju biti povezani, telefonskom ili radio vezom, sa operativnim štabom za odbranu od poplava na rečnom toku i sa radarskim centrom.

Međutim, postojeći raspored kišomernih stanica i način osmatranja kiša odgovara standardima za redovnu odbranu od poplava na većim rekama.

Da bi raspored kišomernih stanica i osmatranja kiše i po potrebama za odbranu od bujičnih poplava mora da se izvrši revizija mreže stanica i načina osmatranja kiša (za sada se to radi jednom u 24 časa). To se najbolje postiže postavljanjem automatskih veza između kišomernih stanica i meteorološkog radara.

Na taj način bilo bi omogućeno osmatračima u radarskom centru da postignu visoku tačnost prognoze intenziteta i visine kiše u skakoj tački prostora koji će zahvatiti vodonosni oblak, a istovremeno će se pokazati i potreba za promenom položaja pojeidnih kišomernih stanica ili za ozbiljniju rekonstrukciju čitave mreže kišomernih stanica (pa i do njene racionalizacije, smanjenje broja osmatrača).

Procedura za urgentno obaveštavanje operativnog štaba za odbranu od poplava o padavinama u slivu mora biti razrađena i propisana za svaki konkretni slučaj.

U slučaju većih slivova i veće dužine vodotoka, model prognoze poplava bi mogao uključiti, pored padavina u slivu, i vodostaje u gornjem toku reke. Pri tome se podrazumeva postavljanje limnigrafa na nekom reprezentativnom profilu (na primer, posle ušća najznačajnijih pritoka). Na ovom hidrometrijskom punktu bi se mogao definisati "prag vodostaja" preko koga bi se vršilo "uočavanje poplava". Porast dodostaja preko utvrđenog praga bi predstavljao signal opasnosti za nizvodi sektor.

7

Na osnovu prethodnog razmatranja može se zaključiti da kompleksnost procesa geneze velikih voda u slivu i propagacije poplavnih talasa duž vodotoka zahteva sistematski pristup problematici odbrane od poplava. To znači da se problem upozoravanja na opasnost od poplava može rešiti pomoću jednog "lokalnog sistema".

Lokalni sistem upozoravanja za slučaj poplava obuhvata sledeća četiri koraka: prikupljanje podataka transmisija podataka prognoza poplava informisanje operativnog štaba za zaštitu od poplavaU Sjedinjenim Američkim Državama u upotrebi su dva osnovna tipa lokalnih

sistema upozoravanja, uključujući i njihove različite kombinacije: manuelni lokalni sistem automatski lokalni sistemManuelni sistemi su relativno jednostavni i jeftini. Automatski sistemi su složeniji i

skuplji, ali i pouzdaniji od manuelnih, jer koriste automatsko prikupljanje podataka, transmisioni sistem za upozoravanje, kao i kompjutere i softvere za prognozu poplava. Između ova dva osnovna tipa postoji mnogo varijanti.

Manuelni lokalni sistem upozoravanja obuhvata: mrežu kišomernih i vodomernih stanica na slivu, osmatračku službu za

registrovanje podataka i njihovu transmisiju do lokalnog centra gde će se čuvati i obrađivati lokalnog koordinatora komunikacionu mrežu za distribuciju upozorenja odgovarajućim službama za

urgentne akcijeAutomatski lokalni sistem upozoravanja obuhvata:mrežu automatskih kišomernih i vodomernih stanica u slivu sa uređajima za

automatsko registrovanje i transmisiju podataka do lokalnog centra, komunikacioni sistem opremu za automatsko prihvatanje i procesiranje podataka softverski sistem za prognozu poplava sistem za upućivanje i distribuciju upozorenja

4.2.3. Aktivnosti na odbrambenoj liniji

U zavisnosti od rešenja regulacije, postoja dva osnovna tipa odbrambenih linija pored vodotoka. Prvi tip odbrambene linije predstavljaju odbrambeni nasipi, koji se grade na određenom rastojanju od rečnog korita. Nivelete krune nasipa se projektuje sa određenim siturnosnim nadvišenjem iznad nivoa merodavne velike vode. Drugi tip odbrambene lijije se javlja u slučaju kada se ova linija nalazi u sklopu regulisanog korita, sa obaloutvrdom. U tom slučaju, gornja ivica regulisanog korita, odnosno kruna obaloutvrde, predstavlja niveletu odbrambene linije (sa sigurnosnim zazorom iznad nivoa merodavne velike vode).

Kod regulacije vodotoka koji prolaze kroz neseljene zone primenjuju se oba pomenuta tipa odbrambene linije. Najčešće je slučaj da se odbrambeni nasipi grade izvan užeg

8

gradskog jezgra, gde ima više slobodnog prostora u priobalju. S druge strane, u centralnoj urbanoj zoni, zbog nedostatka prostora, primenjuje sse drugi tip odbrambene linije, koja se nalazi na obodu regulisanog korita.

U periodu odbrane od poplava postoje tri osnovne vrste aktivnosti na odbrambenim linijama:

nadvišenje odbrambene linijezatvaranje propusta, ispusta i drugih otvora na nasipima i obaloutvrdamaizgradnja sekundarne odbrambene linijeSve navedene aktivnosti se moraju obuhvatiti operativnim planom za odbranu od

poplava. Međutim, realizacija planiranih aktivnosti, u sklopu odbrane od poplava, zavisi od konkretne situacije i procene veličine poplavnog talasa. na osnovu podataka o padavinama u slivu i praćenjem porasta vodostaja u reci, može se proceniti da li će vrh poplavnoog talasa biti u nivou ili iznad krune odbrambene linije (duž branjenog područja, ili samo na pojedinim lokalitetima). u tom slučaju, pristupilo bi se lokalnom, privremenom nadvišenju odbrambene linije. Tehnički postupak nadvišenja se najčešće svodi na slaganje plastičnih vreća, punjenih peskom ili zemljom, preko krune nasipa ili gornjem platoa regulisane obale.

Za razliku od nadvišenja odbrambene linije, zatvaranje ispusta i otvora bi trebalo da predstavlja rutinsku operaciju, pri nailasku svakog značajnijeg talasa velikih voda. Potpunim zatvaranjem ("dihtovanjem") odbrambenih linija sprečava se prodor vode u branjeno područje. Način zatvaranja propusta, ispusta i drugih otvora zavisi od njihove tehničke opremljenosti. U slučaju postojanja ustava ili zatvarača, zatvaranje otvora je brže, jednostavnije i sigurnije. Ukoliko ne postoje zatvarači ili ustave, otvori se mogu zatvoriti priručnim sredstvima (punjenim vrećama i dr).

Najsloženija i najozbiljnija aktivnost na odbrambenom sistemu se javlja u slučaju neophodnosti uspostavljanja sekundarne odbrambene linije. Ovoj aktivnosti se pristupa na osnovu procene da primarna odbrambena linija neće moći (čak i sa nadvišenjem) da spreči izlivanje velikih voda iz rečnog korita. Ovakav slučaj se može javiti pri pojavi talasa velikih voda, vrlo retke verovatnoće pojave (na primer, pojava 500-godišnje velike vode u regulisanom koritu dimenzionisanom za 100-godišnju vodu.

trasa sekundarne odbrambene linije zavisi od konkretne situacije u rečnom priobalju. Osnovni faktori koji diktiraju trasu su stepen naseljenosti priobalnog prostora, značaj objekata koji se brane, komunalna i saobraćajna infrastruktura, topografski uslovi terena i dr. Uvek treba težiti takvoj trasi sekundarne odbrambene linije kojom se štite najznačajniji sadržaji u priobalju, dok se plavljenju prepušta manje vredan deo prostora.

Način formiranja i izgradnja sekundarne odbrambene linije zavisi od raspoloživog vremena i priručnih sredstava. U zavisnosti od raspoloživot prostora i mehanizacije, moguće su varijante nasipanja terena ili slaganja punjenih vreća. Poreg toga, moguća su i neka specifična rešenja, diktirana lokalnim uslovima. S obzirom na dinamiku bujičnih fenomena, raspoloživo vreme za izgradnju druge odbrambene linije je obično vrlo kratko (nekoliko časova). Otuda je ppoželjno da se već u operativnom planu za odbranu od poplava predvidi trasa sekundarne odbrambene linije i pripreme sredstava za njeno formiranje.

9

4.2.4. Kontrola erozije oko objekata u rečnom koritu

Specifična dinamika hidroloških, hidrauličkih i psamoloških fenomena na bujičnim vodotocima uslovljava, pored izlivanja velikih voda iz rečnog korita, i neke druge neželjene pojave za vreme trajanja poplava. U takve pojave spada i erozija rečnog dna u zoni objekata u koritu. Veliki transportni i erozioni kapacitet bujičnih talasa uslovljava intenzivnu eroziju rečnog dna na pojedinim lokalitetima. Najveća i najbrža erozija javlja se upravo u neposrednoj blizini objekata u rečnom koritu, zbog poremećene strujne slike i efekta opstrujavanja.

Najviše ugroženi objekti u rečnom koritu su mostovski stubovi, s obzirom da se mogu nalaziti u zoni matice i maksimalnih brzina tečena. Takođe mogu biti ugroženi i priobalni objekti-potporni zidovi, nožice obaloutvrde i dr. Ovi objekti su posebno ugroženi na konkavnim obalama.

Kontrola erozionih procesa oko objekta u rečnom koritu podrazumeva permanentno praćenje ovih fenomena za vreme trajanja velikih voda. Mogućnost vizuelnog praćenja procesa na rečnom dnu proizilazi iz činjenice da erozione jame većih razmera izazivaju pojavu velikih vrtloga, koji izbijaju na vodenu površinu. Što se tiče samih objekata, vrlo je važno uočiti pojavu destruktivnih procesa-ispadanje i odnošenje kamenja, naprsline u betonu i dr.

U slučaju ugrožene stabilnosti pojedinih objekata u rečnom koritu, neophodne su hitne intervencije. U tom smislu, moguća je primena kamenog nabačaja ili punjenih plastičnih vreća oko ugroženog objekta. Ukoliko preduzete intervencije nemaju efekta i objakat dođe u kritično stanje, moraju se sprovesti posebne mere zaštite javne sigurnosti (na primer, zatvaranje mosta za saobraćaj).

4.2.5. Uklanjanje površinskog nanosa kod mostova i drugih objekata

Operacija uklanjanja površinskog nanosa iz uskih grla na vodotoku moraju biti brižljivo planirane i propisane operativnim planom za odbranu od poplava. Ovo podrazumeva sveobuhbatno i precizno registrovanje svih potencijalnih uskih grla na posmatranom sektoru vodotoka-mostova, ustava. suženih delova korita i dr. Na svim ovim lokacijama moraju se organizovati stalna dežurstva za vreme trajanja velikih voda. Takođe moraju biti pripremljena odgovarajuća priručna sredstva za uklanjanje površinskog nanosa (čaklje, motke i sl.). Ukoliko je moguće, u zavisnosti od pristupa pojedinim lokalitetima, poželjno je koristiti mehanizaciju za izvlačenje krupnijih predmeta (stabla drveća, veći predmeti i dr.).

4.3. Komunalne aktivnosti4.3.1. Alarmiranje stanovništva

Na osnovu dobijenih informacija o padavinama u slivu i naglom porastu vodostaja reke u gornjem toku, operativni štab za odbranu od poplava procenjuje stepen opasnosti i u skladu sa tim preduzima akciju alarmiranja javnosti i stanovništva na ugroženom području. U okviru procedure za izdavanje upozorenja treba:

10

osigurati hitnu pažnju javnosti informacijama koje se odnose na nailazeću poplavu

specificirati koje se vrste upozorenja izdaju za različite moguće uslove osigurati da su upozorenja usaglašena sa očekivanim intenzitetom poplave osigurati da su upozorenja kompatibilna i koordinirana sa Republičkim

hidrometeorološkim zavodomU okviru alarmiranja javnosti, poseban značaj ima procedura kojom se šalju

upozorenja o nastupajućoj opasnosti od poplava posebnim primaocima.Takvi primaocu su: štabovi civilne zaštite, policija, protipožarna služba, služba spasavanja i sl. komunalne službe organizacije odgovorne za upravljanje vodnim režimom i objektima za odbranu

od poplava službe javnih radova, gradskog saobraćaja i druge službe odgovorne za

preduzimanje mere zaštite pojedinci koji ne mogu primiti poruku na uobičajeni način, kao što su gluvi, slepi,

bolesni i sl. bolnice, škole, invalidne organizacije, kao i druge koje imaju specifične probleme

vezane za evakuaciju osobe koje su zadužene za rad u prihvatnim centrima za ugrožene, ili oni koji

treba da pomognu pri evakuaciji državni i opštinski organi vlasti i dobrovoljne organizacije, koje imaju određene

odgovornosti ili čija pomoć može zatrebati organizacije putnog i železničkog saobraćaja uprave nacionalnih parkova, institucije nadležne za zaštitu kulturnog blaga,

turistički kampovi, izolovane kuće, kao i svi ostali sa kojima se veza teže uspostavlja i lako prekida, ili je vremenski ograničena, ili gde evakuacija može biti otežana

poslovni centri ili postrojenja kojima je potrebno dodatno vreme da se uspostave za zaštitu od poplava

Vodeći računa o tome koliko to raspoloživo vreme dozvoljava, poruke o potencijalnoj opasnosti od poplave najpre treba uputiti onim organizacijama ili pojedincima koji kasnije treba da učestvuju u daljem prenošenju i proširivanju kruga onih koji primaju poruke, kao i onima kojima je potrebno više vremena za pripreme da se preduprede nailazeće opasnosti.

Procedurom za upozoravanje posebnih primalaca treba da se identifikuju specijalni primaoci upozorenja pri različitim uslovima opasnosti od poplava, opiše koji će način komunikacije biti korišćen u obaveštavanju ovih specijalnih grupa primalaca i specificira postupak kojima se osigurava da je upozorenje zaista dato i da je primljeno.

Procedura za usaglašavanje obuhvata sledeće: provera da su sva ugrožena lica na vreme primila upozorenje, bez obzira na

prekid električne energije i telefonskih veza preciziranje upozorenja različitog sadržaja i nivoa koja odgovaraju hitnosti i

ozbiljnosti opasnosti od poplava

11

specificiranje sredstava koja će se koristiti pri oglašavanju upozorenja. Pod tim sredstvima se podrazumevaju radio, televizija. prenos vesti od vrata do vrata, radio stanice, sirene, leci obaveštavanja adrese, telefon i druga sredstva, u zavisnosti od potreba i onog što je na raspolaganju (na primer: helihopteri sa glasnogovornicima, crkvena zvona i sl.). Treba imatu na umu sa su baš električna i telefonska mreća van pogona za vreme poplava.

pripremanje instrukcija za pojedine grupe zadužene za određeni način oglašavanja, o tome kako da otpočne distribucija upozorenja.

4.3.2. Evakuacija i sprovođenje evakuacije stanovništva

U slučaju pojave ekstremno velikog poplavnog talasa, kada operativni štab za odbranu od poplava proceni da se ne može sprečiti izlivanje velikih voda iz rečnog korita, mora se pristupiti poslednjem koraku - evakuaciji i spasavanju stanovništva. Osnovni cilj ove operacije je sprečavanje ljudskih žrtava, a zatim i smanjenje materijalnih gubitaka.

Glavni zadaci operacije spasavanja stanovništva su sledeći: identifikacija prostora koji se evakuiše razvijanje procedure za evakuaciju formiranje centra za prijem ugroženih urgentne mere povratak evakuisanih stanovnikaIdentifikacija prostora koji se evakuišu zavisi od uzroka poplave kao što su: prelivanje rečnih voda preko prirodnih obala ili preko nasipa koji su podignuti uz

vodotok izlivanje brdskih voda iz bujičnih vodotoka ili obodnih kanala ulaz poplavnih voda kroz kanalizaciju, drenažne kanale ili druge objektePored toga, evakuacija može biti neophodna i u sledećim slučajevima:nemogućnost prilaza ili gubitak puta za povlačenje gubitak električne energije na uređajima koji su u funkciji zaštite od poplava specifični razlozi vezani za samu lokacijuProcedurom za evakuaciju mora se odrediti pravac evakuacije za svaki prostor koji

se mora evakuisati. Destinacija mora biti udaljena od uticaja poplave i drugih rizika zbog poplave i poznata ili laka za prepoznavanje. Pored toga, mora se voditi računa da vreme evakuacije i udaljenost odgovaraju raspoloživom vremenu za upozoravanja. Destinacija mora biti raspoloživa za korišćenje u toku ukupnog vremena koliko se očekuje da će poplava trajati. Putevi za evakuaciju moraju biti osigurani, od brzog plavljenja iz gradske kanalizacije, hidromelioracionih kanala ili zbog drugih razloga, prolazni u svim vremenskim uslovima i odgovarajući za odvijanje očekivanog saobraćaja.

Od posebnog je značaja određivanje prioriteta za evakuaciju gde se uzima u obzir: vreme plavljenja, s obzirom na pojedine prostore veličine poplave gubitak puteva za evakuaciju

12

Procedura za sprovođenje evakuacije koja je u skladu sa raspoloživim vremenom za upozoravanja, podrazumeva sledeće:

osigurati da ugroženo stanovništvo obavešteno o potrebi evakuacije, o tome gde je sigurno i krajnje odredište, kojim putevima se ide i koje je raspoloživo vreme za akciju

obezbediti specijalnu pomoć onima kojima je ta pomoć potrebna (slepi, invalidi, bolnice i sl)

osigurati da je evakuacija kompletna uspostaviti kontrolu saobraćaja, kako se ne bi zašlo u opasne zone i identifikovati

puteve i vozila za evakuaciju.Operacija evakuacije stanovništva iz poplavljenog područja zahteva i formiranje

centra za prijem i privremeni boravak ugroženih lica. Kod formiranja ovog centra je neophodno voditi računa o potencijalnom broju evakuisanih lica. Pri izboru lokacije prihvatnog centra treba imati u vidu sigurnost u uslovima poplave, pristupačnost i raspoloživi prostor.

Posebne urgentne mere, u okviru operacije evakuacije ugroženotg stanovništva, odnose se na hitnu medicinsku pomoć i protivpožarnu zaštitu. Pored toga, može se javiti potreba hitnih intervencija komunalnih službi, u slučaju prekida snabdevanja vodom i električnom energijom.

Po potpunom prestanku opasnosti od poplava i povlačenju izlivenih voda u rečno korito, operativni štab za odbranu od poplava daje nalog za pripremu povratka evakuisanog stanovništva u svoje domove. U okviru ove pripreme mora se izvršiti provera sigurnosti poplavljenih objekata (narušena statička stabilnost zgrada, pokidani električni vodovi i dr.). Tek posle izvršene provere dozvoljava se povratak stanovništva u kuće.

4.3.3. Održavanje vitalnih sistema

Jedan od osnovnih zadataka operativnog štaba za odbranu od poplava sastoji se u održavanju funkcije vitalnih sistema u naselju, za sve vreme trajanja poplave. U tom okviru, neophodno je obezbediti kontinuitet rada medicinske službe, protivpožarne zaštite, civilne zaštite, policije i ostalih vitalnih sistema. Održavanje funkcije vitalnih sistema podrazumeva zaštitu ovih institucija od plavljenja. U vezi s tim, mora se voditi računa o lokacijama na kojima se nalaze pomenuti vitalni sistemi i njihovoj ugroženosti od poplava.

u slučaju ugroženosti objekata u kojima su smešteni vitalni sistemi od izlivanja velikih voda, moraju se preduzeti određene mere privremene zaštite. U takve mere spada ograđivanje ovih objekata punjenim vrećama i dihtovanje svih otvora. Posebno je značajno obezbeđenje stalnog pristupa i saobraćajne veze pojedinih objekata sa gradom. Takođe treba voditi računa o obezbeđenju pomoćnih izvora energije, grejanja prostorija, vode, odvođenja kanalizacije, kao i drugih usluga neophodnih za nesmetan i siguran rad vitalnih objekata.l

Uspostavljanje radne procedure za civilnu zaštitu, policiju, protivpožarnu zaštitu, službe za popravke vitalnih sistema, medicinske i druge službe, pre, za vreme i posle poplave, uključuje:

raspored opreme i osoblja da bi se sprečio gubitak pristupa zbog plavljenja puteva, podzemnih prolaza i rušenja mostova.

13

obezbeđenje sredstava za poziv u pomoć obezbeđenje za evakuaciju, ili za zaštitu važnih podataka ili dokumenata koji se

nalaze u plavljenom prostoru, a odnosi se na statističke podatke, takse i poreze, sudske spise, podatke o službama, podatke o imovini, podatke o poslovanju i sl.

4.3.4. Aktivnosti na infrastrukturi

U okviru odbrane od poplava, moraju se preduzeti određene aktivnosti na komunalnoj infrastrukturi - električnim i vodovodnim instalacijama, gasovodu i dr. Osnovni cilj ovih mera je eliminacija opasnosti za ljudske živote, kao i ublaženje materijalnih šteta. Za aktivnosti na infrastrukturi mora se predvideti određena procedura, koja obuhvata sledeće:

definisani prostor gde prekid treba napraviti za svaku veličinu poplava uputstvo ko vrši prekid - vlasnik instalacija, osoblje javnih službi ili neko drugi preventivne mere koje svaki vlasnik treba da preduzme u okviru raspoloživog

vremena pre eventualne evakuacije, a koje se odnose na minimalizaciju šteta na uređajima i instalacijama zbog eventualnog ponovnog uključenja u pogon električne energije i drugih instalacija.

Procedura za način rada instalacija u periodu neposredno pre i tokom poplave, treba da uključi:

minimiziranje rizika i šteta koje su prouzrokovane neispravnim instalacijama redukovanje štete učinjene na opremi, u snabdevanju i funkcionalnoj spremnosti, održavanje uslužnih komunalnih sistema, povezanih sa funkcijom vitalnih

sistema.

4.3.5. Kontrola saobraćaja

U sklopu odbrane od poplava na posmatranom području, vrlo važnu ulogu ima kontrola saobraćaja. Kontrolom saobraćaja mogu se sprečiti saobraćajna zagušenja ili prekid komunikacija, što bi moglo ugroziti ili onemogućiti operaciju evakuacije stanovništva iz ugroženog područja. Pored toga, kontrola saobraćaja je neophodna i za sve ostale operacije odbrane od poplava, koje imaju zadatak smanjenja materijalnih šteta.

Identifikovanje potrebe u kontroli saobraćaja, pre, za vreme i odmah posle poplave obuhvata sledeće:

sprečavanje saobraćaja koji bi doneo nezgode u prostoru koji je već poplavljen, ili će biti poplavljen

uspostavljanje puteva za evakuaciju i ubrzavanje saobraćaja pri evakuaciji osposobljavanje pristupa prostoru koji se evakuiše za nesmetano kretanje,

spasavanje i drugi vitalni saobraćaj zabranu korišćenja oštećenih mostova i puteva kontrolisanje pristupa oštećenim područjimaUspostavljanje procedure za kontrolu saobraćaja zahteva da se: identifikuju prostori koje treba kontrolisati zavisno od očekivane veličine poplave

14

određuju lokacije gde će biti uspostavljena kontrola saobraćaja određuje eventualna odstupanja ili način kontrole koji će takođe biti od koristi specificira raspored osoblja, barikada i znakova da bi se pojačao efekat

neophodne kontrole i sredstava prisile opisuje proces za uspostavljanje sistema propusnica ili drugog načina za

ograničavanje ulaska u oštećene prostore posle poplave, za stanovnike i ostala ovlašćena lica.