n=704 (studenti psihologije Kosovska Mitrovica, Ranđelović D i Kostić P prema Fajgelj 2004, Mihailović 2004, Todorović, 1994 i elektronskih lekcija samih autora Ranđelović i Kostić, 2012)

Broj indeksa: /__/__/__/ Prezime i ime_____________________________________________________ # Pojam zavisnost, kao odnos između dve varijable je 31 širi od pojma korelacija 2 simetričan3 asimetričan 4 uži od pojma uzročnost 5 širi od pojma uzročnost 6 uži od pojma korelacija# Prema stepenu kontrole, varijable delimo na 31 zavisne 2 Nezavisne3 manipulativne 4 Kontrolne5 selektivne 6 registrovane# U opšte formalne principe klasifikacije spadaju 31 princip ukrštanja 2 princip isključivosti3 prinip doslednosti 4 princip iscrpnosti5 princip hijararhije 6 princip sistematičnosti# Prema Todoroviću, osnovni činioci istraživanja su 31 ispitanici 2 instrumenti3 varijable 4 Podaci5 tehnike 6 Objekti# Indikatorska varijabla je validna (valjana) ako 31 ima jasno operacionalno definisane indikatore 2 ima zadovoljavajuću relijabilnost3 predstavlja adekvatan odraz teorijske varijable 4 može da odrazi i najfinije razlike među ispitanicima

5 zaista meri ono što treba da meri 6višetruko merenje istih objekata daje iste ili slične vrednosti

# Koje vrste spoljnih varijabli razlikujemo prema poreklu? 31 varijable šuma 2 Nesistematske3 sistematke 4 Situacione 5 eksperimentatorke 6 Subjekt# Za korelaciju je karakteristično 31 može biti samo pozitivna ili negativna 2 predstavlja asimetričan odnos3 može biti nulta 4 predstavlja simetričan odnos5 predstavlja diskretnu vrednost 6 stvar je stepena

#Predmet našeg istraživanja je zadovoljstvo životom studenata Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Opredelićemo se za slučajni stratifikovani uzorak, sa paritetnim izborom. Šta od navedenog se odnosi na naš uzorak?

3

1 stratume će činiti studenti različitih katedri 2 odabir studenata unutar svakog stratuma je slučajan

3 stratumi će činiti studenti različitih godima studija 4iz svakog stratuma će se odabrati podjednak broj studenata

5iz svakog stratuma će se odabrati onoliko studenata koliki je njihov udeo u celoj populaciji

6 odabir studenata unutar svakog stratuma je kvotni

# U instrumentalne tehnike merenja spadaju 31 sistematsko posmatranje 2 fizički instrumenti3 opservacioni instrumenti 4 parametarske tehnike5 fiziološki instrumenti 6 psihološki instrumenti# Vrste validnosti koje Todorović pominje su 31 eksterna 2 retest3 konvergentna 4 diskriminativna5 konstruktna 6 interna

#Kada se na osnovu vrednosti jednog objekta na jednoj varijabli izračunava predviđena, tj. procenjena vrednost tog objekta na drugoj varijabli, koristićemo

1

1 univerijantnu analizu varijanse 2 korelacionu analizu3 faktorsku analizu 4 kanoničku analizu5 regresionu analizu 6 analizu kovarijanse# Podvrste slučajnog uzorka nisu 21 prosti 2 Kvotni3 stratifikovani 4 sistematski5 klasterski 6 Namerni# U primeru istraživanja pola i vremena reakcije , pol je 21 stimulus varijabla 2 Registrovana varijabla3 manipulativna varijabla 4 Selektivna varijabla5 nezavisna varijabla 6 Zavisna varijabla# Pregledni radovi su 21 zbornici radova 2 sekundarni izvori informacija3 članci u kojima se ne iznose novi empirijski podaci 4 primarni izvori informacija

5članci koji predstavljaju relativno detaljan izveštaj o nekom novom istraživanju

6prikazi releventnih udžbenika koji se odnose na zajedničku temu istraživanja

# Izbacite uljeze iz spiska vrsta istraživanja s obzirom na cilj 21 fundamentalna 2 arhivska3 eksplanatorna 4 eksplorativna5 parametarska 6 replikativna# U problemima predikcije važi .....zavisna varijabla : __?__ = nezavisna varijabla : __?____ 21 latentna varijabla 2 manifestna varijabla3 kriterijumska varijabla 4 supresor varijabla5 moderator varijabla 6 prediktorska varijabla

#Koje od navedenih tehnika kontrole konfundirajućih varijabli mogu da se primene isključivo kod eksperimentalnih nezavisnih varijabli?

2

1 homogenizacija 2 Uprosečavanje3 blokovanje 4 Sparivanje5 randomizacija 6 Repeticija# Racionalnost kao jedna od osobina naučnih istraživanja, podrazumeva 21 kritičnost 2 doslednost3 sistematičnost 4 preciznost5 logičnost 6 Kritičnost# Stivensonova psihofizička skala predstavlja primer 11 ordinalne skale 2 racio skale3 intervalne skale 4 nominalne skale5 apsolutne skale 6 semi-kvartilne skale# Koju je vrstu istraživanja u svom psihoterapeutskom radu najčešće primenjivao Sigmund Frojd? 11 analizu sadržaja 2 fundamentalno istraživanje3 studiju slučaja 4 primenjeno istraživanje5 arhivsko istraživanje 6 terensko istraživanje

#Ako ispitujemo razlike u stepenu izraženosti samopoštovanja između ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka (Severna, Centralna I Južna Srbija), onda je varijabla mesto stalnog boravka

2

1 spoljna 2 Kontrolna3 numerička 4 Nezavisna5 kategorička 6 Zavisna

#Kada je populacija koju ispitujemo u našem istraživawu homogena s obzirom na varijable koje su predmet merenja odna ćemo se opredeliti za

1

1 kvotni uzorak 2 sistematski slučajni uzorak3 pigodni uzorak 4 Klasterski uzorak5 sratifikovani proporcionalni uzorak 6 namerni uzorak# Dužina trajanja i cena koštanja istraživanja su ograničenja jednog kriterijuma za odabir veličine uzorka… 11 kriterijum tradicije 2 statistički kriterijum3 kriterijum stabilnosti 4 psihometrijski kriterijum5 kriterijum maksimalnosti 6 ni jednog od navedenih# Nivo preciznosti kategorizacije se može 21 sažimati 2 Slagati3 nulirati 4 razdeljivati5 objektivizovati 6 Množiti# Postoje dve glavne vrste kauzalnih odnosa među varijablama 21 kvalitativne 2 Direktne3 kvantitativne 4 Indirektne5 koralativni 6 Zavisni# Kod hijararhijskih klasifikacija postoje kategorije višeg i nižeg reda, odnosno 21 ‘’primarne’’ 2 ‘’manifestne’’3 ‘’rodovi’’ 4 ‘’sekundarne’’5 ‘’latatne’’ 6 ‘’vrste’’# Dve glavne matematičke mane ordinalnih podataka su 21 nemogućnost formiranja rang liste 2 nemogućnost pravljenja poredka među podacima3 ne postojanje prirodne nule (nulte mere) 4 neodređenost umnoška5 neodređenost razmaka 6 postojanje arbitrarno određene nule# U analogne mere se svrstavaju 21 ordinalne mere 2 intervalne mere3 nominalne mere 4 apsolutne mere5 racio mere 6 diskretne mere# Koje od pomenutih tehnika kontrole spoljnih varijabli se ne mogu koristiti u slučaju selektivnih varijabli 21 repeticija 2 blokovanje3 homogenizacija 4 uprosečavanje5 randomizacija 6 sparivanje# Poznata su dva kriterijuma validnosti indikatorske varijable 21 psihometrijski 2 hijararhijski3 statistički 4 teorijsko-operacionalni5 stabilnosti 6 logičko-empirijski# Kod postupka repeticije postoji mogućnost javljanje jedne nove vrste konfundirajuće varijable, koja se naziva 11 placebo 2 sekvenciona3 latinska 4 intrasubjektivna5 intersubjektivna 6 diferencijalna

#T-testom je proveravan značajnost razlika u nivou izraženosti latentne agresivnosti između muških i ženskih ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p<0.05. Ako znamo da je aritmetička sredina varijable latentna agresivnost za muškarce iznosila M=80,14, a za žene M=82,5, možemo zaključiti

2

1 žene su stat. značajno latentno agresivnije od muškaraca 2 muškarci su stat. značajno latentno agresivniji od žena3 razlika je statistički značajna, na nivou poverenja 95 % 4 razlika između ispitanika nije statistički značajna

5 razlika je statistički značajna, na nivou poverenja 99% 6varijable pol i latentna agresivnost su međusobno zavisne

# Metodologiju, baš kao metode, čine njena tri osnovna sastavna dela 31 logički 2 epistemološki3 psihometrijski 4 naučno-strategijski

5 statistički 6 ontološki# Savremena nauka o organizaciji uglavnom se diferencira u četiri osnovne grane, od kojih su tri 31 upravljanje ekonomijom 2 upravljenje ljudskim resursima3 upravljanje tehnologijom 4 upravljanje ljudskim ponašanjem

5 upravljanje bio-psihologijom 6upravljanje socio-emocionalnom stranom ljudskog funkcionisanja

# Plan realizacije istraživanja čine tri posebna, ali međusobno povezana i uslovljena dela 31 operativno-tehnički plan 2 plan rada na terenu3 plan sredstava 4 plan kadrova5 plan potrebnog prostora 6 plan potrebnog vremena# Postoji podela na naučna i stručna dela. U strogo naučna dela spadaju 31 stručni udžbenici 2 diplomski radovi3 naučne monografije 4 doktorske disertacije5 magistarski radovi 6 kongresni referati# U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvažnije grupe problema 31 problemi reminiscencije 2 problemi planiranja3 tehnološki problemi 4 metodološki problemi5 ekonomski problemi 6 problemi kadrova# Prema stepenu opštosti sadržaja koje izučava, metodologiju možemo sistematizovati na: 31 opštu metodiku psiholoških istraživanja 2 statistiku u psihologiji3 metodologiju nauka 4 opštu metodologiju naučnog saznanja

5 metodiku 6metodologiju naučnih istraživanja u prmenjenoj psihologiji

# Na ‘’tehnici varijabli’’ se zasnivaju 11 relacione hipoteze 2 deskriptivne hipoteze3 atributivne hipoteze 4 eksperimentalne hipoteze5 hipoteze sa heurističkim karakterom 6 varijabilne hipoteze# Informacija kao proces ima tri sukcesivne faze 31 primprema 2 Slanje3 dekomponovanje 4 Prenošenje5 primanje 6 Transformacija# Većina teorija istraživanja razlikuje dve globalne istraživačke faze 21 obrada rezultata istraživanja 2 preparativna faza3 projektovanje istraživanja 4 evaluativna faza5 korišćenje rezultata istraživanja 6 realizacija istraživanja# Tri osnovne uloge koje jedan naučnoistraživački projekat može imati su 3

1Proklamovanje društveno-prihvatljivih oblika komunikacije

2opisivanje naučnim jezikom svakodnevnih pojava I dogadjaja

3 otkrivanje do sada nepoznatih saznanja 4 proveravanje već poostojećih naučnih saznanja5 menjanje postojećeg naučnog fonda 6 proširivanje već postojećih naučnih saznanja# Opšta metodologija nauka izučava četiri metoda primenjljiva u svim naučnim oblastima. Koja su to tri? 31 opšti-konkretni dijalektički metod 2 sociometrijski metod3 analitičko –sinetički metod 4 metod modelovanja5 aksiomatski metod 6 logički metod# Po kriterijumu gnoseološke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na tri glavne vrste 31 simboli naučnih jezika 2 eksplikativni simboli3 implikativni simboli 4 instrumentalni simboli5 deskriptivni simboli 6 simboli uobičajnog jezika# U pogledu tipova i nivoa naučnog saznanja, tačne su sledeće konstatacije 2

1nučno objašnjenje je viši nivo nauč. saznanja od naučnog otkrića

2naučna klasifikacija je viši nivo saznanja od nauč. Objašnjenja

3 postoje četiri nivoa naučnog saznanja 4 naučno otkriće je najviši nivo naučnog saznanja

5 naučna deskripcija je najniži nivo naučnog saznanja 6na nivou nauč. opisa traga se za uzročno-posledičnim vezama

# Prema kriterijumu funkcije koju istraživanja mogu imati, istraživanja možemo sistematizovati u tri kategorije 31 eksploratoorna istraživanja 2 neeskperimentalna istraživanja3 akciona istraživanja 4 eksperimentalna istraživvanja5 interdisciplinarna istraživanja 6 integralna istraživanja# Svako istraživanje kao funkcionalni model ima svoje 31 subjekte 2 Objekte3 translacije 4 uloge koji nosioci imaju5 komunikacije 6 oraganizaciono-tehničke preduslove# Za prikupljanje podataka potrebnih za projektovanje istraživanja koriste se, najčešće, tri izvora 31 naučnoistraživački seminari 2 izučavanje postojeće literature o predmetu istraživanja3 stenogrami i zabeleške sa okruglih stolova 4 sistematsko posmatranje predmeta

5pregled rezultata vlastitih istraživanja vezanih za predmet istraž.

6informacije dobijene od ljudi sa iskustvom iz istraživane oblasti

# Strukturu projekta istraživanja, kao logičkog i epistemološkog sistema čine dva osnovna svojstva 21 sistematičnost 2 projekat kao naučni dokument3 doslednost 4 projekat kao operativno-organizacioni dokument5 saznajna dimenzija projekta 6 funkcionalna dimenzija projekta# Problem istraživanja, kao deo nacrta istraživanja treba da sadrži 31 operacionalno definisanje svih komponenata problema 2 diciplinarno određenje predmeta

3 presek osnovnih teorija i rezultata 4 definiciju značaja problematike koja se istražiuje5 hipotetičke stavove o problemu koji se istražuje 6 prostorno i vremensko dimenzioniranje problema# Kauzalne hipoteze se koriste kod istraživanja čiji naučni ciljevi dostižu nivo 21 naučnog opisa 2 naučnog objašnjenja3 naučnog otrića 4 naučne klasifikacije5 naučne tipologizacije 6 naučne prognoze# 1. faza u projektovanju istraživanja u širem smislu je 11 pravljenje plana istraživanja 2 definisanje predmeta istraživanja3 precizno definisanje problema 4 izrada nacrta istraživanja5 naručivanje istraživanja 6 odabir metoda i tehnika istraživanja# Prema funkcionalnom modelu istraživanja, koje su od operacija karakteristične za ispitivače? 21 obrađivanje podataka 2 registrovanje reakcija3 uspostavljanje situacije ispitivanja 4 odgovaranje na postavljena pitanja5 projektovanje istraživanja 6 preduzimanje akcije - primene rezultata# Osnovni kriterijumi razvrstavanja svih istraživanja dele se prema tri bitna obeležija 31 kriterijum ekonomičnosti 2 kriterijum primenjljivosti3 kriterijum funkcije istraživanja 4 kriterijum naučne oblasti5 kriterijum metodologije istraživanja 6 kriterijum cilja istraživanja# Način istraživanja, kao naučni dokument treba da sadrži 31 osnovne posebne metode 2 opštenaučne metode3 način izveštavanja o rezultatima 4 postupak obrade podataka5 postupak prikupljanja podataka 6 opšte metode posebnih nauka# Prema kriterijumu izvornosti izvori podataka se mogu sistematizovati na 31 privatne 2 Izvorne3 posredne 4 Izvedene5 javne 6 Interne# Osnovna karakteristika otvorenih izvora podataka je 1

1 o predmetu se zaključuje na osnovu nekih podataka 2namenjeni su užem krugu, ali ih mogu koristiti i druge osobe

3 potiču iz neposrednih zbivanja 4 namenjeni su opštoj upotrebi (štampa, radio, tv...)5 namenjeni su užem krugu osoba 6 koriste saznanja drugih o samom izvoru# Naručivanje istraživanja, kao istraživačka faza ne podrazumeva 21 uviđanje problema 2 prisustvo sredstava i želje da se problem reši3 jasno definisanje plana istraživanja 4 prenošenje problema5 prisustvo problema 6 predlog konkretnih metoda za izučavanje probelema# Tri od četiri najznačajnije grupe problema koji prate projektovanje istraživanja su 31 etički problemi 2 etnički problemi3 materijalni problemi 4 saznajni problemi5 društveni problemi 6 metodološki problemi# Nereprezentativni uzorci su 31 neslučajni uzorci 2 namerni uzorci3 slučajni uzorci 4 stratifikovani uzorci5 prigodni uzorci 6 sistematski uzorci# Kontrola podataka može biti 21 matematička 2 Psihološka3 opšta 4 Logička5 posebna 6 Tehnička# Operacionalno određenje predmeta istraživanja obavezno mora da obuhvati sledeće činioce 3

1 deskripciju hipotetičkih komponenata predmeta 2definisanje načina izbora uzorka za ispitivanje predmeta istraž.

3 analizu teorijskih saznanja o istraživanoj pojavi 4 vremensko dimenzioniranje predmeta5 činioce sadržaja predmeta 6 prostorno određenje predmeta# Posmatrani kao doprinosi nauci, doprinosi svakog konkretnog istraživanja mogu biti 21 socio-kulturalni doprinosti 2 doprinosi metodologiji3 teorijski doprinosi 4 društveni doprinosi5 doprinosi konkretnoj nauci 6 logičko-saznajani doprinosi# Planovi sredstava istraživanja sadrže: 31 plan finansija 2 plan tehničkih saradnika3 plan prostora 4 plan obuke saradnika ispitivača5 plan tehničke opreme 6 plan operativnih troškova

#

Odaberite statistički test i postupak za testiranje hipoteze: Postoji statistički značajna razlika u nivou izraženosti agresivnosti ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka. Varijabla agresivnost kontinualnla, s rasponom sirovih vrednosti od 30 do 150, a varijabla mesto stalnog boravka je kategorička, sa mogućim kategorijama: 1-Niš, 2-Severni deo Kosovske Mitrovice i 3- Kragujevac.

2

1 Faktorska analiza 2 Hi- kvadrat test3 T-test za sparene uzorke 4 F-test5 T-test za nezavisne uzorke 6 Analiza varijanse (ANOVA)# U istraživačkoj praksi je čest slučaj dvostruke selekcije saradnika. U tim slučajevima čini se: 21 preliminarni izbor saradnika 2 balansiranje uzorka kandidata3 poseban izbor za terenske saradnike a poseban za obradu 4 konačan izbor saradnika5 višeetapni model selekcije 6 ujednaćavanje grupa po parovima# Obuka naučno-stručnih saradnika se najčešće obavlja u dva dela: 21 uvodni deo obuke 2 praktični deo obuke

3 obuka za izradu projeka 4 obuka saradnika ispitivača5 obuka saradnika istraživača 6 obuka za realizaciju istraživanja

#Predistraživanje ima funkciju pripremanja terena za izvođenje istraživanja. U prvom redu kroz njega se proveravaju:

3

1 poutzdanost ispitanika 2 pripremljenost kadrova3 valjanost upotrebljenih metoda i tehnika istraživanja 4 celokupna organizacija na realizaciji projekta5 instrumenti 6 materijalno-tehnički resursi projekta

#U prikupljanju podataka (realizacije projekta) uspostavlja se kontakt između ispitivača i subjekta ispitivanja i to kroz dve relacije

2

1 provokacije 2 instruisanje ispitivača3 instruisanje ispitanika 4 Simulacije5 registrovanje reakcije 6 Saradnje# Temperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer... 11 nominalne skale 2 ordinalne skale3 intervalne skale 4 semi-intervalne skale5 racio skale 6 aditivne skale# Plan kadrova ima nekoliko kategorija saradnika. U njemu se posebno diferenciraju radne potrebe: 31 naručioca istraživanja 2 rukovodioca projekta3 ispitanika 4 saradnika ispitivača5 tehničkih saradnika 6 drutvene zajednice# U literaturi se sreće više saveta za kompoziciju centralnog dela naučnog rada. Ona ima uobičajno tri celine: 31 implikativni deo 2 sintetički deo3 eksplikativni deo 4 dekadna celina5 analitičko-eksperimentalna celina 6 perspektivna celina

#Ako r predstavlja koeficijent korelacije između dve varijable, a p nivo značajnosti, odnda ispis: r=-0.45, p>0,05, znači

2

1 Postoji pozitivna korelacija između varijabli 2 korelacija je stat. značajna, na nivou poverenja 95 %3 Postoji negativna korelacija između varijabli 4 korelacija nije statistički značajna5 Korelacija je statistički značajna, na nivou poverenja 99% 6 varijable su međusobno zavisne# Parametrijske statističke metode su 21 one koje se zasnivaju na modelu VNK 2 one koje se ne zasnivaju na modelu VNK3 hi-kvadrat test 4 metode deskriptivne statistike5 t-test 6 Mann-Whitneyev test# Tri su statistička paketa programa za obradu podataka: 31 SPSS 2 Exel3 SAS 4 Matrix5 Statistika 6 Lynx# Tri nauke među navedenim NISU, strogo uzevši, društvene: 31 Krivično pravo 2 Komunikologija3 Krinimologija 4 Genetika5 Porodično pravo 6 Ekološka psihologija# Kompletna randomizacija objekata istraživanja obuhvata: 31 slučajna selekcija 2 raspoređivanje objekata u jednu ili više grupa3 slučajna alokacija EG i KG 4 slučajni tretman eksperimentalne grupe5 slučajni tretman bilo koje grupe 6 slučajni tretman kontrolne grupe# Jednačenje grupa ima DVE osnovne funkcije u istraživanju: 21 kontrola korisne varijanse 2 jednačenje po nezavisnim varijablama3 jednačenje po kontrolnim varijablama 4 jednačenje po zavisnim varijablama5 kontrola determinacije zavisne varijable 6 kontrola neželjene varijanse# Zašto se koriste brojevi imesto slova za označavanje kategorija varijabli: 31 brže se unose brojevi od slova 2 postoji na tastaturi poseban numerički set3 ima manje brojeva za označavanje kategorija 4 brojevi zauzimaju manje mesta u memoriji5 sve se operacije vrše samo sa brojevima 6 lakše se vrši logička kontrola unosa varijabli# Osnovna matrica baze podataka sdrži: 21 varijable 2 Atribute3 kategorije 4 Stringove5 entitete 6 Numerale# Koeficijent korelacije mora da zadovolji tri uslova: 31 jednak je nuli ako ne postoji stohastička veza 2 jednak jedinici ako postoji funkcionalna veza3 neimenovan broj 4 između –1 i +1 ako veza nije funkcionalna5 decimalan broj 6 razlomljen broj# Statističke su hipoteze: 21 generalne 2 Pojedinačne3 nulte 4 Afirmativne5 posebne 6 Opšte# Statističkom odlukom se: 21 osporava greška tipa II 2 osporava nulta hipoteza3 prihvata nulta hipoteza 4 odbacuje nulta hipoteza5 prihvata greška tipa II 6 odbacuje greška tipa I# Sličnost empirijske i teorijske distribucije se (pr)ocenjuje: 31 grafički 2 t-testom3 hi-kvadrat testom 4 T-testom5 Kolmogorov-Smirnovljevim testom 6 F-testom

# Akciona istraživanja (AI) odlikuje: 31 AI nisu primenjena istraživanja 2 AI spajaju odlučioce i ostale učenike istraživa.3 AI ne teče paralelno sa društvenim akcijama 4 u AI se smenjuju akcije i istraživanje5 iz AI nema elborata i izveštaja za laike 6 u AI se smenjuju promene i razumevanje# Najveće su razlike između narednih vrsta isitraživanja: 31 kvalitativna – kvantitativna 2 ponovljiva – neponovljiva3 eksperimentalna – neeksperimentalna 4 prirodni eksperiment – neprirodni eksperiment5 laboratorijska – terenska 6 multivarijantni – univarijantni# Pri insceniranim manipulacijama nezavisnom varijablom klučni pojmovi su: 31 naivni subjekti 2 instruirani subjekti3 veštačka situacija 4 nevini subjekti5 životna situacija 6 lažni subjekti# Kontrola neželjene sistemske varijanse se postiže-1: 31 eliminacijom ispitanika 2 Aproksimacijom3 jednačenjem ispitanika 4 jednačenjem grupa5 randomizacijom 6 eliminacijom varijabli# Kontrola neželjene sistemske varijanse se postiže-2: 21 isključivanjem neželjene varijable iz nacrta 2 uključivanjem neželjene varijable u nacrt3 ispitanici upareni sami sa sobom 4 kontrolna grupa uparena sama sa sobom5 merenje neželjene varijanse 6 merenje željene varijanse# Prednosti laboratorijskih eksperimenata: 31 primena psiholoških testova 2 sprovođenje ergonomskih istraživanja3 visoka kontrola ponašanja ispitanika 4 visoka kontrola randomizacije ispitanika5 mogućnost korišćenja računara 6 mogućnost korišćenja posebne aparature# U terenskim eksperimentima može da...: 31 ispitanici ne budu svesni eksperimenta 2 se ispitanicima obezbedi potpuna anonimnost 3 ispitanici budu efikasno randomizirani 4 ispitanici budu efikasno uparivani5 bude visoka eksperimentaln kontrola 6 bude visoka kontrola zavisne varijable# Razlike između terenskih (TE) spram laboartorijskih ekesperimenata (LE): 31 LE se koriste za primenjena istraživanja 2 LE se koriste za bazična istraživanja 3 TE imaju bolju eksternu valjanost 4 LE imaju bolju internu valjanost5 LE maksimiziraju eksperimentalne varijable 6 TE minimiziraju eksperimentalne varijable# Odlike prirodnih ekesperimenata: 31 okolnosti nastale pre ili nezavisno od istraživača 2 okolnosti nastale voljom istraživača3 stvorene okolnosti...ne mogu namerno izazvati 4 stvorene okolnosti koje se ne smeju koristiti5 sprovode se u prirodi 6 elementarne nepogode su jedina mogućnost# U neeksperimentalnim istraživanjima (NEI) se obezbeđuje zaključivanje o uzročnosti jer...: 31 ne može postojati vremenski sled uslova-posled. 2 ne postoji korelacioni odnos uslova i posledice3 postoji vremenski sled uslova i posledice 4 postoji korelacioni odnos uslova i posledice

5postoji eleiminacija alternativnih zaključaka

6 ne postoji eleiminacija alternativnih zaključaka

# Vrste terenskih istraživanja: 31 hipotetičko, terensko testiranje 2 konfirmativna (kako i zašto)3 deskriptivna 4 eksplorativna (šta)5 komercijalno i naučno intervjuisanje 6 upitničko i strukturisano intervjuisanje# Vrste anketnih istraživanja: 31 lično intervjuisanje 2 people meter3 računarski podržano anketiranje (CADAC) 4 internet ankete5 računarski podržano lično anketiranje (CAPI) 6 telehonske ankete# Edukativno istraživanje će, najčešće, vršiti: 31 student-apsolvent psihologije 2 magistar psiholoških nauka3 asistent na opštoj psihologiji 4 doktor psiholoških nauka5 specijalista kliničke psihologije 6 student-demonstrator na opštoj psihologiji# Studija slučaja može da posluži za... 31 generisanje naučnih teorija 2 generisanje eksperimentalnih modela3 evaluaciju u socio-ekonemskim disciplinama 4 evaluaciju laboratorijskih eksperimenata5 proveru teorija i hipoteza 6 proveru laboratorijskih eksperimenata# Razlike kvantitativnih i kvalitativnih metoda su: 31 razlika između mernih instrumenata 2 kvantitativne metode mnogo bliže brojevima3 razlika između nivoa merenja 4 razlika između tehnika merenja5 kvantitativni podaci prikupljaju na osnovu sudova 6 kvantitativni podaci su na osnovu merenja# Kvalitativne metode se mogu prihvatiti kao naučne metode ako: 31 su prikupljeni podaci u istorijskom vremenu 2 su skupljeni podaci u sadašnjem vremenu3 podaci mogu poslužiti za stvaranje hipoteza 4 podaci služe za preliminarnu deskripciju5 su prikupljeni podaci u prošlom vremenu 6 se podaci mogu vezati za istoriju nauke# Naracija treba da omogući: 31 kombinovanje dugih i kratkih navoda ispitanika 2 prezentovanje brojeva u tabelama3 kombinovanje frekvencija i naracije 4 navode kao primere izjava samih učesnika5 prezentovanje tekstualnih informacije u tabelama 6 navode kao primeri izjava samih istraživača# Da bi naracija (priča) imala epistemološku vrednost mora poštovati izvesna pravila: 31 sistematičnost 2 analitičnost i kritičnost.3 slojevitost 4 Potpunost5 unutrašnju dramatiku 6 spoljašnju dramatiku

# Najčešće se kvantitativnim metodama prikupljanja podataka smatraju: 31 socijalni eksperiment 2 Sociometrija3 psihofizičko testiranje 4 analiza snova5 psihološko testiranje 6 razne skale# Vrste psiholoških testova: 31 grupni spram individualnih 2 projektivni spram strukturisanih3 psihofizički testovi spram fizioloških testova 4 testovi stanja spram testova osobina5 testovi sposobnosti spram testova ličnosti 6 testovi sposobnosti spram situacionih testova # Validnost svake stavke ponaosob obuhvaćena nazivom konstruktivne validnosti znači: 31 sve stavke imaju zajednički predmet merenja 2 zajedničko jezgro merenja3 zajedničke varijable 4 proveru faktorskom analizom5 zajedničke ispitanike 6 proveru diskriminativnom analizom# Merna svojstva stavki i testova najčešće znače: 31 težina stavke 2 Diskriminativnost3 pouzdanost 4 Objektivnost5 obim stavke 6 Subjektivnost# Vrste pitanja u upitnicima: 31 pitanjima sa poluotvorenim odgovorima (PPO) 2 pitanjima sa otvorenim odgovorima (POO)3 pitanjima sa višestrukim izborom (PVI) 4 pitanjima sa konstruisanim odgovorima (PKO)5 pitanjima sa jednostrukim izborom (PJI) 6 pitanjima sa izmišljenim odgovorima (PIO)# Formulacija pitanja se susreće sa sledećim problemima: 31 koren pitanja 2 dužina pitanja 3 grane pitanja 4 problem inkriminišućih ("nezgodnih”) tema5 broj reči u rečenici i broj rečenica u pitanju 6 problem nerešivih tema# Sociometrija obuhvata sledeće pojmove: 31 sociometrijski kriterijum 2 sociometrijski indeksi3 sociogram 4 Skalogram5 matrica varijabli 6 statistički indeksi# Najčešće spominjane kvalitativne metode su: 31 T-grupe 2 učesničko posmatranje3 fokus grupe 4 studija slučaja uz inkognito posmatranje5 grupe susretanja 6 studija slučaja# Praktična pitanja organizacije i sprovođenja fokus grupa: 31 Neki učesnici ne smeju učestvovati u diskusiji 2 Svi učesnici moraju učestvovati u diskusiji3 Moderator mora da bude diskutant 4 Moderator ne sme biti diskutant5 Diskutovanje uglas stvara dinamiku rada grupe 6 Nema diskutovanja uglas# U vezi procesa rada fokus grupe važno je poštovati ... 31 na početku treba "dati uvodni šlagvort” 2 diskusija grupe se ne sme snimati3 svaki uvod u rad grupe je štetan 4 diskusija se mora snimati.5 naručilac istraživanja može da bude član grupe 6 naručilac može da bude u susednoj prostoriji# Učesničko posmatranje... 31 može biti otvoreno ili inkognito 2 vrši se u laboratorijskoj sredini3 vrši se u "prirodnoj” sredini objekata 4 posmatrač se potpuno konformira sredini 5 mora uvek da bude otvoreno 6 posmatrač se distancira od sredine# Analizu sadržaja odlikuje: 31 nema interferencije sa posmatranom pojavom 2 matricu jedinica x varijable3 kodiranje teksta, odnosno poruka 4 šifrovanje ispitanika5 ma interferencije sa posmatranom pojavom 6 NxN matricu # Sintaksno–leksičko–lingvistička analiza sadržaja obuhvata: 31 rečenični sklop 2 formalni sadržaj testa3 konotativno i denotativno značenje rečenica 4 analizu sintakse5 morfologiju 6 gramatičku analizu# Semantička analiza sadržaja se odnosi na: 31 sadržaj naracije 2 denotativno značenje teksta3 kodnu šemu značenja 4 sadržaj testa5 kodnu šemu klasifikacije naracije 6 konotativno značenje teksta# Analiza arhivskih podataka odnosi se na: 31 primarne i sekundarne podatke 2 nije isto što i metaanaliza3 neinterakciju 4 teško se razlikuje od metaanalize5 Interakciju 6 objektivne i subjektivne podatke# Stavovi su naučene dispozicije a odlikuju ih...: 31 sadržaji su: kognitivni, afektivni i bihejvioralni 2 odgovori su: pozitivni ili negativni3 sadržaji su: nesvesni, verbalni i vrednosni 4 objekti su: situacije, institucije ili osobe5 objekti su: etički, etnički i socijalni 6 odgovori su: tačni ili netačni# Metode merenja stavova: 31 Ispitivanje javne scene 2 Psihofiziološke tehnike. („govor tela”) 3 Direktne (otvorene) metode 4 Indirektne (skrivene) metode5 Ispitivanje javnog mnjenja 6 Psihofizičke tehnike. („govor odela”)# Jedna od podela skala za merenje stavova je: 31 sumacione skale 2 kumulativne skale3 diskretne skale 4 skale prividno jednakih intervala5 kontinuirane skale 6 skale prividno nejednakih intervala# Podela skala prema imenu autora ili namene skale (osim Likertove) obuhvata: 3

1 Bogardusova skala deriviranih skorova 2 Guttmanova kumulativna skala 3 Bogardusova skala socijalne distance 4 Guttmanova skala sirovih skorova5 Thurstoneova "psihofizička" skala 6 Thurstoneova skalu socijalne distance# Za Bogardusovu skalu se mogu asocirati sledeći pojmovi: 31 socijalne veštine 2 Aditivnost3 socijalna distanca 4 Kumulativnost5 mogućnost socijalno-psihološke reprezentacije 6 mogućnost socijalno-patološke prezentacije# Za Gutmnovu skalu se mogu asocirati sledeći pojmovi: 31 skalogramska analiza 2 kumulativno skaliranje3 bihevioralna analiza 4 matrice podataka – skalograma5 multiplikativno 6 aditivno skaliranje# Za Terstonovu skalu se mogu asocirati sledeći pojmovi: 31 prividno jednaki intervali 2 Sociogram3 psihofizika 4 sudije-procenjivači5 metafizika 6 Skalogram# Za Litertovu skalu se mogu asocirati sledeći pojmovi: 31 odgovori se sabiraju da se dobije ukupni skor 2 Diferencija3 sami ispitanici su sudije-procenjivači 4 Skalogram5 sumacija je 6 afektivna komponente stava.# Pouzdanost merenja se izražava... 31 pouzdanošću interne konzistencije 2 pouzdanošću eksterne konzistencije3 test-retest pouzdanosti 4 retest-test pouzdanosti5 pouzdanošću paralelnih istraživanja 6 pouzdanošću paralelnih formi# Mogući su sledeći oblici nekompletnosti protokola istraživanja: 31 nedostaju čitave stranice protokola 2 nedostaje odgovor na važna pitanja (pol)3 nedostaju odgovori na više pitanja 4 nedostaje afilijacija autora5 nedostaje prezime i ime ispitanika 6 nedostaje rezime# Svi protokoli (upitnici) se pre unosa u baze moraju pregledati, a to podrazumeva: 31 utvrđivanje kompletnosti 2 odgovarajući softver3 "zatvaranje" otvorenih pitanja 4 odgovarajući hardver5 numerisanje i upisivanje šifara 6 tabeliranje kvanitativnih odgovora# Etička pitanja istraživanja podrazumevaju: 21 odnos prema autortetima 2 odnos prema istraživanjima3 odnos prema autorima 4 odnos prema izdavačima5 odnos prema ispitanicima 6 odnos prema institucijama

#“Nijedno istraživanje nije izvršeno u roku, sa sredstvima i rezultatima kako je predviđeno. Malo je verovatno da će vaše biti prvo”. Ovaj stav odražava ... zakon u oblasti naučnog istraživanja.

1

1 Vuntov 4 Frojdov2 Kaplanov 5 Stivensonov3 Marfijev 6 Golemanov# U eksperimentalnim istraživanjima najčešće greške nastaju zbog... 21 kvara uređaja 4 nepoznavanja računarskih programa2 neobučenosti istraživača da koriste uređaje 5 fizičkih smetnji u laboratoriji3 nepoznavanja statističke obrade podataka 6 razboljevanja laboratorijskih pacova# U istraživačko osoblje spadaju ... 31 Ispitanici 4 Intervjueri2 Mentori 5 Ocenjivači3 Anketari 6 Recezenti# Postoje dve osnovne grupe moralnih pitanja koja se postavljaju u istraživanju 21 moralan odnos prema životinjama 4 moralan odnos prema profesorima (mentorima)2 moralan odnos prema istraživanju samom 5 moralan odnos prema objektima istraživanja3 moralan odnos prema ispitanicima 6 moralan odnos prema istraživačkom osoblju# Studente ili članove naučnih (nastavnih kolektiva) treba potkrepiti da dobro rade na istraživanju... 31 dobro plaćanje 4 stalna kontrola rada2 mogušnost da učestvuju 5 Koautorstvo3 jasna upustva 6 plaćeno slanje na naučno-stručne skupove # Kako motivisati ispitanike za učešće u istraživanju 31 “slikanjem” za TV ili novine 4 pružanjem besplatnih saveta2 davanjem povratne informacije (opisa ličnosti) 5 upoznavanjem ispitanika sa istraživačima3 obraćanjem šefa projekta 6 nagradnim letovanjem za dve osobe# Ako se anketa sprovodi poštanski ispitanike treba osloboditi ili olakšati im... 21 plaćanja poreza 4 plaćanja poštarine2 slanja pisama 5 olakšati slanje popunjenih upitnika3 plaćanja telefonskih računa 6 olakšati im pristup internetu# Upitnici koji dolaze direktno sa terena su sirov materijal koji mora proći pripremne operacije... 31 svi upitnici se obeležaju nevidljivim mastilom 4 svi upitnici se numerišu2 svi upitnici se pre unosa skeniraju 5 svi upitnici se pre unosa pregledaju3 sva otvorena pitanja se, pri unosu, isključuju 6 sva otvorena pitanja se moraju zatvoriti# Podaci jednog ispitanika u bazi nazivaju se slogovi (eng. record), a podaci u slogu se zovu... 31 Polja 4 Statistici2 Indeksi 5 Alfanumerici3 Varijable 6 Parametri# Tri osnovne oblasti primene računara u istraživanju ponašanja su 3

1 u obradi podataka 4 u sprovođenju istraživanja2 u motivisanju ispitanika 5 u naučnoj produkciji 3 u popularizaciji nauke 6 u saopštavnju rezultata naučnoj javnosti# Primena računara naučnim istraživanjima je najčešća za ... 31 prezentaciju najrazličitih draži 4 statističku analizu podataka2 multivarijantnu analizu 5 faktorsku analizu 3 manipulisanje varijablama 6 analizi tekstualnih i netekstualnih poruka# Moralne odgovornosti istraživača spram istraživanjima su ... 31 traganje za znanjem 4 anonimnost ispitanika2 stalna „Analiza gubitaka i dobitaka“ 5 tačno izveštavanje o rezultatima istraživanja3 povremena „Analiza gubitaka i dobitaka“ 6 sprovođenje istraživanje na kompetentan način# Moralan odnos prema ispitanicima (objektima istraživanja) obuhvata 21 mentalni ili emocionalni stres ispitanika 4 neplaćanje ispitanika2 obmanjivanje ispitanika 5 nedavanje povratne informacije ispitanicima3 tortura ispitanika 6 iskorišćavanje slobodnog vremana ispitanika# Relevantnost podatka dobijenih istraživanjem ima tri aspekta: 31 scijentometrijski 4 Lični2 psihometrijski 5 Menadžerski3 naučni 6 Društveni# Informisana saglasnost ispitanika-učesnika nekog istraživanja se odnosi na... 31 informacije o tome šta se daje ispitaniku 4 informacije o načinu plaćanja za učešće2 informacije o tome šta se od ispitanika traži 5 dobrovoljnost učešća3 prezentovanje “Analize gubitaka i dobitaka” 6 mogućnost izlaska iz istraživačkog uzorka# Izlaznim intervjuom se ... 31 isptanici naknadno informišu o vrsti istraživanja 4 isptanici naknadno informišu o cilju istraživanja2 prevladava pretpljeni stres 5 smanjuje pretpljeni stres3 doprinosi se pouzdanosti istraživanja 6 doprinosi se validnost istraživanja

# Mohsova skala tvrdoće minerala, brzina sedimentacije krvi kao mera intenziteta oboljenja,... dobri su primeri 11 nominalnog nivoa merenja 4 log-intervalnog nivao merenja2 ordinalnog nivoa merenja 5 racio nivoa merenja3 intervalnog nivoa merenja 6 aditivnog nivoa merenja

#Prema Stevensovoj (1959) klasifikaciji mernih skala i statističkih tehnika, na ordinalnom nivou merenja nije opravdano koristiti

3

1 aritmetičku sredinu 4 rang korelaciju2 standardnu devijaciju 5 run test3 test znaka 6 t-test

# Koje od navedenih nivoa merenja nije definisao Stevenson 31 nominalni 4 racio2 aditivni 5 apsolutni3 log-intervalni 6 intervalni

# Model normalne raspodele je 31 važi samo za podatke koji potiču sa realnog brojnog niza 4 numerički2 diskretni 5 kategorički3 kontinuirani 6 važi za podatke na ordinalnom nivou merenja

# Kvalitativna istraživanja imaju funkciju 31 ekstrapolacije 4 predviđanja2 stvaranja hipoteza 5 deskripcije3 stvaranja teorija 6 verifikacije

#Ako r predstavlja koeficijent korelacije između dve varijable, a p nivo značajnosti, onda ispis: r=-0.45, p>0,05, znači...

2

1 Korelacija je stat. značajna, na nivou poverenja 99% 4 korelacija je stat. značajna, na nivou poverenja 95 %2 Postoji negativna korelacija između varijabli 5 korelacija nije statistički značajna3 Postoji pozitivna korelacija između varijabli 6 varijable su međusobno zavisne

# Nulte hipoteze sadrže iskaz o 21 primenjenim statističkim tehnikama 4 nepostojanju razlika između grupa u datoj populaciji2 postojanju povezanosti između varijabli 5 postojanju razlika između grupa u datoj populaciji3 nepostojanju povezanosti između varijabli 6 značajnosti korelacija između varijabli

# Alternativne hipoteze se dele na 21 usmerene 4 opšte2 istraživačke 5 posebne3 supstancijalne 6 neusmerene

# Sva istraživanja, s obzirom na strategiju, uslove i vremenski faktor možemo podeliti na 1 Fundamentalna i primenjena 4 Transferzalna i longitudinalna2 Eksperimentalna i neeksperimentalna 5 Kvantitativna i kvantitativna3 Laboratoriska i terenska 6 Edukativna i komercijalna

# Validnost istraživanja se danas rasčlanjuje na tri aspekta 31 prognostička validnost 4 pragmatična validnost2 interna validnost 5 eksterna vallidnost3 dijagnostička validnost 6 konstruktivna validnost

#Razlike između kvantitativnih i kvalitativnih metoda istraživanja se prevashodno odnose na nivo merenja koje one dostižu. I to

3

1 kvantitativne metode dostižu minimalno nominalni nivo 4 kvantitativne metode dostižu intervani nivo2 kvantitativne metode dostižu minimalno ordinalni nivo 5 kvalitativne dostigžu intervalni nivo

3 kvalitativne metode dostižu maksimalno ordinalni nivo 6 kvalitativne metode mogu da dostignu raci nivo# Za naraciju je karakteristično da 2

1 dostiže nominalni nivo merenja 4 je delimično kvantitativna metoda 2 dostiže ordinalni nivo merenja 5 ne dostiže ni jedan nivo merenja3 je ekstremno kvalitativna metoda 6 je najpouzdanija kvalitativna metoda# Osnovni eksperimentalni nacrt podrazumeva dva ključna poređenja 21 programske i poredbene grupe 4 pretesta i posttesta2 tehnika obrade i tehnika prikupkljanja podataka 5 inicijalnog i validacionog uzorka3 načina odabrira i vrste uzorka 6 uzroka i posledica ispitivanih pojava

# Laboratorijski eksperimenti, za razliku od terenskih su bolji 21 za ispitivanje pojava koja se teško mogu ponoviti 4 u maksimiziranju eksperimentalne varijanse2 u pogledu interne validnosti 5 u pogledu eksterne validnosti3 u pogledu pouzdanosti korišćenih instrumenata 6 za kontrolu neželjene varijanse

#Da bi anlulirali negativne posledice (emocionalni stres i obmanjivanje ispitanika) pri istraživanju ljudskog ponašanja, istraživači primenjuju strategije

3

1 struktuiranog inicijalnog intervjua 4 informisane saglasnosti2 ''bele laži'' 5 izlaznog intervja3 analize gubitaka i dobitaka 6 saznajne obmane

# Statističari pod univerzalnim terminom momenti distribucije podrazumevaju tri grupe podataka 31 mere diskriminativnosti 4 mere prosečnih odstupanja2 mere oblika distribucije 5 mere varijanse3 mere centralne tendencije 6 mere varijabilnosti

# Za deskripciju kategorijalnih varijabli se najčešće koriste 21 unimodalna distribucija 4 multimodalna distribucija2 Studentova distribucija 5 normalna distribucija3 binomna distribucija 6 Fisher – Snedecorova distribucija

# Razlika između testova ličnosti i testova sposobnosti često se formuliše kao razlika između 31 testova brzine 4 Testova snage2 testova tipične aktivnosti 5 testova maksimalne aktivnosti3 testova inicijalnog ocenjivanja 6 Testova finalnog ocenjivanja

# Po formatu ocenjivanja, stavke testa se dele na tri osnovna formata 31 binarni 4 Intervalni2 nominalni 5 Polimodalni3 ordinalni 6 Unimodalni

# Kada se uzme u obzir samo analiza teksta,postoji specifična dvotomna podela metode i tehnike analize sadržaja 21 kvantitativna analiza 4 analiza ikoničkog materijala2 sintaksno-leksička analiza 5 analiza verbalnog materijala3 kvalitativna analiza 6 semantička analiza

# Tokom specificiranja kategorija za analizu sadržaja, istraživač mora razmotriti tri pitanja 21 pojedinačna nasuprot višestrukoj klasifikaciji 4 predefinisane nasuprot izvedenim kategorijama2 metoda odabira ključnih pojmova 5 određivanje semantičke valjanosti3 generisanje probne kodne šeme 6 korišćenje postojećih rečnika za analizu sadržaja.

# Glavni izvori pristrasnosti arhivskih podataka su 31 neverodostojsnost protokola zbog nehomogenih kategorija 4 mogućnost uticaja situacionih faktora2 stereotipije nosioca poruke 5 selektivno odlaganje3 selektivno preživljavanje 6 prilagođavanja ponašanja ispitanika situaciji ispitivanja

# Statistička značajnost je verovatnoća da će se napraviti 11 greška tipa I 4 valjan rezultat2 greška tipa II 5 pouzdan rezultat3 greška u statističkom zaključivanju 6 neopravdana generalizacija

#Merena je razlika u izraženosti latentne agresivnost muških i ženskih studenata. Mm (aritmetička sredina za muške studente)iznosila je 80,138. Mž (aritmetičke sredina za ženske studente) iznosila je 83,01. Vrednost T testa bila je -2.075, a sig (značajnost) 0,039. Na osnovu ovih rezultata zaključujemo

2

1 ženski studenti su latentno agresivniji od muških 4 T test je statistički značajan na nivou poverenja 99%2 Muški studenti su latentno agresivniji od ženskih 5 T test je statistički značajan na nivou poverenja 95%

3Nema razlike u latentnoj agresivnosti muških i ženskih studenata

6 T test nije statistički značajan

#Kod pisanja istraživačkih izveštaja, ispod naslova rada, pored imena i prezimena autora i koautora obavezno stoji i

1

1 e-mail svih autora/koautora 4 Zvanje2 brojevi telefona autora 5 IBN broj3 afilijacija 6 adresa institucije u kojoj autor/koautor radi

# Pod društvenim, odnosno socijalnim naukama se podrazumevaju... : 31 sociologija 2 politikologija 3 književnost 4 Istorija5 lingvistika 6 socijalna psihologija# Empirijska istraživanja u svakoj nauci zasnivaju se prvenstveno u cilju: 31 stvaranja naučnih hipoteza 2 stvaranja naučnih teorija3 prikupljanja iskustvenih podataka 4 prikupljanja mentalističkih podataka5 potvrđivanja naučnih teorija 6 potvrđivanja naučnih hipoteza# Dva osnovna epistemološka pristupa u metodologiji istraživanja ponašanja su: 21 konativizam 2 Kognitivizam3 iracionalizam 4 racionalizam

5 biheviorizam 6 Empirizam# Skalu filozofskih disciplina čine...: 31 Biologija - izučavanje živog sveta 2 Logika - izučavanje procesa saznanja3 Ontologija – izučavanje bića 4 Epistemologija – teorija naučnog saznanja5 Gnoseologija – teorija saznanja postojećeg 6 Numerologija – teorija kvantifikacije znanja# Osnovni epistemološki principi su: 31 pojedinačnost 2 Opštost3 subjektivnost 4 Objektivnost5 potvrdljivost 6 proverljivost i odbacivost# Kojim metodama se služi zdrav razum 31 Metod intuicije 2 Metod racionalnosti 3 Metod autoriteta 4 Metod objektivnosti5 Metod istrajnosti 6 Metod kritičnosti# Za definiciju nauke su od presudne važnosti tri postulata ili aksioma: 31 stvarnost postoji 2 stvarno je ono što mislimo da postoji3 verovanje dominira naukom 4 istina je osnovna vrednost nauke5 stvarnost je moguće saznati 6 stvarnost je moguće menjati# Operacionalne definicije su za empirijska istraživanja važne zato što ... 31 istraživanja ne postoje bez iskustvenih podataka 2 su preduslov kvantifikacije3 istraživanja postoje i bez iskustvenih podataka 4 su preduslov proverljivosti istraživanja5 su preduslov verovatnoće 6 su preduslov nominacije# Izvori individualnih razlika: 31 instrumenti merenja 2 greške procenjivanja su izvor3 socijalno funkcionisanje objekta 4 greške merenja su izvor5 fiziološko i neurohemijsko funkcionisanje objekta 6 objekt posmatranja i merenja je izvor # Trijas koji je nezaobilazan u empirijskim istraživanjima u naukama o ponašanju je: 31 merenje 2 individualne razlike3 obrada 4 statistika5 projekat 6 rezultat# Ako postoji korelacija između dve varijable to znači... 31 neka treća utiče na obe 2 obe su uzroci treće3 jedna od njih je uzrok drugoj 4 jedna je uzrok trećoj, a posledica druge5 jedna od njih je posledica druge 6 druga je i uzrok i posledica prve i treće # U formalnoj teorija merenja dva su imena najznačajnija: 21 Stenli Stivens 2 Kris Fajer3 Stenli Edvards 4 Norman Majer5 Kris Rizer 6 Norman Kembel# U definiciji merenja bitne su tri odrednice.: 31 upoređuju se dve skale 2 dodeljivanje numerala3 dodeljivanje se vrši saglasno naučnim zakonima 4 numerali se dodeljuju sistemima ili objektima5 Upoređuju se dva sistema ili objekta 6 numerali se sidre ili jenače# Postoje dve vrste grešaka merenja: 21 slučajne greške 2 statističke greške3 sistematske greške 4 praktične greške5 namerne greške 6 objektivne greške# Merne skale mogu da budu: 21 usaglašene 2 neusaglašene3 izbalansirane 4 rebalansirane5 kontinuirane 6 diskretne# Tri od četiri nivoa merenja po Stivensu su: 31 skalski 2 nominalni3 reskalsi 4 ordinalni5 intervalni 6 iracionalni# Kako dokazati da je inteligencija, kao osobina ličnosti, merljiva? 31 dovoditi je u relacije s kriterijumima uspešnosti učenja 2 dovoditi je u relacije s teorijama uspešnosti3 dovoditi je u relacije s kriterijumima profesionalne

uspešnosti 4 dovoditi je u relacije s teorijama profesionalne

uspešnosti5 dovoditi je u relacije s drugim, neintelektualnim,

osobinama ličnosti6 dovoditi je u relacije s teorijama ličnosti

# Metodološki skale se validno mogu deliti na... 31 kategorijalne i merne 2 diskretne i kontinuirane 3 kategorijalne i binarne 4 binarne i kontinuirane5 kontinuirane i diskretne 6 harmonijske i geometrijske# Osnovne pretpostavke multivarijatne statistike u naukama o ponašanju su... 31 kontinuirane skale 2 normalne distribucije3 linearne veze 4 nelinearne veze5 diskretne skale 6 bimodalne raspodele# Između fizičkog merenja i merenja ponašanja postoje razlike: 31 različite su metode merenja 2 različite su operacije merenja3 različiti su predmeti merenja 4 različite su definicije merenja5 različite su relacije merenja 6 različite su operacionalizacije merenja

# Creswell (2003) sugeriše da postoje tri karakteristična načina na koji se piše pregled literature 31 teorijski 4 Psihometrijski

2 metateorijski 5 Integrativan3 longitudinalni 6 Metodološki# Mohsova skala tvrdoće minerala, brzina sedimentacije krvi kao mera intenziteta oboljenja,... dobri su primeri 11 nominalnog nivoa merenja 4 log-intervalnog nivao merenja2 ordinalnog nivoa merenja 5 racio nivoa merenja3 intervalnog nivoa merenja 6 aditivnog nivoa merenja

#Prema Stevensovoj (1959) klasifikaciji mernih skala i statističkih tehnika, na ordinalnom nivou merenja nije opravdano koristiti

3

1 aritmetičku sredinu 4 rang korelaciju2 standardnu devijaciju 5 run test3 test znaka 6 t-test

# Kvalitativna istraživanja imaju funkciju 31 ekstrapolacije 4 Predviđanja2 stvaranja hipoteza 5 Deskripcije3 stvaranja teorija 6 Verifikacije

#Ako r predstavlja koeficijent korelacije između dve varijable, a p nivo značajnosti, onda ispis: r=-0.45, p>0,05, znači...

2

1 Postoji pozitivna korelacija između varijabli 4 korelacija je statistički značajna, na nivou 95 %2 Postoji negativna korelacija između varijabli 5 korelacija nije statistički značajna3 Korelacija je statistički značajna, na nivou 99% 6 varijable su međusobno zavisne

# Nulte hipoteze sadrže iskaz o 21 primenjenim statističkim tehnikama 4 nepostojanju razlika između grupa u datoj populaciji2 postojanju povezanosti između varijabli 5 postojanju razlika između grupa u datoj populaciji3 nepostojanju povezanosti između varijabli 6 značajnosti korelacija između varijabli

# Alternativne hipoteze se dele na 21 usmerene 4 Opšte2 istraživačke 5 Posebne3 supstancijalne 6 Neusmerene

# Sva istraživanja, s obzirom na strategiju, uslove i vremenski faktor možemo podeliti na 31 Fundamentalna i primenjena 4 Transferzalna i longitudinalna2 Eksperimentalna i neeksperimentalna 5 Kvantitativna i kvantitativna3 Laboratoriska i terenska 6 Edukativna i komercijalna

# Validnost istraživanja se danas rasčlanjuje na tri aspekta 31 prognostička validnost 4 pragmatična validnost2 interna validnost 5 eksterna vallidnost3 dijagnostička validnost 6 konstruktivna validnost

#Razlike između kvantitativnih i kvalitativnih metoda istraživanja se prevashodno odnose na nivo merenja koje one dostižu. I to

3

1 kvantitativne metode dostižu minimalno nominalni nivo 4 kvantitativne metode dostižu intervani nivo2 kvantitativne metode dostižu minimalno ordinalni nivo 5 kvalitativne dostigžu intervalni nivo3 kvalitativne metode dostižu maksimalno ordinalni nivo 6 kvalitativne metode mogu da dostignu raci nivo

# Za naraciju je karakteristično da 21 dostiže nominalni nivo merenja 4 je delimično kvantitativna metoda 2 dostiže ordinalni nivo merenja 5 ne dostiže ni jedan nivo merenja3 je ekstremno kvalitativna metoda 6 je najpouzdanija kvalitativna metoda# Osnovni eksperimentalni nacrt podrazumeva dva ključna poređenja 21 programske i poredbene grupe 4 pretesta i posttesta2 tehnika obrade i tehnika prikupkljanja podataka 5 inicijalnog i validacionog uzorka3 načina odabrira i vrste uzorka 6 uzroka i posledica ispitivanih pojava# Najčešći tipovi pogrešnih eksperimantalnih nacrta su 31 nacrt sa randomiziranimn blokovima 4 nacrt bez posttesta2 hibridni nacrt 5 nacrt sa jednom grupom3 nacrt sa simulacijom pretesta 6 nacrt bez kontrolne grupe

# Za faktorske nacrte važi da su 21 pojačavači željene varijanse 4 bez uticaja na varijansu 2 nacrti sa više zavisnih varijabli 5 nacrti bez nezavisnih varijabli3 nacrti sa više nezavisnih varijabli 6 prigušavači neželjene varijanse

# Laboratorijski eksperimenti, za razliku od terenskih su bolji 21 za ispitivanje pojava koja se teško mogu ponoviti 4 u maksimiziranju eksperimentalne varijanse2 u pogledu interne validnosti 5 u pogledu eksterne validnosti3 u pogledu pouzdanosti korišćenih instrumenata 6 za kontrolu neželjene varijanse

#Da bi anlulirali negativne posledice (emocionalni stres i obmanjivanje ispitanika) pri istraživanju ljudskog ponašanja, istraživači primenjuju strategije

3

1 struktuiranog inicijalnog intervjua 4 informisane saglasnosti2 ''bele laži'' 5 izlaznog intervja3 analize gubitaka i dobitaka 6 saznajne obmane

# Za deskripciju kategorijalnih varijabli se najčešće koriste 21 unimodalna distribucija 4 multimodalna distribucija2 Studentova distribucija 5 normalna distribucija3 binomna distribucija 6 Fisher – Snedecorova distribucija

#Varijable supresori koje se prepoznaju na osnovu analize outputa višestruke regresije imaju sledeće karakteristike

3

1 oni imaju regresioni koeficijent različit od nule 4 oni imaju regresioni koeficijent jednak nuli

2koeficijent korelacije sa kriterijumom znatno manji (po apsolutnoj vrednosti) od regresionog koeficijenta

5koeficijent korelacije sa kriterijumom ima drugačijipredznak od regresionog koeficijenta

3koeficijent korelacije sa kriterijumom ima isti predznak kao regresioni koeficijent

6koeficijent korelacije sa kriterijumom znatno veći od regresionog koeficijenta

# Razlika između testova ličnosti i testova sposobnosti često se formuliše kao razlika između 21 testova brzine 4 Testova snage2 testova tipične aktivnosti 5 testova maksimalne aktivnosti3 testova inicijalnog ocenjivanja 6 Testova finalnog ocenjivanja

# Po formatu ocenjivanja, stavke testa se dele na tri osnovna formata 31 binarni 4 Intervalni2 nominalni 5 Polimodalni3 ordinalni 6 Unimodalni

# Kada se uzme u obzir samo analiza teksta,postoji specifična dvotomna podela metode i tehnike analize sadržaja 21 kvantitativna analiza 4 analiza ikoničkog materijala2 sintaksno-leksička analiza 5 analiza verbalnog materijala3 kvalitativna analiza 6 semantička analiza

# Tokom specificiranja kategorija za analizu sadržaja, istraživač mora razmotriti tri pitanja 31 pojedinačna nasuprot višestrukoj klasifikaciji 4 predefinisane nasuprot izvedenim kategorijama2 metoda odabira ključnih pojmova 5 određivanje semantičke valjanosti3 generisanje probne kodne šeme 6 korišćenje postojećih rečnika za analizu sadržaja.

# Glavni izvori pristrasnosti arhivskih podataka su 31 neverodostojsnost protokola zbog nehomogenih kategorija 4 prilagođavanja ponašanja ispitanika situaciji ispitivanja2 stereotipije nosioca poruke 5 selektivno odlaganje3 selektivno preživljavanje 6 mogućnost uticaja situacionih faktora

#Istraživači koji na osnovu stavova žele da predviđaju ponašanje vode računa o dva principa kojima se može povećati prediktivnost

2

1 doslednost 4 Ekvivokacija2 agregacija 5 Kompetentnost3 kompatibilnost 6 Opštost

# Statistička značajnost je verovatnoća da će se napraviti 11 greška tipa I 4 valjan rezultat2 greška tipa II 5 pouzdan rezultat3 greška u statističkom zaključivanju 6 neopravdana generalizacija

#Merena je razlika u izraženosti latentne agresivnost muških i ženskih studenata. Mm (aritmetička sredina za muške studente)iznosila je 80,138. Mž (aritmetičke sredina za ženske studente) iznosila je 83,01. Vrednost T testa bila je -2.075, a sig (značajnost) 0,039. Na osnovu ovih rezultata zaključujemo

2

1 ženski studenti su latentno agresivniji od muških 4 T test je statistički značajan, nivo poverenja 99%2 Muški studenti su latentno agresivniji od ženskih 5 T test je statistički značajan, nivo poverenja 95%3 Nema razlike u agresivnosti M/@ studenata 6 T test nije statistički značajan

# Kod pisanja istraživačkih izveštaja, ispod naslova rada, imena i prezimena autora i koautora obavezno stoji i 11 e-mail svih autora/koautora 4 zvanje2 brojevi telefona autora 5 IBN broj3 afilijacija 6 adresa institucije u kojoj autor/koautor radi

# Istraživanja se, teorijski, utemeljuju na nekom filozofskom pravcu koji se u metodologiji zove... 21 temelj 4 fundament2 perspektiva 5 temeljac3 osnova 6 paradigma# Kvantitaivni pristup u istraživanjima karakteriše... 31 skinerizam 4 empirizam2 frojdizam 5 traženje zakonomernosti koje važe za sve3 jungizam 6 operacionalizam# Kvalitativni pristup u istraživanjima karakteriše... 31 naracija 4 klasifikacije2 implikacija 5 negacija3 kategorizacije 6 eksplikacija# Za kvalitativna istraživanja se podrazumeva ... 31 istraživanje u laboratoriji 4 hermeneutički krug2 istraživanje na terenu 5 psihoanalitiččki krug3 implikacija 6 eksploracija# Projekt istraživanja, osim opisa strukture sadrži i sledeće elemente... 31 način uzorkovanja objekata 4 hipoteze istraživanja2 metode analize podataka 5 metode sinteze podataka3 način randomiziranja objekata 6 teze istraživanja# Reprezentativni zaključci istraživanja ponašanja mogu se generalizovati na... 31 druga vremena 4 druga istraživanja2 na druge uzroke 5 druge situacije3 sa ljudi na životinje 6 druge ljude# Izvori ugrožavanja interne validnosti su... 31 maturacija 4 senzacija2 senzitizacija 5 instrumentacija3 desenzitizacija 6 laboratizacija# Osnovni izvor ugrožavanja eksterne validnosti istraživanja je... 11 nereprezentativnost uzorka 4 nereprezentativnost metoda

2 nereprezentativnost varijabli 5 nereprezentativnost tehnika3 nereprezentativnost ispitanika 6 nereprezentativnost situacija# Neki autori smatraju da postoje tri vrste hipoteza u naukama o ponašanju... 31 o sličnosti između grupa 4 o povezanosti varijabli2 o razlici između grupa 5 o nepovezanosti varijabli3 o distribuciji varijabli 6 o operacionalizaciji varijabli# Postoje dva načina za formiranje nezavisnih grupa... 21 randomizacija 4 uprosečavanje2 verifikacija 5 razlikovanje3 standardizacija 6 jednačenje# Ideje za problem istraživanja dolaze iz... 31 intuicije 4 postojećih teorija2 literature 5 uverenja i stavova3 predanja i običaja 6 svakodnevnog života# U naukama o ponašanju ljudi za jedinice analize obično se koriste tri termina... 31 uzorci istraživanja 4 entiteti2 ispitanici. 5 objekti istraživanja3 populacije istraživanjja 6 subjekti istraživanjja# Socijalni izvori ugrožavanja interne validnosti su... 31 rivalitet 4 razmena iskustava2 senzibilizitet 5 razmena ispitanika3 demoralizacija 6 junačenje# Latentne varijable su... 31 crte 4 indikanti2 genotipi 5 hipotetički konstrukti3 fenotipi 6 faktori# Cilj istraživanja se formuliše... 31 „...da utvrdi, objasni, opiše, ispita...” 4 „...da proveri teoriju...”2 “...da izgradi teoriju...” 5 “...da potvrdi teoriju...”3 „...da doprinose ili poboljša...” 6 “...da dokaže nalaze i rezultate...”# Kvalitativna istraživanja se sprovode kada je... 31 o pojavi koja se istražuje ima dovoljno znanja 4 pojava potvrđuje sva postojeća znanja2 o pojavi koja se istražuje nema dovoljno znanja 5 pojava izuzetak od svih postojećih znanja3 kada je populacija veoma mala 6 kada je populacija veoma velika# Problem istraživanja definiše u obliku... 31 „Da li A utiče na B?” 4 „Da li je A povezano sa B?”2 „“Da li A i B zavise od C?” 5 „“A i B zavise od C?”3 „A utiče na B?” 6 „A je povezano sa B?”# Iz postojeće literature istraživač treba, za svoj istraživački projekat, da preuzme... 31 uzorke 4 metode2 pojmove 5 hipoteze3 probleme 6 Zadatke.# Postoje tri karakteristična načina na koji se piše pregled literature... 31 praktični 4 integrativan2 teorijski 5 metodički3 eksternalan 6 metodološki# Tipovi istraživanja su... 31 upitnička 4 eksperimentalna2 neposredno posmatračka 5 studija slučaja3 posredno posmatračka 6 utemeljena teorija# Metode (tehnike) prikupljanja podataka su... 31 narativno 4 testovi2 anketa 5 intervjui, 3 mešovita 6 analiza sadržaja# Osnovni nedostatak nacrta sa ponovljenim merenjima su... 31 efekat kontrasta 4 efekat vežbanja2 efekat sličnosti 5 efekat zamora3 efekat nevežbanja 6 efekat odmora# Varijable reakcije u istraživačkim projektima obično imaju status... 11 zavisnih varijabli 4 latentnih varijabli2 intervenišućih varijabli 5 manifestnih varijabli3 nezavisnih varijabli 6 operacionalizovanih varijabli# Cilj se odnosi na... istraživanja, dok se problem odnosi na... 21 laboratorijski aspekt 4 naučni aspekt2 narativni aspekt 5 teorijski aspekt3 terenski aspekt 6 praktični aspekt# Među niže navedenim varijablama u istraživanjima tri mogu da budu isključivo nezavisne... 31 uspeh u školi 4 starost2 pol 5 sreća3 intelektualni staus 6 zdravstveni staus# Stimulus varijable u istraživačkim projektima obično imaju status... 11 latentnih varijabli 4 zavisnih varijabli2 manifestnih varijabli 5 intervenišućih varijabli

3 operacionalizovanih varijabli 6 aktivnih varijabli# Manifestne varijable su... 31 indikanti 4 crte2 hipotetički konstrukti 5 genotipi3 faktori 6 fenotipi# Operacionalizacija hipoteza od istraživača zahteva... 31 intuiciju 4 zvanje mr ili dr2 znanje 5 inventivnost3 ekstrasenzorno iskustvo 6 iskustvo# Jednačenje po distribuciji frekvencija znači ujednačavanje... 31 aritmetičke sredine 4 standardne greške2 varijanse 5 standardne devijacije3 kutrozisa 6 skjunesa# Jedinica analize u naukama o ponašanju mogu da budu ... 31 ljudske grupe 4 životinje2 pojedinci u grupi 5 životinje u čoporu3 pojedinci 6 ljudi i životinje u interakciji# Atributi, svojstva jedinica posmatranja u naukama o ponašanju nazivaju se... 31 genotipi 4 osobine2 konstrukti 5 konstante3 varijable 6 fenotipi# Iz teorijske perspektive se izvodi opšti teorijski pristup istraživanjima. Ima tri opšta pristupa... 31 kvalitativni 4 posredni2 kvantitativni 5 neposredni3 mešoviti 6 prečicom# Pod društvenim, odnosno socijalnim naukama se podrazumevaju... : 31 sociologija 2 politikologija 3 književnost 4 Istorija5 lingvistika 6 socijalna psihologija# Empirijska istraživanja u svakoj nauci zasnivaju se prvenstveno u cilju: 31 stvaranja naučnih hipoteza 2 stvaranja naučnih teorija3 prikupljanja iskustvenih podataka 4 prikupljanja mentalističkih podataka5 potvrđivanja naučnih teorija 6 potvrđivanja naučnih hipoteza# Dva osnovna epistemološka pristupa u metodologiji istraživanja ponašanja su: 21 konativizam 2 Kognitivizam3 iracionalizam 4 racionalizam 5 biheviorizam 6 Empirizam# Skalu filozofskih disciplina čine...: 31 Biologija - izučavanje živog sveta 2 Logika - izučavanje procesa saznanja3 Ontologija – izučavanje bića 4 Epistemologija – teorija naučnog saznanja5 Gnoseologija – teorija saznanja postojećeg 6 Numerologija – teorija kvantifikacije znanja# Osnovni epistemološki principi su: 31 Pojedinačnost 2 opštost3 Subjektivnost 4 objektivnost5 Potvrdljivost 6 proverljivost i odbacivost# Kojim metodama se služi zdrav razum 31 Metod intuicije 2 Metod racionalnosti 3 Metod autoriteta 4 Metod objektivnosti5 Metod istrajnosti 6 Metod kritičnosti# Za definiciju nauke su od presudne važnosti tri postulata ili aksioma: (3) 31 stvarnost postoji 2 stvarno je ono što mislimo da postoji3 verovanje dominira naukom 4 istina je osnovna vrednost nauke5 stvarnost je moguće saznati 6 stvarnost je moguće menjati# Tri su teorije istine: (3) 31 teorija konkordacije 2 teorija diskursa3 teorija korespondencije 4 teorija koherentnosti5 duhovna teorija istine 6 pragmatička teorija istine# Operacionalne definicije su za empirijska istraživanja važne zato što ... 31 istraživanja ne postoje bez iskustvenih podataka 2 su preduslov kvantifikacije3 istraživanja postoje i bez iskustvenih podataka 4 su preduslov proverljivosti istraživanja5 su preduslov verovatnoće 6 su preduslov nominacije# Dva su načina gradnje teorije: 21 odozgo na dole 2 induktivno-hipotetičko-deduktivni 3 odozdo na gore 4 Inkluzivni5 induktivni 6 Ekskluzivni# Iz iskustvenih podataka zaključuje se uzročnost na osnovu... 31 vremenski sled: uzrok pa posledica 2 vremenski sled: posledica pa uzrok 3 uzrok i posledica povezani su kovarijacijom 4 uzrok i posledica povezani su varijacijom5 eliminacija plauzibilnih alternativnih uzroka 6 afirmacija plauzibilnih alternativnih uzroka# Razumevanje ponašanja se oslanja na tri osnovna pristupa: 31 holistički pristup 2 idiografski pristup, 3 analitički pristup 4 nomotetski pristup, 5 pristup da je delatnost ljudi nesvesna 6 pristup da je delatnost ljudi voljna i svesna

# Slučaj možemo razmatrati na tri načina: 31 Hipotetički 2 statistički3 Matematički 4 empirijski5 Artistički 6 praktični# Praktična delatnost ljudi se zasniva na: 31 interakciji organizma i okoline 2 hemijskim procesima3 reakciji organizma na okolinu 4 svesnim procesima5 fizičkim procesima 6 nesvesnim procesima# Izvori individualnih razlika: 31 instrumenti merenja 2 greške procenjivanja su izvor3 socijalno funkcionisanje objekta 4 greške merenja su izvor5 fiziološko i neurohemijsko funkcionisanje objekta 6 objekt posmatranja i merenja je izvor # Trijas koji je nezaobilazan u empirijskim istraživanjima u naukama o ponašanju je: 31 merenje 2 individualne razlike3 obrada 4 Statistika5 projekat 6 Rezultat# Ako postoji korelacija između dve varijable to znači... 31 neka treća utiče na obe 2 obe su uzroci treće3 jedna od njih je uzrok drugoj 4 jedna je uzrok trećoj, a posledica druge5 jedna od njih je posledica druge 6 druga je i uzrok i posledica prve i treće # Postoje dve vrste grešaka merenja: 21 slučajne greške 2 statističke greške3 sistematske greške 4 praktične greške5 namerne greške 6 objektivne greške# Merne skale mogu da budu: 21 Usaglašene 2 neusaglašene3 Izbalansirane 4 rebalansirane5 Kontinuirane 6 diskretne# Tri od četiri nivoa merenja po Stivensu su: 31 Skalski 2 nominalni3 Reskalsi 4 ordinalni5 Intervalni 6 iracionalni# U nivoima merenja tri su mere centralne tendencije: 31 Medijana 2 aritmetička sredina3 Mod 4 rang5 standardna sredina 6 raspon# U nivoima merenja tri su mere raspršenja : 31 standardna devijacija 2 procenti3 devijaciona standardizacija 4 procenat varijacije 5 Percentili 6 indeks varijacije# Između fizičkog merenja i merenja ponašanja postoje sličnosti: 31 slične su operacije merenja 2 slični su predmeti merenja3 slične su relacije merenja 4 slične su metode merenja5 slične su definicije merenja 6 slični su rezultati merenja# Kako dokazati da je inteligencija, kao osobina ličnosti, merljiva? 31 dovoditi je u relacije s kriterijumima uspešnosti učenja 2 dovoditi je u relacije s teorijama uspešnosti3 dovoditi je u relacije s kriterijumima profesionalne

uspešnosti 4 dovoditi je u relacije s teorijama profesionalne

uspešnosti5 dovoditi je u relacije s drugim, neintelektualnim,

osobinama ličnosti6 dovoditi je u relacije s teorijama ličnosti

# Metodološki skale se validno mogu deliti na... 31 kategorijalne i merne 2 diskretne i kontinuirane 3 kategorijalne i binarne 4 binarne i kontinuirane5 kontinuirane i diskretne 6 harmonijske i geometrijske# Monotone transformacije skala merenja ne menjaju značajno...: 31 koeficijente varijacije 2 koeficijente korelacije 3 f testove 4 F testove5 T testove 6 t testove# Epistemologija je 21 teorija naučnog saznanja 4 teorija saznanja postojećeg2 izučavanje bića i postojećeg, znanje o postojećem 5 meta-naučna disciplina3 Nauka o vrednostima koje pridajemo znanju 6 prirodno-naučna disciplina# [ta od navedenog ne spada u opšte epistemološke principe 11 opštost 4 proverljivost i odbacivost2 objektivnost 5 sistematičnost3 preciznost i pouzdanost 6 uverljivost

#Kada u naučnim istraživanjima koristimo konstrukte kao: stavovi, motivacija, agresivnost…oni obično imaju status

1

1 kvantitativno izražene varijable 4 demografskih varijabli2 manifestnih varijabli 5 direktno merene varijable3 kontrolnih varijabli 6 latentnih varijabli # Za uspešnu operacionalizaciju merenja latentnih varijabli važno je 31 raspolagati sa dobrim teorijskim definicijama latentne 4 poznavati njene manifestne korene

varijable

2 posedovti odgovarajuće psihometrijsko iskustvo 5što bolje poznavati pojavu (u opštim i posebnim manifestacijama)

3neprekidno unapređivati teorijske definicije i poznavanje pojave

6 poznavati načine direktne kvantifikacije

# S obzirom na opšti pristup sva istraživanbja delimo na 31 kvantitativna 4 mešovita2 eksperimentalna 5 kvalitativna3 neeksperimentalna 6 laboratorijska# Interna validnost se ne primenjuje na 21 eksplorativne studije 4 biografske studije2 deskriptivne studije 5 eksperimentalne studije3 korelacione studije 6 kros-kulturalne studije# Mortalitet – „ispadanje” ispitanika tokom istraživanja može biti 21 mehanički 4 slučajni2 statički 5 selektivni3 kvazimehanički 6 namerni# Ako je istraživanje eksperimentalnog tipa, grupe će se formirati 11 ujednačavanjem po proseku 4 prigodno2 statističko ujednačavanje 5 uparivanjem3 rangiranjem 6 randomizacijom# Pretnje internoj valjanosti istraživanja u nacrtu sa više poredbenih grupa mogu se otkloniti 31 uvođenjem jedne ili više poredbenih grupa 4 primeniti neku od tehnika jednačenja grupa.

2 kompletnom randomizacijom 5onemogućiti kontakt između programske i poredbene grupe

3 eksperimentalnoj grupi uvesti placebo efekat 6 stratifikacijom# Tehnike jednačenja grupa su 21 randomizacija 4 jednačenje po distribuciji frekvencija2 jednačenje po parovima 5 randomizacija po blokovima3 jednačenje po broju elemenata 6 jednačenje po standardnoj devijaciji # Efekti redosleda, kao nedostatak nacrta sa ponovljenim merenjima obuhvataju 31 efekat kontrapozicije 4 efekat dvosmernosti2 efekat zamora 5 efekat polarizacije3 efekat kontrasta 6 efekat vežbanja# U nacrte kvazieksperimentalnih istraživanja spadaju 31 nacrt sa neekvivalentnim grupama 4 nacrt prekinutih vremenskih serija2 nacrt sa regresionim diskontinuitetom 5 nacrt sa ekvivalentnim grupama3 eksperimentalni nacrt 6 randomizirani nacrt# Laboratorijski eksperimenti su bolji od terenskih 31 u pogledu interne validnosti 4 u maksimiziranju eksperimentalne varijanse2 U kontroli neželjene varijanse 5 u pogledu eksterne validnosti3 kod fundamentalnih istraživanja 6 kod primenjenih istraživanja # Eksterno validni zaključci mogu se generalizovati na 31 samo na identične situacije 4 druge prostore 2 samo na slične okolnosti 5 druge ljude3 druga istraživanja 6 druge situacije # Neeksperimentalna istraživanja pre svega karakterišu 31 predikcija 4 manipulacija nezavisnom varijablom2 traženje uzročne veze 5 manji stepen kotrole uslova3 otkrivanje strukture 6 apsolutna kontrola uslova# Kao vrste terenskih istraživanja pominju se 31 evaluaciono istraživanje 4 komparativna analiza2 eksplorativna 5 studija slučaja3 konfirmativna 6 deskriptivna# Evaluativno istraživanje je prvenstveno 31 primenjeno 4 terensko2 teorijsko 5 eksperimentalno3 kvazieksperimentalno 6 deskriptivno# Kvantitativne metode mogu da postignu minimalno 11 bilo koji nivo merenja 4 nominalni nivo merenja2 intervalni nivo merenja 5 apsolutni nivo merenja3 racio nivo merenja 6 ordinalni nivo merenja # Šta ne spada u kvantitativne metode prikupljanja podataka 21 Terstonova skala stavova 4 studija slučaja2 skale procene 5 psihološko testiranje3 učesničko posmatranje 6 fokus grupe# Za odbacivanje ili zadržavanje nulte hipoteze „u opticaju” su dva nivoa značajnosti 21 0,01 4 0,12 0,02 5 0,53 0,04 6 0,05# Greške u oblasti statističkog odlučivanja su vrlo precizno definisane kao 21 greške tipa I 4 greške tipa B2 greške tipa II 5 greška merenja

3 greške tipa A 6 standardna greška# Statistička značajnost je verovatnoća da će se napraviti 11 standardna greška 4 greške tipa B2 greška tipa II 5 greška merenja3 greška tipa A 6 greška tipa I# Preciznost uzorka zavisi od 21 veličine uzorka 4 metode biranje uzorka2 sastava uzorka 5 pristrasnosti tokom sprovođenja uzorkovanja3 strukture uzorka 6 osobina ličnosti istraživača # Za analizu sociometrijskih podataka koriste se tri klasične metode 31 sociogram 4 analiza sadržaja2 analiza grupnih odnosa 5 sociometrijska matrica3 sociometrijski indeksi 6 kvantitativna obrada# Standardizovani intervjui su pogodniji od nestandardizovanih za 31 poređenje ispitanike međusobno 4 prikupljanje celovitih i detaljnih podataka o pojedincu2 analiziranje razvoja neke pojave tokom vremena 5 prikupljanje incijalnih podataka o nekoj pojavi3 gradnju teorije 6 proveravanje neke teorije ili hipoteze# Intervjui prema nameni za koju se sprovode, odnosno prema njihovom sadržaju mogu biti 31 klinički intervju 4 intervju prilikom zapošljavanja2 Struktuirani intervju 5 nestruktuirani intervju3 poluatandardizovani intervju 6 intervju sa ekspertima# Šta ne spada u deskriptivnu statistiku 31 Aritmetička sredina 4 F-test2 Standardna devijacija 5 Regresiona analiza3 T-test 6 Frekvence# Devijacioni skorovi su vrednosti ispitanika na nekoj varijabli iskazani kao 21 Razlike u odnosu na aritmetičku sredinu te varijable 4 Sličnosti između prvog i završnog merenja2 centrirani skorovi 5 Pravi skorovi merenja3 Razlike između početnih i naknadnih merenja 6 Decentrirani skorovi# Mere varijabilnosti su 31 varijansa 4 medijana2 semikvartilni opseg 5 standardna devijacija3 mod 6 aritmetička sredina# Statistički testovi kojima se ispituje sličnost distribucije sa normalnom su 21 Man-Witnijev test 4 Kolmogorov–Smirnovljev test2 Momirovićev test razlika 5 Hi-kvadrat test3 F-test 6 W test Shapiroa i Wilksa# Korelacija može biti 31 Pozitivna 4 modalna2 Negativna 5 nulta3 nesimetrična 6 simetrična# U slučaju „The Literary Digesta” (1936.) primenjen je 21 Prost slučajni uzorak 4 Kvotni uzorak2 Sistematski slučajan uzorak 5 Klasterski uzorak3 Neslučajni uzorak 6 Prigodni uzorak# Uobičajni nivoi poverenja kod testiranja hipoteza su 21 5% 4 90%2 1% 5 99%3 0.5% 6 95%# Nulta hipoteza u istraživanju je obično 2

1tvrdi da postoji povezanost između zavisne i nezavisne varijable

4tvrdi da ne postoji povezanost između zavisne i nezavisne varijable

2 identična istraživačkoj hipotezi 5 nepovezana sa alternativnom hipotezom3 potpuno suprotna istraživačkoj hipotezi 6 obeležena sa H1# Kvantitativne metode u pogledu niva merenja postižu 21 minimalno ordinalni nivo merenja 4 bilo koji nivo merenja2 minimalno nominalni nivo merenja 5 racio nivo merenja3 optimalni nivo merenja 6 intervalni nivo merenja# Akciona istraživanja 21 su fundamentalna istraživanja 4 nisu povezana sa nikakvom društvenom akcijom2 teku striktno po planu istraživanja 5 su primenjena istraživanja3 se prilagođavaju toku akcije 6 Su isto što i evaluativna istraživanja# Pilot istraživanja se sprovode 3

1Radi utvrđivanja početnih vrednosti raznih parametara istraživanja

4radi pronalaženja uzočne veze između zevisne i nezavisne varijable

2 Tokom konstrukcije mernih instrumenata 5 nakon sprovođenja glavnog istraživanja 3 Radi nalaženja ''referentnog okvira'' istraživane pojave 6 kada nije moguće sprovesti glavno istraživanje# U edukativna istraživanja spadaju 21 naručena istraživanja 4 komercijalna istraživanja2 maturski radovi 5 disertacije3 eseji 6 seminaski radovi# Za pojam uzročnosti usko su vezani pojmovi 21 namernog uzorkovanja 4 nužnosti

2 indeterminizma 5 neophodnosti3 slučajnog uzorkovanja 6 determinizma# Stevensonova (Stanley S. Stevens) teorija merenja se označava kao 11 probabilistička 4 reprezentaciona2 operacionalistička 5 psihometrijska3 matematička 6 praktična# Tmperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer 11 nominalne skale merenja 4 apsolutne skale merenja2 racio skale merenja 5 ordinalne skale merenja3 intervanle skale merenja 6 semiordinalne skale merenja# Aritmetička sredina se može računati samo na 11 nominalnom nivou merenja 4 bilo kom nivou merenja2 ordinalnom nivou merenja 5 intervalnom nivou merenja3 semiintervalnom nivo merenja 6 semiordinalnom nivou merenja# Nacrt analize kovarijanse 21 podrazumeva da se u pretestu mere i kontrolne varijable 4 je statistička zamena za jednačenje grupa2 je nacrt bez pretesta 5 se ne primenjuje kod intervalnih varijabli

3 Podrazumeva da se u pretestu mere samo zavisne varijable 6podrazumeva da se u posttestu mere samo zavisne varijable

# Kod faktorskih nacrta 31 postoji jedna nezavisna varijabla 4 nema zavisnih varijabli2 analiziraju se i interpretiraju galvni efekti 5 nema nezavisnih varijabli3 analiziraju se i interpretiraju efekti interakcije 6 postoji više nezavisnih varijabli# Kotrlolna grupa je suvišna u 31 hibridnim nacrtima 4 faktorskim nacrtima2 nacrtima sa ponovljenim merenjima 5 nacrtima analize kovarijanse3 nacrtima unutar subjekata 6 nacrti van subjekta# Šta ne spada u tehnike prikupljanja podataka 31 studija sličaja 4 Testovi2 narativno istraživnje 5 Upitnici3 anketa 6 neposredno posmatranje# Koji su logički uži pojmovi od pojma varijabla 21 atomi 4 Klasa2 entiteti 5 Atributi3 jedinjenje 6 Grupa# Jedinice posmatranja u naukama o ponašanju mogu biti 31 ljudi 4 dijalog 2 životinje 5 georgafske celine

3 stimulusi 6 Diskurs# Analogni pojmovi pojmu latentne varijable su 31 hipotetički konstrukt 4 Genotip2 latentne crte 5 Fenotip3 indikatori 6 manifestne varijable# Kao intervenišuće varijable ponekad se koriste 21 nezavisne varijable 4 moderatorske varijable2 zavisne varijable 5 medijatorske varijable3 kontrolne varijable 6 egzogene varijable# Pre nego što se postave hipozeze istraživanja u naučno-istraživačkom projektu moraju biti jasno postavljeni 31 problem istraživanja 4 predmet istraživanja2 ciljevi istraživanja 5 metode analize podataka3 značaj istraživanja 6 instrumenti istraživanja# ResearchIndex je 31 osnovana na Stanford Univerzitetu 4 specijalizovana za društvene nauke2 komercijalna bibliotečka baza 5 osnovana u NEC Research Institute3 specijalizovana za informatičke nauke 6 besplatna bibliotečka baza# Sva istraživanja s obzirom na opšti pristup se mogu podeliti na 31 neeksperimentalna 4 kvalitativna2 mešovita 5 kvantitativna3 eksperimentalna 6 loboratorijska i terenska# Numeričke skale procene mogu se podeliti na 21 deskriptivne 4 atomističke2 sintetičke 5 holističke3 analitičke 6 elementarističke# U čisto kvalitativne metode ne spadaju 31 skale procene 4 fokus grupe2 studija slučaja 5 učesničko posmatranje3 skale stavova 6 sociometrija# Projektivni testovi ličnosti su 31 nestruktuirani 4 najčešće pedagoški2 najčešće klinički 5 struktuirani3 DAT 6 TAT# Jedan od pristupa određivanja veličine uzorka naziva se tehnika β nivoa.Ovaj pristup ima u vidu prvensveno 21 distribuciju pojedinih atributa u populaciji 4 vrstu istraživanja

2 pouzdanost statističkog testa 5 statističku grešku tipa I3 veličinu efekta 6 moć statističkog testa# Slabije strukturisani intervjui se smatraju pogodnijim za 31 poređenje ispitanika međusobno 4 analiziranje razvoja neke pojave tokom vremena2 proveru neke teorije ili hipoteze 5 Prikupljanje incijalnih podataka o nekoj pojavi3 prikupljanje celovitih i detaljnih podataka o pojedincu 6 za gradnju teorije# Dubinski (eng. indepth) interviju podrazumeva 31 fiksni izbor kategorija odgovora 4 tok i sadržaj intervijua su unapred precizno određeni2 nestandardizovani interviju 5 standardizovani interviju

3 da ispitanik određuje kategorije koje se beleže 6ispitanik može da se usredsredi na pitanja koja su njemu važna

# Fajglj ističe da je fokus grupa 31 kvalitativna metoda 4 kvanititativna metoda2 diskusiona grupa 5 grupni interviju 3 grupa od 12-18 članova 6 grupa od 6-10 članova# Neke od normi koje se moraju poštovati u diskusiji unutar fokus grupe su 31 svi učesnici moraju učestvovati u diskusiji 4 moderator ne sme biti diskutant2 moderator mora biti aktivan diskutant 5 nema diskutovanja uglas3 samo oni koji se prvi jave imaju pravo reči 6 Svako može slobodno i bez ustezanja uglas diskutovati# Svaka analiza sadržaja mora posedovati sledeće karakteristike 31 naučnost 4 pouzdanost2 objektivnost 5 sistematičnost3 opštost 6 kritički pristup# Konkordanca je spisak reči 21 koje su korišćene u tekstu 4 sa prefiksom prezimena autora teksta2 u literaturi 5 sa referencom u tekstu gde se reč nalazi3 sa početnim slovom imena autora 6 sa kontekstom u kome se reč javlja# Kombinacija randomizacije i eksperimentalne manipulacije 21 maksimizira neželjenu varijansu 4 nije primenljiva u eksperimentalnim nacrtima2 minimizira eksperimentalnu varijansu 5 maksimizira eksperimentalnu varijansu3 slabi tačnost i osetljivost statističkog zaključivanja 6 minimizira neželjenu varijansu# Istraživanja se, teorijski, utemeljuju na nekom filozofskom pravcu koji se u metodologiji zove... 21 temelj 4 fundament2 perspektiva 5 temeljac3 osnova 6 paradigma# Među navedenim teorijskim osnovama istraživanja tri su nova! (3) 31 asocijacionizam 4 kognitivizam2 biheviorizam 5 funkcionalizam3 strukturalizam 6 psihoanaliza# Među navedenim tri teorijska utemeljnja su opštedruštvena, ne samo psihološka. Koja? 31 pozitivizam 4 humanizam2 biologizam 5 pragmatizam3 konstrutivizam 6 evolucionizam# Među navedenim bihevirizma PRIHVATA tri pojma. Koja? 31 analiza 4 spekulacija2 eksperiment 5 sinteza 3 statstika 6 intuicija# Kvantitaivni pristup u istraživanjima karakteriše... 31 skinerizam 4 empirizam2 frojdizam 5 traženje zakonomernosti koje važe za sve3 jungizam 6 operacionalizam# Kvalitativni pristup u istraživanjima karakteriše... 21 naracija 4 klasifikacije2 implikacija 5 negacija3 kategorizacije 6 eksplikacija# Za kvalitativna istraživanja se podrazumeva ... 31 istraživanje u laboratoriji 4 hermeneutički krug2 istraživanje na terenu 5 psihoanalitiččki krug3 implikacija 6 eksploracija# Projekt istraživanja, osim opisa strukture sadrži i sledeće elemente... 31 način uzorkovanja objekata 4 hipoteze istraživanja2 metode analize podataka 5 metode sinteze podataka3 način randomiziranja objekata 6 teze istraživanja# Reprezentativni zaključci istraživanja ponašanja mogu se generalizovati na... 31 druga vremena 4 druga istraživanja2 na druge uzroke 5 druge situacije3 sa ljudi na životinje 6 druge ljude# Izvori ugrožavanja interne validnosti su... 31 maturacija 4 senzacija2 senzitizacija 5 instrumentacija3 desenzitizacija 6 laboratizacija# U pojmu konstruktivizma dominiraju... 31 spekulacije, uopšte 4 značenja-objašnjenja, uopšte

2 značenja-objašnjenja svoje okoline 5 spekulacije o svojoj okolini3 spekulacije o sebi 6 značenja-objašnjenja sebe# Osnovni izvor ugrožavanja eksterne validnosti istraživanja je... 11 nereprezentativnost uzorka 4 nereprezentativnost metoda2 nereprezentativnost varijabli 5 nereprezentativnost tehnika3 nereprezentativnost ispitanika 6 nereprezentativnost situacija# Neki autori smatraju da postoje tri vrste hipoteza u naukama o ponašanju... 31 o sličnosti između grupa 4 o povezanosti varijabli2 o razlici između grupa 5 o nepovezanosti varijabli3 o distribuciji varijabli 6 o operacionalizaciji varijabli# Postoje dva načina za formiranje nezavisnih grupa... 21 randomizacija 4 uprosečavanje2 verifikacija 5 razlikovanje3 standardizacija 6 jednačenje# Ideje za problem istraživanja dolaze iz... 31 intuicije 4 postojećih teorija2 literature 5 uverenja i stavova3 predanja i običaja 6 svakodnevnog života# U naukama o ponašanju ljudi za jedinice analize obično se koriste tri termina... 31 uzorci istraživanja 4 entiteti2 ispitanici. 5 objekti istraživanja3 populacije istraživanjja 6 subjekti istraživanjja# Socijalni izvori ugrožavanja interne validnosti su... 31 rivalitet 4 razmena iskustava2 senzibilizitet 5 razmena ispitanika3 demoralizacija 6 junačenje# Latentne varijable su... 31 crte 4 indikanti2 genotipi 5 hipotetički konstrukti3 fenotipi 6 faktori# Cilj istraživanja se formuliše... 31 „...da utvrdi, objasni, opiše, ispita...” 4 „...da proveri teoriju...”2 “...da izgradi teoriju...” 5 “...da potvrdi teoriju...”3 „...da doprinose ili poboljša...” 6 “...da dokaže nalaze i rezultate...”# Kvalitativna istraživanja se sprovode kada je... 31 o pojavi koja se istražuje ima dovoljno znanja 4 pojava potvrđuje sva postojeća znanja2 o pojavi koja se istražuje nema dovoljno znanja 5 pojava izuzetak od svih postojećih znanja3 kada je populacija veoma mala 6 kada je populacija veoma velika# Problem istraživanja definiše u obliku... 31 „Da li A utiče na B?” 4 „Da li je A povezano sa B?”2 „“Da li A i B zavise od C?” 5 „“A i B zavise od C?”3 „A utiče na B?” 6 „A je povezano sa B?”# Iz postojeće literature istraživač treba, za svoj istraživački projekat, da preuzme... 31 uzorke 4 metode2 pojmove 5 hipoteze3 probleme 6 zadatke# Postoje tri karakteristična načina na koji se piše pregled literature... 31 praktični 4 integrativan2 teorijski 5 metodički3 eksternalan 6 metodološki# Postoje tri računarske verzije „Psiholoških apstrakata”... 31 PsycSCI 4 PsycLIT2 PsycABST 5 PsycINFO3 PsycSECU 6 PsycFIRST# Tipovi istraživanja su... 31 upitnička 4 eksperimentalna2 neposredno posmatračka 5 studija slučaja3 posredno posmatračka 6 utemeljena teorija# Metode (tehnike) prikupljanja podataka su... 31 narativno 4 Testovi2 anketa 5 intervjui, 3 mešovita 6 analiza sadržaja# Osnovni nedostatak nacrta sa ponovljenim merenjima su... 31 efekat kontrasta 4 efekat vežbanja2 efekat sličnosti 5 efekat zamora3 efekat nevežbanja 6 efekat odmora# SocioFakt. referiše samo radove iz domena... 31 psihologije 4 biosociologije2 fizike 5 kriminologije3 biopsihologije 6 društvene statistike# Bolest se tretira kao stanje u... 31 medicini 4 veterini2 kliničkoj psihologijii 5 socijalnoj psihologiji

3 klasičnoj psihijatriji 6 antipsihijatriji# Varijable reakcije u istraživačkim projektima obično imaju status... 11 zavisnih varijabli 4 latentnih varijabli2 intervenišućih varijabli 5 manifestnih varijabli3 nezavisnih varijabli 6 operacionalizovanih varijabli# Cilj se odnosi na... istraživanja, dok se problem odnosi na... 21 laboratorijski aspekt 4 naučni aspekt2 narativni aspekt 5 teorijski aspekt3 terenski aspekt 6 praktični aspekt# Među niže navedenim varijablama u istraživanjima tri mogu da budu isključivo nezavisne... 31 uspeh u školi 4 starost2 pol 5 sreća3 intelektualni staus 6 zdravstveni staus# Stimulus varijable u istraživačkim projektima obično imaju status... 11 latentnih varijabli 4 zavisnih varijabli2 manifestnih varijabli 5 intervenišućih varijabli3 operacionalizovanih varijabli 6 aktivnih varijabli# Manifestne varijable su... 31 indikanti 4 crte2 hipotetički konstrukti 5 genotipi3 faktori 6 fenotipi# Operacionalizacija hipoteza od istraživača zahteva... 31 intuiciju 4 zvanje mr ili dr2 znanje 5 inventivnost3 ekstrasenzorno iskustvo 6 iskustvo# Jednačenje po distribuciji frekvencija znači ujednačavanje... 31 aritmetičke sredine 4 standardne greške2 varijanse 5 standardne devijacije3 kutrozisa 6 skjunesa# Primenom računara bibliotečke informacija su dostupne u obliku... 31 interneta 4 bibliografskih baza2 digitalnih biblioteka 5 metabaza3 elektronskih časopisa 6 metaanaliza# Jedinica analize u naukama o ponašanju mogu da budu ... 31 ljudske grupe 4 životinje2 pojedinci u grupi 5 životinje u čoporu3 pojedinci 6 ljudi i životinje u interakciji# Atributi, svojstva jedinica posmatranja u naukama o ponašanju nazivaju se... 31 genotipi 4 osobine2 konstrukti 5 konstante3 varijable 6 fenotipi# Iz teorijske perspektive se izvodi opšti teorijski pristup istraživanjima. Ima tri opšta pristupa... 31 kvalitativni 4 posredni2 kvantitativni 5 neposredni3 mešoviti 6 prečicom# Ontologija kao filozofska disciplina predstavlja 21 Izučavanje vrednosti koje pridajemo znanju 2 teoriju naučnog saznanja3 teoriju saznanja postojećeg 4 izučavanje bića i postojećeg5 kako saznajemo, odnosno kako stičemo znanje 6 znanje o postojećem# Osnovni ciljevi epistemologije su 21 utvrđivanje porekla naučnog saznanja 2 procenjivanje vrednosti znanja3 ocenjivanje vrednosti naučnog saznanja 4 određivanje normi i kriterijuma naučnog saznanja5 ocenjivanje logičke doslednosti procesa saznanja 6 pronalaženje istinitih naučnih činjenica# Termin konkatenacije može se objasniti kao 21 suprotan pojam pojmu adicija 2 povezivanje uzroka i polsedice neke pojave3 preciziraju se konkretne operacija spajanja 4 spajanje svojstava ili mera 5 nema predpostavljanja konkretne operacije konekcije 6 spajanje dve ili više varijabli# Kao statistička zamena za jednačenje grupa koriste se 11 nacrt bez pretesta 2 nacrt sa neekvivalentnom kontrolnom grupom3 kvazieksperimentalni nacrt 4 faktorski nacrt5 klasični eksperimentalni nacrt 6 nacrt analize kovarijanse# Jednačenje grupa po zavisnoj varijabli može biti bolji izbor od randomizacije kada 21 imamo mali uzorak iz heterogene populacije 2 postoji veliki broj konfundirajućih varijabli3 raspolažemo dobrim kriterijumom za jednačenje 4 postoji mogućnost formiranja blokova5 imamo veliki uzorak iz homogene populacije 6 postoji slabija kontrola neželjene varijanse# Brzina sedimentacije krvi kao mera intenziteta oboljenja je dobar primer 11 Nominalne skale 2 Ordinalne skale3 Intervalne skale 4 Apsolutne skale5 Racio skale 6 Semikvartilne skale# Za aditivni nivo merenja je karakteristično da se … 2

1Objektima dodeljuju brojevi tako da sva svojstva brojeva odražavaju analogna svojstva atributa, osim nulte tačke

2Objektima se dodeljuju brojevi tako da razlomci brojeva odražavaju razlomke između vrednosti atributa

3 Transformacije su tipa t(m) = m + c, gde je c neka 4 Nula i jedinica merenja su apsolutne

konstanta

5Transformacije su eksponencijalne tipa t(m)=cmd, c i d konstante

6 Dozvoljena je transformacija tipa identiteta: t(m) = m

# Kada je u pitanju razlika: kontinuiranost naspram diskretnosti važi da 3

1Za kontinuirane podatake redpostavlja se normalna distribucija

2Za diskretne podtake predpostavlja se binomna distribucija

3Za diskretne podadte predpostavlja se normalna distribucija

4Kod diskretnih podataka se najčešće primenjuje hi kvadrat test

5Za kontinuirane podatke predpostavlja se binomna distribucija

6Kod diskretnih podataka se primenjuje regresiona analiza

# Kada je reč o verbalnim, štampanim testovima, stavke se po načinu prezentovanja dele na 31 verbalne 2 Dihotomne3 stavke sa otvorenim odgovorima 4 Grafičke5 neverbalne 6 Politomne# Kvalitativna istraživanja su uglavnom (tj. pretežno) 31 sa velikim uzorkom ispitanika 2 Laboratoriska3 eksplorativna 4 Terenska5 replikativna 6 Desriptivna# U metodološkom smislu mogu se identifikovati više osnovnih komponenti varijanse individualnih razlika 31 prognozirana 2 Kvazieksperimentalna3 željena sistematska 4 varijansa greške5 eksperimentalna 6 neželjena sistematska# Varijabla se konstitutivno definiše 2

1tako što se podvodi pod neki opštiji teorijski pojam – konstrukt

2navođenjem operacija i procedura pomoću kojih se ona meri

3navođenjem operacija i procedura pomoću kojih njome manipuliše

4tako što dovede u vezu sa drugim pojmovima i teorijama

5 operacionalnim definisanjem glavnih atributa 6 terorijskom indukcijom iz empirijske gradje# S obzirom na svoju poziciju u istraživanjima nezavisne varijable su obično 31 konsekventne 2 Kriterijumske3 antecedentne 4 Registrovane5 prediktorske 6 Manipulativne# Deskriptivne varijable su 31 one kojima aktivno manipulišemo u istraživanju 2 atribut varijable3 one kojima mi ne manipulišemo 4 aktivne varijable

5 predstavljaju mere nekog svojstva 6predstavljaju opis procedure pomoću kojih se varijabla meri

# Pri primeni intervijua važno je voditi računa da komunikacija sa ispitanikom bude 31 što neposrednija 2 unapred prirpremljena3 uzdržana 4 Jednosmerna5 distancirana 6 Dvosmerna# Šta ne važi za fokus grupe 31 kvalitativna obrada dobijenih podataka 2 moderator je ujedno i diskutant3 sadrži 6-12 članova 4 diskusije obično traju od 3,5 do 6 sati5 sadrži 12-16 članova 6 predstavljaju formu grupnog intervja # Za fokus grupe je karakteristično 31 potpuna dobrovoljnost učesnika grupe 2 diskusija treba da bude u formi: pitanje-odgovor3 učesnici nisu upoznati sa ciljem istraživanja 4 komunikacija treba da bude otvorena ali fokusirana

5najbolje je da se organizuju u prostorijama obrazovne institucije

6 njihov nastanak se pripisuje Robertu Mertonu

# Kada uzmemo u obzir samo analizu teksta analizu sadržaja možemo podeliti na 21 kvalitativno-simboličku 2 sematičku3 kvantitativno-numeričku 4 semiotičku5 sintaksičko-leksičku 6 morfološku# Izbacite uljeze iz liste projektivnih testova 31 TAT 2 Roršahov test3 TNR 4 MMPI5 MPI 6 Bender-geštalt test# Šta od navedenog važi za efekat fioke 21 negativno dejstvo konfundirajućih varijabli 2 slučaj kada su apsolutno sve hipoteze potvrđene

3selektivno odlaganje u analizi sekundarnih podataka

4pogrešno uverenje da negativni nalazi nisu saznajno vredni

5analogna je efektu kohorte

6pojava da se pojedini istraživači ’’kite’’ rezultatima svojih kolega

# Referenca za knjigu ne mora da sadrži 21 puna imena autora 2 afilijaciju autora3 inicijale imena autora 4 izdavača5 prezimena autora 6 grad u kome je izdata

#U odnosu na saobražavanje statističkih tehnika nivou merenja na kome se nalaze podaci mogu se definisati dva stanovišta

2

1 metrijsko 2 psihometrijsko3 pragmatičko 4 personalističko5 fundamentalno 6 recenzentsko# Alternativne hipoteze se mogu podeliti na 2

1 usmerene 2 opšte3 istraživačke 4 posebne5 supstancijalne 6 neusmerene# Najčešći tipovi pogrešnih eksperimantalnih nacrta su 31 nacrt sa randomiziranimn blokovima 2 nacrt bez posttesta3 hibridni nacrt 4 nacrt sa jednom grupom5 nacrt sa simulacijom pretesta 6 nacrt bez kontrolne grupe# Razlika između testova ličnosti i testova sposobnosti često se formuliše kao razlika između 21 testova brzine 2 Testova snage3 testova tipične aktivnosti 4 testova maksimalne aktivnosti5 testova inicijalnog ocenjivanja 6 Testova finalnog ocenjivanja# Konkordanca predstavlja 11 indeks i koordinatu zajedno 2 lokaciju u takstu gde se nalazi tražena kategorija

3listu reči koja sadrži reference u tekstu gde se reč nalazi i sa kontekstom u kome se reč NE javlja

4spisak reči sa referencom gde se reč nalazi i sa kontekstom u kome se reč javlja

5 grupisanje bilo kojih reči u grupe 6 nedefinisani deo koda# Savremena nauka o organizaciji uglavnom se diferencira u četiri osnovne grane, od kojih su tri 31 upravljanje ekonomijom 2 upravljenje ljudskim resursima3 upravljanje tehnologijom 4 upravljanje ljudskim ponašanjem

5 upravljanje bio-psihologijom 6upravljanje socio-emocionalnom stranom ljudskog funkcionisanja

# Plan realizacije istraživanja čine tri posebna, ali međusobno povezana i uslovljena dela 31 operativno-tehnički plan 2 plan rada na terenu3 plan sredstava 4 plan kadrova5 plan potrebnog prostora 6 plan potrebnog vremena# Prema Mihajloviću, postoji podela na naučna i stručna dela. U stogo naučna dela spadaju 31 stručni udžbenici 2 diplomski radovi3 naučne monografije 4 doktorske disertacije5 magistarski radovi 6 kongresni referati# U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvažnije grupe problema 31 problemi reminiscencije 2 problemi planiranja3 tehnološki problemi 4 metodološki problemi5 ekonomski problemi 6 problemi kadrova# Prema stepenu opštosti sadržaja koje izučava, metodologiju možemo sistematizovati na: 31 opštu metodiku psiholoških istraživanja 2 statistiku u psihologiji3 metodologiju nauka 4 opštu metodologiju naučnog saznanja

5 metodiku 6metodologiju naučnih istraživanja u prmenjenoj psihologiji

# Na ‘’tehnici varijabli’’ se zasnivaju 11 relacione hipoteze 2 deskriptivne hipoteze3 atributivne hipoteze 4 eksperimentalne hipoteze5 hipoteze sa heurističkim karakterom 6 varijabilne hipoteze# Informacija kao proces ima tri sukcesivne faze 31 primprema 2 Slanje3 dekomponovanje 4 Prenošenje5 primanje 6 Transformacija# Većina teorija istraživanja razlikuje dve globalne istraživačke faze 21 obrada rezultata istraživanja 2 preparativna faza3 projektovanje istraživanja 4 evaluativna faza5 korišćenje rezultata istraživanja 6 realizacija istraživanja# Tri osnovne uloge koje jedan naučnoistraživački projekat može imati su 31 proširivanje već postojećih naučnih saznanja 2 menjanje postojećeg naučnog fonda3 otkrivanje do sada nepoznatih saznanja 4 proveravanje već poostojećih naučnih saznanja

5opisivanje naučnim jezikom svakodnevnih pojava i dogadjaja

6Proklamovanje društveno-prihvatljivih oblika komunikacije

#Opšta metodologija nauka detaljno izučava četiri opšta metoda primenjljiva u svim naučnim oblastima. Koje tri od navedenih spadaju u pomenute metode

3

1 opšti-konkretni dijalektički metod 2 sociometrijski metod3 analitičko –sinetički metod 4 metod modelovanja5 aksiomatski metod 6 logički metod# Po kriterijumu gnoseološke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na tri glavne vrste 31 simboli naučnih jezika 2 eksplikativni simboli3 implikativni simboli 4 instrumentalni simboli5 deskriptivni simboli 6 simboli uobičajnog jezika# U pogledu tipova i nivoa naučnog saznanja, tačne su sledeće konstatacije 2

1nučno objašnjenje je viši nivo naučnog saznanja od naučnog otkrića

2naučna klasifikacija je viši nivo saznanja od naučnog objašnjenja

3 postoje četiri nivoa naučnog saznanja 4 neučno otkriće je najviši nivo naučnog saznanja

5 naučna deskripcija je najniži nivo naučnog saznanja 6na nivou naučnog opisivanja traga se za uzročno-posledičnim vezama

# Prema kriterijumu funkcije koju istraživanja mogu imati, istraživanja možemo sistematizovati u tri kategorije 31 eksploratoorna istraživanja 2 neeskperimentalna istraživanja3 akciona istraživanja 4 eksperimentalna istraživvanja

5 interdisciplinarna istraživanja 6 integralna istraživanja# Svako istraživanje kao funkcionalni model ima svoje 31 subjekte 2 Objekte3 translacije 4 uloge koji nosioci imaju5 komunikacije 6 oraganizaciono-tehničke preduslove# Za prikupljanje podataka potrebnih za projektovanje istraživanja koriste se, najčešće, tri izvora 31 naučnoistraživački seminari 2 izučavanje postojeće literature o predmetu istraživanja3 stenogrami i zabeleške sa okruglih stolova 4 sistematsko posmatranje predmeta

5Pregled rezultata vlastitih istraživanja vezanih za predmet istraživanja

6informacije koje se dobijaju od ljudi sa iskustvom iz istraživane oblasti

# Strukturu projekta istraživanja , kao logičkog i epistemološkog sistema čine dva osnovna svojstva 21 sistematičnost 2 projekat kao naučni dokument3 doslednost 4 projekat kao operativno-organizacioni dokument5 saznajna dimenzija projekta 6 funkcionalna dimenzija projekta# Problem istraživanja, kao deo nacrta istraživanja treba da sadrži 31 operacionalno definisanje svih komponenata problema 2 diciplinarno određenje predmeta 3 presek osnovnih teorija i rezultata 4 definiciju značaja problematike koja se istražiuje5 hipotetičke stavove o problemu koji se istražuje 6 prostorno i vremensko dimenzioniranje problema# Kauzalne hipoteze se koriste kod istraživanja čiji naučni ciljevi dostižu nivo1 naučnog opisa 2 naučnog objašnjenja3 naučnog otrića 4 naučne klasifikacije5 naučne tipologizacije 6 naučne prognoze# Kako navodi Mihajlović, I faza u projektovanju istraživanja u širem smislu je 11 pravljenje plana istraživanja 2 definisanje predmeta istraživanja3 precizno definisanje problema 4 izrada nacrta istraživanja5 naručivanje istraživanja 6 odabir metoda i tehnika istraživanja

#Prema funkcionalnom modelu istraživanja, koje su od operacija karakteristične za ispitivače kao jednih od nosioca istraživanja?

2

1 obrađivanje podataka 2 registrovanje reakcija3 uspostavljanje situacije ispitivanja 4 odgovaranje na postavljena pitanja5 proketovanje istraživanja 6 preduzimanje akcije primene rezultata# Osnovni kriterijumi razvrstavanja svih istraživanja dele se prema tri bitna obeležija 31 kriterijum ekonomičnosti 2 kriterijum primenjljivosti3 kriterijum funkcije istraživanja 4 kriterijum naučne oblasti5 kriterijum metodologije istraživanja 6 kriterijum cilja istraživanja# Način istraživanja, kao naučni dokument treba da sadrži 31 osnovne posebne metode 2 opštenaučne metode3 način izveštavanja o rezultatima 4 postupak obrade podataka5 postupak prikupljanja podataka 6 opšte metode posebnih nauka# Prema kriterijumu izvornosti izvori podataka se mogu sistematizovati na 31 privatne 2 Izvorne3 posredne 4 Izvedene5 javne 6 Interne# Osnovna karakteristika otvorenih izvora podataka je 1

1 o predmetu se zaključuje na osnovu nekih podataka 2namenjeni su užem krugu, ali ih mogu koristiti i druge osobe

3 potiču iz neposrednih zbivanja 4 namenjeni su opštoj upotrebi (štampa, radio, tv...)5 namenjeni su užem krugu osoba 6 koriste saznanja drugih o samom izvoru# Naručivanje istraživanja, kao istraživačka faza ne podrazumeva 21 uviđanje problema 2 prisustvo sredstava i želje da se problem reši3 jasno definisanje plana istraživanja 4 prenošenje problema5 prisustvo problema 6 predlog konkretnih metoda za izučavanje probelema# Tri od četiri najznačajnije grupe problema koji prate projektovanje istraživanja su 31 etički problemi 2 etnički problemi3 materijalni problemi 4 saznajni problemi5 društveni problemi 6 metodološki problemi# Nereprezentativni uzorci su 31 neslučajni uzorci 2 namerni uzorci3 slučajni uzorci 4 stratifikovani uzorci5 prigodni uzorci 6 sistematski uzorci# Kontrola podataka može biti 21 matematička 2 psihološka3 opšta 4 logička5 posebna 6 tehnička# Operacionalno određenje predmeta istraživanja obavezno mora da obuhvati sledeće činioce 3

1 deskripciju hipotetičkih komponenata predmeta 2definisanje načina izbora uzorka za ispitivanje predmeta istraživanja

3 analizu teorijskih saznanja o istraživanoj pojavi 4 vremensko dimenzioniranje predmeta5 činioce sadržaja predmeta 6 prostorno određenje predmeta# Posmatrani kao doprinosi nauci, doprinosi svakog konkretnog istraživanja mogu biti 21 socio-kulturalni doprinosti 2 doprinosi metodologiji3 teorijski doprinosi 4 društveni doprinosi5 doprinosi konkretnoj nauci 6 logičko-saznajani doprinosi

# Planovi sredstava istraživanja sadrže: 31 plan finansija 2 plan tehničkih saradnika3 plan prostora 4 plan obuke saradnika ispitivača5 plan tehničke opreme 6 plan operativnih troškova

#

Koji bi ste od navedenih statističkih testova / postupaka odabrali za testiranje hipoteze: Postoji statistički značajna razlika u nivou izraženosti agresivnosti ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka. Varijabla agresivnost kontinualnla, s rasponom sirovih vrednosti od 30 do 150, a varijabla mesto stalnog boravka je kategorička, sa mogućim kategorijama: 1-Niš,, 2, Severni deo Kosovske MItrovice i 3- Kragujevac.

2

1 Faktorska analiza 2 Hi- kvadrat test3 T-test za sparene uzorke 4 F-test5 T-test za nezavisne uzorke 6 Analiza varijanse (ANOVA)# U istraživačkoj praksi je čest slučaj dvostruke selekcije saradnika. U tim slučajevima čini se: 21 preliminarni izbor saradnika 2 balansiranje uzorka kandidata

3poseban izbor za terenske saradnike a poseban za saradnike za obradu

4 konačan izbor saradnika

5 višeetapni model selekcije 6 ujednaćavanje grupa po parovima# Obuka naučno-stručnih saradnika se najčešće obavlja u dva dela: 21 uvodni deo obuke 2 praktični deo obuke3 obuka za izradu projeka 4 obuka saradnika ispitivača5 obuka saradnika istraživača 6 obuka za realizaciju istraživanja

#Predistraživanje ima funkciju pripremanja terena za izvođenje istraživanja. U prvom redu kroz njega se proveravaju:

3

1 poutzdanost ispitanika 2 pripremljenost kadrova3 valjanost upotrebljenih metoda i tehnika istraživanja 4 celokupna organizacija na realizaciji projekta5 instrumenti 6 materijalno-tehnički resursi projekta

#U prikupljanju podataka, kao fazi realizacije projekta uspostavlja se neposredan kontakt između ispitivača i subjekta ispitivanja i to kroz dve relacije

2

1 provokacije 2 instruisanje ispitivača3 instruisanje ispitanika 4 simulacije5 registrovanje reakcije 6 saradnje# Temperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer 11 nominalne skale 2 ordinalne skale3 intervalne skale 4 semi-intervalne skale5 racio skale 6 aditivne skale# Plan kadrova ima nekoliko kategorija saradnika. U njemu se posebno diferenciraju radne potrebe: 31 naručioca istraživanja 2 rukovodioca projekta3 ispitanika 4 saradnika ispitivača5 tehničkih saradnika 6 drutvene zajednice# U literaturi se sreće više saveta za kompoziciju centralnog dela naučnog rada. Ona ima uobičajno tri celine: 31 implikativni deo 2 sintetički deo3 eksplikativni deo 4 dekadna celina5 analitičko-eksperimentalna celina 6 perspektivna celina# Ako je r koeficijent korelacije između dve varijable, a p nivo značajnosti, odnda ispis: r=-0.45 , p>0,05, znači 21 Postoji pozitivna korelacija između varijabli 2 korelacija je stat. značajna, na nivou poverenja 95 %3 Postoji negativna korelacija između varijabli 4 korelacija nije statistički značajna5 Korelacija je statistički značajna, na nivou poverenja 99% 6 varijable su međusobno zavisne# Parametrijske statističke metode su 21 one koje se zasnivaju na modelu VNK 2 one koje se ne zasnivaju na modelu VNK3 hi-kvadrat test 4 metode deskriptivne statistike5 t-test 6 Mann-Whitneyev test# Kao i kod metoda, metodologiju čine njena tri osnovna sastavna dela: 31 gnooseološki 2 statistički3 logički 4 naučno-strategijski5 prirodno-naučni 6 epistemološki# Prema Mihajloviću, dela na prelazu struke i nauke su 31 priručnici (praktikumi) 2 magistarski radovi3 studijski elaborati 4 seminarski radovi5 doktorske disertacije 6 integralni projekti# Metodologija nauka 2

1usmerena je na sveobuhvatno savladavanje metodskih postupaka

2predstavlja utvrđen postupak istraživanja jednog užeg problema

3 je posebna naučna disciplina 4 je opšta naučna disciplina

5bavi se logičkim formama naučnog saznanja i primenom u istraživanjima

6 je uži pojam od pojma metodika

# Prema nivou generalizacije metodologije ona može biti 31 opta metodika naučnih istraživanja 2 opta metodologija3 metodologija pojedinih naučnih oblasti 4 metodika posebnih naučnih disciplina5 metodologija naučnih istraživanja u primenjenoj psihologiji 6 metodologija pojedinih naučnih disciplima# U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvažnije grupe problema 31 problemi reminiscencije 2 problemi planiranja3 tehnološki problemi 4 metodološki problemi5 ekonomski problemi 6 problemi kadrova# U odnosu na jezik, mišljenje ima dvostruku ulogu i može se javiti u dva stupnja 2

1 konkretno mišljenje 2 unutrašnji govor3 konvergentno mišljenje 4 divergentno mišljenje5 apstraktno mišljenje 6 spoljašnji govor# Izbacite uljeze iz vrsta istraživanja prema kriterijumu naučne oblasti 31 fundamentalna istraživanja 2 primenjena istraživanja3 istraživanja u oblasti humanističkih nauka 4 istraživanja u oblasti prirodnih naukaa5 akciona istraživanja 6 interdisciplinarna istraživanja# Prema cilju i ulozi koju imaju sva istraživanja možemo podeliti na 31 teorijska 2 heuristička3 empirijska 4 mešovita5 verifikatorna 6 integralna# Prema funkcionalnom modelu istraživanja III i IV fazu u istraživanju predstavljaju 21 obrada podataka 2 prikupljanje podataka3 projektovanje istraživanja 4 predistraživanje5 analiza podataka 6 formulisanje problema istraživanja# Tri osnovne uloge koje jedan naučnoistraživački projekat može imati su 2

1 proširivanje već postojećih naučnih saznanja 2opisivanje naučnim jezikom svakodnevnih pojava i dogadjaja

3 otkrivanje do sada nepoznatih saznanja 4 proveravanje već poostojećih naučnih saznanja

5 menjanje postojećeg naučnog fonda 6Proklamovanje društveno-prihvatljivih oblika komunikacije

#Opšta metodologija nauka detaljno izučava četiri opšta metoda primenjljiva u svim naučnim oblastima. Koje tri od navedenih spadaju u pomenute metode

3

1 opšti-konkretni dijalektički metod 2 sociometrijski metod3 analitičko –sinetički metod 4 metod modelovanja5 aksiomatski metod 6 logički metod# Prema oblasti u kojoj su locirani, simboli mogu biti 31 simboli naučnih jezika 2 eksplikativni simboli3 implikativni simboli 4 instrumentalni simboli5 specifični nejezički simboli 6 simboli uobičajnog jezika# Naučno objašnjenje predstavlja 21 viši nivo naučnog saznanja od naučnog otkrića 2 niži nivo naučnog saznanja od naučne klasifikacije

3 niži nivo naučnog saznanja od naučnog otkrića 4podjenaki nivo naučnog saznanja kao i naučna deskripcija

5 niži nivo naučnog saznanja od naučne prognoze 6 opisivanje pojava, njihovih svojstava, strukture...# Prema funkcionalnom modelu istraživanja, osnovne uloge ili operacije koje istraživači imaju su 21 posedovanje problema 2 registrovanje reakcija3 projektovanje istraživanja 4 uspostavljanje situacije ispitivanja5 preduzimanje akcije primene rezultata 6 obrada podataka# Osnovne komunikacije koje se uspostavljaju između istraživača i ispitivača su 21 prenošenje problema 2 prenošenje odgovora3 obuka i nadzor 4 iznošenje rezultata5 davanje odgovora 6 motivisanje ispitanika# Za naručivanje istraživanja, kao istraživačku fazu, bitne su sledeće predpostavke 31 odabir adekvatnih instrumenata 2 uviđanje problema3 prisustvo problema 4 prisustvo sredstava i želje da se reši problem

5 postojanje dovoljnog broja saradnika 6posedovanje znanja i valjane metodologije za rešenje problema

# Problem istraživanja je 31 širi od predmeta istraživanja 2 početni deo nacrta istraživanja3 uži od predmeta istraživanja 4 pojedinačno najkraći deo projekta istraživanja5 najčešće pojedinačno najobimniji deo projekta istraživanja 6 neobavezni deo projekta istraživanja# Teorijsko određenje predmeta istraživanja podrazumeva 21 vremensko određenje 2 izdvajanje činjenica/saznanja3 prostorno određenje 4 disciplinarno određenje5 analizu teorijskih saznanja 6 iznošenje hipotetičkih stavova o predmetu istraživanja# Atributivne hipoteze su koriste u istraživanjima kod kojih ciljevi dosežu do nivoa 21 naučnog opisa 2 naučne klasifikacije 3 naučne tipologizacije 4 naučnog itkrića5 naučne predikcije 6 naučnog objašnjenja# Način istraživanja kao operativno tehnički dokument treba da sadrži 31 opšte-filozofski metod 2 osnovne posebne metode3 postupak obrade podataka 4 postupak prikupljanja podataka5 način izveštavanja o rezultatima 6 opis predmeta i cljeva istraživanja# Vrste podataka prema spoljašnjim svojstvima su 31 vizuelni 2 posredni3 auditivni 4 izvorni5 izvedeni 6 ostali# U doprinose nekog istraživanja medotologiji spadaju 31 mogućnost da se rešava društveni problem 2 mogučnost klasifikacije i tipologizacije pojava

3 povećanje mogućnosti predviđanja 4unapređivanje empirijskih konstrukata konkretne nauke

5 unapređivanje logičko-saznajnog pristupa 6 unapređivanje tehničkih postupaka

# Predistraživanje u užem smislu podrazumeva 31 izradu planova kadrova 2 izradu vremenskih planova3 proveru instrumenata 4 provera obučenosti kadrova5 provera valjanosti koriščenih metoda 6 provera celokupne organizacije# U vrste naučnog posmatranja ne spadaju 21 neposredno posmatranje 2 posmatranje pojedinačnih slučajeva3 mašovno posmatranje 4 posmatranje posebnih slučajeva5 celovito posmatranje 6 praritivno posmatranje# Mihajlović pominje tri vrste zahteva saradnika istraživača 31 socijalni zahtevi 2 stručni zahtevi3 operativno-tehnički zahtevi 4 bio-medicinski zahtevi5 naučni zahtevi 6 psihološki zahtevi# šta od navedenog ne spada u osnovne operacije koje se upotrebljavaju u fazi analize podataka 21 provera hipoteza 2 odabiranje postupaka analize3 ocena podataka 4 statistička analiza5 linearna modifikacija podataka 6 provera psihometrijskih karakteristika# Način na joji se iskazuju svojstva ispitivane pojave u postupku analize podataka može biti izražen 31 prametrijskim poretkom 2 kontinuiranim poredkom3 deskriptivnim poredkom 4 leptokutičnim porektom5 poredtkom varijeteta 6 neparametrijskim poretkom# Kod ordinalnih skala 31 poznat je redosled 2 distance izmađu uzastopnih pojava su nejednke3 postoji realna nula 4 veličina jedinica i početna tačka su arbitrarno određene5 nije poznata veličina mernih jedinica 6 poznato je šta je od čega veće i za koliko# Kontrola podataka može biti 21 matematička 2 psihološka3 opšta 4 logička5 posebna 6 tehnička# U većini metodoloških udžbenika, pod završnom istraživačkom fazom se podrazumevaju dve operacije 21 interpretacija dobijaneih podataka 2 pisanje izveštaja o rezulktatima istraživanja

3 izlaganje naučnog zaključka 4korišećenje rezultata istraživanja radi unapređivanja naučnog fonda

5 izlaganje ukupnog izveštaja o rezultatima istraživanja 6 sinteza rezultata istraživanja# Predmet dinamičke analize su 11 regresioni modeli 2 parametarske statističke metode3 tehnike deskriptivne statistike 4 statističke vremenske serije5 tehnike statistike zaključivanja 6 intervali poverenja# Dokazivanje značajnosti razlika, odnosno sličnosti, se primenjuje pri verifikaciji 21 deskriptivnih hipoteza 2 probabilističkih hipoteza3 klasifikatornih hipoteza 4 nultih hipoteza5 eksplikativnih hipoteza 6 alternativnih hipoteza# Simulacioni eksperiment se primenjuje kao 21 ’’es post fakto’’ eksperiment 2 prirodni eksperiment3 laboratoriski eksperiment 4 prognostički eksperiment5 eksperiment u prirodnim uslovima 6 kvazieksperiment# šta predtsavlja nezavisnu varijablu u eksperimentalnim istraživanjima ? 11 pojava koju merimo 2 sociodemografske karakteristike3 uslovi koje menjamo 4 balansiranje nacrta5 uslovi koje kontrolišemo 6 pojava koju registrujemo

#Naučno ispitivanje se može izvesti pismeno ili usmeno, ali u svakom od njih razlikujemo dve faze, ili smera komunikacije

2

1 pripremna faza 2 verbalna reakcija3 verbalna provokacija 4 univalentno5 operativna faza 6 polivalentno# Naučno ispitivanje, prema kriterijumu ponašanje ispitivača može biti 31 direktno ispitivanje 2 neutralno ispitivanje3 indirektno ispitivanje 4 balgo ispitivanje5 strogo ispitivanje 6 mešovito ispitivanje

#Neki od najpoznatijih modela organizacije pitanja pri koncipiranju uspešne logičke strategije načnog ispitivanja su

2

1 model ‘’levka’’ 2 ‘’Flinov model’’3 model ‘’kocke’’ 4 ‘’statistički model’’5 model ‘’baterije’’ 6 ‘’polideterministički model’’

#Pri izvođenju metode studije sličaja,u fazi terenskog rada, na osnovu informacija sa individualnog intervjua formiraju se tri grupe podataka

3

1 objektivni opis značajnih događaja 2 simtomatski podaci3 popis relevantnih osoba u životu ispitanika 4 hronologija događaja5 pregled mogućih i dostupnih izvora podataka 6 pregled najznačajnijih akata# Plan kadrova ima nekoliko kategorija saradnika. U njemu se posebno diferenciraju radne potrebe: 31 naručioca istraživanja 2 rukovodioca projekta3 ispitanika 4 saradnika ispitivača5 tehničkih saradnika 6 drutvene zajednice# U literaturi se sreće više saveta za kompoziciju centralnog dela naučnog rada. Ona ima uobičajno tri celine: 3

1 implikativni deo 2 sintetički deo3 eksplikativni deo 4 dekadna celina5 analitičko-eksperimentalna celina 6 perspektivna celina

#T-testom je proveravan značajnost razlika u nivou izraženosti latentne agresivnosti između muških i ženskih ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p<0.05. Ako znamo da je aritmetička sredina varijable latentna agresivnost za muškarce iznosila M=80,14, a za žene M=82,5, možemo zaključiti

2

1žene su statistički značajno latentno agresivnije od muškaraca

2varijable pol i latentna agresivnost su međusobno zavisne

3 muškarci su statistički značajno latentno agresivniji od žena 4razlika muških i ženskih ispitanika nije statistički značajna

5 razlika je statistički značajna, na nivou poverenja 99% 6 razlika je statistički značajna, na nivou poverenja 95 %# Neparametrijske statističke metode su 31 one koje se zasnivaju na modelu VNK 2 one koje se ne zasnivaju na modelu VNK3 hi-kvadrat test 4 metode deskriptivne statistike5 t-test 6 Mann-Whitneyev test# Kontinuirani razvoj nauke se odvija kroz dva komplementarana procesa 21 integracija 2 generalizacija3 pregnacija 4 diferencijacija5 autenacija 6 atomizacija# Prema Mihajloviću, u čisto stručna dela spadaju 31 priručnici (praktikumi) 2 magistarski radovi3 Ekspertize 4 seminarski radovi5 doktorske disertacije 6 integralni projekti# Dva glavna zadatka nauke, prema Mihajloviću su da 21 objašnjava gnoseološke i ontološke prepostavke saznanja 2 otkriva adekvatne puteve dolaska do naučnih istina

3integriše teorijsku i empirijsku građu u cilju stvaranja logičke celine

4proširuje i produbljuje čovekovo saznanje o prirodnim i društvenim pojavama

5 menja uslove rada i života čoveka 6 sistematizuje teorijska i empirijska znanja# U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvažnije grupe problema 31 problemi reminiscencije 2 problemi planiranja3 tehnološki problemi 4 metodološki problemi5 ekonomski problemi 6 problemi kadrova# Određivanje područija objekta za koje se smatra da realno postoje spada u domen 11 razvojna predpostavka nauke 2 ontološke pretpostavke nauke3 metodološke predpostavke 4 akseološke pretpostavke5 gnoseološke predpostavke nauke 6 epistemološka predpostavka nauke# Epistimološki deo metodologije kao naučne discipline čine dve posebne celine 21 naučno-strategijska 2 aksološka3 logička 4 sematička5 naučno-teorijska 6 tehnička # Prema kriterijumu gnoseološke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na 31 Deskriptivne 2 specifične nejezične 3 Eksplikativne 4 simbole uobičajnih jezika5 simbole uobičajnog jezija 6 instrumentalne # Informacija kao proces obevezno podrazumeva tri sukcesivne faze 31 Primanje 2 feed beck3 transformacija 4 prenošenje5 teleportacija 6 slanje# Dva najviša nivoa naučnog saznanja su 21 naučno opisivanje 2 naučna prognoza3 naučno otkriće 4 naučna klasifikacija5 naučno objašnjenje 6 naućna tipologizacija# Prema kriterijumu cilja i uloge koje imaju sva istraživanja se mogu podeliti na 31 eksplorativna 2 akciona3 verifikatorba 4 heuristička5 integralna 6 mešovita# Atributivne hipoteze su koriste u istraživanjima kod kojih ciljevi dosežu do nivoa 21 naučnog opisa 2 naučne klasifikacije 3 naučne tipologizacije 4 naučnog itkrića5 naučne predikcije 6 naučnog objašnjenja# Prema funkcionalnom modelu istraživanja II i V faza istraživanja su 21 obrada podataka 2 predistraživanje3 formulacija problema 4 analiza podataka i zaključivanje5 projektovanje istraživanja 6 obrada podataka# Tri izvora koji se najčešće koriste za prikupljanje podataka potrebnih za proketovanje istraživanja su 3

1eksperimentalno manipulisanje uslovima predmeta istraživanja

2dobijanje informacija od ljudi sa iskustvom u istraživanoj oblasti

3 izučavanje postojeće literature o predmetu istraživanja 4 dobijanje podataka od naučno-stručnih organizacija

5 sistematsko posmatranje predmeta istraživanja 6organizovanje autorskih radionica i primena tehnike brain-storming

# Prema funkcionalnom modelu istraživanja, osnovne uloge ili operacije koje ispitivači 21 odabir sredstva akcije 2 registrovanje reakcija3 projektovanje istraživanja 4 uspostavljanje situacije ispitivanja

5 preduzimanje akcije primene rezultata 6 motivisanje ispitanika# Operacionalno određivanje predmeta istraživanja ne sadrži 31 Definiciju značaja predmeta istraživanja 2 Hipotetičke stavove o predmetu koji se istražuje

3 Činioce sadržaja predmeta istraživanja 4Presek osnovnih teorija i rezultata predmeta istraživanja

5 Disciplinarno određenje predmeta istraživanja 6 Prostorno i vremensko dimenzioniranje predmeta# Mihajlović izdvaja nekoliko poteškoća pri formulisanju korisnih hipoteza 31 nedostatak sposobnosti da se teorijski okvir iskoristi 2 nedostatak istraživačkih tehnika3 odsustvo jasnog teorijskog okvira 4 nepostojanje empirijske potvrde predpostavljenih 5 nemogućnost verifikacije postuliranih predpostavki 6 problem dostupnosti izvora informacija # Nacrt istraživanja kao naučni dokument treba da sadrži 31 opte naučni metod 2 pstupak obrade podataka3 način iszveštavanja o rezultatima istraživanja 4 osnovne posebne metode5 opšte metode posebnih nauka 6 pstupak prikupljanja podataka# Vrste podataka prema kriterijumu javnosti 31 zvanične 2 privatne3 poluzvanične 4 otvorene5 interne 6 tajne# Tokom prikupljanja podataka i njihovog pripremanja, kontrola njihove ispravnosti odvija se u dva vida 21 sistematska kontrola 2 statistička kontrola3 operativna kontrola 4 logička kontrola5 matematička kontrola 6 tehnička kontrola# Naočno ispitivanje prema kriterijumu ponašanja ispitivača može biti 31 direktno 2 indirektno3 mešovito 4 neutralno5 blago 6 strogo# Ukrštanje i tabeliranje podataka podrazumeva 31 nivo-složenost ukrštanja 2 organizacija i oblik tabela3 izbor podataka 4 prebrojavanje podataka5 rekodiranje podataka 6 koreliranje podataka# Prema Mihajloviću, sve usmerene intervjue možemo podaliti na 31 struktuisane 2 nestruktuisane3 orijantacione 4 dirigovane5 rigorozne 6 mešovite# Šta od navedenog nisu oblasti u kojima je pogodno koristiti tehniku ankeiranja 21 ispitivanje čovekove delatnosti 2 Ispitivanje demografskih karakteristika ljudi3 ispitivawe čovoekovih mišljenja I shvatanja 4 Ispitivanje ljudskih sposobnosti5 ispitivanje osobina ličnosti 6 Socijalno okruženje# Neophodni uslovi za uspešno realizovanje sociometrijske metode su 31 da grupa ima zajedničke norme 2 da članovi imaju zajednički cilj3 članovi grupe treba da se međusobno poznaju 4 da postoji dovoljan broj klika5 da postoji uzajamna privlačnost između članova grupe 6 da grupa nema preveliki broj članova# Kategorije analize sadržaje se mogu grupo sistematizovati u dve grupe 21 kategorije strukture 2 kategorije reči3 kategorije funkcije 4 kategorije sadržaja5 neverbalne kategorije 6 kategorije oblika# Šta od navedenog ne spada u osnovne operacije koje se upotrebljavaju u fazi analize podataka 21 provera hipoteza 2 odabiranje postupaka analize3 ocena podataka 4 statistička analiza5 linearna modifikacija podataka 6 provera psihometrijskih karakteristika# Osnovne jedinice analize sadržaja, prema Mihajloviću, mogu biti: 31 sintakse 2 karakteri3 reči 4 foneme5 simboli 6 teme# Mihajlović predlaže da dobra forma poželjnoig obima završnih radova treba da ima sledeće relacije 21 Diplomski rad: 50-100 stranica 2 diplomski rad 10 – 50 stranica3 seminarski rad: 10 – 50 stranica 4 magistarski rad : 200 do 300 stranica5 Seminarski rad: 7-10 stranica 6 Doktorska disertacija: 400-500 stranica# Način na joji se iskazuju svojstva ispitivane pojave u postupku analize podataka može biti izražen 31 prametrijskim poretkom 2 kontinuiranim poredkom3 deskriptivnim poredkom 4 leptokutičnim porektom5 poredtkom varijeteta 6 neparametrijskim poretkom# Šta od navedenog ne mora biti obavezni elemenat sažetka nekog naučno-istraživačkog rada 21 Glavni rezultati 2 Cilj istraživanja3 teorijska osnova 4 Predmet istraživanja5 zakqučci 6 Korišćena metodologija# Analiza podataka kao misaoni postupak realizuje se kroz 31 Ocenu podataka 2 Poređenje dobijenih podataka3 Statističku analizu 4 Razlaganje dobijenih podataka na činioce i relacije5 uakrštanje i tabeliranje podataka 6 Konstatovanje činjenica u vidu određenih iskaza# Simulacioni eksperiment se primenjuje kao 21 ’’es post fakto’’ eksperiment 2 prirodni eksperiment3 laboratoriski eksperiment 4 prognostički eksperiment

5 eksperiment u prirodnim uslovima 6 kvazieksperiment# U istraživačkoj praksi je čest slučaj dvostruke selekcije saradnika. U tim slučajevima čini se: 21 preliminarni izbor saradnika 2 balansiranje uzorka kandidata

3poseban izbor za terenske saradnike a poseban za saradnike za obradu

4 konačan izbor saradnika

5 višeetapni model selekcije 6 ujednaćavanje grupa po parovima# U literaturi se sreće više saveta za kompoziciju centralnog dela naučnog rada. Ona ima uobičajno tri celine: 31 implikativni deo 2 sintetički deo3 eksplikativni deo 4 dekadna celina5 analitičko-eksperimentalna celina 6 perspektivna celina

#Ukoliko želimo da ispitamo da li postoji statsitički značajna razlika između ispitanika iz različitih mesta stanovanja (moguće vrednosti su kategoričkog tipa i to: Beograd, Niš i Vranje) u pogledu stepena izraženosti samopoštovanja (kontinuirana varijabla) upotrebićemo statističku tehniku

1

1 T-test značajnosti razlika 2 MANOVA3 Pirsonov koeficijent korelacije 4 ANOVA5 Hi-kvadrat test 6 ACNOVA# Ispitivanje, kao vid verbalne komunikacije obavezno podrazumeva dve faze 21 pripremnu 2 motivaciju3 provokaciju 4 transformaciju5 operativnu 6 reakciju# Planovi sredstava istraživanja sadrže: 31 plan finansija 2 plan tehničkih saradnika3 plan prostora 4 plan obuke saradnika ispitivača5 plan tehničke opreme 6 plan operativnih troškova

#T-testom je proveravan značajnost razlika u nivou izraženosti latentne agresivnosti između muških i ženskih ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p>0.05. Ako znamo da je aritmetička sredina varijable latentna agresivnost za muškarce iznosila M=80,14, a za žene M=82,5, možemo zaključiti

2

1 žene su agresivnije od muškaraca 2 razlika je statistički značajna, na nivou poverenja 95 %

3 varijable pol i latentna agresivnost su međusobno zavisne 4razlika između muških i ženskih ispitanika nije stat. značajna

5 razlika je statistički značajna, na nivou poverenja 99% 6 muškarci su agresivniji od žena# Parametrijske statističke metode su 21 one koje se zasnivaju na modelu VNK 2 one koje se ne zasnivaju na modelu VNK3 hi-kvadrat test 4 metode deskriptivne statistike5 t-test 6 Mann-Whitneyev test# Mihajlović pominje tri vrste zahteva saradnika istraživača 31 socijalni zahtevi 2 stručni zahtevi3 operativno-tehnički zahtevi 4 bio-medicinski zahtevi5 naučni zahtevi 6 psihološki zahtevi