me–unarodno humanitarno pravo - mfa.gov.rs - pitanja i odgovori.pdf · 1 ©ta je me–unarodno...

ME–UNARODNO HUMANITARNO PRAVOOdgovori na vaπa pitanja

MKCK

Petorica ©vajcaraca (Anri Dinan, Gijom-Anri Difur, Gistav

Moanije, Luj Apia i Teodor Monoar) osnovali su 1863. godine

MKCK, Ëlanicu i osnivaËa Meunarodnog pokreta Crvenog krsta i

Crvenog polumeseca.

• MKCK je nepristrasna, neutralna i nezavisna humanitarna

institucija.

• Nastala je u ratnim okolnostima pre 140 godina.

• Po svom karakteru to je jedinstvena organizacija.

• Mandat joj je poverila meunarodna zajednica.

• Deluje kao neutralan posrednik izmeu zaraÊenih strana.

• Kao zagovornik i zaπtitnik meunarodnog humanitarnog prava,

nastoji da pruæi pomoÊ i zaπtitu ærtvama oruæanih sukoba,

unutraπnjih nereda i drugih sluËajeva nasilja unutar jedne zemlje.

MKCK deluje u viπe od 80 zemalja sveta, a njegovo osoblje broji

blizu 11,000 ljudi (kraj 2001.).

MKCK i Pokret

Meunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) i Nacionalna

druπtva Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, zajedno sa

Meunarodnom federacijom druπtava Crvenog krsta i Crvenog

polumeseca (Federacija), Ëine Meunarodni pokret Crvenog krsta

i Crvenog polumeseca. Predstavnici tih organizacija se, po

pravilu, svake Ëetvrte godine sastaju sa predstavnicima dræava-

potpisnica Æenevskih konvencija (u daljem tekstu: dræava) na

Meunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

Osnove za delovanje MKCK-a

U vreme meunarodnih oruæanih sukoba, MKCK svoj rad zasniva

na Ëetiri Æenevske konvencije iz 1949. i na Dopunskom protokolu I

iz 1977. (vidi pitanje br. 4). Ti meunarodni ugovori utvruju pravo

MKCK-a da obavlja odreene delatnosti kao πto su: pruæanje

pomoÊi ranjenim, bolesnim ili u brodolomu stradalim pripadnicima

oruæanih snaga; posete ratnim zarobljenicima; pomaganje civilima

i, uopπte uzevπi, obezbeivanje odgovarajuÊeg postupka prema

svakome koga πtiti humanitarno pravo.

U vreme oruæanih sukoba koji nisu meunarodnog karaktera MKCK

svoj rad zasniva na »lanu 3, zajedniËkom za sve Ëetiri Æenevske

konvencije, kao i na Dopunskom protokolu II (vidi Indeks). »lan 3

takoe priznaje pravo MKCK-a da svoje usluge ponudi zaraÊenim

stranama kako bi uËestvovao u akcijama pomoÊi i poseÊivao lica

zarobljena u vezi sa oruæanim sukobom.

U situacijama koje karakteriπe nasilje, a koje ne doseæu nivo

oruæanog sukoba (unutraπnji neredi i sl.), MKCK svoj rad zasniva

na »lanu 5 Statuta Pokreta, koji, izmeu ostalog, utvruje pravo

MKCK-a na humanitarnu inicijativu. Na to pravo moguÊe je pozvati

se kako u sluËaju meunarodnih, tako i nemeunarodnih oruæanih

sukoba.

Skup svih navedenih Ëlanova i ugovora definiπe mandat koji je

Meunarodnom komitetu Crvenog krsta dodeljen od strane

meunarodne zajednice, odnosno, Dræava-potpisnica.

ME–UNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA (MKCK)

2

Meunarodni komitet Crvenog krsta

Juæni bulevar 144

11000 Beograd, Srbija i Crna Gora

T 381/(0)11 3441-522 F 381/(0)11 3440-833

E-mail: [email protected]

www.icrc.org

Original: ENGLESKI

oktobar 2002

MKCK

PREGLED PITANJA

3

1. ©ta je meunarodno humanitarno pravo? 4

2. Koja su osnovna pravila meunarodnog humanitarnog prava? 6

3. Koji su izvori meunarodnog humanitarnog prava? 8

4. Od kojih se meunarodnih ugovora sastoji meunarodno humanitarno pravo? 10

5. Koga obavezuju Æenevske konvencije? 12

6. ©ta su jus ad bellum i jus in bello? 14

7. U kojim je situacijama primenjivo humanitarno pravo? Kome je ono namenjeno i koga πtiti? 16

8. Da li je humanitarno pravo primenjivo na "novonastale" sukobe? 18

9. Kako se humanitarno pravo prilagoava novim situacijama i kakva je uloga MKCK-a u tom procesu? 20

10. ©ta humanitarno pravo predvia u pogledu materijalne pomoÊi ærtvama oruæanih sukoba? 22

11. ©ta humanitarno pravo predvia u pogledu ponovnog uspostavljanja porodiËnih veza? 24

12. Kakve su odredbe humanitarnog prava u vezi sa upotrebom znaka Crvenog krsta? 26

13. Kako humanitarno pravo πtiti izbeglice i interno raseljena lica? 28

14. Koje mere stoje na raspolaganju za sprovoenje humanitarnog prava? 30

15. Kakva je uloga MKCK-a u obezbeivanju poπtovanja humanitarnog prava? 32

16. Kako se, na osnovu meunarodnog humanitarnog prava, kriviËno gone ratni zloËinci? 34

17. Koja je razlika izmeu meunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava? 36

18. Moæe li se meunarodno humanitarno pravo primenjivati u operacijama za odræavanje i uspostavljanje mira koje izvode

Ujedinjene nacije ili se sprovode pod njihovim pokroviteljstvom? 38

19. ©ta humanitarno pravo kaæe o terorizmu? 39

Index 40

Bibliografija 41

©TA JE ME–UNARODNO HUMANITARNO PRAVO?1

4

ME–UNARODNO HUMANITARNO PRAVO

Æeneva i HagMeunarodno humanitarno pravo (MHP) - poznato i kao pravo

oruæanih sukoba ili ratno pravo - (vidi "Terminologiju" na strani 5)

sastoji se od dve grane:

• Æenevskog prava ili humanitarnog prava u uæem smislu, koje je

namenjeno zaπtiti pripadnika oruæanih snaga koji viπe ne

uËestvuju u borbama, kao i lica (posebno civila) koja ne

uzimaju aktivno uËeπÊe u neprijateljstvima.

• Haπkog prava ili ratnog prava, koje utvruje prava i obaveze

zaraÊenih strana tokom izvoenja vojnih operacija, te ograniËava

naËine nanoπenja gubitaka neprijatelju.

Ove dve grane meunarodnog humanitarnog prava nazvane su po

gradovima u kojima su svojevremeno postavljeni njihovi temelji.

Usvajanjem Dopunskih protokola iz 1977. godine, koji povezuju

obe ove grane meunarodnog humanitarnog prava, razlika izmeu

njih se izgubila i danas ima Ëisto istorijski i didaktiËki znaËaj.

Ko su strane u sukobu?Meunarodni oruæani sukob podrazumeva borbu oruæanih snaga

najmanje dve dræave (treba napomenuti da su ratovi za nacionalno

osloboenje svrstani u meunarodne oruæane sukobe).

Nemeunarodni oruæani sukob podrazumeva borbu na podruËju

jedne dræave izmeu redovnih oruæanih snaga i naoruæanih grupa

koje se mogu identifikovati kao zasebni entiteti, ili izmeu

naoruæanih grupa koje se bore meusobno. Da bi stekle status

nemeunarodnog oruæanog sukoba, razmere borbi moraju dostiÊi

odreeni nivo i intenzitet, a one same moraju trajati odreeno vreme.

Unutraπnje nerede karakteriπe ozbiljno naruπavanje unutraπnjeg

poretka usled nasilnih postupaka koji ipak ne doseæu razmere

oruæanog sukoba (npr. nemiri, borbe izmeu pojedinih frakcija ili

protiv predstavnika vlasti).

Meunarodno humanitarno pravo Ëini vaæan

deo meunarodnog javnog prava (vidi stra-

nu 5) i sadræi pravila koja u vreme oruæanih

sukoba nastoje da zaπtite lica koja ne uËes-

tvuju, ili su prestala da uËestvuju, u neprija-

teljstvima, kao i da ograniËe metode i

sredstva ratovanja.

TaËnije, ono πto MKCK podrazumeva pod me-

unarodnim humanitarnim pravom primenji-

vim u oruæanim sukobima jesu meunarodni

ugovori ili obiËajna pravila direktno usmerena

na reπavanje humanitarnih pitanja koja ne-

posredno proizlaze iz oruæanih sukoba, bez

obzira na to da li su oni meunarodne ili

unutraπnje prirode. Iz humanitarnih razloga ta

pravila ograniËavaju pravo zaraÊenih strana

na koriπÊenje metoda i sredstava ratovanja po

njihovom slobodnom izboru, a πtite i lica i

imovinu koji su zahvaÊeni ili bi mogli biti

zahvaÊeni sukobom. (vidi pitanja br. 3, 6 i

17, koja nude korisna dodatna objaπnjenja).

Zbrinjavanje svih ranjenika na bojnom polju.

ICRC

5

Grocijus i pravo naroda (Jus Cogens)

Izraz "jus cogens" (pravo naroda) danas se po znaËenju

poistoveÊuje sa meunarodnim javnim pravom, ili

meunarodnim pravom, i predstavlja skup pravila kojima se

ureuju odnosi izmeu dræava, kao i izmeu dræava i drugih

Ëlanova meunarodne zajednice.

Tvorac ovog prava je pravnik i diplomata Grocijus (vidi Indeks).

Nakon reformacije koja je podelila zapadnu hriπÊansku crkvu,

zakljuËio je da pravo viπe nije izraz boæanske pravde, veÊ plod

ljudskog razuma i da viπe ne prethodi radnji veÊ iz nje proizlazi.

Otud je nastala potreba za pronalaæenjem nekog novog,

objedinjujuÊeg naËela u meunarodnim odnosima. To naËelo

trebalo je da obezbedi jus cogens. U svojoj knjizi "De jure belli

ac pacis" Grocijus je naveo pravila koja spadaju u najËvrπÊe

temelje ratnog prava.

Terminologija

Nazivi "meunarodno humanitarno pravo", "pravo oruæanih

sukoba" i "ratno pravo" mogu se smatrati istoznaËnim.

Meunarodne organizacije, univerziteti, pa Ëak i dræave, radije

upotrebljavaju termin "meunarodno humanitarno pravo" (ili

"humanitarno pravo"), dok preostala dva naziva ËeπÊe koriste

pripadnici oruæanih snaga.

IzbegliËkopravo

Pravoljudskihprava

Pomorskopravo

Pravo kojimse reguliπudiplomatski

odnosi

Pravo zaπtiteæivotnesredine

Pravo kojim sereguliπu

ekonomskiodnosi

Pravo kojimse reguliπekoriπÊenjevazduπnogprostora

Pravo kojim sereguliπu pitanja

dræavneodgovornosti

Pravo kojim sereguliπe

miroljubivoreπavanjesukoba

Pravo kojim se reguliπe statusmeunarodnih

organizacija

Meunarodnohumanitarno

pravo

Napomena: Ovaj prikaz ne treba shvatiti kao pokuπaj klasifikovanja ili rangiranja razliËitih grana meunarodnog javnog prava. Ovde

se samo navode neke od poznatijih meu njima.

KOJA SU OSNOVNA PRAVILA ME–UNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA?2

6


ZaraÊene strane moraju u svakom trenutku

da prave razliku izmeu civilnog stanov-

niπtva i boraca kako bi se poπtedelo civilno

stanovniπtvo i njegova imovina. Civilno sta-

novniπtvo ne sme biti predmet napada, ni u

celini, ni pojedinaËno. Napadi moraju biti

usmereni iskljuËivo na vojne ciljeve. Lica

koja ne uËestvuju, ili viπe ne mogu da

uËestvu-ju, u neprijateljstvima imaju pravo

na poπtovanje svog prava na æivot, kao i

svog fiziËkog i psihiËkog integriteta. Takva

lica moraju biti zaπtiÊena u svim okolnostima

i sa njima treba postupati humano, bez

ikakve diskriminacije koja bi iπla na njihovu

πtetu. Zabranjeno je ubijati ili ranjavati protiv-

nika koji se predao ili koji viπe nije u stanju

da uËestvuje u borbi.

Ni zaraÊene strane, ni pripadnici njihovih

oruæanih snaga, nemaju neograniËeno pravo

na izbor metoda i sredstava ratovanja.

Zabranjeno je koristiti oruæje ili metode rato-

vanja koji mogu prouzrokovati nepotrebne

gubitke ili prekomernu patnju.

Ranjene i bolesne mora sakupiti i zbrinuti

zaraÊena strana u Ëijoj se vlasti oni nalaze.

Sanitetsko osoblje, ustanove, materijalna i

transportna sredstva moraju biti poπteeni.

Crveni krst ili crveni polumesec na belom

polju predstavljaju jasan znak koji ukazuje

na to da navedena lica i objekti moraju uæi-

vati zaπtitu.

Zarobljeni borci i civili koji se zateknu u vlasti

protivniËke strane imaju pravo na poπtovanje

æivota, dostojanstva, liËnih prava, politiËkih,

verskih i drugih uverenja. Oni moraju biti

zaπtiÊeni od svih postupaka nasilja i odmaz-

de. Navedena lica imaju pravo da se dopi-

suju sa svojim porodicama i da primaju

pomoÊ. Takoe moraju uæivati i zaπtitu ele-

mentarnih sudskih garancija.

Navedena pravila, koja je uveo MKCK, saæimaju suπtinu

meunarodnog humanitarnog prava. Ona ne poseduju autoritet

pravnog instrumenta i ni na koji naËin ne pretenduju da

supstituiπu vaæeÊe meunarodne ugovore. Ta pravila su

saËinjena kako bi se olakπala primena meunarodnog

humanitarnog prava (vidi Indeks).

"... Ëim poloæe oruæje i predaju se, prestaju da budu neprijatelji ili njihovi zastupnici i ponovo

postaju obiËni ljudi, koje viπe nije opravdano liπiti æivota."

Thom

as

Piz

er/ICRC

7

Suπtinska naËela meunarodnog humanitarnog prava

SliËno Grocijusu (vidi str. 5 i Indeks), i mnogi drugi pravnici i

filozofi pokazivali su interesovanje za pravno regulisanje

sukoba, i to znatno pre nego πto je prva Æenevska konvencija

iz 1864. usvojena i razraena.

Æan-Æak Ruso je tako u 18. veku znatno doprineo tim

naporima, utvrdivπi sledeÊe naËelo koje se odnosi na razvoj

ratnog sukoba meu dræavama:

"Rat ni u kom sluËaju nije odnos izmeu ljudi, veÊ odnos

izmeu dræava u kome su pojedinci neprijatelji tek sticajem

okolnosti; ne kao ljudi, Ëak ni kao graani, veÊ kao vojnici

(...) Poπto je cilj rata uniπtenje neprijateljske dræave,

opravdano je ubijati njene branioce sve dok nose oruæje; ali

Ëim poloæe oruæje i predaju se, prestaju da budu neprijatelji, ili

njihovi zastupnici, i ponovo postaju obiËni ljudi, koje viπe nije

opravdano liπiti æivota."

Za sluËajeve koji nisu obuhvaÊeni humanitarnim pravom,

Fjodor Martens je 1899. izloæio sledeÊe naËelo: "(...)

stanovniπtvo i uËesnici u ratu ostaju pod zaπtitom i u

delokrugu naËela meunarodnog prava, onakvim kako ona

proizlaze iz obiËaja ustaljenih meu prosveÊenim narodima, iz

naËela ËoveËnosti i iz onoga πto nalaæe javna savest."

U vreme kada je 1977. navedeni tekst, poznat kao Martensova

klauzula, unet u 2. stav »lana 1 Dopunskog protokola I (vidi

Indeks), on se veÊ duæe vreme smatrao sastavnim elementom

obiËajnog prava.

Dok su Ruso i Martens ustanovili naËela ËoveËnosti, autori

Petrogradske deklaracije (vidi pitanje br. 4) na sledeÊi naËin

su, i eksplicitno i implicitno, uobliËili naËela razlikovanja, vojne

nuænosti i spreËavanja nepotrebne patnje:

"ImajuÊi u vidu (...) da jedini legitimni cilj, Ëijem bi ostvarenju

dræave u ratu trebalo da teæe, jeste slabljenje vojnih snaga

neprijatelja;

da je u tu svrhu dovoljno onesposobiti najveÊi moguÊi broj

ljudi;

da bi taj cilj bio prekoraËen koriπÊenjem oruæja koje nepotrebno

poveÊava patnje onesposobljenih ljudi ili njihovu smrt Ëini

neizbeænom."

Dopunski protokol I iz 1977. godine potvrdio je i razradio ova

naËela, a posebno naËelo razlikovanja: "(...) Strane u sukobu

treba u svako doba da prave razliku izmeu civilnog

stanovniπtva i boraca, i izmeu civilnih objekata i vojnih

objekata, i da, shodno tome, usmere svoje vojne operacije

samo protiv vojnih objekata." (»lan 48 Protokola I; vidi takoe

»lan 13 Protokola II).

KonaËno, suπtinsko naËelo proporcionalnosti nastoji da

uspostavi ravnoteæu izmeu dva suprotna interesa - jednog

nametnutog zahtevima vojne nuænosti i drugog zahtevima

ËoveËnosti u okolnostima kada prava ili zabrane nisu

apsolutni.

(vidi takoe str. 9).D

om

inic

Sanso

ni/IC

RC

KOJI SU IZVORI ME–UNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA?3

8


Da bismo na ovo odgovorili, moramo posta-

viti joπ neka pitanja.

Na koji su naËin sukobi bili pravno

ureeni pre pojave savremenog

humanitarnog prava?

Pre svega, postojala su nepisana pravila za-

snovana na obiËajima kojima su bili ureeni

oruæani sukobi. Zatim su postepeno stupili

na snagu bilateralni ugovori (karteli), razra-

eni u razliËitom stepenu. Ponekad su ih

zaraÊene strane ratifikovale nakon zavrπetka

borbi. Osim toga, postojala su i uputstva koja

su dræave delile sopstvenim jedinicama (vidi

Liberov kodeks na str. 9). Prema tome, neka-

daπnje pravo primenjivo u oruæanim sukobi-

ma bilo je ograniËeno prostorno i vremenski

na samo jednu bitku ili pojedinaËni sukob.

Pravila su se takoe razlikovala u zavisnosti

od istorijskog razdoblja, podruËja, vaæeÊe

etike i dostignutog civilizacijskog nivoa.

Ko su bili prethodnici savremenog

humanitarnog prava?

Suπtinsku ulogu u stvaranju humanitarnog

prava odigrala su dva Ëoveka: Anri Dinan i

Gijom-Anri Difur (vidi str. 2). Dinan je svoju

ideju uobliËio u svom delu "SeÊanje na Solfe-

rino", objavljenom 1862. Na osnovu sops-

tvenog ratnog iskustva general Difur mu je

odmah pruæio aktivnu moralnu podrπku, pre

svega tako πto se prihvatio da predsedava

Diplomatskom konferencijom 1864. godine.

Dinan: "U izvesnim posebnim okolnostima,

kao, na primer, kada se sastanu vojskovoe

razliËitih naroda (...), zar ne bi bilo poæeljno

da oni iskoriste priliku koja se pruæa na takvim

susretima kako bi uobliËili neka meunarodna

naËela, potvrena konvencijom i nepovrediva

po prirodi, koja bi, nakon πto budu dogovore-

na i ratifikovana, mogla predstavljati osnovu

druπtava za pruæanje pomoÊi ranjenicima u

razliËitim evropskim zemljama?"

Difur (Dinanu): "Moramo videti, na primeri-

ma jednako potresnim kao πto su ovi o

kojima ste nas vi izvestili, koliko muka i suza

koπta slava steËena na bojnom polju."

Kako je ova ideja postala stvarnost?

Na inicijativu pet Ëlanova osnivaËa MKCK-a

(vidi str. 2), πvajcarska vlada je 1864. saz-

vala Diplomatsku konferenciju na kojoj je 16

Dræava-uËesnica usvojilo Æenevsku konven-

ciju za poboljπanje poloæaja ranjenika u

oruæanim snagama u ratu.

©ta je novo donela ta Konvencija?

Æenevska konvencija iz 1864. postavila je

temelje savremenog humanitarnog prava.

Njene glavne odlike su:

• izrada pisanih pravila univerzalnog

dometa kojima se πtite ærtve sukoba;

• njena multilateralna priroda, otvorena za

sve dræave;

• obaveza pruæanja pomoÊi, bez

diskriminacije, ranjenim i bolesnim

pripadnicima oruæanih snaga;

• poπtovanje i oznaËavanje medicinskog

osoblja, transportnih sredstava i opreme

(znakom c. krsta na beloj pozadini).

"... da jaki ne tlaËe slabe"

Humanitarno pravo pre kodifikacije

Bilo bi pogreπno tvrditi da je osnivanje Crvenog krsta 1863. ili

usvajanje prve Æenevske konvencije 1864. predstavljalo

poËetak meunarodnog humanitarnog prava kakvo danas

poznajemo. Baπ kao πto nema nijednog druπtva koje nema

sopstvena pravila, tako nikad nije bilo ni rata koji nije imao

neka, bilo okvirna bilo sasvim razraena, pravila o

otpoËinjanju, voenju i okonËanju neprijateljstava.

"U celini gledano, ratna praksa drevnih naroda ilustruje razliËite

vrste meunarodnih pravila rata koja i danas poznajemo:

pravila o razlikovanju vrsta neprijatelja; pravila koja utvruju

okolnosti, proceduru i ovlaπÊenja za otpoËinjanje i okonËanje

rata; pravila koja opisuju ograniËenja u pogledu izbora lica,

vremena, mesta i metoda voenja rata; pa Ëak i pravila kojima

se rat u potpunosti stavlja van zakona." (Kvinsi Rajt)

Prva ratna pravila proglasile su velike civilizacije nekoliko

milenijuma pre naπe ere: "Donosim ove zakone kako bih

spreËio da jaki tlaËe slabe." (vavilonski kralj Hamurabi)

Mnoπtvo drevnih tekstova, kao πto su "Mahabharata", "Biblija" i

"Kuran", sadræe pravila koja pozivaju na poπtovanje

neprijatelja. Na primer, "Vikajet" - spis saËinjen krajem 13.

veka, na vrhuncu arapske vladavine ©panijom - sadræi pravi

kodeks pravila ratovanja. Prema tome, Konvencija iz 1864,

saËinjena u obliku multilateralnog ugovora, kodifikovala je i

ojaËala dotadaπnje drevne, fragmentarne i razasute ratne

zakone i obiËaje koji πtite ranjenike i one koji se o njima

staraju (vidi str. 8).

Liberov kodeks

Od poËetaka ratovanja pa sve do pojave savremenog

humanitarnog prava zabeleæeno je viπe od 500 tzv. "kartela",

kodeksa ponaπanja, ugovora i drugih tekstova namenjenih

pravnom ureivanju voenja neprijateljstava. Meu njih spada

i "Liberov kodeks" (vidi Indeks), koji je stupio na snagu u

aprilu 1863, a znaËajan je po tome πto predstavlja prvi

pokuπaj kodifikacije postojeÊih ratnih zakona i obiËaja.

Meutim, za razliku od prve Æenevske konvencije (usvojene

godinu dana kasnije), Kodeks nije imao status meunarodnog

ugovora, poπto je bio namenjen iskljuËivo vojnicima Unije u

AmeriËkom graanskom ratu.

9

OD KOJIH SE ME–UNARODNIH UGOVORA SASTOJI ME–UNARODNOHUMANITARNO PRAVO?4

10


"... Deportovanje jevrejskih porodica iz varπavskog geta u Drugom svetskom ratu."

ZaËeto u obliku prve Æenevske konvencije

iz 1864. godine, savremeno humanitarno

pravo razvijalo se postepeno, i to Ëesto

tek nakon dogaaja koji su prosto vapili

za njime, kako bi zadovoljilo sve veÊu

potrebu za humanitarnom pomoÊi

proizaπlu iz razvoja vojne tehnike i pojave

novih vrsta sukoba. Slede najznaËajniji

meunarodni ugovori poreani hronoloπ-

ki, prema godini usvajanja:

1864 Æenevska konvencija za poboljπanje

poloæaja ranjenika u oruæanim

snagama u ratu;

1868 Petrogradska deklaracija (o zabrani

upotrebe odreenih vrsta projektila u

ratu);

1899 Haπke konvencije koje se odnose,

izmeu ostalog, na zakone i obiËaje

rata na kopnu i na prilagoavanje

naËela Æenevske konvencije iz

1864. na pomorski rat;

1906 Revizija i razrada Æenevske konven-

cije iz 1864;

1907 Revizija Haπkih konvencija iz 1899.

i usvajanje novih konvencija;

1925 Æenevski protokol o zabrani upotre-

be zaguπljivih, otrovnih i drugih

gasova, kao i bakterioloπkih metoda

ratovanja;

1929 Dve Æenevske konvencije:

• Revizija i razrada Æenevske kon-

vencije iz 1906;

• Æenevska konvencija o postupanju

sa ratnim zarobljenicima (nova);

1949 »etiri Æenevske konvencije:

I Konvencija za poboljπanje poloæa-

ja ranjenika i bolesnika u oruæanim

snagama u ratu;

II Konvencija za poboljπanje poloæa-

ja ranjenika, bolesnika i brodolom-

nika oruæanih snaga na moru;

III Konvencija o postupanju sa ratnim

zarobljenicima;

IV Konvencija o zaπtiti civila za vreme

rata (nova);

1954 Haπka konvencija o zaπtiti kulturnih

dobara u sluËaju oruæanih sukoba;

1972 Konvencija o zabrani razvoja, pro-

izvodnje i skladiπtenja bakterioloπ-

kog (bioloπkog) i otrovnog oruæja i

o njihovom uniπtavanju;

1977 Dva Dopunska protokola Æenevskim

konvencijama iz 1949, koji potenci-

raju zaπtitu ærtava meunarodnih

(Protokol I) i nemeunarodnih (Pro-

tokol II) oruæanih sukoba;

1980 Konvencija o zabrani ili ograni-

Ëavanju upotrebe odreenih vrsta

konvencionalnog oruæja za koje se

moæe smatrati da prouzrokuje

prekomerne traumatske efekte ili da

deluje neselektivno u pogledu izbo-

ra cilja, a koja ukljuËuje:

• Protokol (I) o fragmentima oruæja

koji se ne mogu otkriti;

• Protokol (II) o zabrani ili ogra-

niËavanju upotrebe mina, mina

iznenaenja i drugih eksplozivnih

sredstava;

• Protokol (III) o zabrani ili ograniËa-

vanju upotrebe zapaljivih oruæja.

ICRC

11

1993 Konvencija o zabrani razvoja, pro-

izvodnje, skladiπtenja i upotrebe he-

mijskog oruæja i o njegovom uniπta-

vanju;

1995 Protokol o laserskom oruæju za os-

lepljivanje (Protokol IV [novi] Kon-

vencije iz 1980);

1996 Revidirani protokol o zabrani ili

ograniËavanju upotrebe mina, mina

iznenaenja i drugih eksplozivnih

sredstava (Protokol II [revidiran]

Konvencije iz 1980);

1997 Konvencija o zabrani upotrebe,

skladiπtenja, proizvodnje i prometa

antipersonalnih mina, i o njihovom

uniπtavanju.

1998 Rimski statut Meunarodnog kriviË-

nog suda.

1999 Protokol o Konvenciji za zaπtitu kul-

turnih dobara iz 1954.

2000 Fakultativni protokol o Konvenciji za

zaπtitu prava deteta u vezi sa uËeπ-

Êem dece u oruæanim sukobima.

2001 Amandman »lana 1 Konvencije o

zabrani ili ograniËavanju upotrebe

odreenih vrsta konvencionalnog

oruæja za koje se moæe smatrati da

prouzrokuje prekomerne traumatske

efekte ili da deluje neselektivno u

pogledu izbora cilja.

Predistorija konvencija iz 1949.

Diplomatska konferencija, sazvana 1874. u

Briselu na inicijativu ruskog cara Aleksandra

II, usvojila je Meunarodnu deklaraciju o

zakonima i obiËajima rata. Meutim, sam

tekst nije ratifikovan, jer neke vlade nisu bile

voljne da se obaveæu meunarodnim

ugovorom. Uprkos tome, Briselski nacrt

predstavlja znaËajnu etapu u kodifikaciji

ratnog prava.

Na temelju nacrta koji je izradio MKCK, 15.

Meunarodna konferencija Crvenog krsta,

odræana u Tokiju 1934, odobrila je tekst

Meunarodne konvencije o poloæaju i zaπtiti

civila-dræavljana neprijateljske dræave koji se

nalaze na podruËju koje je okupirala druga

zaraÊena strana ili koje joj pripada. U vezi sa

tim tekstom takoe nisu preduzete nikakve

aktivnosti, poπto su vlade odbile da sazovu

diplomatsku konferenciju na kojoj bi odluËile

o njegovom usvajanju. Rezultat toga je bio

da Tokijski nacrt nije primenjivan tokom

Drugog svetskog rata, πto je za rezultat ima-

lo veÊ svima dobro poznate posledice.

Predistorija protokola iz 1977.

Æenevske konvencije iz 1949. oznaËile su

bitan napredak u razvoju humanitarnog

prava. Meutim, nakon dekolonizacije, no-

vonastale dræave nisu rado prihvatale

obavezu povinovanja odredbama meuna-

rodnih ugovora u Ëijem nastajanju one sa-

me nisu uËestvovale. Osim toga, pravila iz

meunarodnih ugovora o voenju neprija-

teljstava nisu unapreivana joπ od Haπkih

konvencija iz 1907. No, poπto je revizija

Æenevskih konvencija mogla ugroziti neka

dostignuÊa ostvarena 1949, odluËeno je da

se ipak ojaËa zaπtita ærtava oruæanih

sukoba, i to usvajanjem novih tekstova u

obliku Protokola kojima Êe se dopuniti

Æenevske konvencije (vidi pitanje br. 9).

Æenevske konvencije iz 1949. i njihovi Dopunski protokoli iz 1977. sadræe gotovo 600 Ëlanova i glavni su instrumenti

meunarodnog humanitarnog prava.

Dogaaji koji su podstakli razvoj MHP-a

Ovaj spisak jasno pokazuje da su neki oruæani sukobi imali

manje-viπe direktan uticaj na razvoj humanitarnog prava.

Na primer:

Prvi svetski rat (1914-1918) obeleæilo je koriπÊenje metoda

ratovanja koje su bile, ako ne potpuno nove, onda u svakom

sluËaju primenjivane u dotad nevienim razmerama. Meu

njima su bili i bojni otrovi, prva bombardovanja iz vazduha i

stotine hiljada ratnih zarobljenika. Meunarodni ugovori iz

1925. i 1929. bili su odgovor na takav razvoj dogaaja.

Drugi svetski rat (1939-1945) karakterisalo je izjednaËavanje

broja poginulih civila i pripadnika oruæanih snaga, nasuprot

odnosu 1:10 iz Prvog svetskog rata. Na te tragiËne brojke, a

posebno na uæasne posledice koje je rat imao po civilno

stanovniπtvo, meunarodna zajednica je odgovorila 1949.

godine revizijom vaæeÊih konvencija i usvajanjem novog

instrumenta: »etvrte Æenevske konvencije za zaπtitu civila.

Kasnije, 1977. godine, Dopunski protokoli su bili odgovor na

humanitarne posledice ratova za nacionalno osloboenje koje

su Konvencije iz 1949. samo delimiËno obuhvatile.

KOGA OBAVEZUJU ÆENEVSKE KONVENCIJE?5

12


Potpis, ratifikacija, pristup, rezerve, sukcesija

Multilateralni meunarodni ugovori izmeu dræava, kao πto su

Æenevske konvencije i njihovi Dopunski protokoli, zahtevaju

dva posebna postupka:

a) potpis, nakon kog sledi ratifikacija

Iako potpis ne vezuje dræavu, on je ipak obavezuje da vodi

raËuna o tome da svojim ponaπanjem ne obezvreuje suπtinu

ugovora, poπto Êe dræava kasnije ratifikacijom preuzeti

obavezu da poπtuje ugovor.

b) pristup

Tim Ëinom dræava koja nije potpisala tekst ugovora u trenutku

njegovog usvajanja prihvata obavezu da ga poπtuje. Pristup

ima iste konsekvence kao i ratifikacija.

Novonastala nezavisna dræava moæe notifikacijom o sukcesiji

izraziti æelju da ostane vezana meunarodnim ugovorom koji

se primenjivao na njenom podruËju pre nezavisnosti. Ona isto

tako moæe da izjavi kako Êe privremeno primenjivati

meunarodne ugovore dok ih ne prouËi pre pristupanja njima

ili sukcesije.

Tokom pomenutih postupaka i pod izvesnim uslovima, Dræave

mogu izraziti odreene rezerve u pogledu odredbi

meunarodnih ugovora kako bi iskljuËile ili modifikovale neke

od njihovih pravnih posledica. Glavni uslov je da takve rezerve

ne budu u suprotnosti sa suπtinskim postavkama ugovora.

KonaËno, nacionalno-oslobodilaËki pokreti koje obuhvata 4.

stav »lana 1 Protokola I mogu da poËnu da primenjuju

Konvencije i sam Protokol dræeÊi se posebnog postupka, koji je

utvren 3. stavom »lana 96 Protokola I.

Jedino dræave mogu biti potpisnice meu-

narodnih ugovora, tako da se to pravilo

primenjuje i na Æenevske konvencije i nji-

hove Protokole. Sve strane koje uËestvuju u

nekom sukobu, meutim - bilo da je reË o

dræavama ili ne - obavezne su da poπtuju

meunarodno humanitarno pravo.

PoËetkom 2002. godine gotovo sve dræave

sveta - taËnije, njih 189 - bile su potpisnice

Æenevskih konvencija. »injenica da te

Konvencije spadaju u meunarodne ugo-

vore koje je prihvatio najveÊi broj dræava

svedoËi o njihovoj univerzalnosti. ©to se tiËe

Dopunskih protokola, u navedeno vreme

bilo je 159 dræava-potpisnica Protokola I i

151 potpisnica Protokola II.

"... da radi na razumevanju i πirenju znanja o meunarodnom humanitarnom pravu..."

Luc

Ches

sex/

ICRC

13

»ija je duænost da πiri znanja o Konvencijama i

Protokolima?

Dræave imaju zakonsku obavezu da πire znanje o

Konvencijama i Protokolima.

"Visoke strane ugovornice obavezuju se da u svojim zemljama

vrπe, za vreme mira kao i za vreme rata, πto je moguÊe πire

upoznavanje stanovniπtva sa tekstom ove Konvencije, a

naroËito da prouËavanje njenih odredaba unesu u programe

vojne nastave a, po moguÊstvu, i graanske nastave, kako bi

s naËelima Konvencije bilo upoznato celokupno stanovniπtvo,

naroËito oruæane snage koje uËestvuju u borbama, sanitetsko

osoblje i vojni sveπtenici." (»l. 47 Prve, »l. 48 Druge, »l. 127

TreÊe i »l. 144 »etvrte konvencije.)

"Visoke strane ugovornice preuzimaju na sebe da i u vreme mira

i u vreme oruæanog sukoba πto je moguÊe viπe vrπe

upoznavanje sa Konvencijama i ovim Protokolom u svojim

zemljama, a naroËito da ukljuËe njihovo prouËavanje u svoje

programe vojne nastave i da podstiËu to prouËavanje meu

civilnim stanovniπtvom, kako bi ti instrumenti postali poznati

oruæanim snagama i civilnom stanovniπtvu." (»l. 83, Protokol I)

"Upoznavanje s ovim Protokolom vrπiÊe se na πto je moguÊe

πiroj osnovi." (»l. 19, Protokol II)

MKCK i zadatak πirenja znanja o humanitarnom pravu

U skladu sa Statutima Meunarodnog pokreta Crvenog krsta i

Crvenog polumeseca, meu zadacima MKCK-a jeste i sledeÊe:

"(...) da radi na razumevanju i πirenju znanja o

meunarodnom humanitarnom pravu primenjivom u oruæanim

sukobima, kao i da priprema njegov dalji razvoj." (»l. 5 st. 2g)

"(...) [da odræava bliske veze sa nacionalnim druπtvima] (...)

u pitanjima od zajedniËkog interesa, kao πto su: pripreme za

delovanje u vreme oruæanih sukoba, poπtovanje, razvoj i

ratifikacija Æenevskih konvencija, i πirenje suπtinskih naËela

meunarodnog humanitarnog prava." (»l. 5 st. 4a)

Did

ier

Bre

gnard

/ICRC

1 ©TA SU JUS AD BELLUM I JUS IN BELLO?6


Cilj meunarodnog humanitarnog prava je

da u maksimalnoj moguÊoj meri πtiti i

pomaæe ærtve rata kako bi ograniËilo njihovu

patnju. Zbog toga se to pravo bavi

realnostima koje nosi sukob, ne razmatrajuÊi

pritom razloge ili zakonitost pribegavanja sili.

Ono ureuje samo one vidove sukoba koji su

od humanitarnog znaËaja. Ovo se naziva jus

in bello (pravo u ratu). Odredbe meuna-

rodnog humanitarnog prava primenjuju se

na zaraÊene strane bez obzira na razloge

sukoba i pravednost ciljeva za koje se one

bore.

U sluËaju meunarodnog oruæanog sukoba

Ëesto je teπko odrediti koja je strana kriva za

povredu Povelje Ujedinjenih nacija (vidi

pitanje br. 18). Primena meunarodnog

humanitarnog prava ne podrazumeva

proglaπavanje bilo koje od zaraÊenih strana

krivom za sukob, poπto bi to moglo izazvati

opreËna tumaËenja i onemoguÊiti primenu

humanitarnog prava, jer bi svaka strana

tvrdila kako je upravo ona ærtva agresije.

©taviπe, humanitarno pravo je namenjeno

zaπtiti ærtava rata i njihovih suπtinskih prava,

bez obzira na stranu kojoj pripadaju. Upravo

zato jus in bello mora ostati nezavisno od jus

ad bellum ili jus contra bellum (pravo

upotrebe sile ili pravo spreËavanja rata).

Jus in bello: zaπtita i pomoÊ ærtvama oruæanih sukoba.

14

Dom

inic

Sanso

ni/IC

RC

O zabrani rata

Do zavrπetka Prvog svetskog rata, pribegavanje oruæanoj sili

nije smatrano protivpravnim Ëinom, veÊ prihvatljivim

naËinom reπavanja sporova.

Pakt Druπtva naroda iz 1919. i Pariski ugovor (Brijan-

Kelogov pakt) iz 1928. pokuπali su da rat stave van zakona.

Usvajanje Povelje Ujedinjenih nacija 1945. godine potvrdilo

je ta nastojanja: "»lanovi Organizacije Êe se u svojim

meunarodnim odnosima uzdræavati od pretnje silom ili od

primene sile (...)."

Meutim, kada jednu dræavu, ili viπe njih, napadne druga

dræava ili grupa dræava, Povelja Ujedinjenih nacija daje

napadnutima pravo na pojedinaËnu ili zajedniËku

samoodbranu. Savet bezbednosti UN, postupajuÊi na osnovu

Poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija (vidi pitanje br. 18),

moæe isto tako da odluËi o zajedniËkoj primeni sile. To moæe

da ukljuËi:

• prinudne mere protiv dræave koja preti meunarodnoj

bezbednosti, donesene u cilju ponovnog uspostavljanja

mira;

• mere za oËuvanje mira u obliku posmatraËa ili misija za

odræanje mira.

SledeÊi primer nalazimo unutar principa o pravu naroda na

samoopredeljenje: u Rezoluciji 2105 (XX), usvojenoj 1965,

Generalna skupπtina Ujedinjenih nacija "priznaje legitimitet

borbe koju vode narodi pod kolonijalnom vlaπÊu radi

ostvarenja svog prava na samoopredeljenje i nezavisnost

(...)." (vidi str. 16)

15

Halv

or

Foss

um

Lauritz

en/ICRC

U KOJIM JE SITUACIJAMA PRIMENJIVO HUMANITARNO PRAVO? KOME JE ONO NAMENJENO I KOGA ©TITI?7

16


Meunarodno humanitarno pravo prime-

njivo je u dve situacije; odnosno, ono nudi

dva sistema zaπtite:

a) Meunarodni oruæani sukobi (vidi str. 5)

U navedenim situacijama primenjuju se Æe-

nevske konvencije i Dopunski protokol I.

Humanitarno pravo je prvenstveno name-

njeno zaraÊenim stranama i πtiti svakog

pojedinca ili kategoriju lica koja ne uËes-

tvuju u sukobu ili su prestala da to aktivno

Ëine, to jest:

• ranjene ili bolesne pripadnike oruæanih

snaga u ratu na kopnu, kao i Ëlanove

vojnog sanitetskog osoblja;

• ranjenike, bolesnike ili brodolomce oru-

æanih snaga u pomorskom ratu, kao i

Ëlanove njihovog sanitetskog osoblja;

• ratne zarobljenike;

• civilno stanovniπtvo, na primer:

- strance na teritoriji zaraÊenih strana,

ukljuËujuÊi izbeglice;

- civile na okupiranim podruËjima;

- civilne zatvorenike i internirce;

- sanitetsko i versko osoblje ili jedinice

civilne zaπtite.

Ratovi za nacionalno osloboenje, na

naËin na koji su definisani u »lanu 1 Pro-

tokola I, svrstavaju se u meunarodne oru-

æane sukobe (vidi str. 12).

b) Nemeunarodni oruæani sukobi

(vidi str. 5)

U sluËaju nemeunarodnog oruæanog

sukoba, primenjuje se »lan 3, koji je za-

jedniËki za sve Ëetiri Æenevske konvencije, i

Protokol II.

Treba istaÊi da su uslovi primene Protokola

II stroæi od onih predvienih »lanom 3 (vidi

str. 19). U takvim situacijama, humanitar-

no pravo je namenjeno oruæanim snagama

koje uËestvuju u sukobu, bile one redovne

ili ne, i πtiti svakog pojedinca ili kategoriju

lica koja ne uËestvuju u sukobu, ili su to

prestala da aktivno Ëine, na primer:

• ranjene ili bolesne borce;

• lica koja su, kao posledica sukoba,

liπena slobode;

• civilno stanovniπtvo;

• sanitetsko i versko osoblje.

Zaπtita sanitetskog osoblja...

Urs

ula

Mei

ssner

/ICRC

Humanitarno pravo i nemeunarodni oruæani sukobi

»lan 3, zajedniËki za sve Ëetiri Æenevske konvencije, smatra se

odreenom vrstom ugovora u malom (vidi str 19). »ak ako se

uzmu u obzir i odredbe Protokola II, pravila o unutraπnjim

sukobima nepotpunija su od pravila kojima su ureeni

meunarodni oruæani sukobi (vidi str. 16). Zbog naËela

dræavnog suvereniteta pokazalo se da je u nemeunarodnim

oruæanim sukobima teπko ojaËati sistem zaπtite.

Pravila sadræana u »lanu 3 smatraju se obiËajnim pravom i

predstavljaju minimalni standard od koga zaraÊene strane ne

bi trebalo nikad da odstupe.

Koje se pravo primenjuje na unutraπnje nerede i druge

situacije unutraπnjeg nasilja?

Meunarodno humanitarno pravo ne primenjuje se na situacije

koje po intenzitetu nasilja ne doseæu nivo oruæanog sukoba.

SluËajevi te vrste ureeni su odredbama prava ljudskih prava

(vidi pitanje br. 17) i merama domaÊeg zakonodavstva

primenjivim u navedenim situacijama.

17

...lica liπenih slobode ...civila ...ranjenih ili bolesnih boraca.

Thie

rry

Gass

mann/ICRC

Nic

k D

anzi

ger

(Conta

ct P

ress

Im

ages

)/IC

RC

Bjo

rn F

jortoft/

ICRC

DA LI JE HUMANITARNO PRAVO PRIMENJIVO NA "NOVONASTALE" SUKOBE?8

18


Danas se uveliko govori o "novonastalim" ili

"novim" sukobima. Taj izraz obuhvata dve

vrste sukoba: prvi su poznati kao "anarhiËni",

dok drugi imaju za cilj uspostavljanje grup-

nog identiteta. Oba naziva koriste se priliËno

neodreeno.

"AnarhiËni" sukobi, Ëije je πirenje bez sum-

nje posledica okonËanja hladnog rata, Ëesto

su obeleæeni delimiËnim, a ponekad i

potpunim slomom dræavnih struktura. U tak-

vim situacijama naoruæane grupe koriste

prednosti koje im nudi politiËki vakuum u

nastojanju da prigrabe vlast. Meutim, tu

vrstu sukoba u prvom redu obeleæava

slabljenje ili prekid komandnog lanca unutar

samih naoruæanih grupa.

U sukobima Ëiji je cilj uspostavljanje grupnog

identiteta Ëesto se nastoji da se protivnik

eliminiπe sprovoenjem tzv. "etniËkog Ëiπ-

Êenja". Ono se sastoji u prisilnom rase-

ljavanju ili Ëak istrebljenju stanovniπtva. Pod

uticajem zahuktale propagande, nasilja i

mrænje, ta vrsta sukoba podgreva oseÊaj gru-

pe da je ugroæen njen nacionalni identitet, pri

Ëemu se iskljuËuje svaka moguÊnost zajed-

niËkog æivota sa drugim grupama.

Meunarodno humanitarno pravo se ipak

primenjuje i u tim "anarhiËnim" sukobima ili

onima koji su vezani za pitanja identiteta, jer

je u njima civilno stanoviπtvo posebno

izloæeno nasilju. ZajedniËki »lan 3 (vidi str.

19) nalaæe da sve naoruæane grupe, bez

obzira na to jesu li u pitanju pobunjenici ili

ne, poπtuju one koji su poloæili oruæje, kao i

one, na primer civile, koji ne uËestvuju u

neprijateljstvima.

Prema tome, slabljenje ili nepostojanje

dræavnih struktura ne znaËi ujedno i pravni

vakuum na podruËju meunarodnog huma-

nitarnog prava. Naprotiv, upravo u takvim

situacijama humanitarno pravo u potpunosti

dolazi na svoje.

Istini za volju, primena humanitarnog prava

u takvoj vrsti sukoba postaje oteæana.

Nedostatak discipline meu zaraÊenim

stranama, naoruæavanje civilnog stanovniπ-

tva u okolnostima u kojima oruæje preplav-

ljuje celo podruËje, kao i sve teæe raz-

likovanje izmeu boraca i civila, Ëesto imaju

za posledicu izuzetnu svirepost sukoba u

kojima ostaje malo prostora za vladavinu

prava.

Stoga je, posebno u takvim situacijama,

neophodno uloæiti napore kako bi se meu

stanovniπtvom πirila znanja o humanitarnom

pravu. Kao πto je poznato, bolje poznavanje

zakonskih odredbi neÊe reπiti suπtinske

probleme koji su doveli do izbijanja sukoba,

ali Êe najverovatnije bar donekle ublaæiti

njegove teæe posledice.

Till

Maye

r/IC

RC

Humanitarna pravila moraju vaæiti Ëak i u "anarhiËnim" sukobima.

19

ZajedniËki Ëlan 3: Ugovor u malom

"U sluËaju oruæanog sukoba koji nema karakter meunarodnog sukoba i koji izbije na teritoriji jedne od Visokih strana

ugovornica, svaka od strana u sukobu biÊe duæna da primenjuje bar sledeÊe odredbe:

1) Prema licima koja ne uËestvuju neposredno u neprijateljstvima, podrazumevajuÊi tu i pripadnike oruæanih snaga koji su

poloæili oruæje i lica onesposobljena za borbu (hors de combat) usled bolesti, rana, liπenja slobode ili iz bilo kojeg drugog

uzroka, postupaÊe se, u svakoj prilici, ËoveËno, bez ikakve nepovoljne diskriminacije zasnovane na rasi, boji koæe, veri ili

ubeenju, polu, roenju ili imovinskom stanju, ili bilo kom drugom sliËnom merilu.

U tom cilju zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakom mestu, prema gore navedenim licima sledeÊi postupci:

a) povrede koje se nanose æivotu i telesnom integritetu, naroËito sve vrste ubistava, sakaÊenja, svireposti i muËenja;

b) uzimanje talaca;

c) povrede liËnog dostojanstva, naroËito uvredljivi i poniæavajuÊi postupci;

d) izricanje i izvrπavanje kazni bez prethodnog suenja od strane redovno ustanovljenog suda i propraÊenog svim sudskim

garantijama koje civilizovani narodi priznaju za neophodne.

2) Ranjenici i bolesnici biÊe prihvaÊeni i negovani.

Svaka nepristrasna humanitarna organizacija, kao πto je Meunarodni komitet Crvenog krsta, moæe da ponudi svoje usluge

stranama u sukobu.

Strane u sukobu Êe se truditi, s druge strane, da stave na snagu, putem posebnih sporazuma, jedan deo ili i sve ostale odredbe

ove Konvencije.

Primena prethodnih odredaba neÊe imati uticaja na pravni poloæaj strana u sukobu."

(Videti stranice 16 i 17)

KAKO SE HUMANITARNO PRAVO PRILAGO–AVA NOVIM SITUACIJAMA I KAKVA JE ULOGA MKCK-A U TOM PROCESU?9

20


Primer Dopunskih protokola Æenevskim konvencijama pruæa uvid

u naËin na koji nastaje humanitarno pravo, od poËetne zamisli do

njegovog usvajanja.

• na temelju nacrta pravila pripremljenih 1956, kao i rezolucija

usvojenih tokom πezedesetih godina na dve Meunarodne konfe-

rencije Crvenog krsta i na Meunarodnoj konferenciji o ljudskim

pravima odræanoj u Teheranu 1968, MKCK je razmotrio moguÊ-

nost dopuna Konvencija usvojenih 1949;

• 1969. godine u Istanbulu MKCK je na 21. meunarodnoj konfe-

renciji Crvenog krsta zvaniËno izneo navedenu zamisao; u skladu

s tim, uËesnici konferencije, ukljuËujuÊi dræave-potpisnice Æenev-

skih konvencija, dali su MKCK-u odgovarajuÊi mandat, a potom

su pravnici MKCK-a zapoËeli pripremni posao;

• izmeu 1971. i 1974. MKCK je organizovao nekoliko savetova-

nja sa Pokretom i vladama dræava; Ujedinjene nacije su redovno

dobijale izveπtaje o tome kako posao napreduje;

• 1973. u Teheranu je 22. meunarodna konferencija Crvenog krsta

razmotrila nacrt teksta i u potpunosti podræala obavljeni posao;

• u februaru 1974. πvajcarska vlada je, kao depozitar Æenevskih

konvencija iz 1949, u Æenevi sazvala Diplomatsku konferenciju

o reafirmaciji i razvoju meunarodnog humanitarnog prava pri-

menjivog u oruæanim sukobima; Konferencija se sastojala od Ëe-

tiri zasedanja, a okonËana je u junu 1977.

• na zavrπnom zasedanju Konferencije opunomoÊenici 102

zemlje uËesnice usvojili su 102 Ëlana Protokola I i 28 Ëlanova

Protokola II.

Meunarodno humanitarno pravo razvijaju

dræave putem kodifikacije ili prakse dræava.

Ova dva procesa se obiËno preklapaju.

©iroko rasprostranjena praksa dræave moæe

dovesti do toga da se iz nje iskristaliπe obi-

Ëajno meunarodno pravo. Praksa dræava,

koja ponekad moæe biti kombinovana sa

aktivnostima nevladinih organizacija, takoe

moæe inicirati kodifikovanje meunarodnog

prava. To kodifikovanje ima oblik ugovornih

dokumenata poput konvencija, sporazuma,

protokola ili paktova. Jedan broj dræava je,

tako, joπ ranije usvojio nacionalne zakone

kojima se implicitno ili eksplicitno zabranjivala

upotreba antipersonalnih mina. Poπto to,

meutim, nije postala raπirena praksa, nije ni

doπlo do uspostavljanja nekog obiËajnog

prava na tu temu. Tek 1997. sazvana je

konferencija na kojoj je koncipirana konkretna

konvencija kojom su sve dræave koje su je

ratifikovale zabranile upotrebu, skladiπtenje,

proizvodnju i promet antipersonalnih mina.

Uloga koju MKCK ima u razvoju meuna-

rodnog humanitarnog prava jeste da:

• prati promene prirode oruæanih sukoba;

• organizuje savetovanja radi iznalaæenja

moguÊnosti za postizanje sporazuma o novim

pravilima;

• priprema nacrte tekstova koje podnosi

diplomatskim konferencijama.

Sporazum iz Otave zabranjuje upotrebu antipersonalnih mina.

Céd

ric

Galb

e/IC

RC

Najnovija kretanja (vidi takoe pitanje br. 4)

Protokol o laserskom oruæju za oslepljivanje, usvojen na BeËkoj

diplomatskoj konferenciji u oktobru 1995, zabranjuje upotrebu i

promet laserskog naoruæanja, kome je jedna od posebnih

borbenih funkcija izazivanje trajnog slepila. Ovaj Protokol

takoe zahteva od dræava da preduzmu sve potrebne mere

opreza, ukljuËujuÊi i obuku oruæanih snaga, kako bi se izbeglo

uzrokovanje trajnog slepila zakonitom upotrebom ostalih

laserskih sistema.

Kada je reË o minama, podruËje primene Protokola II

Konvencije iz 1980. godine (vidi str. 10) proπireno je 3. maja

1996. godine u Æenevi usvajanjem izmenjene verzije Protokola

o zabrani ili ograniËavanju upotrebe mina, mina iznenaenja i

drugih naprava. Osim toga, Konvencija o zabrani upotrebe,

skladiπtenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina i o

njihovom uniπtavanju, koju je u Otavi 3. i 4. decembra 1997.

potpisala 121 zemlja, u potpunosti zabranjuje antipersonalne

mine. Konvencija takoe predvia uklanjanje mina i pomoÊ

ærtvama mina.

Ugovori meunarodnog humanitarnog prava koji sadræe pravila

primenjiva na zaπtitu æivotne sredine ukljuËuju i »lan 55

Dopunskog protokola I i Konvenciju o zabrani primene vojne ili

bilo koje druge agresivne tehnike kojom se menja æivotna

sredina od 10. decembra 1976.

Meutim, rat u Persijskom zalivu 1991. godine ukazao je na to

da su ta pravila slabo poznata, a ponekad i nedovoljno

precizna. Zbog toga je MKCK, na inicijativu Generalne skupπtine

Ujedinjenih nacija i uz pomoÊ struËnjaka iz te oblasti, 1994.

godine izradio nacrt Uputstava za vojne priruËnike i obuku o

zaπtiti Ëovekove sredine u vreme oruæanog sukoba.

Novijeg je datuma i PriruËnik iz San Rema o meunarodnom

pravu primenjivom u oruæanim sukobima na moru. ZnaËaj tog

poduhvata Meunarodnog instituta za humanitarno pravo, uz

podrπku MKCK-a, priznale su vlade rezolucijom usvojenom na

26. meunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog

polumeseca, odræanoj u Æenevi 1995. godine.

Mada Æenevske konvencije i njima pridodati Protokoli ne

zabranjuju izriËito upotrebu nuklearnog naoruæanja, u takvim

sluËajevima se primenjuju opπta naËela meunarodnog

humanitarnog prava (vidi str. 7). Izmeu ostalog, navedena

naËela zahtevaju od zaraÊenih strana da u svako doba razlikuju

borce od civila i zabranjuju upotrebu oruæja koje bi moglo da

prouzrokuje nepotrebne patnje. Primenu tih naËela na nuklearno

naoruæanje potvrdio je 1996. godine i Meunarodni sud pravde

u Hagu.

SledeÊi momenat u razvoju MHP-a nastupio je 17. jula 1998.

usvajanjem Statuta Meunarodnog kriviËnog suda. Ovaj Statut

predstavlja vaæan korak u pravcu smanjenja moguÊnosti

izbegavanja sankcija za krπenje MHP-a i njegovog veÊeg

poπtovanja. Ovaj novi sud Êe biti nadleæan za ratne zloËine

poËinjene kako u vreme meunarodnih, tako i u vreme

nemeunarodnih oruæanih sukoba. Iako MHP veÊ sada nalaæe

obavezu kriviËnog gonjenja ratnih zloËinaca, ovaj novi sud

dopunjuje spektar pravnih instrumenta koji u tom pogledu stoje

na raspolaganju.

Poslednji dogaaj na ovome planu odnosi se na borbena

sredstva. Decembra 2001. godine, proπiren je delokrug

Konvencije UN iz 1980. o zabrani ili ograniËavanju upotrebe

odreenog konvencionalnog oruæja. »lan 1 ove Konvencije,

koja je do tada vaæila samo za meunarodne oruæane sukobe,

izmenjen je na Drugoj revizionoj konferenciji tako da sada

pokriva i nemeunarodne oruæane sukobe.

21

MKCK kao promoter humanitarnog prava

Prema Statutima Meunarodnog pokreta Crvenog krsta i

Crvenog polumeseca (vidi str. 13), jedan od zadataka MKCK-a

jeste pripremanje moguÊeg razvoja meunarodnog

humanitarnog prava. U tom smislu, MKCK je promoter


©TA HUMANITARNO PRAVO PREDVI–A U POGLEDU MATERIJALNE POMO∆I ÆRTVAMA ORUÆANIH SUKOBA?10

22


Dræave-potpisnice Æenevskih konvencija

ærtvama oruæanih sukoba priznaju pravo

da primaju materijalnu pomoÊ neophodnu

za preæivljavanje. Navedeno pravo razra-

eno je usvajanjem Dopunskih protokola

1977. godine.

U sluËaju meunarodnog oruæanog suko-

ba, pravo na pomoÊ posebno ukljuËuje:

• slobodan prolaz poπiljki koje sadræe

odreena dobra neophodna za opstanak

civilnog stanovniπtva (Ël. 23 »etvrte

konvencije koji se odnosi na blokade);

• duænost okupacione sile da obezbedi

snabdevanje stanovniπtva na okupira-

nim podruËjima osnovnim æivotnim

namirnicama (Ël. 55 »etvrte konvencije);

ukoliko je njeno snabdevanje nedovolj-

no, okupaciona sila se mora saglasiti da

prihvati pomoÊ obezbeenu iz spoljnih

izvora (Ël. 59 »etvrte konvencije).

Protokol I (Ël. 69 i 70) ojaËao je skup

pravila usvojenih 1949. godine. Na primer,

Dræava u ratu mora prihvatiti nepristrasne

programe pruæanja humanitarne pomoÊi,

koji se bez diskriminacije sprovode u korist

stanovniπtva na njenom podruËju, u skladu

sa sporazumom izmeu strana kojih se

takve akcije pomoÊi tiËu. Meutim, ukoliko

su navedeni uslovi zadovoljeni, bilo bi

pogreπno odbiti takve programe pomoÊi

koji se ne smatraju meπanjem u sukob niti

neprijateljskim Ëinom.

U sluËaju nemeunarodnih oruæanih

sukoba, Protokol II (Ël, 18), izmeu osta-

log i uz pristanak zaraÊenih strana, utvr-

uje da Êe se, ako civilno stanovniπtvo pre-

komerno pati zbog nestaπice sredstava

neophodnih za golo preæivljavanje, predu-

zeti akcije pomoÊi koje su iskljuËivo huma-

nitarnog i nepristrasnog karaktera i koje se

sprovode bez ikakve diskriminacije (vidi

str. 21). Danas je opπteprihvaÊen stav da

iskljuËivo humanitarne akcije pomoÊi takve

vrste dræava mora da ovlasti.

Ærtve rata imaju pravo da primaju materijalnu pomoÊ neophodnu za preæivljavanje.

Sea

mus

Conla

n/W

orld P

ictu

re N

ews

Martin

Hahn/ICRC

23

Humanitarno pravo i "pravo na intervenciju iz

humanitarnih razloga"

Ukoliko se "pravo, ili Ëak obaveza, na intervenciju" koristi kao

opravdanje za oruæanu intervenciju preduzetu iz humanitarnih

razloga, onda to nije u nadleænosti humanitarnog prava, veÊ u

domenu pravila o zakonitosti upotrebe oruæane sile u

meunarodnim odnosima, odnosno, spada u okvir jus ad bellum

(vidi pitanja br. 6 i 18).

Ukoliko iz humanitarnih razloga bude pokrenuta oruæana

intervencija, MKCK mora, u skladu sa svojim mandatom (vidi

Indeks), da obezbedi da svi koji su ukljuËeni u takvu intervenciju

poπtuju merodavne odredbe meunarodnog humanitarnog prava;

MKCK isto tako mora da nastoji da pomogne ærtvama sukoba.

MKCK nije ni za, ni protiv "prava na intervenciju". Prema

njegovom sopstvenom iskustvu, to je politiËko pitanje i MKCK se

u njega ne moæe upuπtati a da time ne ugrozi svoj humanitarni

rad.

MKCK i pravo na pomoÊ

MKCK u svakom sluËaju ima pravo na inicijativu (vidi str. 2) koja

mu omoguÊava da zaraÊenim stranama ponudi svoje usluge,

posebno radi pruæanja pomoÊi ærtvama sukoba. Prema tome,

ponuda MKCK-a (bez obzira na to da li je reË o pomoÊi ili drugim

delatnostima) ne predstavlja meπanje u unutraπnje poslove jedne

dræave, poπto je predviena humanitarnim pravom.

Paul G

rabhorn

/ICRC

©TA HUMANITARNO PRAVO PREDVI–A U POGLEDU PONOVNOGUSPOSTAVLJANJA PORODI»NIH VEZA?11

24


Jedna od posledica oruæanih sukoba je ta

da se ratni zarobljenici i civilni internirci

razdvajaju od svojih najmilijih, porodice se

cepaju, a ljudi nestaju. Æenevske konven-

cije i Protokol I sadræe nekoliko pravnih

odredaba za zaπtitu tih ærtava. One se pri-

menjuju u sluËaju meunarodnih oruæanih

sukoba i ovlaπÊuju MKCK da obavlja

sledeÊe zadatke:

1. Prosleivanje porodiËnih poruka i drugih

obaveπtenja (Ël. 25 »etvrte konvencije).

Ovo ukljuËuje:

• prijem i registraciju liËnih kartona ratnih

zarobljenika i kartona interniranih gra-

anskih lica, Ëije se kopije πalju poro-

dicama navedenih lica;

• prosleivanje korespondencije izmeu

lica liπenih slobode i njihovih porodica;

• prosleivanje porodiËnih obaveπtenja

(poruka Crvenog krsta) izmeu razdvo-

jenih Ëlanova porodice, ukoliko su uobi-

Ëajena sredstva poπtanskog saobraÊaja

nepouzdana;

• prijem i prosleivanje obaveπtenja o smrti.

Generalno uzevπi, Centralna sluæba tra-

æenja MKCK-a deluje kao posrednik izmeu

zaraÊenih strana, taËnije reËeno, izmeu

njihovih nacionalnih Biroa za obaveπ-

tavanje (vidi str. 25) u cilju razmene oba-

veπtenja o licima koja su pod zaπtitom


2.Traganje za nestalim licima (Ël. 33 Pro-

tokola I i Ël. 26 »etvrte konvencije)

3.Spajanje razdvojenih porodica (vidi str.

25, kao i Ël. 74 Protokola I i Ël. 26 »etvrte

konvencije)

Ovakvu vrstu posla MKCK je zapoËeo tokom Francusko-pruskog

rata 1870. godine. DelujuÊi kao posrednik, sluæba traæenja

MKCK-a, osnovana u Bazelu sa ciljem obnavljanja veza izmeu

ratnih zarobljenika i njihovih porodica, zapoËela je sa razmenom

spiskova ranjenika izmeu zaraÊenih strana. Od tada je Centralna

sluæba traæenja MKCK-a znatno proπirila svoje delatnosti.

»lanove porodica koje je rastavio sukob treba ponovo spojiti.

Boris

Heg

er/ICRC

Afe

rdita

Ibra

him

aj/IC

RC

25

Nacionalni biroi za obaveπtavanje

TreÊa Æenevska konvencija (Ël. 122) propisuje da je

neposredno po otpoËinjanju neprijateljstava svaka zaraÊena

strana, kao i svaka neutralna sila na Ëijem se podruËju nalaze

dræavljani neprijateljske dræave, obavezna da osnuje

informativnu sluæbu za ratne zarobljenike koji se u njoj nalaze.

Svaka zaraÊena strana mora da obavesti sopstvenu sluæbu za

obaveπtavanje o svim zarobljenicima koje dræe njene oruæane

snage, kao i da dostavi sve raspoloæive pojedinosti u vezi sa

identitetom zarobljenika kako bi njihovi najbliæi roaci bili πto

je moguÊe pre obaveπteni o njihovoj sudbini. Ukoliko takva

sluæba ne postoji, πto je Ëest sluËaj u sukobima, MKCK na

sebe preuzima da prikuplja obaveπtenja o licima koja uæivaju

zaπtitu Æenevskih konvencija.

Centralna sluæba traæenja

"U nekoj neutralnoj zemlji Êe se ustanoviti Centralna agencija

za obaveπtenja o ratnim zarobljenicima. Meunarodni komitet

Crvenog krsta predloæiÊe zainteresovanim Silama, ako to

smatra potrebnim, organizovanje jedne takve agencije. Ta

agencija Êe imati za zadatak da prikuplja sva obaveπtenja o

ratnim zarobljenicima do kojih moæe doÊi zvaniËnim ili

privatnim putem; ona Êe ih dostavljati πto je moguÊe bræe

zemlji porekla zarobljenika ili Sili Ëiji su oni pripadnici (...)"

(Ël. 123 TreÊe konvencije)

Razdvojene porodice

"Svaka strana u sukobu Êe olakπavati istraæivanja koja

preduzimaju Ëlanovi porodica koje je rat rasturio da ponovo

dou u vezu jedni s drugima i da se sastanu ako je moguÊe

(...)" (Ël. 26 »etvrte konvencije)

Ric

hard

Fra

din

/ICRC

Marw

an

Naam

/ICRC

KAKVE SU ODREDBE HUMANITARNOG PRAVA U VEZI SA UPOTREBOMZNAKA CRVENOG KRSTA?12

26


Æenevske konvencije navode da postoje tri

znaka: crveni krst, crveni polumesec i crve-

ni lav i sunce, iako Pokret trenutno koristi

jedino prva dva kao znakove nacionalnih

druπtava.

Konvencije i Dopunski protokoli sadræe ne-

koliko Ëlanova o upotrebi znaka. Njima se,

izmeu ostalog, detaljno utvruje upotreba,

veliËina, svrha i mesto na koje se znak pos-

tavlja, lica i imovina koje on πtiti, lica ovlaπ-

Êena da ga koriste, obaveze koje poπtovanje

znaka podrazumeva, i kazne u sluËajevima

njegove zloupotrebe (vidi str. 27).

U vreme oruæanih sukoba znak u zaπtitne

svrhe mogu koristiti jedino:

• sanitetske sluæbe oruæanih snaga;

• nacionalna druπtva Crvenog krsta i

Crvenog polumeseca, priznata i propisno

ovlaπÊena od svojih vlada za pruæanje

pomoÊi sanitetskim sluæbama oruæanih

snaga; nacionalna druπtva mogu koristiti

znak u zaπtitne svrhe jedino za ono

osoblje i opremu koji pomaæu sanitet-

skim sluæbama za vreme rata, pod uslo-

vom da se navedeno osoblje i oprema

koriste iskljuËivo za te zadatke, te da se

pri tom povinuju vojnim zakonima i

pravilima;

• civilne bolnice i druge medicinske usta-

nove priznate kao takve od svojih vlada

i propisno ovlaπÊene da istiËu znak u

zaπtitne svrhe (stanice za prvu pomoÊ,

ambulantna kola itd.)

• druge dobrovoljne sluæbe za pruæanje

pomoÊi, uz iste uslove kao i nacionalna

druπtva; one moraju biti priznate i

ovlaπÊene od strane vlade, mogu koristiti

znak jedino za osoblje i opremu dode-

ljenu iskljuËivo medicinskim sluæbama i

moraju se povinovati vojnim zakonima i

pravilima.

Meunarodno humanitarno pravo takoe

propisuje da je svaka dræava-potpisnica

Æenevskih konvencija duæna da preduzme

mere kako bi se spreËila i kaznila zlou-

potreba znaka, kako u vreme rata tako i u

miru, kao i da donese zakon o njegovoj

zaπtiti.

Znaci koji πtite.

Franço

ise

Bory

/ICRC

Rola

nd B

igle

r/IC

RC

27

Upotreba znaka

Upotreba znaka u zaπtitne svrhe predstavlja vidljivo isticanje

zaπtite koju Æenevske konvencije pruæaju sanitetskom osoblju,

jedinicama i transportnim sredstvima.

Upotreba znaka u svrhu raspoznavanja, kako u vreme rata

tako i u miru, oznaËava da su neko lice ili neki deo imovine

povezani sa Meunarodnim pokretom Crvenog krsta i Crvenog

polumeseca.

MKCK je ovlaπÊen da u svako doba koristi znak, kako u

zaπtitne tako i u svrhe raspoznavanja.

Zloupotreba znaka

Svaka upotreba znaka za koje meunarodnim humanitarnim

pravom nije dobijeno izriËito ovlaπÊenje predstavlja njegovu

zloupotrebu. Postoje tri vrste zloupotrebe:

• imitacija, predstavlja upotrebu oznake koja svojim oblikom

i/ili bojom moæe zabunom biti poistoveÊena sa znakom;

• uzurpacija, tj. upotreba znaka od strane neovlaπÊenih lica ili

organizacija (komercijalnih firmi, farmaceuta, privatnih

lekara, nevladinih organizacija, obiËnih graana itd.);

ukoliko lica propisno ovlaπÊena da koriste znak to ne Ëine u

skladu sa pravilima Konvencija i Protokola, to takoe

predstavlja uzurpaciju;

• perfidija, tj. upotreba znaka u vreme sukoba sa ciljem da se

zaπtite borci ili vojna oprema; perfidna upotreba znaka

predstavlja ratni zloËin kako u meunarodnim, tako i u

nemeunarodnim oruæanim sukobima.

Zloupotreba znaka u zaπtitne svrhe u vreme rata ugroæava

sistem zaπtite ustanovljen meunarodnim humanitarnim

pravom.

Zloupotreba znaka u svrhu raspoznavanja podriva njegov

ugled u oËima javnosti, pa prema tome umanjuje njegovu

zaπtitnu moÊ u vreme rata.

Dræave-potpisnice Æenevskih konvencija obavezale su se da Êe

usvojiti kaznene mere kako bi se spreËila i suzbila zloupotreba

znaka, kako u vreme rata tako i u miru.

Urs

ula

Mei

ssner

/ICRC

Thie

rry

Gass

mann/ICRC

KAKO HUMANITARNO PRAVO ©TITI IZBEGLICE I INTERNO RASELJENA LICA?13

28


Izbeglice su lica koja su bila prinuena da

napuste sopstvenu zemlju, dok su interno

raseljena lica oni koji nisu napustili podruËje

sopstvene zemlje.

Izbeglice uæivaju zaπtitu koju im pre svega

pruæa izbegliËko pravo (vidi str. 29), kao i

mandat Visokog komesara Ujedinjenih nacija

za izbeglice (UNHCR). Ukoliko se nalaze u

zemlji zahvaÊenoj oruæanim sukobom, izbe-

glice su zaπtiÊene i meunarodnim huma-

nitarnim pravom. Pored generalne zaπtite koju

civilima pruæa MPH, izbeglice posebno πtite i

»etvrta Æenevska konvencija i Protokol I. Ova

dodatna zaπtita istiËe ugroæenost izbeglica kao

tuinaca u rukama strane u sukobu, a u

odsustvu zaπtite njihove matiËne dræave.

Interno raseljena lica πtiti obimna pravna re-

gulativa, a pre svega nacionalno pravo, pravo

ljudskih prava, kao i meunarodno humani-

tarno pravo (ukoliko se takva lica nalaze u

zemlji zahvaÊenoj oruæanim sukobom).

Ako se interno raseljena lica nau u zemlji

zahvaÊenoj oruæanim sukobom, onda se

ona smatraju civilima (pod uslovom da ne

uËestvuju aktivno u neprijateljstvima), koji,

kao takvi, uæivaju punu zaπtitu na koju

civilno stanovniπtvo ima pravo.

Ukoliko se poπtuju, ove odredbe igraju vaænu

ulogu u spreËavanju iseljavanja, do koga

Ëesto dolazi upravo usled krπenja ovih

odredbi. Osim toga, meunarodno humani-

tarno pravo izriËito zabranjuje svaki pokuπaj

prisiljavanja civila da napuste svoja ognjiπta,

osim u sluËajevima kada to nalaæu razlozi

njihove bezbednosti ili neizbeæni vojni

razlozi.

Ako ipak doe do njihovog raseljavanja,

interno raseljena lica uæivaju zaπtitu od

posledica neprijateljstava koju im pruæaju

gorenavedena opπta pravila zaπtite civila i

humanitarne pomoÊi.

Ukoliko se poπtuju, te opπte odredbe, kojima

meunarodno humanitarno pravo πtiti civile,

mogu da spreËe iseljavanje. Ako u tome ne

uspeju, onda bar nude zaπtitu u vreme tra-

janja raseljenja. Ovde treba posebno istaÊi

odredbe kojima se zabranjuje sledeÊe:

• napadi na civile i civilne objekte, kao i

neselektivno sprovoenje neprijateljskih

akata;

• izglaivanje civilnog stanovniπtva i uniπ-

tavanje dobara neophodnih za njihovo

preæivljavanje;

• njihovo kolektivno kaænjavanje koje Ëesto

poprima oblik uniπtavanja stambenih

objekata.

Uz ove, postoje i odredbe koje stranama u

sukobu nalaæu da dozvole poπiljkama hu-

manitarne pomoÊi da stignu do ugroæenog

civilnog stanovniπtva.

Poπtovanje meunarodnog humanitarnog prava onemoguÊava nasilno izmeπtanje stanovniπtva.

Will

em S

mit/

ICRC

29

Definicija izbeglice

U skladu sa »lanom 1 Konvencije UN iz 1951. godine, koja

definiπe status izbeglice, ovaj pojam se primenjuje na bilo koje

lice koje se nalazi izvan zemlje Ëiji je dræavljanin, zbog

osnovanog straha od progona zasnovanog na pripadnosti

odreenoj rasi, veroispovesti, nacionalnosti, druπtvenoj grupi ili

zbog politiËkog miπljenja, a kome je, iz navedenog straha,

nemoguÊe da koristi, ili ne æeli da koristi, zaπtitu te zemlje;

odnosno, na lice bez dræavljanstva, koje se, iz navedenih

razloga, nalazi izvan zemlje svog ranijeg redovnog boravka, a

ne moæe, ili iz straha ne æeli, da se vrati u tu zemlju.

Konvencija Organizacije afriËkog jedinstva o problemima

izbeglica u Africi iz 1969. godine i Kartaginska deklaracija o

izbeglicama iz 1984. proπirile su navedenu definiciju i na lica

koja su izbegla usled dogaaja koji ozbiljno naruπavaju javni

red, kao πto su oruæani sukobi i neredi.

Boris

Heg

er/ICRC

30


Moraju se primeniti sledeÊe mere:

Preventivne mere, zasnovane na duænosti

dræava da se pridræavaju meunarodnog hu-

manitarnog prava (MHP). Ove mere uklju-

Ëuju:

• πirenje znanja o meunarodnom

humanitarnom pravu;

• obuku struËnog osoblja radi lakπeg spro-

voenja meunarodnog humanitarnog

prava i imenovanje pravnih savetnika u

oruæanim snagama;

• usvajanje pravnih i statutarnih odredbi,

kako bi se obezbedila njihova usagla-

πenost sa meunarodnim humanitarnim

pravom;

• prevoenje tekstova Konvencija.

Mere nadzora nad pridræavanjem odredbi hu-

manitarnog prava za vreme trajanja sukoba:

• akcije sila zaπtitnica ili njihovih zamenika;

• akcije MKCK-a (vidi pitanje br. 15).

Represivne mere, zasnovane na duænosti

zaraÊenih strana da spreËe, odnosno, zaus-

tave sva krπenja MHP-a. Ovi represivni me-

hanizmi ukljuËuju:

• obavezu nacionalnih sudova da suzbijaju

teπke povrede MHP-a koje se smatraju

ratnim zloËinima (meunarodni sudovi su

obraeni u pitanju br. 16);

• kriviËnu i disciplinsku odgovornost

naredbodavaca i duænost vojnih

komandanata da suzbijaju povrede MHP-

a i da na njih ukazuju;

• uzajamnu pomoÊ dræava oko kriviËnih

predmeta.

Osim πto predstavljaju bitan deo svakog

pravnog sistema, ove represivne mere takoe

sluæe i kao sredstvo odvraÊanja od pribe-

gavanja zloËinu.

Postoje i druge izvrπne mere koje obuhvataju

mere prevencije, kontrole i represije; posled-

nje dve grupe mera uglavnom proistiËu iz

duænosti dræava da obezbede poπtovanje

humanitarnog prava. One ukljuËuju:

• istraæni postupak;

• Meunarodnu komisiju za utvrivanje

Ëinjenica;

• razmatranje primene i tumaËenja pravnih

odredbi;

• saradnju sa Ujedinjenim nacijama.

Diplomatski napori i pritisak medija i javnog

mnjenja takoe pomaæu da se obezbedi

sprovoenje humanitarnog prava.

©irenje znanja o meunarodnom humanitarnom pravu.

14 KOJE MERE STOJE NA RASPOLAGANJU ZA SPROVO–ENJE HUMANITARNOG PRAVA?

Prisk

a S

poer

ri/ICRC

31

Pravne odredbe za sprovoenje humanitarnog prava

Napomena: vidi Ëlanove koji se odnose na unapreenje znanja o

Konvencijama i Protokolima na str. 13

"Visoke strane ugovornice Êe (...) i u doba mira nastojati da (...)

obuËe kvalifikovano osoblje da bi olakπale primenu Konvencija i ovog

Protokola (...)."

(»l. 6, Protokol I)

"Visoke strane ugovornice obavezuju se da Êe poπtovati ovu

Konvenciju i da Êe joj obezbediti poπtovanje u svakoj prilici."

(»l. 1, zajedniËki za sve Ëetiri Konvencije)

"Visoke strane ugovornice Êe u svako doba, a strane u sukobu u

vreme oruæanog sukoba, obezbediti da pravni savetnici budu na

raspolaganju, kada je to potrebno, radi davanja saveta vojnim

komandantima na odgovarajuÊem nivou o primeni Konvencija i ovog

Protokola i o odgovarajuÊim uputstvima koja treba da se daju

oruæanim snagama o tom pitanju."


"Visoke strane ugovornice, Ëije zakonodavstvo ne bi veÊ sada bilo

dovoljno, duæne su preduzeti potrebne mere kako bi spreËile i suzbile

u svako doba svaku zloupotrebu znakova za raspoznavanje" (...).

(»l. 45, Druga Æenevska konvencija)

"Visoke strane ugovornice dostavljaÊe jedna drugoj preko ©vajcarskog

federalnog veÊa, a za vreme neprijateljstava posredstvom Sila

zaπtitnica, zvaniËne prevode ove Konvencije, kao i zakone i pravilnike

koje bi donele u cilju da obezbede njenu primenu."

(»lanovi 48/49/128/145, zajedniËki za sve Ëetiri Æenevske konvencije)

"Visoke strane ugovornice obavezuju se da Êe preduzeti svaku

zakonodavnu meru radi propisivanja odgovarajuÊih kriviËnih sankcija

protivu lica koja su izvrπila ili koja su izdala nareenja da se izvrπi

koja od teπkih povreda ove Konvencije (...) Svaka Strana ugovornica

biÊe duæna da pronalazi lica osumnjiËena da su izvrπila, ili da su

naredila da se izvrπi, koja od teπkih povreda, i ona Êe biti obavezna

da ih izvede pred svoje sopstvene sudove, bez obzira na njihovo

dræavljanstvo."

(»lanovi 49/50/129/146, zajedniËki za sve Ëetiri Æenevske

konvencije)

"Ova Konvencija Êe se primenjivati uz sudelovanje i pod nadzorom

Sila zaπtitnica Ëija je duænost da πtite interese strana u sukobu. U tom

cilju, Sile zaπtitnice Êe moÊi, pored svog diplomatskog ili konzularnog

osoblja, da naimenuju delegate meu svojim sopstvenim

dræavljanima ili meu dræavljanima drugih neutralnih Sila."

(»l. 8, Prve, Druge i TreÊe, te »l. 9 »etvrte Æenevske konvencije)

"Dræave ugovornice moÊi Êe se u svako doba sporazumeti da vrπenje

zadataka koje ova Konvencija postavlja Silama zaπtitnicama povere

jednoj organizaciji koja pruæa sva jemstva za nepristrasno i uspeπno

sprovoenje tih zadataka u delo (...). Ako zaπtita na taj naËin ne

moæe da se obezbedi, Sila koja dræi ranjenike, bolesnike ili

brodolomnike ili Ëlanove sanitetskog i verskog osoblja, biÊe duæna da

zatraæi od neke humanitarne organizacije, kao πto je Meunarodni

komitet Crvenog krsta, da primi na sebe humanitarne duænosti koje na

osnovu ove Konvencije leæe na Silama zaπtitnicama (...)."

(»l. 10 Prve, Druge, TreÊe i »l. 11 »etvrte Æenevske konvencije)

"Depozitar ovog Protokola sazivaÊe sastanak Visokih strana

ugovornica na traæenje jedne ili viπe pomenutih Strana i uz odobrenje

veÊine pomenutih Strana radi razmatranja opπtih problema primene

Konvencija i Protokola."


"Odredbe ove Konvencije ne predstavljaju smetnju za humanitarnu

delatnost koju Meunarodni komitet Crvenog krsta, kao i svaka druga

nepristrasna humanitarna organizacija, budu preduzimali, po

odobrenju zainteresovanih strana u sukobu, u cilju zaπtite i pruæanja

pomoÊi ranjenicima i bolesnicima, kao i Ëlanovima sanitetskog i

verskog osoblja."

(»l. 9, Prva konvencija)

"U situacijama teπkih povreda Konvencija ili ovog Protokola, Visoke

strane ugovornice preuzimaju na sebe obavezu da deluju, zajedniËki

ili pojedinaËno, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i u skladu sa

Poveljom Ujedinjenih nacija."


"Visoke strane ugovornice Êe pruæati jedna drugoj u najveÊoj meri

pomoÊ u vezi s kriviËnim i sudskim postupcima koji se odnose na

teπke povrede Konvencija ili ovog Protokola (...). Kada to okolnosti

dozvole, Visoke strane ugovornice Êe saraivati u pitanju ekstradicije.

(...)."


"OsnovaÊe se Meunarodna komisija za utvrivanje ËinjeniËnog

stanja (...), koja Êe se sastojati od 15 Ëlanova visokog

moralnog ugleda i priznate nepristrasnosti. (...) Komisija Êe biti

nadleæna da: i) ispituje sve Ëinjenice za koje se tvrdi da

predstavljaju teπke povrede definisane u Konvencijama i ovom

Protokolu ili druge ozbiljne povrede Konvencija ili ovog

Protokola; (...)"

»l. 90, Protokol I)

KAKVA JE ULOGA MKCK-A U OBEZBE–IVANJU PO©TOVANJAHUMANITARNOG PRAVA?15

32


Kao promoter i zaπtitnik meunarodnog

humanitarnog prava, MKCK ima obavezu

da podstiËe njegovo poπtovanje. On to Ëini

tako πto πiri znanje o humanitarnim pravi-

lima i podseÊa strane u sukobu na njihove

obaveze.

©irenje znanja i savetodavna uloga

MKCK-a

Poπto je nepoznavanje humanitarnog

prava i njegovih odredbi jedna od prepreka

za njegovu primenu, MKCK podseÊa dræa-

ve da su preuzele obavezu da πire znanje o

njemu. U tu svrhu, MKCK i sam preduzima

odreene aktivnosti (vidi str. 13). Osim

toga, on podseÊa dræave da moraju pre-

duzeti sve neophodne mere kako bi

obezbedile da se humanitarno pravo

delotvorno primenjuje i, shodno tome, poπ-

tuje. MKCK to Ëini uglavnom putem svoje

Savetodavne sluæbe za meunarodno hu-

manitarno pravo, Ëiji je cilj da dræavama

obezbedi tehniËku pomoÊ i da njihovim

vlastima pomogne oko usvajanja nacional-

nih zakona i propisa vezanih za MHP.

PodseÊanje strana u sukobu na

njihove obaveze

Na osnovu zakljuËaka izvedenih iz

aktivnosti koje sprovodi na planu zaπtite i

pruæanja pomoÊi, MKCK, u sluËajevima

krπenja humanitarnog prava, upuÊuje

poverljive predstavke nadleænim vlastima.

Ukoliko su takva krπenja ozbiljna, ako se

ponavljaju i ako se sa sigurnoπÊu moæe

ustanoviti da je do njih zaista doπlo, MKCK

zadræava pravo da o tome javno iznese svoj

stav; on to Ëini iskljuËivo onda kada proceni

da Êe ta vrsta publiciteta biti u interesu

oπteÊenih, odnosno, ugroæenih. Iz tog

razloga, ovoj meri se pribegava samo u

izuzetnim sluËajevima.

MKCK podseÊa strane u sukobu na njihovu obavezu da dozvole registraciju i repatrijaciju ratnih zarobljenika.

Mic

hael

Kle

iner

/ICRC

33

MKCK kao Ëuvar meunarodnog humanitarnog prava

Humanitarno pravo omoguÊuje MKCK-u da obezbedi

poπtovanje humanitarnih pravila.

"Predstavnici ili delegati Sila zaπtitnica ovlaπÊeni su da

poseÊuju sva mesta gde se nalaze ratni zarobljenici, naroËito

mesta gde su oni internirani, zatvoreni i gde rade; (...)." I joπ

jednom: "Iste povlastice uæivaÊe i delegati Meunarodnog

komiteta Crvenog krsta." (»l. 126, TreÊa konvencije)

Napomena: »lan 143 »etvrte konvencije sadræi sliËne odredbe

koje se odnose na internirane civile.

Statuti Pokreta propisuju da je jedna od uloga MKCK da:

"preduzima zadatke koji su mu povereni Æenevskim

konvencijama, da radi na doslednoj primeni meunarodnog

humanitarnog prava primenjivog u oruæanim sukobima, kao i

da vodi raËuna o svim prituæbama zasnovanim na navodnim

krπenjima tog prava." (»l. 5, st. 2c)

Nic

k D

anzi

ger

(Conta

ct P

ress

Im

ages

)/IC

RC

KAKO SE, NA OSNOVU ME–UNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA,KRIVI»NO GONE RATNI ZLO»INCI?16

34


Napad na civile ili njihovu imovinu ratni je zloËin.

Jeff

Danzi

ger

/ICRC

35

©ta je ratni zloËin?

Pod ratnim zloËinima se generalno podrazumevaju teπke povrede

meunarodnog humanitarnog prava poËinjene u vreme

meunarodnih ili nemeunarodnih oruæanih sukoba. Postoji

nekoliko pravnih tekstova koji u sebi sadræe definicije ratnih zloËina,

a to su: statut Meunarodnog vojnog tribunala osnovanog u

Nirnbergu po zavrπetku Drugog svetskog rata, Æenevske konvencije

i njihovi Dopunski protokoli, statuti Meunarodnih kriviËnih tribunala

za bivπu Jugoslaviju i Ruandu, kao i statut Meunarodnog

kriviËnog suda. Definicije samog pojma ratnog zloËina takoe su

navedene u zakonodavnoj materiji mnogih zemalja. Ovde je vaæno

napomenuti da i samo jedno delo moæe biti okvalifikovano kao

ratni zloËin.

U definiciju ratnih zloËina uneta su, izmeu ostalih, i niæe navedena

dela:

• namerno ubistvo zaπtiÊenog lica (na pr. ranjenog ili bolesnog

borca, ratnog zarobljenika, civila...);

• muËenje zaπtiÊenog lica ili neËoveËno postupanje prema njemu;

• namerno uzrokovanje teπkih patnji, ili povreda fiziËkog integriteta,

ili zdravlja zaπtiÊenog lica;

• napadi na civilno stanovniπtvo;

• deportacija ili nezakonito raseljavanje;

• upotreba zabranjenog oruæja ili metoda ratovanja;

• neprimerena upotreba znaka crvenog krsta ili crvenog

polumeseca, odnosno, drugih zaπtitnih znakova;

• perfidno ubijanje ili ranjavanje pripadnika suparniËke nacije ili

vojske;

• pljaËkanje javne ili privatne imovine.

Treba napomenuti da je Meunarodni kriviËni tribunal za bivπu

Jugoslaviju zakljuËio da pojam ratnog zloËina prema

meunarodnom ugovornom pravu takoe ukljuËuje i teπke povrede

poËinjene za vreme nemeunarodnih oruæanih sukoba. Statut

Meunarodnog kriviËnog suda i statut Meunarodnog kriviËnog

tribunala za Ruandu, svaki u svom popisu ratnih zloËina, takoe

navode i one ratne zloËine koji su poËinjeni za vreme unutraπnjih

oruæanih sukoba.

Pristupanjem Æenevskim konvencijama,

dræave prihvataju obavezu da preduzimaju

zakonodavne mere neophodne da bi se

kaznila lica odgovorna za teπke povrede

Konvencija. Dræave su isto tako obavezne

da pred sopstvene sudove izvedu sva lica

osumnjiËena za teπke povrede Konvencija,

ili da ih izruËe drugoj dræavi radi suenja.

Drugim reËima, poËiniocima teπkih povreda,

to jest ratnim zloËincima, mora se suditi u

svako doba i na svakom mestu, a dræave su

odgovorne za sprovoenje ove obaveze.

Uopπte uzevπi, kriviËno pravo neke dræave

primenjuje se jedino na zloËine poËinjene na

njenom podruËju, odnosno jedino na njene

dræavljane. Meunarodno humanitarno

pravo tu ide i dalje, utoliko πto od dræava

zahteva da progone i kazne svako lice koje

je poËinilo teπke povrede MHP-a, bez

obzira na njegovo dræavljanstvo ili mesto

gde je zloËin poËinjen. Ovo naËelo univer-

zalne jurisdikcije bitno je radi obezbeenja

efikasnog suzbijanja teπkih povreda Æenev-

skih konvencija.

Ovu vrstu kriviËnog gonjenja mogu vrπiti

nacionalni sudovi razliËitih dræava ili pak

meunarodni organi. Tako je Savet bez-

bednosti Ujedinjenih nacija 1993. i 1994.

osnovao Meunarodne kriviËne sudove za

bivπu Jugoslaviju i Ruandu, radi suenja

optuæenima za ratne zloËine poËinjene za

vreme sukoba u tim zemljama.

Zaπto se pravila humanitarnog prava ne poπtuju uvek

i zaπto se njihovo krπenje ne suzbija svaki put?

Na ovo pitanje moæe se odgovoriti na razliËite naËine. Jedni

tvrde da je za to u najveÊoj meri krivo nepoznavanje prava,

dok drugi smatraju da to proizlazi iz same prirode rata, ili da

je razlog to πto meunarodno pravo, pa tako i meunarodno

humanitarno pravo, nema jedan delotvoran centralizovani

sistem za sprovoenje kaznenih mera, izmeu ostalog i zbog

postojeÊe strukture meunarodne zajednice. Kako bilo da bilo,

u ratnim situacijama i u miru, bez obzira na to da li je reË o

nacionalnoj ili meunarodnoj jurisdikciji, zakoni se krπe, a

zloËini Ëine.

Meutim, bilo bi nedopustivo jednostavno se pomiriti s takvim

povredama prava i obustaviti svaku akciju usmerenu na

obezbeenje veÊeg poπtovanja humanitarnog prava. Zbog

toga, dok se ne usvoji delotvorniji sistem njihovog

sankcionisanja, takve postupke treba bez milosti osuivati i

preduzimati korake da se oni spreËe i kazne. Suzbijanje ratnih

zloËina putem kriviËnih sankcija stoga mora biti jedan od

vidova primene meunarodnog humanitarnog prava, bilo da se

to Ëini na nacionalnom ili internacionalnom nivou.

I konaËno, meunarodna zajednica je u tom cilju osnovala

stalni Meunarodni kriviËni sud koji Êe biti nadleæan za

suenje poËiniocima ratnih zloËina, zloËina protiv ËoveËnosti i

genocida.

KOJA JE RAZLIKA IZME–U ME–UNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA I PRAVA LJUDSKIH PRAVA?17

36


Meunarodno humanitarno pravo i meuna-

rodno pravo ljudskih prava (u nastavku:

"ljudska prava") meusobno se dopunjuju.

Iako iz razliËitih perspektiva, oba nastoje da

zaπtite æivot, zdravlje i dostojanstvo pojedinca.

Humanitarno pravo primenjuje se u

situacijama oruæanih sukoba (vidi pitanje br.

7), dok ljudska prava, ili barem neka od njih,

πtite pojedinca u svako doba, kako za vreme

rata, tako i u miru. Neki od ugovora o zaπtiti

ljudskih prava, meutim, omoguÊavaju vla-

dama da odstupe od propisanih naËela

poπtovanja pojedinih prava u sluËajevima

kada nastupi neka vanredna situacija. To nije

sluËaj i sa meunarodnim humanitarnim

pravom koje tu ne dopuπta nikakva odstu-

panja, jer je ono upravo koncipirano za okol-

nosti vanrednih situacija, naime, oruæanih

sukoba.

Humanitarno pravo ima za cilj da zaπtiti lica

koja ne uËestvuju, ili viπe ne uËestvuju, u

neprijateljstvima. Pravila koja obuhvata MHP

nameÊu obavezu svim stranama u sukobu.

Ljudska prava, koja su koncipirana da se

primenjuju prvenstveno u mirnodopskim

uslovima, vaæe za sve. Njihov glavni cilj je

da pojedince πtite od samovolje njihovih

sopstvenih vlasti. Cilj ljudskih prava nije da

ureuju naËin na koji se vode vojne

operacije.

Primena meunarodnog humanitarnog

prava i prava ljudskih prava prevashodno je

obaveza dræava. Humanitarno pravo nalaæe

dræavama da u tom smislu preduzmu

praktiËne i zakonske mere, kao πto su

primena kaznenog zakonodavstva i πirenje

znanja o MHP-u. SliËno tome, pravo ljudskih

prava obavezuje dræave da svoje nacionalno

zakonodavstvo usklade sa meunarodnim

obavezama. MHP tu nudi nekoliko konkret-

nih mehanizama kojima se olakπava nje-

gova primena. Naime, dræave su duæne da

obezbede da i druge dræave poπtuju MHP.

Postoje i odredbe koje predviaju istraæni

postupak, mehanizam Sila zaπtitnica, kao i

Meunarodnu komisiju za utvrivanje

Ëinjenica. Pored ovoga, MKCK-u je dodeljena

kljuËna uloga u obezbeivanju poπtovanja

humanitarnog prava.

Mehanizmi za primenu ljudskih prava

izuzetno su raznovrsni i, za razliku od MHP-

a, ukljuËuju i regionalne sisteme. Nadzorna

tela, poput Komisije za ljudska prava

Ujedinjenih nacija, svoje utemeljenje nalaze

u Povelji UN, ili u specifiËnim sporazumima

(na primer, Komitet za ljudska prava je

zasnovan na Meunarodnom paktu o

graanskim i politiËkim pravima iz 1966.g.).

Komisija za ljudska prava i njene potkomisije

razvile su jedan mehanizam saËinjen od

"specijalnih izvestilaca" i radnih grupa, Ëiji je

zadatak da nadziru i izveπtavaju o stanju

ljudskih prava po pojedinim zemljama, ili po

konkretnim temama. ©est najvaænijih ugovo-

ra o ljudskim pravima takoe predviaju i

osnivanje komiteta (poput, recimo, Komiteta

za ljudska prava) sastavljenih od nezavisnih

struËnjaka, a Ëiji je zadatak da nadziru

I deca imaju svoja prava.

Did

ier

Bre

gnard

/ICRC

37

Instrumenti za zaπtitu ljudskih prava

Meu brojnim tekstovima koji su danas na snazi postoje:

a) Univerzalni instrumenti

• Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojena na

Generalnoj skupπtini Ujedinjenih nacija 1948. godine

• Konvencija o spreËavanju i kaænjavanju zloËina genocida iz

1948. godine

• Meunarodni pakt o graanskim i politiËkim pravima iz

1966.g.

• Meunarodni pakt o socijalnim i ekonomskim pravima iz

1966.g.

• Konvencija o iskorenjivanju svih oblika diskriminacije prema

æenama iz 1981. godine

• Konvencija protiv muËenja i drugih surovih, neËoveËnih ili poni-

æavajuÊih oblika postupanja ili kaænjavanja iz 1984. godine

• Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta iz 1989. godine

b) Regionalni instrumenti

• Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine

• AmeriËka konvencija o ljudskim pravima iz 1969. godine

• AfriËka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda iz

1981. godine

"Tvrdo jezgro" ljudskih prava

Meunarodni instrumenti za zaπtitu ljudskih prava sadræe klauzule

koje daju ovlaπÊenja dræavama suoËenim sa ozbiljnom pretnjom

javnom poretku da suspenduju pojedina prava utvrena tim

instrumentima. Izuzetak predstavljaju odreena osnovna prava

predviena u svakom meunarodnom ugovoru, koja se moraju

poπtovati u svim okolnostima i koja nije moguÊe ukinuti, bez

obzira na meunarodni ugovor u kom su sadræana. To su

posebno pravo na æivot, zabrana muËenja i neËoveËnog

kaænjavanja, zabrana ropstva i robovanja, kao i naËela zako-

nitosti i neretroaktivne primene zakona. Ova temeljna prava koja

su dræave duæne da poπtuju u svim okolnostima - Ëak i u sluËaju

sukoba ili nemira - poznata su kao "tvrdo jezgro" ljudskih prava.

Dodirne taËke

Poπto se humanitarno pravo primenjuje upravo u vanrednim

situacijama koje se kvalifikuju kao oruæani sukob, sadræaj prava

ljudskih prava koje dræave moraju poπtovati u svim okolnostima

(tj. njegovo "tvrdo jezgro") bitno se pribliæava suπtinskim i

pravnim garancijama koje predvia humanitarno pravo, npr.

zabrana muËenja i pogubljenja po kratkom postupku (vidi str. 21;

»l. 75 Protokola I i »l. 6 Protokola II).

primenu ljudskih prava. Pored toga, pojedini

regionalni ugovori (evropski i ameriËki)

ustanovljuju i sudove za ljudska prava. Kan-

celarija Visokog komesara UN za ljudska

prava (UNHCHR) ima kljuËnu ulogu u ukup-

noj zaπtiti i unapreivanju ljudskih prava. Ta

uloga podrazumeva pospeπivanje delotvor-

nosti sistema UN za zaπtitu ljudskih prava i

izgradnju nacionalnog, regionalnog i inter-

nacionalnog kapaciteta za unapreivanje i

zaπtitu ljudskih prava, kao i za πirenje infor-

macija i tekstova o ljudskim pravima.

MOÆE LI SE ME–UNARODNO HUMANITARNO PRAVO PRIMENJIVATI U OPERACIJAMA ZA ODRÆANJE I USPOSTAVLJANJE MIRA KOJE IZVODE

UJEDINJENE NACIJE ILI SE SPROVODE POD NJIHOVIM POKROVITELJSTVOM?18

38


U okolnostima meunarodnog ili nemeu-

narodnog oruæanog sukoba, pripadnici oru-

æanih snaga koje uËestvuju u nekoj mirovnoj

operaciji moraju poπtovati meunarodno

humanitarno pravo u svakoj prilici kada se

aktivno upuste u oruæani sukob sa nekom od

strana u sukobu. U situacijama kada to ne

Ëine, smatraju se civilima sve dok se date

okonosti ne izmene.

Svaki vojni kontingent mora primenjivati

meunarodno humanitarno pravo u skladu sa

meunarodnim obavezama koje vaæe za

konkretnu zemlju Ëije trupe uËestvuju u mi-

rovnoj misiji. Dræave Ëije jedinice uËestvuju u

takvim operacijama moraju se starati da

pripadnici tih jedinica budu upoznati sa

humanitarnim pravilima.

Obaveza pridræavanja odredbi meunarodnog

humanitarnog prava od strane oruæanih

snaga koje deluju pod komandom i kon-

trolom Ujedinjenih nacija dodatno je potvr-

ena Biltenom koji je 6. avgusta 1999. g.

objavio Generalni sekretar UN povodom obe-

leæavanja 50. godiπnjice usvajanja Æenev-

skih konvencija iz 1949.

U ovom Biltenu, Ëiji naslov glasi "Poπtovanje

meunarodnog humanitarnog prava od

strane snaga Ujedinjenih nacija", naveden je

Ëitav niz temeljnih principa i odredbi

meunarodnog humanitarnog prava. Ove

principe, kao minimalan standard, moraju

primenjivati snage UN gde god se kao borci

angaæuju na aktivnom sprovoenju svoje

misije, ili kada deluju u samoodbrani tokom

neke mirovne operacije, i to u meri koja je

srazmerna intenzitetu i trajanju oruæanog

sukoba.

Obaveza snaga UN da poπtuju principe i

odredbe meunarodnog humanitarnog prava

uneta je i u nedavne sporazume koje su

Ujedinjene nacije sklopile sa zemljama na

Ëijoj su teritoriji angaæovane trupe UN.

Razlike i definicija

Svrha operacija za odræanje mira jeste da obezbede poπtovanje

prekida vatre i linija razgraniËenja, kao i sklapanje ugovora o

povlaËenju jedinica. Tokom poslednjih nekoliko godina obim

operacija proπiren je i na druge zadatke, kao πto su nadgledanje

izbora, dostavljanje humanitarne pomoÊi, kao i podsticanje

procesa nacionalnog pomirenja. Upotreba sile dozvoljena je

jedino u sluËaju zakonite samoodbrane. Takve operacije se

odvijaju uz pristanak svih strana na terenu.

Operacije za uspostavljanje mira, koje potpadaju pod Poglavlje

VII Povelje Ujedinjenih nacija, izvode snage Ujedinjenih nacija ili

pojedinih dræava, grupa dræava ili regionalnih organizacija, bilo

na poziv neke dræave ili uz ovlaπÊenje Saveta bezbednosti

Ujedinjenih nacija. Tim snagama poveren je borbeni zadatak i

one su ovlaπÊene da koriste prinudne mere kako bi izvrπile svoj

mandat. Pristanak strana ovde nije nuæan. Poslednjih godina sve

je teæe razlikovati ove dve vrste operacija, a odnedavno je u

upotrebu poËeo da ulazi i termin "operacije za podrπku miru".

Pripadnici mirovnih misija moraju poznavati i primenjivati meunarodno humanitarno pravo.

Boris

Heg

er/ICRC

39

©TA HUMANITARNO PRAVO KAÆE O TERORIZMU? 19TeroristiËki akti mogu nastupiti u vreme oru-

æanih sukoba ili u vreme mira. Poπto se

meunarodno humanitarno pravo primenjuje

samo u oruæanim sukobima, ono ne pokriva

i teroristiËke akcije izvedene u doba mira.

Neophodnost uspostavljanja jasne razlike

izmeu civila i boraca, kao i zabrana napada

na civile, odnosno, neselektivnih napada,

leæi u samoj osnovi humanitarnog prava.

Pored izriËite zabrane svih vrsta dela kojima

je cilj da seju uæas meu civilnim stanov-

niπtvom (»lan 51, Stav 2, Protokola I i »lan

13, Stav 2, Protokola II), meunarodno

humanitarno pravo takoe zabranjuje sle-

deÊa dela koja se mogu smatrati teroristiËkim

aktima:

• napade na civile i civilne objekte (»lan 51,

Stavovi 2 i 52, Protokola I i »lan 13,

Protokola II);

• neselektivne napade (»lan 51, Stav 4,

Protokola I);

• napade na verske objekte (»lan 53,

Protokola I i »lan 16, Protokola II)

• napade na postrojenja i instalacije koje

sadræe opasne sile (»lan 56, Protokola I i

»lan 15, Protokola II)

• uzimanje talaca (»lan 75, Protokola I;

»lan 3 zajedniËki za sve Ëetiri Æenevske

konvencije i »lan 4, Stav 2b, Protokola II);

• ubijanje lica koja ne uËestvuju u

neprijateljstvima, ili su to prestala da Ëine

(»lan 75, Protokola I; »lan 3 zajedniËki za

sve Ëetiri Æenevske konvencije i »lan 4,

Stav 2a, Protokola II)

Osim πto zabranjuje gorenavedena dela, hu-

manitarno pravo sadræi odredbe kojima se

suzbija nepoπtovanje ovih zabrana, kao i

mehanizme za sprovoenje ovih obaveza. Te

obaveze su mnogo razraenije od bilo koje

njima sliËne obaveze sadræane u aktuelnim

meunarodnim konvencijama kojima se

spreËava i sankcioniπe terorizam.

"Dela koja seju uæas..."

ICRC

40


»lan 3 (zajedniËki), str. 2, 16, 17, 18, 19

Diplomatska konferencija, str. 8, 11, 20, 21

Definicija: Sastanak predstavnika dræava radi usvajanja

meunarodnih ugovora; na jednoj od njih su 1949. godine

usvojene Æenevske konvencije, a na drugoj Dopunski

protokoli 1977.

Dopunski protokoli i/ili Æenevske konvencije (vidi: "Æenevske

konvencije")

Grocijus (Hugo de Groot [1583-1645]), holandski pravnik i

diplomata Ëiji je rad izvrπio veliki uticaj na teoriju prava i dræave

uopπte, a posebno na meunarodno pravo, str. 5, 7

Haπko pravo, str. 4

Intervencija (pravo na ~), str. 23

Izbeglice, str. 16, 28, 29

Jus ad bellum/Jus in bello, str. 14, 23

Jus cogens (Pravo naroda), str. 5

Lica liπena slobode (ratni zarobljenici, civilni internirci,

zatvorenici), str. 16, 24, 25, 31, 33

Liber, Frensis (profesor na koledæu Kolumbija u Njujorku; na

zahtev Abrahama Linkolna saËinio niz uputstava za vojnike Unije

u vreme AmeriËkog graanskog rata; vidi takoe: Liberov

kodeks), str. 9

Liberov kodeks, str. 9 (vidi takoe: "Liber, Frensis")

Ljudska prava, str. 17, 35, 36, 37

Mandat, str. 2, 21, 23, 29, 31, 37

Martens, Fjodor (ruski pravnik i diplomata, autor istoimene

klauzule), str. 7

Meunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), str. 8, 11, 13, 19,

20, 21, 23, 24, 25, 27, 30, 31, 33, 36, 37

Meunarodni ugovori, str. 8, 9, 10, 11, 12, 15, 20, 21, 29, 30,

35, 37

Meunarodno javno pravo, str. 4, 5

Nacionalna druπtva, str. 2, 13, 26

NaËela (humanitarnog prava), str. 7

Neutralni posrednik, str. 2, 31

Obnavljanje porodiËnih veza, str. 24, 25

Operacije za odræanje/uspostavljanje mira, str. 36, 37

Oruæani sukobi (meunarodni/nemeunarodni/"novi"), str. 4, 10,

14, 15, 16, 17, 18, 22, 24

Petrogradska deklaracija, str. 7, 10

PomoÊ, str. 22, 23

Poπtovanje humanitarnog prava, str. 31, 33

Potpis, str. 12

Povrede/krπenja, str. 27, 30, 31, 32, 33, 35, 39

Pravila (humanitarnog prava), str. 6, 17, 33

Pravo humanitarne inicijative, str. 2, 23

Pravo naroda (jus cogens), str. 5

Pristup, str. 12

Raseljena lica, str. 16, 28, 29

Ratifikacija, str. 12

Ratni zloËini, str. 27, 33

Razvoj humanitarnog prava, str. 10, 11, 20, 21

Rezerve, str. 12

Ruso, Æan-Æak (pisac i filozof, rodom iz Æeneve [1712-1778],

autor "Druπtvenog ugovora", u kome objaπnjava svoja naËela),

str. 7

Sprovoenje humanitarnog prava, str. 30, 31

Strane (Dræave-potpisnice, Visoke strane ugovornice), str. 11,

12, 13, 14, 19, 22, 31, 32

Definicija: Dræave koje su, uz eventualno druge meunarodne

ugovore, ratifikovale Æenevske konvencije

Strane u sukobu, str. 7, 16, 19, 20, 31

Definicija: Dræave ili pokreti koji su se latili oruæja i

neposredno se ukljuËili u sukob

©irenje znanja, vidi "Unapreenje znanja"

Terorizam, str. 39

Ujedinjene nacije (UN), str. 14, 15, 20, 21, 28, 29, 30, 33, 36,

37

Uloga MKCK-a, str. 11, 13, 19, 21, 23, 24, 25, 29, 31, 37

Unapreenje/πirenje znanja, str. 6, 13, 31, 32

Definicija: Jedna od aktivnosti MKCK-a, koja se sastoji od

πirenja znanja o meunarodnom humanitarnom pravu,

Pokretu uopπte, a posebno o MKCK-u, kao i o osnovnim

naËelima kojima se oni rukovode u svom radu i delatnostima

usmerenim na ograniËavanje povreda prava, spreËavanje

patnji i olakπavanje humanitarnih akcija.

Znak, str. 6, 8, 26

Æenevsko pravo, str. 4

Æenevske konvencije i/ili Dopunski protokoli, str. 8, 9, 10, 11,

12, 13, 16, 17, 19, 20, 21, 22, 24, 25, 26, 28, 31, 33, 39

Ærtve i njihove kategorije, str. 16, 19, 24, 28

INDEKS

Brojne publikacije iz razliËitih perspektiva razmatraju

meunarodno humanitarno pravo uopπte, pri Ëemu posebno

obrauju neke teme pomenute u ovoj broπuri. Ovde spadaju i

dolenavedeni Ëlanci i separati Meunarodne revije Crvenog krsta

(International Review of the Red Cross):

Abi-Saab, R: The "General Principles" of Humanitarian Law

According to the International Court of Justice; jul-avgust 1987.

Berman, P: The ICRC's Advisory Service on International

Humanitarian Law; the Challenge of National Implementation;

maj-jun 1996.

Bouvier, A: Recent Studies on the Protection of the Environment in

Time of Armed Conflict; novembar-decembar 1992.

Bugnion, F: The Red Cross and Red Crescent Emblems;

septembar-oktobar 1989.

Doswald-Beck, L. i Vité, S: International Humanitarian Law and

Human Rights Law; mart-april 1993.

Dutli, M.-T: Captured Child Soldiers; septembar-oktobar 1990.

Eberlin, P: The Identification of Medical Aircraft in Periods of

Armed Conflict; Identification of Hospital Ships and Vessels

Protected by the Geneva Conventions of 12 August 1949; jul-

avgust i novembar-decembar 1982.

Fleck, D: Setting up the International Institute of Humanitarian

Law (San Remo, Italy); Implementing International Humanitarian

Law: Problems and Priorities; mart-april 1991.

Forster, J: The emblem; Statement by Jacques Forster; decembar

2001.

Grossrieder, P: A Future For International Humanitarian Law and

Its Principles?; mart 1999.

Harroff-Tavel, M: Action Taken by the International Committee of

the Red Cross in Situations of Internal Violence; maj-jun 1993.

ICRC: ICRC Action in the Event of Violations of International

Humanitarian Law; mart-april 1981.

ICRC: National Measures to Implement International Humanitarian

Law; oktobar 1991.

ICRC: Internally Displaced Persons: The Mandate and Role of the

International Committee of the Red Cross; jun 2000.

ICRC: ICRC, Children and War; decembar 2001.

Jeannet S, i Mermet J: The Involvement of Children in Armed

Conflict; mart 1998.

Kosirnik R: The 1997 Protocols: A Landmark in the Development

of International Humanitarian Law; oktobar 1997.

Krill, F: The ICRC's Policy on Refugees and Internally Displaced

Civilians; septembar 2001.

Lavoyer, J.-Ph: Guiding Principles on Internal Displacement;

septembar 1998.

Lavoyer, J.-Ph: Refugees and Internally Displaced Persons,

International Humanitarian Law and the Role of the ICRC; mart-

april 1995.

Lavoyer, J.-Ph: National Legislation on the Use and Protection of

the Emblem of the Red Cross and Red Crescent; Model Law

Concerning the Use and Protection of the Emblem of the Red

Cross and Red Crescent; jul-avgust 1996.

Maurice, F. i de Courten, J: ICRC Activities for Refugees and

Displaced Civilians; januar-februar 1991.

Muntarbhorn, V: Protection and Assistance for Refugees in Armed

Conflicts and Internal Disturbances: Reflections on the Mandates

of the International Red Cross and Red Crescent Movement and

the Office of the United Nations High Commissioner for Refugees;

jul-avgust 1988.

Palwankar, U: Applicability of International Humanitarian Law to

United Nations Peace-keeping Forces; maj-jun 1993.

Pejic J: Accountability for International Crimes: From Conjecture

to Reality; mart 2002

Plattner, D: Assistance to the Civilian Population: The Development

and Present State of International Humanitarian law; maj-jun 1992.

BIBLIOGRAFIJA

41

42


Rey-Schyrr C: The Geneva Conventions of 1949: A Decisive

Breakthrough; jun 1999.

Roberge M.-Cl: The New International Criminal Court - A

Preliminary Assessment; decembar 1998.

Ryniker A: Observance by United Nations Forces of International

Humanitarian Law: Comments on the Secretary General's Bulletin

of 6 August 1999; decembar 1999.

Sandoz, Y: Advisory Opinion of the International Court of Justice on

the Legality of the Threat or Use of Nuclear Weapons; februar 1997.

Sandoz, Y: "Droit" or "devoir d'ingérence" and the Right to

Assistance: The Issues Involved; maj-jun 1992.

Sassoli, M: The National Information Bureau in Aid of Victims of

Armed Conflicts; januar-februar 1987.

Sassoli, M: State Responsibility for Violations of International

Humanitarian Law; jun 2002.

Schindler D: Significance of the Geneva Conventions for the

Contemporary World; decembar 1999.

Sommaruga, C: Unity and Plurality of the Emblems; jul-avgust

1992.

Stroun J: International Criminal Jurisdiction, International

Humanitarian Law and humanitarian action; decembar 1997.

Torelli, M: From Humanitarian Assistance to "Intervention on

Humanitarian Grounds"? maj-jun 1992.

Verhaegen, J: Legal Obstacles to Prosecution of Breaches of

Humanitarian Law; novembar-decembar 1987.

International Institute of Humanitarian Law (San Remo, Italija);

Declaration on the Rules of International Humanitarian Law

Governing the Conduct of Hostilities in Non-international Armed

Conflicts; septembar-oktobar 1990.

Gorenavedena izdanja mogu se naruËiti na Internet-stranici

MKCK-a, Ëija je adresa www.icrc.org, ili direktno od:

International Committee of the Red Cross,

Production, Marketing and Distribution Division,

19, Avenue de la Paix,

1202, Geneva, Switzerland

T +41 22 734 6001

F +41 22 733 2057

E-mail: [email protected]

Videti takoe sledeÊe publikacije:

Bouchet-Saulnier F: The Practical Guide to Humanitarian Law;

Lanham, Rowman & Littlefield, 2002.

Bugnion, F: Towards a Comprehensive Solution to the Question of

the Emblem; ICRC, 2000.

Gasser, H.-P: International Humanitarian Law - An Introduction;

Henry Dunant Institute / Haupt, 1993.

Green L: The Contemporary Law of Armed Conflict; Manchester

University Press, 2000.

Lindsey C: Women Facing War; ICRC, 2001.

Roberts A. i Guelff R: Documents on the Laws of War; Oxford

University Press, 2000.

Meunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) je nepristrasna,

neutralna i nezavisna organizacija Ëija je iskljuËivo humanitarna

misija da πtiti æivote i dostojanstvo ærtava sukoba i unutraπnjeg

nasilja i da im pruæi pomoÊ.

U okolnostima sukoba, on upravlja i koordiniπe meunarodne

humanitarne aktivnosti kojima rukovodi Pokret. Takoe nastoji da

spreËi ljudsku patnju promovisanjem i jaËanjem humanitarnog

prava i univerzalnih humanitarnih principa.

Osnovan 1863. MKCK je osnivaË Meunarodnog pokreta Crvenog

krsta i Crvenog polumeseca.

MISIJA

»ak i ratovi imaju granice... Meunarodno humanitarnopravo, utemeljeno na Æenevskim konvencijama, Ëini

skup odredbi kojima je cilj da zaπtite one koji neuËestvuju u neprijateljstvima, ili su to prestali da Ëine,

kao i da ograniËe sredstva i metode ratovanja.

Jedna od uloga Meunarodnog komiteta Crvenog krsta(MKCK) jeste da unapreuje meunarodno humanitarno

pravo, da radi na njegovoj primeni i da doprinosinjegovom daljem razvoju. "Meunarodno humanitarno

pravo - odgovori na vaπa pitanja" razmatra poreklo,razvoj i primenu ovoga prava.

Dodatne informacije moæete potraæiti na internet adresi:www.icrc.org

0703

/126

T

MKCK