Sponzorstvo je pomoć koju pojedinac ili jedna kompanija daju za neku nezavisnu aktivnost (obično se odnosi na sport ili umetnost, mada se polje aktivnosti znatno prosiruje) koja nije direktno povezana sa uobicajnomm delatnošću te osobe ili kompanije, ali je to pomoć od koje se sponzor nada nekoj dobroiti. Sponzorstvo je jedna od metoda koje kompanije koriste u okviru svoje komunikacijskih i marketinških strategija, odnosno strategijama za odnose sa javnošću, kako bi povezale svoje proizvode i usluge sa pozitivnim imidžom. Da bi se iskoristile potencijalne efikasnosti sponzorstva neophodno je planirati sve elementer od kojihzavisi efekat ulaganja u sponzorstvo. Pitanja na koje treba dati odgovor u procesu planiranja sponzorstva su: Ø Organizacije Ø Ciljevi Ø Budžet Ø Sponzorska politika

organizacija sponzorstva Planski pristup koji je zasnovan na određenom postupku. Nepohodno je analizirati:

Ø politiku preduzeća Ø opštu strategiju nastupa na tržištu Ø sagledati ulogu svih oblika komunikacije

Pod analizom politike preduzeca koliko i kako firme direktno nastupa na trzistu odnosno koliko koristi posrednike unjihovoj org. sagledavanje uloge svih oblika komunikacije i propagande, pr, kakav je odnos izmedju razlicitih nivoa prisutnosti u javnosti Osnovni ciljevi su:

• Sticanje publiciteta, • Kreiranje mogućnosti zabave, • Ostvarenje povoljne asocijacije o brendu, • Poboljšanje odnosa sa zajednicom i • Stvaranje promotivnh šansi

Utvrđivanje količine novca kojom će se finansirati akcija sponzortva, odnosno konkretni projekti. Visina bužeta koja će se koristiti za sponzorstvo zavisi od preduzeća do preduzeća, shodno tome ne postoji neki poseban metod za izračunavanje. U okviru sponzorske politike se definiše:

1. Šta da se sponzoriše? 2. Kako naći pogodnu aktivnost?

Potencijalni sponzori imaju širok spektar aktivnosti između kojih mogu da biraju, kao što su sport, umetnost, društveno korisne aktivnosti, događaji, sajmovi i izložbe.

Sponzorstvo u sportu podrazumeva spremnost kompanija da se uključi i preuzme obaveze i pruži podršku sportskom događaju. Predstavlja efektivnu strategiju za mnoge kompanije, kao i isto tako efektivan izvor prihoda sportskih organizacija. Sponzorisanje sportiste kao pojedinca je verovatno u domenu najvećeg rizika u sportskom sponzorstvu jer jedna povreda, ili loša form, ili čak temperamentalni ispad može uništiti investiciju. Kompanija "Knjaz Miloš" i Jelena Janković, potpisali su ugovor o sponzorstvu. Jelena Janković je zaštitno lice kompanije "Knjaz Miloš", odnosno brenda "Aqua Viva". Kompanija Gilett je sponzoriše: Tiger Woods, Roger Federer, Thierry Henry. Sponzorisanje čitavog tima je nešto bezbednije od sponzorisanja pojedinca, ali, opet kompanija treba da jasno utvrdi šta je to što kupuje. Interesi firme koje finansiraju timove:

1. Transfer dela imidža tog tima, njegovih uspeha i vrhunskih rezultata na sebe, pozicioniranje u okruženju.

2. Promocija određenog proizvoda, usluge ili idje profitne organizacije preko imidža tima.

3. Sponzorisanje sportskog događaja je svakako najbezbedniji vid sportskog sponzorstva, pod uslovom da je efikasno organizovan, tako da za kompaniju nece imati nikakav značaj ko je pobedio. olimpijada i fifa Sponzorstvu u kulturi podrazumeva spremnost kompanija da se uključi i preuzme obaveze i pruži podršku u svim oblastima kulture. Sponzorisanje visoke umetnost: Kompanija Rauch sponzoriše Bregenz Festivalom, zatim Bečke festivalske nedelje.... “Umetnost je kad muzika nastaje od nota, a Rauch od voća.” Sponzorisanje masovne umetnosti podrazumeva sponzorisanje koncerata, festivala kao što su Exit festval, Bear fest, Sabor trubača .... Sponzorisanje različitih vrsta događaja od strane televizijskih, radio stanica i stampanih medija. Dobrotvorne kampanje:

- Protiv nasilja nad ženama 2005. godine – Tv B92 - Za izgradnju sigurne kuće 2010. godine – TV B92 - “Izgradimo Kraljevo” 2010. godine. – RTS 1 - Teleton – RTS1

Kampanje usmerene ka očuvanju životne sredine, kao što su: Ø “ Očistimo Srbiju” Ø “Ja čuvam Srbiju, a ti? ”

Ø “ Stari telefon, novi život.” Pored već navedenih, postoje i niz drugih mogućnosti za sponzorisanje kao sto su:

Ø Filmovi i videa, Ø Knjige, Ø Razno. Pisani dokument u kome se regulišu prava i obaveze klijenata uz njihovu saglasnost potpisom.

Prednosti Nedostaci

Sport

· veliki broj sportova · duga tradicija · raznolikost sportvoa

interesantna je za Tv

· Nemogućnost ekskluzivnog sponzorstva

· povrede, nesrece ili izleti spotista

Umetnost · utiče na prepoznavanje brenda

kao prestiž · utiče na ugled sponzora

· slaba mogućnost prikazivanja logoa

· mogućnost neuspeha projekta

Ekološko sponzorstvo

· niski troskovi · učestvovanje u brizi o životnoj

sredini

· etičke nesuglasice · nedovoljna aktuelnost

Kompanija Coca-Cola je uspostavila formalnu saradnju sa Svetskom Fudbalskom Federacijom (FIFA) 1974. godine, a zvanični sponzor FIFA Svetskog prvenstva postala je 1978. godine. Decembra 2009. godine kompanija “Gillette” raskinula je visegodišnji ugovor sa poznatim golferom Tiger Woods, uz obrazloženje da ga neće sponzorisati sve dok ne sredi svoj privatni život. Vrednosti sponzorskih ugovora :

Ø Bejzbol igrač Aleks Rodrigez - godišnje 27,5 miliona evra. Ø Košarkaš Kobi Brajant - 30 miliona dolara po sezoni. Ø Fudbalera Leo Mesi - 35 miliona dolara godišnje. Ø Vozač Formule 1 Mihael Šumahera - 26,3 miliona

1

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

EKONOMSKI FAKULTET

BIZNIS PLAN

Proizvodnja rakije

„Dedin podrum“

Mentor: Studenti:

Dr. Verica Babić Valentina Šapić 2008/274

Mr. Jelena Erić Nataša Vranić 2008/264

Marija Paunović 2008/13

Kragujevac, Maj 2012. godine

2

SADRŽAJ

I Uvod II Rezime

1. 1.Podaci o preduzetniku kao investitoru 2. Podaci sačinjenog biznis plana

III Opis poslovanja 1. 1.Proizvod 2. 2.Lokacija

IV Analiza tržišta 1. 1.Tržište nabavke 2. 2.Tržište prodaje 3. Analiza okruženja 3.1 Analiza konkurencije

V Operativni plan 1. 1.Tehnologija 2. Proces proizvodnje

VI Marketing plan 1. Asprtiman 2. Promocija 3. Distribucija 4. Cena 5. SWOT analiza

VI Organizacioni plan 1. Izbor unutrašnje organizacije

VII Finansijki plan 1. Ulaganja u stalnu imovinu 2. Ulaganja u obrtnu imovinu 3. Izvori finansiranja 4. Plan otplate kredita 5. Analiza plana rashoda 6. Analiza plana prihoda 7. Projekcija plana ukupnih troškova 8. Bilans uspeha 9. Finansijski tok

VIII Ocena izvodljivosti biznis plana 1. Statička ocena biznisa 2. Analiza prelomne tačke rentabiliteta

IX Ocena rizika biznisa 1. Prag rentabilnosti (PR) – izražen u procentima 2. Prag rentabilnosti (PR) – izražen vrednosno (novčano - u dinarima) 3. Osetljivost biznisa na promenu cena

X Zaključak

3

I Uvod

Na osnovu dugoročne porodične tradicije, u proizvodnji rakije za sopstvene potrebe, odlučili smo se da osnujemo sopstveno preduzeće pod nazivom „Dedin podrum“. Za sam početak poslovanja nam je potreban prostor za sprovođenje procesa proizvodnje, kao i voćnjaci, čiji su plodovi osnovana sirovina u procesu proizvodnje. U poslovnom smislu ovo preduzeće je ekstenzija na davno postojeće preduzeće koje se bavilo proizvodnjom rakije i snabdevalo lokalno tržište. Zbog nedavnog gašenja preduzeća, činjenice da nama potrebna sredstva, stoje neiskorišćena, iskustva najstarijeg člana porodice, ujedno i vlasnika neregisrovanog preduzeća, i poslovnih kontakta koje je vlasnik imao u prošlosti, smo se odlučili na ovaj poslovni poduhvat. U nastavku ovog rada biće objašnjen i prezentovan biznis plan preduzeća za proizvodnju i prodaju rakije. Za preduzeće pisanje biznis plana nije samo formalnost, to je temelj njenog poslovanja. Detaljnim i pažljivim planiranjem i analiziranjem svih delova budućeg posla možemo videti da li je to opravdano ulaganje i da li je uopše moguće ući u taj posao. Domaći preduzetnici često izbegavaju da pišu biznis plan zbog predrasude da je to dugotrajan i komplikovan posao. U narednih nekoliko stranica ćemo pokušati da pokažemo da to nije ispravno mišljenje. Kroz analizu tržišta, program proizvodnje i proizvodni plan, plan ljudskih resursa, plan prodaje, marketng plan, plan realizacije biznisa, finansijski plan i ocenu bitnih aspekata biznis plana bliže ćemo se upoznati sa tekućim poslovanjem kao i ciljevima budućeg poslovanja preduzeća.

4

II Rezime

1.Podaci o preduzetniku kao investitoru

Tabela br. 1. Podaci o preduzetniku kao investitoru

2. Podaci sačinjenog biznis plana

Tabela br. 2. Podaci o sačinjenom biznis planu

Prezime, ime i zanimanje preduzetnika Nataša Vranić, nezaposlena Naziv i sedište planirane firme Nevestin Veo, Kragujevac Naziv odabrane poslone ideje Organizovanje venčanja Kvalifikovanost preduzetnika za biznis (poslovni bonitet)

Pozitivan i stručan

Motiv (cilj) bavljenja biznisom Ostvarivanje profita preko privatnog biznisa

Menadžment tim 1) Nataša Vranić, direktor i vlasnik firme 2) Valentina Šapić, marketing stručnjak 3) Marija Paunović, računovođa

Naziv biznis plana Biznis plan za otvaranje i poslovanje preduzeća za proizvodnju rakije „Dedin podrum”

Osnovne usluge firme Proizvodnja rakije Godišnji obim prodaje U proseku 10 500 l Ciljno tržište prodaje Obezbeđeno Ciljno tržište nabavke Obezbeđeno (regionalno tržište) Period praćenja poslovanja 3 godine (2012-2015) Broj zaposlenih u firmi 3 radnika Cene u biznis planu U dinarima Prosečan godišnji prihod i rashod Prihod: 12 273 000 ; Rashod: 9 295 228,62 Ekonomska ocena biznisa (statička) Pozitivna (Stopa akumulativnosti: 27,12% Vreme

vraćanja ulaganja 3,7 god.) Ocena rizika novog biznisa Pozitivna (prag rentabilnosti: 39,23% ,osetiljivost

na promenu cena: 73,16%) Društvena ocena novog biznisa Pozitivna sa ekološkog i socijalnog aspekta Zaključna ocena novog biznisa Pozitivna sa aspekta opravdanosti i izvodljivosti

5

III Opis poslovanja U kultiri Srpskog naroda, kao i drugih naroda širom Evrope i Sveta jeste uživanje u alkoholu. Procene su da negde oko 370 miliona ljudi svakodnevno popije po makar jednu čašicu alkohola, od toga negde oko 200 miliona pije isključivo žestoka pića u koja spada naš proizvod. Svi ovi podaci pokazuju da je tržište veoma veliko i rasprostranjeno i da ne postoje granice za ovu vrstu proizvoda. Najpresudniji je sam kvalitet koji će iskonskim ljubiteljima i uzivaocima vrhunske kapljice doneti uživanje. Efekti koje sam proizvod ima na korisnike je krajnje opuštajući, proizvod je prirodan i zdrav u zavisnosti u kojoj se količini konzumira. U kulturama nekih naroda jeste da kada ustanu popiju jednu časšicu, konzumira se i pre samog jela kao aperitiv, ali se pije i u večernjim časovima kada služi za opuštanje i relaksaciju od posla i obaveza.

1.Proizvod

Cilj osnivanja našeg preduzeća je proizvodnja voćne rakije, vrhunskog kvaliteta, namenjene za uživanje i kao aperitiv svim punoletnim osobama. Rakije koje mi proizvodimo su apsolutno ''čiste'' , bez drugih primesa, aditiva i dodataka. Naše proizvode dobijamo prirodnim putem vrenja alkohola i voćnih šećera u samom voću. Proizvod bi najpre više godina stajao u određenim posudama kako bi dostigao odredjeni kvalitet kojim bi pronašao put do najrazličitijeg dijapazona mušterija i zadovoljio sva čula i ukuse korisnika. Na osnovu dugoročne porodične tradicije uzgajanja voća (šljiva, dunja i kajsija) naš asortiman u narednom periodu činiće sledeće vrste rakija:

Ø Šljivovica, Ø Kajsejevača , Ø Dunjevača, Ø Majmunovača (rakija od banane), Ø Šumsko jagoda i Ø Ružine latice.

2.Lokacija

Poslovna lokacija je pažljivo birana shodno proizvodu. Pošto je geografsko poreklo presudno za kvalitet voća a samim tim i proizvoda, za mesto proizvodnje smo odabrali najbolje podneblje za rod šljive, kajsije i dunje. Autoktone sorte šljive najbolje uspevaju na padinama Vujna, Ostrice i Orlovaka. Te planine imaju padine koje su osunčane skoro celog dana, što daje mogućnost plodu da se hrani sunčevim zracima i potrebnim materijama. Proizvodno prostrojenje je smešteno u seoskom predelu koji je od Čačka udanjen 15 km, od same Banje Trepče 3 km, od grada Kragujevca 45 km, nalazi se u srcu Šumadije koja je poznata po rodu vrhunskog kvaliteta. Samo selo Donja Trepča povezano je sa Čačkom magistralnim putem koji je od proizvodnje udaljen 2 km, a ova magistrala vodi za Kragujevac. Naravno u izboru lokacije bilo je bitno da prostor na kome će se nalaziti proizvodna hala odgovara HACCP standardima koji u našoj zemlji važe od 1.1.2012. godine, kao i da zadovoljava potrebe dovoza i brzog transporta kako potreba tako i gotovog proizvoda.

6

IV Analiza tržišta

1.Tržište nabavke Što se tiče nabavke neophodno je u svakoj godini poslovanja nabavljati voće, ambalaže, čepove, nalepnice kao i latice od ruža. Struktura svog materijala neophodno za proizvodnju je predstvaljena u sledećoj Tabeli broj 3.

Red.br. Vrsta proizvoda Preduzeće Sedište 1. Banane Gradska tržnica Čačak 2. Šumske jagode Poljoprivredno gazdinstvo Prilike (Ivanjica) 3. Ružine latice “Hortikultura” Čačak 4. Staklene flaše „Fabrika stakla“ Paraćin 5. Nalepnice za flašu „Multigraf“ Čačak 6. Čepovi za flaše „Bumbar plus“ Bački Petrovac

Tabela br. 3. Podaci o dobavljačima

2.Tržište prodaje

Na osnovu sporvedenog istraživanja zaključili smo da je naše ciljno tržište skoncentrisano na sledeća tri područja: 1. Moravički, 2. Šumadijski i 3. Zlatborski okrug. Svakako, planirana je saradnja i sa ostalim delovima naše zemlje, kao i reginalno širenje tržišta u ne dalekoj budućnosti. Razlog koncentracije i posvećivanja pažnje ovim okruzima je izrazita usmerenost domaćinstava na očuvanje tradicije ispijanja rakije koju su nam ostavili nači peci. Osim našeg amaterskog istraživanja tržista, veliki broj informacija i parametara smo prikupili iz izveštaja Republičkog zavoda za statistiku. Lična potrošnja domaćinstava za alkoholna pića raste iz godine u godinu i iznosi 4.8 % prosečne plate (2011. godina). Bitno je napomenuti da se povećava konzumiranje žestokih alkoholnih pića kod mlađe populacije. Tradicija nalaže da se u posebnim prilikama nazdravi, popije po koja čašica vina ili nekog alkohola. Međutim, naši dedovi su uvek govorili kako je dobro za zdravlje popiti po jednu čašicu žestokog pića pre ručka. Ispostavilo se da nisu bili u zabludi.

7

To potvrđuju podaci istraživača sa Univerziteta u Teksasu koji su izneli potpuno isti stav: ü Osobe koje umereno konzumiraju alkoholna pića imaju manji rizik za smrt nego osobe

koje apstiniraju od alkohola. Studija je pratila navike i život 1820 ispitanika u toku 20 godina.

ü Pokazalo se kako su najvišu stopu smrtnosti od 69% imali oni ispitanici koji uopšte nisu pili alkohol.

ü S druge strane, oni ispitanici koji su preterano konzumirali alkoholna pića imali stopu smrtnosti od 61%.

ü Interesantno je da oni koji su imali mere i dnevno pili 1-3 doze nekog alkoholnog pića su imali stopu smrtnosti od 41%.

Ovo istraživanje je zapravo empirijski potrvdilo ono što se naslućivalo da umerena konzumacija alkohola dovodi do poboljšanja zdravlja srca a samim tim i trajanje života.

Ciljno tržište čine potencijalni potrošači: 1. Starosne strukture od 18 do 60 godina, 2. Sa minimalnim prihodima 25% iznad republičkog proseka, 3. 70% muškog i 30% ženskog pola.

Srbija se po potrošnji alkoholnih pića nalazi na četvrtom mestu u Evropi, odmah posle Velike Britanije, Finske i Danske. Pošto je naša prodaja namenjena domaćem tržištu, nećemo analizirati međunarodno tržište. Mi imamo za cilj da ne u dalekoj buducnosti (cetiri, pet godina), kada malo ojačamo, krenemo u osvajanje tržišta EX Jugoslavije. Međutim, to u ovom trenutku je nemoguće, pre svega zbog skupe distribucije i poresko-carinskih dažbina koje bi naše proizvode opterećivalo. Ukupna proizvodnja žestokih alkoholnih pića u Srbiji u 2011. godini porasla je za 6,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pivo ima stalni trend rasta proizvodnje, rakija je već tradicionalni proizvod, a prethodnih godina porast proizvodnje kvalitetnih vina. Procene su da negde oko 370 miliona ljudi svakodnevno popije po makar jednu čašicu alkohola, od toga negde oko 200 miliona pije isključivo žestoka pića u koja spada naš proizvod. Svi ovi podaci pokazuju da je tržište veoma veliko i rasprostranjeno i da ne postoje granice za ovu vrstu proizvoda.

3.Analiza okruženja

Analizirajući razne mogućnosti za nameravanu delatnost, u konsultacijama sa odabranim ekspertima, opredelili smo se za pokretanje ove delatnosti, jer je ova delatnost na lokalnom i širem tržištu deficitarna. Na lokalnom tržištu ima puno prodavaca različitih vrsta rakije ali mi ipak idemo na jedan prepoznatljiv kvalitet i poseban ukus. Pored toga, za ovu delatnost smo se opredelili zato što smo prethodno izvršili konceptualnu proveru posmatrane poslovne ideje, koja je pokazala punu ekonomsku i društvenu opravdanost ovog biznisa.

8

3.1 Analiza konkurencije Najveća (ne i jedina) prednost naše kompanije je u geografskom položaju koji je od presudnog značaja. Kvalitet rakije zavisi od načina pečenja, od prepeka, od aparature i tehnologije, od fizičkih lica, ali po najviše zavisi od samog voća. Kvalitet voća je presudan u celom procesu i najbitniji za uspeh kompanije na tržištu. S'obzirom da je naše proizvodno postrojenje stacionirano u Donjoj Trepči, koja se nalazi na padinama planina Vujan, Bukovik, Ostrica, Kablar i Jelica, taj predeo je izuzetno poznat po kvalitetnom zemljištu za voće, naročito šljive, dunje i kajsije. Najveći konklurenti su naravno oni koji imaju proizvodnju u srcu Šumadije i Zapadnoj Srbiji, Užice, Čačak, Kragujevac, okolina Kraljeva i Bajina Bašta su ti koji imaju najbolje proizvodjače rakija i imaju najbolje voće za pravljenje, a samo vrhunski proizvođači imaju i opremu pomoću koje izvlače iz voća najbolje i dolaze do vrhunskih proizvoda. Tržište je postajalo previše nesigurno za ulaganja i za ulazak na isto, međutim država je svojim programom uspela da postavi tržište na noge i to za sada daje veoma pozitivne rezultate. Srpska rakija, među kojima su Stara Sokolova rakija, Zuta Osa, Podrum Simic, Destilerija Hubert kao i Milićeva kuća rakije, se konzumira u kafe-ima širom sveta,a neke od najpoznatijih lokacija su Pariz, Bec, Bazel, Rim, Amsterdam, Menheten, Cikago, Peking, Moskva i Dubai. Konkurencija je zdrava i bazira se iskljucivo na takmičenjima i sajmovima. Svako od proizvođača ima svoje male tajne do kojih dolazi sam i uz pomoć kojih pokušava da bude ispred svoje konkurencije. Ono po cemu mu zelimo da se razlikujemo od konkurencije jestu kvalitet i ukus naših proizvoda kao i aktivna marketing politika koja je detaljnije objašnjena u marketing planu.

9

V Operativni plan

1.Tehnologija

Predhodnih godina je za potrebe proizvodnje rakije korišćena tradicionalana “Vesela mašina” odnosno kazan. Ove godine je zbog sve veće potražnje i težnje da se poveća kvalitet rakije kupljena najsavremenija mašina, na kredit, koja postoji u ovoj oblasti. Zapravo je reč o lampeku koji je uvežen iz Nemačke. Upravo je ova tehnlogoija osnova za proizvodju rakije. Pored ovoga tu su jos i prohromske posude za čuvanje rakije, aparatura za prskanje voća, mašina za vađenje košpica, mašina za mlevenje voća, kace u kojima stoji voće u procesu fermentacije ili poznatije previranje. Koja je takođe uzeta na kredit.

2. Proces proizvodnje

Slika br. 1. Proces proizvodnje rakije

2.1 Sađenje

S obzirom na dugu porodičnu tradiciju u ovoj oblasti, već posedujemo zasade šljiva, dunja I kajsija koji su strai u proseku oko 5 godina. U procesu sadnje voćnjaka veoma bitan faktor koji utiče i na sam kvalitet proizvoda je gustina zasada. U zavisnosti koja je gustina zasada voćnjaka, dobićemo neke parametre i vrednosti na osnovu kojih ćemo računati količinu sirovog voća. Postoje tri načina pravljenja zasada:

Ø Gušći zasad - Razmak izmedju stabala je 3m, Ø Ređi zasad – Razmak između stabala je 4m, Ø Širi zasad – Razmak između stabala je 5m.

U proseku oko 750 stabala ide na jedan hektar zemljišta. I ako u početku više ploda, donosi gušći zasad, širi je bolji, jer samo drvo može da izraste dovoljno, ima kvalitetniji plod i ne kriju sunce veće stabla manjima, što je slučaj u ređem zasadu. Širi zasad je i povoljniji za održavanje, orezivanje, prskanje, kultiviranje, obradu zemlje i bacanje prihrane. Smatra se da šljive pun kapacitet rada postizu negde oko godine pa na dalje, što je šljiva starija, ima veci rod i kvalitetniji plod. U samoj proizvodnji koriste se autokorne sorte sljiva, čačanska lepotica, čačanska rodna i trnovaca.

10

2.2 Prikupljanje plodova

U fazi prikupljanje plodova možemo izdvojiti dva osnovna načina na koja naše preduzeće dolazi do plodova i to su:

1. Berba i 2. Otkup.

U okviru berbe se prikupljaju plodovi sa već postojećih zasada. Mi trenutno u našem vlasništvu imamo zasade šljiva, dunja i kajsija. Na 1 hektaru je zasađeno oko 750 stabala. Sa jednog stabala se u proseku godišnje dobije 80 kg voća. U našem vlasnitvu se nalazi 2 hektara. Ostatak potrebnih plodova za proizvodnju ostalih slatkastih rakija se otkupljuju od lokalnih uzgajivača. Planiramo da otkupljujemo banane, šumsko voće i ružine latice. Struktura nabavke voća i cene prikazane su u Tabeli br. 4.

Red. br. Vrste plodova Cena

1. Banane 300 2. Šumsko voće 400 3. Ružine latice 400

Tabela br. 4. Struktura sirovine i cena

2.3 Fermetacija

Najbitniji deo proizvodnje je fermentacija voća. Kada se pokupi plod koji mora biti zreo, on se sortira. Ukoliko nije dovoljno zreo, on se ostavlja u gajbama da dozri još, dok ne bude spreman za muljanje a zatim ubacivanje u kacu gde se vrši fermentacija voća ili previranje. Fermentacija se odvija u 3 faze:

1. POČETNO VRENJE - u početnoj fazi se kvasac razmnožava i stvara se mala količina alkohola i ugljen–dioksida.

2. GLAVNO VRENJE - u fazi glavnog (burnog) vrenja se stvara velika količina alkohola i ugljen–dioksida usled čega dolazi do podizanja kljuka i stvaranja pene a s obzirom da se oslobadja toplota, temperatura kljuka se povećava

3. TIHO VRENJE - u fazi tihog vrenja fermentišu i poslednje količine šećera a količina nagradjenog ugljen–dioksida je veoma mala. Indikator završetka vrenja je prestanak stvaranja ugljen–dioksida i spuštanje nastalog ″klobuka″ ili se može odrediti pomoću Ekslovog širomera. Prevreli voćni kljuk bi trebalo što pre destilisati a ukoliko se želi čuvati odredjeni period do pečenja, potrebno ga je konzervisati i zaštititi

To je mikro-biološki proces za koji je potrebno od 16 do 22 dana. Ovaj proces zavisi od spoljne temperature. Jedina distance između proizvodnje već postojećih rakija od voća i rakije je od ružinih latica je u tečnosti koja se sipa pre samog procesa fermentacije. A i sam proces fermentacije traje duže od 22 dana.

11

2.4 Pečenje rakije Kada voće dostigne određeni nivo peviranja, kreće proces pečenja rakije. Komina se iz kaca sipa u lampeke koji uz određenu temperaturu vrši proces destilovanja alkoholom i srpskoj kraljici daje najlepsi ukus i miris, mozda i na svetu. Proces pečenja traje od 3 do 3,5h, što znači da dnevo može da istekne 3 do 4 lampeka. Iz jednog lampeka u koji staje 150 litara komine, izađe oko 10 do 12 litara rakije od 65 stepeni. Kada se ona razblazi demineralizovanom vodom do 45 stepeni, dobije se od 13 do 16 litara rakije koja ide na odležavanje a kasnije na punjenje. Vrlo je bitno da se u samom procesu pečenja odvoje prvena i patoka. Prvenac je čist metil alkohol koji piću daje gorčinu i kvari ukus, a patoka je kiselina koja stvara mučninu i kvari kvalitet rakiji.

2.5 Pakovanje

Proces pakovanja rakije je vrlo maneuelan. Rakija se čuva u velikim buradima sve do naručivanja samog proizvoda. Ambalaža koja se koristi je staklena u veličinama od 1l. Za velike količine koje se isporučuju restoranima i domaćinstivima koriste se plastični baloni zapremie i do 5l.

2.6 Plan razvoja Prema raspoloživoj imovini koju smo stavitli u funkciju ovog biznisa, kao i prema ispitanim potrebama obuhvaćenog tržišta u čijem zadovoljavanju nameravam da učestvujem, procenjujem da sve investicione poslove mogu realizovati do kraja 2011. godine. Iza toga, u funkciji ocenjivanja i unapređivanja ove proizvodnje, odabrao sam dalji 3-ogodišnji period, tj. razdoblje od 2012. do 2014. godine. Na osnovu toga, specificirali smo ličnu imovinu koju će mo uključiti u biznis i opredelili smo se za godišnji obim proizvodnje rakije koji je prikazan u narednoj Tabeli broj 5.

Red. br. Naziv proizvoda Proizvodnja po godinama projekta

I II III 1. Šljivovica 5 200 5 200 5 200 2. Kajsejevača 2 200 2 000 2000 3. Dunjevača 3 200 3000 3000 4. Majmunovača / 500 600 5. Jagoda / 900 / 6. Ruža / / 200

Ukupno: 10 600 11 400 11 000 Tabela br. 5. Plan proizvodnje po godinama

12

VI Plan ljudskih resursa

1. Izbor unutrašnje organizacije

U skladu sa karakteristikama naše firme, kao malo preduzeće, napravili smo adekvatan model unutrašnje organizacije preduzćca, kao što je prikazano na Slici broj 1.

Slika 1. Projektovana unutrašnja organizacija

3.Potrebna struktura zaposlenih

Tabela 5. Struktura zaposlenih u planiranom biznisu

Funkciju direktora lično će obavljati Natasa Vranić. Markentiški stručnjak će biti Šapic Valentina, a računovođa će biti Paunović Marija. Uglavnom ćemo sve poslove zajedno obavljati, bez izdvajanja. Takođe učestvujemo u svim sezonskim poslovima, naročito u periodu od juna do septembra meseca. Zbog zakonske regulative, neophodno je angažovati tehnologa, koji dolazi jednom mesečno, u cilju provere kvaliteta rakije i procesa proizvodnje. Takođe, neophodno je angazovati dva sezonska radnika u preiodu jul-septembar, koji ukupno rade 26 dana, za dnevnicu od 1000 dinara. Mesečne neto zarade zaposlenih, u proseku, iznosiće 30 000 dinara po radniku, za ceo planirani period praćenja

Radno mesto Nivo stručnosti Broj radnika po

godinama 2012 2013 2014

Direktor VSS 1 1 1 Marketing stručnjak VSS 1 1 1 Računovođa VSS 1 1 1 Tehnolog VSS 1 1 1 Sezonski radnici NSS 3 3 3

Ukupno : 7 7 7

Direktor

Marketing Računovođa

13

VI Marketing plan

1.Asprtiman Preduzeće se bavit proizvodnjom voćne rakije, vrhunskog kvaliteta, namenjene za uživanje i kao aperitiv svim punoletnim osobama. Asortiman preduzeća je prikazan u Tabeli broj 6.

Vrsta proizvoda Naziv proizvoda

Rakija od šljive Šljivovica Rakija od kajsije Kajsejevača Rakija od dunje Dunjevača Rakija od banane Majmunovača Rakija od šumskog jagoda Šumska jagoda Rakija od ružinih latica Ruža

Tabela br. 6. Asortiman preduzeća „Dedin podrum“

2.Promocija

U cilju osvarenja što većeg prometa i obrta preduzeća “Dedin podrum” posebnu pažnju polaže u marketing rešenja. U ovom delu obratićemo pažnju isključivo na promociju kao instrument marketing miksa. U izradi je internet stranica preko koje se svi zainteresovani subjekti mogu obavestiti o celokupnom asortimanu preduzeća, a osim toga na taj način mogu i naručiti proizvode. Pored toga, preko internet stranice primaju se i ponude za saradnju. Osnovna svrha ovog vida komunikacije je upoznavanje šire javnosti o poslovanju preduzeća. Sajt se izrađuje u sopstvenoj režiji. U Srbiji ne postoje sajtovi preko kojih je moguća on-line prodaja rakije, što nam daje prednost u odnosu na konkurenciju. Prodaja proizvoda putem Interneta kao svetske globalne mreže, kod nas je u punom zamahu. Prodaja rakija na internetu je izuzetno atraktivna poslednjih godina. I pored toga na domaćem internetu ne postoji prava konkurencija. Uspeh sajta i mogućnost rasta zavisi isključivo od koncepta nasupa, jedinstvenosti ponude i pre svega, kvaliteta proizvoda. Iz ovih, a i mnogih drugih razloga koji će tokom rada biti predstavljeni sam video šansu za ovaj projekat, i ne sumljivo je da će on imati velikog uspeha u realizaciji. Naš sajt prvenstveno nudi: Ø Informacije o proizvodima (vrstama rakija, cenama, kvalitetu.) Ø Prodaju rakija Ø Distribuciju, a za određene količine i kućnu dostavu

Svakako šansa za upoznavanje tržišta sa našim proizvodima je i facebook stranica.

14

Unapređenje prodaje sastoji se od različitih kratkoročnih aktivnosti, u okviru kojih se planira: ü davanje besplatnih uzoraka novog proizvoda kupcima već postojećeg asortimana i

svim zainteresovanim potencijalnim kupcima, ü popust na veće naručene količine (10%) van sezone, ü nastup na sajmovima i manifesacijama, ü izrada kataloga i priručnika o društveno odgovornom konzumiranju naših rakija i ü flaša rakije ispred našeg objekta kako bi prolaznici probali našu rakiju.

Najbitnije manifestacije koje želimo posetiti i čijim posetiocima želimo da predstavimo naše proizvode su: Ø Povoprivredni sajam u Novom Sadu, Ø Berba u Topoli, Ø Smederevske jeseni u Smederevu, Ø Sabor trubača u Guči, Ø Rakija fest u Beogradu i Ø Đurđevdanski dani vina i rakije u Topoli.

Bitni potrošači su nam svakako ugostiteljski objekti, koje našim asortimanom upoznajemo direktnim kontaktom. Najbitnija promocija jeste svakako promocija naših zadovoljnih potrošača i tome želimo da posvetimo najviše paznje, prodavajući proizvod visokog kvaliteta i odličnog ukusa. Naš tim, u planu ima i da organizuje kurs proizvodnje rakije studentima sa Agronomskog fakulteta u Čačku. Cilj organizovanja kursa je upoznavanje studenata sa praksom, kao i razmena znanja između nas i studenata, u cilju proizvodnje rakije visokog kvaliteta. Takođe, želimo da pružimo podršku i ženama preduzetnicama, angažovanjem u osnivanju udruženja žena preduzetnica u agrobiznisu za Centralnu Srbiju. Cilj udruženja jeste razmena iskustva, podrška kao i promocija nasih proizvoda ženama.

2.Distribucija

Za plasman rakije koriste se sledeći kanali distribucije: kratki i srednji. Kratki kanal podrazumeva direktnu prodaju kupcima povodom velikih proslava, vašara i drugih masovnih okupljanja. Srednji kanal podrazumeva prodaju ugostiteljskim objektima, koji imaju ulogu posrednika između proizvođača i potrošača. Što se tiče politike distribucije, preduzeće će se rukovoditi intenzivnom distribucijom, što znači da se otvara mogućnost ulaska u kanale distribucije svakom distributeru koji to želi. Preduzeće traži regionalne saradnike koji bi bili zastupnici, a ujedno i širili mrezu prodaje. Fizička distribucija može biti organizovana bilo od strane proizvođača bilo od strane kupca što sve zavisi od dogovora koji se postigne između ove dve strane. Preduzeće koristi usluge transportnog preduzeća “Damaks Paun d.o.o. ”

15

4. Cena

Politku cena preduzeće vodi shodno: 1. cenovnim ciljevima, 2. cenovnoj elastičnosti tražnje, 3. odabranoj politici unificiranosti cena, 4. veze sa ostalim elementima marketing miksa.

Cenovni ciljevi su uslovljeni vremenskim horizontom u kome su ciljevi postavljeni. Konkretno preduzeće se rukovodi dugoročnom strategijom maksimizacije profita kroz maksimizaciju tržišnog učešća, na taj način se smanjuje snaga konkurencije i obezbeđuje duži opstanak na tržištu. Cenovna elastičnost tražnje je osetljivost tražnje na promene cena. Može se reći da je tražnja za rakijom u velikoj zavisnosti od njene cene, jer na tržištu postoji ogroman broj proizvođača sa različitim ponudama, ali među njima se mogu zapaziti i razlike uodnosu cena - kvalitet. Zato treba jako treba voditi računa o politici cena, posebno u početku kada novi brend nije poznat na tržištu, tako da je odlučeno da se ide na niže cene za početak dok se ne pridobije tržište i dok marka ne postane prepoznatljiva. Cene proizvoda su prikazane u Tabeli broj 7.

Vrsta proizvoda Cena 1l po godinama I II III

Šljivovica 1000 1000 1000 Kajsejevača 1000 1000 1000 Dunjevača 1000 1000 1000 Majmunovača / 2800 3000 Šumsko voće / 2800 3000 Ruža / / 2800

Tabela br. 7. Cene proizvoda po godinam

5. SWOT analiza

Snage Slabosti · Kvalitetan proizvod, · Prirodan proizvod, · Radimo korektno, precizno i

profesionalno, · Klijenti-potrosaci su nam na

prvom mestu.

· Inteziviranje konkurencije, · Ograničen buđžet za marketing, · Nedostatak prepoznatljivosti

brenda, · Finansijska kondicija daleko ispod

glavnih konkurenata u grani, Mogućnosti Pretnje

· Povećanje tražnje, · Mogućnost saradnje sa

preduzećima u okruženju, · Mogućnost izvoza u zemlje u

okruženju, · Male potrebe za random snagom.

· Raslojavanje domaće tražnje, · Ugroženost nepredvidjenim

političkim i bezbedonosnim položajem zemlje

· Pretnjasupstituta · Ulazak novih konkurenata

Tabela br. 7. Swot analiza

16

VII Finansijki plan

1. Ulaganja u stalnu imovinu

U planu je da u narednoj godini preduzeće ulaže u stalnu imovinu. Preduzeće raspolaže sopstvenim objektom kao i sa 2 hektara placa koji je pokriven voćnjakom (jedan hektar je pokrvine zasadom šljive, a drugi hektar je poriven zasadima kajsije i dunje). Planirano je ulaganje u opremu neophodnu za process proizvodnje. Preduzeće će ovu investiciju investirati na osnovu kredita. Struktura ulaganja je prikazana u Tabeli broj 8.

Red. br. Vrsta stalne imovine Vrednost u RSD

1. Objekat 5 500 000 2. Voćnjak 8 800 000 3. Oprema 3 011 000

Ukupno: 17 11 000 Tabela br.8. Sturktura ulaganja u stalnu imovinu

2. Ulaganja u obrtnu imovinu Preduzeće će u narednim godinama poslovanja ulagati u obrtnu imovinu. Ulaganja će se prevashodno odnositi na nabavku sirovina i ambalaže. Ova ulaganja će biti finansirana iz sopstvenih izvora. Struktura ulaganja u obrtnu imovinu prikazana je u Tabeli br 9.

Red. Br. Naziv Godine projekta

I II III

1. Sirovina 0 2 400 000 1 900 000

2. Ambalaža 442 320 635 320 695 980

Ukupno: 442 320 3 035 320 2 595 980 Tabela br. 9. Struktura ulaganja u obrtnu imovinu

3. Izvori finansiranja

Preduzeće u svom vlasništvu ima odgovarajuća osnovna sredstva (objekat, zemljište). Za potrebe finansiranja opreme preduzeće će uzeti kredit 2012 godine. Iznos kreditnog zaduženja iznosi 3 miliona dinara. Kredit je uzet sa rokom vraćanja od 6 godina, grejs periodom od jedne godine i kamatnom stopom od 8,44% na godišnjem nivou. Kredit je uzet od BANKE INTESE, vrsta kredita: Kredit za finansiranje nabavke opreme preduzetnicima i ženama osnivačima.

17

red. br. Izvori finansiranja Iznos

I Sopstvena sredstva 14 742 320 1. Osnovna sredstva 14 300 000 2. Obrtna sredstva 442 320 II Tuđi izvori 1. Kredit 3 000 0000

Tabela br. 10. Izvori finansiranja

4. Plan otplate kredita Ovom dinamikom preduzeće će svoje kreditne obaveze izmiriti u roku od 6 godina. Plan otplate prikazan je u Tabeli broj 11. red. br Datum dospeća Isplata kredita Anuitet Otplata

glavnice Uplata kamate Stanje kredita

0 01.05.2012 3 000 000 / / / 3 000 000 1. 01.05.2013 657 632,90 404 432,90 253 200,00 2 595 567,10 2. 01.05.2014 657 632,90 438 567,04 219 065,86 2 157 000,06 3. 01.05.2015 657 632,90 475 582,09 182 050,81 1 681 417,97 4. 01.05.2016 657 632,90 515 721,22 141 911,68 1 165 696,75 5. 01.05.2017 657 632,90 559 248,09 98 384,81 606 448,66 6. 01.05.2018 657 632,90 606 448,66 51 184, 27 0,00

Tabela br. 11. Plan otplate kredita

5. Analiza plana prihoda

Polazeći od projektovanog obima proizvodnje i planiranih cena (iz plana prodaje) po kojima će se rakija prodavati, može se projektovati ukupan prihod. Projekcija ukupnog prihoda po godinama prikazana je u sledećoj Tabeli broj 12.

Redbr. Vrsta rakije I godina II godina III godina

Cena Kol. Prihod Cena Kol. Prihod Cena Kol. Prihod 1. Šljivovica 1 000 4 300 4 300 000 1 000 5 200 5 200 000 1 000 5 200 5 200 000 2. Kajsejevača 1 000 2 000 2 000 000 1000 2 000 2 000 000 1 000 2 200 2 200 000 3. Dunjevača 1 000 3 000 3 000 000 1 000 3 200 3 200 000 1 000 3 000 3 000 000 4. Majmunovača / / / 2 800 500 1 400 000 3 000 600 1 800 000 5. Šumsko voće / / / 2 800 400 1 120 000 3 000 500 1 500 000 6. Ružine latice / / / / / / 2 800 200 560 000

Ukupno: 9 300 000 12 920 000 14 60 000 Tabela br.12. Plan prihoda

18

6. Analiza plana rashoda Polazeći od karakteristika tehnološkog procesa, projektovanog obima proizvodnje, kao iostalih relevantnih aspekata vezanih za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje mogu se projektovati rashodi preduzeća koji obuhvataju: Ø Troškovi sirovine, Ø Troškovi elektirčne energije, Ø Troškovi ambalaže, Ø Amortizacije, Ø Troškovi plate, Ø Troškovi marketinga, Ø Troškovi transporta i Ø Nematerijalni troškovi.

6.1 Troškovi sirovine Red br. Vrsta rakije

I godina II godina III godina Cena / kg Kol. Ukupno Cena /

kg Kol. Ukupno Cena/kg Kol. Ukupno

1. Banane / / / 300 4 000 1 200 000 300 5000 1 500 000 2. Šumsko voće / / / 400 3 000 1 200 000 / / / 3. Ružine latice / / / / / / 400 1000 400 000

Ukupno: 2 400 000 1 900 000 Tabela br. 13. Projekcija troškova sirovine 6.2 Troškovi električne energije

Red. br. Naziv Iznos troškova po godinama projekta

I godina II godina III godina 1. Električna energija 60 000 80 000 90 000

Ukupno: 60 000 80 000 90 000 Tabela br. 14. Projekcija troškova električne energije 6.3 Troškovi amabalže

Red. br Naziv Iznos troškova po godinama

I godine II godine III godine 1. Flaše 300 000 450 000 500 000 2. Baloni 26 400 18 400 13 600 3. Čepovi 75 960 110 760 122 040 4. Nalepnice 39 960 56 760 60 040

Ukupno: 442 320 635 320 695 980 Tabela br. 15. Projekcija troškova ambalaže

19

6.4 Troškovi amortizacije Red. br. Naziv Nabavna

vrednost Stopa

amortizacije Iznos troškova po godinama Neamortizovana

vrednost I godina II godina II godina 1. Lampek 2 750 000 2 % 55 000 55 000 55 000 2 585 000 2. Oprema 261 000 33,33 % 87 000 87 000 87 000 0

Ukupno: 142 000 142 000 142 000 2 585 000 Tabela br. 16. Projekcija troškova ambalaže 6.5 Troškovi plate Red. br. Vrste radnika Broj radnika Iznos troškova po godinama

I godina II godina III godina 1. Stalno zaposleni radnici 3 1 080 000 1 080 000 1 080 000 2. Sezonski radnici 2 156 000 156 000 156 000 3. Tehnolog 1 240 000 240 000 240 000

Ukupno: 5 1 476 000 1 476 000 1 476 000 Tabela br.17. Projekcija troškova plate 6.6 Troškovi marketinga

Red. br. Naziv Iznos troškova po godinama projekta

I godina II godina III godina 1. Troškovi marketinga 30 000 35 000 40 000

Ukupno: 30 000 35 000 40 000 Tabela br. 18. Projekcija troškova marketinga 6.7 Troškovi transporta Red. br. Naziv Iznos troškova po godinama projekta

I godina II godina III godina 1. Troškovi transporta 40 000 45 000 45 000

Ukupno: 40 000 45 000 45 00 Tabela br. 19. Projekcija troškova transoprta 6.8 Nematerijalni troškovi Pod nematerijalni troškovima podrazumevamo troškove akcize koji su prikazani u sl tabeli.

Godina Projekta Prodata količina Cena akcize po

1l Ukupno

I 9 300 496 4 612 800 II 11 300 496 5 604 800 III 11 700 496 5 803 200

Tabela br. 20. Projekcija nematerijalnih troškova

20

6.9 Projekcija plana ukupnih troškova Red. br. Naziv troškova Godine projekta

I II III I Materijalni troškovi 502 320 3 115 320 2 685 980 1. Troškovi sirovine 0 2 400 000 1 900 000 2. Troškovi električne energije 60 000 80 000 90 000 3. Ambalaža 442 320 635 320 695 980 III Nematerijalni troškovi 4 612 800 5 604 800 5 803 200 IV Amortizacija 142 000 142 000 142 000 V Troškovi plate 1 476 000 1 476 000 1 476 000 VI Troškovi transport 40 000 45 000 45 000 VII Troškovi marketinga 30 000 35 000 40 000 VIII Kamate na kredit 0 253 200,00 219 065,86

Ukupno: 6 803 120 10 671 320,00 10 411 245,86 Tabela br. 21. Projekcija ukupnih troškova

21

7. Bilans uspeha Projektovani bilans uspeha polazi od prethodno sačinjenih obračuna prihoda od prodaje proizvoda, obračuna troškova osnovnih sirovina, materijala i energije, obračuna ostalih troškova poslovanja i troškova kamata po kreditima. Pored ovih ulaznih podataka, projekcije finansijskog rezultata uključuju i porez na dobit u visini od 14%. Treba ponovo istaći da su iskazane vrednosti neto dobitaka iz poslovanja preduzeća realanodraz sagledane dinamike odvijanja procesa poslovanja, s obzirom da se u obračunimatroškova operiše realnim troškovima osnovnih sirovina, realnim troškovima amortizacije i relativno visokim ličnim dohocima po zaposlenom. Sintezom svih prethodnih proračuna dolazi se do podataka na bazi kojih se može izvršiti projekcija bilansa uspeha. Red. br. Naziv Godine projekta

I II III I Ukupni prihodi 9 300 000 12 920 000 14 260 000 II Ukupni rashodi 6 803 120 10 671 320 10 411 245,86 1. Materijalni troškovi 502 320 3 115 320 2 685 980 2. Nematerijalni troškovi 4 612 800 5 604 800 5 803 200 3. Amortizacija 142 000 142 000 142 000 4. Troškovi plate 1 476 000 1 476 000 1 476 000 5. Troškovi transport 40 000 45 000 45 000 6. Troškovi marketinga 30 000 35 000 40 000 7. Kamate na kredit 0 253 200,00 219 065,86 III Dobit 2 496 880 2 248 680 3 848 754,14 IV Porez na dobit 14% 349 563,2 314 815,2 538 825,58 V Neto dobit 2 147 316,8 1 933 864,8 3 309 928,56

Tabela br. 22. Projekcija bilansa uspeha

22

8. Bilan stanja

Red br. Aktiva Iznos Red

br. Pasiva Iznos

I Stalna imovina 14 300 000 I Sopstven kapital 13 900 000 1. Objekat 5 500 000 II Dugoročne obaveze 3 000 000 2. Voćnjak 8 800 000 1. Kredit 3 000 000 3. Oprema 3 011 000 3.1 Lampek 2 750 000 3.2 Prohromske posude 165 000 3.3 Aparatura za prskanje voća 22 000 3.4 Mašine za vađenje koštica 33 000 3.5 Mašine za mlevenje voća 11 000 3.6 Kaca 30 000 II Obrtna imovina 2 600 000 1. Zalihe 2 600 000 1.1 Rakije od šljive 1 300 000 1.2 Rakije od kajsije 500 000 1.3 Rakije od dunje 800 000

Ukupna aktiva: 16 900 000 Ukupna pasiva: 16 900 000

Tabela br. 23. Projekcija bilansa stanja

23

9. Finansijski tok Projekcije novčanih tokova ukazuju na relacije likvidnosti projekta. On je sačinjen na bazi rezultata svih prethodnih obračuna prihoda, troškova, finansijskih rashoda i poreskih opterećenja, ali i sagledanog obima ulaganja i obaveza po osnovu kamata i otplata kredita koji će biti odobreni od banke. U skladu sa već sačinjenim obračunima ulaganja i izvora finansiranja, neto dobiti i amortizacije i anuitetnih obaveza po kreditnom zaduženju, relacije neto novčanih tokova su prikazane u narednoj tabeli. Tabela br. 16. Red. br.

Naziv Godine projekta I II III

I Ukupni prilivi 9 300 000 12 920 000 14 260 000 1. Prihod od prodaje 9 300 000 12 920 000 14 260 000 2. Neto rezidualna vrednost projekta II Odlivi 7 152 683,2 11 390 568,1 11 388 638,6 1. Troškovi sirovine 0 2 400 000 1 900 000 2. Troškovi električne energije 60 000 80 000 90 000 3. Ambalaža 442 320 635 320 695 980 4. Nematerijalni troškovi 4 612 800 5 604 800 5 803 200 5. Amortizacija 142 000 142 000 142 000 6. Troškovi plate 1 476 000 1 476 000 1 476 000 7. Troškovi transport 40 000 45 000 45 000 8. Troškovi marketinga 30 000 35 000 40 000 9. Kamate na kredit 0 253 200 219 065,86

10. Otplata kredita 0 404 432,90 438 567,04 11. Porez na dobit 349 563,2 314 815,2 538 825,7 III Neto priliv 2 147 316,8 1 529 431,9 2 871 361,4 IV Kumulativni dobitak 2 147 316,8 3 676 748, 7 6 548 110.1

24

VIII Ocena izvodljivosti biznis plana

1.Statička ocena biznisa Kao kriterijume za statičku ocenu svog biznisa koristila sam: Ø prosečnu neto dobit (PND), Ø stopu akumulativnosti (SA), i Ø vreme vraćanja ulaganja (VVU).

1.1 Prosečne neto dobiti

Kod izračunavanja prosečne neto dobiti (PND) potrebni podaci su uzeti iz bilansa uspeha. Koristi se obrazac (1):

0)(...321 =>++++

== å GNDevran

NDNDNDNDnNDi

PND n (1)

PND =(2 147 318,8 + 1 933 864,8 + 3 309 929,3)/3 = 2 463 703,63 > GND = 0

Izračunata vrednost prosečnog neta dobitka iznosi 2 463 703,63 dinara.

1.2 Stopa akumulativnosti

Stopa akumulativnosti (SA), obrazac (2), kao odnos prosečne neto dobiti (PND) i predračunske vrednosti investicije (PVI), iznosi:

SA = (PND / PVI) * 100 (2)

SA= (2 463 703,63/9 084 620)*100= 27,12% > GSA = 15 %

1.3 Vreme vraćanja ulaganja Vreme vraćanja ulaganja (VVU) izračunato je tako što je iznos ukupne investicije (PVI) podeljen sa prosečnom vrednosti neto dobiti (PND), kao što je prikazano obrascem (3), i iznosi:

VVU = (PVI / PND) (3)

VVU= (9 084 620/2 463 703,3)= 3,7 godina < GVVU = 6,7 god Vrednosti ovih pokazatelja se ubedljivo nalaze na pozitivnoj strani u odnosu na granične vrednosti, zbog čega ocenjujem da je ovaj biznis ekonomski veoma isplativ.

25

2. Analiza prelomne tačke rentabiliteta

Prelomna tačka rentabiliteta pokazuje veličinu posmatranog elementa (vrednost proizvodnje, obim proizvodnje...) pri kojoj se ukupni prihodi izjednačavaju sa ukupnim troškovima. Prelomna tačka izračunava se za reprezentativnu godinu u kojoj je dostignut maksimalni stepen korišćenja kapaciteta. U ovom slučaju to je 2014. godina. Zatim je neophodno razdvojiti troškove na fiksne i varijabilne, što je prikazano sledećom tabelom:

Red. br.

Naziv troškova Iznos

I Fiksni troškovi 1 837 065,86 1. Troškovi plate 1 476 000 2. Troškovi amortizacije 142 000 3. Kamata 219 065,86 II Varijabilni troškovi 8 574 180 1. Troškovi sirovina 1 900 000 2. Troškovi električne eenergije 90 000 3. Troškovi ambalaže 695 980 4. Troškovi transporta 45 000 5. Troškovi marketinga 40 000 6. Nematerijalni troškovi 5 803 200 Ukupno: 10 411 245,86

Potrebno je prikazati i neophodne veličine za izračunavanje vrednosne prelomne tačke rentabiliteta:

Red. br. Naziv Iznos

1. Ukupan prihod 14 260 000 2. Fiksni troškovi 1 837 065,86 3. Varijabilni troškovi 8 574 180 4. Bruto dobitak 3 848 754,14 5. Stopa varijabilnog utroška 60,13% 6. Stopa kontribucionog dobitka 39,87 %

2.1 Vredosna prelomna tačka Vredosnu prelomnu tačku možemo izračunati pomoću obrasca broj (4).

PTv= FT/ (1-%VT) (4)

PTv= 1 837 065,86/ (1-0,6013)= 4 697 932,93

26

2.2 Kapacitetnu prelomnu tačka

Kapacitetnu prelomnu tačku možemo izračunati pomoću obrasca broj (5).

PTk= (PTv/UPP) *100 (5)

PTk= (4 697 932,93/14 260 000)*100= 32,95%

2.3 Količinsku prelomu tačka Ko ličinsku prelomu tačku možemo izračunati pomoću obrasca borj (6).

PTko= Obim * PTk (6)

PTko= 11 700 * 0,3295= 3854,55

27

IX Ocena rizika biznisa

Za ovu ocenu iskoristiću izračunavanje praga rentabilnosti (PR) ili mrtve tačke rentabiliteta (MTR), na osnovu vredonosnog modela (izraženog u dinarima i procentualno) i osetljivosti biznisa na promenu prodajne cene proizvoda. Ovo su sintetizovani pokazatelji rizika.

1. Prag rentabilnosti (PR) – izražen u procentima Izračunava se kao količnik između ukupnih fiksnih troškova (FT) i razlike između ukupnog prihoda (UP) i ukupnih varijabilnih troškova (VT) u prosečnoj godini. Na osnovu toga prag rentabilnosti iznosi, kao što je izračunato pomoću obrasca (7):

PR = [ FT / (UP – VT)] *100 (7)

PR2012 [ 1 618 000 / (9 300 000 -5 185 120) ]*100 = 39,32% < GPR = 80% PR2013 = 24,99% < GPR = 80% PR2014 = 21,38% < GPR = 80% Iz obračuna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda po godinama 39,32%, 24,99% i 21,38%, što znači da je finansijski rezultat pozitivan do pada ostvarenih ukupnih prihoda od 60,68%, 75,01% i 78,02%.

2. Prag rentabilnosti (PR) – izražen vrednosno (novčano - u dinarima) Izračunava se kao što je dato obrascem (8):

PR = [ FT / (UP – VT)] * UP (8)

PR2013 = 0,3932*9 300 000 = 3 656 760 PR2014 = 0,2499 * 12 920 000 = 3 228 708 PR2015 = 0,2138 * 14 260 000 = 3 049 350,13 Iz obračuna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda po godinama 3 656 760, 3 228 708, 3 049 350,13 dinara ispod kojih bi poslovanje bilo sa gubitkom.

28

3. Osetljivost biznisa na promenu cena Osetljivost biznisa na promenu cena (cenovnu elastičnost) se izračunava kao količnik ukupnih troškova (UT), gde je obračunat i porez na dobit, i ukupnih prihoda (UP), kao što je dato obrascem (8):

100·=UPUTPR (8)

PR2013 = [6 803 120 / 9 300 000]*100= 73,16% PR2014 = 82,6% PR2015 = 73,1% Iz obračuna sledi da je donja granica pada cena po godinama 73,16%, 82,6%, 73,1% što znači da je finansijski rezultat pozitivan do pada cena od 26,84%, 17,4%, i 26,9%. Obzirom na to da je dobijeni rezultat praga rentabilnosti (PR) osetno manji od granične vrednosti (GPR), da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 3 656 760, 3 228 708, 3 049 350,13 dinara i dozvoljen pad prodajne cene od 26,84%, 17,4%, i 26,9%. Zaključujem da je rizik u ovom biznisu prihvatljiv.

29

X Zaključak

Shodno navedenim zaključcima, može se konstatovati da je projektovani biznis plan u ekonomskom i finansijskom smislu opravdan. Ukoliko se u predviđenom vremenskom periodu plan poslovanja pokaže kao ostvarljiv, neki od naših planova za budući period bi bili: 1. Uvođenje novih vrsta rakije, 2. Povećanje proizvodnje, 3. Povećanje prodaje, 4. Pojačani marketing nastup, 5. Nastup na ire tržište. Mi imamo za cilj da u ne tako dalekoj buducnosti (4,5 godina), kada ojačamo, krenemo u osvajanje tržišta ex Jugoslavije. Naravno, to je u ovom trenutku nemoguce, pre svega zbog nedovoljnog obima proizvodnje, nedovoljne potražnje, nedovoljno sredstava, skupe distribucije kao i poresko-carinskih dažbina koje bi naše proizvode opterećivale.