Miijana BOGiĆEVIĆ _ INTERNA REVIZIJA U Q£jGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ... 38-48

Mirjana BOGIĆEVIĆ*

INTERNA REVIZIJA U OSIGURAVAJUĆIM

KOMPANIJAMA - MOGUĆNOST

ZA DODAVANJE VREDNOSTI

Apstrakt: Autor analizira položaj interne revizije u domaćoj regulativi i korporativnoj praksi, sa posebnim naglaskom na specijičnosti regulative i prakse u druš-tvima za osiguranje. Poređenjeprakse interne revizije u društvima za osiguranje sa primerima najbolje prakse, potvrđuje da je postojeće regulatorno rešenje uticalo na uspostavljanje dobre prakse interne revizije u druš-tvima za osiguranje, ali ukazuje i na druge preduslove koje je potrebno uspostaviti kako bi društva prepoznala i koristila što više od potencijala interne revizije. Iako je tradicionahio uveravanje u adekvatnost i ejikasnost internih kontrola sa davanjem preporuka za korekcije i unapredenja tek jedna od usluga interne revizije, ona je u našim društvima za osiguranje dominantna, a često i

jedina predvidena iponudena aktivnost interne revizije.

Ključne reči: interni nadzor, interne kontrole, funkcija interne revizije, dodavanje vrednosti, Povelja (Pravilnik o internoj reviziji), Medunarodni okvir pro-

jesionalne prakse.

1. INTERNA REVIZIJA - PRINCIP KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Sve složenije poslovno okruženje, brzina i intenzi-tet promena, različitost interesnih grupa i potreba zašti-te svih tih interesa na način konzistentan odgovaraju-ćim etičkim, pravnim, društvenim i ekonomskim stan-dardima, zahtevaju adekvatan i efikasan nadzor. Interna revizija, kao deo internog nadzora, priznati je princip korporativnog upravljanja.

„Interna revizija je aktivnost nezavisnog, objektiv-nog uveravanja i savetodavna aktivnost osmišljena ra-di dodavanja vrednosti i unapredenja poslovanja orga-nizacije, koja pomaže organizaciji da ostvari ciljeve,

obezbedujući sistematični, disciplinovani pristup pro-ceni i unapređenju efikasnosti procesa upravljanja rizi-kom, kontrola i rukovodenja. "'

Kao malo koja druga funkcija u organizaciji, intema revizija obuhvata sve njene procese, aktivnosti, projekte i programe. Sva imovina, svi zaposleni, uključujući i tre-ća lica - pmžaoce usluga kao i same usluge koje organi-zacija na ovaj način pribavlja, mogu biti predmet revizi-je. Uveravanje je tradicionalna usluga koju intema revi-zija pruža organizaciji, dok je značajnije pružanje save-todavnih usluga novijeg datuma. U aktuelnoj svetskoj praksi, relativno učešće savetodavnih usluga u ukupnim aktivnostima inteme revizije se povećava, kao posledica zahteva za efikasnijim nadzorom.

Funkcija inteme revizije može značajno da dopri-nese ukupnoj efikasnosti organizacije, koordinaciji iz-među pojedinih funkcija, procesa i organizacionih jedi-nica i povezivanju kritičnih komponenti sistema dok vr-ši njegovu integralnu procenu, daje preporuke za otkla-njanje slabosti i odgovarajuća poboljšanja ili pruža bilo koju iz sve šire ponude savetodavnih usluga.

2. INTERNA REVIZIJA U ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Kada je reč o regulativi, mesto inteme revizije sva-kako je u Zakonu o privrednim društvima. Iako aktuelni Zakon o privrednim društvima2, u čl. 168-170 i čl. 329-332, baveći se pitanjima nadzora, pominje intemog revi-zora, on ne otvara prostor za uspostavljanje inteme revi-zije kao posebne organizacione funkcije u skladu sa isku-stvima svetske korporativne prakse. Umesto da afirmiše izuzetni potencijal ovog vida intemog nadzora, ZPD:

• stvara netačno i po razvoj aktivnosti internog nadzora štetno uverenje da su intema revizija, nadzorni odbor i odbor za reviziju (čl. 329. st.l), tri potpuno ista, ravnopravna i međusobno zamenjiva oblika internog nadzora, sa istim ciljevima, delokrugom i rezulztatima. Uz tradicionalno pogrešno shvatanje inteme revizije kao inspekcije, čija sumnjičavost i ispitivanje ugrožava menadžment a pri tom predstavlja i visoki trošak, druš-tva su odredbama ZPD gotovo ohrabrena da izbegnu uspostavljanje inteme revizije - prema ZPD, ona je ionako samo ponuđena alternativa čiji značaj ili korist za društvo nisu dovoljno jasni;

* Energoprojekt Garant a.d.o., e-mail: m.bogieevic@energoprojekt.rs. 1 International Professional Practice Framevvork, Altamonte Springs, FL: The Institute of Internal Auditors, 2009, str. iii. 2 Službeni glasnik RS br. 125/2004, u daljem tekstu: ZPD.

38 Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

Revija 2a pravo osiguranja CLANCI

• ne sagledava internu reviziju kao posebnu funk-ciju. Nije jasno štaje smisao stava 5 čl. 329. ZPD: ,,In-terni revizor je fizičko lice?" Ovaj stav ima smisla ta-man koliko bi imao i u određivanju pojma člana nad-zomog, upravnog, izvršnog i revizorskog odbora, ili uz odredbe o generalnom direktoru. Ni jedan član ZPD u odeljku o nadzoru zapravo i ne pominje internu revizi-ju, već eksplicitno intemog revizora kao fizičko lice. U praksi, intema revizija jeste posebna funkcija u društvu, čak i kada je obavlja samo jedan zaposleni revizor. Šta-više, društvo može naći ekonomski, organizacioni ili neki dmgi interes da za obavljanje nekih ili svih usluga inteme revizije, bez obzira da li je reč o uslugama uve-ravanja ili savetodavnim uslugama inteme revizije, an-gažuje specijalizovanu organizaciju. Čak i u slučaju ka-da celokupnu aktivnost inteme revizije u društvu spro-vodi spoljni pmžalac usluga, ne treba imati delemu: to društvo je uspostavilo funkciju inteme revizije, bez ob-zira ko je obavlja. Posebnost, relevantnost i sva vred-nost koju rezultati rada interne revizije obezbeđuju društvu, počivaju na činjenici da je ona posebna organi-zaciona funkcija, sa strategijom, planovima i progra-mom rada, metodologijom, uspostavljenim procedura-ma za sprovođenje aktivnosti. Sve ovo, uveliko prime-njivano u svetskoj praksi, ZPD nije prepoznao;

• predviđa praksu izbora i razrešenja intemog revi-zora, 51. 331. st. 1 koja može ugroziti prctpostavke objektivnosti u radu internog revizora: „Intemog revi-zora i članove odbora revizora akcionarskog društva bi-ra upravni odbor iz reda nezavisnih članova, a ako od-bor nema takve članove ili nema dovoljan broj, nedo-stajući broj bira skupština društva." Iz navedenog za-ključujemo da internog revizora upravni odbor može da izabere iz reda svojih (doduše, nezavisnih) članova. To su članovi koji nemaju odgovornost za opcrativne funk-cije društva. Nesporno da je učešće nezavisnih članova u sastavu upravnih odbora i odbora za reviziju izraz do-bre prakse i njen principijelni zahtev. Ali svi članovi upravnog odbora, uključujući i nezavisne, imaju punu odgovornost za svoj rad u ovom organu. S obzirom da aktivnosti upravnog odbora, kao najvažniji domen pita-nja korporativnog upravljanja, podležu preglcdu i oce-ni interne revizije, ovo rešenje ZPD suprotno je ključ-nom zahtevu člana 2. stava 1 Etičkog kodeksa Instituta intemih rcvizora' za objektivnošću intemog revizora: „Interni revizori ne bi smeli da učestvuju u aktivnosti-

ma ili odnosima koji ugrožavaju, ili se može pretposta-viti da ugrožavaju njihovu ncpristrasnu procenu". Nije u skladu sa principima dobre prakse da intemi revizor bude član upravnog odbora organizacije u kojoj obavlja poslove inteme revizije, jer može doći u situaciju da ocenjuje aktivnost (posebno rad upravnog odbora) za koju je i sam odgovoran.

Napred opisani nedostaci rešenja ZPD za internu reviziju stvaraju mogućnosti da se, kao posledica pro-movisanja neadekvatnih principa, uspostavlja neade-kvatna praksa, posebno u okruženju koje nema dovolj-no prethodnih informacija i iskustva sa intemom revizi-jom. Izuzev što je naziv „intcrni revizor" samim uvođe-njem u ZPD približen auditorijumu, svrha, odgovor-nost, osnovni zadaci i organizacioni položaj funkcije in-teme revizije ostali su izvan zakona.

Izuzetak od navedenog stanja predstavljaju kompa-nije sa značajnim učešćem stranog kapitala i organizaci-je koje pripadaju finansijskoj delatnosti o kojima će biti reči u narednom odeljku. Napominjemo da je intema re-vizija u javnom sektoru, koja je regulisana posebnim ak-tom s obzirom na specifičnosti organizacija i delatnosti koje joj podležu, nije bila predmet interesovanja ovog ra-da, kao i da se napred izloženi zaključci ne temelje na is-pitivanju položaja inteme revizije u javnom sektoru.

3. INTERNA REVIZIJA U ZAKONU O OSIGURANJU

Zakon o osiguranju4 u posebnom odeljku VI, 51. 135-141, uređuje obavezu društva za osiguranje da or-ganizuje intemu reviziju, statutom predvidi ovu funkci-ju kao posebni organizacioni deo i obezbedi samostal-nost i nezavisnost ove funkcije u obavljanju poslova. U ZO je predviđeno da interna revizija za svoj rad ncpo-sredno odgovara nadzornom odboru dmštva, te da orga-ni društva i zaposleni u društvu ne smeju sprečavati, ograničavati ili otežavati izveštavanje o nalazima i pro-cenama interne revizije. U samo četiri prethodno opisa-na kratka stava člana 135. ZO, nudi se adekvatni okvir za obavljanje profesionalne prakse inteme revizije i da-je mogućnost društvima za osiguranje da ovaj važan oblik intemog nadzora uspostave na principima i isku-stvima najboljih praksi. Kada govorimo o intemoj revi-ziji u društvima za osiguranje, može se smatrati da je ZO ispravio nedostatke ZPD.

3 Code of Ethics, Institute of Internal Auditors (IIA), dostupno na adrcsi: http://www.theiia.org/guidance/standards-and-guid-ance/ippf/code-of-ethics/

4 Službeni glasnik RS, br. 55/2004, 70/2004 i 61/2005, u daljem tekstu: ZO.

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010 39

Miijana BOGiĆEVIĆ _ INTERNA REVIZIJA U Q£jGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ... 38-48

Fonna po kojoj je svako društvo za osiguranje uspo-stavilo funkeiju interne revizije, uključujući i donošenje potrebnih internih akata, je slična. Način na koji svako društvo za osiguranje suštinski sprovodi odredbe ZO o in-ternoj reviziji, sigurno se razlikuje, odražavajući ,,ton na vrhu" - etičku klimu u društvu, istinsku privrženost odgo-varajućim korporativnim vrednostima, stil rukovođenja, otvorenost i svest o značaju uspostavljanja adekvatnog nadzora i najzad, ali nikako manjc važno, znanje i sposob-nost rukovodstva da sagleda koristi koje društvo može irnati od aktivnosti inteme revizije. Za razliku od revizo-ra koji u gotovo svakoj zemlji zatiču lokalnim zakonom propisani profesionalni profil, propisano stmčno obrazo-vanje i kvalifikacije, kao i lokalnu profesionalnu regulati-vu, intema revizija se najčešće uspostavlja direktno na principima međunarodne regulativc i prakse. U kontekstu sve razvijenije globalizacije i osiguranja kao delatnosti, sasvim je logično i od velikog značaja korišćenje Među-narodnog okvira profesionalne prakse kao globalne pro-fesionalne regulative za intemu reviziju.5

Iako je status inteme revizije u bankama i fondovi-ma regulisan veoma slično kao i u osiguranju, što je lo-gično ukoliko se zna da superviziju pomenutih delatnosti vrši ista organizacija, ovaj članak je fokusiran na položaj i organizaciju inteme revizije u društvima za osiguranje.

4. ODNOS INTERNE REVIZIJE I OSTALIH FUNKCIJA INTERNOG NADZORA

Interni nadzor je opšti pojam koji se odnosi na pre-gledanje, ispitivanje i nadziranje pravilnosti rada, pro-cesa i poslovanja, kao i na otklanjanje uzroka nepravil-nosti uočenih kroz postupke nadzora. Čine ga sve vrste i oblici kontrolnih mera i aktivnosti koje uspostavlja i sprovodi rukovodstvo: interne kontrole, sistem intemih kontrola, upravljanje rizicima, intcrna revizija, aktuar-ska funkcija, funkcija provere usaglašenosti poslovanja sa zakonom, drugim propisima i internim aktima („compliance"), kontroling, kontrolori, inspekcije, ad hoc kontrole i dr. Na odgovarajući način uspostavljen, intemi nadzor predstavlja instrument mkovodstva za uveravanje u obavljanje njegovih svakodnevnih aktiv-nosti. Jnterni nadzor se operacionalizuje kontrolnim po-stupcima, procesima, intcmim kontrolama, sistemom

intemih kontrola, a primena svih ovih postupaka se pro-verava sprovođenjem revizija, kontrolom ostvarivanja ciljeva i zadataka poslovne politike, kontrolom sprovo-đenja akata i uputstava koje je utvrdilo mkovodstvo.

Za uspostavljanje i sprovođenje bilo kog oblika nadzora mora se definisati područje u kome nadzor tre-ba da deluje, ciljevi i rezultati koji treba da se postignu, način na koji će se nadzor sprovesti, kako će se i ko iz-veštavati o rezultatima i o preduzetim merama. Kvalite-tan interni nadzor treba da pruži rukovodstvu sigurnost u poslovni sistem, raspoloživost i pouzdanost informa-cija kod donošenja poslovnih i upravljačkih odluka i si-gumost da će prisustvo slabosti u sistemu biti blagovre-meno uočeno, a korektivnc mere preduzete.

Uspostavljanje jednog vida nadzora ne može is-ključivati potrebu za uspostavljenjem drugog, naprotiv, kao što su procesi upravljanja u organizaciji međusob-no povezani tako su i oblici nadzora povezani: međuza-visni, komplementami i kompatibilni. Povezanost in-teme revizije i ostalih oblika internog nadzora zasnova-na je na funkciji koju oni imaju u upravljanju. Celoku-pan intemi nadzor je u nadležnosti rukovodstva, kao deo njegove upravljačke funkcije i kao sredstvo za nad-zor nad poslovanjem, što podstiče i obavezuje rukovod-stvo da koristi sinergijsko delovanje svih oblika inter-nog nadzora.

5. CILJEVI INTERNE REVIZIJE VS. POSLOVNI CILJEVI

Ciljevi društva definišu šta ono želi da postigne, a njegov trajni uspeh zavisi od ispunjenja zadatih ciljeva. Na nivou društva, ovi ciljevi su predstavljeni kao misi-ja i vizija, tako što misija izražava najopštije aktuelne ciljeve, dok vizija saopštava ciljeve društva za buduć-nost. Najčešće korišćena podela6 ciljeva je na:

- strateške

- operativne

- ciljeve izveštavanja i

- ciljeve usklađenosti

Na primerima datim u Tabeli 1 ilustruje se odnos ciljeva dmštva (na različitim nivoima) i ciljeva interne revizije u vezi sa istim procesima:

s Mr Peter Hauser. „Izmene u oblasti interne revizije, kontrole i osiguranja i njihova međusobna uslovljenost", rad objavljen u Zborniku radova sa IX godišnjeg savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije „Evropski put prava osiguranja Srbije, poseb-no ugovora o osiguranju", Palić, april 2008, str, 60.

6 Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission (COSO).

40 Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

ČLANCI

Tabela 1

Poslovni ciljevi Ciljevi interne revizijc

STRATEŠKI Rast tržišnog učešća akvizicijom entiteta komplementame delatnosti

Proceniti stepen tačnosti, kompletnosti i validnosti informacija na ba-zi kojih rukovodstvo donosi odluku o akviziciji

OPERATIVNI Svi viškovi rizika iznad visine samopridržaja iz Tabele maksi-malnog samopridržaja moraju biti preneti u saosiguranje ili reosigu-ranje

Proceniti adekvatnost kontrole: - da li jc visina samopridržaja adekvatno utvrđena. Ukoliko se utvrdi da kontrola nije adekvatna, tj. da je visina samopridržaja neadekvat-no utvrđena (bilo da je previsoka ili da je preniska) ne vrši se testira-nje primene tako neadekvatne kontrole, već se radi na davanju pre-poruka za izmenu kontrole (Tabele maksimalnog samopridržaja); Oceniti da li se kontrola primenjuje bez odstupanja

- ukoliko se oceni da je kontrola adekvatna , ispituje se (testira) da li se društvo pridržava kontrole (Tabele maksimalnog samopridržaja).

IZVEŠTAVANJE Evidentiranje (u poslovnim knjiga-ma) samo validnih transakcija

Ispitati da li su kontrolne aktivnosti adekvatno dizajnirane i operativ-no efikasne da obezbeđuju, na primer, da se sva potraživanja eviden-tirana u glavnoj knjizi po osnovu premije odnose na izdate polise

USKLAĐENOST Usklađcnost sa Zakonom o bezbed-nosti i zdravlju na radu

Ispitati da li su uspostavljene politike i procedure za primenu zakona i da li su one adekvatno dokumentovane, prenete odgovarajućim ni-voima zaposlenih u organizaciji i dobro shvaćene.

Poslovne ciljeve, kao i ciljeve internog nadzora utvrđuje rukovodstvo. Najvažnija aktivnost rukovod-stva je planiranje, a potom odlučivanje i organizovanje. Shodno tome, i sa pozicije interne revizije najvažnije funkcije rukovodstva su planiranje kao početna i kon-trola kao završna faza upravljačkog procesa, na osnovu koje rukovodstvo preduzima potrebne mere. Pošto se aktivnosti rukovodstva sprovode na svim nivoima (ope-rativnom, taktičkom i strateškom) i intemi nadzor se sprovodi na istim nivoima.

Jasno defmisani i merljivi ciljevi predstavljaju za-date vrednosti, parametre za vrednovanje ostvarenja to-kom vremena. Ciljevi organizacije služe kao osnov za definisanje ciljeva inteme revizije. Uspostaviti direkt-nu, logičnu i konzistentnu vezu između ciljeva organi-zacije i ciljeva angažovanja inteme revizije, presudno je za uspeh interne revizije i za pružanje efikasne po-moći organizaciji u ostvarenju postavljenih ciljeva.

6. INTERNA REVIZIJA VS. INTERNA KONTROLA

Interna kontrola se najčešće defmiše kao: „proces koji sprovodi upravni odbor, menadžment

i drugi zaposleni, osmišljen u cilju obezbeđenja razum-nog uveravanja da će organizacija postići svoje ciljeve: ekonomičnost i efikasnost poslovanja, pouzdanost fi-nansijskog izveštavanja i usklađenost sa zakonom i dru-gom regulativom."7 ili

„svaka aktivnost koju sprovodi rukovodstvo, od-bor i druge strane (u organizaciji) u cilju upravljanja ri-zikom i povećanja verovatnoće da će postavljeni ciljevi i zadaci biti ostvareni. Rukovodstvo planira, organizuje i sprovodi aktivnosti dovoljne da obezbede razumno uveravanje da će ciljevi i zadaci biti ostvareni."8

Inteme kontrole odražavaju poslovnu kulturu i tra-diciju društva, filozofiju, poslovni stil, usvojene moral-ne vrednosti, kadrovsku strukturu, stmčnost, obrazova-

7 Internal Control - Integrated Framework, Jersey City NJ: Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission, 1992, str. 13.

* Glossary to the International Standards for the Professional Practice of Internal Auditing, 2009, Institute of Internal Auditors (IIA), dostupno na adresi: http://www.theiia.org/guidance/standards-and-guidance/ippf/standards/full-standards/?i=8317.

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010 41

Mirfana BOGIĆEVIĆ INTERNA REVIZIJA U OgjGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ... 38-48 •—r̂ :— *" : " " - — - . - : : :

nje i osposobljenost radnika i rukovodstva. Stanju nave-denih karakteristika se mora dati veliki značaj kada se, poređenjem ostvarenih veličina i uspostavljenih stan-darda, ocenjuje se funkcionisanje internih kontrola.

Najčešča se inteme kontrole (kontrolni postupci) dele prema načinu delovanja na one koje: sprečavaju, otkrivaju ili naknadno koriguju greške. Bez obzira o kojoj vrsti je reč, kontrole moraju biti potpuno razu-mljive zaposlenima koji ih primenjuju, a odnos troško-va uvođenja i koristi od kontrole mora da obezbedi eko-nomičnost. Rukovodstvo nastoji da poslovanje usposta-vi na preventivnim kontrolama, tj. na prethodnim kon-trolnim postupcima koji omogućuju blagovremeno ot-krivanje grešaka i najviše doprinose efikasnosti proce-sa, dok se naknadna (korektivna) kontrola više vezuje za funkciju nadzora. Interne kontrole se sprovode u tri osnovne faze:

- utvrđivanje referentnih veličina (definisanje standarda za upoređivanje/kontrolu),

- poređenje/kontrola ostvarenih veličina sa refe-rentnom veličinom (standardom) i

- utvrđivanje efekata odstupanja ostvarenja od re-ferentnih velikina (standarda).

Intema kontrola je prethodni postupak nadzora jednog procesa, dok intema revizija predstavlja na-knadno preispitivanje delotvornosti intemih kontrola. Ponekad je u praksi teško razlikovati običnu kontrolnu aktivnost od naknadnih aktivnosti internog nadzora. Ipak, postoji suštinska razlika između naizgled istih ak-tivnosti: kontrole i nadzora. Kriterijum prema kome se opredeljuje o kojoj aktivnosti je reč jeste: da li ova ak-tivnost, osim što sprečava / otkriva / koriguje grešku, istovremeno identifikuje i njene uzroke i odgovaraju-ćem nivou rukovodstva ukazuje na potrebu sistemske korekcije kojom će se sprečiti dalje pojavljivanje greš-ke. Adekvatno uspostavljeni nadzor mora da rezultira identifikovanjem nepravilnosti u funkcionisanju nadzi-rane kontrole (procesa, aktivnosti), identifikovanjem uzroka nepravilnosti (odstupanja) i izveštajem koji će primiti upravo onaj rukovodilac (ili nivo rukovodstva) koji treba i može da preduzme mere za korekciju iden-tifikovanog stanja.

Primer poređenja operativnih ciljeva i ciljeva inter-ne revizije sa njima u vezi, naveden u Tabeli 1. može i ovde da posluži. Tabela maksimalnog samopridržaja je kontrola procesa prijema rizika u osiguranje. Ova kon-trola može da se primenjuje bez ikakvih odstupanja, ali ukoliko samopridržaj nije dobro utvrđen, društvo će i pored stroge primene Tabele biti izloženo povećanom

riziku - bilo zato što je, noseći rizike za koje nije ima-lo kapacitet, dovelo do nemogućnosti da izmiruje svoje obaveze prema osiguranicima, ili zato što je, prenoseći u saosiguranje i reosiguranje rizike koji nisu biii viško-vi, umanjilo svoju profitabilnost. U primeni kontrole u procesu rada ovo se ne može sagledati, ali zato nadzor (u ovom slučaju pregled inteme revizije) može anali-zom kontrole sagledati njenu neadekvatnost, sagledati uzroke neadekvatnosti, dati preporuke za izmenu i izve-stiti o tome onaj nivo rukovodstva koji je nadležan za preduzimanje mera. Ciljevi inteme kontrole i interne revizije u vezi sa istim procesom su različiti, kornple-mentarni, ali ne međusobno zamenjivi (altemativni).

• Koja je uloga i značaj sistema intemih kontrola uspostavljenog u društvu za osiguranje?

Društvo za osiguranje, kao veoma složeni sistem, svaka njegova funkcija, proces ili aktivnost, mora ima-ti ugrađene kontrolne postupke koje rukovodstvo uspo-stavlja radi korišćenja informacija potrebnih za donoše-nje poslovnih odluka.

Objedinjavanjem svih kontrolnih postupaka i pro-cesa u jedinstveni koncept koji obuhvata celokupno po-slovanje i proces upravljanja, uspostavlja se sistem in-temih kontrola. I dok je pojedinačna interna kontrola usmerena na pojedinačnu aktivnost, sistem intemih kontrola ima daleko širi obuhvat. Samo adekvatan si-stem intemih kontrola može da obezbedi tačne i pou-zdane infonnacije i sigurnost u čitav poslovni sistem i upravljanje društvom, što je od ključne važnosti za us-pešnost rada rukovodstva i donošenje adekvatnih po-slovnih i upravljačkih odluka.

• Šta podrazumeva dobar i pouzdan sistem intemih kontrola društva za osiguranje?

Dobar sistem internih kontrola treba:

- da bude ugrađen u poslovanje društva predsta-vljajući deo njegove kulture omogući društvu,

- da blagovremeno prepozna rastuće, eksteme i in-teme, rizike u poslovanju, sa spreči ili umanji štetu ko-ja bi mogla nastati, da prepozna uzroke uočenih nepra-vilnosti i mogućnosti za njihovo otklanjanje,

- da ima uspostavljene procedure za blagovremeno izveštavanje odgovarajućih nivoa primaoca izveštaja o postojanju značajnih nedostataka i / ili slabosti, blagovre-meno preduzimanje odgovarajućih mera, kao i izveštava-nje odgovarajućih nivoa primaoca o preduzetim merama.

Za kvalitetno funkcionisanje sistema nije dovoljno samo ga uspostaviti, već je potrebno stalno nadzirati i periodično procenjivati njegovu delotvornost.

42 Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

&<SV#D*i Z»MS»QVO osjguran!« m POUCV<M INSURANCE ... ČLANCI7 jiBBLj • ""•'V«" •' •••••• t- — •

• Ko je odgovoran za uspostavljanje i nesmetano funkcionisanje sistema intemih kontrola društva za osi-guranje?

Rukovodstvo je odgovorno za uspostavljanje, odr-žavanje, nadziranje i procenu funkcionisanja jednom uspostavljenog sistema intemih kontrola. Pri tom se uvek mora uzeti u obzir odnos troškova za uspostavlja-nje i koristi od uspostavljanja kontrola. Sadržaj rada svake poslovne funkcije podrazumeva i aktivnosti na uspostavljanju kontrolnih postupaka u domenu sopstve-ne odgovomosti. Poslovne funkcije su dužne da perio-dično sprovode procenu delovanja intemih kontrola, predlažu i preduzimaju odgovarajuće korektivne mere.

• Ko sve može pomoći rukovodstvu u proceni funkcionisanja sistema internih kontrola?

S obzirom na kompleksnost sistema, brojne su funk-cije dmštva čija je pomoć od velikog značaja kod proce-ne adekvatnosti i efikasnosti sistema intemih kontrola: kontroling, pravna funkcija, funkcija upravljanja rizikom, upravljanje ljudskim resursima, aktuari, ekstema revizija, IT funkcija, regulator (obavljena kontrola kao dodatna ga-rancija pouzdanosi sistema intemih kontrola) i dr.

• Kakva je uloga pravne funkcije u procenjivanju funkcionisanja sistema intemih kontrola i intemom nadzoru uopšte?

Usaglašenost poslovanja sa zakonima, propisima i intemim aktima dmštva, kao i međusobna usaglašenost intemih akata veoma je važna, a neusaglašenost je izvor značajnih rizika za društvo. Ispitivanje usaglašenosti je najvažnija usluga nadzora koju može da pruži pravna funkcija ili u okviru nje posebno organizovani deo, ili po-sebno uspostavljena organizaciona funkcija - „complian-ce". U razvijenim praksama na ovu funkciju se usmerava-ju prijave nepravilnosti i primedbe korisnika usluga druš-tva, ali i specijalni programi, tzv. „vruće linije" za dojave nepravilnosti, nezakonitosti i neusaglašenosti.

Takođe, uobičajeno je i potrebno da se intema re-vizija, kada u pregledu naiđe na pitanja koja su u nad-ležnosti pravne funkcije, obraća pravnoj funkciji za sa-vetodavne usluge. Pri tome treba obezbeditidve značaj-ne pretpostavke saradnje:

1) intema revizija se ne sme baviti pitanjima (kao što su stručna pravna pitanja) za koje nema dovoljno kompentnosti, a

2) pravna funkcija se prilikom davanja mišljenja za račun inteme revizije mora obavezati na kvalitet, od-

nosno preuzeti odgovornost za dato mišljenje, koje in-temoj reviziji predstavlja osnov za zaključivanje o predmetu revizije.

Ukoliko predmet revizije podrazumeva značajnije potrebe za pravničkim stručnim radom, praksa je da se u timu za revizije angažuje specijalista pravne struke zapo-slen u pravnoj funkciji dmštva. Ovo „iznajmljivanje" usluga u praksi se naziva ,,co-sourcing" a služi kvalitetni-jem obavljanju revizije. Naravno, uvek je preduslov da angažovani stručnjak iz pravne funkcije nema operativnu odgovornost za oblast koja je predmet revizije.

7. ŠTA JE ZADATAK INTERNE REVIZIJE U PROCENJIVANJU SISTEMA

INTERNIH KONTROLA?

Svaki sistem, pa i jednom uspostavljeni sistem in-temih kontrola, ima sklonost da se protokom vremena narušava. Neophodno je što ranije prepoznati odstupa-nje, oceniti njegove efekte i preduzeti efikasne mere za vraćanje sistema u ravnotežu. Da bi to bilo blagovreme-no i uz manje štete, svako društvo nastoji da obezbedi što primerenije, tekuće ili posebne, procene adekvatno-sti i efikasnosti jednom uspostavljenog sistema. Najsta-rija, tradicionalna uloga inteme revizije upravo se od-nosi na pregled i ocenu internih kontrola. Iako je već davno prestala da bude jedina, ova usluga ostaje najzna-čajnija među brojnim uslugama inteme revizije. Ono što se menja jeste pristup u kome dominira koncept do-davanja vrednosti i proaktivno delovanje na kome sva-ka moderna funkcija inteme revizije mora da insistira, bez obzira o kojim aktivnostima je reč'.

Uvođenjem inteme revizije u našu sredinu, posebno u društva koja nisu imala dovoljno iskustva u intcmoj re-viziji, čak ni indirektnog, preko učešća stranog kapiatala, plan inteme revizije je bio dokument čijih su se predviđe-nih aktivnosti, uključujući i njihov redosled, čvrsto držali i intema revizija i nadzorni odbori. Zahtevi za odobre-njem izmene plana smatrani su posledicom slabosti u pla-niranju. Verujemo da su mnoge funkcije inteme revizije u međuvremenu unapredile metodologije izrade plana, pa ipak, potrebe za izmenama planova ostaju, čak rastu. Mnoge promene u poslovanju, pojave novih ili porast po-stojećih rizika, utiču na potrebu češćeg ažuriranja godiš-njeg plana, odnosno na uspostavljanje fleksibilnih plano-va inteme revizije. Ako se neka oblast ne procenjuje kao rizična, treba odustati ili pomeriti planirani pregled. Funk-

Urton Anderson, Andrevv J. Dahle. Implementing the International Professional Practice Framework, 3rd edition, The Institute of Internal Auditors Research Foundation, 2009, str. 145.

Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2010 43

Miijana BOGiĆEVIĆ _ INTERNA REVIZIJA U Q£jGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ...

cija interne revizije kojoj je efikasnost cilj, ne sme „anga-žovati 99% resursa na oblasti poslovanja koje su 99% procenjene kao nerizične.""1

Intema revizija mora dobro da poznaje proces čiji pregled vrši, sa njim povezane rizike i postojeće kontro-le, kako bi najpre ocenila njegovu adekvatnost." Kada in-tema revizija u pregledu uoči nepravilnosti u funkcioni-sanju kontrola, zaposleni i odgovomi često insistiraju na činjenici da su kontrole primenjivane bez odstupanja. Ali, poštovanje kontrola ima smisla samo u situaciji ka-da su one adekvatne, dizajnirane u skladu sa poslovnim procesom. Ukoliko je poslovni proces izmenjen toliko da je jednom uspostavljena kontrola postala neadekvatna i ne podržava proces, nema smisla da intema revizija ispi-tuje doslednost u poštovanju neadekvatne kontrole. Uko-liko je, na primer, visina samopridržaja (kontrola) neade-kvatno određena, proveravanjem konzistentnosti njene primene neće se prepoznati da je prijem rizika u osigura-nje i postupanje sa viškom rizika (proces) ugrožen. Inter-na revizija ne bi pokazala dužnu pažnju, a njen rad bi bio neefikasan ukoliko bi se završio na uzorkovanju i utvrđi-vanju broja ili procenta ugovora kod kojih je bilo odstu-panja. Umesto toga, treba prvo ispitati adelcvatnost utvr-đenog samopridržaja. Testiranje odstupanja od primene neadekvatne kontrole ima smisla samo ukoliko je potreb-no proceniti efekat (štetu) primene neadekvatne kontro-le. Smatra se da polovinu vremena predviđenog za pre-gled nekog procesa intemi revizori koriste za ispitivanje adekvatnosti dizajna intemih kontrola i davanje prepom-ka za njihove korekcije i unapređenje.

8. CILJEVI INTERNE REVIZIJE U PREGLEDU PROCESA PRAVNE FUNKCIJE

Izgradnji odnosa sa pravnom funkcijom svaki ru-kovodilac inteme revizije mora posvetiti posebnu pa-žnju, s obzirom na značaj oblasti koja je u nadležnosti pravne funkcije, kao i na značaj usluga za čije priba-vljanje je intema revizija upućena na pravnu funkciju.

U praksi, pa i svetskoj, odnos ove dve funkcije ni-je uvek uspostavljen na način koji dolikuje značaju ko-ji obe imaju za društvo. Autor je slobodan da iznese za-pažanja svojih kolega iz domaće ali i strane prakse, da su nesporazumi tokom pregleda sa rukovodstvom ove funkcije češći nego u pregledu dmgih poslovnih funk-

38-48

cija. Iako se napred izrečeno ne može potkrepiti rezul-tatima odgovarajućeg istraživanja, autor se za iznošenje ovog stava opredelio u nameri da razmatranjem mogu-ćih uzroka nesporazuma doprinese boljcm razumevanju i saradnji ove dve funkcije.

Neadekvatno kontrolisanje procesa pravne funkci-je najčešćeje posledica je nerazumevanja (od strane in-teme revizije) načina na koji oni funkcionišu ili uvere-nja (rukovodstva i / ili zaposlenih u pravnoj funkciji) da procesi pravne funkcije ne treba da podležu kontroli. Brojne su primedbe koje se mogu očekivati pre, u toku i po obavljenoj reviziji u pravnoj funkciji. Međutim, ,,čak i organizacije koje se bave osetljivim pitanjima dr-žavne bezbednosti (na primer FBI) treba da podržavaju rad inteme revizije radi uveravanja da se aktivnosti pravne funkcije obavljaju u najboljem interesu organi-zacije. Pri tom revizija treba da bude obavljena profesi-onalno i blagovremeno."12

Intema revizija mora biti svesna razloga za limiti-rani pristup dokumentaciji i informacijama koje su vla-sništvo pravne funkcije. Čak i pri obuhvatu koji je zbog potrebe zaštite poverljivosti dokumenata i informacija ograničen, revizija procesa u pravnoj funkciji može obezbediti dragocene preporuke za korekcije ili unapre-đenje procesa. Intema revizija se, sem u izuzetnim situ-acijama kada se cilj pregleda posebno određuje a odgo-varajuća ekspertska pomoć pravnika obezbeđuje, ne upušta u ispitivanje i ocenjivanje rešenja za stmčna pi-tanja. Smatramo da jasni stav inteme revizije i jasno predstavljanje njenih ciljeva u pregledu procesa pravne funkcije može doprineti uspostavljanju odnosa povere-nja i saradnje.

Najvažniji ciljevi interne revizije i pregledi koji preporukama značajno mogu doprineti poboljšanju i unapređenju procesa u pravnoj funkciji bili bi:

- utvrditi da li je dmštvo uspostavilo jasne zahteve i očekivanja od pravne funkcije,

- da li je pravna funkcija, u odnosu na zahteve društva, uspostavila jasne sopstvene ciljeve i zadatke,

- da li su ciljevi i zadaci pravne funkcije podudar-ni sa ciljevima društva,

- da li je društvo uspostavilo adekvatnu komunika-ciju sa pravnom funkcijom, radi efikasnog prenošenja informacija,

10 Isto, str. 112. 11 Isto, str. 141. 1J James S. Fargason, Legal Services: Auditing the process, The Institute of Internal Auditors Research Foundation, 2009, str. 7.

44 Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

Revijaza pravoosiguranja CLANCI

- da li društvo na efikasan način koristi iznajmlje-ne (eksterne) pravne usluge i da li su ciljevi tih aktivno-sti podudarni sa ciljevima pravne funkcije i društva u celini. Ovde se mogu razmotriti i principi na kojima funkcionišu aktivnosti koje pružaju treća lica, na pri-mer, da li su to isti ctički i profesionalni principi koji su uspostavljeni u društvu i da li postoji rizik da spoljni pružaoci usluga diskredituju principe prihvaće u druš-tvu i u samoj pravnoj funkciji,

- da li se troškovi korišćenja usluga trećih lica ade-kvatno odobravaju, da li se adekvatno dokumentuju i da li su učinjeni u skladu sa politikama društva,

- uveriti se da rukovodstvo adekvatno upravlja ri-zicima ove funkcije,

- uveriti se da li pravna funkcija na efikasan način i u skladu sa politikama društva sarađuje sa drugim funkcijama (obezbeđenje, naplata potraživanja, ljudski resursi...),

- uveriti se da pravna funkcija blagovremeno obez-beđuje informacije u vezi sa obavezama društva i da te informacije usmerava na rukovodioce koji mogu da preduzmu odgovarajuće preventivne ili korektivne ak-cije na osnovu komuniciranih informacija.

9. KONCEPT DODAVANJA VREDNOSTI

Područja mogućih usluga kojima intema revizija može da doda vrednost razlikuju se u svakom dmštvu i zavise od veličine, organizacione strukture, uspostavlje-ne etičke kulture, kompetentnosti i profesionalnih kvali-teta rukovodstva, profila samog dmštva, kulturoloških specifičnosti geografskog regiona u kome društvo poslu-je, usvojene strategije, faze u životnom ciklusu društva, planiranih promena u poslovanju, planiranih restruktui-ranja, zahteva i očekivanja zainteresovanih strana.

Za dobro upravljanje aktivnostima inteme revizije potrebno je razumeti pokretačke vrednosti ključnih inte-resnih grupa. Prema ovim interesima postavljeni su i ci-ljevi organizacije. Da li su procesi upravljanja, upravlja-nja rizikom i kontrola adekvatni i u vezi sa ciljcvima druš-tva, da li su ciljevi pojedinih funkcija dobro povezani sa aktuelnim ciljevima na nivou dmštva i da li aktuelni cilje-vi dmštva obezbeđuju ostvarenje njegove strategije, ključna su pitanja na koja intema revizija treba da odgo-vori dajući ocene kroz pojedinačne preglede ili sveobu-hvatne procene, uveravanja ili savetodavne usluge.

Koncept dodavanja vrednosti obavezuje internu re-viziju da svoje aktivnosti obavlja i njihov kvalitet meri stepenom identifikovanja efikasnijih mogućnosti za po-stizanje ciljeva društva, poboljšanjem poslovanja i sma-njivanjem izloženosti društva riziku.

Od izuzetne važnosti je procena rizika, jer je samo ona pouzdani indikator za angažovanje. Ukoliko jc društvo nedavno izvršilo velike promene u poslovanju, sasvim je sigurno da područja u kojima je bilo prome-na treba da budu predmet revizije. Takođe, ukoliko društvo uvodi novi informacioni sistem, program za eti-ku ili program za otkrivanje i sprečavanje prevara, učešće inteme revizije u timu za ovaj projekat biće zna-čajan doprinos ukupnoj efikasnosti (smanjenju troško-va) društva. Nedopustivo je da se tek posle implemen-tacije ustanovi neadekvatnost projekta. Veliki rizici kao što su skupi projekti, mogu se znatno umanjiti i moguć-nost njihovog uspeha povećati učešćem inteme revizije i uvažavanjem preporuka interne revizije pre imple-mentacije. Naravno, kompetentnost inteme revizije je neophodan uslov za obavljanje ovih usluga.

10. USLUGE KOJIMA INTERNA REVIZIJA MOŽE DA OBEZBEDI NOVU VREDNOST

Osim tradicionalnog uveravanja u vezi sa funkcioni-sanjem intemih kontrola, društva koja su adekvatno uspo-stavila intemu reviziju mogu računati na sve raznovrsnije savetodavne usluge'3, s pravom uverena da poznavanje poslovnih procesa, kompetentnost i jeđinstveni položaj ove funkcije u društvu mogu uspešno da obezbede:

- konsultacije, preporuke i savete rukovodstvu, najčešće prilikom razvijanja i dizajniranja novih politi-ka, procedura i kontrola,

- „post mortem" analize, kadaje potrebno što pre i što tačnije identifikovati uzroke i izvući pouku iz lošeg isku-stva u poslovanju koje je organizacija nedavno doživela,

- due diligence (prethodna provera, uveravanje u stanje pre zaključivanja nameravanih poslovnih tran-sakcija - spajanje poslovanja ili akvizicija, na primer),

- vodenje ili konsolidaciju programa za upravljanje rizikom, programa za etiku, programa za sprečavanje i otkrivanje prevara i slično. Svim ovim aktivnostima osnov je dobro poznavanje poslovnih procesa, njihovih glavnih rizika, slabosti u sistemu intcmih kontrola, mo-gućnosti za poboljšanje kontrola i unapredenje procesa;

13 Internal Auditing: Assurance & Consulting Services, Types of Consulting Services, The Institute of Internal Auditors Research Foundation, 2009, str. 15-5.

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010 45

Mirjana BOGlĆEViĆ INTERNA REVIZIJA U Q§jGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ... 38-48 ^ . • « • * ^ - - - - - : - . . . , . _ . - - • - -

- učešće interne revizije u radu timova za uvođenje novih sistema, skupih i visokorizičnih programa, raznih korporativnih i / ili poslovnih projekata. Otkrivanje ne-dostataka u projektu ili odustajanje od projekta u što ra-nijoj fazi pre implementacije može da uštedi značajna sredstva,

- edukaciju i treninge za rukovodstvo i zaposlene u organizaciji, u vezi sa procesima upravljanja rizikom i kontrolama. Treninzi se mogu realizovati po specifičnim temama koje su od interesa za društvo, po specifičnim korisničkim grupama, ili po potrebi kao individualni,

- uspostavljanje „benchmarking"-a (uspostavljanje merila, standarda ili kriterijuma, bez kojih zapravo i ne-ma kontrole),

- saradnju sa ekstemim revizorom. Ova aktivnost povećava efikasnost dmštva tako što umanjuje njegove ukupne troškove revizije. Međutim, mera u kojoj će eks-temi revizor koristiti rezultate rada inteme revizije i po-uzdati se u njih srazmerna je stepenu u kom je ova funk-cija razvila metodologiju rada, obezbedila sistematičnost u pristupu, adekvatno planirala angažovanje, uspostavila program za izvođenje revizije i dokumentovala nalaze.

Savetodavne revizije najčešće se uključuju u plan revizije i izvode na zahtev rukovodstva, ali često i inter-na revizija tokom angažovanja nailazi na oblasti i pita-nja koja indikuju potrebu za posebnim savetodavnim angažovanjem.

11. PRETPOSTAVKE ZA DODAVANJE VREDNOSTI

Kako izaći iz zatvorenog kruga u kome interne revizija ne može ili nema objektivnih mogućnosti

da promoviše sopstvene potencijale, a rukovodstvo ne može da prepozna gde se krije i kako

da oslobodi novu vrednost? Saznanja koje autor ovog članka ima o vrstama

usluga inteme revizije koje se pružaju u praksi domaćih društava, bez obzira na delatnost kojoj pripadaju, govo-re da je tradicionalno bavljenje internim kontrolama osnovni vid aktivnosti, a da menadžment još uvek ne pokazuje dovoljni interes za ostalim uslugama iz sve ši-reg depoa usluga inteme revizije. Funkcije inteme revi-zije nisu u prilici da organizacijama značajnije dodaju vrednost, a posledica ovoga je da rukovodstvo, ne ret-ko, doživljava intemu reviziju kao nametnuto trošenje ionako oskudnih resursa. Ovo ima za rezultat da ugled

14 Mr Peter Hauser, isto, str. 61.

inteme revizije u društvu može da bude niži nego što joj je dat regulativom - ekstemom i intemom. A posledica prethodnog može biti da se za funkciju inteme revizije planira i odobrava sve manje resursa, posebno za anga-žovanje kompetentnih profesionalaca.

Ipak, i u nedovoljno razvijenom okruženju, pozici-ja inteme revizije može se popraviti posvećenošću i koncentrisanim naporima rukovodioca inteme revizije na povećanju efikasnosti funkcije koju vodi: planira-njem i izvođenjem revizija uvažavanjem ocene rizika, obezbeđenjem fleksibilnog plana, tj. mogućnost da pri-oriteti revizija jednom odobreni planom mogu biti iz-menjeni u skladu sa ažuriranom procenom rizika.

Interni revizori pojedinačno moraju posedovati znanja, veštine i stručnost u oblastima na osnovu kojih obavljaju dodeljene im poslove, dok intema revizija kao funkcija (kolektivno) mora imati znanje i stručnost za ukupnost pitanja kojima se bavi. Da bi se izbegla svaka mogućnost nekompetentnog obavljanja posla, funkcija inteme revizije može koristiti i usluge trećih li-ca, specijalista za pregled oblasti za koje rukovodilac inteme revizije proceni da ova funkcija nema dovoljno stručnosti.

Intemi revizori su dužni da u radu manifestuju pro-fesionalnu pažnju, razboritost i kompetentnost, a znanje i veštine moraju neprekidno održavati, ažurirati i uve-ćavati.

Intema revizija kao funkcija mora biti kompetent-na, iskusna i stručna, za trajno profesionalno usavršava-nje mogućnosti obezbeđene u skladu sa zahtevima pro-fesije, a broj zaposlenih primeren obimu planiranih ak-tivnosti.

„Interna revizija svoju snagu ne crpi samo iz lič-nih i stmčnih kvalifikacija pojedinačnih revizora, već takođe, i pre savega, iz pozicije koju uprava preduzeća zauzima prilikom vršenja svoje kontrolne funkcije u preduzeću"N Društvo mora uspostaviti funkciju interne revizije na način koji će obezbediti objektivnost pojedi-naca (bez kompromisa na račun kvaliteta i bez potčinja-vanja sopstvenog suda o predmetu revizije drugima) i nezavisnost funkcije (u određivanju delokruga, obima revizije i saopštavanju rezultata revizije na nepristrasan način). Rukovodilac inteme revizije treba da odgovara za svoj rad onoj poziciji u organizaciji koja ima dovolj-no autoriteta da promoviše nezavisnost, da obezbedi sveobuhvatnost revizija, adekvatno razmatranje rezul-

46 Revija za pravo osiguranja Broj 4/2010

Revija^a pravoosigMranja

tata obavljenih angažovanja i da podrži korektivne ak-cije u vezi sa preporukama interne revizije. U društvi-ma za osiguranje, kao i u ostalim finansijskim instituci-jama čije poslovanje nadzire Narodna banka Srbije, predviđene linije izveštavanja u skladu su sa najboljom praksom i podrazumevaju direktnu komunikaciju ruko-vodioca revizije sa nadzornim odborom ili odborom za reviziju, kao i direktni i neograničeni pristup višem ru-kovodstvu i nadzornom odboru.

Organizacija mora internim aktima da ustanovi po-ziciju interne revizijc, da autorizuje pristup dokumcnti-ma, zaposlenima, imovini i informacijama relevantnim za obavljanje revizije i da na odgovarajući način defmiše svrhu, nadležnost i odgovornost ove funkcije. Interna re-vizija se ne bi smela baviti uslugama, ma koliko bile po-trebne i korisne društvu, koje nisu predviđene povcljom (pravilnikom o internoj reviziji), a dužnost rukovodioca interne revizije je da obezbedi usklađenost aktivnosti funkcije sa poveljom i da predlaže izmene povelje koji-ma bi se interna revizija ovlastila za obavljanjc drugih usluga koje trenutno nisu predviđene poveljom, a koje bi društvu mogle da obezbcde novu vrednost.

Od dobro koncipirane povelje koja sagledava po-trebe društva počinje promovisanje funkcije inteme re-vizije kao nove vrcdnosti za društvo. Upravni odbor, nadzorni i/ili odbor za reviziju, a posebno rukovodioci inteme revizije ne bi trebalo da na povelju gledaju kao na još jednu fonnu - ona mora da odražava suštinu i da bude „skrojena" po meri društva kako bi mu istinski ko-ristila.

Primena odgovarajuće profesionalne regulative -Međunarodnog okvira profesionalne prakse15- u doma-ćoj praksi nije obavezna, prcpuštena je opredeljcnju sa-mog društva i/ili rukovodioca funkcije inteme revizije. Samo društva čije su funkcije inteme revizije u usposta-vljanju i metodologiji rada privržene međunarodnoj profesionalnoj regulativi i najboljoj praksi mogu da očekuju veću korist od ove funkcije.

ZAKLJUČAK

Istorijski događaji kao što su ekonomske krize ili veliki finansijski skandali, uvek su se završavali, a pe-riodi oporavka i uspona otpočinjali, rešenjima čija je

suština unapređenje korporativnog upravljanja. Svetska finansijska kriza koja upravo traje donela je velike pro-bleme i postavila važna pitanja za perspcktive korpora-tivnog upravljanja. Bez identifikacije uzroka problema i nalaženja mehanizama za buduće sprečavanje istih i sličnih pojava, neće moći da se povrati poverenje u funkcionisanje finansijskih institucija. Knza je donela značajnc izazove i za profesiju inteme revizije kao naj-značajnijeg oblika internog nadzora.

Dobra praksa domaće internc revizije za sada se oslanja na profesionalnu posvećenost pojedinaca koji vode funkciju interne revizije i rukovodstvo koje ume da prepozna i traži novu vrednost.

Mišljenja smo da je nizak nivo razvoja profesijc intemc revizije u domaćoj sredini, nedovoljna svest o potrebi uspostavljanja metodologije rada, sistematič-nog, disciplinovanog i dokumcntovanog pristupa oce-njivanju i unapređenju procesa kontrola, upravljanja ri-zikom, i upravljanja, u značajnoj meri posledica neade-kvatnog obuhvatanja interne revizije regulativom, te da će potencijalna korist od uspostavljanja funkcije inter-ne revizije biti bolje prepoznata ukoliko se na odgova-rajući način izmeni regulativa.

Za razvoj inteme revizije, njenu poziciju u društvu i korist koju će društvo za osiguranje imati od ove funk-cije izraženu kroz dodavanje vrednosti i doprinos ukup-nom povećanju efikasnosti, od presudnog je značaja stav višeg rukovodstva prema internoj reviziji. Da bi bi-la efikasno korišćena kao nadzor nad sve brojnijim i kompleksnijim procesima za koje rukovodstvo ima od-govomost, neophodno je da rukovodstvo poseduje do-voljno infonnacija i razumevanja za potencijale i prin-cipe rada interne revizije. Za povećanje ukupne efika-snosti društva na bazi usluga interne revizije, odgovor-nost i šansu imaju pođednako i rukovodstvo i sama funkcija interne revizije.

Nije preterano reći da je interna revizija danas u našoj sredini pionirski posao? Kada uspe, a nadamo se da hoće, postaće rutina, sa manje početničkog entuzija-zma ali više zrelih rezultata koji će i u našoj sredini po-tvrditi intemu reviziju kao princip korporativnog upra-vljanja.

15 International Professional Praetiees Framework (IPPF), dostupno na adresi: http://www.theiia.org/guidance/standards-and-guid-ance/ippf/.

Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2010 47

Mirjana BOGIĆEVIĆ "Energoprojekt Garant" Insurance Co. President of The Institute of Internal Auditors of Serbia

INTERNAL A UDITINGININSURANCE COMPANIES - THE OPPORTUNITY

TOADD VALUE

SUMMARY The author traces the position of internal audit re-

presented in Serbian regulatory rules as well as in lo-cal corporate practices, emphasizing attributes of in-ternal audit regulation and practices in insurance indu-stry. The comparison of internal audit practices de-ployed in local insurance companies with the bestprac-tice, confirms that the actual regulation has influenced adoption and development of good internal audit prac-tices, but concurrently depicts other requirements to be established in order the overall potential of internal audit should be recognized and utilized by both mana-gement and internal audit practitioners. Although the traditional assurance in adequacy and efficiency of in-ternal control system, together with the recommendati-ons for corrections and improvements, is only one of many internal audit services, it is often the only service scheduled and provided by internal audit functions in our local circumstances.

The intent of this article was: • to outline internal audit as the profession and

function in an organization, its objectives, responsibiii-ties and authorities, as well as the position it takes in corporate practice;

• to outline internal audit as the profession as well as aspects internal audit functions have been establis-hed in local companies, particularly in insurance com-panies;

• to compare the position of internal audit functi-ons in local companies with the best practice, to obser-ve key variance, to examine causes and effects and to introspectpossibilities for improvements. Author strives to assess how local regulatory rules are adequate fra-

mework for establishing internal audit in accordance with its definition.

• to make clear the connections and differences between internal audit and other categories of internal oversight, particularly the role of internal audit in in-ternal control system assessment;

• to outline variety of services internal audit functi-ons could provide, adding value and providing growth oftotal efficiency ofthe organization;

• to outline the opportunities and advantages ba-sed on the synergy of legal services and internal audit functions.

48 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010